UVOD Petoknjije je veliko delo koje se od poetka razliito nazivalo: "Knjiga zakona (pouka) Bojih" (vidi Isus N.

24,26) ili "Knjiga zakona Mojsijevog" (vidi 2. Carevima 14,60), jasnije izraeno u 2. Dnevnika 34,14; "Knjiga zakona Gospodnjeg danoga preko Mojsija" (up. 2. Dnevnika 25,4); jo krae "Zakon Gospodnji" (Jezdra 7,10) ili "Zakon Mojsijev" (1. Dnev. 2,3; Danilo 9,11.13), ili najzad samo "Zakon" (v. Nemija 8,14). Podela ovog velikog dela u pet knjiga bila je svakako vrlo rano uinjena; izgleda jo pre V veka pre Hrista, ali se izriito spominje tek kod filozofa Filo-a ( O Avramu) i Josifa Flavija (protiv Apiona 1,8). Izgleda da je ovu podelu uinio Jezdra ili neko odmah posle Njega. Opte ime ovim kljigama bilo je kod Jevreja "Tora", to znai "zakon" (tanije "prouavati tumaenja nauka"). Tek kasnije je ona re dobila konano smisao zakona, jer je u ovim knjigama zakon zauzimao vrlo vano mesto. Jevreji su Mojsijevim knjigama davali imena prema nekoliko poetnih rei u njima. Tako prvoj knjizi Mojsijevoj dato je ime "bereit" (to znai "u poetku"); drugoj "veeleemot" (znai "ovo su imena"); treoj "vajikra" (znai "i zovnu Gospod"); etvrtoj "banidbar" (znai "u pustinji"); i petoj prema Mojsijevom govoru. Grki prevodioci su bili prvi koji su ovim knjigama dali ime Pentateuk, to znai "kniga od pet delova". to se tie naslova pojedinih knjiga, koje su im dali grki prevodioci, oni imaju svoje znaenje: Prva knjiga nazvana je "Postanje"- "genesis". Ova knjiga govori o postanju sveta i oveka i izrailjskog naroda. Ona opisuje istoriju patijaraha. Druga knjiga se naziva "Izlazak"- "exodus". Ona opisuje naroito izlazak Izrailjaca iz Egipta. Dalje opisuje, kako je Bog preko Mojsija vodio Izrailja i dao mu deset zapovesti na Sinajskoj gori. Ova knjiga sadri jedan deo zakona. Trea je knjiga "Levitik"- "Levitikus", knjiga o Levitima. Sastoji se skoro iskljuivo od raznih zakona i propisa koji se veinom odnose na levite i svetenike. etvrta knjiga nosi ime "Brojevi"- "numeri". Ona isto sadri mnogobrojne zakone; nastavlja istoriju izrailjskog naroda i govori o njihovom bavljenju u pustinji i pripremi o prelasku preko Jordana. Peta knjiga je nazvana "Ponovno davanje zakona"- "deuteronomium". Ovde se ponavlja veinom ono to je ve napisano u drugoj knjizi Mojsijevoj i ostalim knjigama. Ona opisuje dogaaje od bavljenja na Sinaju do prvih podela osvojene zemlje, koja se nalazi na levoj strani Jordana; dalje, opisuje Mojsijevu smrt, posle koje Isus Navin nastavlja vostvo Bojeg naroda u obeanu zemlju, to je ve oznaeno u etvrtoj knjizi. Svih pet knjiga ne oznaavaju ime pisca. Jevrejska tradicija, koja se postepeno obrazovala, pripisuje Toru (pet knjiga Mojsijevih) Mojsiju, osim dogaaja o njegovoj smrti. U srednjem veku, "Vavilonski talmud" po imenu "Baba batra" tvrdi, da je sam Bog otkrio Mojsiju poslednjih 8 stihova pete knjige Mojsijeve, gde Mojsije sam opisuje svoju smrt. Izgleda da je tanije miljenje, da je ove poslednje dogaaje dodao Isus Navin, Mojsijev naslednik i zamenik. U svih pet Mojsijevih knjiga nita se ne nalazi to bi kazalo, da

Mojsije nije njihov pisac. Nigde se ne spominje nijedan dogaaj ili istoriska injenica, koja je nastupila tek posle Mojsijeve smrti. Spominjanje mesta Dan (Post. 14,14. up Ponav. 34,1.), napomena u Post. 36,31, da su u Edomu vladali carevi, pre nego to je u Izrailju poeo vladati car, ukazivanje na opstanak spomenika, koji je Jakov podigao na Rahiljinom grobu "do dananjeg dana" (Post. 35,20) i podatak u Ponov. 3,14; da je Jair prozvao Vasan svojim imenom: selo Jairovo do danaljeg dana- sve to ne daje nikakve pozitivne i opravdane dokaze o poslemojsijevom dobu pisanja ovih kniga. Mojsijeve knjige nisu dnevnik dogaaja, nego delo do njegovih poslednjih dana, napisano po izvesnom planu. To se jasno vidi po grupisanju i sreenosti materijala. Iako iz Ponav. 31,9.24 izlazi da je Mojsije Toru pisao pred svoju smrt, ipak ne treba misliti, da je on celo svoje delo od Postanja do Ponavljanja napisao u svojm poslednjim danima ivota. Ovo delo je postalo postepeno. Sasvim je verovatno, da je Postanje, a moda i tri ostale knjige, napisane pre Mojsijevih govora napisanih u Ponavljanju, tako da je ovo veliko delo ovim govorima zavreno. Nije iskljueno da se Mojsije posluio i perom koga svetenika ili pisara, kao i apostol Pavle, ali zbog toga se ne moe tvrditi, da to nije Mojsijevo delo. Petoknjije sadri istoriske dogadjaje i zakon boanskog otkrivenja. Vaniji istorijski dogadjaji, od stvaranja sveta do Mojsijeve smrti, redjaju se po hronolokom redu sa etnografskim i geografskim tanim podacima. Sem ovih dogadjaja daju se iscrpnja obavetenja o boanskim otrkivenjima, o stvaranju, raju, padu u greh i planu spasenja. Pa onda naroito znaajno davanje pisanog Bojeg zakona na Sinaju i zakljuenje Staroga zaveta. U zakonodavstvu, kao glavnom izrazu boanskog otkrivenja, jasno se vide dve razliite grupe: sr sinajskih zakona je dekalog (deset zapovesti) kao i religiozno- moralne istine i propisi, koji su isto neophodni za boansku svetost i pravednost i dobre odnose medju ljudima, to je bitna sadrina prave religije; i drugo, razni verski propisi i ustanove (obredni zakoni), koji su trebali da poslue samo za vreme "maloletstva" tj. do Hrista (Galat. 3,23-25). U ove spadaju svi, naroito "teokratski" i tkz. "levitski" crkveni, disciplinski i krivini propisi. Neki pisci (Astrukove hipoteze) vide u imenim boanstva Jave (Jehova) i Eloim (Jave Eloim upotrebljava se samo za raj) u Petoknjiju razliite pisce ili dokumente Petoknjija, naroito knjige Postanja. Ali, razlog ovoj promeni imena se nalazi u samom znaaju ovih imena. Ova promena je nastupila usled razvijanja boanskog plana spasenja. U izrazima Eloim i Jave izraeni su naroiti Boji odnosi prema Zemlji i oveanstvu. Ime Eloim oznaava Boga Tvorca. Ime Jave upotrebljava se redovno tek od vremena osloboenja Izrailjaca iz Egipta i sklapanja zaveta na Sinaju. Ovo ime upotrebljavalo se katkada i ranije, ali samo kao El-adaj, to je bio samo jedan stepen do punog imena Jave. Neosnovano je i neopravdano, iz razlike u Bojim imenima izvui zakljuak da se Mojsije posluio podacima raznih ranijih pisaca za sastavljanje svojih knjiga. POSTANJE

(GENESIS, PRVA KNJIGA MOJSIJEVA)

Ova knjiga sadri izvetaj o prvoj istoriji oveavstva, o

postanju zemlje i oveka i dogaajima u raju; zatim, o dogaajima posle ovekovog izgnanstva iz raja do potpunog raseljavanja po svetu, posle potopa (pogl. 1-11). Dalje, u Postanju se izvosi istorija praotaca izrailjskog naroda tzv. patrijaraha: Avrama, Isaka, Jakova i njegovih 12 sinova i njihov blii odnos prema Bogu (pogl. 12-50). Ova knjiga je kao neki veliki uvod za sledee knjige. Postanje, prva knjiga Mojsijeva, moe se najbolje ovako podeliti: U jevrejskom tekstu uzeti su pojedini stihovi kao naslovi za razne otseke. Na pr. Post. 2,4/a je naslov za prvi otsek ove knjige, koji govori o stvaranju zemlje i prvog oveka. On glasi: "Ovo je toledot (tevledat) neba i zemlje, kad postae." Re "toledot" znai potomstvo, rod, ali se ustvari misli na istoriju potomstva tj. na dalji razvoj onoga to je ve postalo. Mi moemo ovu re prevesti sa istorija. Svi drugi otseci ove knjige poinju sa ovakvim stihovima pa se po njima moe jasno izvriti podela. Stih 4/b drugog poglavlja uzima stvaranje kao poetnu taku, pa se dalje iznosi istorijski razvoj ve stvorenog sveta, ono to se dogaalo sa zemljom i nebom posle njihovog stvaranja. Dakle, Post. 2,4/a je vie naslov za postanje neba i zemlje na zavretku, a stih 4/b je naslov za novi deo koji opisuje dogaaje ne stvorene zemlje i neba.

I. STVARANJE SVETA Postanje 1,1-2,4/a

Sveto pismo je knjiga Bojeg otkrivenja. Biblijska nauka tvrdi, da se do istine ne moe doi putem religijsko- filozofskog razmiljanja i pekulisanja, nego neposredno, Bojim otkrivenjem. To otkrivenje se nalazi u Svetom pismu, Starog i Novog zaveta. Nauka o postanju sveta je jedna od najkarakteristinijih nauka Svetoga pisma, kao knjige boanskoh otkrivenja i nadahnua. Postanak sveta objanjava Biblijska metafizika na jedan potpuno svojstven nain. Sveto pismo nas ui, da je Bog stvorio svet. Kad se prihvati ovo, biblijsko, miljenje, onda se mora priznati i to, da svet zavisi od Boga po samome osnovu postanja, naime, da je zavisan od Njega u materiji, formi i svrsi. Bog nije samo organizator nego i tvorac materije. Postanje sveta je vie pitanje vere nego nauke. Nauka se bavi prouavanjem ulnog (vidljivog), materijalnog sveta. Ona radi sa pet ula. Pitanje pak, kako je postao materijalni svet je pitanje vie vere u krugu samih naunika. Nauni metodi su posmatranje ili eksperimentisanje. Kojim bi se eksperimentisanjem ili posmatranjem, kojima se jedino slui nauka, mogao utvrditi nain postanka zemlje? Postanak materije se ne moe utvrditi ulno (razumom). Ovde moramo prei na kolosek vere. Apostol Pavle potvruje ovo reima: "Verom shvatamo da je svet stvoren Bojom rei..." (Jevr. 11,3). Pisac ove knjige, Mojsije, izvetava nas u jednom kratkom opisu o postanku sveta. to je Mojsije otpoeo pisanje sa stvaranjem sveta, to ima svoj opravdani razlog. Postanje je polazna taka za sve nastupajue dogaaje, a ono je u isto vreme prvo i najvanije Boje otkrivenje oveku. Ali, Mojsije se ne zadovoljava samo jednom jednostavnom reenicom koja tvrdi da je Bog stvorio, nego iznosi sliku o toku stvaranja. Ali odakle zna ovek o tome da nam neto kae? Na prvi pogled vidi se da ovaj piev izvetaj o postanju nije njegov pesniki oseaj i izraaj. On se u svome pisanju uvek javlja samo kao pisac (pisar) Bojih zakona i istorije, a ne kao pesnik. Ono to je on napisao, on je tvrdio da se i dogodilo. Mojsije nije izmislio materijal za svoje izvestaje, nego ga je dobio putem Bojeg otkrivenja. 1. STVARANJE IZ NITA 1,1.2. St. 1. "U poetku stvori Bog nebo i zemlju". Tvorac svemira je Bog (Eloem, u mnoini; u jednini Eloa; ovo je tzv. "plural majestikus", koji ovde izraava pojam punine boanstva). "U poetku stvori (jednina) Bog (mnoina)..." Ovde se jedini i svemogui Bog javlja u svom punom obliku, kao Otac, Sin i Sveti Duh. Jedino je Eloim od venosti, a sve to je postalo ima svoj poetak. Ovde je re o vrememu, kada je Bog stvorio "nebesa" (u originalu je ova re u mnoini, svakako se ovde misli na svemir, a moda i samo na na sunani sistem, a ovo naroito na nau zemlju, kao deo ovog svemira) i to "u poetku". Ovo se obino naziva "prvo stvaranje" (primo creatio) zemlje, iji se izgled i stanje opisuje u st.2., pre formiranja nae zemlje, to se naziva "drugo stvaranje" (secondo creatio). Bog je "iz nita"

stvarao, dok ljudi mogu neto da naine od ve postojeeg materijala. Na osnovu stvaranja iz nita Bog je gospodar celoga sveta. St. 2. "A zemlja bee pusta i prazna ("tohu-va-bohu). Malo prevodioca je bilo u stanju, da pravilno izrazi misao ovoga stiha. Re "pusta" ("bez oblija"), prinudjava nas, da mislimo na neki haos tj, nered. Ovo je shvatanje neznaboakog porekla. Ova se misao nikada ne moe upotrebiti za Mojsijev izvetaj, koji govori o stvaranju. Neki prevodioci danas ovako prevode ovu reenicu: "A zemlja bee gola i nenaseljena..."- Jo pre stvaranja Bog je imao plan, i On je po njemu sve stvarao. Kad je Bog stvorio nau zemlju, On je ve imao plan sa njome. On ju nije stvorio da bude "pusta i prazna", nego da se nastava na njoj (Is. 45,18). Psalmista nam daje unekoliko sliku prvobitnog stanja zemlje, pre njenog ureenja za est dana: U sredini kompaktna masa (vrsto jezgro); oko ove vrst mase, vodeni sloj; najzad sloj mraka okruavao j sve to (Ps. 104, 5-9). Ovakva zemlja nije jo mogla da bude nastanjena, jer je bila pokrivena vodom. Sveti Duh, koji se dizao nad zemljom, nagovestio je, da e se pojaviti ivot na zemlji. "Nad bezdanom bee tama, i Duh Boji lebdijae nad vodama." Zemlja je bila u prvobitnom stanju kao u morskoj dubini, okruena masom vode, koja je opet sva bila uvijena u gustu tamu. Sveti (Boji Duh), je "lebdeo" (leao) nad vodama i zemljom ispod nje, kao to ptica lei nad svojim jajima i ona se izlegnu (oive). Duh je trebalo da materiji utisne ivotnu snagu. Ovde se jasno vide ove dve suprotnosti: Boji Duh ivota i materija (Bog i materija). Bog je iznad svega, sve je pod Njime. Poznati naunik Vestfal uporeuje zemlju sa zgradom za stanovanje. O nastanjivanju moe biti rei kad imamo stan (nepokretninu), pokustvo (pokretninu) i stanara. Tako je bilo i pri stvaranju. Prvo je stvorena nepokretnost: Zemlja (odvajanjem svoda od zemlje i zemlje od mora); pokustvo je: bilje (hrana), godinja doba, dan i no itd. Sad su ispunjeni svi uslovi, da se stanari usele. Stanari zemlje su ribe, ptice, ivotinje, i najzad kada su bili svi uslovi, javlja se i ovek, kao kruna stvaranja.

2. FORMIRANJE ZEMLJE 1, 3-25 Pitanje, kada je Bog zemlju stvorio i formirao tj. osposobio je za stanovanje, nije od osnovne vanosti, jer je Bog mogao kada je hteo i kako je hteo da stvara. Glavno je injenica, da je Bog u poetku stvorio zemlju i formirao je za 6 dana. "Neosnovana je teorija po kojoj Bog nije stvorio materiju, kada je stvorio zemlju. Pri formiranju nae zemlje Bog nije zavisio od neke postojee materije. Naprotiv, sve stvari, duhovne i telesne, pojavile su se na poziv Gospoda Boga i stvorene su radi izvrenja Njegovih planova. Nebesa i sva njihova vojska, zemlja i sve to ona sadri nisu samo delo njegovih ruku: one su stvorene dahom njegovih usta." (8. I.p. 259; publik. 1904) Bog nam nije otkrio, kako je stvarao i formirao zemlju, a prirodne nauke ne mogu da nam otkriju tajne Svevinjega. "Prirodne nauke nikada ne mogu objasniti delo stvaranja. Koja nam nauka moe razjasniti tajnu ivota?" (8. I.p. 258) Ovo stvarenje i formiranje je bilo prvobitno stvaranje, jer danas

iva bia ne izlaze iz zemlje. Sve nae dananje ivotinje i bilje dobijamo samo od ivotinja i bilja, koje ve postoje. Ovaj dananji proces postajanja zovemo reprodukcija, ali prve ivotinje i prvo bilje stvoreno je po svojim vrstama; tako isto i prvi ovek, o kome itamo da je nainjen od zemaljskog praha. Sveto pismo nas ui, da je Bog stvorio i uredio (formirao) nau zemlju, onako kao to je danas vidimo. Mnogi prevodioci teksta Sv. pisma starali su se da nau dva razliita izraza za pojam stvaranja iz nita (ex nihilo) zemlje i njenog formiranja. Ali, za ovo pitanje merodavan je jedino jevrejski originalni tekst. Jevrejski izraz za stvaranje iz nita u poetku, u tekstu je "bara", a izraz za oznaenje Stvoriteljevog rada, kojim je On formirao zemlju i uinio je sposobnom za stanovanje je u jevrejskom originalu "oe". St 2. kae: "A zemlja bee pusta i nenaseljena." Kada je zemlja bila pusta i nenaseljena? Odgovor je: u poetku. To znai da je bila u ovome stanju, pre nego to je Bog rekao da bude svetlost. Ako uzmemo, da je Bog za est dana stvorio i formirao zemlju, onda ne moemo dati odgovor na pitanje: Kada je Bog stvorio zemlju kao materiju. Prvi dan je Bog nainio svetlost, drugi vazduh (svod): trei odvojio suho od vode itd. Pitamo se kada je stvorena zemlja kao materija, iz koje je Bog naredio da se pojavi bilje, ivotinje od koje je i oveka nainio? Odgovor je opet- u poetku. To isto vai i za vodu i vazduh, svu materiju. Svagde, gde god je u Svetom pismu re o ureenju zemlje, stoji u jevrejskom originalu re "oe", to oznauje Boje delo, koje je On uinio onih est dana. I u etvrtoj zapovesti (Izlaz. 20,810) nalazi se ovaj isti izraz, jer se misli na ureenje zemlje za est dana. Na isto se odnosi i 2.Petr.3,5.6. Istina je, Bog je mogao to sve da svri u jednom danu, jer je On svemoan, ali On je to uinio za est dana i tako nama ljudima, ostavio primer, kako da radimo u naem ivotu. Prvi dan: svetlost- st. 3-5. "I ree Bog: Neka bude svetlost.." Nad svim stoji Boja re. U njoj je boanska sila. Sve je kroz nju i u njoj postalo (Jov. 1,1.2.). On nije stvarao samo svojim mislima, nego svojom voljom, koja se izrazila u Njegovoj rei. Svako pojedino Boje delo je ostvarenje boanske voje, koja ima jednu misao kao svoj temelj, a izraena je reima- "neka bude (postane)". I poto je Duh ivota ve lebdeo nad zemljom re Boja je odredila da treba i kako treba ta da bude, postane. Svetlost je prvo Boje delo, jer je ona uslov za ivot i red. Svetlost nije bezuslovno vezana za sunce; ima svetlosti i bez sunca. Treba razlikovati svetlost koju dobijamoi od nebeskih tela (sunca, meseca) od svetlost u vasiljeni. U ovim stihovima je re o svetlosti uopte, a ne o svetlosti koju dobijamo od nebeskih tela, (kosmika svetlost). to je ovde svetlost pretstavljena kao neto za sebe nije suprotno ni naunom shvatanju. Mojsije je ovde upotrebio pojam i shvatanje svoga doba i uopte starog sveta, prema kome je svetlost, kao tajanstvena materija sklonjena na nekom mestu. (v. Jov 38,19.20.) "Bog rastavi svetlost od tame." Bog je izdvojio svetlost od tame, a nije stvorio tamu. Ponavljanje napomene, da je dobro ono to je Bog uinio znai da ima opravdanog razloga postojanja. Usled ovog izdvajanja nastupila je promena svetlosti i tame, noi i dana. "Tako bi vee i bi zatim jutro." Od velike je vanosti, to je Bog uinio da se dan sastoji od veera i jutra. Vee je vreme tame (koja prethodi postanku svetlosti), a jutro je vreme svetlosti. Zato po Sv. pismu, dan poinje od poetka veeri do poetka veeri sutradan. Tek etvrtog dana, Bog je vezao ovu promenu za nebeska

tela, sunce i mesec, prema okretanju zemlje. Bog nije ona nebeska tela upotrebio, pre nego to je zemlja postala pogodna za to i ukazala se potreba za njihovom svetlou. to se tie duine ovih, genezinih dana, mnogo se o tome raspravljalo i pokuavalo dovesti u vezu sa onim i onim geolokim sistemom. Mada jevrejska re za dan ima i smisao otseka vremena, ipak se ovde misli na obine dane. To su bili ovi nai, obini sedmini dani. "Sofizmi, koji ue da je svet stvoren u toku beskrajno dugih perioda vremena, su sotonine lai. Kada Gospod kae da je On stvorio svet za 6 dana i da se odmorio sedmoga dana, On misli na dan od 24 asa." (T.M.p. 136.) Bog je dao pri stvaranju ovu prvu sedmicu kao uzor za sve sedmice. U etvrtoj zapovesti koja govori o vremenu, re je o obinim danima od 24 asa. Ova zapovest se moe samo tako razumeti i primeniti, ako ovih 6 dana uzmemo kao prirodne dane ureenja nae zemlje. Neko drugo shvatanje bi se protivilo ne samo tekstu nego i samoj prirodi stvari. Na pr. bilje bi propalo, ako bi moralo tako dugo ekati na sunce, iji se uticaj pojavio tek etvrtog dana. Drugi dan: vazduh, st.6-8. "Neka bude prostor (svod) izmeu voda, da rastavlja vode od voda." To je odvajanje vodene mase vazdunim prostorom. Tako je postala naa atmosvera, koja kao neka brana odvaja vodene mase nae zemlje od vode koja se nalazi na gornjoj njenoj granici. Ona se tamo nalazi u parnom stanju i daje nebu plavu boju. Tako je nastalo vazduno nebo (svod). Posle svetlosti, vazduh je najpotrebniji elemenat za odravanje organskog ivota na zemlji. Ovaj prostor nazvan svod (Amos 9,6) rado se u staro vreme uporeivao sa ogromnim atorom, razapetim nad zemljom (Is. 40.22) Jov ga opet uporeuje sa ogledalom (O Jovu 37,18), koje se zbog svoje plave boje izjednauje sa safirom, i kao da je svod poduprt visokim gorama, koje su opisane kao neki jaki stubovi (O Jovu 26,11; 2. Sam. 22,6). Stari su jo svod zamiljali kao nebesku kuu ili ustave, koje imaju vrata, prozore itd. (Post. 7,11; Ps. 78,23). Sve je to bilo samo njihovo pretstavljanje neba, koje su oni posmatrali sa zemlje. Trei dan: odvajanje zemlje od vode i pojava biljnog sveta, st.913. "Neka se saberu vode to su pod nebom na jedno mesto i neka se pokae suho." Bog odvaja suho od vode i suho ukraava raznovrsnim biljem. Moda je ovo odvajanje suhog od vode nastupilo pomou oseke. Sa ovim je ustvari zavreno obrazovanje (formiranje) zemlje. Ovo je bilo koncentracija materije. Bog, vidimo, ima svoj plan i stvaranje ide da svome konanom cilju. "Zatim Bog ree: neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje to nosi seme, i drvee rodno koje daje plod po vrstama svojim u kome e biti seme njegovo na zemlji." Bog ukrauje zemlju zelenilom. Po nauci Svetog pisma, bilje je stvoreno svako po svojoj vrsti, kako je Bog imao plan. Ono nije rezultat transformacije. Na zemlji ima oko 100.000 vrsta semena i svako proizvodi samo svoju vrstu. Trava, semenosno bilje, i rodno drvee su tri grupe, koje sainjavaju biljni svet. Celokupni biljni svet je potinjen dvoma zakonima: 1. Semenosne biljke proizilaze iz semena i 2. Samoodravanje vrste, a to znai, razmnoavanje pomou svog sopstvenoh semena (samo od sebe) i strogo odravanje vrste. Nova istraivanja na polju biologije dokazuje, da se svaki oblik biljnog ivota ponavlja po vrstama svojim. Mendelov zakon pokazuje, da neke osobenosti biljaka, kao boja i veliina, zavise od boje i veliine zastupljene u poetnoj eliji (semenu). To znai da u biljnom svetu nema evolucije i transformacije, jer ga je Bog savrenog stvorio. Uzmimo na pr. samo veliinu kod graka. Ima dve vrste graka: visoki i niski koji uvek

ostaju isti. Koju vrstu posejemo tu emo i dobiti. Dobijanjem vegetacije zemlja je postala sposobna da bude nastanjena ivim biima. etvrti dan: Velika videla (svetlila), st. 14-19. "Neka budu svetlila u prostoru nebeskom." Po jednom mniljenju ovde se ne kae da su sunce i mesec i zvezde stvorene etvrtog dana, nego da ih je Bog toga dana poistavio da budu svetlila (videla), a to znai, da ih je On snabdeo sa onom svetlosnom silom, pomou koje ona dobijaju naroiti znaaj za nau zemlju. U st. 16 ne stoji re "bare", kao u poetku, nego re "oe". Svetlost postoji ve od ranije, ali sada je trebalo imati svetlila, koja e redovno i pravilno da daju svetlost zemlji. Po drugom miljenju, Bog je ovoga dana stvorio ceo sunani sistem, koji ima da poslui na dobro oveku, svojim korisnim uticajem. Ova nebeska tela imaju trostruku ulogu i opredeljenje: 1. da dele no i dan , a to znai, da dalje odravaju razliku izmeu svetlosti (dana) i tame (noi), koja je nainjena ve pravoga dana 2. da oznauju vremena, dane i godine, i to: da oznauju dan i no i da odreuju redovne periodske uticaje na zemlju, koji su od znaaja za rastenje i napredovanje svega ivog na zemlji: da slue za razlikovanje i raunanje vremena na zemlji i najzad kao predznaci velikih dogaaja i Bojih sudova (Luka 21,25; Jer. 10,2.) i 3. da svetle na nebeskom prostoru i obasjaju zemlju, dakle kao izvori svetlosti za zemlju. St 17. objanjava nam, da je sam Bog postavio ova nebeska tela na njigov odreeni put, i ona se tano kreu po svojim putanjama, kako im je Bog odredio. Peti dan: Ribe i ptice, st. 20-23. "Neka povrve vode ivim ivotinjama i neka lete ptice iznad zemlje k prostoru nebeskom..." Ovoga dana su stvorene sve ivotinje u vodi i vazduhu. Jasno se primeuje kako stvaranje polazi od niih vrsta ivotinjnja i ide ka viim. Bog je stvorio i ivotinje po njihovim vrstama; one e se rairiti po zemlji samorazmnoavanjem. esti dan: etvoronone ivotinje i ovek, St 24-31.24.25. Kao to su pomou rei izale ivotinje iz vode i vazduha, tako je sada trebalo i suhozemnhe ivotinje da se pojave iz materije od koje su stvorene. Stvorena zemlja je trebalo da se nastani ivim biima. Bilje i ivotinje na zemlji nisu jednako postale. Sveto pismo kae, da je Bog stvorio ivotinje, a bilje je samo na re izniklo iz zemlje po svojoj vrsti. Sve su ivotinje i ptice stvorene od zemlje (2,19; Ps. 104,29). Ovde treba da razlikujemo tri vrste stvorenih ivotinja: 1. Stoka, velike etvoronone ivotinje (pitome i u divljem stanju), 2. Zveri, poljske ivotinje, koje slobodno ive i divlja, 3. Sitne ivotinje. ivotinje koje puu po zemlji (reptilije), koje se kreu pomou primetnih ili neprimetnih nogu. ivotinje stvorene ovoga dana su na viem stepenu od ranije stvorenih. St. 26-28. Kao poslednje i najvie bie, stvoren je najzad ovek. ovek nije stvoren na kraju kao po nekom redu, nego po uzoru (obliju) Bojem. On je duhovno bie kao i Bog, njegov tvorac i uzor. Ovo bie treba da vlada nad svim to je Bog stvorio. ovek je istina stvoren kad i ivotinje, ali postoji osnovna razlika izmeu stvaranja ivotinja i oveka. Ta razlika je sledea: 1. Sve drugo je postalo silom Boje rei, ali ovek je postao Bojom rukom i dahom. 2. Sva iva bia su postala uticajem ivotne snage, a ovek odlukom saveta Boanstva. 3. Postojanje svih ivih bia ima svoju svrhu, a ovek je samo slika Boja (Njegovo oblije). On je izraz vieg opredeljenja. ovek je trebalo da bude nad svim na zemlji. 4. Kao to

je njegovo duhovno bie slika Boja, tako je i njegov telesni ivot podvrgnut tanoj ishrani. Sve ovo jasno ukazuje na razliku izmeu ivotinja i oveka, koji je bio predmet posebnog stvaranja. " Onaj, koji je ispunio nebo i zemlju udesima svoje sile, kad je hteo krunisati svoje divno delo, nije propustio da stvori jedno bie, koje je dostojno ruke, koja mu je dala ivot. On ga je postavio u sredinu i dao mu da vlada zemljom. Ovo bie je trebalo da bude gospodar ove mlade i lepe zemlje. Rodoslov nae ljudske porodice, kako nam ga daje boansko predanje ne polazi od nekakvih klica, moluska ili etvoronoaca, nego od velikoga Stvoritelja. Iako stvoren od praha, Adam bee "sin Boji". (P.P str. 15) - "Da nainimo oveka po svome obliju kao to smo mi" ("po obliju i po prilici naoj"). Rei "a da nainimo" oznauju mnoinu (up. 11,7: Is. 65,8.), koja se odnosi na trojstvo Boanstva, a moda i na ostala nebeska bia, koja su nama slina (up. 3,22; Ps. 8,6.). Ovde se jasno pokazuje poreklo ljudskog roda. ovek je trebalo da bude oblije Boje ne toliko po spoljanosti koliko po unutranjosti, po karakteru (up. 5,3 "kao to je Adam", duhovno slian Njemu), Bog je duh (v. Jov. 4,24) i kad je ovek nainjen po Njegovom obliju ili prilici, onda se misli vie na njegovo bie. ovek je duhovno- moralna linost, potinjena moralnim zakonima. "Kad je ovek bio stvoren, njegova je priroda potpuno odgovarala Bojoj volji. Njegov um je bio sposoban da razume boanske stvari. ovek je nosio Boji lik i bio je veoma srean. Bog ga je postavio za gospodara nad svim ivim biima, koja nisu bila u mogunosti da razumeju i priznaju boansko dostojanstvo (Ps. 8,6-8). Dok su sva druga bia imala svoj razlog postojanja samo u okviru stvorene prirode, svrha ovekovog postojanja je iznad stvaranja. On je postavljen nad svim stvorenjima, kao njihov gospodar. O drugim stvorenim biima nita se vie ne kae, a o oveku se iznosi, da dva bia, mu i ena, treba da su jedno, ovek. To znai da oni treba da budu meusobno u naroitom odnosu. Bog im govori kao celini, koja pretstavlja celo oveanstvo. I ovek je dobio blagoslov pri stvaranju da se mnoi a i vlast, da vlada nad ostalim biima (Ps. 115,16) koja se nalaze na zemlji. St. 29,30. U ovim stihovima je re o hrani, koju je Bog odredio za oveka i ivotinje. oveku je dato za hranu "itarice i voe" a kasnije je dodato i "povre" (3,18). Da bismo znali koja je hrana najzdravija, treba da prouimo prvobitni Boji plan odnosno ovekove ishrane. Onaj, koji je stvorio oveka i zna njegove potrebe dao je Adamu hranu koja mu je bila potrebna i korisna. "Evo", ree Bog, "dao sam vam sve bilje to nosi seme, po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme: to e vam biti za hranu". itarice, voe orasi i povre su prvobitna hrana koju nam je Bog odredio. Posle greha kada je Adam morao da dobije svoju hranu obraivanjem zemljita na kome je bilo prokletstvo, Bog mu je rekao: "A ti e jesti zelje poljsko". Dozvola za jedenje mesa data je tek kasnije (9,2 i dalje), posle potopa. I ivotinje su dobile svoju hranu u poetku: travu. Kasnije su se one, usled greha na Zemlji, meusobno unitavale. St. 31. SVe je bilo vrlo dobro. Znai da je sve u svojoj vrsti bilo savreno. Svako stvorenje je ispunjavalo svoju svrhu, prema Tvorevom planu. Sa ovim je delo od est dana bilo zavreno. "Kada je zemlja izala iz ruku Stvoritelja, bila je veoma lepa. Njena povrina je bila protkana brdima, breuljcima i ravnicama sa divnim rekama i jezerima;: ali breuljci i brda ne behu kosi i strmi, niti imahu ogromne stene i opasne provalije, koje one imaju sad; brda behu pokrivena sa plodonosnom zemljom, koja je iz sebe

putala bogato rastinje. Nije bilo movari niti neplodnih i pustih mesta, Divni bunovi i prekrasno cvee pruali su oku krasotu. Uzviice behu okruene drveem, koja su izgledala velianstvenija nego ikoje drvo to danas raste. Vazduh bee ist i zdrav bez ikakvih kodljivih i otrovnih gasova. Poljska lepota nadmaivala je lepotu najlepih parkova. Aneli su posmatrali ovo sve sa ushienjem i radoali se udnovatom delu Bojem. (PP II)

DAN ODMORA (SUBOTA) 2, 1-3

St. 1-3. Ovo su zavrni stihovi izvetaja o stvaranju. Ovde se potvruje ispunjenje Bojeg dela za est dana. " Tako se dovrie nebesa i zemlja i sva vojska njihova. " Celokupno stvaranje se sada zavrava odmorom ,subotom. Sedmoga dana nije Bog nita stvorio. Ovaj dan je bilo vreme kada je Bok pogledao svoj rad za est dana, i kada je video da je sve dobro i onda se odmarao, ne zato to je bio umoran nego da uiva plodovde svoje mudrosti. Ali, Bok nije sasvim prestao da radi ,nego je i dalje stvarao (radio), to se jasno vidi iz Jov 5,17. Bog je jednom stvorio svet ,ali On i dalje radi na odravanju toga sveta. Duh prorotva kae: " to se tie sveta, Boje delo stvaranja je zavreno. Jer dela su bila gotova od postanja sveta. Ali jo uvek dejstvuje njegova snaga u odravanju onoga to je stvoreno. Ne donosi zemlja iz godine u godinu svoje bogate polodove po sili koja je u njoj samoj, niti vri sama svoje kretanje oko sunca. Boja ruka upravlja planete i odrava ih na njihovom mestu za vreme njihovog putovanja po svemiru." Kako je Bog zavrio svoje stvaranje? 1. Poinkom (prestankom) kojim je pokazao, da na svojim svrenim delima nije bilo nita vie potrenbno da se uini. Ovaj se prestanak stvaranja oznaava u Izlas. 20,11. kao odmor. 2. Blagoslovom sedmoga dana. Ovo boansko zadovoljstvo je u isto vreme i neto to ima dejstva i na stvorenja, to su mir i Boja radost. Ovo je i dan primanja blagoslova i potrebne snage. 3. Posveenjem ovoga dana. Posvetiti znai neto izdvojiti iz svakidanjeg zemaljskog ivota i odrediti, predati Bogu. Ovaj je dan u naroitom odnosu prema Bogu, on zauzima u onom periodinom ritmikom ponavljanju sedmice naroito mesto. Otuda je subota od naroitog znaaja za oveka, to je naroito naznaeno i u Bojem zakonu ( deset zapovesti).

II. OD ADAMA DO AVRAMA Postanje 2,4/4,26

A. ISTORIJA "ZEMLJE I NEBA" I ADAMA Postanje 2,4/b-4,26.

I. STVARANJE OVEKA 2,4/b-7

10

Sa 2, 4/b poinje razvijanje istorije posle stvaranje zemlje. U drugom delu ovoga stiha jasno se vidi, da e odsada biti vie rei o zemlji, jer se kae: "Kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo". Gospod Bog (Jave -eloim, ime, samo za izvetaj o raju) je dvostruko ime Boje. Ime Gospod (Jave ili Jehova znai: "Ja sam onaj to jest"), oznaava Boga u njegovom linom odnosu sa ovekom, a ime Bog (Eloim znai: "Onaj koji je stvorio nebo i zemlju"), oznaava veliinu i puninu Boju. St. 4/b-6. Opisuje stanje na zemlji pre Bojeg nasaivanja vrta u Edemu (up. st8.) Pod "poljem" razume se ovde zemlja za obraivanje. "bun poljski" i "zelje poljsko" su plemeniti prtodukti zemlje, koji su potrebni oveku. Polje jo nije bilo obraeno, jer nije bilo uslova za to (vidi st5/b i 6). Ma da su ove biljke bile stvorene ve treeg dana, kia jo nije padala (do potopa), samo rosa i magla kvasile su zemlju. Ovde nije re o nekom ponovnom opisivanju stvaranja, bilja, ivotinja i oveka, kao to neki misle, nego je re samo o stvaranju oveka, a sve drugo se samo spominje jer je u vezi sa ovim. Bilje je trebalo ovek da gaji, a i ivotinje su stvorene radi oveka. St 7. "Gospod Bog, stovri oveka od praha zemljskoga i dunu mu u nos dah ivota; i ovek posta ivo bie." ovek nije izaao jednostavno kao ivotinje iz zemlje, nego ga je Bog prvo umetniki nainio od najfinijeg dela zemaljske materije, od praha zemaljskog, a posle mu je dao "dah ivota". Ovim Bojim dahom ovek nije samo dobio ivot nego je i postao vie bie (up. Jov 27, 3; 33,4: Is. 42,5), dobio je viu svest i postao slian Bogu, Njegova slika. Udahivanje u nos je samo slikovito pretstavljanje onoga , to je Bog hteo da uini u unutranjosti ovekovoj. ovek je trebalo da postane linost. Po njegovim funkcijama, oznaenim u st. 15 i dalje, jasno se vidi da u duhovnim sposobnostima ovek daleko premauje ivotinje, a to je uinilo udahue ivotnog daha. Bog je oveku lino udahnuo ove duhovne sposobnosti. ovek nije ovim postao samo ivo bie, nego i duhovno-duevno, ali nigde ne pie, da mu je Bog udahnuo neto tree, besmrtnost. Telo (jevr. basar) je materija, ali ona je divno sastavljena, remek delo, namenjeno da bude hram Boji. Dah (jevr. ruah) je ivotni dah od Boga. On se posle smrti vraa Bogu. Dah ima zadatak da pokree na organizam. Njega imaju i ivotinje (v, Post. q,30; prop. 3, 19). On je bezlian i nije odgovoran za naa dela. On se ne vraa Bogu kao neko zasebno, razumno bie nego kao ivot, koji je Bog poklonio oveku. Sjedinjenjem tela (materije) i daha (ivotnog duha) postao je lini ivot, ivo bie ili iva dua (jevr. nefe). On oznauje oveji prolazni ivot, koji je vezan za krv. Prema tome, dua postoji samo kada se sjedine telo i dah ivota. Smrt je rastavljanje ovog dvoga. Prema Post. 5,2 prvi ovek je dobio ime Adam, po materiji od koje je nainjen ("adama" znai od zemlje, zemljan). Ovo ime je trebalo uvek da oveka potsea na njegovo stvaranje od zemlje (up. 3,19). Tako je ovek ovim dobio ne samo fiziki nego i duhovno duevni ivot.

2. OVEK U EDEMSKOM VRTU

11

2,8-17 St.8.9. Mesto koje je Bog odredio prvom oveku za stanovanje bio je vrt u Edemu. Bog je postavio oveka u vrt. Dom praroditelja je trebalo da bude uzor ostalim domovima, kad budu njihova deca izala da nastane zemlju. Taj dom, ukraen Bojom rukom, nije bio neka raskona palata. Ljudima se dopadaju u njihovoj gordosti velianstvene i skupocene graevine i oni se die delima svojih ruku; ali Bog je smestio Adama u vrt. Tu im je bio stan. Plavo nebo im je bio krov; zemlja sa svojim divnim cveem i tepihom ivog zelenila, sluila im je kao pod, a olistale grane divnih drveta kao pokriva. Sve to je sveti par okruivalo, bila je nauka za sva vremena- a to je da se pravo blaenstvo ne nalazi u zadovoljenju gordosti i izobilju, ve u odravanju zajednice s Bogom, preko Njegovih savreno stvorenih dela." ( P.p. 18.19). Ime "paradis" (raj) je grkog porekla i datira tek od grkog prevoda Starog zaveta. Neki istraivai su mislili, da je re "eden" jevrejskog porekla i dali joj smisao miline (radosti ili uivanja), dakle "zemlje miline". Ali, ovakvo objanjenje rei "eden" ne daje nam nikakvo oznaenje mesta, gde je bio ovaj vrt. Izgleda da eden nije bilo ime za raj (vrt), nego zemlja u kojoj je Bog nasadio ovaj vrt. Ova je zemlja svakako bila jo poznata u vreme Mojsija. Nije jasno, da li Mojsije misli na Edem, koji je bio na istoku ili na vrt, koji je bio na istoku Edema. Iz teksta izlazi, da je vrt bio na nekoj visoravni, a ne u ravnici. re "edin" se upotrebljava kao najstarija re, koja je ula u najstarije jezike ahadski i sumerski i oznaava ravno tlo (stepu) nasuprot brdovitom tlu. Dakle Bog je u takvoj zemlji nasadio vrt, a reke su ga navodnjavale. U ovaj vrt, koji je sam Bog nasadio, smestio je Gospod oveka. Ovo mesto je blie oznaeno od st.9. Bog je naredio da niknu raznovrsna drveta lepa naizgled i dobra za jelo, kao ukras. Ovdje se spominju ovdje samo rodna drveta, zato to su ljudi trebali da jedu poglavito od voa, a tek posle pada u greh dodato im je i povre (3:18) kao hrana. Meu rodnim drvetima istiu se dva osobita drveta: drvo "ivota" i drvo "poznanja dobra i zla", usred vrta. Prema jevrejskom shvatanju ovog pojma, drvo "ivota" daje besmrtnost, ivotnu snagu i trajno zdravlje, a drvo "poznanja dobra i zla" daje upotrebom moralno saznanje dobra i zla. Ovo nisu bila obina drveta, nego naroito lepa. Veni ivot i poznanje dobra i zla je boansko dobro, pa i ova drveta su bila naroite vrste. Ona su imala naroiti znaaj za oveka. Jasno je da je ovo mesto trebalo da bude kola za razvijanje oveijeg bia i karaktera. Drvo "poznanja dobra i zla" bilo je odreeno da poslui kao sredstvo za ispitivanje ovekove poslunosti prema Bogu. Drbvo "ivota" je sluilo za ovekovu besmrtnost, ako bi ostao posluan Gospodu i pobednik u iskuenju poslunosti. St. 10-14. Ovaj vrt je bio dobro navodnjen i to ne kiom nego tekuom vodom. Prema izvoru navedenih reka, moe se donekle utvrditi i mesto ovoga vrta. On se nalazio svakako na visoravni Armenije. Zbog mnogih promena na povrini nae zemlje danas se ne moe vie tano utvrditi mesto, gde se nalazi vrt. Ali, ipak spominju se etiri reke, od kojih neka imena i danas jo postoje, a koje su izvirale iz zemlje, gde je nekad bio ovaj vrt. Jednoj reci je ime Fison (Pion, "pu", strujanje, kretanje vode). Ova reka tee oko neke zemlje Evilske. ("bdela"- bedolah je mirisava cenjena guma, slina mani). Drugoj reci je ime Geon (Gihon, "giah" izviranje mase vode).

12

Ona tee oko "Huske zemlje". Trea reka je Hidekel. Ovo ime je staro, sumersko ("hid" znai reka), jo od pre vavilonskog doba. (Dananja reka Tigris). Prorok Danilo je isto naziva Hidekel (Dan. 10:4.) Starobatrijske rei "tigran", znai brza. Ona tee prema (istonoj) Asiriji. etvrta je Frat (Eufrat). Ovo je skraeno ime od Ufratus (po pismu klinastih slova), staropersiski "frate", (znai irok). Dok su Tigris i Eufrat dobro poznate reke, Fison i Geon je teko odrediti. Ime Geon se spominje u Starom zavetu (1. Car. 1:33.38; 2. Dnev. 32:3o.33). Teko je odrediti ove dve reke prema naznaenim zemljama, kroz koje teku. Za "Evilsku zemlju" vai isto (vidi 10: 7.29; 25:18). Neki za ove reke misle na Gang i Ind, a neki ak i na Nil. U Armeniji, zapadni rukav Tigrisa i istoni izvor Eufrata rastavljeni su samo jednim visokim brdom, dok opet izvori Arasa su isto u blizini. Ovu reku Arabljani nazivaju "Geiun er Ras". Ona se uliva u Kaspijsko more; tu je svakako i "Huska zemlja", moda je to zemlja tzv. Kosa. Fison je ili reka Kur (Kura), koja isto izvire u Armeniji, nedaleko od Eufrata i Arasa, tee na istok i uliva se u Kaspijsko more, ili Fasis, koja izvire iz Moikih brda i uliva se u Crno more. "Evilska (Habilska) zemlja" bila bi u Kolhisu, koji je bogat zlatom i drugim metalima. Ima i takvih koji misle da je vrt bio u Vaviloniji, kod ua u reke et-el-Arab (nainjena od etiri reke) u Persiski zaliv. Luter i protestantski teolozi opet smatraju, da je potopom poremeen tok reka, usled drukijeg formiranja zemlje. Ali, najverovatnije je, da je Armenija mesto ljudske kolevke. St. 15. Bog je stvorio ovaj vrt za oveka u jednoj naroitoj svrsi, da ga radi i da ga uva. Bog je oveka postavio za gospodara nad prirodom. Time to bi ovek radio vrt, on bi ga i sauvao u isto vreme. Kultivisanje i oplemenjivanje biljaka je regulisanje ivotne snage u prirodi. Ova snaga radi slobodno unutar ogranienih vrsta. Ovim gajenjem biljaka oplemenjibao bi se u isto vreme i sam ovek i njegovo bi bie ivelo u sveri duhovnog, vieg, boanskog ivota. "Stanovnicima Edemskog vrta p poverena je dunost nadzora nad vrtom i da ga obrauju i uvaju. Taj posao nije bio zamoran, nego prijatan i osvjeavajui. Bog je odredio da rad zabavi oveka i da mu zaposli razum da jaa njegovo telo i razvije njegove sposobnosti. U duhovnom i telesnom radu, naao je Adam jedno od najveih zadovoljstava svoga ivota." (PP str. 19) Ovaj vrt je trebalo da bude uzor, koji e se proiriti po celoj zemlji. oveku je bila skrenuta panja na opasnost, koja mu preti od lukavog, zavidnog i zavodljivog sotone. Nebeski su mu vesnici sigurno objasnili sotonin pad i njegov plan. Sada je ovek trebalo da uva sebe i svoj dom od duhovne materijalne tete. St. 16. 17. Rad i uvanje nisu bili jedini zadatak odreen oveku. On je trebao dalje duhovno da se razvija i usavrava. Za ovu svrhu Bog mu je dao zapovest, da ne jede ploda sa drveta "poznanja dobra i zla". Ovo drvo je bilo od velikog znaaja za unutranje razvijanje oveka. Sam plod ovog drveta nije davao neko znanje, vaan je bio stav prema drvetu i njegovom plodu. Ne uzimanjem ploda sa ovoga drveta, ovek je mogao da dozna sledee: 1) Po ovom Bojem uskraivanju, ta je boansko, a ta nije boansko, 2) Da je zlo neto suprotno Bogu i da ga Gospod ne eli i 3) Ono to Bog hoe, da je to dobro. Dakle, nije potrebno zlo upoznati, da bi znali ta je dobro, a ta zlo. Ali ovjek je izabrao put iskustva, poznanja zla. On je stvoren, nevin i bez poznanja (iskustva) o grehu i njegovim posledicama, zlu, pa ipak ovek je imao mogunost da iskusi zlo. Bog ga je

13

stvorio sa slobodnom voljom. On je bio sposoban da proceni Boju mudrost i karakter, kao i opravdanost Boje zabrane. On je mogao slobodno da bira izmeu poslunosti i nepslunosti. Bog je htio zabranom jedenja ploda sa drveta "poznanja dobra i zla" da iskua ovekovu vernost. Trebalo je kod oveka iskoreniti ono, to je kod Lucifera prouzrokovalo pad. Ovo drugo je bilo sredstvo za ovaj ispit oveka. Pod pretnjom smrtne kazne bilo je oveku nareeno, da ne jede ploda sa ovoga drveta. Sa ovim se pojavila mogunost, da ga sotona kua. ovek je bio podanik Boje vladavine, a ova zapovest je bila zakon te vladavine. Sad je imao sam ovek da odlui. Drvo "ivota" je bilo u vezi sa svim ovim u toliko, to bi ovek , poto bi pobedio sotonino iskuenje, uzabrao sa ovoga drveta i postao besmrtan, jer ovek sam po sebi nije imao veni ivot. Posledica neposlutnosti trebalo je da bude smrt. Ne kae se, da je smrt trebalo odmah da nastupi, a i plod nije bio otrovan. I same patnje i bolesti su poetak procesa smrti. One su prouzrokovane grehom, a smrt je samo zavretak ovog procesa.

3. STVARANJE ENE 2:18-25 St. 18. Stavljanjem oveka u vrt, "da ga radi i uva", nisu bili ispunjeni svi uslovi za ovekovo razvijanje. Biljni i ivotinjski svet nije bila duhovno odgovarajua okolina za oveka. On nije iamo bie "slino njegovom", sa kojim bi bio u duhovnim i duevnim odnosima. Bog je znao da nije dobro da je ovek sam, zato je rekao: "nainiu mu pomonika (druga) njemu slina" tj. bie koje e njemu odgovarati ("prema njemu"), da u njemu moe prepoznati samoga sebe. Ovakav pomonik nije bio oveku potreban samo radi odravanja roda, rada i uvanje vrta, niti radi ispunjenja svoga zadatka, da vlada svim to je na zemlji, nego radi svoga sopstvenog usavravanja. ovek nije stvoren da ivi u samoi on je trebalo da bude drutveno bie. Iako bi imao drutvo anela, nikada nebi bila zadovoljena ovekova tenja da ima druga prema sebi, koga bi on volio i koji bi njega voleo. Bog je odluio da da oveku ovakvog druga. St. 19.20. Da bi probudio potrebu za ovakvim biem kod oveka, Bog mu je doveo ivotinje da im on sam da imena. On ih je trebalo da upozna kao njihov gospodar i u ovome poslu da razvije sve svoje duhovne sposobnosti. Ali, sebi ravno bie ovek nije mogao nai meu ivotinjama, i on je sada zaeleo ovakvo bie. St. 21. 22. Bog stvara po boanskom savetu i odluci (up. 1:26. 27), bie slino oveku-enu. Bog nije sad stvorio jedno drugo bie, nego isto takvo bie, oveka, koje sa Adamom predstavlja telesnu celinu i duhovno jedinstvo. Ovo bie je trebalo da bude nainjeno od oveka. Bog je pustio na oveka duboki san. To nije bio prirodni san, nego "prasan stvaranja". On nije uzeo prah zemaljski, nego jedno rebro, ime se oznaava nerazdvojeno jedinstvo i ivotna zajednica ovog bia sa ovekom. Bog je "nainio" enu od ovekovog rebra, jer je ljudski rod trebalo da postane od oveka a ne od ene. U ovome Bojem aktu lei duboka Boja misao, da potpuno bie oveka nije ni ovek sam ni ena. U ovome Bojem aktu lei duboka Boja misao, da potpuno bie oveka nije ni ovek sam ni ena, nego oboje zajedno. To to je ena nainjena od oveka pokazuje, da je ena zavisna od oveka (mua) i da

14

njemu pripada. enino je mesto pored mua, jer je ona nainjena od ovekovog rebra. Ona ne treba da vlada nad njim kao glavom, niti da bude gaena nogom kao nia. Njeno je mesto pored oveka (njemu sa strane), uz njega, kao njegov pomonik i drug. St. 23. 24. Adam je u ovom novom stvorenju upoznao svrhu i Boju nameru ("Evo sada one", za kim je on udio), ali u isto vreme i poloaj toga bia (ene) prema njemu, kao bie ravno njegovom biu. On je ovo bie nazvao "oveicom", poto je ona deo njegovog bia, Boje stvorenje kao i on. Ove rei st. 24. nisu bile Adamove, nego pieva (Mojsijeva) izreka, koji pod uticajem Svetoga Duha izraava Boju nameru. Brak je osnovni oblik ljudskog roda, oblik koji je Bog ustanovio od poetka, otuda i bezbranost nije neki vii oblik ljusdkog ivota. Spoljnje i unutranje jedinstvo oveka i ene izraeno u ovom stihu, ini brak jednom tajnom, o kojoj nam govori apostol Pavleu Ef. 5:31.32. to se ovde govori samo o oveku, a ne i o eni razumljivo je , jer on (ovek) osniva brak. Ovde se misli samo na brak kao na normalni odnos, koji treba da je jai i od roditeljske ljubavi. Sa ovim je bilo zavreno stvaranje oveka. Svi su uslovi postojali za normalno razvijanje oveka. St. 25 dodaje, da bi se tobolje razumelo prvobitno stanje oveka, da iako su bili goli, nisu se stideli. Stid se pojavio tek posle pada u greh, oseanjem krivice (v. 3:7), usled ega je nestalo normalnog duha i tela, a pojavile se elje i nagoni koji vojuju protiv dua, da rue sveti Boji red u ivotu. Sve to je Bog predvideo za Adama, vailo je i u isto vreme i za enu. I ona je trebala da se razvije u slinost oblija, po kome je ovek nainjen. Oni su trebali sjedinjeni da pou putem koji im je Bog odredio. Da su ostali na ovome putu, onda bi se njihovo prvobitno stanje u raju u njima i u njihovom potomstvu proirilo po celoj zemlji i ona bi bila puna Bogu slinih besmrtnih bia, koja bi slavila Boga. To je cilj koji je Bog imao na poetku.

4. OVEKOV PAD I IZGNANSTVO IZ RAJA 3:1-24. 1. ovekov pad u greh, 3:1-6. St. 1. Koliko dugo je ovek iveo u ovom prvobitnom stanju nevinosti, do njegovog pada u greh ne spominje se , ali, svakako ovo kuanje nije bilo odmah posle stvaranja Eve. Zmija se spominje kao Boje stvorenje, koje je bilo dobro kao i sva ostala stvorenja. Lukavost (mudrost) zmije je njena prirodna osobina (up. Mat. 10:16.), radi koje se sotona i posluio njom kao svojim oruem. Ali, ova njena osobina se ovde prikazuje u zlom smislu, to se vidi po tome, da se ona pribliila slabijoj strani, eni. Ali zmija je bila samo orue sotone, koji je stajao iza nje. "Da bi nezapaeno svoje delo, odluio je sotona, da se poslui zmijom kao oruem, jedno za izvrenje njegove namere vrlo pogodno sredstvo. Zmija je bila u to vreme najmudrije i najlepe stvorenje na zemlji. Na granama punim plodova zabranjenog drveta poivala je ona naslaujui se njenim divnim plodovima. I tako je ona izazvala panju i oduevljenje posmatraa. Tako je vrebao krvnik u vrtu mira u zasedi i oekivao svoju rtvu. ovek je stajao iznad svih renja; on nije smeo da dozvoli zavesti se od nieg bia. Eva je mogla odmah prepoznati zao

15

duh, koji izlazi iz zmije. Adam i Eva bili su upoznali sve ivotinje, i Eva se morala uditi odkuda zmiji razum i govor. Bog je tako uredio, da je ovek bio u stanju da se odupre kuanju, a bili su i opomenuti. Nebeski vesnici su oveku objasnili pad sotone i njegove zle planove protiv njih. "Aneli su opomenuli Evu da pazi i da se ne odvaja od svoga mua, dok su u vrtu radili svakodnevne poslove. Nalazei se uz njega, bie manje izloeno opasnosti iskuenja, nego kad je sama. Meutim, ona se toliko udubila u svoje prijatno zanimanje, da se i nehotice odvojila od njega. Opasnost se osetila tek kada je primetila da je sama, Ali ona je umirivala svoj straj uveravajui sama sebe da ona ima dovoljno mudrosti i snage da raspozna ta je zlo i da mu se odupre. Ne obazirujui se na opomene anela, uskoro se nala pred zabranjenim drvetom, koje je posmatrala zadivljeno i ljubopitivo. Plodovi su bili vrlo lepi i ona se pitala zato im je Bog zabranio da jedu. To je za kuaa bio prabi trenutak. "(P;P str. 23) Pitanje zmije : "Jeli istina da je Bog tako kazao?", je kao neko uenje u pretvaranje Boje zapovesti a ciljalo je na to, da kod ene stvori sumnju i istinitost Boje rei.Ceo zmijin govor otkriva zao duh, koji nije mogao biti proizvod ovog stvorenja. Sotona je izazvao sumnju, jer gde nema sumnje, sotoni je onemoguen uticaj i zavoenje. St. 2. 3. Umesto da se ukloni, ena ulazi u razgovr sa zmijom i priznaje, da i njoj izgleda ova zapovest vrlo stroga. Iako Bog nije zabranio dodirivanje ovog drveta, nego samo jedenje od njegovog ploda, ona dodaje, izraavajui svoje uenje: "... i ne dirajte u nj..." Ovaj se razgovor bezsumje odigrao pred drvetom. ena je tamo stajala i gledala (v. st. 4.). Gledajui plod, ona je dobila elju da uzabere i okusi, nato je i sotona ciljao. Ali, upravo je Boja namera i bila da se ovek iz ljubavi prema Bogu odrekne ove elje. Bog je oveku u tome pomogao, jer mu je nasadio razna druga drveta (v. 2:9) kao zamenu za plodove ovog drveta. Poputanjem svojoj elji stvorila se kod Eve neodoljiva tenja da uzbere rod sa drveta "poznanja dobra i zla". St. 4.5. Drskim tvrenjem: "Neete vi umreti", uspeo je sotona da enu, koja se kolebala, potpuno privue na svoju stranu. Svojim postupkom otkrio je sotona i njegov laljiv neprijateljski i zavodniki duh (up. Jov. 8:44). Bog je oklevetan a ovek prevaren. Izgledalo je kao da Bog neto prikriva za oveka i sada treba da im se jedenjem sa ovog zabranjenog drveta "otvore oi", da bi to doznali. Oni e sada postati kao bogovi". Ovo je bio pokuaj izvrtanja Boje namere sa ovekom, da postanu Bogu slini. Bog je kazao, ako ne jedu sa ovoga drveta onda e postati slini Bogu, kao Bog, i znati ta je dobro a ta ne. A sotona ih ui: ne, nego upravo uzimanjem ploda i jedenjem sa zabranjenog drveta postignue oni ovaj cilj. ovek je mogao ovo saznanje da postigne i upoznavanjem samo dobra, ali sotona mu pokazuje drugi, rav i teki put, upoznavanja i prihvatanja zla. St. 6. Izazvana sumnjom u Boju istinu i ljubav, ena se nije trgla i povukla, nego primamljena telesnom eljom, poeo je da se raa greh u njoj. Poverenje u Boga je poelo da se ljulja, a telesna elja se probudila. Ona ve vidi ovo drvo drukijim oima nego ranije. to ga je vie gledala sve je vie eljela da okusi njegov plod tako vaan za saznanje. I kada ga je uzbrala nita joj se nije dogodilo, pa je mislila i ako jede od njega nee joj nita biti. Neobuzdana elja postala je najzad stvarnost, delo. Sa ovim uenjem je i prestup Boje zapovesti. Ovaj prestup nije se dogodio to

16

Eva nije mogla drukije uiniti, nego njenom slobodnom odlukom. Apostol Pavle govori o "prevari greha" (JEvr. 3,13). Ovaj tok raanja greha je i danas isti. (up. 1. Jov. 2,15-17). ovek se moe, sluajui jasne Boje rei, osloboditi sotoninog uticaja i izbei ovu prevaru. Adam je svesno prestupio Boju zapovest. On je uzeo plod iz enine ruke, znajui za posledice. On je to uinio iz ljubavi prema eni, jer je nije htio ostaviti samu. "Adam je shvatio da je njegova drubenica prekrila Boju zapovest, datu radi ispitivanja vernosti i ljubavi prema Bogu. U njegovoj dui se odigravala uasna borba... Eva je bila deo njegovog tela i nije se mogao pomiriti s tim, da se od nje rastane... On je odluio da sa njom podeli sudbinu. Ako je trebalo da ona umre, htio je da i on umre sa njom. Dohvatio je plod i brzo pojeo." (P.P. str,25) Nigde se ne spominje kakvo je bilo ovo brdo. Rabineri misle da je bilo groe, Grci smokva, a Latini, jabuka.

2.

Posledice prestupanja Boje zapovesti 3, 7-13.

St. 7. Prvo to su Adam i Eva primetili poto su okusili od drveta "poznanja dobra i zla", nije bilo da su postali bogovi, nego su naprotiv osetili da su goli. Dok su Adam i Eva bili u nepomuenom jedinstvu sa Bogom, sve je bilo dobro, sve prema svojoj svrsi. Ali, neposlunou oveka, nestalo je njegovo prvobitno stanje. Oni su se odjednom osjetili slabi i nedostojni. Ovde nije re o nekoj fizikoj promeni oveijeg tela. Ovaj oseaj golotinje je posledica svesti o krivici. Stid je bio prvi pratilac greha, jer bez greha nema ni stida. On je posledica vreanja nevinosti. oveije se bie podelilo sada u dva dela. elje (pouda) se ukorenila u oveijem telu, ak ju je primio u svoje bie, i sad stoje telo i duh jedno prema drugom u suprotnosti (up. Rim. 7,14 i dalje "zakon tela" i "zakon duha", Gal. 5,17). Adamu i Evi su se otvorile oi i oni su videli zlo, koje je u stvari prestup Boje Zapovesti. Tek su sada uvideli, da im je ovo elja velika zamka; oni e morati umreti. St. 8-11. Adam i Eva su se sakrili. ovek se odvojio od Boga koji je kao obino trebalo da ih navee obie i razgovara sa njima. Ali svest o krivici razvijala se i dalje. Oni su sada osetili strah. Od toga doba ovek zna za strah, on se stalno krije od Boga i od ljudi, zbog oseaja svoje krivice. Iz Adamovih rei: "Jer sam go pa se sakrih", vidi se da je Adam hteo da sakrije uzrok njegove golotinje. A Bog, da bi mu izneo uzrok to je go, upita ga: "ko ti kaza da si go?", drugim reima kako si doao do tog saznjanja?. Bog mu sada iznosi (st, 11). Prestup Boje zapovesti doneo je oveku teke posledice i promenu njegovog bia. Oni su izgubili "slavu Boju" koja ih je okruivala kao neka svetlost i titila ih. (V. Rim. 3:23). St. 12.13. Adam ne porie da je jeo sa drveta "poznanja dobra i zla", ali se pravda da nije samo on kriv. On najpre prebacuje krivicu na Evu, a Eva opet na zmiju: najzad su otili tako daleko da su se alili na samog Boga, to se jasno vidi iz Adamovih rei: "ena, koju si pored mene postavio dade mi sa drveta". Ovo izgovaranje i prebacivanje krivice na drugog uvuklo se od tada u ljudsku duu. ovek je uvek gotov sebe da pravda a na drugog da baca krivicu. "Adam nije mogao svoj greh ni poreknuti ni opravdati, ali umesto da pokae da se kaje, pokuao je da baci krivicu na

17

svoju enu, a zatim i na samoga Boga. On, koji je iz ljubavi prema Evi svojevoljno odluio rtvovati Boju naklonost prema sebi, svoj opstanak u raju i veni ivot, usudio se sada posle greha, optuivati svoju drubenicu, pa ak i samoga Boga za svoj prekraj. Toliko je strana mo greha." (P.P. str. 26.)

3. Boja presuda nad zmijom i ovekom 3,14-19. St. 14. Prokletstvo nad zmijom. Bog je prokleo zavodnika. Zmija kao ivotinja nije bila moralno odgovorna, pa ipk je kanjenja zato to je nanela tete oveku, pod ijom je vlau ona trebalo da bude. Prema 9,5 i Izl. 21,28.29., ivotinja, zbog koje pogine ovek, treba da se zaspe kamenjem, a ako ga je navela na greh, da se ubije (Lev. 20,15). Kazna nad zmijom je simbol kazne nad zavodnikom. Prokletstvo pogaa samo ovu ivotinju, ukoliko je ona kriva, ali sva teina prokletstva ipak pada na sotonu, koji je bio moralni inivijator. Zmija se uzdigla nad ovekom, zato za kaznu mora na trbuhu da se vue po prahu, to je poniava i da stalno guta prah, jer joj se usta uvek vuku po zemlji, iako ne ivi od praha. Izgleda da je zmija imala drugaiji nekad oblik i kretanje. "Zmija je trebalo da iskusi kaznu Bojeg suda, zato to je posluila sotoni kao posrednik. Od najlepeg stvorenja "mimo sve zveri poljske", kojoj su se svi divili, trebalo je postati najomrznutija od svih ivotinja; da je se plae i da je mrze, kako ljudi tako i ivotinje. Rei koje su zatim upuene zmiji, odnosile su se neposredno na samog sotonu i upuuju unapred na njegov konani poraz i propast." (P.P. str. 27) St. Prvo (prote) evanelje, evanelje u svome prvom obliku. - U Bojoj presudi nad zmijom i prvim ljudima nalazi se istovremeno i prvo objavljivanje pomoi ovjeku i njegovo konano izbavljenje. Bog je u svojoj dobroti i milosti naao put, da ne bi ovek morao zauvek da nestane. 1) Nastalo je prijateljstvo izmeu zmije i ene, ustvari izmeu zmijinog i eninog semena. Pod reju "enino seme" podrazumeva se ovde Evino potomstvo, rod poslunih potomaka (Od Sita preko Sima, Avrama i Davida na Hrista), jer Sv. pismo zna i za "porod aspidin" (Mat. 23,33) a u Jov. 8,44 je re o pristalicama zavodnika i krvnika ljudskog roda. Bog je sada jednom zauvek postavio graninu liniju izmeu dobra i zla. itava istorija ljudskog roda ovde se prikazuje kao borba oveka protiv zavoenja sotoninog na greh. Time je i ljudski rod podeljen na dva dela, one koji su pristalice Boga i dobroga i oni koji su pristalice sotone i zla. 2) "enino seme" e pobediti. Postoji ne samo neprijateljstvo nego i sukob. Ovo seme ne pobeuje zmijino seme nego samu zmiju. Dakle, ovde je re o jednom biu, koje se krije iza zmije, a to je sotona. Ovo je prvo obeanje Biblije (protoevanelje), prpranstvo o pobedi Mesije. ("eninog semena") prema Gal. 3,16 i 4,4. nad sotonom. 3) Zmija e ubosti (raniti) petu "eninog semena". U ovoj borbi u kojoj e sotona biti pobeen, on e izvriti napad na Mesiju (pomazanika Bojeg). Sotona e mu dati udarac da bi ga usmrtio, ali svoj cilj nee postii. Upravo tom prilikom e "enino seme" vrsto stati zmiji na glavu. Ovde se misli na Hristovu smrt na krstu. St. 16. Naroita kazna nad enom, prouzrokovana je njenim

18

poputanjem prema zlu. Ona e to osetiti naroito u svome ivotu kao ena i njenom poloaju prema muu, koga je navela na prestup: 1) Ona je radi telesnog uivanja prestupila Boju zapovest, zato e sada morati da ima telesne muke pri raanju. 2) ena se odvojila od svog mua i nije potovala od Boga joj odreeni poloaj prema muu, zato e sada da osea jaku potrebu i ellju zamuem ("elja e te tvoja vui prema muu"). 3) Ona je navela mua na prestup, zato mu se od sada mora podiniti i osetiti njegovu volju nad sobom. St. 17-19. Kazna nad muem; prokletstvo nad zemljom i smrt. ovek je izgubio svoju prevlast i uzvienost nad prirodom. Sada i priroda ustaje protiv oveka, podseajui ga na posledice neposlunosti i pobune protiv Boga. I nia bia su se poela sada buniti protiv ovekovog gospodarenja. Otuda ovek mora odsada da ulae velike napore, da bi odrao svoje gospodarenje nad ivotinjama. Njegov rad e biti vezan sa velikim naporima. Ali ova kazna je bial neophodno potrebna. Ona je data u cilju ogranienja elja i strasti, kao neka kola gde se ui samosavladavanju. Rad sa "znojem lica svoga" je trebalo da unapredi i usavri oveka. Na zemlji e isto leati prokletstvo zbog oveka (up. Jer. 23,10). Obraivanje zemlje je glavni izbor ovekove ishrane, koja je prema jevrejskom shvatanju bila Boja naredba (up. Is. 28,26), ali koja je skopana sa tekim i munim radom. Ono to je oveku bilo zadovoljstvo u raju sada mu postaje muno i teko, jer e zemlja donosti trnje i korov zbog ovekovog prestupa ("s Tebe"). Ovek e iveti od bilja to nosi seme (zelje) i voa, koje e sa mukom obraivati i gajiti sebi za hranu ("jeete hleb", v. Amos 7,12). Ali poto se ovek htio uzdii nad Bogom, pored borbe za odravanje ivota na zemlji, on je postao podloan smrti. Smrt je nestanak oveka kao Bojeg stvorenja. ovek se smru vraa u ono to je bio: u prah (zemlju) odakle je i uzet. Kada je Bog oduzimao oveku ivotni dah, on se raspada i vraa u prah (v. Ps. 146,4; Prop. 12,7). Prema Bojoj odluci ovek je morao umreti. Besmrtnost bi dobio tek jedenjem ploda sa drveta ivota (2,9) i to bi bilo neto van njegove prirode. Iako je ovek stvoren da moe i umreti po prirodi, on je mogao da ima veni ivot. To se jasno vidi po nasaivanju drveta ivota u vrtu. Ali ovek nije izdrao probu, nego je jeo sa zabranjenog drveta. U 2,17. se ne kae, da e ovek odmah, poto okusi sa zabranjenog drveta, umreti. Ovde niej re o nekom ublaenju kazne niti teotofskom tumaenju smrti. Da bi ovek mogao veno iveti, morao je jesti sa drveta ivota. Poto mu je bil ouskraeno, morala je njegova ivotna snaga stalno i postepeno opadati, kao kod nas, dok se najzad ivot ne ugasi. 4. Izgnanstvo iz raja 3, 20-24. St. 20. Adam je verom shvatio Boansko obeanje i izrazio ga davanejm imena svojoj eni. "Heva" znai "ivot", izvor ivota. Poto je sada Adam bio svestan da mora umreti, ona mu je bila garancija za nastavak ivota, njegovog roda i vrste. To je bila samo Boja milost, to nije nastupila smrt, dok se ivot nije preneo, presadio na potomstvo. Tu je opet bilo izgleda na spasenje. Bog je objavio da e Evin potomak pobediti zlo. St. 21. Pre nego to su Adam i Eva napustili raj, Bog ih je obukao u ivotinjsku kou. Time to ih je Bog odenuo u ivotinjsku kou pokazao im

19

je, da oni stoje iznad ivotinja i da se njihov ivot moe rtvovati radi odravanja ljidskog ivota. Ovim Bojim postupkom, udaren je temelj ivotinjskim rtvama. Sam Bog je zaklao prvu ivotinju i u njihovu kou obukao ljude da bi ih zatitio od hladnoe van raja. U isto vreme ova prva rtva radi oveka podsea nas na Hristovu rtvu, nevinog jagnjeta radi opravdanja i spasenja... Samo ovako, na ovaj nain obuen mogao se ovek pojaviti pred Boga. St. 22-24. Izgnanstvo iz raja je moralo doi, da nebi ovek ovekoveio zlo, jer on jo nije dobio venost. ovek je eleo i dalje da ostane u svome zaviaju. Ali sila greha je ula u njih. Sad bi se mogli jo manje da uzdre, da ne gree. Oni bi uzeli i jeli rod sa drveta "ivota" i onda bi veno kao greni iveli. To je Bog htio da sprei. Oni su morali izai iz raja, a aneli su uvali ulaz od raja. Edemski vrt ostajao je jo dugo na zemlji posle izgnanstva oveka iz raja. ovek je mogao da gleda svoj lepi zaviaj, iji su ulaz uvali aneli sa plamenim maevima. Adam i njegovo potomstvo dolazili su pred raj, da se mole Bogu. Kasnije kada se greh proirio i ojaao, Bog je uzeo raj sa zemlje (up. 2 Kor. 12,4.). Van raja su bile i nove prilike. U prirodi su se osetile posledice. Kad god je opadalo lie i venulo cvee, Adam i Eva su se podseali na pad u greh i onda su oseali bol. Njihov ivot je sada tekao kao ivot jednog smrtnog prolaznog bia. Kad je ovek napustio raj, poelo je ono to mi sada nazivamo istorija oveanstva. Otada poinje novi ivot ovekovog promenjivog bia. Adam i Eva su prvo ljudsko pokoljenje na zemlji. Njihova prva deca, Kain i Avelj predstavljaju drugo pokoljenje. 5. KAIN I AVELJ 4, 1-26.

1. Kainovo bratoubistvo i kazna 4, 1-16. St. 1.2. Eva je pri raanju svog prvog seina Kaina prvi put osetila Boju presudu nad njom. "Kain" znai "dobojen". Eva je rekla: "Dobih oveka od Gospoda", jer je mislila da je njen sin poetak izreenog obeanja u raju. Ali po tek po delima svoga prvenca uvidela je Eva da je bila u zabludi. Drugi sin koga je Eva rodila bio je Avelj. "Avelj" znai "dah" (nitavnost, sujeta, prolaznost). Ime drugoga sina izaziva saznanje, da je njihova nada uzaludna, i nitavna, a ovek prolazan i nitavan. Ovde se iznosi i njihovo zanimanje: Avelj je bio pastir, a Kain ratar; oni su sami sebi izabrali poziv. Adam je svakako obavljao oba ova poziva. St. 3-5/a. "Posle nekog vremena", hoe da kae: izvesno vreme posle poetka njihovog zanimanja. Jevrejska re za "neko vreme" oznaava neodreeno vreme (40,4). Ve prvi ljudi su znali za rtve, ali ovo nisu bile rtve u levitskom smislu. Ove prve rtve su izraavale zahvalnost i molbu. Poreklo rtve uopte treba traiti u vezi sa dogaajima u raju, kada je sam Bog rtvovao ivotinje, da bi obukao oveka koji se posle greha oseao go. Sa druge strane ovaj dogaaj nas potsea na "jagnje Boje" koje e se prineti za rtvu, da bi se oni koji veruju obukli u njegovu pravdu (opravdali). Iz ovog prinoenja rtava jasno se vidi, da su Kain i Avelj bili upoznati sa Bojim planom spasenja. Oni su znali, da bez prolivanja krvi nema oprotenja

20

greha. Oni su razumeli smisao krvne rtve. Adam i Eva su znali, da ovom rtvom izraavaju svoju veru u spasenje pomou Boanskog izbavitelja. Istovremeno oni su trebali na ovaj nain priznati, da njihov oprotaj zavisi jedino od Boga, a rtvovanje je trebalo da bude dokaz, da se pokoravaju Bojoj volji. Bili su tano poueni, da se prvina od stoke treba prinositi na rtvu, a prvi plodovi zemlje kao zahvalni prinos. Avelj je rtvovao najbolje od svoga stada, a Kain tek neto od plodova. Avelj je prineo svoju rtvu iz dubine svog srca, posluan Bojoj rei (Jevr. 11,4); A Kain samo spolja da ispuni svoju dunost i zadovolji svoje traenje (1. Jov. 3,12). U prinoenju ovih rtava ogledao se duh i stav brae prema Bogu i njegovom obeanju. Avelj je bio poslunog i poniznog duha a Kain je jasno izrazio svojom etvom (samo neto od plodova), da mu spasenje nije potrebno i da je uopte nezadovoljan sa ovakvim Bojim zahtevima, Bog je pogledao "na Avelja i njegov prinos (rtvu)". Gospod gleda na srce kojim se prinosi rtva tj. na pobudu prinoenja rtve, a ne toliko na formu. Po darovima prinesenim na rtvu jasno se videla razlika u miljenju brae. fNa rtvu se prinosilo od ivotinja; sem toga trebali su davati i prve plodove od zemlje kao zahvalni prinos. Nije samo razlika u rtvama bila povod da Bog ne primi Kainovu rtvu, nego i duh u kome je on prinaao. Kain nije prineo ivotinju, a i to je prineo od zemaljskih plodova, nije prineo istim srcem. Zato njegova rtva nije bila primljena, jer nije bila ni rtva ni prinos vere. St. 5/ b-7. Po emu se Boje dopadanje (primanje) rtve i ne dopadanje spolja primetilo, nita se ne kae. Neki misle, da je vatra dola s neba i spalila Aveljevu rtvu. Sada se javlja sam Gospod na zemlji, da opomene Kaina, kod koga se, zbog neprimanja rtve, pojavila zavist i gnjev. Kain je ustao protiv Boga i svoga brata. Razgnjevilo ga je, to Bog nije prihvatio ono to mu je on ponudio; a ne svoga brata je bio gnevan to je Avelja vie voleo da bude posluan Bogu nego da se zajedno sa bratom buni protiv Boga. Bog ga pita: "ta se srdi i zato ti je lice namrteno?" Po Kainovom licu se videlo, da se veoma rasrcio i zlovoljno gledao u zemlju, "sputenog lica". Bog mu otkriva uzorak tome i opominje ga: "Ako dobro ini ispravie lice svoje". "Ali ako zlo ini, greh stoji pred tvojim vratima, on vreba i tenja je njgova na tebi upravljena"; Greh je ovde pretstavljen kao neto to vreba priliku. Ovo je jasno ukazivanje na kuaa. Bog opominje oveka oinskom ljubavlju. On opominje Kaina, da uzrok Bojeg nezadovoljstva ne trai u svome bratu, nego mu skree panju na kuaa i greh, koji mu je kao ljuta zver pred vratima. Greh je uzrok njegovom nezadovoljstvu a ne Bog ili Avelj. On trai ulaz u njegovo srce i misli. Opomena ide i dalje: "Ali ti treba da ga savlada." Sluaj samo moju (Boju) re, posluaj me i ti e ga savladati. Ali, Kain je odbacio boansku opomenu i savet. St. 6. Kain je trebalo da se bori protiv greha koji je navaljivao na njega. Ali on se nije borio, ili bar ne ozbiljno. On je i dalje sluluao glas kuaa i zato je lukavo traio da izau u polje na razgovor, jer je tamo mogao dati potpuno mesta svome gnevu. ta su u polju razgovarali nije reeno. Neki stari prevodi kao LXX, Itala, Vulgata, Peito i dr. prevode ovaj stih u direktnom vidu a ne opisnom kao mesoreti ("Posle ree Kain svom bratu Avelju: 'Da idemo u polje'; a kad su bili u polju, napade Kain brata svoga Avelja, i ubi ga.") Zavist je rasla i pretvorila se u mrnju, a mrnja u pomisao o ubistvu. I, najzad, ono to je bilo u srcu

21

postalo je i stvarnost (v. 1. Jov. 3: 15.12). "Kain je mrzeo i ubio brata svoga, ne zato to mu je ovaj uinio neto naao, nego zatao to "dela njegova bijahu zla, a brata mu pravedna". Tako su i u svim drugim vremenima bezbonici mrzeli one koji su bili bolji od njih. Aveljev ivot u poslunosti i nepokolebljive vere, bio je za Kaina stalni ukor. (Jov. 3: 20; 2. Tim. 3: 12)." (P.P. str. 43.) U ovom krvavom delu prikazan je brzi razvoj grega. oveanstvo se podelilo i dalje razvijalo u dva pravca; dobri i zli. "Kadgod kakva dua, verom u Boje Jagnje, otkae slubu gregu, sotonina ljutnja raspaljuje se. Aveljoem sveti ivot je dokaz protiv sotoninih tvrenja da je ljudima nemogue drati se Bojeg zakona. Kada je Kain, gonjen zlim duhom, video d ne moe gospodariti nad Aveljom, toliko se razljutio da mu je oduzeo ivot. Svuda gde bude takvih koji daju dokaza o pravinosti Bojih zakona, pojavie se protiv njih isti ovakvi duh." (P.P. str. 43. 44.) St. 9-16. Iako je Kain svojim zloinom zasluio smrtnu kaznu, Bog mu je potedeo ivot i dao priliku da se pokaje. Posle bratoubistva dolo je sasluanje ubice. Bog je Kainu dao na znanje (i preko savesti) da On zna za njegovo delo, i hteo je da ga vodi pokajanju. On ga pita: "Gde ti je brat Avelj?" ovim pitanjem hteo je Bog da Kaina dovede do svesti o zlu koje je uinio. Ali, dok su se Adam i Eva bojali Boga i priznavali mu grehe, Kain se pdigao protiv Boga i porie mu odgovornost za brata. On ne mora da uva svoga mlaeg brata. Boga mu sada mora, radi drskog prkoenja, da iznese jasno pred oi njegov zloin: "ta uini!" Drugim reima: kako je teko tvoje zlko delo! "Glas krvi brata tvoga vapije sa zemlje do mene." Nevino prolivena krv kao neki glas vie Bogu i trei zadovoljenje pravde (up. Pl. 116: 15; Jevr. 11: 4; 12: 24). Bog sada izrie prokletstvo nad Kainom. Zato to je zemlja morala da upije nevino prolivenu krv, odrie ona ubici svaki blagodat od plodnosti, kada je on bude obraivao. Ovo prokletstvo pogaa lino Kaina. Bog kanjava ovoga bratoubicu otrije nego Adama i Evu. On baca ak prokletstvo na njega, ali ne i na zemlju to je primila Aveljevu krv, nego kao stalnog svedoka ovog gnusnog bratoubistva. St. 12 iznosi sadrinu ovog prokletstva: a) zemlja, kad je on obrauje, kao ratar (v. st. 2), nee mu dati roda; ovo je tee nego prokletstvo izreeno u 3:17.18; b) nemiran i nestalan, zbog unutranjeg prekora kao ubica. "Time, to je prvome ubici potedeo ivot, Bog je celom svemiru dao objanjenje velike borbe. Mrana istorija Kajina i njegovih potomaka, jasna je slika onoga to bi se dogodilo da je Bog greniku podario veni ivot i da je ovaj, zahvaljujui tom venom ivotu, mogao u potpunosti razviti svoju pobunu protiv Boga. Meutim, na Boije veliko strpljenje, grenici su odgovorili jo veom drskou i izazvali svojom bezbonou. Hiljadu i pet stotina godina posle izricanja presude nad Kajinom, svet je video plodove njegovog primera i njegovog uticaja u zloinima i nemoralu koji su preplavili zemlju u vreme potopa. Pokazalo se da je smrtna presuda, izreena nad palim ljudskim rodom, bila koliko pravedna toliko milostiva. Ukoliko su due iveli u grehu, utoliko su imali vie poroka. Boija presuda je bila pre blagoslov nego prokletstvo, ba zato to je prekratila razvitak neobuzdanog zla u oveijem ivotu i oslobodila svet uticaja onih koji su okoreli u pobuni protiv Boga." (P.P. str. 47). St. 13-15, opisuje kako je ova kazna uzbudila ubicu. On se snudio i molio za umereniju kaznu, ali nije pokazao nikakve znake pokajanja. "Daleko od lica tvoga", znai od Boije prisutnosti i Njegovog otkrivenja.

22

Kajin i ne pomilja na teinu svoga greha, nego se ali na veliinu kazne. On se plai i osvete kada Adamovi potomci budu jednom doznali za njegov zloin. (Prema st. 17 i 5.4 jasno je da je Adam imao jo mnogo dece, to se po sebi razume). Ali, Bog ne eli krvnu osvetu meu ljudima. On sam za sebe zadrava pravo kazne a ne dozvoljava ljudima da to ine, jer hoe da da greniku jo vremena da se pokaje (u p. Jez. 33:11). Zato Bog oznaava Kajina znakom, kojim je bio zatien od ljudske osvete i uverava ga, da e, ako bi ga neko ubio ne samo ubica biti osveen nego i est ljudi koji ubici pripadaju. Dakle, ovo je bio neki spoljni znak opomene ubici, tako da su se svi grozili od ovakvog ubistva, a taj znak je bio u isto vreme i zatita. Kakav je to bio znak, nita se ne spominje. (Razno je miljenje: strani izgled, napis na elu, naroito odevanje, ak i rog na elu...). St. 16. kae, da je Kajin napustio predeo blizu raja, gde su iveli prvi ljudi (Edem) i otiao u zemlju "Nod", prema Edemu, na istoku. Re "Nod" znai "begstvo". Dakle, Kajin je otiao u "zemlju begstva" ili progonstva, daleko od Boga i Edema, gde se nalazio vrt i Boija prisutnost. Rei "i otide ispred Gospoda (lica Gospodnjeg)" znai unutranje odvajanje i udaljavanje od Boga. 2. Kajinovo potomstvo 4:17-24. U ovome odseku iznosi se sedam pokoljenja Kajinovog potomstva, u telesnom i neboanskom pravcu. St. 17. Odakle Kajinu ena, nita se ne spominje. Nema sumnje da je ovde re o nekoj Adamovoj keri a Kajinovoj sestri, koja se kasnije privolela da sa njime ive. Brak izmeu brae i sestara bio je dozvoljen i potreban radi razmnoavanja ljudskog roda. Moda se Kajin oenio nekom Adamovom unukom ili praunukom, ako je proteklo due vremena od kako je napustio Edem. Kajin je svog prvenca nazvao "Enoh" (Hanah ili Kanah), znai "posveeni". U jevrejskom originalu se kae, da je Kajin bio onaj koji zida, to je izraavalo misli i dela njegovog ivota. Kajin je radi svoje i zatite svoga potomstva sazidao tvrdi grad, kao stalno mesto stanovanja (naselje), jer je bio stalno nesiguran i u strahu. Poto se odvojio od Boga, Kajin je poeo iveti potpuno telesnim ivotom. Sa roenjem sina Enoha (tree pokoljenje od Adama) odvaja se potpuno ova neboanska grana ljudskog roda za sebe. Sazidani grad je bio jasan znak tenje da se Kajin oslobodi od prokletstva progonstva. U svome prvoroenom sinu Enohu vidi Kajin garanciju svoga novoga ivota; zato i daje sinovljevo ime ovome gradu. Gde se nalazio ovaj grad, koji ima tako staro ime, ne moe se utvrditi. Znamo samo da je bio negde na istoku od Edema. St. 18. U ovome se stihu iznose etvrto, peto i esto pokoljenje Kajinovog, neboanskog roda. To su Kajinovci, koji su se sve vie udaljavali od Boga. Enoh je dao svome sinu ime Irad (Gaidad) to znai "graanin", a Irad svome Mahujail (Maleleil), to znai "oieni" ili "obrazovan od Boga", a on je opet rodio Matuaila (Matusala), to znai "ojaani Boiji ovek". On je rodio Lameha (znai "mladiki jak"). St. 19-24. Sedmo pokoljenje ove linije (Kajinovaca) naroito se istie. Lameh je prvi otpoeo sa mnogoenstvom, to je bio jedan od osnovnih znakova izopaavanja Boijeg osnovnog moralnog poredka (2:24). I sama imena Lamehovih ena pokazuju telesnost: Ada, znai "ukraena", a Sela (Zila) "igraica". Tri Lamehova sina su bila pronalazai telesnog, vetakog ulepavanja i

23

usavravanja zemaljskog ivota. To su bili poeci ljudske, telesne, zemaljske kulture. Jovil (Jobal ili Jabal) je otac nomadskog ivota; ljudi koji se bave stoarstvom i ive pod atorima. Neki misle da je on prvi prekrio Boiju zapovest iz 1:29 i uveo jedenje mesa. Juval (Jubal) od rei "ovnovski rog" je bio pronalaza muzike, samo duvakih instrumenata, pastirske frule i svirala, a Tovel (Tuval-Kajin) to znai "otra" (kovanjem), bio je pronalaza raznog orua za zemljoradnju, stoarstvo, lov i borbu. U st. 22 se spominje jedna Lamehova ker, Tovelova sestra Noema (Naama), znai "ljupka", "mila". O njoj se kasnije nita ne spominje, ali prema jevrejskoj legendi, ona je bila pronalaza eninog ukraavanja. Od st. 23 poinje Lamehova izazivaka pesma u kojoj on velia svoju pesnicu i bojno oruje (orue). U ovoj pesmici on se obraa svojim enama. Ona se sastoji iz tri strofe sa po dva reda i glasi: "Ado i Selo, glas moj ujte! Posluajte rei moje, ene Lamehove! Jest, ja ubih oveka za svoju ranu, i mladia za udarac jedan jer (istina) Kajin se sedam puta sveti, ali Lameh sedam puta sedamdeset." Sadrina ove pesmice, u kojoj se velia jedan surovi junak koji je ubeen u svoju snagu i sredstvo, jest iz najstarijih vremena prenoeno tradicijom s kolena na koleno. Junak se hvali da on smru uzvraa odraslom oveku ili mladiu za udarac ili ranu. Usled pronalaska oruja, Lameh se ne osea vie zavisan od Boije zatite kao Kajin; on e za sitnicu da ubije oveka. Ovde se jasno izraava osvetoljubivost i zloinaka elja u uporeenju prema Kajinu, prvom Adamovom sinu. Na kraju ovog nebogobojaznog roda od sedam pokoljenja, jasno se vidi stanje telesnog oveka. 3. Sit i poetak bogobojaznog ljudskog roda 4:25.26. St. 25. Adam je opet dobio sina, koji je trebao da nastavi boanski plan. To je bio Sit (Set), trei Adamov sin. Re "Set" znai "zakon". Eva je sada polagala svu svoju nadu na ovoga sina, i sama kae: "Jer mi Bog dade drugo seme u naknadu za Avelja koga ubi Kajin." "Sit je bio uzornog karaktera i iao je Aveljevim tragom. No ipak od prirode nije nasledio nikakve bolje osobine, nego to ih je imao Kajin. U vezi sa stvaranjem Adama stoji napisano: "Kad Bog stvori oveka, po obliju svojemu stvori ga"-a posle pada u greh "Adam rodi sina po obliju svojemu". Adam je bio stvoren bezgrean-jer je bio po obliju Boijemu, a Sit, kao i njegov brat Kajin, nasledili su grenu prirodu svojih roditelja, jer su bili po obliju njihovu. Sit je imao od koga nauiti se Boijoj pravdi. Zahvaljujui Boijoj milosti, mogao je sluiti Gospodu i potovati ga, a trudio se, kao to bi Avelj inio da je bio u ivotu, da povrati ljude napunjene grehom da sluaju i potuju svoga Tvorca." (P.P. str. 49). Sit je odrastao u Boijoj blizini, jer su praroditelji jo uvek stanovali blizu rajskih vrata. On je bio drugo pokoljenje u bogobojaznom pravcu ljudskoga roda. Sit je u stvari pobone linije ljudskoga roda, koji su duhovno bili u sutoj protivnosti Kajinovcima. St. 26. Sit je sada dobio prvoga sina i nadenuo mu ime Enos. Od tada (tada, u vreme Enosa ili u vreme njegovog roenja) poelo se "prizivati ime Gospodnje" tj. otvoreno i vidljivo ispovedati vera u Boga i vernost prema Njemu (u p. Is. 12:4). Svest o Bogu je postojala od poetka u oveku, ali

24

sveano i vidljivo proslavljanje Boga mora da je nekad bilo uvedeno. Ovo je dakle bilo prvo bogosluenje Sitove linije. Dok se sa jedne strane podizalo i zidalo carstvo Kajinovaca, sa druge strane se propovedalo i izgraivalo nebesko carstvo od strane Sitovaca.

25

B. ISTORIJA ADAMOVOG POTOMSTVA (POSLE SITA DO NOJA) Post. 5:1-6.8. 1. POKOLJENJE BOGOBOJAZNOG LJUDSKOG RODA OD ADAMA DO NOJA 5:1-32. Ovde se iznosi razvoj ljudskog roda od Adama do Noja u obliku rodoslovlja deset prepotopnih patrijaraha, koji se reaju do potopa. Sa izuzetkom Enoha, sedmog potomka od Adama, (st. 22-24) o kome se daje opirniji izvetaj, samo se reaju imena i daju godine ivota. Ovome je izvetaju svrha da pokae postepeno razvijanje naroda na zemlji i duinu njihovog ivota (up. 47:9), i odredi doba i trajanje ovog prvog perioda. Pod deset patrijaraha treba razumeti stvarne linosti a ne rodove ili plemena pod godinama stvarnih godina ivota. Ovako dug ivot je bio mogu zbog klimatskih uslova pre potopa, naina ivota, ishrane i jae ivotne snage prvih ljudi. Ove godine su obine godine, a ne sa manje meseci kao kod nekih drugih naroda, jer Jevreji nikad nisu imali ovakvo raunanje vremena. St. 1.2. "Ovo je 'toledot' (povest) potomstva Adamovog", znai nabrajanje pokolenja od Adama posle Sita, koji sainjavaju jednu novu epohu ljudskoga roda. Ovde se poinje sa Adamom i Evom kao prvim ljudima na zemlji, dakle, od stvaranja. Adam i Eva su prvo pokoljenje koje je bilo istina u poetku dobro ali u koje se uvuklo zlo, tako da se ve drugo pokoljenje deli u dva pravca: pobonih Sitovaca i nepobonih Kajinovaca. St. 3-5. Adam je rodio Sina i dao mu ime Sit (Set). On je raao decu "po svome obliju", koje nije bilo vie isto, nevino nego pomueno grehom. Adam je imao 130 godina kada mu se rodio sin Sit. Za Adama se dalje kae: "Poive... raajui sinove i keri... i umre." Ovaj kratki izvetaj potvruje Boiju odluku i neumoljivost smrti. Nastavljanje ljudskoga roda i ivota je prualo nadu na "enino seme" kao pobednika i Spasitelja. Kajin i Avelj se i ne spominju u ovom pobonom rodoslovlju nego se Sit uzima kao osniva bogobojaznog pokoljenja ljudskog roda. Adam je raao i dalje sinove i keri koji se i ne spominju, jer je Sit uzet kao nastavak linije po Bogu i samo o njemu se daje izvetaj u ovome rodoslovlju. Adam je iveo 930 godina meu ljudima kao svedok ovekovog pada u greh. On se trudio da sprei tok zla. Adam je trebalo da upozna svoje potomstvo sa Boijim putevima. On je sva Boija otkrivenja ponavljao svim pokoljenjima sve do devetog. Ali, malo ih je bilo koji su prihvatili njegove rei i to ga je muilo. On je pomiljao i na to, da mora umreti. Silu smrti je ve bio upoznao u svojoj porodici kada je Kajin ubio svog brata Avelja, ali je kasnije uvideo da je smrt samo osloboenje od patnji grenoga ivota. St. 6-8. Sit ili Set (znai po nekima "zakon", a po nekima "naknadu" ili "zamenu") je rodio Enosa kada je imao 105 godina. On je iveo svega 912 godina. Sit je otac pobonog ljudskog roda po imenu Sitovci. St. 9-11. Enos (znai "slab", "nemoan"). Ovo ime izraava oseanje i priznanje oveije nemoi i smrtnosti, pa prema tome i zavisnosti od Boga, nasuprot miljenju i ponaanju drskih Kajinovaca. Kada je Enos imao 90 godina, dobio je sina kome je dao ime Kajinan. St. 12-14. Kajinan ili Kenan ("dobijen" ili "raden", "vredan"). Kada je

26

imao 80 godina dobio je sina Maleleila. iveo je 910 godina. St. 15-17. Maleleilo ili Mahalelel (znai "Boija hvala"; ovo je jevrejsko ime, v. Nem. 11:4). Kada je imao 65 godina rodio mu se sin Jared. iveo je 895 godina. St. 18-20. Jared (znai "silaenje"). Jevreji su kasnije tumaili ("Hagada") ovo ime tako, da su u njegovo vreme Boiji sinovi (6:2) silazili sa neba ili Setiti sa Svetog brda, to je zabluda. Ovo ime nas podsea na Kajinovca Jareda (Gaidad, Irad, v. 4:18). Kad je imao 162 godine rodio mu se sin Enoh. Svega iveo 963 godine. St. 21-24. Enoh ili Henoh (znai "posveeni"). I u Kajinovom potomstvu jedan potomak je dobio ovo ime koje oznauje posveenje, samo to je Kajinov potomak postao gospodar jednog grada na zemlji i u tom smislu postao posveen, dok je Sitovog potomka Bog uzeo na nebo. Ova dva posveenja su bila u sutoj suprotnosti. O ovom Enohu se daje iscrpan izvetaj. Kada je imao 65 godina, rodio mu se sin Matusal. Posle roenja prvenca on je jo 300 godina "hodio sa Bogom", bio u zajednici sa Bogom, po Njegovoj volji. Ovaj izraz se upotrebljava samo jo za Noja, i oznaava ivot jednog uzornog i savreno pobonog i moralnog oveka. Enoh je iveo 365 godina. Tano toliko dana ima u jednoj godini. Poto je jednako iveo po Boijoj volji, Bog ga je iznenada uzeo. Za njega se ne kae kao za druge da je umro. Kao ni Ilija on nije okusio smrti. Enoh je iveo sa Bogom i On mu je otkrio vane dogaaje iz budunosti kao i prorocima kasnije. ak su mu bili otkriveni i veliki dogaaji u vezi sa Hristovim ponovnim dolaskom na zemlju (v. Juda 14.15). U vidu proroanstva Bog mu je objasnio Hristovu smrt i ponovan dolazak u svojoj slavi i pratnji svih svetih anela. On je video i to da e u doba ponovnog Hristovog dolaska vladati pokvarenost u svetu, da e to biti narataj koji e se odrei pravog Boga i Isusa Hrista, prezreti obeanja i prestupati Boiji zakon, Enoh je sve ovo objavljivao narodu i tako postao propovednik jevanelja, (pravde). On je hrabro prekorevao grenike, objanjavajui im Boiju ljubav i savetujui ih da napuste svoj greni ivot. "Enoh nije postao pustinjak, odvojen od sveta, jer je imao da izvri zadatak meu ljudima koji mu je sam Bog dodelio. U svojoj porodici kao i optenju sa ostalim ljudima, kao suprug i otac, prijatelj i graanin, uvek je bio postojan i nepokolebljiv Boiji sluga... Enoh nije prestajao boriti se protiv zla koje je uzimalo maha, sve dok ga Bog nije uzeo iz grenog sveta i premestio ga u iste nebeske radosti." (P.P. str. 53). Iz Enoha je govorio Hristov duh kao i kasnije iz proroka Starog zaveta (v. 1 Petr. 1:11.12). St. 25-27. Matusal ili Metuelah (znai "ovek oruja"). Poto je izgleda on iveo paralelno sa Kajinovim potomkom Lamehom, moe biti da se ovome imenu nae objanjenje u potajnom pravljenju novopronaenog oruja Kajinovaca od strane ovog Sitovog potomka, da bi se uspenije branili od Kajinovaca. Izgleda da su se i Sitovci od ovoga doba uplitali u telesni ivot ovoga doba. Kad je Matusal imao 187 godina, rodio mu se prvenac Lameh; on je iveo jo 782 godine raajui decu i najzad je umro u 960 godini. Matusal je najdue iveo od ljudi na zemlji. St. 28-31. Lameh ili Lemah (znai "mladiki jak"). Ovaj po redu poslednji potomak bogobojaznog pokoljenja pred Nojem, imao je sasvim drugi karakter nego Kajinovac Lameh (v. up. 4:19.23.24). Kad je imao 182 godine dobio je sina, kome je dao ime Noja, govorei za njega: "Ovaj e nas odmoriti od poslova naih i od tekog truda ruku naih to nam zadaje zemlja koju

27

prokle Gospod." Ovde se misli na 3:17-19. Ovo je jedno Lamehovo proroanstvo o boljem ljudskom rodu i ivotu koje treba da doe preko Noja. On oekuje novo doba ljudskog ivota voenog pod Boijom milou koji treba da se dogodi u vreme njegovog sina Noja. Ove Lamehove rei opet izraavaju tenju patrijaraha za obeanim "eninim" semenom, koje oni stalno vide u svojim sinovima. Lameh je posle roenja Noja iveo jo 595 godina, svega 777 godina. St. 32. Noje ili Noa (znai "uteha"). Sa Nojem se zavrava ovaj rodoslov, koji predstavlja jednu celinu, jedno doba na zemlji, dobva predpotopnih patrijaraha. Kad je Noje imao 500 godina on je poeo da dobija decu. Zajedniko imenovanje tri sina pokazuje da su oni poetak jednog novog odseka istorije oveanstva. Noju se nisu istovremeno rodila sva tri sina, nego svakako prvo Sim a zatim ostali. U vreme Noja i njegovih sinova je nastao potop.

28

Pregled potomstva od Adama do Noja: Godina po stvaranju stvaranju Adam 1 Sit 130 Enos 235 Kajinan 325 Maleleil 395 Jared 460 Enoh 622 Matusal 687 Lameh 874 Noje 1056 Ime Ime Godina God.ro. pre Hri. prvenaca 4004 3874 3769 3679 3609 3544 3382 3317 3130 2948 130 105 90 70 65 162 65 187 182 500 Smrt pre Hrista 3074 2962 2804 2769 2714 2588 3017 2348 2353 1998 Ime Jo iv. prvenaca i raao Sit Enos Kajinan Maleleil Jared Enoh Matusal Lameh Noje Sim 800 807 815 840 830 800 300 782 595 952 Svega iveo 930 912 905 910 895 962 365 969 777 950 Smrt po 930 1042 1140 1235 1290 1422 987 1656 1651 2006

Adam Sit Enos Kajinan Maleleil Jared Enoh (uzet na nebo) Matusal Lameh Noje

Ako se rauna broj godina svakog pojedinog patrijarha, koji je protekao od roenja prvenca; onda imamo do 500 godina, kada su mu se poela raati deca 1556 godina, a prema 7:11 do poetka potopa, kada je Noju bilo 600 godina, 1656 godina. 2. MEANJE BOGOBOJAZNOG I BEZBONOG LJUDSKOG RODA 6:1-8. "U Nojevo doba dvostruko prokletsko je pritiskalo zemlju radi Adamovog prekraja i Kajinovog zloina. To meutim nije mnogo izmenilo spoljni izgled prirode. Jasnih znakova propoasti je bilo, ali je zemlja bila jo uvek lepa i bogata darovima Boijeg provienja... Prostrane doline liile su na vrtove prekrivene zelenilom i odisale prijatnim mirisom hiljada cvetova. Tadanja drveta po veliini, lepoti i savrenoj srazmeri, daleko su prevazilazila dananja. Na sve strane bilo je zlata, srebra i dragog kamenja. Ljudski rod je imao jo mnogo od svojih prvobitnih osobina. Samo nekoliko narataja je bilo prolo od onog doba kada je Adam jo smeo prii drvetu ivota, a oveiji ivot je jo uvek trajao nekoliko stolea." (P.P. str.58). Usled dugog ivota na zemlji, ljudski se rod namnoio, ali zbog meanja bogobojaznih ljudi sa bezbonima pokvario se bogobojazni rod. Sa mnoenjem naroda raslo je i odvajanje od Boga. ak je i pobono ljudsko pokoljenje

29

popustilo grehu i telesnim eljama. To je probilo onaj zid koji ih je branio od greha. Svet je bio tek u razvitku a zlo se ukorenilo i proirilo. Najzad, greh je tako preovladao da je Bog doneo odluku da uniti ovo pokoljenje. St. 1-4. "Sinovi Boiji" su bili ljudi koji su iveli ljudskim pobonim ivotom a ne neka nebeska bia, aneli. Izraz "sinovi Boiji" je ei u Sv. Pismu i on se odnosi na pobone ljude na zemlji (Sitovce), koji ive po Boijoj volji (v. Ps. 73:15; Ponav. 32:5). Oni su se poeli meati sa "kerima oveijim" po njihovim telesnim prohtevima. Izraz "keri oveije" se odnosi na od Boga otpale Kajinovce. One su se naroito ukraavale i odevale da bi izazvale telesne pobude ak i kod Boije dece. "Uprkos Boijoj zabrani u samom poetku rano se uvelo mnogoenstvo. Gospod je dao Adamu jednu enu i time pokazao svoju volju. Meutim, posle pada u greh, ovek se radije upravljao prema svojim prohtevima, te su se radi toga brzo mnoila bezakonja i irila beda. Nije se potovao ni brani odnos ni pravo svojine. Ko god je poeleo enu ili imovinu svog blinjeg, taj je to i silom uzeo, a oveanstvo je uivalo u nasiljima. Naslaivali su se ubijanjem ivotinja, a upotreba mesa u hrani ih je jo vie gonila u svirepost i krvolonost, dok jednog dana nisu postali potpuno ravnoduni prema ceni ljudskog ivota" (P.P. str.60). Tako je dolo do opte pokvarenosti, kojoj je glavni uzrok meanje sa Kajinovcima. Greg se proirio po celoj zemlji. Deca iz ovakvih brakova su bila naroito telesno jaka i gruba, te su bila na glasu dugo vremena kao napadai i tirani. St. 4 kae da je u vreme ovog meanja a i pre toga bilo na zemlji "nefilim"-a (divova), ljudi velikog rasta i snage, uveni po svojoj mudrosti i pronalascima. I oni su se predali grehu i bezbotvu, te su i oni krivi za prepotopno stanje meu ljudima. Boiji duh je uio ljude da ovek treba da bude gospodar nad svojim telesnim eljama, ali oni su dozvolili da telo zavlada nad duhom. Bog nije mogao tako dugo trpeti ovo brzo razvijanje i proirenje greha. On je pokuavao da ozbiljnom pretnjom i opomenom obustavi naglo irenje greha. Boja ljubav nije mogla da kazni ne opomenuti greni svet. Bog im je odredio jedan dugi rok od 120 god. da se poprave. Za ovo vreme trebalo je ovo pokolenje da se trudi, da njihov duh nadjaa telo i njegove poroke. Dakle, 120 god. pokuavao je Bog da spase ondanje ljude. On je imao strpljenja i pokuao je propovedanjem i delima vere svoga vernog sluge Noja, da ponudi spasenje oveanstvu (Mat. 24:37-39). St. 5-8. "Pomisli srca njihovog su svagda samo zle." Pokvarenost je dostigla najvii stepen. ovek, njegov duh, njegove misli, elje i namere su bile potpuno pokvarene i "Gospod se pokaja." U stvari Bog se ne kaje nikada (1. Samuilova 15:29), nego ga je duboko oalostila ljudska pokvarenost. Mojsije ovde govori ljudskim jezikom o Bogu. Bog ak donosi odluku o unitenju svih stanovnika zemlje, od stoke do oveka. Uzrok unitenja je pokvarenost ljudi (v. 8:21). Unitenje ivotinja je samo posledica njihove zavisnosti od oveka, tako da i one idu zajedno sa ljudima, njihovim gospodarima (Jer. 12:4; Os. 4:1-3). Ali, ovo unitenje jo ne bi bilo kraj sveta, jer je Noje naao milost pred Gospodom (prema 7:1), zbog svoje pravednosti. C. ISTORIJA NOJA I NJEGOVIH SINOVA Post. 6:9-9:29. 1. PRIPREMANJE NOJA ZA POTOP Post. 6:9-22.

30

Ljudska pokvarenost je dostigla najveu meru. Greh je uzimao sve vie maha iako je verni Boji sluga Noje svedoio, opominjao i savetovao ljude. Pravda je bila gaena nogama, a uzdisanje potlaenih dizalo se do neba. Ljudi su teili samo za zadovoljenjem svojih prohteva. Oni su ve poricali i Boje postojanje a oboavali su oveka, njegovu mudrost i njegova dela. Najzad su se poeli moliti svojim idolima, na mesto tvorcu. "Svet je tek bio u razvitku, a ipak je zlo bilo tako ukorenjeno i rasprostranjeno da ga Bog vie nije mogao trpeti i rekao je: "Hou da istrebim sa zemlje ljude koje sam stvorio." Bog je izjavio da se Njegov duh nee stalno boriti sa grenicima. Ako ne prestanu da kaljaju svet i njegova blaga svojim gresima, istebie ih sa zemlje zajedno sa svim, to je po Njegovoj zamisli, trebalo da im slui na blagoslov. Bog je nameravao da uniti sav ivotinjski i biljni svet i opustoi svu zemlju." (P.P. str. 60) St. 9.10. "Noje bee pravedan i besprekoran ovek u svome pokoljenju" tj. meu svojim savremenicima, ali ne od toga roda. On je "stalno iveo sa Bogom" u emu je bio slian Enohu (5:22). Noje je bio poslednji patrijarh prepotopne linije bogobojaznih ljudi, Sitovaca, ali on je bio i prvi u novoj bogobojaznoj liniji. On je drugi otac ljudskog roda. Nojeva tri sina se ovde spominju jo jednom, jer on i njegova tri sina su suprotnost celom ostalom svetu. Sem toga u ova tri Nojeva sina osiguran je ljudskom rodu nastavak i opstanak ivota. St. 11,12. U ovim stihovima se opisuje razvoj greha na zemlji. "Zemlja se pokvari pred Bogom", znai po Bojem miljenju i za Njegovo oko da je zemlja napunjena grehom i bezakonjem. Bog je pogledao na zemlju i video da je ona pokvarena, jer je "svako telo" pokvarilo svoj odreeni put i ivot (up. 1:31). "Ali je Noje stajao kao stena u oluji. Okruen prezrenjem i ismejavanjem naroda, on se istakao svojom nepokolebljivou u veri i istrajnou. Njegove rei pratila je neka sila, jer je to bio glas Boji, upuen ljudima preko njegovog sluge. Njegova povezanost sa Bogom davala mu je beskrajnu mo i snagu za svo vreme od 120 godina, za koje je njegov sveani glas opominjao tadanji narataj i nagovetavao mu dogaaje koji su, koliko je oveija pamet mogla proceniti, bili nemogui." (P.P. str. 64). St. 13-22. Bog obavetava Noja o svojoj odluci da uniti stanovnike zemlje potopom, "jer napunie zemlju nasiljem". Bog vidi da se svet na zemlji sasvim pokvario. Nasilje je bilo otvoreno i dostiglo je svoj vrhunac. Pravda je bila pogaena, a uzdisanje potlaenih se uzdizalo do neba. Bog je odluio da uniti svako ivo bie sa zemlje, jer je sve izgubilo svoju svrhu na zemlji. St. 14-16. Ali, ova Boja odluka za unitenje je u isto vreme i odluka za spasenje. Bog sada odvaja boansko od neboanskoga da bi spasao ta je Njegovo. Noje dobija uputstvo da naini koveg. Bog daje Noju jasna uputstva kakav treba da je koveg. Koveg je trebao da bude kao kua sa ravnim podom, koliko samo da se odri na vodi i nosi teret, jer je bio na tri sprata i podeljen na pregrade (talice i gnezda). Prozori i vrata su bili sa strane. Koveg je trebalo da bude od drveta gofera (cipresa), tvrdog drveta za graenje laa iz fenikije, optoen smolom da ne ulazi voda. Veliina kovega je bila sledea: u duini 300 lakata (145 metara); u irini 50 lakata (24 metra); u visini 30 lakata (14,5 metara). St. 17. Re "mabul" je stara re i oznaava Nojev potop (Is. 54:9). Ova re dolazi samo jo u Ps. 29:10

31

kao poplava od nepogode i kie. U ovom stihu i jo u 7:6, sam Mojsije objanjava ovu re kao "voda nad zemljom". St. 18-21. Sadre naroita uputstva za pripremanje Noja za potop. Ve pre opteg unitenja Bog ima nameru sa Nojem i njegovim potomstvom (v. 9:9 i dr.). Zavet sa Nojem je u stvari onaj isti kao i sa Avramom i ovekom uopte, koji se sastoji u potpunoj predaji Bogu i Bojoj zatiti i blagoslovu. Ovaj zavet se odnosi i na Nojevu porodicu, kojoj je on rodonaelnik. Sklapanje ugovora ili zaveta sa ovekom od strane Boga prvi put se ovde izraava tako jasno i vidljivo. Pita se: kako su mogle sve vrste ivotinja i ptica da nau mesta u kovegu? Bilo je potrebno da se sauvaju samo glavne vrste ivotinja, sporedne vrste su se mogle kasnije vremenom dobiti, a mnoge vrste ivotinja nestale su potopom, iji se kosturi svugde nalaze. Zatim, pitamo se: kako su mogle ivotinje da se ishrane godinu dana? Poznato je da mnoge ivotinje mogu due da ive bez hrane. Sem toga, ne treba zaboraviti da samo ulaenje ivotinja u koveg je jedno Boje udo, koje je bilo potrebno radi odravanja vrsta. Bog, koji ih je uveo ih je i odravao u ivotu sa neto hrane koju je Noje uneo u koveg. St. 22. Noje je sve uinio kako mu je Bog naredio. To je bila njegova poslunost vere. U 2. Petr. 3:4-6 nam se kae pod kojim uslovima i okolnostima je ovaj Boji ovek obavljao Boja uputstva i naredbe.

2. POTOP 7:1-8.19.

Potop je najvaniji dogaaj posle stvaranja sveta. On je granica dva doba, jer se zavrava propau pokvarenog oveanstva a poinje sa novim ljudskim rodom, koji je trebalo da se stvori od porodice jednog pravednog i pobonog oveka. Kod najstarijih naroda postoje prie o potopu. Najveu slinost sa biblijskim potopom ima Vavilonsko-haldejska pria koju nam iznosi Veros (Berosus), vavilonski istoriar. I u Indiji postoji pria o potopu u raznim varijacijama. Postoji i Kineska, Sirska i Grka pria o potopu. Isto i u britanskoj ("Barden" pesmi), germanskoj i skandinavskoj mitologiji govori se o potopu. ak i u Srednoj i Junoj Americi kao i na ostrvima Tihog okeana i Africi postoje prie o sveoptem potopu. Mnogi narodi, kao uroenici Australije, Fidija i drugih ostrva Tihog okeana, Peruanci, Hindusi, Persijanci, Keltski druidi, stari Meksikanci, Egipani i drugi., sauvali su uspomenu na 7 novembar ili Marhesvan, jer te noi kada su se pojavili Vlaii na nebu i prispeli meridijanu, doao je potop. Zato su oni sa zebnjom oekivali prelaz Vlaia preko meridijana, da se potop ne bi opet ponovio. Taj dan su svetkovali kao praznik mrtvih za uspomenu na unitenje njihovih predaka potopom. Sem toga, mnogi geoloki pronalasci ostataka na raznim mestima sveta, naroito na visinama-jasno ukazuju na sveopti potop. Potop o kome nas izvetava Biblija nije nikakav geoloki diluvijum. Za vreme potopa zemlja je bila kratko vreme pod vodom, i kada se osuila ona je pretrpela naroite geoloke promene. Nije teko nai u poslepotopnim stenama veliki broj razliitih slojeva u kojima se nalaze ostaci ivotinja koje inae ive samo u okeanksim dubinama. Dalje, mi nalazimo velike naslage uglja, koje su nastale od kopnenih biljaka i drvea, a u ovim naslagama nalazimo takoe morske ivotinje. Cilj potopa je bio da se uniti ovek sa ivotinjskim svetom nad kojim

32

je gospodario. Svakako da je usled potopa stradao i biljni svet, ali samo zemlja kao materija nije pretrpela nikakvih promena. St. 1-4. Bog daje Noju nardbu da ue u koveg sa porodicom pre nego to pusti potop na zemlju. Bog je naao jedino Noja pravedna u onom pokoljenju, ali preko njega posveena je i spasena i cela njegova porodica. Pored svoje porodice Noje je trebao da pusti u koveg ivotinje i ptice. Ovde se prvi put u Svetom Pismu spominje razlika izmeu istih i neistih ivotinja koje je Bog stvorio. Ova razlika datira iz najstarijih vremena. Bog koji je stvorio sve ivotinje najbolje zna kako je i za ta koju ivotinju stvorio. On odreuje koja je ivotinja za rtvovanje i za jelo. Ova podela nije jevrejskog porekla (Mojsijeva), jer je postojala i pre njega. Sam Bog je ukazao na razlike meu ivotinjama. Da se ljudi ne bi prevarili i jeli i prinosili na rtvu i "neiste ivotinje" tj. koje Bog nije odredio za tu svrhu, On je dao znake pomou kojih se sve ivotinje mogu razlikovati. Dakle, ova razlika nije izmiljena niti ju je Mojsije dao, nego se nalazi u samoj prirodi tih ivotinja. Ova podela ivotinja na iste i neiste nema ovde nikakvog levitskog znaaja. Mojsije ovde spominje kad govori o svim ivotinjama na zemlji, ije vrste treba da se odre. Kao to je Noje sa porodicom predstavnik ljudskog roda, koji treba da preivi katastrofu potopa, tako isto i ove ivotinje su predstavnici svojih vrsta i treba da se ponovo razmnoe na zemlji. Nije nam jasno na ta se misli kada se kae: "Po sedmoro od istih ivotinja". Neki misle da je re o 7 pari, dok drugi tvrde da se misli na sedam ivotinja: 3 para i jedno vie za rtvu. Ali, st. 9. potvruje da je ovo prvo miljenje tanije jer se kae: "Po dvoje, muko i ensko". Od neistih samo po jedan par. Ovde se misli na odravanje celog ivotinjskog sveta, sem moda nekih vrsta. Sedam dana je bilo odreeno za prikupljanje ivotinja i ptica. St. 4 nagovetava katastrofu koja e trajati 40 dana i noi, a poee za 7 dana. St. 5-7. Noje je bio posluan Bojoj zapovesti, a sa njime i cela njegova porodica po emu se mogla videti i njihova poslunosti i vernost u Boga. Tu se vidi jo i vera i ozbiljna elja da se spase. Ulazak ivotinja je bilo delo boanske moi. To je bilo mogue jer ivotinje imaju jak nagon, koji nazivamo instinktom, kome se one potpuno podvrgavaju. I ptice imaju slian nagon, to se najbolje vidi kod ptica selica. Pojave za ovih posednjih sedam dana mogle su da pokrenu ljude da dublje razmiljaju o Nojevom propovedanju i opominjanju, ali oni su sve to ismejavali i prezirali. St. 10-16. Tano u odreeno vreme otpoeo je potop. Noje je tada imao tano 600 godina. Te godine (1656 od stvaranja), drugoga meseca, sedamnestoga dana, otpoela je katastrofa. "Taj dan razvalie se svi izvori velikog bezdana, i otvorie se ustave nebeske." Pod "velikim bezdanom" (u originalu "tehom") razume se neispitive dubine okeana (up. 1:2), kao da je ponovo nastupilo prvobitno stanje zemlje, kakva je bila pre ureenja i nastanjivanja ivim biima. Okean je proseno 6 puta dublji od prosene nadmorske visine zemlje, a poto je povrina okeana oko 3 puta vea od povrine kopna, u njemu se nalazi skoro 18 puta toliko vode koliko iznosi porvina zemlje. Kada bi celo kopno potonulo u more, povrina vode bi se digla samo za nekoliko desetina metara iznad sadanje visine. Samo jedan slab poremeaj sadanje ravnotee izmeu kopna i mora bio bi dovoljan da okeani poplave svu zemlju. Pod "ustavima nebeskim" razumeju se otvori ogromnih rezervi voda rastavljenih vazduhom (svodom). Pre potopa kia nije padala nego je rosa obilno kvasila

33

zemlju. Ljudi nisu verovali da kia moe pasti i nastati potop. "Ali osmoga dana nebo se pokri crnim oblacima. Zatim se prolomi grmljavina i nasta sevanje munja. Uskoro poee padati krupne kapi kie. Ljudi nisu do tada ovako neto videli, te strah obuze njihova srca. Svi su se potajno pitali: "Zar je mogue da je Noje imao pravo i da je zemlja osuena na propast?" Nebo je bivalo sve mranije, a kia padala sve jae. Na sve strane zavijale su ivotinje u divljem strahu, kao da su jadikovale za njihovom i ljudskom sudbinom. "Taj dan razvalie se izvori velikog bezdana i otvorie se ustave nebeske." Izgledalo je kao da voda lije iz neba u jakim mlazevima. Reke su izale iz svojih korita i poplavile doline. Vodeni mlazevi su ogromnom snagom izbijali iz zemlji i bacali masivne stene po desetine metara u vis, koje su se pri padu duboko zabijale u zemlju." (P.P. str. 67). Potop je prouzrokovao provalom oblaka odozgo u pljuskovima i izbijanjem vodenih masa iz zemlje, koje su isterale mora i reke iz svojih korita. Noje je uao u koveg sa porodicom i odreenim vrstama ivotinja i ptica. Na kraju ovog izvetaja se naroito naglaava: "Pa Gospod zatvori vrata za njim." Vreme milosti dato grenom narataju je prestalo. Nevidljive ruke su vrsto zatvorile vrata kovega, to oni iznutra nisu mogli uiniti. Noje je bio spasen, a oni koji su odbacili Boju milost, ostali su napolju. Vrata, koja je sam Bog zatvorio jedino je On mogao otvoriti. Za sedam dana posle ulaska Noja sa porodicom i ivotinjama u koveg, nije se pokazivao nikakav znak katastrofe. Narod nije verovao Nojevom propovedanju. Kad su videli da je prolo i sedam dana a potopa nema, oni su se ohrabrili i jo vie ismejavali Noja u kovegu. Ali, osmoga dana se dogodilo neto u ta nisu mogli da veruju: poela je da pada kia. Istovremeno pojavila se voda iz dubine zemlje i tako je otpoeo potop. "Narod je gledao kako se razaraju tvorevine ruku. Munje su udarale iz neba i razarale njihove sjajne graevine, lepe vrtove, i gajeve u kojima su pripreivali gozbe, a ruevine su letele na sve strane. Bili su razoreni i rtvenici na kojima su prinoene rtve ljudi, a molioci uzdrhtae pred silom ivoga Boga i uvidee da su njihova pokvarenost i bezbonost izazvale propast." (P.P. str. 67). St. 17-24. Kako je kia padala 40 dana i noi i voda iz dubine izbijala, ona je sve vie rasla. Kad je dola do kovega, voda ga je podigla i ponela. Voda je rasla dok nije dostigla 15 lakata nad najviim brdom na zemlji. Potop nije morao da obuhvati sve vrhove najviih brda nego samo dokle su dopirala ljudska bia i ivotinje. Kada je voda dostigla svoj vrhunac, ona je na toj visini po vrh zemlje, ostala jo 110 dana. U ovoj katastrofi uginula su sva iva bia na zemlji, ljudi, ivotinje i ptice, samo je Noje i ono to je bilo sa njim ostalo u ivotu. St. 8:1-5. Poetak opadanja vode. Poto je voda pokrivala zemlju 110 dana i sve ivo na zemlji je izumrlo, Bog je mislio na Noja u kovegu. Izraz "opomenu" izraava Boije staranje za Noja (kao 30:22; Izl. 2:24; Pos. 19:29). Prestanak potopa je bio izraz Boje milosti prema Noju. Bog je pustio jak vetar na zemlju, poto je zatvorio bezdane i nebeske ustave. Gospod se posluio prirodnim nainom da ukloni potop, zato je i uklanjanje vode trajalo due vremena. Kad se navrilo 150 dana od poetka potopa, voda je neprestalno opadala. A sedmog meseca, sedamnestog dana zaustavi se koveeg na planini Araratu u Aramejskoj visoravni. Ararat je u Svetom Pismu ime jedne zemlje (v. 2.Car. 19:37; Jer. 51:27, gde se spominju tri planinska carstva). Asirski izraz "u-ra-ar-ti" oznaava Armeniju, njen istoni brdoviti deo. Ova

34

araratska zemlja ima jedno visoko brdo po imenu Veliki Ararat, pokriveno veitim snegom, jugozapadno od grada Erivana, visoko 5.158 metara. Voda je opadala sve do desetog meseca prvog dana, 600-te godine Nojeve. St. 6-12. Noje ispituje koliko je voda opala. Noje je ekao jo 40 dana poto je primetio vrhove brda, jer se i voda penjala 40 dana. On je poslao (pustio) najpre gavrana, jer ova ivotnja svugde slee da trai hranu. Kod nekih naroda gavran slui za prognozu vremena. Iz njegovog dolaenja i odlaenja moglo se donekle znati stanje na zemlji. Posle svakih sedam dana pustio je Noje ponovo golubicu i to tri puta posle svakih sedam dana, jer se ona sputa samo na suve i iste predmete. Prva se vratila, poto jo nije bilo suvoga gde bi stala. Druga je due izostala; ona se vratila tek predvee, ali je donela u kljunu svei maslinov list, jer drvo ostaje zeleno i pod vodom, a sad je drvo bilo suvo. Trea golubica je ve nala mesto za stanovanje na zemlji, te se nije ni vratila. St. 13-19. Noje je utvrdio da je sa zemlje nestala voda jo prvog dana, prvoga meseca njegove 601 godine, ali on je ekao do 27 dana, drugog meseca iste godine-dok nije sva zemlja postala suva. ak ni tada nije sam izaao, dok nije dobio nareenje od Boga. Po Boijem nareenju aneo je otvorio vrata i Noje je sa svojom porodicom i ivotinjama izaao na zemlju. Naputanjem kovega poinje novo doba ljudske istorije na zemlji.

DATUM I REDOSLED POTOPA Dogaaji Noje poinje da propoveda i gradi koveg Noje ulazi u koveg Godina (datum) Trajanje Tekst 6:3.

1536. god. posle stvaranja (2468 B.C.) 1.11.1656. (2348) (Noje star 600 g. 2m. 10d.)

120 godina (1536-1656) (2468-2348) 7 dana

6:4.

Voda nadolazi 150 dana Poetak kie 7.11.1656. (2348) (Noje star 600g. 2m. 17d.) 17.12.1656. (2348) (Noje star 600 g. 3m. i 27d.) 40 dana (voda je nadolazila 150 dana) 7:11; 7:18.19.20. 24; 8:3. 7:11.12.17.

Kraj kie

35

Voda prestaje da raste

7.04.1657. (2347) (Noje star 600 g. 7m. 17d.)

Voda je rasla 40+110=150 d.

7:24-8:2.

36

Voda opada 190 dana Koveg se nasukao na Ararat Vide se vrhovi brda Noje puta gavrana 7.04.1657. (2347) (Noje star 600 g. 7m. 17d.) 21.06.1657. (2347) 1.08.1657. (2347) (Noje star 600g. 11m. 11d.) 8.08.1657. (2347) (Noje star 600g. 11m. 19d.) 16.08.1657. (2347) (Noje star 600-11-27) 24.08.1657. (2347) (Noje star 600-12-5 22.09.1657. (2347) (Noje star 601-1-1) 17.11.1657. (2347) (Noje star 601-2-27) 7 dana kasnije Posle 150 dana opadanja vode 8:4.

Posle jo 40 dana opadanja vode

8:5.6.

8:6.7.

Noje puta prvi put golubicu

8:8.

Noje puta drugi put golubicu Noje puta trei put golubicu Voda usahnula (Noje otvara krov kovega) Noje naputa koveg

8:10.

7 dana kasnije

8:12.

8:13.

8:14-17.

37

Potop je trajao: 1 god. i 10 dana (7 XI-17 XI 1656/7. god. .........................NOJEVA RTVA POSLE POTOPA, BOIJI BLAGOSLOV I ZAVET SA NOJEM 8:20-9:17. 1. Nojeva rtva posle potopa 8:20-22. Posle divnog izbavljenja Noje je odmah prineo rtvu, kojom je izrazio svoju veru u Spasitelja i zahvalnost za spasenje. Bog prima ovu rtvu, obnavlja Noju i njegovom potomstvu svoj blagoslov i ini zavet sa njime o potpunoj predaji Bogu uz obeanje ivota. St. 20. im je Noje izaao iz kovega odmah je zahvalio Bogu za spasenje. Ovom rtvom je potvrdio da je spasen Boijom milou, a ne svojom pravdom. Ovde se prvi put spominje da je nainjen rtvenik (oltar). rtve su se prinosile i ranije u blizini raja, jer se raj smatrao kao mesto Boije prisutnosti. Posle potopa raj je uzet sa zemlje a rtva je sada postala jedino vidljivo sredstvo Boije prisutnosti. Zato Sw i nainjen rtvenik. On je jedno podignuto mesto, koje se uzdie prema nebu. Noje je prineo na rtvu od svih istih ivotinja i ptica za razliku od kasnijeg zakona o rtvama (v. Lev. 1:2.10.14), kojima se odreuju ivotinje za rtvu. Ova rtva je bila rtva paljenica, najstarija i opta rtva iz doba patrijaraha, kojom su oni izraavali svoju veru i nadu u Mesiju. "U svoj svojoj radosti, da ipak nije zaboravio na Onoga ijom su milostivom zatitom bili sauvani. Prvo to je uinio, kad je izaao iz kovega, je bilo da sagradi oltar i da prinese po jednu rtvu od svake iste ivotinje i ptice. Na taj nain je velikom rtvom izrazio svoju zahvalnost Bogu to ga je sauvao i svoju veru i Hrista. Ta rtva je bila Bogu vrlo ugodna i donela je blagoslov ne samo patrijarhu i njegovoj porodici, ve i svima koji su trebali da ive na zemlji. U ovome je bila nauka za sve budue narataje. Noje je izaao na opustoenu zemlju, ali pre nego to je sagradio sebi kuu, podigao je sebi rtvenik. Zaliha u stoci mu je bila mala i samo uz velike napore je mogao da je odri, a ipak je rado odvojio i od nje za rtvu u znak priznanja da sve pripada Bogu." (P.P. str.73). St. 21.22. "I Gospod osveti ugodni miris". Kad se miris rtve digao, Bog je u njemu osetio da mu se ovek predao. Bog je odgovorio Noju na ovu rtvu, iznevi mu svoju odluku za budunost. Ona glasi: "Neu vie kleti zemlje, jer su misli srca oveijega zle od mladosti njegove." Bog obeava da e ubudue imati vie trpljenja prema ljudima ija su srca ve od detinjstva ispunjena zlim. On obeava da vie nee ometati prirodni red, kao to je bio sluaj sa potopom, zbog oveka. 2. Boiji blagoslov Noju i njegovom potomstvu. 9:1-7. St. 1.2. Kao to je Bog dao blagoslov Adamu, prvome ocu ljudskog roda, tako je isto obnovio i Noju, drugome ocu ljudskoga roda. Ljudski rod treba i dalje da se raa, mnoi i napuni zemlju ljudima. Ovo je samo ponavljanje 1:28. Bog iznova predaje vlast nad prirodom oveku, s tim da je zbog greha poremeen normalni odnos izmeu oveka i prirode. ivotinje su bile u poetku podinjene oveku (1:26.28). One su ivele bez straha i u miru sa ovekom do

38

izopaenja o kome se govori u 6:12. Ali, posle potopa ivotinje moraju da se boje oveka i bee od njega, na emu se i zasniva njegova nadmo ubudue. Rei: "One su u vae ruke predane" izraavaju vlast koja se prostire nad njihovim ivotom. Ovim se nagovetava, da e ovek ubudue biti potpuni gospodar nad ivotinjama, i da ih moe ubiti ne samo u sluaju odbrane nego i radi ishrane. St. 3.4. U ovim stihovima se odreuje ishrana poslepotopnom oveku. Bog daje sada jedno naroito odobrenje, da ljudi mogu upotrebiti za ishranu uz biljnu hranu i ivotinje. Bog prvi put dozvoljava da se jede meso. "Pre toga vremena Bog nije dozvolio ljudima da se hrane mesnom hranom. Bila mu je elja da ljudski rod ivi iskljuivo od zemaljskih proizvoda, meutim, poto je tada svako zeleno rastinje bilo uniteno potopom, dozvolio im je da jedu meso onih istih ivotinja koje su bile sauvane u kovegu." (P.P. str. 74). Moda su neki ljudi i pre potopa jeli meso, prema 6:11.12., ali sada sam Bog to dozvoljava u novome svetu. Jedenje mesa je jedna od glavnih razlika izmeu starog i novog sveta. Ovom prilikom nije bilo potrebno da se napominje, da ovek ne treba da jede svako meso nego samo od istih ivotinja. Razlika na iste i neiste ivotinje je sama posebi podelila sve to ivi na zemlji u dve grupe: ivotinje za jelo i one koje se ne jedu. Ovde se izriito naglaava, da se krv ne jede, jer je ona sedite ivota. (u Lev. 17:11-14). ovek moe da jede meso u kome nema vie krvi. Poto je ivot bia u krvi, a svaki ivot pripada Bogu, Gospodaru svega ivoga, ovek ne sme da upotrebljava krv kao hranu, nego vie da ceni ivot kao neto Boije. Ova zabrana jedenja krvi, koja je vaila kod Izrailjaca za vreme trajanja obrednog zakona (jer je krv sredstvo za oienje greha) je jedna od osnovnih naredbi novom oveajstvu posle potopa. I prvi hriani su se drali ove zabrane, to se jasno vidi iz D.A. 15:29. St. 5.6. Ova sloboda ubijanja ivotinja ne sme zavesti ni jedno bie da ubije i oveka. Sam Bog se javlja kao osvetnik za svaku povredu ljudskog ivota bilo od strane oveka ili ivotinje. oveiji ivot treba da ostane netaknut i svet svakome biu na zemlji. Ovo se zasniva na injenici da je ovek nainjen prema Bogu, zato on nosi Njegovo oblije. Radi toga e Bog osvetniki iskati ivot od ubice (Pos. 42:22; Ps.9:12). Od svake ivotinje (Izl. 21:28) i od svakog oveka, "iz ruke samoga oveka, iz ruke svakoga brata njegova, iskau duu oveiju." ovekoubica je krvnik protiv Boijeg Duha i oblija koje nosi ovek, bie slino Bogu. Takav ustaje protiv samoga Boga. Ko napada oveka, dira neto boansko. Bog u st. 6 ide jedan korak dalje i ovlauje oveka na organizovanu osvetu (odmazdu) za oveiju krv. On prenosi ovo ovlaenje, kao najvii sudija, na oveka tj. na vlasti. Krv ubice e opet ovek proliti; ne meu ljudima ili od ljudi, nego preko ljudi. Ovde se nagovetava ovlaenje vlastima za prolivanje krvi ubice, a ne odobrava krvna osveta izmeu i od ljudi. Ovim je udaren temelj zatite ivota u organizovanom ljudskom drutvu. St. 7. Boija prvobitna namera ostaje i dalje. Ljudi treba da se mnoe, napune zemlju i vladaju njome, a ne da se ubijaju. U stihovima 1-7 su izneti blagoslovi poslepotopnom oveku kao i njegove dunosti i osnovna naela na kojima e se dalje razvijati odnosi meu ljudima na zemlji.

39

3. Zavet sa Nojem 9:8-17. St. 8-11. Pod uslovom da ovek ispunjava sve dunosti, koje mu Bog nalae, Bog postavlja nov odnos sa njim i svim biima na zemlji. Ovo je u stvari samo obnavljanje Bojeg zaveta (ugovora) sa Adamom koji se zasnivao na potpunoj predaji Bogu od strane oveka i darovanju ivota od strane Boga. Ovaj zavet sa Nojem je samo slabi odsjaj onog prvobitnog zaveta. Noje izraava svoju predaju Bogu rtvom, a Bog mu za to obeava ivot. Glavna sadrina zavetnog obeanja je da Bog nee vie unititi potopom iva bia na zemlji. St. 12-17. Ovaj zavet ima jedan spoljnji znak, po kome e se obe strane podsetiti na sadrinu zaveta. To je duga u oblaku. Na nebu duga okruava Boiji presto (Jez. 1:28; Otkr. 4:2.3), kao znak Boje milosti prema grenicima koji se kaju. Bog ponavlja svoje obeanje dato Noju, kao skupoceno obeanje svoje milosti, preko proroka Isaije (54:9.10.). Ovakve garantne znake dao je Bog i Avramu i Mojsiju u vezi sa zavetima koje je uinio sa njima. Poto kia nije padala pre potopa na zemlju to ljudi i nisu znali za dugu. To to se duga prema dananjem naunom saznanju, pojavljuje na osnovu odreenih zakona u prirodi, ne govori ni u em protiv postavljanja duge kao naroitog znaka. Ova prirodna pojava slui kao znak i podseanje na Boji sud nad grehom i Boiju milost. Kad kia pada i pojavi se duga na nebu u oblacima, Bog e se setiti potopa ali i svoga obeanja te nee dozvoliti da bude vie opteg potopa na zemlji. Sunce koje je iznad oblaka, koje i stvara dugu, razbie teke oblake da ne bi bilo potopa na zemlji. "Gospod kae da eli da se podseti na svoj zavet kad ugleda dugu. To ne znai da ga On moe zaboraviti, nego se slui takvim nainom izraavanja da bi smo ga mi lake razumeli. Boja je namera bila da roditelji budueg pokoljenja priaju svojoj deci, kada ova budu pitala za znaenje duge, istoriju potopa i da im kau da je Najvii postavio dugu u oblaku kao znak da voda nikad vie nee poplaviti svet. Na taj nain ona treba da bude svedok Boje ljubavi za sva pokoljenja i da im jaa poverenje u Boga." (P.P. str. 73) 4. TRI NOJEVA SINA 9:18-29. Sadrina ovog odseka je izvetaj o Nojevom saenju vinograda, njegovo opijanje, bestidno ponaanje Hamovo i Nojev blagoslob i prokletstvo izreeni nad sinovima ovom prilikom. St. 18.19. Jo jednom se napominje, da se novo stanovnitvo zemolje namnoilo od trojice Nojevih sinova. Ali, kao to se ova tri sina razlikuju meu sobom, tako e se i novo oveanstvo meu sobom razlikovati. Ova injenica se iznosi pomou kratkog dogaaja koji se ovde opisuje. St. 20-23. Vinova loza je poreklom iz Ponta i Armenije, odakle se rairila po svetu. Ovo potvruju stari narodi. Noje je otpoeo zemljoradnju i sa njom u vezi nasadio vinograd. Iz ovog dogaaja jasno izlazi, da Noje nije poznavao dejstvo ovoga pia, vina. Kad se opio on se u napitom stanju razgolitio. Ham je prvi video golotinju svoga oca ali, on ne samo da je uklonio pogled, nego je i ukazao svojoj brai na nju. On je time povredio detinje potovanje i prirodnu srameljivost. Iz ovoga se vidi, da vrlina porodine edosti nije postojala ve kod Hama, praoca Hananaca. Druga dva sina imala su sasvim drugo shvatanje i dranje. Oni su pokazali ednost, time

40

to su uzeli oevu haljinu, koja je nekada ljudima sluila i kao pokriva pri spavanju, natrake ili od oca i pokrili ga. St. 24-27. Kad se otac probudio i doznao ta mu je uinio mlai sin Ham (koji je ustvari bio srednji sin, to se jasno vidi iz rodoslovlja Nojevih sinova). Noje, duboko uvreen posmatrajui svoje sinove, izgovorio je, pod uticajem Bojeg duha proroke rei, na osnovu njihovog sopstvenog moralnog gledita i ponaanja. Njegove izreke su samo izraz onoga to e se dogoditi njihovom potomstvu. Oaloeni i uvreeni otac izrie prvo prokletstvo nad srednjim sinom i prorie mu da e njegovo potomstvo biti "sluga slugama svoje brae" tj. najnii sluga brai. udnovato je, da ovom izrekom nije pogoen samo Ham nego i njegov sin Hanan. Svakako je Hanan jo dalje stigao na putu svoga oca. Ham je verovatno doivljavao od svoga sina mnogo ta kao Noje od Hama. Ham je posluno dao ime svome sinu kako je to zahtevao njegov otac. Ali, sa Hananom je pogoeno celo Hamovo pokoljenje. Njegovi narodi i plemena nisu bila podjarmljena samo od Simovaca (Izrailjaca) nego i od Jafetovaca. Mnoga Hamova plemena i narodi Male Azije i raznih ostrva, bila su vrlo rano podjarmljena od strane Jafetovaca. Sad Noje prelazi na blagoslov ostalim sinovima. Oni su zajedniki radili, ali Sim naroito. Zato e Simovo potomstvo i dalje poznavati i proslavljati pravoga Boga u emu e mu sam Gospod pomoi. Semiani su u Izrailju postali narod prave religije oveanstva. To je glavno obeleje i najvaniji blagoslov, koji poiva na Simu. Bog (Elohim), tvorac sveta daje Jafetu veliki prostor i napredak. Ne samo geografski nego i kulturno, duhovno i spoljanje osvajanje Sima. Ali, sa druge strane, ovde se vidi versko jedinstvo Sima i Jafeta. Njih dvojic e i dalje raditi zajedniki za Boije carstvo, jer e Jafer pomoi Sima u tome. Ovu istinu je potvrdila i istorija. Jafetovi narodi su prihvatili spasenje i nauku, koja je dola sa Siona. Zaista, Jafet ivi u atorima Simovim. Iako su dva naroda i kulture, iako se Jafet proirio i meu Simom ipak u verskom pogledu zajedniki rade na spasenju oveanstva, Jafet se prikljuio Simu. Ham je neto drugo-on duhvno duboko spava i moe samo da im slui. St. 28.29. Na kraju ovog odseka iznose se podaci o Nojevom ivotu posle potopa. On je iveo jo 350 god. posle potopa, i umro u svojoj 950 god. Sa Nojevom smru zavrava se rodoslov bogobojazne linije iz petog poglavlja. D. ISTORIJA POTOMSTVA NOJEVIH SINOVA Post. 10-11:9. 1. RODOSLOV POSLEPOTOPNIH NARODA 10:1-32. Pogl. 10. Iznosi stablo naroda sa svojim granama namnoenog preko Noja i njegova tri sina. Ovaj rodoslov je samo pregled srodnosti naroda a ne toloko hronoloka genealogija naroda. Ova tablica o postanju naroda, ima opti znaaj za istoriju sveta i spasenje. Svi narodi vode natrag Noju. Svi su oni srodni mada meu njima postoje razlike. Ovde se iznose i daleki narodi sa kojima Izrailjci nikada nisu bili u vezi. I Izrailju se daje mesto u ovoj tablivi; on je isto lan celokupnog oveanstva. Svi su narodi od jednog roda, braa i srodnici meu sobom. Izrailjski narod se tek kasnije izdvaja kao Boiji narod, koji je trebao da propoveda sjedinjenje vernih i svih naroda u Bojem carstvu. Svi se narodi dele u tri velike porodice pod imenom

41

Semiani, Hamiani i Jafetovci. Ova podela postojala je jo u vreme Mojsija kao stvarnost. Ovi tragovi idu jo i dalje u prolost. I u Armenskoj istoriji kao i vavilonskoj prii o potopu (po Berozu), Ksisutros je imao tri sina (Zrovana, Titana i Jafetosta) od kojih se namnoio narod na zemlji posle potopa. Poslednji odjek ovoga moe se videti i u tri sina Feridunova iz kasnije persijske tradicije. Ovde moemo spomenuti i Japetosa kod Grka koji je, po njihovom mitolokom sistemu, bio stran i doao iz Male Azije. Ovo je dovoljan dokaz da su ova tri imena iz najstarijeg predanja, i ako su Sim i Ham kod raznih naroda izmenili imena. Na boju koe ne treba toliko gledati. Ako su severni narodi belji, ali Semiti i Hamiani su iste boje; i sami Hamiani su u ravnici zatvorenije boje od onih u planinama. ak ima i Etiopljana skoro belih. Geografski poloaj potomaka Nojevih sinova: Sim je zauzeo sredinu prednje Azije, Ham jug a Jafet sever. Granica izmeu Sima i Jafeta je uglavnom planinski lanac Taurus. Mojsije je spomenuo samo one narode koji su njemu bili poznati u ono doba. Kasnije su se, od ve spomenutih naroda, obrazovali narodi i proirili se po zemlji. Ovaj je rodoslov bio od naroitog znaaja u Mojsijevo vreme, da bi se utvrdilo srodstvo Izrailja.

Tablica naroda od Noja i njegovih sinova NOJE I. Sim II. Ham III. Jafet

Gamer, Ashanas Rifat Togarma

I. JAFET Magog, Madaj, Javan, Tovel, Meseh, Tiras Elisa Tarsis Kitim Dodanim

42

II. HAM Hus Sava Evila Savata Regma (Sava i Dadan) Savataka Nevrod Misrain Ludeji Emeneji Laveji Neftaleji Patroseji Hasmeji (Filisteji i Gaftoreji) Put Hanan Sidon Het Jefuseji Amoreji Gergeseji Eveji

Arukeji Aseneji Aradeji Samareji Amateji III. SIM Elam, Askur, Arfaksad, Sala Lud, Aram Uz Ul Gater Mas

Ever (Jevreji) 1. Falek Ragav 2. Jektan Elmodad Saled Sarmot Jahar Odor Evil Dekla Eval Avimail Sava Ufir Evila Jovav

Seruh

Nahor

Tara

Avram

43

St. 1. Ovde se spominju tri Nojeva sina od kojih se ponovo namnoio narod na zemlji. Oni su rodonaelnici svih naroda i plemena na zemlji. Red kojim se iznose tri grupe naroda je obrnut prema starosti, iako je u ovom stihu pravilan red. Poinje sa najmlaim Jafetom, s najstariji Sim je poslednji. Ovo je zato to je Sim glavna grupa, o kojoj se dalje govori i daje rodoslov u 11-tom poglavlju. 1. JAFETOVCI ILI SEVERNI NARODI 10:2-5 Ovi su se narodi namnoili od sedam jafetovih sinova. 1. Gamer (Gomer) sa njegova tri sina obrazuje grupu naroda. Znaajno je da su stari Armenjani susednu pokrajnu kapadokiju nazivali Gamir (u mnoini). U izvetaju kefaliona o Gamerima govori se u stvari o stanovnicima kapadokije. Dakle, narod Gamera je narod Kapadokije. Uporeenjem sa Jez. 38:6 vidi se da poloaj odgovara ovakvom znaenju. Gamerovi sinovi: Ashanas (Akenaz) je prvi Gamerov sin. Askansko pleme je staro pleme u Severnoj Frigiji. Prema Jer. 51:27 potomci prvog Gamerovog sina Ashanasa ("Ashansko carstvo") ratuju zajedniki sa araratskim i miniskim carstvom. Oni su svi na armenskom podruju. Po Jez. 27:14 sa Tirom trguju dobrim konjima i mazgama. Armenija i Frigija su bogate sa dobrim konjima. Neki misle da je Ashanas u vezi sa germancima Bog boanstva (najstariji sin germanskog Boga manusa zvao se Iskus-Askanios). Rifat. Na severu se nalazilo pleme Ripaia za koje neki misle da su Kelti koji su se kasnije nastalnili na Karpatima. Poznato je da su Kelti poreklom iz Male Azije. Svakako je to pleme Rifat. Josif Flavije misli na Paflagoniju. Togarma. Da li ve iz imena Tog-Arama moe da se zakljui da su to Armenjani ne moe se sigurno utvrditi. Ali, Armenjani (Jermeni) se jo i danas nazivaju dom "Torgom" ili Torkomatsi. Frigija, Paflagonija i Zapadna Armenija reaju se u pravcu zapad-istok i spadaju u jednu celinu i u izvesnoj su vezi sa Kapadokijom, kao nekom majkom-zemljom. Ova tri naroda su severni stanovnici Kapadokije, zemlje gamera. 2. Magog. Ako sledimo geografski red moramo da ga traimo izmeu Gamera i Madaja (Medije). Prema Jez. 38:2.6.15; 39:2 Magog je jedan straan ratniki narod sasvim na severu pod kojim su Tovel, Agamer i Don Togarma mu slue. Pohod Magoga, opisan kod proroka Jezekilje, je proroka slika najezde Skita preko Azije, za vreme Josije. Josif Flavije ovo potvruje. Ovo se slae i sa tumaenjem rei Magog. Ma znai velik, a Gog brdo. Magog e doi protiv gore Izrailjeve. Dakle, Magog su severni narodi Skiti koji su iveli na Kavkazu i severno od njega. 3. Madaj. To su svakako madijanci. U zapisima klinastim slovima na asirskom i persijskom jeziku oni se nazivaju Mada. Ovo je krajnji narod na severoistoku. Od estog veka pre Hrista Izrailjci su bili u blioj vezi sa njima (Jez. 13:17; Jer. 51:11.28). 4. Javan. Jonsko pleme (poreklo Grka; na san-skritskom jeziku se Grci nazivaju Javana; asirski Javanu). Sada, poinje jedan nov geografski red. Od Madijanaca prelazi se na Jonsko pleme (Grke). Oni se spominju u Joilu 3:6; Zahariji 9:13; Jez. 27:13; Is. 66:19; Dan. 8:21. Ovde se moe uzeti u obzir sama Grka, a ne Azijska obala i ostrva na kojima su Grci bili

44

nastanjeni, jer su feniani jo pre Homerovog plemena znai i za samu Grku (Is. 66:19). Javanovi sinovi. Od Javana se spominju jo etiri sina. Oni se dele u dva para. Ova podela ima svoj znaaj. Prvi par je zapadno a drugi istono od Grke. Elisa. Jo Josif Flavije ga smatra za Eolsko Grko pleme, najstariji tesalijski narod ija je kultura bila jonskog porekla. Prema Jez. 27:7 Tir je kupovao sa elijskih ostrva porfiru i skelet. Tarsis. To je kod istonih naroda dobro poznato mesto, bogato u srebru "Tartesis" u zemlji Turdetaniji (semitizirano Tarti) u paniji. Kitim. Ostrvo Kipar sa gradom Kitionom. To su bili starosedeoci ovoga ostrva. Kitim je narod jonskog porekla nastanjen na istoku Grke. Dodanim, nema sigurnog tumaenja. Jedni misle na ostrva Egejskog mora oko ostrva Roda (Rodos) tkz. Dodekanez; drugi opet misle na Ilirska ili severno Grka plemena tkz. Dardani. 5. Tove. (Tubal). 6. Mesel (Meeh). Prvi se spominje u Is. 66:19, kao stanovnici obale a drugi u Ps. 120:5 kao surov narod, a oba kao ratniki narod u Jez. 32:26; 38:2.3. Oni se spominju i kao trgovci robljem i predmetima od medi sa Tircima. Ovo su bili izgleda Tibareni i Moei nastanjeni na junoj i istonoj obali Crnoga mora. Do skora su tamo bili robovi i roba od medi glavni izvozni artikli pontiskih i kavkaskih planinskih naroda. Tabali i Musti koji se spominju u asirskim spisima na klinastim slovima verovatno su ovi narodi. 7. Tiras, nigde se ne spominje. Veina smatra da su to Traani. On se spominje sa Mesehom. To se slae geografski, a i na staroegipatskim spomenicima spominju se Mauah (Mesek) i Tuira (Tiras) zajedno. Stih 5 glasi: "Od njih (sinova Javanovih) razdelili su se stanovnici (mnogoboaki narodi) naroda po zemljama koje zapljuskuje more." - (Ovo je bilo tek kasnije) To su sinovi Jafetovi "u svojim zemljama, svaki prema svom jeziku, i po plemenima svojim, u narodima svojim". U st. 5.20 i 31 zavrava se svaka grupa naroda sa istom formulom. Na kraju (st. 32) se jo jednom ponavlja ista formula za sve tri grupe naroda. Od njih su se razdelili narodi po velome svetu, posle potopa. - Iz ovoga se jasno vidi, da Mojsije ne spominje sve narode i plemena od Jafeta nego samo neke, o kojima se vie zna, jer su na istoku pa su istoni narodi bili sa njima u vezi. 2. HAMIANI ILI JUNI NARODI 10:6-20. Ovi su se narodi namnoili od etiri Hamova sina. Njihov red ide od juga prema severu. 1. Hus (Ku), najtariji narodi (kao i Jevreji) nisu odvajali Aziju od Afrike. Sve zemlje na jugu ova dva konitnenta oni su nazivali "Hus". Tako su i june zemlje Prednje Azije spadale u zemlju Hus. Sada moemo dobro da razumemo st. 7-10. Ime Hus imaju mnoge zemlje na jugu. Kod starih Egipana oznaavao je Hus zemlju izmeu Sijene i Etiopije (v. Jez. 29:10), danas nastanjena raznim breberskim plemenima. Grci su Etiopiju isto nazivali zemljom Hus. Afrikanski Hus, spomenut u 2.Dnev. 12:3 je bila drava u susetstvu Egipta (Meroe-a). Neki su nali tragove ovakvih imena u Arabiji. - Husovi sinovi: Ova plemena i zemlje ne mogu se sa sigurnou utvrditi. Sava, prema Ps. 72:10 savski i sebski carevi su carevi junih zemalja, a prema Is. 43:3 ovo se ime spominje zajedno sa Egiptom i Etiopijom. Zemlja

45

Meroa, osvojena je ve za vreme 18 dinastije, a i Ramzes II (iz 19 dinast.), dopro je do glavnog grada Napote pa je svakako i Mojsiju bio poznat ovaj narod. Postojala je i luka pod imenom Sava u Arabiskom zalivu, na teritoriji zemlje Meroe. - Evila (Havila), dananji Habe (Abesinija). Savata (Sabta). Etiopljani koji ive u Hadramautu trgovaki narod sa Tirom, koji su liferovali specije, drago kamenje i zlato. Ovo je narod Jugoistne Arabije sa starim gradom i lukom istoga imena, na obali Tresijskog zaliva. - Savataka (Sabteka). Na istonoj strani Persiskog zaliva. Jedan morski grad i reka u Karmaniji, odgovara ovome imenu; tragovi imena Sava mogu se takoe tamo nai. Sinovi Regmini su: Sava (eba) i Dadan (Dedan), dva uvena trgovaka naroda. Trgovali su sa zlatom, slonovom kosti, dragim kamenjem i skupocenim drvetom. Ovi Arabljani su mogli trgovati sa ovim artiklima iz Afrike, ali oni su ih dobijali i iz Indije. Saveji (Sabeji) se spominju ee u Starom zavetu kao daleki bogati narod, koji je trgovao sa severnim narodima Prednje Azije (1.Car. 10:1 i 2; Ps. 72:10; Jer. 6:20). Pored Saveja spominju se i Dadaniti kao znatan trgovaki narod, koji isto liferuje svoju robu za Tir (Jez. 27:15; Is. 21:13). Ovo su husitski Dodaniti sa jugoistoka Arabijskog poluostrva. St. 8-12 iznose kratku istoriju uvenog Husita, Nevroda (Nimroda), koji je bio osniva prvog svetskog carstva. Nevrod nije stavljen meu Husove sinove, jer on ne pretstavlja narod, nego se javlja kao pojedinac. Na jednom napisu klinastim slovima govori se o nekom "Ninrusi"; tobonjoj boanskoj linosti, koja se uporeuje sa bogom Adarom (bogom lova i dinova). Hebreizirano ime daje nam ime Nimrod (znai "silan" ili "nasilnik" na zemlji), uven radi svojih smelih dela. "Dobar lovac pred Gospodom kao Nevrod" je izraz koji je dugo ostao u narodu i dopro ak do Mojsija (kao Broj. 21:14), kao slavnoj linosti, to Mojsije samo izvetava. On je bio tiranin, koji je na podjarmljivanju zasnivao svoju vlast i dravu. Vano je, da je on kao Husit a ne kao Semit osnovao svoju vlast prvi put u Vavilonu, Azijatski Husiti, u predelu Persiskog zaliva, oduvek su kao srodnici bili u vezi sa starim Vavilonom. To je nesemitski narod, koji je i drugim jezikom govorio, to se jasno vidi iz teksta: "A on prvi bi silan na zemlji. A poetak carstvu njegovu bee Vavilon..." (st. 8.10). Kao "silan" on je osnovao prvo carstvo, jedan nov drutveni oblik. St.9 prekida vezu izmeu st. 8 i 10; on je umetnut. Lov i rat su u tesnoj vezi. Lov je odubek bio omiljen kod velikih ljudi. Njime su se naroito vabili asirsko-vavilonski gospodari. I Nevrod, kao prvi gospodar, bavio se lovom. Njegovo carstvo u poetku obuhvatalo je samo 4 grada u zemlji Senaru (Sinaru). Ova 4 grada treba da traimo u Vaviloniji: Vavilon (Babel); Oreh (Ezrek, stari Orhon, danas Varka, na levoj obali donjeg Eufrata gde su skoro u ruevinama otkriveni starovavilonski napisi stanovnika najstarijeg sredita vavilonske kulture, nazvan "Arku"); Arhad (Akad), jo nije utvreno gde se nalazilo ovo mesto, ali svakako u akadskoj zemlji; prema pronaenom napisu carske titule "Car Simira i Akada" (Gornjeg i Donjeg Vavilona), vidi se da su ta plemena bila najstariji sastavni deo vavilonskog naroda; Halani (Kalne, Amos 6:2), smatra se da je to dananji Bagdad. Svi ti gradovi su u zemlji Senaru. - Nevrodovo carstvo je Asur proirio u Asiriju, na istonoj strani Tigrisa. Asirija je stvarno bila u poetku zacisna od Cacilonije u politikom, kulturnom i verskom pogledu, a

46

i u pismu. Ovaj Asur ne treba zameniti sa semitskim Asurom (st. 22), ali u Mih. 5:6 re je o hamitskom Asuru (st. 11). Ovde se spominje grad Ninevija (asirski Ninua), koji je Asur sazidao. Ovaj grad je na istonoj obali Tigrisa, prema dananjem Mosulu. Tamo je otkrivena palata cara Sanhedrina u Nineviji. Zatim, Rovot grad (Rehobot-Hir), jedno od etiri predgraa Ninevije, zatim Halah (Kalah) i Dasem (Resen) izmeu Ninevije i Halaha, u kome je, oko 1300 godina pre Hrista car Salmanasar I, sazidao svoju palatu. Tu su kod sela i breuljaka "Nimruda" i palate careva Salmanasara II, Asarhadona i dr. To je bilo jedno celiko predgrae. Ninevija je sa ova tri predgraa sainjavala veliki prostor u etvorougaoniku, duine 150 a irine 90, a celokupnog obima 480 stadija (3 dana hoda, Jona 3:3). 2. Mesrain (Mizraim). Od rei "mizer"; u mnoini oznaava Gornji i Donji Misir (Egipat). Urvreno je azijatsko poreko egipatske kulture. Ime "Egipat" je dobila ova zemlja od nekog plemena Hiksa. - Mesrainovi sinovi su: Ludeji (Ludim). U Jer. 46:9 spominju se u vojsci i Ludeji, a u Is. 66:19 ubrajaju se u narode zapadno od Jerusalima. Ovo se susedno pleme Egipta ne moe tano utvrditi. Jo je Josif Flavije smatrao da su to stanovnici Libije (plemena Mavra). U Mauretaniji postoji i jedna reka ovog imena. - Enemeji (Anamim). Moda je to narod Severnog Egipta tkz. "an Amu" tj. nomadski Amu, azijatski nomadi; ali to nije sigurno. - Laveji (Lehabim). Naum 3:9. To su stanovnici Libije na samoj granici Egipta. Opravdano je to se Liveji i Futeji spominju zajedno. - Neftaleji (Naftuhim: od "na-pta"). Glavno mesto boga Pta je bilo u Memfisu (Srednji Egipat). Moda grad Napata, glavni grad pokrajina Meroe, koji lei istina u podruju Husa, ali je bio dosta rano osvojen od Egipana. Patroseji (Patruzim). Is. 11:11. Sigurno Gornji Egipat. - Hasmeji (Kasluhim) i Filisteji (Peliim). Jo je Ptolomej smatrao da to ime u vezi sa brdom Kasijus, istono od ua Nila, du june granice Palestine, u suhoj i slanoj pokrajini koja pripada Egiptu (koptsko ime "kas" znai brdo, a "lok" suho). - Napomena u st. 11: "Odakle izaoe Filisteji" nam jasno pokazuje poreko Filisteja. Oni prippadaju hamitskim (egipatskim) narodima. U tekstu se spominje, da su Filisteji izali iz Hasmeja, a treba "iz Gaftoreja", to jasno izlazi iz Amos 9:7. I u Jer. 47:4 se kae, da su Filisteji izali iz Kaftora (od Gaftoreja). Ovo se moe tako objasniti, da prva useljavanja Filisteja u njihovu zemlju nije bilo direktno nego preko egipatske obale Sredozemnog mora, preko Kasluhima. Herodot tvrdi da su oni iz Egipta, ali Mojsije ih nije poznavao pod ovim imenom. Gaftoreji (Kaftorim). To je, prema Jer. 47:4 ostrvo (v. Sof. 2:5) svakako Kreta, koja u ovoj tablici naroda nije spomenuta do sada a ne sme da izostane. Da je Kreta egipatski sin a ne Javanov ima geografskih i istorijskih dokaza. Njeno stanovnitvo, kultura i religija je u vezi sa egipatsko-libijskom obalom (Anon-bega na Kretu) 3. Fud (Put). Hamov trei sin. Re "fud" je od staroegipatskog "pet". U irem smislu Severna Afrika do Mauretanije. Dakle, stanovnici Libije, zapadno od Husa. (vidi Jer. 46,9). 4.Hanan (Kanaan). etvrti Hamov sin. Havaniani su Izrailjcima dobro poznati narodi. Oni su iveli izmeu Sredozemnog mora i zapadne obale Jordana, od Sidona pa sve do Gaze. Sidon ("ribarski grad") je najstariji i glavni grad Feniana nastanjen Hananianima. On se spominje u I. Nav. 19,28; 11,8 kao

47

Sidon veliki. Mojsije ne spominje Ter, jer je u njegovo vreme Sidon bio centar ovih Hananiana. Het. Hetiti su najmoniji narod prednje Azije. U I. Nav. 1,4 spominju se Hetiti kao ime za mnoga hananianska plemena nastanjena u Hetejskoj zemlji. Pri nabrajanju hananianskih naroda uvek se na prvom mestu nalaze Hetiti. U unutranjosti Hanana Hetiti su vrlo rano stanovali oko Hevrona (Post. 23) i sredini zemlje (Broj. 13,30). Sada slede etiri plemena, koja pripadaju Hananianima: Jevuseji, (Jebuseji) koji su iveli na brdima Judeje i s one strane Jordana, kao i u okolini Jevusa (Jebusa, kasnijeg Jerusalima (I. Nav. 11,3), Amoreji (vrh, brdo), stanovnici po brdima Jefrema i Jude (I. Nav. 24,11; Broj. 13, 30). Ovo je najsnanije i najratobornije pleme od svih hananianskih plemana. to se tie Gergeseja (Girgaseji), to su stanovnici po brdima Jefrema i Jude (I. Nav. 24,11; Broj. 13,30). Ovo je najsnanije i najratobornije pleme od svih hananianskih plemena. to se tie Gergeseja (Girgaseji), to su stanovnici jednog grada, kao to je bilo dosta ovakvih samostalnih gradova u sredini zemlje (24,2; Gavaon, I. Nav. 9). to se tie stanovnika sela oni se ne spominju, jer nisu bili centri plemena. Ali, prema 13,7; 15,20 i oni su bili Hananiani. To su: Hananeji, Ferezeji (34,30) i dr. Izraz "eveji" (heveji) oznaava stanovnike sela, ne kao neko pleme nego vie s obzirom na nain ivota. Sada se spominjiu pet vanpalestinskih plemena: Arukeji (Arkeji). To je grad Arke, severno od Tripolisa, na podnoju Libanona (danas selo Tel-arka). Aseneji (Sineji). I danas postoje ruevine grada Sina, nadaleko od Arka. Aradeji (Arbadeji). Poznat je grad Arad (Arados) na ostrvu. Na kopnu prema ovome mestu (ostrvu) postoje ruevine grada starijeg porekla, kasnije nazvan Anrarados. Jez. 27,8.11 spominje Aradeje kao laare i ratnike Tira. Oni su ranije imali svoga vladara, bili moni i prostirali se uz obalu do Hameta. Posle Sidona i Tira, Arad je na treem mestu. Samareji ( Zamareji). Postoji stara tvrava Simira, juno od Arada. Amateji (Hamateji). U asirskom pismu se esto spominje grad Hamat na Orontu kao glavni grad jednog nezavisnog carstva, do ijih se granica prostiralo Izrailjsko carstvo u vreme Davida, Solomuna i Jerovoama II. " Pa posle se rasejae plemena Hananejska" znai da se svako pleme iz svoga centra dalje irilo po okolini ili kolonizovalo po daljnim zemljama. St. 19, daje granice Hananske zemlje tj. pravi Havan (Hanaan), zemlju zapadno od Jordana, od Sidona na severu do Gaze na jugu i Lese (Lea) na jugo-istoku (13,10). Gerar je leao junije od Gaze (20,1); Gazu, poznati grad u filistejskoj zemlji. Od Gerara (Gore) ide granica na jugoistik do Sodoma i Gomore, Adame i Sevijima i preko tih gradova ( gde je danas Mrtvo more, 14, 2) na Lesu, koja se nigde ne spominje. St. 20. je zavrna forma za Hama.

3. SEMITI ILI SREDINJI NARODI 10,21-31. Sim, "stariji brat Jafetov" svih sinova Everovih", jer od Everova dve grupe naroda vode svoje poreklo. Jektanovci (26-29). Semovi sinovi su je otac Semita. On se zove i "otac dva sina, Faleka i Jedtana (st. 25), To su: Avramovci (od Faleka) i sledei: Elam, Asur, Arfaksad, Lud i

48

Aram.

Ovih pet imena pretstavljaju pet naroda i zemalja. 1. Elam. Narod i zemlja istono od Tigrisa, a juno od Asirije i Medije a na istoku prema Indiji. Oni su se izgleda kasnije pretvorili ili pretopili, sa svojim jezikom u Persijance. 2. Asur (Asirija). Na istonoj strani srednjeg Tigrisa, izmeu Armenije, Suzane i Medije. Asirija je dobila ime od starog glavnog grad Asura, koji je opet dobio ime od njihovoh boga Asura. Dokazano je da su Asurci govorili semitskim jezikom. 3. Arfaksad. Ovo se ime ne moe tano utvrditi. Samo je jedno sigurno, da su prema 11,10 i dr, Jevreji izali od ovoga naroda. Od Arfaksada vode poreklo (preko Evera) pored Jevreja i mnogi drugi narodi. Rodoslov ide do Evera (Heber). Posle se deli na Faleka i Jektana (Joktana), (10, 25). U st. 25 samo se spominje Falek, dok od st. 26-29 se iskljuivo govori o Jektanu tj. o njegovim sinovima. Sala (Selah) je samo jedno ime potomka u rodoslovlju. Falek (Peleg), Paliga, ovo ime nosi u sebi jedan dogaaj koji ima znaaja za ceo svet. U vreme Faleka razdelili su se ljudi po svoj zemlji. Re "peleg" ne znai rastaviti, nego razdeliti, to se dogodilo za vreme zidanja vavilonske kule. Bog je prinudno razdelio zemlju narodima. Da je re o razdeljivanju zemlje ljudima mogu se navesti i ovi stihovi: 9,13,19; 11,1.9. Neki neopravdano misle, da se ovo razdeljivanje odnosi na odvajanje brae Jektana i Faleka, a drugi da se zemlja tj. kontinenti razdelili. Ali, u tome sluaju bi se ovde vie reklo, jer bi to bio jedan vaan dogaaj na zemlji. Meutim, ve u 11.1-9 opisuju se ti dogaaji i iznose razlozi rasejanja po svoj zemlji. Jektan (Joktan -Joktanidi). Joktan se nalazi i u arabljanskoj genealogiji pod imenom Katan. On se smatra rodonaelnikom istih Arabljanja u Arabiji, koje treba razlikovati s jedne strane od prastanovnika, a s druge strane od Ismailovaca na severu (25, 12). Sinovi (plemena) Jektavovi su sledei: Elmodad (Almodad), Salet (Salef). Moda Sulaf (Salef), ime jednog plemena u Jemenu. Sarmota (Hazarmavet), pokrajina istono od Jemena, na obali okeana, identina sa zemljom Hadramaut, sa glavnim gradom Sabatom, poznata sa trgovinom mirom. Jaraha (Jeraha). Moda pokrajina tkz. "Meseeva obala" ili "meseev breg" na isoku Hadramauta. Re "jareh" na jevrejskom znai "mesec". Odor (Hadoram), Pokrajina Adramite (Hadramauta); Evil (Uzal, Jez. 27, 19). Prema optem predanju Arabljana to je mestro ime za glavni grad Jemena koji je za vreme etiopskog osvajanja u petom stoleu posle Hrista, dobio ime Sana. U estom stoleu posle Hrista, sirski pisci spominu neke Auzalije kao sreni arabljanski narod. Dekla (Dikla), ime nepoznato. Eval (obol) nepoznato. Avimailo (Abimael), isto. Sava (eba) st.7. Treba razlikovati Hamovu od Simove Save, mada je ista zemlja ali stanovnici su drugog porekla. Uvira (Ovir). Poevi od Solomuna spominje se esto u Starom zavetu kao ime zemlje iz koje su Hiranove i Solomunove lae, donosile zlato, drago kamenje, srebro, slonovu kost, skupoceno drvo, majmune i paune (1. Car. 9,28: "Dnev. 8,18). Izgleda, prema st. 30, da se ova roba donosila iz Arabije, a moda su je oni dobavljali u Indiji. Za ovo se mesto ne zna gde je bilo. Svakako na jugoistonoj obali Arabije. Ebila (Habila) st.7. Da Evila posoji u Arabiji jasno izlazi iz 25,18; (1. Sam. 15,7). Moda su to dve zemlje, a moda i jedna sa pomeanim stanovnitvom, tako da se moe uzeti i u jednu i u drugu grupu naroda. Jovav (Jobab) je nepoznat. St. 30 daje granice u kojima su Joktanici

49

iveli. Mase. Najbolje odgovara Mesene, na severozhapadnom kraju Persijskog zaliva. Od Mase ide granina linija na Safir (Sefare). Svakako Safar, glavni grad savaitskih i homeritskih vladara u jugozapasnom kraju Arabije. Arablanski pisci spominju ovaj grad kao veoma star i poznat. Tako ova granina linija ide od severoistoka prema jugozapadu i onda na "gore istone", arabljanska visoravan Nedid, koja se prostire od spomenute granine linije istono. St. 31 je zavrna formula za Setite (Sitovce), a st. 32 za ceo opis 10 poglavlja.

ZIDANJE VAVILONSKE KULE (Pometnja jezika i raseljavanje naroda po zemlji) 11, 1-9 Izvesno vreme su Nojevi potomci ostali u brdima Armenije. Kad su se namnoili neki su morali napustiti ovu zemlju, traei bolje ivotne uslove. Ve u to vreme se narod opet poeo kvariti, ali jedinstvo porodice jo nije bilo nestalo. Narod je jo govorio jednim jezikom. Nisu hteli da se raziu po zemlji, nego su po grupama sa svojom stokom poli najpre na istok (u kome se pravcu produuje ova visoravan) tako da su se kasnije spustili istono u ravnicu reke Tigrisa i Eufrata, zvanu Senar (Sinear). Ova je ravnica poznata kao najstarije mesto ljudskog stanovanja. Ve od najstarijeg vremena postoji u ovoj zemlji znatna meavina naroda (Semita i Husita). Vavilon je najstariji grad na svetu. On se nazivao "veliki", po znaaju za ljude i to ga je mnotvo naroda zidalo. Nevrod je ve naao Vavilon sazidan, kad je osnovao svoje carstvo u njemu. Gl. 11,1-9 ukazuje na poetak ovog velikog grada. Tamo se neto dogaalo to se odnosi na celokupni ljudski rod. St. 1.2. "A bee na celoj zemlji jedan jezik (usne) i jednake rei". Svi su govorili istim jezikom, to je dokaz da su istog porekla. Njihov nain izgovora i rei koje su izraavale pojmove i fizike predmete bili su isti. Oni su se podigli sa Aramejske visoravni i poli prema istoku, ne da trae "zemlju Senarsku" nego su je sluajno nali, kad su se spustili u ravnicu. Put kojim je poao ovaj veliki karavan bio je najbolji. Senarska zemlja je ustvari bogata ravnica, koju plave Eufrat i Tigris. U ovoj zemlji je bila velika plodnost (200-300-struki rod). Ovo je bilo idealno mesto za doseljenike. Oni su odluili da se tu stalno nastane. Odmah su poeli da zidaju nepokretne i trajne stanove, koje su zamenili atorima. St. 3.4. Izraz "hajde " (daj, dela) otkriva njihovo oduevjenje za ovaj posao. U ovoj ravnici nema kamenoloma, ali zemlja je bogata u ilovai. Ovi prvi doseljenici su pekli cigle u vatri da budu tvre. Kao malter sluio im je asfalt ("smola zemljana" 14,10), sa kojom je Vavilonija veoma bogata. Kasnije su doli na novu udnu misao: da sazidaju "grad i kulu". Pobuda je bila proslavjanje: "da steemo sebi slavu" (up. 2. Sam. 8,13) tj. spomenik svoje slave i veliine (up. Is. 63,12.14; Jer. 32,20). Vrh kule je trebao da bude "do neba", kao dokaz njihovog uzvienog i slobodarskog duha. Prema njihovom shvatanju, rasejanje ljudi po zemlji je jedno veliko zlo i smetnja njihovog plana i cija. Oni su hteli da spree to raseljavanje. Ovaj grad i kula trebali su da budu zborite ili centar

50

koji bi privlaio sve ljude. Oni su se tako usprotivili Bojoj nameri sa stanovnicima zemlje. Da su se bojali rasejanja po zemlji i eventualnog ponovnog potopa, jasno se vidi iz njihovog zajednikog dranja i zidanja kule. "Odluili su da tu sagrade grad i u njemu kulu ogromnuh srazmera, koja e biti udo za ceo svet. Ovaj poduhvat trebao je odvratiti narod od razilaenja po naseobinama. Bog je oveku naredio da se rairi po celoj zemlji, da je napuni i potini sebi. Ali ovi izgraivai Vavilona odluili su da ostanu zajedno i osnuju monarhiju, koja e kasnije pokoriti celu zemlju. Tako bi njihov grad postao sredite celog njihovog carstva, a njegova lepota privukla bio panju i izazvala divljenjje celoga sveta, a tim proslavila i zidare. Velianstvena kula, koja bi dopirala do neba, trebala je da ostane kao spomenik mudrosti i sile njenih graditelja i da prenese njihovu slavu po svim naratajima". ( P.P. str.84.85). Ovo je bio prvi pokuaj da se ljudi organizuju u jednu zajednicu, koja treba dugo da se odri. Vavilonska kula je trebalo da bude izraz narodnog i dravnog oseanja, neka vrsta kulta organizovane drave. St. 5-7. Ovi stihovi iznose Boje meanje u ljudske stvari, namere i planove. Dok su se ljudi hteli popeti do neba, Bog silazi k ljudima. On ih posmatra, njihovo slavoljublje i oholost. Nevidljivi Bog je posmatrao rad dok su oni jo zidali kulu, i On donosi svoj nepogreivi sud o njima. Ovo je bio samo poetak njihovih elja i planova. Njihovo jedinstvo u ovakvom smislu moe da ima tekih posledica i da nanese veliko zlo ljudskom rodu. Zato, Bog je odluio da poremeti ovo jedinstvo putem pometnje jezika. Da je Bog dozvolio osnivanje ovakvog svetskog carstva, ceo bi svet bio u otvorenom neprijateljstvu prema Bogu. Oni bi preli sve granice il tako bi spreili Boju dobru nameru sa ovekom. Kad se Gospod vratio na nebo, On je odluio sada sprei propast oveanstva na taj nain, to e im pomesti jezike, da ne bi mogli ostvariti svoje namere. St.8.9; Nain ostvarenja Boje odluke nije spomenut, nego samo njene posledice: ometanje zidanja i raseljavanje po zemlji. Sa ovim rasejavanjem nastupa vreme koje nam je poznato po istoriskom istraivanju. Grupe ljudi koji su se mogli meusobno razumeti, odvojile su se i pole da nau pogodno mesto za stanovanje. Od ovog momenta nastaju ljudske rase. Ljudi su se nastanili na najpogodnijim mestima, a klima i formacija zemlje su uinile, da su odvojene grupe poele dobijati posebna telesna obeleja i tako su se pojavile rasne odlike. Pojedine grupe su u duhovnom i moralnom pogledu opadale, neke su potpuno izumrle, neke duboko pale u mrak i neznanje, ali neke su se i dalje kulturno razvijale. To nas sada ui istorija sveta. Ovim je glavna namera ljudi bila osujeena. Oni su to pokuavali kasnije u vidu raznih monarhijja, ali, kao i u ovom sluaju, nastajala je uvek deoba i odvajanje. St. 9. napominje da je mesto gde se zidao grad i kula nazvano "Vavilon" zbog pometnje jezika, kao potseanje na taj dogaaj. Mojsije, koji je znao istoriju ovog mesta, daje objanjenje za re "babel" (Vavilon) "pometnja jezika". Vavilonci su kasnije davali drugi smisao ovom imenu. Oni su pod imenom Vavilon razumeli "boja vrata" (Bab-Ilu" tj Ilova boja vrata bab); ili prema nekima: " Bab-bel" u Sv. pismu dolazi od rei "babil" tj. podraavanje nerazumljivog brbljabnja, jer je jezik bio pometen, zbog ega je i nastala zabuna i prestao rad. Veina starih naroda imaju mitove o zidanju kule do neba, da bi pomou nje ili isterali bogove ili zadobili i

51

oni besmrtnost bogova. Kazna im je bila pometnja jezika, oluja je sruila kulu, a oni su bili rasejani po zemlji. Platon nam je ostavio grki obik mita o kuli, prema kome je jezik ljudi bio razdeljen zbog njihove drskosti, to su od bogova zahtevali besmrtnost i venu mladost. Najizrazitiju formu mita o kuli nalazimo u vavilonskim priama. Abiden, egipatski svetenik Ozirisovoh hrama u Abig-u napisao je, pomou uvenog dela starog vavilonskoh pisca Beroza, haldejsku istoriju. Ostaci ovog dela opisuju nadutost prvih ljudi, zbog svoje sile i veliine i nepotovanja bogova. Oni su zidali kulu. Odjednom je duhnuo jak vetar, poslan od bogova i kula se sruila na zidare. Ruevine se nazivaju Babel (Vavilon). Ljudi su dotada imali jedan jezik, a sad su otpoeli, po naredbi bogova, da govore razne dijalekte. I aramejsko predanje daje slinu sliku o zidanju kule. Tragovi ovog dogaaja nalaze se u narodnim priama u Severnoj Indiji, Mongoliji, u Australiji, a Livingston je naao tragove i u Africi. Najzad, i Meksikanci imaju priu po kojoj oni, koji su se spasli od potopa, zidali su kulu, koja je trebala da dopre do neba, ali bogovi nezadovoljni bacili su vatru odozgo i pobili mnoge ljude. Zidanje je prestalo, a ljudi su se morali razii, jer se svaka porodica mogla samo meusobno razumeti. Postoje ostaci od Vavilova, koje Arabljani nazivaju "Birs Nimrud" (Nevrodova kula). est milja jugozapadno od Hilaha lee ogromne ruevine. Na ravnici lei ova ruevina kao neko brdo. Herodot je nju video kad je jo imala neku formu. On je opisuje kao neku etvorougaonu graevinu, veliku i duini i irini po dva stadiona. Kula je bila jedan stadion dugaka i isto toliko iroka. Na toj kuli nainjena je jedna druga, koja opet nosi na sebi jednu manju i tako do osam. Spolja se penje po putu, koji se spiralno die oko kule, a u sredini ima odmorite. Na viem spratu postojao je neki hram. Godine 490. pre Hrista, bio je on od Kserksa razoren. Jedan deo graevine, postojao je jo 500. godina posle njega, ali jedan drugi deo je bio u ruevinamau vreme Aleksandra Velikog. On je pokuao pomou svoje vojske da ga podigne, ali je posle dva meseca napustio ovaj posao, jer za ovo vreme nije uspeo samo da ukloni ruevinu sa svom vojskom i stanovnitvom. I Navuhodonosor je na dva cilindra opisao doziivanje i popravljanje u njegovo vreme ove graenine, koja postoji jo od ranije. Mesto gde je bila kula naziva se "Zikurat" (od "zakar" , to znai potseanje ili spomenik)

52

E. ISTORIJA SIMOVOG POTOMSTVA Post 11,10-26

Biblijski izvetaj prelazi na Simovo potomstvo da nastavi bogobojaznu liniju, koja vodi do Avrama. Ovo rodosloblje poinje sa roenjem Arfaksada, Simnovog prvenca, druge godine posle potopa, kada je Simu bilo 1000 godina. Posle se nastavlja rodoslov preko Sala i Evera, koji je imao dva sina: Faleka i Jektana. U 10, 21 se kae "I Simu, ocu svih sinova Evetovih." Evr (Heber je istaknuti Simov potomak). U Siriji i Mesopotamiji kao i kod starog naroda Hetita naeni su ostaci koji potvruju sa su oni znali za neki narod pod imenom "Habiru". Jedan vladar u Alepu morao je begati pred njima. Ramzes II je imao kao inovnike robove "Habiru". Set I spominje danak od "Habiru". Jedna grana ovog naroda se nastanila u Hananu, a druga u Mesopotamiji. Prof. Albrihgt kae: "Izmeu dva naroda("Habiru" i Izrailja) postoji samo jedna stopa daljine." U rodoslovu se dalje iznosi Falekova linija, koja dosee do Avrama, ije odreivanje porekla je i cilj ovome rodoslovu. Ragav (Rehuz), Falekov prvenac, - Seruh (Serug-sorugi). Nahor (Nakkhur), nekada ime jednog znaajnog naroda (22,20-24). Tara (Terah, Turaki) Avramov otac. Od Tare ovo se pokoljenje opet deli na tri roda: na Avramvov, Nahorovo i Aranovo potomstvo. Avram stupa na prvo mesto, kao i Sim kod Nojeve dece, jer on je najznaajniji. Naroito pada u oi znatna razlika u duini ovejeg ivota pre i posle potopa. Potop i rasejavanje ljudi po zemlji imaju jak uticaj na nain ivota. Usled skraivanja ivota nastupilo je rano raanje, a kao posledica toga bre mnoenje i irenje po zemlji. Otuda ve Avram nailazi svuda na gradove i narode. U vremenu od potopa do Avrama (290 godina), oveansto se prilino namnoilo, (ako se uzme proseno 8-moro dece po porodici, 25 miliona odraslih ljudi). Ako sledimo biblijsku hronologiju, prema kojoj je stvaranje sveta bilo 4004 godine pre Hrista, onda ovako izgleda: Tablica Simovoga potomstva Sim je rodio Arfaksad " " Sala " " Ever " " Falek " " Ragav " " Seruh " " Nahor " " Tara " " (2 35 30 34 30 32 30 29 70 god. po potopu) " ivota " " " " " " " " " " " " " " Arkfaksada (star 100) iveo 600 Salu " 403 " 438 Evera " 403 " 433 Faleka " 430 " 464 Ragava " 209 " 239 Seruh " 207 " 239 Nahor " 200 " 230 Tara " 119 " 148 Avram " 135 " 205

Potop: 1656 od stvaranja (2348 pre Hrista) Avramovo roenje: 1948 od stvaranja (2056 pre Hrista)

53

III

OD AVRAMA DO MOJSIJA (PATRIJARSI) Postanje 11, 27-50,26.

A.

ISTORIJA TARINOG POTOMSTVA (O AVRAMU) Postanje 11, 27-25,11.

Posle rasejavanja naroda iz Vavilona, ljudi su se namnoili i formirali u narode i drave. Oni su se sve vie udaljavali jedni od drugih u jeziku, rasnim odlikama, nainu ivota i obiajima. Idolopoklonstvo je skoro svugde bilo rasprostranjeno. Svaki narod je izabrao bogove, kojima e sluiti. Oni su stvarali svoje religije. Ali, Bog koji je odmah od poetka imao plan za oveanstvo, nastavio je sprovoenje svoga plana. On je u tu svrhu izveo jednu porodicu iz idolopoklonstva naroda (I. Navin 24, 2.3), u cilju da od nje naini narod, koji treba da drugim narodima donese spasenje. Ova je porodica bila nepomeana sa tuom krvlju i na viem religioznom stepenu od drugih. Ona se oznaava sa tri imena (tri pretka Bojeg naroda): Avram, Isak i Jakov. I Bog se javio ovome rodu kao "Bog Avramov, Isakov i Jakovljev". Avram, najstariji sin Tarin, bio je naslednik oevih misli i duha. Ovo naslee prelazilo je dalje sa potomstva na potomstvo, jer se vera nije smela ugasiti. Dragoceno Boje otkrivenje moralo se kroz stolea sauvati, dok se najzad nije prenelo na Izrailja, Boji narod. TARINO POTOMSTVO Postanje. 11, 27-30 Nailazimo na jedan novi naslov i otsek (toledot) o Tari, u kome se opisuju porodini odnosi u njegovom domu da bi se bolje razumelo Avramovo poreklo i istorija, prema boanskom planu. St. 27.28. Tara (Terah) je mao tri sina: Avrama, Nahora i Arana, a Aran je imao sina po imenu Lot. U raznim rodoslovima ima sluajeva da se unuku daje dedino ime. Tako je i Nahor dobio ime svoga dede, Tarinog oca. Aran je umro pre oca, jo u Uru Haldejskom. Avram, otac Jevreja je bio semianin, po Everovoj liniji. U Post. 10,25 nam se kae, da je Ever imoa dva sina: Faleka, Avramovog pretka i Jektana, od koga su prema Post. 10,2630 razna plemena nastanjena u Arabiji. Dok su Jektanovi potomci otili iz Vavilonije i rairili se po arabiskom poluostrvu, Falekovo pleme je ostalo u svojoj prvobitnoj postojbini. Tako mi nalazimo Taru i njegovu porodicu u starom vavilonskom gradu Uru Haldejskome. Ime "Aburama" ili "Abram" nalazimo u asirskm tzv. "Epanimen" -kanonu, kao vavilonsko ime. Na spomenicima iz Gamurabijeve dinastije (vrema patrijaraha) spominju se i ostala semitska imena (jevrejska) kao Jaub-ilu (Jakov), Jozef-el (Josif), Sar-ilu (Sara) itd. Ime "Abram" se esto nalazi i na spomenicima pisanim vavilonskim klinastim slovima, na ploama od gline, upravo iz vremana kad je Avram iveo i znai "uzvieni otac". Kad se Avram rodio (prama biblijskoj hronologiji 1952 pre Hrista) u Uru, u Haldeji vladala je dinastija koja nije bila vavilonskog porekla, nego je pripadala nekoj

54

drugoj rasi, kja je bila istovremeno (pretea), jevrejska i junoarabijska. "Kontrakt" -tablice nam potvruju, da je u to vreme ivelo ovakvo stanovnitvo. To su bili Everovci (od Eber). Joktanici su kasnije napustili ovu zemlju. Ur Haldejski (Ur- Kasdim) se nalazi u Vaviloniji u pokrajini, u kojoj je iveo stari narod Kasdim (Haldeji). Nju su Vavilonci nazvali Kaldu (gr. Kaldanoi- Haldeja). Najstariji naziv je bio Kasdu, otud Jevrejski "Kasdim". Sam grad Ur (na haldejskom znai "grad") nalazio se na jednoj maloj uzviici, na zapadnoj obali Eufrata. I danas se nalaze ruevine Ura kod mesta Mughair. Tamonji stanovnici ga nazivaju "gradom asfalta", jer su sve razbacane cigle prevuene smesom, smolom. Na jednom cilindru i ploicama od gline, nalazi se iem "Uru". Ostaci otkrivaju, da je ovaj grad bio u Avramovo vreme centar umetnosti, kulture, znanja i umetnosti. Grad je bio bogat, a ivot raskoan. U ovoj preteno aramejskoj pokrajini vladao je kult boga meseca. St. 29, 30. Tarina dva preostala sina oenila su se dok su jo ivela u Uru u Haldeji. Avramova ena se zvala Sara (Saraj), a Nahorova Melha (Milka), ki Aranova, svoga preminulog brata. O drugoj Aranovoj keri Jeshi (Iski) nita se dalje ne spominje. Napomena, da je Sara bila nerotkinja je od znaaja za Avramovu dalju istoriju. St 31. Tara i Avram, kao voe porodice, napustili su Ur Haldejski. Sa njima su poli Sara i Lot, Aranov sin, a Avramov sinovac. Ovo je bio prvi Boji poziv, upuen Avramu i njegovoj porodici. Oni su doli do Harana, mesta u Padam Aramu, u Severozapadnoj Mesopotamiji. Ova predeo je bogat u stonoj hrani, a ima i izvora. Kasnije je sahraen grad, ije se ruevine i danas vide. Moda se Nahor kasnije isto doselio u Haran, jer prema 24,10 ovaj se grad naziva "Nahorovim gradom". U istoriji patrijaraha ovaj se grad ee spominje. U Haranu je Avram primio poziv od Boga da poe u obeanu zemlju (drugi poziv 12,1-4). St. 32. Tara je ostao u Haranu do svoje smrti. Sa podacima o Tarinoj smrti i godinama ivota, zavraava se rodoslov Simovog plemena (Post. 11,10.26), kao to se sa Nojevim (9,28), zavrava prepotopno rodoslovlje pogl. 5. -Uporeenjem 12,4 sa Dela 7,4 izlazi, da je tek posle Tarine smrti Avramu doao poziv, da izae iz svoje zemlje i doseli se u Hanan. TARINO POTOMSTVO AVRAM ISMAILO (Od Agare) ISAK (Od Sare) Isav, Jakov (Od Reveke) NAHOR ARAN

VATUIL MELHA,JESHA LOT (Od Melha) (ena Nahora) Moav, Ven-Amije Lavan,Reveka (Sinovi Lota i Lija, Rahilja Njegovih keri)

II. AVRAM Post. 12, 1-25, 11 Adam, Sit, Enoh, Matusal, Noje i Sim u neprekidnoj liniji kroz vekove sauvali su Boja otkrivenja i njegovu volju. Ova je linija ila

55

dalje do Tare, a sa Tare prealzi na Avrama, koji je trebalo da postane otac Boje verne dece, uvar Bojih zakona na zemlji. Avram je kao veran meu nevernima, sluio pravome Bogu. On je postao nosioc iste vere usred neznaboake tame; ovek pokoran Bogu i njegovim zakonima, savetima i uputstvima. Avram je osniva Bojeg naroda, rodonaelnik bogobojaznog ljudskog roda. Ovde poinje odvajanje i rastavljanje od ostalih naroda, koji otsada imaju svoj posebni pravac razvitka. Avram je Boji izabranik, sa kojim Bog stupa u vezu, putem rei, unutranjega nadahnua i vienja. Preko Avrama je ponovo uspostavljena redovana veza sa ovekom. On je otac vere svih vernih, primer oveka po Bojoj volji, uzor za svu Boju decu na zemlji. 1. AVRAMOV POZIV I DOSELJENJE U HANAN 12, 1-9. Avram je dobio prvi poziv od Boga dok je jo iveo u Uru. Prihvativi taj poziv, on je preao sa porodicom svoga oca, koja je i pored idolopoklonstva traila pravog Boga. Zbog pokvarenosti oveanstva, Bog je odluio da upotrebi jedno jae sredstvo za odravanje njegovog carstva i volje meu ljudima. On je pozvao Avrama, da od njega naini svoj narod na zemlji. Ali, da bi mogao biti sposoban sa uvara i zastupnika Boje volje, Avram se morao osloboditi svih veza dosadanjeg ivota. Zato je on trebalo da napusti svoju zemlju i da se nastani u dalekoj zemlji, koju mu je Bog odredio. Avramov poziv, st, 1-3. Bog trai od Avrama da se iseli iz svoje postojbine i napusti oev dom. Ovaj zahtev je est u Sv. pismu i on nam jasno pokazuje da Bog trai raskidanje svih starih veza (v. Luka 14,26). To je ono to oveka vezuje za ovaj svet. Da bi ga Bog mogao osposobiti za veliko delo i uvara Bojih zakona, Avram se morao osloboditi veza doasadanjeg ivota. Uticaj roaka i prijatelja smetao je vaspitanju, koje je Gospod trebao dati svome sluzi. Avram je trebao da postigne naroiti karakter. (P.P. str 92/2). rtva koja se zahtevala od Avrama bila je velika. On je najpre morao napustiti svoje rodno mesto Ur, a Haran je postao njegova druga postojbina. Tamo je bio i grob njegovog oca, rodbina i prijatelji. Pa ipak, Avram je napustio sve to i prihvatio Boji poziv. Bog jo nije bio rekao Avramu kakva je to zemlja, gde ga vodi, ali zato mu je ipak rekao cilj i svrhu poziva i nameru sa njime i to u obliku tri obeanja 1)"Uiniu od tebe veliki narod". Obeanje mnogobrojnog potomstva je bilo u ono vreme od naroite vanosti. Ono se esto spominje u Svetom pismu (13,16; 17,2.6; 21,13; 35,11; Izl. 32,10; Broj. 14,12). Avram nita nije mogao da oekuje od prirode, jer je Sara bila nerotkinja. Namesto prirode stupa milost. Ovom Bojem obeanju sa druge strane odgovara Avramova velka vera i poslunost. 2) "Blagosloviu te, i ime tvoje proslaviu". Ovo je lini blagoslov u materaijalnom i duhovnom pogledu (V. 30,27; 29,5). Avram treba da doe do bogatstva, imena i slave. 3)" I u tebi e biti blagoslovena sva plemena na zemlji. " Avram postaje posrednik blagoslova celog ljudsko roda. Ovo je obeanje u vezi sa prvim obeanjem, datim jo u raju (3,15 tzv. protojevanelje. Taj blagoslov svim narodima, preko Avrama, je sam Hristos koji je seme Avramovo. Ovo obeanje je najvee obeanje koje je ikada dato oveku. (Dela 3,25; Galatima 3,8).

56

Jevr. 11,8 nam objanjava da je Avramova "poslunost vere" bila temelj njegovog poziva. "I ti e biti blagoslov", ima taj smisao, da Avram treba biti predmet nosioc i olienje blagoslova, koji ima da doe na sve ljude. Ne vidi se jasno zato se na ovom mestu manje istie Avramovo seme, nego sam Avram, dok se na druhim mestima govori i o njegovom semenu. (22, 18: 26, 4). Moda zato to se u Avramu ima da blagoslove svi narodi na zemlji, to se ovde naroito istie u pozivu Avramu. U blagoslovu Avramu lei i blagoslov svim narodima. Rei: "blagosloviu one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleu one koji tebe uzproklinju", znae proirenje Avramovog blagoslova i na one koji su sa njima u prijateljskim odnosima. Avramovo doseljenje u Hanan, st. 4-9. Avram i dalje verno slua Boja uputstva. Naputanje Harana i doseljavanje u Hanan je delo njegove vere u Boja obeanja (Jevr, 11,9) Avram je prvi put razumeo poziv, dok je jo iveo u Uru Haldejskom (Post. 11,31; Nem. 9,7; Dela 7,3.4). Do Harana pratila ga je poorodica njegovog oca, koja nije bila potpuno napustila idolopoklonstvo. Avram je u Haranau ostao do oeve smrti, onda ga Bog poziva da napusti grob svoga oca i ide dalje. Tek u ovom direktnom pozivu saznaje Avram za "obeanu zemlju". Njegov brat Nahor se nije mogao sa porodicom odvojiti od svoga zaviaja i ivota. On je ostao u Haranu. Osim Avrama i njegove ene Sare oduio je i njegov sinovac Lot, Aranov sin, da poe sa Avramom. Oni su imali veliko bogatstvo u stadima. Sem toga, bilo je dosta pastira i slugu, koji su poli sa Avramom dragovoljno jer su upoznali i potovali Boga. Kad je Avram ima 75 godina, Avram prolazi kroz ovu zemlju do mesta Sihema. To je mesto i oklina gde je leao grad Sihem (33,18; danas Nablus, poznato mesto u Srednjem Hananu, izmeu Bregova Evala i Garizima "I do ravnice Mareke ("do marekih hrastova; uitelja"). Prema Ponav. 11,30 to je bio neki lug od terebintdrveta (od koga se dobija terpentin), gde su nekada utelji tj. svetenici i vidioci, koji su se isti nazvali uiteljima, uili (2.Car. 17,28). Ovo je mesto svakako bilo sveto mesto. Religiozni znaaj ovog mesta pokazuje se jo i u tome, to je Jakov "sve svoje idole i amajlije tamo zakopao (35,4), a Isus Navin, posle proitanja Gospodnjeg zakona, podigao je tamo kamen kao spomenik. (Isus N. 24,26). Terebinta- drvo je bilo vrlo retko, zato se i uzimalo u Starom zavetu kao oznaenje mesta. U ovoj ravnici bilo je dosta trave, maslina i izvora (Ponav. 8,7.8). "A bijahu tada Hananeji u toj zemlji." Kada je Avram u ovoj zemlji naao stara plemena. koja su bila ogrezla u idolopoklonstvu, sa puno oltara lanim bogovima, bilo mu je teko, iako je verovao u Boja obeanja. Ali, Bog mu se javio i rekao mu: "Tvome semenu dau zemlju ovu." Posle toga, Avram je na ovom mestu nainio trvenik. Mesto, gde se Bog javio oveku, sveto je, zato je Avram nainio rtvenik. (Jo ne Boji dom kao kod Jakova 23, 20). Odatle je Avram poao dalje na jug, na brdo istono od Vetila (Betel), i tamo razapeo ator. On je i to mesto posvetio bogosluenjem. U Vetilju je bila neka svetinja u vreme sudija (1. Sam. 10,3) pa i sedite Bojeg kovega (Sud. 20, 18.26.27). Kasnije je postao glavno mesto lanog bogosluenja, koje je uveo Jerovoam (1. car. 12,26). Otuda ime Vetilj, jer se ranije zvao Luz (28, 19). Odande je Avram iao dalje prema jugu. Gdegod se Avram nastanio, one je podizao spomenik vernosti svome Bogu. To su bili trvenici, jer Boji dom jo niko nije podizao u ono vreme (P.P. 94/3).

57

AVRAMOVO BAVLJENJE U EGIPTU 12, 10-20.

Iz dogaaja u Egiptu moe se jasno videti, kako Bog titi i spasava Avrama, koga je On izabrao i njegovu enu Saru, majku budueg obeanog semena. Bog ga izbavlja iz opasnsoti u koju je dospeo zbog svoje kratkovidosti i neverovanja u Boju pomo i zatitu. Bog je ovde pruio Avramu dokaz svog boanskog voenja i zatite, ime se kasnije toliko ponosio Izrailjski narod. St. 10. Kad je nastupila nestaica hrane u Hananu, Egipat je, kao plodna dolina koja se redovno navodnjava, bila zemlja u koju su se uputili svi nomadi. Tako je i Avram sa svim svojim poao u Egipat. St. 11-13. Avram je strahoao od nemoralnosti Egipana, tim pre to je njegova ena bila lepa. On se pobojao da ga zbog ene ne ubiju. Avram je Sari predloio da kae, da joj je on brat. Ovo nije bilo potpuna neistina s obzirom na 20,12. Avram je mislio da nee sagreiti ako kae da mu je Sara sestra, a ne ena. Ali ovo zatajivanje u potpunosti pravih odnosa meu njima bila je ipak la. Nedostatak Avramove vere doveo je Saru u veliku opasnost. On je mislio da e tako njegov prijem biti prijateljskiji, pa e mu tamo biti dobro i moie due ostati. Ali, rezultat ove lai bio je suprotan. St. 14- 16. Sve se dogodilo to je Avram prdvideo. Faraonovi inovnici pohvalili su Saru zbog njene lepote i ona je dovedena u Faraonov harem, po obiaju istonih careva. Avram je dobio od Faraona mnoge poklone u stoci i ljudima zbog Sare. Re Faraon dolazi od izraza "per- aa" ili "fer- ao" po hijeroglifima a znai "velika kua"; upotrebljava se kao titula za vladara. St. 17-20. Ali, Bog je sam zatitio Saru, majku njegovog naroda. Gospod je pustio teke bolesti na faraona i njegov dom, verovatno gubu. Tako faraon nije mogao Saru ni taknuti, (20,4.6). Moda je bio i sluaj naveden u 20,17. Faraon je uvideo da mu ovo zlo dolazi od nekog greha, kao opomena. Najzad je ipak doznao da je Sara i Avramova ena a ne samo polusestra. On je pozvao Avrama i ukorio ga za neistinu, zbog koje je faraon pretrpeo tetu. Avram je morao odmah da napusti Egipat. Videi da je Avram pod Bojom zatitom faraon mu nije uinio nikakvo zlo, nego je jo naredio da ga straa otprati do njegove zemlje.

3. ODVAJANJE AVRAMA OD LOTA 13, 1-18. Kad su se Avram i Lot vratili iz Egipta poee se njihovi pastiri svaati oko panjaka, jer su imali mnogo stoke. Avram je predloio da se podele. I poto se Lot odluio za ravnicu a Avram je trebao ostati i dalje u Hananu, dolo je do ponovnog obeanja Avramu ove zemlje i blagoslova, poto se i poslednji srodnik odvojio od Avrama. St. 1-4. Ovde je re o Avramovom povratku u obeanju zemlju i

58

obogaenju u stoci. Avram je preao granicu obeane zemlje i kretao se nomadskim hodom, dok nije doao do Vetilja, mesta gde je ranije prebivao. On je tamo nastavio sa svojom slubom Bogu. St. 5-9. Sada je nastupio jedan vidljiv razlog odvajanja Avrama i Lota, ali pravi uzrok njihovog rastavljanja bio je unutranje odvajanje. Izgleda da je posredi bila ne samo svaa njihovih pastira oko pae nego prema st. 8 i neka lina stvar. Oni su bili ne samo krvni srodnici nego i deca istoga Boga, Braa meu sobom. Avram je uvideo da je neprilino da se oni prepiru i pogoravaju svoje meusobne odnose pa je zato i predloio odvajanje. Oslanjajui se na Boje vodstvo Avram je prepustio Lotu izbor predela i pae. St. 10-13. Lotu se dopala bogata ravnica koja se prostirala sa ove strane Jordana od Genizaretskog jezera do Mrtvog mora i dalje na jug do Zoara ili Gora (danannji El- Gor) na jugoistonoj obali Mrtvog mora i alamskog zaliva, koji je u Avramovo vreme pripadao Sidimskoj ravnici, dok se nije pojavilo Mrtvo more, posle propasti Sodoma i Gomore. Ova je dolina svojom plodnou slina Bojem vrtu, koji je zasadio sam Bog tj, bogata kao Egipat. Lot je izabrao ovaj kraj na istoku, a Avramu je ostao zapadni brdoviti kraj. Lot je premetao svoj ator sve do Sodoma. On je iveo po gradovima ravnice Sidimske, jer je teio za gradskim ivotom. Iako je znao za pokvarenost graana ove ravnice ipak se Lot tamo nastanio. Time je pokazao svoju religioznu ravnodunost, obraajui vie panje svojim materijalnim dobrima. A Avram je i dalje ostao u Hananskoj zemlji. St. 14-18. Avram je zbog svog velikodunog ponaanja opet zadobio novu Boju naklonost. Kako je sada ostao sam u obeanoj zemlji, mogao se Boji plan sa njime dalje razvijati. Bog je Avramu u novom otkrivenju obnovio obeanje o posedovanju ove zemlje (12,7) kao i veliko potomstvo, ceo jedan narod (12, 2). Lot se sam iskljuio iz ovog obeanja i blagoslova. Iz Vetilja, koji se nalazio skoro u sredini obeane zemlje a leao je gore na brdu, bio je izgleda dobar vidik na sve strane obane zemlje. Ovo obeanje je imalo da ostane zauvek. Avram je trebao da pree ovu zemlju i upozna je. Da li je on to uino nita se ne spominje, samo se kae da je iveo nomadskim ivotom u okolini Hevrona u ravnici ("Kod ume") Mamrije. Naroda, koji e izai od njega bie "kao praha na zemlji", hiperboliki smisao koji se esto spominje (28, 14). Druga uporeenja su zvezde na nebu (15,5; 22,17) i morski pesak (22,17; 32,13).

4. RAT CAREVA, AVRAM OSLOBAA LOTA I MELHISEDEKOV BLAGOSLOV 14, 1-24 U jednom ratu saveza etiri cara Mesopotamije protiv naroda jordanske zemlje i junih pustinja, posle porobljavanja ravnice, Lot je isto bio zarobljen u Sodomu i odveden. Avram, to oslobaa Lota. Pri povratku iz boja, Melhisdek, svetenik vinjega uzima desetak i blagosilja Avrama. 1. Rat careva i zarobljenje Lota, st. 1-12. etiri cara Mesopotamije napala su savez pet gradova Sidimske saveza Sidimske doznavi za Boga

59

ravnice, koja je sada Salnao mre. Ovi gradovi su dotada bili potinjeni elamskom caru Hodologomoru i plaali mu danak. Ali, trinaeste godine, odbili su da to uine (st 4). Idue godine tj. etrnaeste doveo je Hodolgomor vojsku, ujedinjen sa jo tri cara iz Mesopotamije, da pokore buntovnike. Pohod je bio dobro planiran i uspeno izveden. Vavilonska vojska je najpre napala narode koji su stanovali u severnoj Siriji; zatim se spustila na jug istono od jordanske doline, obila brdo Hor juno i onda udarila na sever, kroz zemlje Amaliana i Amoreja, i odande odjednom se spustila sa brda na odmetnute gradove u dolini. Gradovi su bili opljakani i roblje odvedeno. St. 1. Hodologomor (Kedor-Laomor), je bio elamski vladar. Iz spomenika na klinastim slovima, spominju se vie starih vladara Elama, koji nose zajedniko ime Kudur (ili "Kedor"). U Mukheiru (Ur) se nadjene cigle, koje nose ime vladara Kudur-Marduka, koji se naziva "gospodarem zapadne zemlje" i "ocem zemlje Amoreja" (Hanan). Mnogi napisi potvrdjuju, da je upravo u vreme Avramovo Elam imao prevlast od Persiskog zaliva do Kaspijskog mora i od istone granice Persije do Sredozemnog mora. Vlast Elama otpoela je 200 godina pre Avramovog poziva, prema podacima cara Asrubanipala. Jedno boanstvo u Elamu naziva se "Lagamar". (U imenu "Laomor" ima jedno slovo "ajin", koje se ranije izgovaralo kao "g", a kasnije ga Jevreji upote nisu izgovarali. Tako treba ovu re imena ovog cara izgovarati "Lagomor". U ovom sluaju ime "Kedan" (Lagoomor) bi zanilo sluga Lagomora, koje je ime nosio ovaj vladar. Amarfal (Amarafel) je kako se dosada smatralo Hamurabi. Dokazivalo se, da ime jevrejski "Amrafel" samo oznaava oblik "Amu-rapaltu", koji upravo odgovara onome vremenu. Ima dosta primera iz Hamurabijeve dinastije, da pored oblika "Amu-rapi" ima i oblik "Amu-rapaltu", to potvrdjuje ovo objanjenje imena Amrafela. Ova teorija Amrafel-Hamurabi odrala se svce do 1928 godine. Sada se to ne moe vie tvrditi sa sigurnou. Profesor Weidner iz Graca postavio je novi datum za Hamurabija. Naunici se neinteresuju dovoljno za bibliske podatke i zato su skueni u materijalu. Tek od 1500. godine pre Hrista hronologija je u Mesopotamiji potpuno sigurna. Arioh (vidi Dan. 2,14), car Elasara, spominje se na spomenicima pisanim klinastim slovima kao "Eri-Aku" od Larse. Targal (Tideal) (jev. Tud-kula ili gula na spomenicima), vladar Gojima (Gucijum, oblast na istonoj obali Tigra). St. 2. Pomenuta etiri cara su pod vostvom Hodologomora zavojtili na pet carska grada u dolini Sidim, koji su bili u savezu. To su: Vala (Bera), car Sodoma; Varsa (Birsa), car Gomorski. Ova dvojica su bili najznaajniji. Senar (Sineab), car Adme. Simvor (Seneber), car Sevojima i car od Valake (Bela), koji se kasnije nazvao SIgor (Zoar). St. 3 i 4. Sva etiri cara Mesopotamije, ujedinjeni pod vodstvom Hodologomora, poli su protiv odmetnika u dolini Sidim, sada Slano more. St. 5.6. etrnaeste godine pojavio se Hodologomor sa vojskom i pokorio mnoge narode na istonoj obali Jordana, brda Sira i pustinje. Iz ovoga jasno izlazi da ovaj vojni pohod nije preduzet samo protiv gradova Sidimske ravnice nego i drugih naroda. Oni su svakako poli uobiajenim putem, kroz predele reke Eufrata, preko Sirije. Usput, prema jugu, napali su pobunjenike pored kojih su prolazili. To su bili: Rafaji (Rafajimi) u Vasanu; dalje, juno od njih Zuzeji (Zuzumi) i Omeji (Emimi). Sva tri plemena pripadaju starosedeocima ove zemlje. Rafaji ili Rafo-sinovi tj.

60

divovi, je zajedniko ime za stasite prastanovnike u istonoj i zapadnoj jordanskoj zemlji, naroito u Vasanu. Asratot Karnaimski ili samo Astarot je bio glavni grad Vasana. Zuzeji je amoniansko ime za divove, koji su tamo iveli. Am je nepoznato mesto. Moda je to staro ime za amonianski glavni grad Ravat-Amon. Zatim, na jugu su iveli Omeji, ime divovskih prastanovnika Moavske zemlje (v. broj. 2,10.11). To je u Kirijatajskoj ravnici (Kirjataim, severno od Arona). Dalje, prolaei kroz zemlje juno od Arnona, naili su na Horeje (Koreje, Korim), prastanovnike Edoma, i napali na njih na brdu Siru, sve do Faranske pustinje (El Paran) tj. do poetka ove pustinje. St. 7. Sada kree ovaj pohod sa juga prema zapadu i onda na sever do En-Mispata, kasnije prozvan Kadis, iji poloaj doskora nije bio utvrdjen. Danas se zna da je to jedna oaza na granici Palestine i Faranske pustinje, po imenu Ain-Kadis. "I opustoie svu ravnicu Amaliana kao i zemlju Amoreja." Ovde se ne misli samo na ovu ravnicu, koja je tek kasnije nastanjena Amalianima, a koja je u vreme Avramovo bila nastanjena starosedeocima. Ova tzv. "amalika zemlja" prostire se od brda Navav (Negeb) (Ponav. 39,49; Broj. 13,29) pa sve do Egipta. Ovde su iveli prastanovnici sa Amalianima (v. 1. Sam 27,8). Prema 2. Dnev. 20,2 AsasonTamara je En-Gad (Engedi) na zapadnoj obali Mrtvog mora, obilan u palmama, gde su ivelil Amoreji. Palestina se na nekim klinastim znacima naziva "Ma-Amuru" (zn. zemlja Amoreja). I Kudur Mabuk se nazvao "ocem zemlje Amoreja". Dakle, Palestina je bila njihova zemlja. Sve to se slae sa 15,16. Amoreji moraju biti kanjeni i proterani da bi ovu zemlju dobilo Avramovo seme (Izrailjci). St. 8.9. Poto su ovi narodi bili pobedjeni i razbijeni, doao je red i na gradove Sidimske doline, ija je vojska izala neprijatelju u susret. "etiri vladara na pet", hoe da kae da su etiri bili jai. St. 10. Sidimska dolina, gde se dogodio ovaj sukob je bila puna jama, odakle se vadila smola (paklina, asfalt). Ova primedba je uinjena, jer su ove ajme bile opasne za begunce, ako bi upali u njih. Nafta je tada jo na mnogim mestima ove ravnice izvirala iz zemlje i to iz velike duibne. Ovu injenicu potvrdjuje i velika koliina asfalta na dnu Mrtvoga mora. Mnogi stari pisci kao Strabo, Plinije i dr. potvrdjuju ovo. I danas se primeuje rudokopna smola na nekim mestima, naroito june obale ovoga mora, gde se nalazila ravnica Sidim. Dva najvanija cara dala su se u bekstvo, poto im je vojska bila razbijena, ali su upali u ovakvu jamu, iz koje se izgleda prema st. 17 spasao i pobegao sodomski car. Planina u koju je begala razbijena vojska, bila su svakako Moavska brda (v. 19,30). St. 11.12. Neprijatelji su opljakali pobedjene gradove. Oni su odneli svu hranu i blago, a prema st. 16 i 21, odveli su i mnoge ljude, ene i decu. Medju robljem bio je i Lot, koji je iveo medju njima.

2. Avram oslobadja Lota, st. 13-16 St. 13. Avram je u ravnici (kod "ume") Mamrije, doznao za Lotovu nesreu. Pridev "jevrejin" ne daje se ni jednom patrijarhu osim Avramu. Izreiljci su se nazvali ppo ovome "strancu" Jevreji (neki misle od "Evera" v. 1. Sam. 13,3.7; 14,21). Amoreji ovoga kraja bili su u savezu sa Avramom (st. 7) i prema tome obavezni da mu priteku u pomo.

61

St. 14. Avram se umeao jer mu je "brat", tj. sinovac bio odveden. "Naorua sluge svoje", tj. u brzini pripremi svoje isprobane, u njegovoj kui rodjene i odrasle sluge. Kad je Avram imao 318 ratnika odmah na raspolaganju, to dokazuje da je on bio jedan znatni poglavica. Sem domaih pomogli su mu i njegovi saveznici (v. st. 24). Da su i patrijarsi uzimali oruje u ruke vidi se jasno iz mnogih stihova Svetog pisma (v. 34, 25; 48,22). Avram je sa svojim ljudima poao u poteru i stigao ih kod "Dana". (Prema Isus Nav. 19,47 i Sud. 18,29 grad "Lais", na severoistonoj granici Hanana, prozvan je u vreme sudije Danom, kao uspomena na njihovog oca). St. 15.16. Avram je podelio svoje ljude u grupe, koje su nou napale sa vie strana na neprijatelje. Razbivi neprijatelja on ih je gonio do Havale (Hoba), koji lai na levo od Damaska. Sve ljude i blago oteo je Avram od neprijatelja. 3. Avram daje desetak od plena Melhisedeku, st. 17-24 St. 17. Sodomski car izaao je na susret Avramu i njegovim ratnicima, da mu poeli dobrodolicu i primi oslobodjene zarobljenike. Oni su se susreli u dolini "Save", kasnije nazvana "dolina careva". Ova se dollina spominje jo samo u 2. Sam. 18,18; Izl. 14,18 izlazi, da je ta dolina u blizini grada Salima. St. 18-20. U ovoj dolini izneo je Melhisedek, vladar Salima i svetenik Boga Vinjega, Avramu hleb i vino kao ivotne darove ratnicima i sinvol dara venoga ivota. Pod Salimom razume se grad Jeerusalim (na klinastim slovima stoji: Uru-Salem). To potvrdjuje i Ps. 76,3. Tamo, na breuljku Morija trebao je kasnije Avram da rtvuje svoga jedinca, Isata (v. Post. 22). To je mesto u Jerusalimu, gde je sazidan hram (v. 2. Dnev. 3,1). Melhisedek je bio kralj (poznati su i drugi kraljevi na pr. AdnoSedek) i "svetenik Boga Vinjega" (jevr. "El# a u mnoini "Eloim"). Prema Ps. 110,4 i Jevr. 7,1-4, on je bio zastupnik (tip) vieg svetenstva, kome i Hirstos pripada nasuprot levitskom svetenstvu. Kad Avram priznaje Melhisedekovo svetenstvo, on priznaje i njegovog Boga kao pravoga, kojim se i zaklinje pred ovim vladarem (st. 22). I Melhisedek i Avram priznaju "Boga Vinjega, ije je nebo i zemlja". Zato Avram i daje desetak od svega plena Melhisedeku kao sveteniku ovoga Boga. Iz ovoga jasno izlazi, da se desetak davao pre Levita ovome, viem (Hristovom) svetenstvu, kao njegova svojina, koju je kasnije sam Bog privremeno predao prolaznom svetenikom redu Levita, koji su vrili starozavetne obrede, dokle njihova sluba traje. (v. Broj. 18,21. St. 21-24. Sodomski car poklanja Avramu ovo oteto blago, koje je opljakano iz Sodoma. Ali Avram ne eli nita tudje da zadri. On se zaklinje Bogom svetenika Melhidsedeka ("Gospodom Bogom Vinjim" - "El Eljon" izraz na starog semitskog Boga), kome je i Avram sluio, da nita nee uzeti od plena, osim plate ljudima koji su ratovali i to su njegovi ljudi pojeli. Avram ne eli da se kae, da ga je sodomski vladar obogatio. Ovu zakletvu je Avram izrekao pred Melhisedekom. 5. OBEANJE NASLEDNIKA AVRAMU, POTVRDJENJE I ZAVET 15,1-21

62

Avram je alostan to nema dece i to e stranac, njegov stareina nad slugama, naslediti svo njegoov imanje i obeanja. Ali, Bog mu se javlja i obeava mu rodjenog naslednika i prorie mu budunost njegovog potomstva, to na kraju potvrdjuje jednostranim zavetom.

1. Obeanje naslednika Avramu, st. 1-6 St. 1. "Posle ovih dogadjaja" tj. poto se sve ovo odigralo, Avram se zabrinuo za svoju budunost. Moda se i pobojao osvete neprijatelja, koga je razbio. Bog mu se sada javlja u utvari i ohrabruje ga reima: "Neboj se Avrame, ja sam ti tit..." Avram ne treba da se boji od neprijatelja i grenog naroda medju kojima on ivi (v. st. 16). Bog mu obeava veliku platu ako mu uzveruje i bude posluan. St. 2.3. Sada Avram otvoreno izraava svoju alost pred Bogom, to je ostao bez potomaka. Svi drugi darovi nemaju za Avrama nikakvu vrednost, kad nema naslednika. U ovim asovima iskuenja. Avram nije mogao verovati, da e on jo dobiti sina. A on eli samo jedno, sina. To jasno izlazi iz njegovih rei : "Gospode Veiti" (Gospode, Jave, vi. st. 8, ovakvo sastavljeno ime nalazi se samojo u Ponav. 3,24 i 9, 26), ta e mi dati kad ivim bez dece?" Posle smrti nema ko od poroda da ga nasledi, nego e njegov rob iz Damaska, Elijezer (v. 24,2), biti njegov naslednik. Lot se smatrao kao odvojen od rodbine i Avram nije mogao vie misliti na njega. St. 4-6. Bog sada daje Avramu obeanje naslednika od njegovog poroda. On ojaava Avramu veru obnavljanjem ranije datog obeanja, u koje je Avram posumnjao. Ali, Bog sada trai vrstu veru od Avrama. Da bi ga potsetio na Boiju svemogunost, Bog izvodi Avrama napolje i pokazuje mu bezbrojne zvezde na nebu. Ovde se susree Avramova beznadnost na naslednika i Boje obeanje potomstva, pretstavljeno bezbrojnim zvezdama na nebu. "I poverova Avram Bogu, a on mu primi to u pravdu" (v. 6). Ovaj stih nalazi svoje objanjenje u punini u Rim. 4,3-5.18-22. Avramovo verovanje nije se pokazalo samo u prostom prihvatanju obeanja, nego i u delu, koje je Bog traio od njega (v. st. 9-11). Bog je prihvatio Avramovo delo vere (prinoenje rtve, st. 17), i to mu primio u pravdu. Mojsije ovde napominje, da je Avramovo verovanje Bogu primljeno u pravdu, i on se sada javlja kao pravedan pred Bogom, jer je odluio da se dri Boga da mu veruje i da mu se potpuno preda. Ovo duhovno dranje prema Bogu, Bog mu je sada uraunao u pravdu. Pod pravdom u ovome smislu razume se potpuna saglasnost ljudske elje i dela sa Bojom voljom (primanje Hrista i njegovog ivota, kako bi mi danas rekli). 2. Potvrdjenje obeanja, st. 7-17 St. 7.8. Radi utvrdjivanja Avramovog poverenja, Bog ga potsea na to, da je on to bio koji ga je izveo iz Ura i uveo u Hanansku zemlji, koju treba da nasledi. St. 7 je nastavak st. 5. Za ovo dalje obeanje (zemlje u nasledje, a ne za obeanje potomstva) eli Avram da dobije neki sponi znak, kao potvrdu i zalogu. Slino su traili znak Gedeon i Jezekija (v. Sud. 6,17 i d. 2. Car. 20,8 i d.).

63

St. 9-11. Bog ojaava Avramovu veru jednom simvolikom radnjom i uraunava mu poslunost vere u pravdu. Da bi mu Bog zagarantovao ispunjenje ovoga obeanja, mora Avram da mu prinese neke ivotinje (v. st. 9). Samo ovih pet ivotinja su kasnije u obrednom zakonu bile odredjene kao ivotinje za rtvovanje (v. Lev. 1,1.3.10.14). Avram je posluao Boju naredbu. On je rasekao na pola sve ove ivotinje i poredjao polovine jednu do druge, osim ptica. Ovaj obred nije bio rtva, jer komadi nisu bili stavljani na rtvenik, ali je bio sveti in, forma zaveta, jer se Boje ime sveano prizivalo. Bog je hteo da naini zavet sa Avramom (v. st. 17.18). U ovo vreme zavetna forma je bila takva, da su zavetnici trebali da prodju izmedju mrtvih ivotinja govorei, da ovako bude oneme koj prekri zavet. Ptice nije Avram raskinuo. analogno Lev. 1,17. Zato trogodinje ivotinje? neki misle na broj 3, kao sveti broj koj potsea na: zakletvu, prokletstvo i blagoslov. Obred je bio pripremljen, ali pre nego to se njemu pristupilo, sletale su na delove ivotinja "ptice grabljivice", dok ih je Avram terao. Ove grabljivice simboliu, da e se Avramu ovo dogoditi, tj. neprijatelji (neznaboaki i mnogoboaki narodi) e pokuati da ometaju ovaj zavet sa Bogom, ali bezuspeno. St. 12-16. Pre nego to je poeo zavetni obred, pao je Avram predvee pored raseenih ivotinja, koje je uvao, u tvrdi san otkrivenja (up. 2, 21), koji je trebao da mu otkrije pouzdano dogadjaje budunosti. Ovo otkrivenje nije bilo neko radosno i svetlo otkrivenje, nego strah i mrak. Ovaj strah, koji ga je obuzimao je bio simvol patnji, njegovog potomstva. U snu uje Avram Boje rei, proroanstvo o odlasku njegovog semena u tudju zemlju i povratku u obeanu zemlju. Prvo e njegovo potomstvo iveti u tudjoj zemlji (Egiptu), njima sluiti i biti mueni 400 godina (up. Dela 7,6). Ovo vreme ustvari poinje sa progonstvom obeanog semena (Galat. 4,29). Prema Izl. 12,40 prolo je 430 godina. Poetak ovoga perioda je Avramov poziv (Gal. 3,15-17). Ali stvarno vreme boravka Izrailja u Egiptu je samo 210 godina. Prema st. 16 Avramovo potomstvo e se vratiti u etvrtom kolenu iz Egipta u obeanu zemlju. Ali, posle ovoga vremena nastupie promena. Sud e doi i na ovaj narod, kome su oni sluili. Bog e im suditi, doie i na njih kazna. Najzad e Boji narod izai sa velikim blagom. (Ispunjenje u Izl. 3,22: 11,2; 12,32.35.36). to se tie Avrama, njemu se nee za dugog ivota nita zlo dogoditi, dok ne ode svojim ocima tj. u eol. St. 16 nam kae zato mora sve to ovako da bude. Avramovo potomstvo e se tek u 4 kolenu vratiti u ovu zelju. Amoreji moraju najpre da navre meru greha, to dosada jo nije uinjeno. Ovo je uslov za Boji sud nad tim narodima. Dakle, povratak u Hanan je uslovljen sudom nad grenim Hanancima. Amorreji su bili najvee pleme u Hananu, zaot oni i pretstavljaju sve druge narode, koji su iveli u ovoj zemlji (up. Isus Nav. 24,15). U Lev. 18,24.25; 20,22-24, iznosi se moralna pokvarenost ovih naroda kao razlog njihovog istrebljenja. St. 17. Tek sada nastupa onaj stvarni i vidljivi znak Bojeg zavetnog obeanja. Kad je sunce zalo i nastupila gusta tama, iznenada se pojavila kao neka ognjena pe koja se puila, a ognjena baklja je prolazila izmedju delova ivotinja. Ovde je bio prisutan sam Bog, slino bunu koji je goreo a nije sagorevao i stubu od oblaka i ognja, koji je nou vodio izrailjski narod u pustinji. Bog je sam prolazio jer je on sam neto obeao. Poto se ovde ne radi o rtvi, ova vatra je sinvol Boje pravde,

64

oienja i oslobodjenja Avramovog potomstva. Gospod je na ovaj nain zagarantovao Avramu posedovanje ove zemlje. Ovo je otsada "obeana zemlja". Ovo je jedini sluaj, da je Bog na ovaj, ljudski nain, uobiajen u ono vreme, potvrdio svoje obeanje jednom oveku. 3. Boji zavet sa Avramom, st. 18-21 St. 18. Izriito naglaava, da se u ovom obredu radi na zakljuenju jednostranog zaveta sa Avramom o predaji Hananske zemlje njegovom potomstvu. Zakkljuenje ovog formalnog zaveta jo ne znai zasnivanje obostranog prijateljskog odnosa sa pravima i dunostima, nego jednostrano sveano potvrdjenje datoga obeanja. Tek u poglavlju 17 se govori o obostranom zavetu. Ovde se iznose i granice obeane zemlje. Prema Izl. 23,31. Ponav. 1,7; 11,24 i Iuss Nav. 1,4 zemlja, koja je trebalo da se osvoji, prostire se od egipatske granice do Eufrata. Jevrejska se drava u vreme svoje najvee moi prostirala do ovih granica (v. 1. Car. 5,1.4; 8,65). Od st. 19-21. Pominju se narodi, koje je Bog zbog njihovih greha odvbacio i osudio na istrebljenje. Prva tri naroda kao i Rafaji (14,5) nisu hananska plemena: Keneji su jedno amaliko pleme, koje ivi juno od Hanana (Broj. 24,21.22; 1.Sam. 15,16), od kojih se jedan deo odvojio i nastanio u Hananu, a neki kasnije i prikljuili Izrailju (Sud. 1,16; 4,11.17). Kenezeji su Isavovi potomci (36,11). Kadmoneji su Ismailovi potomci (25,15), koji se uopte vie ne spominju. O ostalima: Hetejima, Ferezejima, Amorejima, Hananejima, Gergesejima i Jevusejima govori se u 10,15-18 i 13,7. ISMAILOVO RODJENJE 16,1-16 St. 1-4/a. Avram je strpljivo ekao od Boga obeanog naslednika, ali Sara, videi da je nerotkinja, odluila se, posle 10 god. boravka u Esraru, da i ona sa svoje strane pomogne ispunjenju ovog obeanja. Ona je imala robinju, koju je dobila kao poklon u Egiptu (12,16), a koja je bila u milosti kod nje. Da je Agara (Hagar) bila Egipanka potvrdjuje st. 3. Predlog Sare, da Avram uzme Agaru za enu, bio je stari obiaj. Sara, kao gospodarica robinje ima pravo na njenu decu, ako dozvoli da deca nose njeno ime. Ovako bi se ukonio sram zbog besednosti i obrazovala porodica, a Avram doao do naslednika. Izrina zabrana mnogoenstva nije postojala u Starome zavetu. Ponav. 17,17 odnosi se samo na cara. Istina, monogamija se osniva na temelju 2,24 ali Bog je dugo trpeo obiaj mnogoenstva, koji se pojavio kod ljudi zbog tvrdoe njihovog srca, ali u poetku nije bilo tako, kae sam Isus (Mat. 19,3-9). Medjutim, ozbiljne i teke posledice ovoga su se dovoljno pokazale u Bojem narodu pre Hrista. Rdjave posledice i u ovom sluaju bile su prekkor Sari i Avramu od Boga. Da je ovo bio obiaj i kod patrijaraha i njihovog potomstva, jasno se vidi iz 22,24; 30,3-5; 36,12. St. 4/b-6. Kada je Agara videla da je zatrudnela, ona je poela da omalovaava svoju gospodaricu zbog njene besednosti i da se nepristojno ponaa prema njoj (up. 1.Sam. 1,6 i d.). Besednost se smatrala za veliko zlo i Boju nemilost (19,31; 30,1.23; Lev. 20,20.21), a deca kao srea i 6.

65

Boji blagoslov (21,6; 24,60). Tako je jo i danas na istoku. Sara se ali Avramu, da on trpi nepristojno ponaanje sluavke. "Uvreda koja se meni ini pada na tebe." tj. ti e snositi posledice, jer Bog e da sudi medju nama. Avram moe da bude kanjen zbog svoje nezahvalnosti, a Bog e Saru zatititi i dati joj zapravo. Ali, Avram nije hteo sam kazniti Agaru, nego je to Sari prepustio. Kao njena robinja, ona je u njenoj vlasti, a Avram odobrava da Sara radi ta hoe sa svojom robinjom. Sara je ponizila ponositu robinju grubim postupanjem i tekim poslvima, tako da je Agara morala pobei. St. 7-12. Bog je ostao veran svome zavetu sa Avramom. On sam sada obraa sve u blagoslov. Agara je odluila da pobegne natrag u Egipat. Na putu kod studenca, (st. 14), javio joj se andjeo Gospodnji. Ovaj studenac je na putu prema suru (v. 20,1), istono od Egipta, na granici dokle su Ismailovci i Amaliani iveli (25,18; 1.Sam. 15,7). Ovaj "andjeo Gospodnji" se javlja kao "andjeo zavetni" (Mal. 3,1) koji treba da dodje. On govori kao Bog (Izl. 3,2-6.16). Moda da je to bio sam Gospod, koji Agaru vraa natrag, da i njen sin odigra svoju ulogu po Bojem planu (v. st. 10). Ovo Boje otkrivenje je trebalo i njoj lino da poslui na spasenje. "Andjeo" je traio od nje da se vrati i pokori svojoj gospodarici, a On e uiniti da i njeno potomstvo bude mnogobrojno (up. 22,17; Izl. 32,13). Bog joj obeava sina, koga treba da nazove Ismailo (Ismael), jer je "Bog video njenu muku". Ovaj sin e biti kao "Divlje magare", tj. ovek slian divljem magarcu, kojiivi slobodno (divlje) u usamljenoj pustinji i neda se ukrotiti (up. Jov 39,8). Ovde se svakako misli na ona arabljanska plemena (Beduini), koja potiu od Ismaila, a ive u pustinji i ratnikog i nemirnog su duha. "Ruka e se njegova dizati na svakoga a svaija na njega", tj. ivee u stalnom sukobu i nemiru. On e iveti "prema" (nasuprot, na pogledu) svoj brai svojoj, tj. istono od njih (v. 25,18). St. 13.14. Ova dva stiha daju objanjenje imena mestu, gde se to sve dogodilo. Agara, ubedjena, da joj se sam Bog javio ovim utenim reima, prizvala je ime Gospodnje, ovim reima: "Ata Elroi" (znai: ti si Bog koji me vidi). Ona je to rekla zato to je ovde (u pustinji) videla onoga, koji je nju video (pogledao). Bog je Agaru video. Ona ga nije videla upoetku, al kad je otiao, ona je primetila, da je bio prisutan onaj, koji sve vidi. Sada ga je upoznala, zato je ovaj studenac i prozvan: "Lahaj-roi" (znai: ivi koji me vidi). Ovo mesto se esto spominje u Isakovoj istoriji. U Jeronimovo vreme se jo pokazivao Agarin studenac, a Beduini dovode i danas u vezu u tome smislu jednu karavansku stanicu, na putu juno od Virsaveje (Bersabe), sa ovim studencem, ukazujui i na jednu stenu (Beit Hagar), kao mesto njenog prebivanja. St. 15.16. Agara se vratila i bila je pirmljena. Ona je rodila sina Avramu, kada je imao 86 godina i dala mu ime "Ismailo" (Ismael; znai "Boije uslienje", v. st. 11). Avram je bio srean to je dobio sina. Izgleda da je on do Isakovog rodjenja, Ismaila smatrao za obeano seme. Od ovog Avramovog sina vode poreklo Ismailovci (37,25; Ps. 83,6), koji se jo nazivaju Agareni ili Saraceni. 7. BOJI ZAVET SA AVRAMOM 17,1-27

66

Trinaest godina posle Ismailovog rodjenja, pojavio se Bog Avramu i ponovo mu obeao veliko potomstvo; ini se njime zavet, da e on biti za sve vreme njemu i njegovom potomstvu Bog. Ovaj zavet obuhvata i njegovo potomstvo, od sina koga e Sara roditi, zato i dobija drugo ime. Pole ove Boje pojave pristupa Avram sa celom kuom odmah inu obrezanja, kao spoljnjem znaku zaveta. Bog sada stupa sveano u naroiti odnos (zavet) sa Avramom, koji se razlikuje od tzv. Mojsijevog zaveta, a koji je u Avramovo vreme bio samo jedan dalji stadium razvijanja Bojeg plana od Nojevog doba. Ovaj zavet nije samo jedno sveano obeanje od Boje strane (kao 15 poglavlje), nego jedan dvostrani, uzajamni odnos, u koje oba ugovaraa primaju na sebe obaveze. To se jasno vidi iz novog Bojeg imena El-adaj, s jedne strane i obrezanja s druge strane. 1. Obostrani zavet i promena imena, st. 1-8. St. 1.2. Ova Boja pojava oznauje vrhunac Avramovog ivota. Prema 21,5; 17,25 up. 16,16 jasno se vidi, kad je bio ovaj trenutak. Avram je imao 99 godina. Nastalo je vreme da se obeanje pretvori u Stvarnost. Bog se javlja Avramu reima: "Ja sam Bog, Svemogui." Bog (Jave) se otkriva Avramu u novom imenu: Svemogui (El-adaj), to znai, da je on u stanju da ini i udesa i kae mu: "Po mojoj volji ivi i budi poten." tj. da ivi svestan Boje blizine i zajednice sa njime, besprekorno u svakom pogledu (up. 6,9). Ako Avram ispuni sve uslove, Bog e da uini sa njime zavet i veoma e ga umnoiti. St. 3-6. Avram pada na lice pred Bogom i u strahopotovanju zahvaljuje mu na boanskoj milosti. Sada mu Gospod iznosi sadrinu i znaaj zaveta i svoga obeanja; Avram treba da postane otac mnogim narodima (od Avrama su sem Izrailjaca izali i mnogi drugi narodi: pog. 25 i 36), jer ovo veliko potomstvo je Boji blagoslov. Zaot, Avram treba da promeni svoje ime. Ime avram (Ab-ram=otac uzvieni/slavni/) treba da se pretvori u Avraam (Ab-raam = otac mnoine). Ova promena nije etimoloka promena rei, nego samo fonetika, moda vie aramejski stariji izgovor. Avram treba otsada ovo ime da nosi, kao uzvienije, zavetno ime, jer ono potsea na oca narodima. Iz njegovog potomstva e ak i carevi izlaziti (up. st. 20,25.16; 35,11; 36,1). 2.Obrezanje kao znak zaveta, st. 9-14. Pored ovih optih obaveza i uslova (st. 1), Avram je imao da obavi i jedan naroiti obred, kao spoljni znak zaveta. To je obrezanje okrajka tela svakog mukarca. Okrajak tela je znak ili simvol prirodnog razvijanja telesnog i smetnja duhovnog razvijanja u ovome zavetu. Sa njegovim obrezanjem je i smetnja uklonjena. (U Novom zavetu ne treba obrezanje, jer se novorodjenjem postaje lanom Bojega naroda a ne telesnim rodjenjem). U ovome obredu, kao vidljivom znaku, se spolja izraava ovaj zavet. Obrezanje je bilo starozavetni oblik, pogodan duhu onoga vremena, koji je pobudjivao dublje pomisli o unutranjoj neistoti oveka. Bitnost i neophodnost ovoga zaveta se izraava na telu. Svetlou novoga zaveta otkriven nam je i smisao obrezanja (v. rim. 2,28.29 i Kol. 2,11). Kao to je pormenjeni karakter jednog oveka razlog njegovom novom imenu, tako isto je i obrezanje unutranjeg oveka razlog za njegovo telesno obrezanje. Ovo vredi kroz ceo stari zavet (Pon. 10,16; 30,6; Jez. 11,19.20). Kasnije je

67

dan obrezanja bio i dan davanja imena (up. Luka 1,59; 2,21), jer je sa njime u vezi. Obrezanje je, dakle, vidljiva, telesna slika posveenja srca Bogu (up. Ponav. 10,16), a njegov je duhovni smisao: "Ja, va Bog - vi moj narod". naredba o obrezanju osmoga dana bila je kod Jevreja zakonski utvrdjena (v. Lev. 12,3). Ovo je bio sluaj i kad Ismailovih potomaka (v. st. 25). Ovaj se obred treba da primeni i na sve robove, bilo rodjene u kui bilo kupljene. Najzad, u st. 14 se propisuje ak smrtna kazna za ne obavljanje ovoga obreda. Ovde je naravno re samo o onim Avramovim potomcima koji su se nalazili u zavetu, a ne o drugima ( kao Ismailovcima), za koje bi to bilo samo nepotovanje Boga. Izraz: "Da se istrebi iz naroda svoga", ponavlja se vrlo esto (up. Izl. 12,15.19; Lev. 7,20 i d.; 23,29; Broj. 9,13; 15,30 itd.) i ne odnosi se na proterivanje iz naroda ili prevremenu smrt, nego hoe da kae, da e sam Bog to uiniti. 3. Obeanje Isaka, st. 15-22 St. 15.16. I Sara tj. pravilno Saraj treba da dobije novo ime. Ime Saraj, kao to stoji u originalu ima da se pretvori u ime Sara, to znai kneginja. Ona e biti mati mnogim narodima i carevima, koji e izai iz njenog potomstva. St. 17.18. Avram opet pada niice na zemlju (up. sdt. 3). On se nasmeio ne od radosti, nego zbog udjenja, jer Avram i nije vie oekivao drugog sina, to jasno izlazi iz njegovih rei: "Neka iv bude Ismailo pred tobom!" Tim je izrazio, da je on zadovoljan samo sa time, da mu Ismailo ostane u ivotu, tj. da bude pod Bojom zatitom. Po prirodnom toku stvari, Sara od 90 godina je stara da rodi, zato se on i udio obeanju sina od Sare. Ova Avramova slaba strana u njegovom duhovnom ivotu, stalno ga je pratila, on je vie puta sumnjao u sve to je protivno prirodnom toku stvari. St. 19-22. Avram treba sinu, koga e mu Sara roditi, da nadene ime Isak (Isaak). Davanje ovoga imena se objanjava Avramovim i Sarinim smejanjem (st. 17; 18,12; 21,6). Bog sada izjavljuje, da e upravo u Isakovoj liniji nastaviti svoj zavet, koji je poeo sa Avramom. I za Ismaila Bog je usliio Avramovu molbu i obeao mu za njega, da e od njega izai veliki narod sa 12 knezova (v. 25,12-16). Ali, nosilac zaveta je i ostaje Sarin sin, koga e ona roditi dogodine u to vreme. St. 22 kae da se bog ponovo popeo na nebo odakle je doao, posle ove svoje izjave Avramu (up. 35,13). 4. Izvodjenje Boje naredbe, obrezanja, st. 23-27 Posluan i taan, pristupio je Avram istoga dana obrezanju. Svi mukarci su bili obrezani. Avramu je bilo 99 godina a Ismailu 13 godina kada su se u jedan dan obrezali. Muhamedanski narodi obrezuju svoju decu do danas, ali mnogo kasnije nego Jevreji. Obino vreme je kod njih 6 ili 7 godina, a po selima i 12-14 godina. Obrezanje se kod njih smatra kao sveti obiaj. 8. NEBESKA POSETA AVRAMU 18,1-33. 1. Svraanje nebeskih bia kod Avrama i obeanje Isaka, st. 1-15.

68

St. 1-5. Gospod se javio Avramu. Avram je najpre u ovoj trojici putnika video samo obine ljude i hteo da ih primi kao blinje. Ovo je bio as Avramove probe (up. Jevr. 13,2). Tek kasnije je u njima video nebeska bia. Gostoljubiv, mili ih Avram da svrate k njemu, na to su oni prisstali. On im nudi vode, da operu noge, jer se ilo samo u sandalama. Pranje nogu je bio izraz gostoljubivosti na istoku, naroito pred jelo. On im savetuje, da se odmore u hladu pod drvetom, dok se jelo zgotovi. Pri jelu se na istoku lealo (Amos 6,4), ali se esto i sedelo (27,19; Sud. 19,6). Izraz "malo hleba" je skromni izraz za bogat ponude. St. 6-8. Da gosti ne bi morali dugo ekati, Avram je sam pomogao, da bi se sve to pre zgotovilo. Odmah je eni naredio da ispee pogae (peene na kamenu u pepelu) tri kopanje (mere = 1 efa je 37 l.) Dobar obed se sastojao od pogae, mesa, masla i mleka, kao i danas medju Beduinima. Sam Avram, iz poasti, sluio je gostima i dok su oni jeli stajao pred njima. St. 9-15. Iz pitanja: "Gde je Sara ena tvoja?", jasno izlazi da se ova poseba naroito odnosi na Saru, jer ona mora najpre verovati u obeanje, pre nego to postane mati obeanom semenu (v. Jevr. 11,11). Ponavljanje obeanja iz pogl. 17 vai ovde za Saru, kojoj Bog isto objavljuje, da e roditi sina dogodine. Po prirodi Sara nije mogla vie da oekuje radjanje dece. Ona je pala u istu slabost kao i Avram: nije verovala u takvo obeanje i zato se nasmejala. Ali Bog kori Saru, jer je smejanje znak sumnje u Boju svemonost. Sara treba da zna, da nema nita nemogue Bogu. Kao dokaz tome, dogodine u to vreme Sara e roditi sina. Sad je Sara poela lagati i pravdati se, ali Bog je svezanjui, on zna da se Sara u sebi smejala. 2. Razgovor izmedju Boga i Avrama o sudu nad Sodomom i Gomorom, st. 16-32. St. 16-22. Ova nebeska poseba je imala jo jedan razlog; ona je imala da ispita i potvrdi glasove o velikoj pokvarenosti nekih gradova. Otkrivenjem svoje namere Avramu, Bog je dao divni znak boanskog prijateljstva sa Avramom. Bog mu nagovetava sud a plemeniti Avram iskoriuje priliku da trai milost za ljude. Nebeska bia su pola, a Avram ih prati do nekoga visa na Judinim brdima, odakle se vide gradovi u ravnici (v. 19,27.28). Rei u st. 17-19 nije Bog rekao Avramu. Tu su samo iznete Boje misli, da svoju odluku objavi Avramu, svome prijatelju, jer je on zbilja dostojan da bude posveen u poanske planove. bog vidi u njemu oveka, koji e svoje potomstvo uputiti Bojim putem, a to je i uslov za ispunjenje Bojeg obeanja. Ovakav ovek treba zbilja da ima jasan pojam o Bojem pravednom upravljanju i sudjenju na zemlji. Sud nad Sodomom i Gomorom treba da bude znak i opomena za Avrama i njegov dom, da bi se drali samo Gospodnjeg puta. U st. 20, Bog nastavlja razgovor sa Avramom i objavljuje mu svoju nameru. U Sodomu i Gomoru se ine veliki gresi. Ali, Gospod hoe najpre da sev ispita pre nego to donese poslednju odluku. Prema st. 22 dva nebeska bia (v. 19,1) su pola za Sodom, ali treeg (Gospoda, st. 33) jo zadrava Avram, jer je imao neku molbu na srcu. St. 23-32. Opisuje razgovor Avrama sa Gospodom o unitenju Sodoma i njegovu molbu da se spasu pravednici, pa ma koliko da ih je. Ovaj razgovor se vodio na onome breuljku, odakle se Sodom mogao lepo videti. Avram moli Gospoda kao pravdenog sudiju da bude milostiv. On ga potsea da

69

u Sodomu ima pravednih i dobrih ljudi (na pr. Lot), i da zbog njih treba grad potedeti. Avram apelira na oseaj pravednosti sudije sveta. On uzima najpre 50 ovakvih pravednika koje treba potedeti, a posle 45,40,30,20 i najzad 10. Ispod ovoga broja nije se usudio dalje da moli. Avram je molio sa velikom poniznou i ljubaznou a Gospod ga je dobroduno i strpljivo sasluao i stalno bio voljan da oprosti. Avramove molbe jasno pokazuju njegovo saoseanje prema nesrenim i grenim ljudima, ali i njegov jak oseaj pravde i Bojeg prava. Po propasti Sodoma vidi se, da ni 10 pravednih nije bilo u Sidimskoj dolini. St. 33. Kada je zavrio razgovor sa Gospodom, Avram se vratio kui, a Gospod je otiao. Prema 19,1 u Sodomu su se vidljivo pojavila samo dva andjela, oni su izveli istragu a posle i Boji sud nad Sodomom. Svakako je Gospod bio tamo i pratio sve dogadjaje (v. 18,21; 19,18 i d. 24)

70

9. UNITENJE SODOMA I IZBAVLJENJE LOTA 19,1-29. Poto su se i andjeli uverili o stranoj pokvarenosti Sodoma, morala se kazna odmah izvriti. Pre unitenja grada trebao je Lot, sa porodicom da se ukloni van grada. Zatim je Gospod pustio, kada je svanulo, kiu od ognja i sumpora i potpuno unitio gradove Sidimske ravnice. Kad je Avram sutradan pogledao sa brda na ravnicu, video je kako se dim visoko die. 1. Pokvarenost Sodoma, st. 1-11. St. 1-3. Kada su dva andjela stigla uvee u Sodom, Lot se nalazio pred gradskim vratima. To je bilo mesto javnog sakupljanja razgovaranja i poslovanja. Kada je ugledao putnike odmah ih je najljubaznije pozvao da ih ugosti u svome domu. Klanjanje pred putnicima i ponuda pranja nogu su dokazi potovanja. Gostoljubivost je tamo i danas razvijena. Za njih je ast da ugoste posetioca, i oni se esto prepiru ko e imati tu ast. Andjeli su odbili ovu ponudu, jer su eleli da ostanu na ulici da bi ispitali stanje u gradu, a moda i Lota da iskuaju. Ali Lot je dobro poznavao pokvarenost gradjana, jer je iveo medju njima. Ipak on je ispunio svoju dunost gostoljubivosti prema blinjima (v. Jevr. 13,2). On im nije dao mira dok nisu pristali da se sklone pod njegov krov (v. 2. Petr. 2,7.8). Kad ih je nagovorio da dojdu, on ih je ugostio. St. 4.5. Jo nisu bili legli, a Sodomljani su ve opkolili Lotovu kuu i traili od njega da im preda goste. Oni su nameravali da ih "poznaju" (v. 4,1) tj. osramote, oskvrnave, jer su se andjeli svakako pojavili u ovliku lepih mladia (up. Marko 16,5). Ovaj porok je bio veoma razvijen kod hananskih naroda pre Izrailja (v. Lev. 18,22-24; 20,13,23). Svi Sodomljani, staro i mlado, su se slegli da uine svoje gnisno delo i to javno i bestidno. Sva dubina pokvarenosti Sodoma sada se otkrila pred Lotovim domom (Rim. 1,27; Jez.16, 49.50; Luka 17, 28.29). St.6-8. Lot izlazi sam napolje i moli ih, da ne ine nita zlo njegovim gostima. On im nuki svoje dve keri, koje jo nisu upoznale oveka, nek ive to hoe sa njima, samo da ne diraju ljude koji su pod njegovim krovom i zatitom. Po tako viliku cenu brani on svoje gost. I danas se tamo svatra gostoprimstvo sveim i nepovredivom a brane ga i svojim ivotom ako je potrebno. St. 9-11. Sodomljani nisu hteli dda uju Lota, nego rekoe: "Odmakni se !" (up. Is.49,20; tj. odlazi, ukloni se ). pretei i govorei,da je Lot jedini tudjin medju njima i stalno im neto primaiuje. (Znai da ih je on esto opominjao) Oni sui odluili da i njemu uine zlo, jer su se nali uvredjeni na Lotove rei. Oni navalie na Lota i pokuae istaviti vreta. Boji vesnici onda brzo uvukoe Lota unutra, da bi ga spasli od zle mase, a napadai odmah oslepee, da nisu vie mogli nai vreta. (Ovo nije bilo pravo slepilo, nego samo zaslepljenje; up.2.Car. 6,18.19). 2. Izbavljenje Lota, st. 12-23. St. 12-14. Andjeli su dobili naredjenje da izvre kaznu nad Sodomom. Oni sada objavljuju Lotu svoju nameru. Ali, pre toga je trebalo spasti gostoljubivog Lota i njegov dom. " Ako ima ovde je koga svoga", znai ima li ji koga od svojih u Sodomu, osim ovih u kui. Loz je imao

71

zatove (verenike) svojih kere. On je bez mnogo razmiljanja verio svoje keri sa Sodomljanima.Avram to nije uinio (v 24,3) Lot je otiao do svojih buduih zetova i govorio sa niima. On ih je molio i opominjao da izadju iz Sodoma. Ali, njima je sve ovo izgledalo kao neka ala. Oni mu nisu poverovali nego su se jo ruhali. Nerernim ljudima je sve to izgledalo ludo. St.15.16. Ve je svanjivalo, a Lot je jo uvek oklevao. Njemu je bilo teko da se odvoji od svoga imanja, iako ke verovao andjelima. Boji vesnici su ga morali uzeti za ruku i voditi. On je morao osetiti da je istrgnut iz smrti, kao glavnja iz ognja. Gospod je htoo da ga spase, zato ga je kizveo iz grada. St.17-23. im je Lot sa porodicom bio izveden iz grada, odmah je dobio uputstvo gde dalje da bei, da bi se spasao. "Ree jedan" (up.18,10). Iz svega ranije ree3nog jasno izlazi da je sam Gospod ovde prisutan i Lot mu odgovara ( st. 18). Gospod pouava Lota da se radi o njegovom ivotu i da treba bekstvom da se spase. Oni ne sme da se obaziru natrag niti da zastanu. A Lot se boji, da zbog velike udaljenosti nee moi stii na vreme do Moavskoh brda. Onda bi ga zadesila nesrea. Ovo stalno oklevanje i zadraavanje Boje namere, otkreva nam da Lot nema onakvu poslunost vere kao Avram. Loz moli Gospoda da mu dozvoli da se skloni u gradi blizu Sokoma. Ovaj gradi nije bio tako pokvaren i mogao je da izbegne propast. Gospod je usliio njegovu molbu i opomenuo ga da pouri do gradia, jer pre toga ne moe nita preduzeti. Ovaj gradi je prozvan Sigor (Zor), a ranije se zvao Valaka (Bela), zato to je bi9 malen. Neku misle da se Sigor nalazio na pustom i neplodnom poluostrvu, koje se , prostire od istoka u Mrtvo more, po imenu Gor El Mezra.MaLo vie na brdupronadjen je hram sa grobljem grada Bab ed Dhra. Ali , gde su stanovali ljudi? Svakako u ravnici gde je sada Mrtvo more. Moda je Lot tamo pobegao.Nije sigurno da je Bav ed Dhra nekadanji Zoar. Ali , ima jo jedan grad Zoar, udaljen sa hoda jugoistono od Mrtvog mora , smeten u predelu Arabe koji se zove Gor es Safoka. Kraj je dobro navodnjen ali sa tropskom klimom. Zoar je najjunija taka jordanske doline (13,10. Ponovlj.34,3). Nekad je Mrtvo more dopiralo do ovoga grada ( ono je lealo od Jerihona do Zoara), a kasnije se povuklo. U vreme Rimljana bila je tamo tvrdjava za zatitu grada iji se ostatci vide jo i danas. ak i za vreme krstakih ratova postojalo je tamo ime Segor, a arapska ga geografija naziva Cogor, dok Mrtvo more naziva Cogarsko more . Unitenje Sodoma, st. 24-28. St. 24.25. Kada je Lot sa enom i kerima, na ogranak sunca, stigao u Sigor Gospod (up. st. 17) pusti ognjenu i sumpornu kiu s neba. Ovde se izriito naglaava da je ova kia dola s neba od Gospoda. Vatrom i sumporom Bog je potpuno unitio ovu ravnicu, obrnuvi je tako, da je gornje dolo dole a donje gore. Rako se uguilo ljudstvo, stoka. Pri ovome je pomogla i prirodna osobina zemljita (v.14,10). Podzemne naslage, u kojoj je bilo smole zapalole su se i gorele, a na njeno mesto je dola voda. Ovom prilikom je uniteno etiri grada: Sodom, Gomor, Adam i Sevojim, a na njihovo mesto je nastalo Mrtvo more (juni deo). Severni deo Mrtvog mora ima dubinu od 357 metara, dok juni samo 5 metara. Ovo se tako objanjava, da je voda iz jezera razlila se po Sidimskoj ravnici (v.14,3). Boji sud nad Sodomom i dugim gradovima se esto spominje u Svetom pismu: Ponav.

72

29,2; Is. 1,9; 13,9; Jer.23,14;49,18; 50,40. Amos 4,11; Od.11,8; Sof. 2,9; Mat. 10,15; 11,23; Luka 17,29; 2.Petr. 2,6 itd. a "sumpor i oganj" se esto spominje kao sredstvo i nain Bojeg kanjavanja: Ps. 11,6; Jez. 38,22. St.26. Lotova ena, koja je ila iza mua, obazrela se natrag i pored stroge Boje zabrane. Ona je htela jo jednom da vidi Sodom, koji joj je leao na srcu, naroito zbog bogatstva koje je tamo ostavila. u ovom trenutku ona se uguila od sumporne pare i onda je kao i svaki drugi predmet u toj okolini, bila obloena slanom masom (slanom korom). Njen sluaj je opomena za neposlunost i povezanost za ovaj svet (up. Luka 17,32) . St.27.28. Avram, koji je verovao Gospodnjoj rei i pun sauea za sudbinu ovih gradova, uputio se odmah ujutro na mesto gde je molio gospoda (18,22). Pogledavi na ravnicu ugledao je dim koji se dizao od zemlje, kao iz pei. Odmah je znao da Gospod u Sodomu nije naao ni 10 pravednih. St.29. Ovaj stih izvetava na jedan drugi nain ono to se gore ve spoimenulo. Gospod (Eloim) Avramov, unitio je gradove "Kikara" (up. 13,12) tj. Sidomske ravnice. Gospod je mislio na Avrama i njemu za ljubav je izveo Lota, kada je unitavao gradove, Prema ovome stihu, Lot nije stanovao samo u Sodomu nego i ostalim gradovima ove ravnice. Bog nije odjednom unitio celu ravnicu nego postepeno, a Lot je jo imao vremena da se spase. 4. Lotovo potomstvo, st. 30-38. St. 30. U ovome stihu se nastavlja opisivanje dogadjaja iz st. 23. Lot nije ostao u ovome gradiu iz straha da i ovo mesto ne strada. On se povukao istono od gradia na brdo, ma da mu je Gospo obeao da nee unititi Sigor (v. st. 21). I tu se jasno videla njegova slaba vera i karakter. Lot je poeo da ivi po peinama. St. 31-35. Starija ki Lotova dala je svojoj sestri predlog (up. 29.26) Poto im je otac star, on e nee vie eniti i dobiti mukog potomka, a niko na zimlji nee doi k njima I jer su pripadale onom grenom i bezbonom narodu, koji je sam og kaznio) i tako e propasti njihov rod. Zato starija ki smatra, da im ne preostaje drugo nego da od svoga oca dobiju muke potomke. Ali, poto su one znale da je Lot bio protivnik sodomskog nemorala i pokvarenosti, te ne bi nikada dozvolio obakvo nemoralno meanje, trebale su da ga opiju i onda da pokuaju izvesti svoj plan. Ova runa namera Lotovih keri jasno dokazuje koliko je pokvarenost Sodoma i na njih uticala. Zato Lot i njegovo potomstvo nije vie od nikakvog znaaja za Boji plan spasenja. Na Lota pada i odgovornost za nemoralno postupanje svojih keri. One su izvele svoj plan. Lot se tako opio da nije ni primetio ko je sa njime bio... Tako je bilo dve noi. St. 36-38. Obe keri ridie sinove.Starija dade svome sinu ime Moav (Moab znai "seme oevo"), jer je zaela od oca. Od ovoga sina namnoilo se moavsko pleme. Mladja je isto rodila sina i dala mu ime Ven Amije (Ben-Ami, znai "sin miga naroda"), jer ovaj sin nije zaet oda oca stranca, nego od njenoga oca. Tako je on sin svoga plemena. Od ovoga sina namnoilo se amonsko pleme. oba ova plemena odlikovala su se svojom nemoralnou i grubou (v. Broj. 25.1; Ponav.23.3; Amos 1,13; 2, 1-3) 10. Avramov boravak u Geraru St. 1-7. Avram se seli na jug (up.12,6), naputajui Mamrijsku ravnicu (18,1) On se smestio u redelu izmedju Kadisa (14,7; 16,14) i Sura (16,7), i privremeno se nastanio u okolini Gerara. Gerar se nalazi tri sata hoda,

73

jugoistono od Gaze. I danas postoje ruevine pod imenom "Kurbet el Gerar", kod jednog irokog i dubokog renog korita, po imenu "Gurf el Gerar". (V.10,19;26,7.17; 2.Dnev.14.13).Avram se u ovoj zemlji izdavao za Sarinog brata, bojei se za svoj ivot i zato je Avimeleh vladar ove zemlje, uzeo Saru k sebi. Avimeleh je bio var Filisteja (v. 26,18; 21, 32.34). Sam Bog radi za Avrama i javlja se Avimelehu u snu. On mu ozkriva, da je uzeo udatu enu i ako predri svetu vezu braka morae umreti. St. 4 naknadno napominje, da Avimeleh jo nije Saru ne dotaknuo. Car je bio nevin, jer nije znao da je Sara Avramova ena, a to je je uzeo po tamonjem pbiaju, nije uinio nikakvo zlo ili nipravku. Ali, sada mira odmah da pusti Saru, jer je Avram "prorok" tj. Boji ovek koji mngo znai pred Bogom i ija mollitva mnogo vredi. Svojina takvog oveka se ne sme povrediti, jer je on Boji poverenik. Ovakva povreda povlai kazu. Kao Boji ovek Avram e se moliti Bogu za cara da ozdravi. St.8-18. Sutra ujutru rano sakupio je Avimeleh sve svoje ljude, da bi javno i sveano izgladio ovu stvar. On je pozvao Avrama i javno ga ukorio, to je svojim ponaanjem mogao da prouzrokuje prokletstvo i zlo njemu i njegovom narodu: "ta si ti mislio kad mi to uini?" tj. "ta si nameravao sa tom laju?" "zato si lagao?" Ovo je bila dovoljna kazna za Avrama. On je stajao postidjen pred neznabocima, i morao je da prizna svoje nepoverenje i nepouzdanje u Boga. On sada pokuava da se opravda. Re " jamano" (sigurno) nije izraz sigurnosti. Avram je mislio da bi ga ovaj narod, koji nema strahopotovanja pred Bogom, mogao ubiti, ako bi se pokazao kao Sarin mu. Povod za obu la je bila injenica, da mu je Sara bila polusestra (po ocu), pa je pola za njega, to se dogadjalo kod Hananiana, Egipana, Asiraca, Persijanaca i kod Jevreja pre Mojsija, ali je posle ovakva vrsta braka bila zabranjena kod Izrailja (vl Lev. 18,9.11.17; Ponav. 27.22). Za ovu la su se oni dogovorili jo pre dolaska u obeanu zemlju. I ova ponovna lekcija je bila potrebna Avramu i Sari, da bi stekli potpuno poverenje u Boje vodstvo. Avimeleh se zadovoljio sa ovim objanjenjem i vratio mu Saru sa darovima. Sem toga mogao je Avram da ivi gde hoe u zemlji Geraru. Zatim je car izrazio Sari formalno potovanje jednim naroitim darom od 1000 sikala srebra. Ovo je bio naroit dar Sari, sa naroitom svrhom: " To e biti oima koprena (pokrivalo) pred svima koji su sa tobom." Ova vrednost treba da pokrije svima oi, za ono to se dogadjalo i da vie ne vide nepotovanje i nepravdu, koja joj je uinjena. Sa ovim je trebala Sara da bude pred svima opravdana. Posle ovoga izravnanja pomolio se Avram Bogu za Avimeleha i njegovu enu i druge na dvoru i one se iscelie, te su mogle dalje da radjaju. St. 18 kae, da je Gospod zbog Sare zatvorio svaku matericu na Avimelehovom domu, tako da nisu mogle ne zaeti. Sam car Avimeleh je isto oboleo na oplodnim organima a ne samo ene. 11. Rodjenje Isaka proterivanje Ismaila 21, 1-21. Rodjenje Isakovo, st. 1-7. St. 1.2. Gospod je pohodio Saru kao to je rekao (u.18,10-15) i uinio joj po obeanju (up. 17,16.21). Bojim silom i pomou Sara je rodila sina (v. Jevr. 11,11.12; Rim. 9,7-9). Ovo je bilo telesno rodjenje ali po Bojem obeanju. Biti dete obeanja znai biti rodjen Bojom silom.I apostol Pavle ukazuje na to, da Isak nije "telesno" seme Avramovo, nego "duhovno" potomstvo.

74

St.3-7. Avram je svome sinu, po Bojem naredjenju, dao ime Isak ( Isaak, znai "smejae se"). Ovo ime potsea na Sarino smejanje kao i u vreme rodjenja smejanje i udjenje ljudi (st.6), ali moe se primeniti i na majinu radost i osmejak tako eljenom i oekovanom deteu (up. st. 7). Kad je Isak imao osam dana, Avram je obrezao sina, prema zavetu sa Bogom ( up. 17, 12.1>9). Avramu je bilo 100godina kad mu se rodio Isak (up. 17,1.24). 2.Proterivanje Agare i Ismaila, st. 8-21. (up. 16,4 i d.) St. 8-10. Isak se spominje tek kada je porastao i trebao da se odvoji od prsiju. Odbijanje je tamo tek u 4 godini. Ovaj je momenat sveano prosolavljen kao porodini praznik. To se ini jo i danas na istoku. Avram je imao tada 105 godina a 30 godina je prolo od njegovog poziva. Pri ovoj sveanosti Sara je videla kako se Ismailo ne ozbiljno ponaa, skaui i igrajui se, ismejava Isaka i ovu porodinu sveanost, te je zahtevala od Avrama, uvredjena u svome materinskom ponosu i revnosti, da istera Ismaila i njegovu majku, jre on ne moe sa Isakom da deli nasledje. St. 11-13. Avramu se nije dopao zahtev Sarin, ne toliko zbog Agare nego zbog sina, koga je Avram kao otac voleo. On je mislio da Sara preteruje. Ali, sam Bog mu javlja da uini kao to Sara trai. I sam Gospod je za odvajanje telesno rodjenog od duhovno rodjenog.. Karadter Ismailov ne spada u ovu porodicu. Bog trai od Avrama da se ne zavidi svijim roditeljskim oseanjima i da ne gled na Sarinu ljubomoru, jer e "Od Isaka izai njegovo potomstvo u kome e se njegovo ime nositi" tj. samo potomci u ovoj liniji ( Isakovoj ) e biti pravi Avramovci i naslednici Bojeg obeanje. (Izrailjci, up. Is. 41.8. Rim.9,7; Jevr.11,18). Ovo odvajanje e od Ismaila kao njegovog potomka nainiti veliki narod... Ovo obeanje je olakalo ovu da otpusti sina. St.14. Sutra dan ujutro, posle ovoga otkrivenja, izvriio je Avram Boju naredbu. On je uzeo hleba i meinu sa vodom, zatim je predao sina Agari i oppustio ih u nadi da e im Bog pomoi. St. 15-19. Agara je sa sinom izgubila put i poela da luta po Virsavskoj pustinji (st.14). Kada joj je nestalo vode, spusti Agara klonulo dete pod bu. Ovo je bio izraz majine ljubavi prema detetu. bu je trebalo da titi dete od jakog sunca. Zatim, Agara se uklonila, jer nije mogla da gleda smrt svoga deteta. Ali, ona ga nije mogla ni sasvim napustiti, nego se udaljila " koliko se moe strelom dobaciti" (sllino: kamenom dobaciti), jer je htela da vidi ta e biti sa detetom. Agara je sedei na glas plakala. Bog je uo detinji glas ( a svakako i majin pla) i andjeo je doao da je ohravri i objavi, da je Bog uo detinji glas (Ismailo znai: "Bog uslii"), da e ga izbaviti i od njega nainiti veliki narod. " I Bog joj osvori oi" tj. sada je primetila ono to nije ranije videla, studenac. Gospod je izbavio Ismaila i Agaru. st. 20.21. " I Gospod bee s detetom" znai njegov pratilac i zatitnik, tako da je dobro odrastao. Ismailo je bio sin pustinje, juno od Hanana (up. st. 14). Njegovo glavno oruje za zatitu ivota i sredstvo za ivotni opstanak je bila strela. on je postao strelac. Od Ismailovih plemena, nekad kao Kedareni i Itureji naroito se odlikuju ovim orujem. Rodonaelnik ismailovskoh plemena prikazan je jasno u 16,12. Ismailo se konano nastanio u pustinji Faranu, istono od Edoma i juno od Hanana.Poto je Agara Bila Egipanka, onaje i svoga sina oenila Egipankom. Prema tome ismailovci su postali iz meavine jevrejske i egipatske krvi ( up. 16,3; 25,12-18).

75

Avramov savez sa Avimelehom Avimeleh je eleo da dodje u tenju vezu sa patrijarhom Avramom, videvi da je Bog sa njime i da ga blagosilja. Avram pristaje na savez natrag studenac, koji su mu Avimelehovi ljudi oduzeli. Otuda ovome mestu ime VirSaveja. Avram se jo dugo bavio u Filistejskoj zemlji i prinosio rtve u Virsaveji. ovaj dogadjaj nema neke naroite vanosti nego samo da se pokae,, kako je ovaj Boji ovek bio ugledan kod starosedeoca i obazzrivo iveo medju njima i jo da ima pravo na Vir-Saveju. St. 22.23. Avimeleh, koji je bio jai od Avrama, to se vidi po tome, to je imao vojvoku svoje vojske, nameravao je da naini ugovor o prijateljstvu sa Avramom. On je poao Avramu sa svojim vojskovodjom Filiholom (pikolom) kao svedokom, i pregovarao sa njime. Na ovo ga je potstakao blagoslov, koji Avram ima pri svakom poslu, tako da je postajao sve miniji. Avimeleh trai od Avrama da se sada "ovde" (up. 15,16) tj. u Versaveji, zakune, da nee prevariti njega i njegove potimke, jer mu je on (Avimeleh) inio dobro. Dobar odnos medju njima je ve postojao samo se sada trebao i formalno, ugovorom da potvrdi. St.24.25. Miroljubivi i poteni Avram odmah je spreman da se i zakune, ali eli da se prethodno objasne povodom studenca, kojije Avram iskopao a Avimelehove sluge ga na silu otele (up. 26,15 i d.) da ne bi taj sluaj poremetio njihovo prijateljstvo. St.26.27. Avimeleh se izvinjava a da ga eli vratiti jasno se vidi iz sledeih stihova. Avram je dao poklone pri zakljuenju ovoga ugovora kao to je bio obiaj, da bi mogao nesmetano da ivi u Geraru i da ga Avimeleh titi. St.28-31. Avram je odluio je sedam jaganjaca i na pitanje: zato? ta hoe s njima? Avram je odgovorio Avimelegu, kako on eli, da ovi jaganjci budu svedoanstvo, a je on (Avram) iskopao ovaj studenac. Primanjem ovoga poklona Avimeleh svedoi i potvrdjuje, da je Avram zakoniti vlasnik ovoga studenca. Od ovoga dogadjaja ovo mesto je dobilo ime Vir-Saveja (Ber-Seba), to znai "studenac zakletve" jer su se tu obojica kkod sedam jaganjaca, zaklelli i obavezali. Versaveja lei 12 asova hoda juno od Hevrona, na glavnom putu za Egipat i Crveno more. Danas se to mesto naziva Bir-es-Seba. Jo se nalazi ruevine ovoga studenca, a u blizini ima dve cesterne sa odlinom vodom ovo se mesto ee spominje u vreme patrijaraha (v. 26.23; 28.10; 46.1). St. 32-34. Avimeleh i Fihol, posle zakljuivanja ugovora, vratie se natrag, a Avram, posadi onde metljike i tamo prizva Gospodnje ime. Izgleda da je ovo mesto vremenom postalo mesto nekoga kulta (v. Amos 5,5 ; 8,14 ). Avram je jo dugo iveo u ovome kraju ( u Filistejskoj zemlji). Tu je i Isak odrastao. 13. rtvovanje Isaka 22,1-19; (up. Jevr.11,17-19) St.1.2. Bog kua Avrama tj. stavlja ga na probu da bi doznao da li mu je do kraja posluan (v.st.12). (P.P str.112/2). Sva teina ovoga zahteva izraena je u Bojim reima: "Uzmi sina svog, jaeinca svoga, mologa... i spali ga na rtvu." ovde se naglauje velika oeva ljubav i teina rtve. Avramu se uinila nemoguim ovakva rtva. On je bio u velikom iskuenju. ljudska rtva a naroito rtvovanje dece bila je veoma proirena medju hananskim i semitskim narodima pre Izrailja u Palestini (v.2.Car.16,3 i Ps.

76

106,38), kod Feniana, Egipana, MOavaca, izrailjevih srodnika (2.Car. 3,27 ). Amoniana (Lev. 18,21 ; 20,3.4), koji su oboavali Moloha kao i kod aramejskih i arabljanskih naroda (2.Car. 17,31). Da ni sami Izrailjci u vreme Mojsija i posle njega, jo nisu potpuno napustili ovaj zao obiaj, svedoe razne naredbe i zakoni, koje je Mojsije izdao, kao na pr.Lev. 18,21 ;20,2.3; Ponav. 12,31 ; Sud. 11, i dr. Avram se molio Bogu, da mu prui dokaza, da zaista treba da uini ovo delo; dan se pribliavao, a on je morao krenuti na put. Ni sa koje strene nije mu dola pomo ili olakanje. ( P.P/ str. 113/2) P ipak Avram se odluio i na ovo delo, ako je to Boja volja. "Zemlja Morija" tj. brdo ovog imena i njegova brdovita okolina (up. st. 14) sa onom brdom na kome je kasnije Solomun sazidao hram (v.2Dn. 3,1) Ono je udaljeno od Virsaveje 75 km. ili tri dana hoda.(st. 4). St. 3-5. Poboni i verni Avram izvrio je Boju naredbu odmah sutradan, rano ujutro, iza noi kada je dobio naredbu od Boga. on je poao sa Isakom i dvojicom slugu na put. Magarac je nosio drva, namirnice i posudje. Vr treega dana videlo se iz daleka naznaeno mesto. "Bio je to divan oblak iznad brda Morije." (P.P str.114) Avram je ostvio sluge a on i Isak trebalo je da se popnu na brdo i da se tamo pomole Bogu. I rtvovanje je neka vrsta molitve. St.6-8. Otac i sin su nastvili put uz brdo. Isak je be bio porastao te je nosio drva, a Avram no i vatru (baklju). Isak je ve vie puta video svog oca da prinaa rtve, ali ovoga puta nije bilo evotinje, koja treba da se rtvuje. To ga je zaudilo i on je upitao oca: "Oe!... eto ognja i drva, a gde je jagnje za rtvu?" Kako je to bilo jako iskuenje za Avrama! duboko u srce, pa ipak on mu je jo mogao odgovoriti: " Bog e se , sinko, postrati sebi za rtvu." (P.P. str. 114/5). U ovim reima izraavala se tiha nada, da Bog moe i drukije odrediti, ako je Njegova volja. St. 9-14. Kada su prispeli na odredjeno mesto, sagradili su rtvenik i stavili drvana njega. Tada je Avram uzeo svoga sina i drhuim glasom mu saoptio Boju volju. "Sa strahom i zaprepaenjem saznaje Isak za svoju sudbinu, ali se nije protivio". (P.P. str. 117/1) Da je hteo mogao je pobei, jer stri i izmueni Avram ne bi mogao zadrati snanog mladia. Ali poto mu je Boja volja bila saoptena a bio je nauio na pokornost i poslunost, Isak se nije otimao. Otac je ve bio podigao ruku da ubije sina. On se Bogu za ljubav odrekao i najmilijega, jedinca sina. Bog nije nita vie ni traio. Proba vernosti i rtve je zavrena. U Avramu nam se otkrila Boja ljubav prema oveku, da ni svoga jedinorodnoga sina nije potedeo (v. Rim. 8.32) Bog je poslao andjela da sprei ovu rtvu. Avram je poloio ispit na svome sinu. Njegovo strahopotovanje i poslunost su utvrdjeni. Bog ne zahteva ljudsku rtvu. Ovaj sluaj jasno dokazuje kako su ljudi u stranoj zabludi, kada su svjim idolima i bogovima rtvovali svoju decu. Bog trai odanost i poslunost do same smrti. Na mesto sina Bog je precdao Avramu ivotinju, koja se bila rogovima zaplela u trnje. ovaj ovan je pretstavljao Hrista, pravu rtvu za otkup sveta. Hristos je sam rekao: "Avram ga je uzeo i spalio na rtvu namesto svog asina Isaka. Ovo mesto je Avram nazvao "Jahve Jire", to znai "Gospod e se postarati (provideti)", koja je izreka ostala u narodu, kada se govorilo o ovome brdu. Re "Morija" se samo ovde spominje i znai "Postarati" (st.8). St.15-19. Bog preko andjela opet poziva Avrama i tom prilikom mu sveano konano potrvdjuje ranija obeanja,

77

potkerpljujui ih svojom zakletvom samim sobom. Ovo je nagrada za njegovo zaq njegovo delo vere: 1) Njegovo seme bie veoma umnoeno, da e ga biti kao zvezda na nebu i kao peska na bregu morskom i "nasledie neprijateljska vrata". Naslediti neprijateljska vreta" znai da e njegovo seme pobediti svoje neprijatelje i osvojiti njihove gradove, i 2) u njegovom semenu " blagoslovie se svi narodi na zemlji". Ovo je blagoslov koji se odnosi na sve narode, a koji se ispunio u Isusu Hristu, preko koga je jedino osiguran blagoslov svima narodima. Hristos je i enino i Avramovo seme; On je pravi naosilac ovoga blagoslova (v. Gal.3,16) Posle ovog vanoga dogaaja, otac i sin spustili su se sa brda i sa slugama vratili u Virsaveju, gde je Avram i dalje iveo. (P.P. str. 118/2 i 119/1). 14. Nahorovo Potomstvo 22,20-24. U ovome otseku se iznose poridini odnosi patrijarha Avrama i dogaaji u pirosici Nahora, Avramovog btata. Ovaj izvetaj je ovde umetnut. On je nastavak 11,29 i unesen je da obasni i pripremi pogl. 24. Isakove ene. Reveka je ke Vatuilova i unuka Nahorova, brata Avramovog. St.21-23. Avram je dobio vest, da njegov brat Nahor, koji je ostao u Haranu, ima poroda od ene Melhe i inoe Revne (st. 24). Ovih je ime svakako uzeto u uem, smislu nego u 10,23. Vuz(Buz) Njega treba traiti u blizini Edimitisa, poto je on prema Jer.25,23 spomenut pored Dedana i Teme. Ovom plemenu pripada Elijuj, etvrti jovov prijatelj (Jov 32.2). Aram. To nije veliki narod spomenut u 10,22.23. Njegov je sin Kamuilo (Kamuel) nepoznat. Hazad (Kesed). Rodonaelnik plemena Hazada, koji su verovatno iveli s ove strane Eufrata. To su oni koji su Jovu oteli kamile(up.JOv. 1,17). Azav (Haza). Ovo ime nosi jedna pokrajina kod Eufrata u Mesopotamiji. Faldes (Pildas) i Jeldaf (Jildaf) nepounati. Prema njihovom poloaju s one strane Eufrata. Vatuilo (Betuel). Prema 28,5 Vatuil se naziva "Aramejac" (31,20.24). Da se ovde Vatuilo pretstavlja kao REvekin otac, od znaaja je s obzirom na poreklo Reveke, budue ene Isakove (up. 24, 24) St.24. Nahorova inoa (nalonica) Revna (Reuma) je rodila etiri sina. Tavek (Tebah). Verovatno je ovo ime u vezi sa gradom Tivat (Thata). grad sirskog cara Adar-Ezera(v. 1.Dne.18,8). Gam (Gaham) i Toh (Tohas). Jedino to se moe rei jeste, da su Nahorovci stanovali vie na zapadu i jugozapadu Mesopotamije. Moha (Maaka ili Maaha). U 1.Dnev. 19.6 govori se o Siriji Mahi ("Sirci iz Maahe"). Ova je zemlja poznata iz Ponav. 3,14 ; Isus Nav. 12,5. To su Mahateji koji su imali i svoga vladara. Izgleda da je ovo pleme ivelo na brku Hermonu i okolini. Prema 31,51-53 izgleda da je Galad bio granica izmedju Avramovaca i Nahorovaca. 15. Sahrana smrt i pogreb 23,1-20. Sara poto je rodila sina i odnegovala ga umrla je u dubokoj starosti. Avram je eleo da je sagrani na odredjenom mestu, u Makpeli kod Hevrona, u peini, koja je pripadala Hetitu Efronu. On je elio da ovaj komad zemlje pribavi po svim pravnim propivima. Svrha opisivanja ovog dogaaja je da pokae Avramovu pravnikiu tanost, koja se ovde tako ivopisno opisuje.Prema kasnikem izvetaju, na ovom mestu, u peini, sahranjeni su i Avram, Isak, Reveka, Jakov i Lija (v.49,29-32; 50,13). Ova se peina, kao naslee predaka, kasnije smatrala posveenim mestom.

78

St.1.2. Sara je umrla u 127 godini ivota u Kirijat-Arvi( tako nazvan po Enakimu Arvi; v. Isus Navin 14,15) a kasnije se nazivao Hevron. Sara je Jedina ena, ija se godina starosti spominje. To je zato to je ona bila mati obeanog semena, te je zato i mati u duhovnom smislu vernima (v.1.Petr. 3,6). Prema 17,17 Isak je imao 37 godina kada je Sara umrla. Avram je u ovo vreme ve iveo u Mamrijskoj ravnici (kod"ume", up. 13,18), nedaleko od Hevrona. Prema 22,19 on je dugo iveo u Mamrijskoj ravnici. "I Avram doe da oeni Saru i oplae". Ovo Avramovo dolaenje ne treva tako razumeti, kao da je doao iz Virsaveje a Sara da je sama ivela u Hevronu. Avram je svakako bio u blizini kod stoke kada ke Sara umrla. Avram se odmah vratio da bi je sahranio po obiaju. St. 3-16. Posle oplakivanja Avram se odmah postarao za grob Sari on se odmah uputio gradskim vratima, gde je bio obiaj da se svravaju svi trgovaki i pravni poslovi. Tamo je Avram naao Hetita Efrona (st. 10) i kao stranac zatraio je od njega, da mu proda zemlju gde je peina za poridinu grobnicu. Gradjani su Avramu ljubazno ponudili svoje grobnice iz potovanja prema Bojem oveku. Uglednome porodice imale su svoje porodine grobnice u peinama. Jednom ovakvom Bojem oveku i knezu, neki su ponudili svoje grobnice. Iz ove ponude se vidi veliko potovanje prema Avramu, jer se porodine grobnice nisu nudile strancima. Avram je primio ovu poast sa zahvalnou, ali, on eli posebnu porodinu grobnicu. On nije elio da se pomea sa njima. On ih moli da se samo zauzmu kod Efrona, da mu on proda, za unu cenu, piinu kod Makpele, koja se nalazi na kraju Efronove njive. Efron nudi Avramu peinu i njivu kao poklon. Ali, Avram odbija;on eli da plati. Efron mu odgovara, da je cena neznatna za tako bogate ljude kao to su oni. Zemlja kota samo 400 sikala srebra. Efron mu je tako na ljubazni nain kazao cenu, kao to je jo i danas tamo obiaj pri kupovini i prodaji. Avram mu je odmah isplatio cenu pred svedocima. "Izmeri mu... etiri stotone sikala srebra, kako su ili meu trgovcima. " U ono vreme jo nije bilo dravnog kovanog novcanego su bile u prometu metalne ipke i komadi izvesne teine sa naznaenom teinom. One se se merile da ne bi bilo prevare. St. 17-20. Tako je Avram postao vlasnik njive, peine i svih drveta na tome zemljutu u Makpeli. Ovo zakonsko pribavljanje poseda u Hananu je od velike vanosti; zato se i ponavlja. "Na njivi Makpeli prema Mamriji, a to je Hevron, u zemlji Hananskoj. "Prema ovome ova zemlja je bila u oblasti Hevrona. Grad Hevron se nalazi 8 sati hoda, juno od Jerusalima. On lei na jednoj uzanoj i dubokoj ravnici, a saziean je na obema padinama brda, ali vie na istonoj. Na jugoistonom kraju grada, na padini sazidana je moenja nada peinom gde je bio ovaj grob. Ona je do 1862 godine bila zatvorena za ne-muslimane. Ovo mesto je odavnine poznato i potovano. 16. Isakova enidba 24,1-67. Avram je bio ostario a Isak jo nije bio oenjen. enidba Isakova, koji je bio zaloga Bojeg obeanja, bila je za Avrama veliki zadatak i briga. Bog je bio zabranio sklapanje braka sa idolopoklonikim narodima Hanana. Avram je hteo da oeni jedinca sa enom koja bi mu u svemu odgovarala, a Isak je to sa puno poverenja prepustio ocu. Avram je stalno mislio na svoju rodbinu u Mesopotamuji. Oni su ipak znali za pravoga Boga i molili mu se, mada su jo bili idolopoklonici. On je poslao svoga nastojnika u Haran, u svoju

79

rodbinu, da odande dovede Isaku enu. St. 1-9. Avram daje nalog svome nastojniku da iz Mesopotamije, od njegove redbine, dovede enu Isaku. Bog je Avramov dom blagoslovio i zato Avram eli, da njegov sin, naslednik ovoga blagoslova i Bojeg obeanja, dobije odgovarajuu enu. ovaj posap je trebalo da svri verni Avramov nastojnik najstariji sluga u kui, koji se inae o svemu starao. Moea je to bio Elijezer, koji se spominje u 15,2 . Poto je ovo bio veoma vaan posao, jer je u pitanju naslednik Bojeg obeanja, koji nije smeo otii iz obeane zemlje niti se pomeati sa hananskim idolopoklonicima, Avram je svoga nasojnika zakleo, da tano izvri svoj zadatak.. Avram nije bio siguran, da e jo dugo da ivi i hteo je da je siguran posle svije smrti, da e se Boji olan i nadalje dobro razvijati. Ako nijedna devojka nee da poe u Hanan? Da li da Isak ide u Mesopotamuju, da se tamo oeni? Avram ne moe pristati na to, jer bi Isak mogao da napusti zemlju obeanja i tako omete Boji plan. Boji ovek veruje da e aneo Gospodnji pratiti njegovog slugu pri ovom poslu, jer je Bog Avrama i dosada pratio i u svemu mu pomagao. Ako nijedna devojka ne pristane da doe u Hanan, sluga je slobodan od zakletve. " I metnu sluga ruku svoju pod stegno Avramu gospodaru svome, i zakle mu se za ovo". Prema 46,26 i Izl. 1,5 bedra su mesto odakle izlaze potomci. Stavljanje ruku pod bedra (stegno) i zaklinjanje je simbol obavete prema potomcima, koji e biti uvari i osvetnici ako se prekri zakletva. Ovde kao i u 47,29 radi se o uobiajenoj formi uveravanja, da e se uiniti ono na to se zaklinje. St. 10-27. Sluga je odmah krenuo na put. Sa sobom je pponeo razne poklone za devojku i njenu rodbinu. Nastojnik je preko Damaska stoao u Haran, "Nahorov grad" u zemlji Mesopotamiji (up.27,40 ; 28,10) koji lei izmeu Tigrisa iEufrata. Tara i Nagor preneli su religuju i kulturu haldejsku u Haran. Izmneu Ura i Harana postojala je prirodna veza. U ovom gradu sazidan je gram vavilondkom bogu meseca kao u u Uru. Sin, kako se zvao ovaj bog meseca, naziva se "gospodarem Harana" na jednom napisu iz 800 godine pre Hrista. Nastojnik ke zaustavio karavan pre gradskim vratima kod studenca, koji su obino bili blizu grada. ene i devojke dolazile su redovno predvee po vodu. Nastojnik je se najpre pomolio Bogu da mu da znak kako bi od devojaka koje dolaze na vodu prepoznao onu, koju je Bog odredio za Isaka. On moli Gospoda, da mu ljubaznost i gostoprimstvo bude taj znak. Devojka, koju on zamoli da mu dade vode piti a ona mu ponudi i kamile d napoji neka bude odreena devojka. Tek to je izrekao molitvu a ona se ve ispunila. Naila je Reveka (Rebeka) ki Vatuila, sina Nahorova, bratia Avramovog. Ona je nosila krag na ramenu to je bio izgleda obiaj u u Jevreja, jer se inae nosio na glavi. Ona je bila lepa, ljubazna i predusretljiva. Poto je spoljanost odgovarala, nastojnik je zamolio da pije vode, oekujui znak. Devojka je odmah spustila krag na ruku i dala mu da pije i otrala po vodu za kamile. Nastojnik nije rekao ni rei, nego samo posmatrao da li e se na ovoj devojci ispuniti znak. Kad je napojila i kamile i znak se ispunio sluga je izvaeio zlatnu prsten i dve narukvice, kao poklon za usluge. Tek saka pita nastojnik devojku ija je ona ker i da li se mmoe kod njih prenoiti. Kad je uo da je ona iz Avramove rodbine nastojnik se zahvalio Gospoduk to je usliio molitvu njegovog gospodara i njega doveo na pravo mesto. Sad je bio siguran, da je Reveka prava od Boga izabrana nevesta.

80

St. 28-54/a. Devojka je pohitala kui i pokazala darove koje je dobila "u kui matere svoje" tj. u enskom odeljenju Vatuilove porodice ene (su odvojeno stanovale od mukaraca). Kad je Lavan Revein brat vedeo poklone odmah je pohitao na studenac. Njega su namamaili darovi. Lavan je natereo stranca da ue u njihov dom uveravjui ga da je propravio mesto. On naziva nastojnika "blagosloven od Gospoda" jer je uo od sestre nastojnikovo zahvaljivanje i blagosiljanje Boga (st.27). Nastojnik je pristao. Zbog istonjake utivosti niko nije stranca pitao za cilj njegovog putovanja sli sam sluga nije hteo jesti dok ne svri svoj tako vaan posao. Ona prvo iznosi kako je i da kakvim zadatkom doao ta se sve zbilo i kako ga je Bog vodio i blagoslovio. I najzad pita on da li oni ele da uine to njegovom gospodaru (st.40) kao to to prilii riacima. Ako ne da zna da se obrati drugima da bi naao enu za gospodarevog sina. Iz nastojnikovog opisivanja dogaaja uvideli su Vatuilo i Lavan da je ovo Boja volja i pristali su da dadu Reveku. "Mi ne moemo kazati ni za zlo ni dobro" (st.50), znai nita nemaju da primete. ovim je prosidba bila uzvrena Kerka se nije pitala jer je bio takav obiaj pri udaji. Ali da u ovom sluaju nije bilo bez devojinog pristanka jasno pokazuje st. 57 i d. (P.P . str. 137/2) Sada je poboni nastojnik zahvalio Bogu i predao verenike poklone razne srebrne i zlatne stvari i haljine o obiaju u ime verenika koki pre venanja dariva nevestu da bi time ojaao njihovu vezu. Darovi pak koje je nastojnik dao devojinom bratu i materi je bila ustvari cena za devojku. Tek sada je nastojnik uzeo da jede i pije. St.54/b-61). Nastojnik eli ve sutrra dan da putuje; ali mati i brat eli da se ostane jo koji dan kod njih. Nastojniku se uri jer je znao kako ga eljno oekuje. Kad su upetali nevestu i ona odgovori da eli odmah poi na put, tada su otpustili "svoju sestru"misli se na Lavana, koji vidi glavnu re ( i njenu dijkinju, v. 2.Car,11,2), koje su pripadale detetu, koje su negovale. Ove ene bile su veoma cenjene. Revekina dojkinja se zvala Devora (v. 35,8). Blagoslov njenom braku. "Da se namnoi na hiljade hiljada i seme tvoje da nasledi vrata svjih neprijatelja" je blagoslov izreen majci bezvrojnog potomstva. Veliko potomstvo je bila najvea srea i blagoslov za jevredske ene. Tako je jo i danas na istoku. Blagoslov nad Revekom odgovara Bojem obeanju u 22, 17/b. Kao ki iz bogate porodice, Reveka je dobila i sluavke i drubenice (v.Ps.54,14). St. 62-67. U celom ovom opisivanju Isakove enidbe ne spominje se nigde Avramovo ili Isakovo mesto stanovanja. U svakom sluaju Hevron (23,2) nije bio cilj Isakovog dolaska sa juga. Prema st. 62, Isak je iveo na jugu (v.20,1) Hananske zemlje. Prema 25,11 on je kasnije iveo sa porodicom kod "studenca ivoga koji me vide" ("Bar Lahaj-roi"). Iz svih ovih okolnosti izgleda da su se Isak i Reveka sreli kod ovog studenca.(P.P.str. 137/3) Isak je dugo tugovao za svojom majkom. Jednog dana je izaao u polje prema ovom studencu. On je iao sam da se pomoli Bogu u svojoj alosti. Mislio je i na zadatak svoga nastojnika, jer se nadao da e se uteiti kad se bude oenio (v.st.67). Kad je karavan naiao, nasluivala pa je skoila s kamile to je bio znak potovanja prema uglednom oveku. Ovaj obiaj se esto spminje u Starom zavetu a postoji jo i danas na istoku. im je Reveka doznala da je ovaj ovek Isak, odmah se zavila u veo jer enik nije smeo da vidi lic neveste pre svadbe. Tek kada su se sastali moglo se videti lice nevestino (29,20-25). Posle nastojnikovog objanjenja oenio se Isak sa

81

Revekom i uveo je u ator svoje majke i tako se uteio za majkom posle tri godine (25,20). ene su posebno ivele u atorima. Napr.Jakovljeve ene su imale posebne atore (v.31,33). I danas beduinske poglavice imaju posebne atore za ene. 17. Avramov Drugi Brak, Smrt i Pogreb 25,1-11. Avram je posle Sarine smrti iveo jo 38 godina. On se ponovo oenio ali ova ena nije zazimala Sarino mestok jer je Sara bila mati obeanog semena. Avram je nju smatrao inoom. Svu decu svojih inoa otpravio je Avram od Isaka na istok. Najzad je Avram umro u dubokoj starosti, a Isak i Ismailo su ga pogrebli u porodinoj grobnici u peini Makpeli. St.1-4. Avram se oenio Heturom (Ketura) koja mu je rodila est sinova rodonaelnika est arabljanskih plemena. Ona je jedna od Avramovih inoa. Jedno arabljansko pleme se naziva "katura" koje je ivelo u okolini Meke. Imena sinova i unuka Heturinih pojavljuju se ti i tamo u raznim spisima. Mnoga su opet nestala ili se sjedinila sa drugim plemenima.Ovaj rodoslov se nalazi u skraenom obliku i u 1. Dne.1,32. "otac mnogih naroda" ovde se spominje est glavnih imena arabljanskih naroda: Zomran (Zimran). U Jer.25,25 spominje se uz elamske i druhi carevik zapadno od Meke, na obalama crvenog mora. Joksan (jokan) i njegovi sinovi Savan (eba) i Dedan. Ovo su svakako dva velika severna sirijskko-arabljanska plemena Heturovaca, za razliku od Husita (v.10,7). Nita nam nije poznato o trojici Dedanovih sinova. Poto se njihova imena zavravaju mnoinom (=im): Asurim(Aurim), Latusim (Letuim)i Laonim (aleunim), neki onjanjavaju da su to bila samo imena nekih rodnih grupa Dedanovog plenena, nazvanih po imenu sinova. Madan (Medan). Za ovo pleme se ne zna mnogo. Moda je ivelo negde u susetstvu ovih srodnih plemena. Ptolomej spominje jedno mesto po imenu Modijan, na istonoj obali Atlanskog moreuza. Postoji ravnica po imenu Medan u blizini ruevina grada Dedana. Madijam (Midijan). Ovo je od svih Heturovaca najpoznatije ime plemena. Ovo je bio, do poetka izriljskog carstva, veoma moan narod (v.37,28.36). Oni su naroito vodili karavansku trgovinu sa Egiptom (v.Izl. 2,15.16:18). Madijamci su se nalazili i na Sinajskom poluostrvu. Sa Izrailjcima su dolazili u sukob na istoku Jordana. Broj. 22,4.7;25,6.17.18. U vrema sudija, njihove horde preplavile su Palestinu (v.Sud.6 id.). Prorok Isaija govori o njima kao arabljanskom trgovakom narodu. (Is.60,6). Od Madijamovih sinova spominje se samo Efar (Efa) uz Madijamce kao trgovaki narod (v.Is.60,6), a ostali: Afir (Efer), Enoh (Honok) Avid i Eldag (Eida) ne spominju se. Jesvok (Jisbak). Nepoznat, Socijen (Suah). U Jov.2,11 spominje se Vildad. Suanin (uaanin) Jovov prijatelj. To je potomstvo Heturim, druge ene Avramove. St.5-11. Avram je ostavio sve svoje imanje Isaku (up.24,36), jer je to bila i Boja volja (v.21,12). Na istoku je i obiaj da se prvoroenom ostavi sve imanje. Ali, jo za svoga ivota, Avram je dao darove sinovima svojih inoa (Agare i Heture) i otpravio ih na istok, u Sirijasko Arabijsku pustinju, da bi tako sauvao istotu Isakove linije. Sada je Bog mogao da vodi i blagoslovi Isaka, seme obeanja. - Najzad je Avram umro u 175. godini ivota. On je doiveo roenje unuka Isava i Jakova a posle toga iveo je jo 15 godina (up.st.26). "I bi pribran k rodu svome". Ovo je izraz koje se ponavlja za Isaka (35,20), za Ismaila (25,17), za Jakova (49,33), za Arona (Broj.20,24), za Mojsija (Ponav.32.50). Ovaj izraz ne znai ni smrt niti

82

sahranu u porodinoj grobnici, jer se uz ovaj izraz i to spominje. Izraz sadri misao, da se lanovi Bojeg naroda ni u eolu (smrti ili grobu) ne rastavljaju, nego su i dalje vezani. Naglasak lei na tihom mestu, gde se pribiraju umrli preci, a nije re o nekom produenju ivota, ma u kom obliku. Avram je sahranjem na mesto, koje je po svojoj elji odredio, uz svoju enu Saru. Sahranili su ga sinovi, Isak i Ismailo, iz ega se vidi, da oni nisu bili u neprijateljstvu. Isak je jedno vreme iveo kod studenca Lahaj-roi ("ivog, koji me vide"), mada je njegovo obino mesto stanovanja bilo Hevron (v. 35,27). Sa st.11 se zavrava izvetaj o patrijarhu Avramu. B.Istorija Ismailovog potomstva. Post.25,12-18 (Up.1. Dnev.1,28-31) U ovom otseku iznosi se ukratko sporedna, Ismailova linija pre nego to e se prei na Isakovu istoriju. Ismailo je znaajna linost u tradiciji mnogih naroda i plemana. On je dobio velika obeanja opisana u 17,20. Ovih nekoliko stihova o istoriji Ismailovog potomstva j edokaz ispunjenja ranije datog obeanja. Sami Arabljani smatraju Ismaila za svog rodonaelnika. Ismailovi potomci su oni arabljanski nomadi, koji su se najradije zadravali po pustinji. Njihov smisao za usamljeni i nezavisan ivot pustinje najbolje izraava 16,12. Oni su iveli u Sirsko-arabljanskoj pustinji, na istoku od ostalih Avramovih potomaka. Ovim se ispunilo ono proroanstvo koje kae: "i nastavae na pogled (suprot) svoj brai svojoj". St. 12-16. Ovde se iznosi Ismailovo potomstvo, dvanaest plemena. koja su se najradije zadravala u pustinji. Najpoznatije i najznaajnije od svih je Navajot (Nebajot), izriito naglaen kao pvoroeni. U 28,9 spominje se, da se Isam oenio sa njegovom sestrom, a u Is.60,7 se kae da su bili bogato pleme u stadima. U Izrailjskoj istoriji oni se nigde ne spominju do persijskog doba. Ali, na asirskim spomenicima spominje se pleme Nabatu i Nabateji. U vreme dijadoha, javljaju se Nabateji kao znaajan arabljanski narod, koji je uzeo od Izrailjaca glavni grad po imenu Sela ili Petra. Kasnije, kada je propalo carstvo Seleuka, koje se prostiralo istono od Jordana, sve do Haurana (i Damask) na seveu, Navateji su prigrabili vlast nad ovim zemljama kao i juno od njih sve do Elata i duboko u Arabiji. Tada se cela zemlja od Eufrata do crvenog mora nazivala "Navatana". Bili su ratnici, trgovci i gajili umetnost. Onjihovoj znatnoj kulturi svedoe ruevine grada Petre, zatim novac i razni napisi na kamenu iz prvog veka pre Hrista. Njihovu vlast je unitio car Trajan. Potomke Navajota, sina Ismailovog, ne smemo pomeati sa kasnije izmeanim Navatejima. - Kidar (Kedar). Kadareni se spominju u vreme izrailjskih careva, (u 8. veku pre Hrista), kao dobri zatitnici od napada Asiraca i Vavilonaca.Ovo je jedno jako pleme, bogato u stoci i kamilama, ratniko i trgovako, koje je stanovalo po crnim atorima (od crne kozje dlake), koji i danas upotrebljavaju Beduini (v.Is.60,7: Jer.49,28 i dr; Pesma nad pesmama 1,5). -Navdeilo (Abdeel) i Masam (Mibdzam) su nepoznati, kao i Masma (Misma). Duma. Moda Duma u istonom Haranu (Hauranu) ali jo verovatnije Domata, mesto kod Damaska, na granici Iraka, nazvano "Dumat al Djendel". Ovde treba razlikovati Dumu o kojoj je re u Is. 21,11 pod kojom se razume Edom. -Masa, neto dalje na severoistoku od Dume. - Hadar (Hadad), nepoznato. -Teman (atema). U Jer.25,23 i Jov 6,19 spominje se trgovako pleme Tema (Is. 21,14), na zapadnoj ivici Nedjda. -Jetur i Nafes su susedi istonojordanskih Izrailjaca. Njih je Izrailj potisnuuo zajedno sa

83

Agarenima (v. 1. Dnev. 5,18-21). O Nafesu malo znamo. ali o Jeturu znamo mnogo vie. To su Itureji, kokji su iveli u teko prohodnim brdima bogatim peinama, u tzv."brdima Druza", u sredini Harana. June Itureje prinudio je car Aristovul na obrezanje. To je bio divlji, grubi i razbojniki brdski narod, ali i dobri zatitnici od drugih pljakakih naroda. Dananji Druzi su svakako njihovi potomci. Kedma, nigde se ne spominje. To su Ismailovi potomci, koji su nestalno iveli bilo po selima (naseljima), bilo po atorima. St.17-18. Ismailo je iveo 137 godina a posle smrti je pogreben "pribran k rodu svome"). Njegovo potomstvo je ivelo na velikim prostoru od Evilata (Havila), moda Haulan u Junoj Arabiji, u pravcu prema Siriji (Eufratu). Dakle. od Eufrata do Crvenog mora. "Prema svoj brai svojoj" - unai, da su se nastanili istono od ostalih bratskih plemena. C.ISTORIJA ISAKOVOG POTOMSTVA Post. 25, 19 - 35, 29. U istoriji patrijarha Isak ne zauzima vidnno mesto. O njemu nema mnogo da se izvetava, osim nekih dogaaja slinih Avramovim, kao prvobitna neplodnost njegove ene, opasnost po enu, sva/e oko bunara i onda porodine tekoe zbog dvojice nejednakih sinova. Kao linost, izgleda da je Isak bio bleda slika svoga oca. Kao sin obeaanja nasledio je on sve od svoga oca. I pak, iako sa manje snage, Isak je verno i strpljivo iao tragom svoga oca i sluio Bogu kao i Avram. Zato je on bio zatien i blagosloven od Boga. Njegova iskuenja su dolazila spolja, od Filisteja, koji su ga napadali i iznutra, tekoe u sopstvenom domu, ali on je voljom i blagou pobedio sve to. Prema iznesenim dogaajima vidi se, da se Isak stalno bavio na jugu i u oazama pustinje (kod "studenca ivoga, koji me vide", u Geraru i Virsaveji - 24, 62; 25, 11 i kasnije u Mamriji - 35, 27 29). Ako o Isaku nije mnogo ta spomenuto, ali, o njegova dva sina, Isavu i Jakovu, ima mnogo izvetaja i ovo ustvari i pretstavlja istoriju (toledot) Isaka. - Izrailj je, pored Avrama, stvarni otac izrailjskog naroda, drugi veliki patrijah. Na suprot njemu, javlja se druga vana linost, Isav - Edom, prvoroeni Isakov sin. Borba izmeu ova dva brata ili dva bratska naroda za prvenstvo, glavna je sadrina ovoga otseka, "Istorije Isakovog potomstva". 1. Roenje i mladost blizanaca, Isava i Jakova 25, 19 - 28 Isak je dobio blizance posle dvadeset godina, od Reveke. Jo pri roenju mlai se tiskao da bude prvi. Kad je stariji, Isav, odrastao postao je lovac; a mlai, Jakov, pastir. Jednom je Isav doao kui sa polja, gladan i on je tada prodao svome malaemu bratu svoje pravo prvenatvo za jedno jelo. St. 19.20. Isaku je bilo 40 godina kada se oenio sa Revekom. Vatuilo je nazvan Siranin (Aramejac), a isto tako se naziva i Lavan. St. 21-26. Kao Sara i RAhilja, kasnije i Reveka nije imala dece, prema st. 26, dvadeset godina. I Isak je kao i Avram bio ispitan u strpljenju i najzad je dobio potomstvo kao dar milosti, a ne kao plod prirode. Isak se molio Bogu i On ga je usliio. Reveka je zaela blizance, koji su se ve u utorbi sukobljavali, to je pretstavljalo budue sukobe i neprijateljstvo ova dava brata i njihovog potomstva. Majka je to nasluivala po ovom r/avom predznaku i elila to je uopte zaela ("Ako je tako, zato sam

84

(postojim)?"). Uznemirena zbog togha pitala je ona Gospoda i dobila odgovor u ritmioj izreci. Ta izreka tumai sukob dece kao onose dva naroda (Jakova i Edoma) u dalekoj budunosti. Mlai e nadjaati starijeg i potiniti ga sebi. Ovde se misli na njihovo potomstvo (up. 27.29.40). Reveka je, kad je dolo vrme, rodila blizance. Prvi je bio rutav i crven. Nije jasno da li je ovde re o kosi ili koi. Arabljanski pisci dovode u vezu crvenokose Arabljane sa Isavom. On se verovatno rodio kosmat, tj. imao je na sebi kao runo, svakako crveno. Deca su u ono vreme dobijala imana prema okolnostima pri roenju: Isav (Esau, znai rutav) i Jakov (znai koji dri za petu, up. Os. 12, 4; kqao da je hteo da zadri Isava, ap da on postane provoroeni ovo je ime kasnije dobilo i znaenje njegovog karaktera, up. 27, 36 "varalica"). St. 27.28. kada su deca porasla, svaki je prema svojem duhu i naklonostima izabrao zanimanje. Po njihovm se zanimanju vidi njihva osnovna razlika i karakter. Isav je postao lovac, ovek koji ivi u polju. On je bio strastan lovac, divlji i naklonjen avanturama. (P. P. str. 141/ Jakov, naprotiv, bio je tih, miran, suprotno Isavu. To, to se on voleo baviti u atorima ne znai da se baavio samo oko kue, nego je bio pastir (up. 4, 20) i zbog svoga posla iveo je pod atorima. "Jakov je bio uvek zamiljen, verdan i paljiv. Razmiljao je vie o budunosti nego o sadanjosti i zadovoljavao se time to je ostajao kod kue, uvajui stada i obraujui zemlju." (Isto) Raznoliki karakter i duh sinova privukli su panju roditelja. Isak je veie volio Isava. "Isav je bio ljubimac scoga oca. Krotiki i miroljubivi pastir oseao je da ga privlai snaga i odvanost njegovog starijeg sina, koji je neustraivo krstario preko brda i pustinja i vaao se svome ocu sa ulovljenom divljai i uzbudljivim priama o svom pustolovinama." (Isto) Vatrena i odluna Revaka je vie volela mirnog i nenog Jakova. Ona je umela, bolje da ceni nego Isak dublju prirodu Jakovljeu nasuprot povrnom Isavu. "Majka je u Jakovu cenila strpljivost, istrajnost vrednou i obazrivost. Njegovi oseaji bili su duboki, snani, a usrdne i neumorne panje, donosile su joj mnogo vie sree nego Isavove povrfemene radosti. Reveka je vie volela Jakova." (Isto). ISAV PRODAJE JAKOVU SVOJE PRVENATVO 25,29-34. Isavovo nerazumevanje i neinteresovanje za boanski plan pokazalo se jasno, kad je on, za malo soiva, prodao svoje pravo prvenatva. to se tie Jakova, "on je s potajnom enjom prislukivao sve to je otac priao o pravu prvenca; a paljivo je sluao i pamtio sve to je uo od majke". (P.P. str. 142/2) St. 29.30. Isav je doao iz lova umoran i gladan, i naiao na Jakova, koji je kuhao soivo. Isav je poudno traio soivo da "proguta". On nije jelo ni nazvao svojim imenom. U svojoj poudi on je traio od Jakova to "crveno"jelo. St. 31-34. Jakov je sada "jo jednom uhvatio svoga brata Isava za pwtu", ali ovoga puta uspeno. On je iskoristio telesnu potrebu i slabost i poudu svoga brata. Prvenatvo je kod patrijaraha znailo: 1) Stareinstvo u porodici (v. 27.29), 2) dvostruko pravo naslea od oca (v. Ponav. 21, 17) i 3) prvoroeni je bio u porodici nosilac boanskog obeanja blagoslova (v. 27,4.27-29). Isav je ovo znao isto tako kao i Jakov, ali kod Jakova se vidi, da je elja njegovog srca bila obeano spasenje i blagoslov, samo to

85

je on to hteo svojevoljno da prigrabi. Na zahtev Jakovljev, da mu Isav proda prvenatvo, Isav je spreman na to. On veruje da bi umro od gladi, ako mu brat ne bi dao da jede. Sem toga, on kao lovac svaki dan je u smrtnoj opasnosti: pa nato mu preimustvo koje moda nikada nee iskoristiti. Ako bi umro pre oca nita ionako ne bi imao od svog prava prvenatva. Isav se pokazao kao kratkovidni i lakomislen ovek koga gone telesni prohtevi (up. Jevr. 12,16). On je bez oseaja i razumevanja za duhovne stvari i zato lako daje i ono to je najuzvienije. Jakov je pak neasno i sebino postupao, jer je iskoristio bratovljevu slabost i glad, ali on je imao pred sobom vie ciljeve a ne zemaljska dobra. Kad se Isav najeo, on se napio i otiao. Ovaj se izvetaj zavrava sa reima: "Tako Isav nije cenio prvenatvo svoje." 3. ISAK U GERARU I ZAVET MIRA SA AVIMELEHOM 26,1-33.35. St. 1-6. Kada je nastupila glad, Isak se seli u Gerar Avimelehu, po Bojoj zapovesti. Ovo se dogaa 80 godina posle dogaaja Avrama sa Avimelehom u ovoj zemlji. Neki misle da je ovaj Svimeleh drugi a ne onaj spomenuti u pogl. 26. - Izgleda da je i Isak, kao nekada Svram, eleo da se otseli u Egipat. Gospod mu je ovo zabranio, jer je On vodio svaki korak patrijaraha. Isak je trebalo da ostane u "ovoj zemlji" (Hananu), jer je ovo zemlja obeanja. Gospod e biti sa njime i zatitie ga od svake nevolje i blagosloviti. "Sve ove zemlje" tj. Hanan i okolne oblasti, u kojima su Izrailjci kasnije iveli. Prenaanjem zaveta obeanja na Isaka, on je sada postao naslednik svih obeanih blagoslova. Ova milost prema Isaku i njegovom potomstvu dola je otuda, to je Avram u svemu sluao Boju volju. St. 5 iznosi, da je Avram drao sve Boje zapovesti, pravila i naredbe, to se samo ovde tako jasno spominje. Bog ovim opominje i Isaka, da svojom poslunou osigura sva ova obeanja, kao i Avram. St. 12-17. Isaka je Bog blagoslovio u svemu i on je postao moan tako da su mu Filisteji zavideli i postali neprijatelji. Pored stoarstva on se bavio i zemljoradnjom u Gerarskoj zemlji i prve rodne godine rodilo mu je stostruko, to je neto naroito i za istok. St. 18-22. Isak je poeo otkopavati studence, koje su Filisteji zakopali posle Avramove smrti. On im je dao staro ime. Tri studenca iskopana nisu ustvari bila nova, nego samo obnovljena. Pri kopanju prva dva studenca pojavila se svaa Isakovih i gerarskih pastira oko studenca. Otuda je Isak prozvao prvi studenac Esek, to znai "svaa", a drugi Sitna, to znai "neprijateljstvo". "Studenac ive vode" je mnogo znaajniji od cisterne, jer je u njemu bilo stalno vode. Zato je ovakav izvor uvek bio predmet sukoba. Isak nije eleo da ivi u ovakvim okolnostima, pa se otselio iz Gerarske doline. On je na ovom mestu iskopao studenac oko koga nije bilo vie svae i prozvao ga Rehobot, to znai "prostran", jer mu je Gospod dao dosta prostora, da se mogu mnoiti i razvijati. 4.Isakov blagoslov nad Jakovom. 27,1-46. (Bekstvo u Haran) St. 1-4. Isak zahteva od starijeg sina Isava, da ulovi divlja i zgotovi mu jelo koje on rado jede, pa da ga blagoslovi, jer je star i slab pa moe svakog trenutka umreti. "Uzmi oruje svoje , tul i luk." Tul i luk su bili obino oruje Jevrejima za lov (v. Is. 7,24). Prema tadanjem obiaju pri davanju blagoslova prireivala se gozba, koja ovom prilikom nije smela biti javna. Posle jela, koje je Isak rado jeo, trebalo je otac da blagoslovi

86

svoga omiljenog Isava. To je sve trebalo da bude u tajnosti jer je Isak dobro znao Reveino neraspoloenje prema Isavu. St.5-13. Reveka je ula Isakov razgovor sa Isavom i trai od Jakova da prihvati njen plan, da bi on dovio blagoslov a ne stariji sin. Jakov treba da donese dva jareta iz stada a ona e ih onako zgotoviti kao to Isak rado jede divlja. Jakov treba da ide ocu. i dobije blsagoslov. Obazrivi Jakov je na to mislio, da e otac otkriti prevaru, jer njgove ruke i vrat nisu bile rutave kao u Isava. Ali majka prima sve posledice na sebe i tako pridobija sina za svoja plan. Reveka je bila ubeena da Jakov treba da ima ovaj blagoslov a ne Isav, prema saznanju Boje odluke (25,23). Reveka se uzalud trudila da ubedi Isaka reima, zato je i odluila da pribegna lukavstvu. Ona nije mislila na to da Bog i bez njene pomoi moe ovo da ispuni. St. 14-17. Kad je Reveka zgotovila jare, dala je Jakovu najlepe Isavove Haljine da obue i obloo mu ruke i vrat jareom koom i tako ga poslala ocu sa zgotovljenim jelom. St. 18-27. Isak pita radi sigurnosti, jer je bio skoro slep:" Koji si ti , sine?" Jakov se izdaje za starijeg sina, a Isak se udi kako je mogao tako brzo da ulovi divlja. Ali, za svaku sigurnost, Isaak eli da opipa svoga sina, da bi se uverio da je to Isav, jer je glas bio slian Jakovljevom. Kad je poipao Isak se smirio, ubeen da je to Isav. Ali, ipak ga je jo upitao "Jesi li ti moj sin Isav?" Kad je Jakov odgovorio: "Ja sam", Isak je odmah zatraio da jede. Posle obeda traio je Isak da ga sin poljubi, pri emu je osetio ugodni miris Isavovih haljina, koje su mirisale na polje. U naroitom raspoloenju, usled mirisa od livade i ume, pa onda zgotovljeno jela i celiva, raspoloio se Isak i sa povienim glasom izgovorio je blagoslov u pesnikom obliku. St. 28-29. Ovi stihovi sadre obeanja blagoslova. Isak najpre eli svome sinu dobru zemlju i dobar rod: penice i vina. Ovaj blagoslov u mnogome zavisi od rose s neba. Ovde se misli na plodnost obeane zemlje zemlje. Za vreme beskinog leta za plodnost zemlje rosa je u Palestimi najvanija. -Drugi blagoslov se odnosi na njegovo potomstvo. Jakovu se odreuje mesto meu okolnim narodima. "Narodi ti sluili i plemena ti se klanjala!" On e biti i gospodar nad svojom braom, koja e mu se klanjati. Ovde se misli na Isava i njegovo potomstvo, na Edomljane. Oni su bili pokoreni u vreme Davida (2. Sam. 8,14) i dugo su ostali pod jevrejskom vlau. Trei blagoslov se sastoji u proklinjanju ili blagosiljanju, to e zavisiti od stava prema jakovu (up. 12,37;). (P.P.144/2). St. 30.31. Odmah posle ovog dogaaja doao je Isav, zgotovio ulovljenu divlja uneo ocu da jede, pa da ga blagoslovi. Iako je Isav bio ranije prodao svoje prvenstvo, ipak je eleo da dobije ovaj blagoslov. S prvenstvom bilo je u vezi stareinstvo i pravo voenja porodice. Sem toga jo i dva puta vee naslee oevog imanja. Ovo su bili blagoslovi na koje je on raunao. Isav je eleo da ga otac to pre blagoslovi. St. 32-35. Kad je Isak otkrio prevaru, on se veoma uznemirio i oalostio. Bolno ga je dirnula propast nade za svoga omiljenog sina. On je sada poeo verovati, da je samo Boje provienje osujetilo njegove namere i ostvarilo upravo ono to je o n hteo da izbegne. Poto se ovako dogodilo, otac je ipak potvrdio blagoslov, koji je nehotino dao svome mlaem sinu. Isak je potvrdio Isavu ovu svoju odluku reima: "On (Jakov) e i ostati

87

blagosloven." (P.P. str. 145/2) St. 36-40. Isav potvruje, da nije bez razloga to je njegovom bratu dato ime Jakov (znai "varalica"), jer eto, ve srugi put ga je prevario. Prvi put se osnodi na 25,31 i d. Na Isavovo pitanje, da li otac ne misli, da na njega (Isava) prenese neki od ovih blagoslova, Isak mu odgovara, da je Jakova postavio za naslednika celokupnog blagoslova i da e Jakov zato biti gospodar nad njime i "svom braom njegovom" tj. Edomljanjima. Sem toga on je Jakovu predao i sav blagoslov zemaljskog roda. Za Isava nema vie nikakvog blagoslova. Isav nije mislio na opozivanje blagoslova, koje je otac preneo na Jakova, nego samo ako ima jo koji preostali. Kad je Isav uo da nema vie ni takvog blagoslova, on je poeo glasno plakati. Bilo mu je teko to je sve izgubio, ali na pokajanje nije ni mislio. Namesto traenog blagoslova dobio je Isav jedno proroanstvo o njemu i njegovom potomstvu, u uzbuenom stanu i pesnikom obliku: "Evo stan e tvoj daleko biti od rodne zemje, i bez ros koja s neba pasa. ivee od maa svoga i brata e svome sluiti, ali e ti podvizima svojim skriti jaram njegov s vrata svoga." Isav e iveti daleko i izdvojen od pogodnih i plodnih zemalja.Ovde se naroito misli na Palestinu iz koje se Isav iselio na goru Sir (Seir,36,8). Edom je osamljena i kamenita pustinja severno od Akabe. Zatim se opisuje nain Isusovog ivota i njegovog potomstva: "ivee od maa svoga." U neplodnoj zemlji, njegovo odravanje e biti zasnovano na mau tj. od rata, pljake i lutanja. Slino se kae i za Ismaila (16,12). Jo i danas ima ovakvih plemena u starom Edomu. Uz ove rdjave uslove ivota dolazi jo i potinjenost Jakovu i njegovom potomstvu, ali koje nee zauvek trajati. St. 41.42. Isavova alost pretvorila se u mrnju. On smilja osvetu. On i ne pomilja na Boji prst, svoju krivicu, priznanje i pokajanje, nego na neprijateljstvo pa ak i ubijstvo. Ali on je ipak hteo da potedi svog starog oca; ovu ostvetu je nameravao da ostvari tek po Isakovoj smrti, kojoj se uskoro nadao. St. 42-46. Isav je javno priao svoje namere, a Reveka je to doznala i odmah o tome obavestila Jakova, davi mu savet da se ukloni za neko vreme ispred gnevnog Isava, dok se ne umiri. Ona mu savetuje da bei njenom bratu Lavanu u Haran, da ne bi ostala odjednom bez obojice. Ona je mislila na pretnje Isavove, a zatim i na krvnu osvetu, kojoj bi kao rtva pao i sam Isav kasnije. Reveka je elela to da sprei Jakovljevim bekstvom. Ona je to tako pretstavila Isaku, da ne bi elela da se i Jakov oeni kao Isav (up. 26,34.35), ondanjim devojkama, Hetejkama, koje su zagoravale ivot Isaku i Reveci. Ako bi se i Jakov oenio ondanjom, onda ne bi elela vie da ivi. 5. Jakovljevo bekstvo u Haran (28,1-9. St. 1.2. Isak daje Jakovu blagoslov i otputa ga da ide u Padan-Aram i tamo se oeni iz srodnoga plemena, jer se obeano seme nije smelo eniti sa pokvarenim Hetejkama. Jakov je imao 77 godina kad je pobegao u Mesopotamiju. Ovo jasno izlazi iz ovih stihova: 47,9, 45,6; 41,46; 30,2225. On je sluio 14 godina za Rahilju; jednu godinu kasnije rodio mu se sin Josif; Josif je imao 30 godina kada je stajao pred Faraonom; 7 godina je bila glad kada je Josif stao pred Faraona, a u to vreme je imao 130 godina. Moramo oduzeti 7+30+15=53 godina od 130 i onda dobijamo godine Jakovljevog bekstva u Haran a to je 77 godina.

88

St. 3-5. Pred odlazak u Mesopotamiju Isak je jo izrekao blagoslov nad Jakovom. Blagoslov se sastojao u izraavanju elje za mnogobrojnim potomstvom, jer e Jakov i njegovo pleme dobiti obeanu zemlju. Ovo je onaj puni Avramov blagoslov, koji se odnosi na obeano nasledje Avramovog potomstva. Jakov je primio blagoslov i otiao. St. 6-9. Isav se pouio iz ovoga Jakovljevog primera. Da bi zadovoljio roditelje i dobio njihovu naklonost te tako popravio greku, on se jo jednom oenio sa svojom rodjakom Maeletom (Mahalata), Ismailovom keri a Navajotovom sestrom, koja je bila Avramova unuka. On je uzeo za enu od netamonjeg roda, od Avramovog potomstva. Ali, ovo mu je bila trea ena, a osim toga Ismailo je bio iskljuen iz obeanja blagoslova. On je ovo uinio bez oevog saveta i pristanka, moda iz zavisti prema bratu ili uprkos. On je jo uvek onaj stari, samovoljni Isav, nepokoran i nedostojan obeanog blagoslova. 6. Nebeske lestve (28, 10-22) St. 10-12. Ovaj nam izvetaj potvrdjuje, da je Isak tada iveo u Virsaveji (v. 26,23). Jakov je poao na put i naao usputi pogodno mesto za prenoite, izmedju Jerusalima i Sihema, u blizini grada Luza. Sve njegovo imanje je bilo putniki tap, a mesto postelje metao je kamen pod glavu. On je ve bio umoran jer je dugo putovao. Na ovom dalekom putu, Jakov se oseao sam. Te noi je usnio jedan udnovati san, u kome je video lestve naslonjene na zemlji a vrh je doticao nebo. Po ovim lestvama se andjeli "penjahu i silaahu" tj. oni su ve bili dole kad ih je video; oni su se popeli i ponovo sili. Ove lestve simboliu vezu izmedju neba i zemlje, izmedju Boga i ljudi (up. Jov.1,51). Bog sa neba upravlja zemljom, preko svojih slubenih duhova, andjela (Jevr. 1,14). On upravlja ivotima ljudi. Jakov se ovde javlja kao predstavnik ljudskih bia u svoj njihovoj bespomonosti. Bog je u vezi sa svojom vernom decom, a andjeli im dolaze u pomo, kad im je potrebna. Ovaj san je imao svrhu, da Jakova, usamljenog begunca, uveri o Bojoj blizini i prisutnosti andjela, koji po Bojoj zapovesti odmah mogu da pomognu i zatite one, koji su mu verni i posluni. Jakov stoji sada, u poetku svog duhovnog razvijanja u smislu Bojeg zaveta, na poslednjoj stepenici ovih lestvica, ali ipak, on je u vezi sa Bogom. Iz ovog izlazi da njemu sada pretstoji ienje (up. st.15) i duhovno rastenje, ali Bog e biti sa njime i nee ga ostaviti. St. 13-15. Na vrhu ovih lestvica stajao je sam Bog pred njime. Ova pojava je uinila naroiti utisak na Jakova. Uz ohrabrenje, koje je Jakov dobio ovim vidjenjem dolazi jo i izriito Boje obeanje, koje objanjava celo ovo vidjenje. Bog mu obeava zatitu na putu "kuda god podje." Tek otsada stoji Jakov u istom odnosu kao Avram i Isak; on dobija isto obeanje: ovu zemlju u posed, proirenje i mnogobrojnost njegovog potomstva i blagoslov svim narodima, koji je ostvaren u Hristu. "I evo, ja sam sa tobom." Bog mu obeava linu zatitu i vodstvo, da bi kod njega probudio hrabrost i poverenje. Bog najzad uverava Jakova da ga nee napustiti dok se sve to ne ostvari. Ovim je udaren temelj Jakovljevom samostalnom ivotu u duhovnom pogledu. St. 16-22. Jakovljev zavet. Jakov se veoma iznenadio, da je BOg prisutan i na ovom mestu u pustinji, a ne samo na onim svetim mestima, koje je Isak potovao. On se obradovao to ga Bog prati i izvan njegove domovine. Jakov sada zna, da je Bog na svakom mestu. Utisak ovog vienja u snu na Jakova

89

bio je veoma veliki. On se ispunio svetim strahom, jer je smatraoda je ovo mesto, zbog Boje prisutnosti, sveto mesto, pravi Boji dom, a nebeska vrata toga doma su otvorena za vezu sa nebom. Nebo se nad njim otvorilo. I kao to su ranije njegovi preci gradili rtvenike na mestima Bojeg pojavljivanja, tako isto je i Jakov stavio kamen na mesto gde je spavao kao znak i uspomena, i prelivanjem ulja ga posvetio (up. Izl. 30,30). Ovaj kamen ej kasnije potovan sa velikom svetou u Jakovljevom domu (v. 35,14). Ali, ovo potovanje nije tada jo imalo idolopokloniki smisao. Ovo je bio jedan stari obiaj. Kamenje se utvrivalo kao znak uspomene na neki znaajan dogaaj i Boju pomo (31,45; Isus Nav. 4,9.20). Tak kasnije se pod uticajem idolopoklonstva, ovo posveenje kamenja smatralo za olienje boanstva; ak se sa njime i vraalo. Zato je u vreme Mojsija njihovo oboavanje bilo strogo zabranjemo (v.Izl. 23,24; Lev. 26,1). Jakov je prozvao mesto Vetilj (Bet-El, znai "Boji dom"). Vetilj se ranije zvao Luz (35,6; 48,3). Ustvari, mesto gde je Jakov prenoio nije u gradu Luzu, nego u njegovoj blizini. Novi grad Vetilj lei u blizini starog grada Luza. Jakov ini sada zavet sa Bogom. On obeava, ako ga Bog sauva, odri u ivotu i povrati u dom svoga oca, da e mu zauvek verno sluiti. Ove rei nisu izraz sumnje u Boje vostvo, nego priznanje boanskih blagoslova i zahvalnost. (P.P. str 149/2) Ovaj kamen treba da bude Boji dom tj. mesto, gde se Bog slavi. Prema 35,7 Jakov je tamo sagradio rtvenik pri povratku u Hanan. Jakov jo obeava dati Boga desetak od svega to ima (up. 14,20), jer time e ga priznati za Gospoda, kao vlasnika ovoga sveta i svega to je na njemu. 7. Jakov u Haranu 29,1-30,43. 1. Jakov dolazi u Haran i ulazi u Lavanov dom, st. 29.14-14. St. 1-4. Jakov je nastavio svoj daleki put (oko 750 km) "u zemju sinova istoka". Ovaj se izraz upotrebljava zato pto je Haran bi na putu za istok preko Mesopotomaije. Samo putovanje se ne opisuje, jer nema vanih dogaaja (kao i pogla. 24). U blizini grada kod studenca pasla su stada, koja su se u odreano vreme napajala kod studenca. Kamen, kojim se studenac pokrivao bio je veliki, da bi se samo u opravdanim sluajevima a udruenim snagom mogao studenac koristiti. U blizini studenca su kameni valovi za napajanje stoke. BIo je red, da oni, koji prvi dou prvi napoje svoja stada. St. 4-6. Jakov se raspituje kod pastira za Lavana i oni mu pokazuju na Rahilju, koja je upravo dolazila sa svojim stadom da ga napoji. St. 7.8. Jakov je mislio da su pastiri ve poterali stoku radi prenoivanja i smatra da bi oni trebalo da napoje stoku i posle jo da je puste na pau, jer je jo dan. Oni su mu odgovorili da moraju jo ekati dok se sva stada skupe, jer tek zajedniki mogu da odvale kamen, jer je teak. St. 9-12. U tome je naila i Rahilja. Ona je pastiraka. Kod istonih naroda je staro pravilo, da neudate keri pasu stoku. Prisustvo roake oduevilo je Jakova; on je snano odvalio kamen i usluno napojio njenu stoku. Ova tri puta spominjanje "ujaka svoga" hoe da kae, da je Jakov to inio kao roak. Kao brat od tetke mogao je Jakov javno da poljubi Rahilju, kao brat sestru. Suze pokazuju radost i dirnutost. St. 13.14. Kada je Lavan to doznao, odmah je pohitao Jakovu u susret, zagrlio i poljubio. Zatim, on ga je uveo u kuu i poto mu je Jakov sve ispriao, Lavan mu je izjavio: "Zaista si ti kost moja i telo moje" tj. telesni, krvni srodnik. Jakov je osto kod Lavana ceo mesec dana.

90

2. Jakov slui 14 godina za Rahilju i Liju, st. 15-30. St. 15. Ve posle isteka prvog meseca primetio je Lavan koliko mu je Jakov koristan i potreban kao dobar pastir i eleo je da ga uadri kod sebe. On mu je to izneo na jedan fini, na izgled nesebian nain: "Zar badava da mi slui zato to si mi rod?" On pita Jakova za platu to e mu sluiti, kao roak. On ga eli vezati kao slugu, da ga ne bi morao drati kao slobodnoga pripadnika svoga doma. St.16.17. Ovi stihovi opisuju porodine odnose u Lavanovome domu. Mlaa ki, Rahilja je bila lepa, a starija, Lija, je imala "slabe" (bez izraza i naroitog sjaja) oi. Kod istonjaka glavni deo enske lepote su crne, vatrene, izrazite i svetle oi. St. 18-25/a. Jakov pristaje da Lavana slui 7 godina kao pastir, da bi dobio Rahilju za enu. Ovo je bila cena za Rahilju, jet se plaelo za ker, zbog tete, koja je time priinjena devojinom domu. Lavan pristaje, jer voli da dade ker roaku nego nekom strancu. Ovih 7 godina su prole Jakovu kao 7 dana, jer se oseao srenim pored nje. Posle isteka vremena Jakov je zahtevao da Lavan ispuni svoje obeanje. Lavan

????

prvenca Ruvim (Ruben, znai "vidite sina", jer ree ona: "Gospod pogleda na jade moje, sada e me ljubiti mu moj".) Drugog sina je nazvala Simeun (Simeon, znai "uslienje"), jer ree ona: "Gospod u da sam prezrena, pa mi dade i ovoga". Posle opet zatrudnje i rodi sina, pa mu dade ime Levije (Levi, znai "privola"), jer ree ona: "Da ako se sada ve priljubi k meni mu moj, kad mu rodi tri sina". - I opet rodi sina i nadede mu ime Juda (znai "predmet hvale i zahvaljivanja"), jer kae ona: "Sada u hvaliti Gospoda". Posle ovoga prestala je Lija radjati za neko vreme. St. (3O)1-8. Rahilja je zavidna sestri koja je rotkinja i trai od mua decu inae e umreti od alosti. Ali, Jakov se ne osea krivim to je ona nerotkinja i kae Rahilji: "Zar sam ja na mesto Boga?" tj. uzrok ivota. Rahilja predlae, kao nekada Sara, da Jakov ode njenoj sluavci Vali (Bilha), pa e ona uzeti njenu decu na svoje krilo tj. prihvatiti kao svoje. Jakov pristaje i dobija sina. Rahilja mu je dala ime Dan (znai "on sudi"), jer ona ree: "Gospod mi je sudio i uo glas moj, te mi dade sina". Vala je opet rodila sina i Rahilja mu daje ime Neftalim (Neftali, znai "moja borba"), jer ona ree: "boansku borbu imadoh sa svojom sestrom ali pobedih" tj. imadoh borbu za Boju milost i blagoslov. St. 9-13. Lija, koja isto nije radjala jedno vreme, dala je Jakovu svoju sluavku Zelfu (Zilpa) za enu, koja mu je rodila Gada ("srea"), jer Lija ree: "koja srea!" opet rodi Zelfa sina i Lija mu nadenu ime Asir (Aser, znai "blaenstvo"), jer kae Lija: "blago meni, jer e me blaenom zvati ene". St. 14-21. Pre opisivanja rodjenja petog Lijinog sina, iznosi se dogadjaj sa mandragorom, koju je Ruvim, kao deak naao u vreme etve u polju i doneo majci. Ovde je re o zelenom plodu neke biljke po imenu mandragora (mandragora venalis ili alrauna). Ova biljka sa repastim korenom i plodom u obliku oraia vezana je za razna fantastina verovanja. Ona je

91

veoma esta u Palestini, naroito u Galileji. Arabljani rado jedu plodove ove biljke a veruje se, da ova biljka ima snagu, potrebnu za radjanje dece. I koren se upotrebljavao za ljubavne napitke. Rahilja eli da dobije ovaj plod, da ga upotrebi kao napitak za radjanje dece. -Lija najpre odbija da joj da ovaj plod. Ipak je Lija dala od roda pod uslovom da joj ustupi Jakova za ovu no. Lija, je te noi zatrudnela i rodila sina kome je nadenula ime Isahar (znai "ovo je plata"). Ovo ime je u vezi sa ovim dogadjajem. Lija je kazala Jakovu: "Spavae kod mene, jer te kupih za mandragoru sina mojega." Rahilji nije nita pomoglo ovo sredstvo, ali Liju je Bog usliio i ona je dobila sina. I ime estog sina, koga je Lija posle toga rodila ima dva tumaenja: Zavulon (Zevulon) znai "dariva me Gospod darom dobrim" i "ako se sada priljubi k meni mu moj". Ovaj izvetaj o rodjenju jedne keri po imenu Dina je pripremanje za poglavlje 34. Jakov je imao jo keri ali se one nigde ne spominju, (v.37,35; 46,7). St. 22-24. Najzad je Rahilja, ali ne njenim ljudskim sredstvima, nego Bojom milou i snagom rodila sina. Sada joj je Bog usliio molitvu. Rahilja je pri porodjaju rekla:"Uze Bog sramotu moju"(zbog beednosti,up. 16,4) Ona je svome sinu nadenula ime Josif (znai "vie"), jer je rekla:"neka mi dade Gospod jo jednog sina". 4. Nov ugovor o slubi izmedju Jakova i Lavana, st. 25-43. St.25.26. Posle Josifovog rodjenja, Jakov eli da se vrati kui, posle 14 godina slube. St. 27-30. Lavan nije mogao pustiti korisnog slugu. Sebinost ga je nainila ljubaznim i popustljivim,jer je uvideo da ne moe vie nita postii lukavstvom. Lavan otvoreno priznaje, da ga je Gospod zbog Jakova blagoslovio i zato mu je potreban i dalje. Ali Jakov eli da podigne svoju kuu. St. 31-33. Na Lavanovo pitanje za uslove dalje slube, Jakov se pokazuje nesebinim. On ne trai nita ako Lavan prihvati njegov predlog. On eli jo onoga dana proi kroz svu Lavanovu stoku i odluiti sve to je areno i s belegom i svaku crnu ovcu a to je s belegom i areno od koza, i to posle bude tako da mu je plata. Sam Lavan ne treba sada nita da mu da. Poznato je da su ovce sa malim izuzetkom bele (Pesma nad Pesmama 4,2.;6,6; Dan. 7,9.), a koze veinom zagasite boje, smedje ili crne (Pes. nad Pes. 4,1.), od ije su dlake Arabljani pravili crne atore. Dokaz, da je Jakov pravian trebalo je da bude to, to sve to je drukije od stoke kod njega, moe Lavan da smatra kao kradeno i natrag uzme. St. 34-42. Lavan pristaje, ali da bi bio sigurniji sam je on izvrio ovo odvajanje i odlueno predao svojim sinovima da ih uvaju tri dana hoda od glavnog stada, koje je predao Jakov na uvanje, da ne bi bilo meanja ni uticaja medju stokom. Ali Jakov je lukavstvom i vetinom okrenuo ovaj ugovor na svoju korist. On je uzeo svee topolovo, bademovo i kestenovo prue i ogulio ih do beline tj. tamnu koru, mestimice, tako da je svaki prut bio pola zatvorene a pola bele boje (aren). Ovo prue je on stavio pred stoku pored korita da bi ivotinje gledale u njega kad se pare, pa da ovce dobijaju arene jaganjce. Mladu arenu stoku odvojio je Jakov i upravljao pogled ostale stoke na njih te i druge ovce jagnjahu arene. Sem toga Jakov je radio i na tome da dobiju jaku i mladu stoku, jer je areno prue stavljao samo kad se mlado parilo tj. leto, od kojih je u zimu dobijao jaku stoku, a slaba se parila u jesen a u prolee davala slabe

92

mlade. Ovim lukavstvom i vetinom obogati se Jakov, ali se ne spominje da je to bilo Bojom pomoi. Izgleda kao da postoji razlika izmedju ovoga izvetaja i onoga u 31,7-12. Ali, ovo treba ovako razumeti: Bog je Jakovu u snu pokazao, da e mu on dati sve arene ivotinje i obogatiti ga na taj nain, a Jakov je to izvrio na svoju ruku. Ovaj njegov postupak je razumljiv kada se uzme u obzir Lavanovo postupanje prema njemu (v. 31,7.). St. 27,3O. jasno pokazuje kako se Lavan obogatio pomou Jakova. Ali, ipak, ovo Jakovljevo postupanje nigde se ne spominje kao dobro. I Jakovljevo bekstvo je razumljivo, ali se ne opravdava; i tu je on sam sebi pomogao. Avram i Isak su se morali mnogim iskustvima uiti, da se mogu osloniti samo na Boju milost i ruku a Jakov je trebao jo i to da doivi.

93

8. JAKOVLJEV POVRATAK U HANAN 31,1-32,2. 1. Jakov stvara plan da se vrati u Hanan, st. (31) 1-16. St. 1.2. Lavanovi sinovi su otvoreno govorili, da je Jakov uzeo svojinu njihovog oca i pomou nje se, na njihovu tetu, obogatio. Ovo je dolo do uiju Jakovu. I on sam je primetio nezadovoljstvo na Lavanovom licu a po dranju prema njemu. St. 3. Opet iznosi Boju nameru. Sam Gospod, koji je vodio sve vane korake Jakovljevih otaca, zapovedio je i njemu, da se vrati u Hanan. Pomisao o bekstvu dola je Jakovu zbog neprijateljstva Lavanove porodice prema njemu a Boji zahtev ga je jo vie ohrabrio. Bog je Jakova mogao svojom monom rukom izvesti kao izrailjski narod iz Egipta, ali on je opet sam izabrao sredstvo za ostvarenje cilja. St. 4-13. Jakov iznosi svojim enama plan. On ih podsea na svoje napore i zasluge i nezahvalnost Lavanovu. Lavan mu je vie puta menjao ugovor i na razne naine varao (vie od deset puta) kako bi za sebe to vie koristi izvadio iz blagoslova i sposobnosti Jakovljeve. Ali, sam Bog nije dozvolio da ga Lavan oteti. Gospod je uvek inio da se mnoe onakve ivotinje, kakve je Lavan odredjivao Jakovu kao platu. Iz toga jasno izlazi da je Jakova sam Bog obogatio, pokazavi mu unapred ta da trai i uradi. Bog, koji mu se otkrio u Vetilju i ovako ga blagoslovio u Haranu sada zahteva od njega da se vrati u Hanan, svoju postojbinu. St. 14-16. Jakovljeve ene rado pristaju na ovaj plan. I samim rodjenim kerima nije otac na srcu. Sa alou one moraju osuditi oeve nedostojne, sebine postupke ne samo prema Jakovu nego i prema njima, njegovim kerima, naroito pri njihovom stupanju u brak jer im nita nije dao, ak ih je i prodao kao neke tudjinke (up. 29,18.) i jo "novce (njihove) pojeo" tj. ono to je Jakov zaradio i Lavan je uivao a njima nita nije dao od toga. One se zbog svega toga oseaju nezavisne od oca. Sve to je Bog uzeo od njihovog oca i dao njima u stvari je samo njihovo i njihove dece. One nemaju nita Lavanovo. 2. Jakovljevo bekstvo iz Harana i pomirenje sa Lavanom, st. 1754. St.17.18. Jakov je potajno napustio Haran, kada je Lavan otiao da strie ovce. On je uzeo svoje ene, decu i stoku i poao u Hanan. Jakov je iskoristio pogodnu okolnost to su njegove ene ve bile kod stada, koje je bilo udaljeno od Lavanovog doma tri dana hoda, a i sam Lavan je bio udaljen od doma, na sveanosti strienja ovaca, skoro isto toliko. St. 19-21. Rahilja je iskoristila Lavanovu otsutnost pa je ukrala oeve idole (tzv. "terafim"), a sluili su i za proricanje (domai bogovi). Etimoloki smisao rei "terafim" nije nam potpuno jasan. Izgleda da se ovde radi samo o jednom kipu ili slici u ljudskom obliku (svakako preci) iako je upotrebljena mnoina. Ovde se jasno vidi kult terafima (oboavanje domaih bogova), kome su Aramejci pripadali i svetost Mahanaima ("Bojeg polja/okola /andjela"), kome je pripadao Jakov (Izrailj) s druge strane. Granica izmedju ova dva kulta i naroda bio je Galad. Bilo je dosta pokuaja u istoriji Izrailja da se ovaj kult uvede i medju Izrailjcima (v. 2.Carevima 23.24.). Voda (reka) koju je Jakov preao bila je reka Eufrat (up. Izl. 23,31.). Preavi ovu reku Jakov se uputio u pravcu gore Galad

94

(Gilead). St. 22-25. Tek posle tri dana doznao je Lavan za Jakovljevo bekstvo. On je odmah poao za njima sa "svojom braom" tj. plemenskim srodnicima. Posle 7 dana tekog putovanja stigao je Lavan Jakova na brdu Galadu. Lavan je sa svojim ljudima bio daleko jai od Jakova. Jakov je sada bio u opasnosti. On je mogao biti ubijen, opljakan ili odveden u ropstvo. Ali, Bog sada nastupa pre njihovog sukoba i javlja se nou u snu Lavanu opominjui ga, da Jakovu ne ini nikakvo zlo ili da ga prevari na ma koji nain ("pazi da ne govori s Jakovom ni lepo ni runo"). Lavan se isto smestio na ovoj gori. St. 26-3O. Lavan prebacuje Jakovu neprilino bekstvo i odvodjenje njegovih keri i njihove dece a mogao se s mirom i radosno rastati sa njima. Zatim mu je napomenuo da je on dovoljno jak da mu nakodi, ali "Bog oca vaega" (tj. Bog Isakov) opomenuo ga je da Jakovu ne ini nikakvo zlo. Kad se tako zaeleo kue onda neka ide, ali nikako ne moe razumeti zato mu je ukrao domae bogove. St. 31-42. Jakov je mislio da e mu Lavan nasilno oduzeti keri a to se tie optube, da mu je ukrao idole, Jakov nije bio kriv, jer nije ni znao da ih je Rahilja ukrala. On spokojno izjavljuje, da onaj koji ih je uzeo treba da umre i dozvoljava pretraivanje, ne znajui da ga je to moglo kotati najmilijeg bia. Patrijarsi su imali vlast nad ivotom i smru svojih pripadnika. Lavan je pregledao atore svih osoba i nije nita naao, jer ih je Rahilja sakrila pod samar (nosiljku) svoje kamile i sela na njega. Ona se izgovarala da ne moe ustati pred ocem to je bila njena dunost, zbog mesenog pranja i time spreila da bude pretraivana. Nosiljka se sastojala od tzv. palankina, sa seditem smetenim popreko na samaru kamile a utvrdjen je uetima. Sa strane i gore popreko su prua na kojima vise tepisi, tako da putnik sedi ili lei u hladu. Ima i manjih palankina, koje se stavljaju du na obe strane samara kamile. Ovi poslednji slue za ugodni transport ena. Rahilja je sedela na seditu smetenom na samaru ispod koga je bio idol. -Poto Lavan nije naao idol, Jakov se ohrabrio jer je video da je sve dobro ispalo, i prekorio je Lavana to ga nepravedno goni i vredja kao da mu je on neto ukrao. Prisutna rodbina ima da sudi ko od njih dvojice ima pravo. Da bi Lavana stavio u pravu svetlost, Jakov je ukratko izneo pred srodnicima svoju munu slubu i mnoge Lavanove pokuaje da mu otkine od zasluene plate. Jakov ima samo Bogu da zahvali to nije otiao praznih ruku. St. 43.44. Postidjen i pobedjen Jakovljevim govorom, Lavan se sada poziva na svoje roditeljsko pravo na sve to Jakov ima. Ali, on ipak eli pomirenje, jer to su njegova deca pa kako bi im mogao uiniti zlo? Lavan sada predlae Jakovu da naine zavet mira i prijateljstva. On se boji da Jakov ne postane moni knez i da se ne osveti njegovom potomstvu. St. 45-54. Jakov pristaje na Lavanov predlog i postavlja kamen za spomen. Zatim, on naredjuje svojima da sloe kamenje na gomilu, na kojoj treba da se jede zavetni obed (v. st. 54). Ovaj se obed priredjivao tek posle uinjenog zaveta. Ovde se spominje i ime ove gomile; Jakov je naziva jevrejski a Lavan aramejski. Oba imena znae "gomila svedoanstava". Lavan je dao ime "Jegar-Sahadut" a Jakov "Galad". Ovo se mesto prozvalo i "Mispa" (dolazi od rei: paziti, bdeti, uvati), zato to je Lavan kazao: "Neka Gospod gleda na mene i tebe...", da bi, naime, ispunili svoj zavet kada se

95

razidju. Sadrina ovog obeanja je najpre prijateljstvo ali i opomena, da Jakov ne bi njegove keri oalostio ili zlostavljao, niti pored njih druge uzimao. Nee ovek biti svedok i sudija nego "gle", sam Bog je svedok. Od st. 51-53. iznosi se sadrina zakletve. Ova gomila je svedok ubudue, da ni Lavan ni Jakov (Nahorovci i Avramovci) nee neprijateljski poi jedan prema drugome preko ove granice tj. nee sa neprijateljskim namerama prei ovu granicu. Kameni spomenik i gomila kamenja nisu svedok ovog zaveta (ugovora) nego ova granica. Sudije su Bog Avramov i Bog Nahorov, bogovi njihovog oca (Tare), koji je potovao te bogove. To je bila Lavanova zakletva, a Jakov se zakleo strahom (potovanjem) Boga svoga oca Isaka. On je jo prineo i rtvu. - Posle zakletve sledio je zavetni obed. To nije bilo samo proslavljanje dobrog ishoda, nego zavetni ceremonijal. Ko je sa beduinima jeo hleb i so, on je postao njegov prijatelj i brat. Takav bi bio pod njegovom zatitom u svim okolnostima i to po cenu ivota. U sluaju neprijateljstva ovaj se obed smatrao aktom izmirenja. Grad Galad (Gilad, Osija 6,8.; Sud. 1O,18.) i Mispa (Sud. 11,11.34.; svakako Mispa Galadska, Sud. 11,29.) je isto to i Ramot-Mispa (Isus Nav. 13,26.) u plemenu Gad. Nedaleko od doline Cerka (Javok) nalaze se ruevine grada Galada, severno od Salta. 3. Lavan i Jakov se oprataju i razilaze, st.(31) 1/a-55-(32) St. (31) 55-(32)1/a. Lavan se sutradan oprostio sa kerima i unuiima, blagoslovio ih i vratio se u Haran. Jakov se uputio svojim putem. Kako se pribliavao domu svoga oca sve je vie razmiljao o prolosti i ona ga je titala. (P.P. str. 158/1). 4. Jakovljev susret sa andjelima, st. (32)1/b.2. Na putu u obeanu zemlju, Boja vojska okruava Jakova. Ovaj susret sa andjelima na aramejsko-izrailjskoj granici odgovara Jakovljevom snu na poetku njegovog putovanja (28,1O.11.). (P.P. str. 158/2.) Njegov izlazak i ulazak je pod Boanskom zatitom. Andjeli su mu pruili nade u novopostojeim opasnostima. Kad je Jakov primetio andjela, on je zakljuio, da je ovde "oko Boji" i ovo mesto je nazvao: Mahanaim (znai "dvostruki oko", logor). Mahanaim se nalazi u blizini Fanuila (Peniel; v. st.31) i bio je levitski grad (Isus Nav. 21,38.). Ovo je bio jedan od najznaajnijih gradova Galada, a pripadao je plemenu Gadu. Posle ropstva vie se ne spominje. Grad se nalazio nedaleko od ua potoka Javoka u Jordanu. 9. JAKOVLJEVO PRIPREMANJE SUSRETA SA ISAVOM 32,3-32. 1. Jakovljevo pripremanje i strah, st. 3-13/a. St. 3-6. Kao neki bogati knez, kada je doao na granicu otadbine alje Jakov bratu Isavu izaslanike i javlja mu da se vraa kui. Isav se nalazio u Siru (Edomu) stalno ili privremeno. Ranije se nita ne spominje da je on preselio u Edom, ali ve od ranije radio je Isav na tome, da protera stanovnike Edoma, kada je jo iveo u Hevronu. -Izaslanici su trebali da obaveste Isava o Jakovljevom povratku i bogatstvu. U ovoj vesti se nije mogao primetiti nikakav strah kod Jakova; ali iz ljubaznog tona, poniznosti ("sluga tvoj Jakov") i svrhe te deputacije, moglo se posredno zakljuiti da se trai pomirenje i milost. Jakov nije znao kako e se njegov stariji i jai brat drati. St. 7. Jakov doznaje preko izaslanika, da mu Isav ide u susret sa

96

4OO ljudi-ratnika. O rezultatu poslate misije se nita ne kae, kao ni o Isavovim namerama. Po njegovom nainu susretanja sa Jakovom moe se misliti i na osvetu kao i na pokazivanje svoje snage. Ali, Jakov se uplaio. Pred njegovim oima je ponovo izala njegova krivica i Isavova pretnja. St. 8-13/a. Iz ovog stiha se vidi, da je Jakovljev strah postao jo vei i on pribegava jedinom sredstvu koje mu ostaje na raspolaganju. On deli ljude i stoku u dva dela, da ne bi, u sluaju neprijateljskog napada, izgubio sve odjednom. Jo jedanput pribegava on ljudskoj mudrosti i lukavosti. Ali, ovoga puta Jakov trai pomo i od Boga u molitvi. On sada osea, da sa svojim mudrim planom bez Boje pomoi, nee uspeti. On se obraa ponizno Bogu za pomo i tei se dosadanjim iskustvima i Bojim obeanjima o velikom potomstvu. 2. Odailjanje dara i prelaz preko Javoka, st. 13/b-23. St. 13/b-15. Jakov alje bratu dar, kojim je hteo da ga poastvuje i zadobije njegovu naklonost. Ovaj dar je bio i znak izraavanja pokornosti prema jaem (up. 43,11.15.). Nomadski narodi su davali svoj danak u stoci (up. 2.Car. 3,4.), a Jakov ini neto slino, jer nije imao mogunosti da svoju greku popravi na drugi nain. On je spreman da se preda svom bratu. Poklon je bio znatan, s obzirom na ensku stoku, koja je potrebna za priplod i mleko. U svemu je bilo 58O komada stoke, u pet razliitih stada. St. 16-2O. Izabranu stoku predao je Jakov posebno, po stadima, svojim slugama. Izmedju svakoga stada trebalo je da bude razmak. Ova povorka je trebala da bude duga i zanimljiva, tako da novoprispelo stado stvara novo iznenadjenje. Pri svakom susretu sa Isavom, vodje stada treba da mu izjave da je stoka poklon njihovog gospodara Jakova svome bratu Isavu. Na ovaj nain je trebalo gnev Isavov da se ublai dok dodje do njihovog susreta. -Jakov ne misli vie na bekstvo, nego se uzda u Boga, da e on kod Isava razviti poniznost i ljubav. Jakovljev plan je trebao samo da stvori jai utisak kod Isava da ne bi nekad nainjenu nepravdu video tako veliku. St. 21-23. Tako je Jakov pustio stado da ide napred, ispred njega, a on je ostao kod svoje ete. Jo iste noi prebacio je on svoju porodicu i ostalo blago preko potoka Javoka. 3. Jakovljeva borba sa nebeskim biem i novo ime, st. 24-33. St. 24-26. Jakov je ostao sam sa one strane Javoka kod broda tj. mesta prelaza. Potok Javok (v. Broj. 21,24; Ponav. 2,37.) je bio granica izmedju Amona i Amoriana; to je dananja Zerka, koji se uliva u Jordan preko puta od Sihemske ravnice. Kod samog potoka, usamljen borio se Jakov one noi sa "jednim ovekom" (up. 18,2; 19,5.). Pre nego to je trebao da nestane strah od Isava, imao je Jakov da izdri jo jednu borbu sa "Gospodnjim andjelom" (Os. 12,5.). Jakov je i ovde pokazao svoju izvanrednu snagu, on se nije dao pobediti. U ovoj borbi on je trebao da upozna svoju sopstvenu borbu sa Bogom. On je u svome dosadanjem ivotu pribegavao lukavstvima i prevarama i time je obeastio svoga Stvoritelja. On je sve to uvideo i traio je milost. Kada je osetio snagu svoga protivnika bilo mu je jasno da ima posla sa nebeskim biem. On je traio oprotenje i blagoslov. Iaenje stegna iz zglavka svedoilo mu je, da je bio pobedjen. On se nije mogao vie oslanjati na svoju telesnu snagu i mudrost. Jakov se sada uzdao samo u Boga koji mu je dao obeanje. Sada je naao pravi put. On

97

je morao od Boga izmoliti pobedu nad sobom i Isavom. Jakov nije hteo propustiti ovu priliku; on je odluio da ne pusti andjela dokle ga ne blagoslovi. (P.P.str. 159/4.) St. 27-29. Jakov je pobedio, ali ne svojom telesnom snagom i mudrou, nego vrstim dranjem za Boja obeanja i blagoslov. U ovoj borbi postao je Jakov novi ovek, otuda je dobio i novo ime. Novo ime i iaenje stegna iz zglavka su posledice i obeleja ove borbe. On e se celoga ivota seati ove noi i borbe u kojoj on nije pobedio Boga svojom prirodnom snagom. Pobediti Boga moe samo onaj, koji se ponizno i hrabro dri Bojih obeanja. Ime "Izrael" znai "Bogoborac" tj. borac sa Bogom (pobednik): "Jer si se junaki borio i s Bogom i s ljudima i odoleo si". Jakov se junaki borio s andjelom i pobedio. Taj greni zabludeli smrtnik pobedio je nebesku silu svojom skruenou, pokajanjem i samortvovanjem. On se grevito drao Bojeg obeanja, a srce beskrajne ljubavi nije se moglo ogluiti o molbu grenika. Sada je Jakovu jasno stajala pred oima zabluda koja ga je navela da pomou prevare dodje do prava prvorodjenog. Nije verovao Bojim obeanjima, ve se trudio da vlastitim naporima ostvari na sebi ono, to bi Bog svojim nainom i u odredjeno vreme, svakako izvrio. Kao dokaz da mu je bilo oproteno, promenjeno mu je ime, koje ga je do tada podsealo na njegov greh, a novo ime ovekoveilo mu je pobedu. (P.P. str. 163/1) Pobedonosna borba sa Bogom je najzad zavrena. Ovom borbom pobedio je Jakov ve i ljude, s kojima tek ima da se bori, jer je dobio Gospoda za pomonika uz sebe. Ovo davanje imena nije samo neko asno priznanje, nego dar, blagoslov. Sa Bogom se uopte bori samo onaj, koji treba da izvojuje neko dobro ili milost od Boga. Ovaj dogadjaj je od naroitog znaaja. Smisao ove izrazite borbe koja se ovde tako velia i tako slikovito predstavlja i prikazuje Izrailjskom narodu (up. Os. 12,4.5.) jeste: izvojevanje oprotenja greha. Jakov je sagreio i samo zbog toga je on imao toliko straha od susreta sa bratom. On sada vidi jo jednog neprijatelja u Bogu, koji e ustati protivu njega. Zato, Jakov mora najpre da se bori sa Bogom za oprotenje. Kada ovo oprotenje i milost ostvari, zadobije, onda nema vie opasnosti ni od brata. St. 3O.31/a. Jakov je nazvao ovo mesto borbe: "P-ni-el" (Pniel, Fanuil), znai: "Boje lice", "Jer Boga vide licem k licu" (up. Izl. 33,11; Ponav. 34,1O.). Ova mesta se nalaze na potoku Javoku, nedaleko od Mahanaima. Ovo se mesto spominje jo samo u Sud. 8,8-17. i 1.Car. 12,25. Svakako je ovo mesto postalo Izrailjcima sveto. "I dua se moja izbavi". U ovoj svojoj borbi Jakov se nanovo rodio. -"I sunce mu se rodi kada prodje Peniel". Ovo je jedna lepa i simbolika slika novoga ivota. St. 31/b.32. Izrailj je hramao. Ovde se spominje, da Izrailjci ne jedu krajeve miia na zglavku u stegnu. Posledica borbe je bila da je Jakov hramao na stegnu. Izgledalo je da je kod "Varalice" izbila njegova osobina na telo, kao jedina posledica njegovog ranijeg stanja. Obiaj je Jevreja da ne jedu ove miie, kao uspomena na ovaj vaan dogadjaj njihovog pretka. Boanskim dodirom smatran je ovaj deo za posveen. U Starom zavetu se inae nigde ne spominje ovaj obiaj, samo Mina ga propisuje kao obavezan. Ovde je re o nervus ichidiacus-u, koji je na stegnu najdeblji. Ko pati na njemu on hrama. 1O. Jakovljev susret i izmirenje sa Isavom 33,1-17.

98

Pre ovog susreta Jakov se borio sa Bogom za milost. Strah od svoga greha prema bratu uticao je na Jakova pri njegovom obraenju. On je sada traio zatitu jedino od Boga. Ova poslednja opasnost je bila i najvea, jer je mogao odjednom sve izgubiti. -Da se sve ovako sreno svrilo, ima Jakov jedino zahvaliti svojoj molitvi (v. 32,9-12.) i izvojevanju blagoslova od nebeskog bia. Tek sada, kao bogoborac i pobednik (Izrailj), Jakov je postao onakav ovek kakvog Bog eli. 1. Susret sa bratom Isavom, 1-11. St. 1-3. Nedugo posle borbe sa nebeskim biem, video je Jakov Isava sa 4OO ljudi kako mu idu u susret. On je napravio plan da spase to mu je najmilije, ako bi se Isav pokazao kao neprijatelj. Jakov je podelio svu svoju decu prema materama. Oni su trebali po odredjenom redu da se pojave pred Isavom. Najmilije, Rahilju sa Josifom, odredio je Jakov na kraju, a on sam koraao je na elu povorke kao otac porodice. Kad su se pribliili jedan drugome, poklonio se Jakov bratu 7 puta. Jakov je time pokazao Isavu krajnju pokornost. Ovaj pozdrav je bio najvii i pripadao je samo knezovima. Ovakvom poniznou Jakov je uinio prvi korak za izmirenje. On je ovim izrazio ne samo elju za izmirenjem nego i pokornost Isavu kao starijem i time se odrekao zemaljskog prava prvorodjenja. St. 4-7. Isav je pokazao bratsku ljubav. On je pritrao Jakovu, zagrlio ga, pao mu oko vrata i poljubio ga. Obojica su plakala od radosti to se ponovo vide. U tom su stigle i Jakovljeve ene sa decom, koji su se isto poklonili pred Isavom, poto ih je Jakov predstavio kao svoju porodicu. St. 8-11. Isav pita Jakova emu onolika stoka, koju je on sreo. On je naiao na pet stada i ona zdruena ekaju. To je itava "vojska" (logor). Zato Isav pita: "ta e ti itava vojska ona koju sretoh?" -Jakov u svojoj poniznosti i ne usudjuje se da te znatne darove nazove poklonom, nego jednostavno kae: "Da nadjem milost pred gospodarom svojim." Jakov je znao da mu je bilo potrebno oprotenje od brata. Ovaj poklon je trebalo da bude kao znak izmirenja i poravnjanja. Isav najpre odbija dar i tek na Jakovljevu ozbiljnu molbu prima ga. Jakov objanjava razlog radi koga Isav treba da primi ovaj poklon: "Jer videh lice tvoje, kao da videh lice Boje, tako si me lepo doekao" tj. bratski i prijateljski; jer onome na koga se Gospod gnjevi, sakriva on svoje lice. 2. Rastanak Jakova i Isava, st. 12-17. St. 12-14. Isav se nudi Jakovu, da na ovom dalekom putu on sa svojim ljudima ide pred njima u rastojanju da se mogu videti, kao zatita. Jakov odbija njegovu pratnju, ne zbog nepoverenja nego to nee da vee brata nikakvim obavezama zbog uinjenog poklona. Sem toga, Jakov je eleo da ostane samostalan. On se izgovarao malom decom i bremenitom stokom, za koje bi takvo putovanje bilo naporno. Isav nek samo podje napred a Jakov e poi i ii onako kako mu to prilike dozvoljavaju. Jakov potvrdjuje da e doi Isavu u Sir. Nije jasno da li samo da ga poseti ili da se tamo nastani. St. 15-16. Isav pristaje ali nudi Jakovu nekoliko svojih ljudi kao pratnju. Jakov je i ovo odbio. Isav se najzad vraa u Sir. -Izmirena braa rastala su se. Dva brata sa ovako suprotnim prirodama ostala su najbolji prijatelji. Ovo je bilo najbolje reenje; oni nee imati mnogo veze i nee biti dugo zajedno.

99

St. 17. Jakov je nastavio put i stigao u Sokot (Sukot, znai "staje"; misli se vie na branike, po kojima je ovo mesto dobilo ime). Ovde je Jakov nainio sebi kuu (up. 27,5.). Sukot se nalazi na istonoj strani Jordana (Isus Nav. 13,27.), u jednoj dolini, severozapadno od Fanuila. Mesto Ain es Sakut (Sukot), na zapadnoj strani Jordana, nepoznato je Bibliji. Moda je to neki novi Sukot, nainjen kasnije od samih Sukoana. Koliko je Jakov ostao u Sukotu nita se ne pominje, ali po gradjenju kue moe se zakljuiti da je nameravao due ostati.

100

11. JAKOVLJEV DOLAZAK U HANAN 33,18-34,31. Jakov stie u Hanansku zemlju i zaustavlja se kod grada Sihema, gde kupuje zemlju. On nastavlja misionsku delatnost svoga oca: gradi rtvenike. 1. Jakov u Sihemu, st. (33) 18-2O. St. 18. "Grad Sihem u zemlji Hananskoj". Sa ovim reima misli se kao i obino na zemlju zapadno od Jordana. Jakov se najzad povratio iz zemlje u koju je pobegao, iz Padam-Arama, u svoju otadbinu. Hanan. Molitva patrijarhova, da ga Bog u miru opet vrati u njegovu zemlju, ispunila se. Jakov je neko vreme iveo u Sihemskoj dolini, gde je i Avram ve pre sto godina podigao prvi logor i rtvenik u obeanoj zemlji (v. 12,6). Jakov se nastanio prema (izvan) grada Sihema. St. 19.2O. Tu je Jakov kupio od sinova Emora, oca Sihemova, koji je bio knez tamnonje okoline (34,2), komad zemlje za sto novaca ("sto kesita", komadi srebrnog novca nepoznate vrednosti, koji se spominje jo samo u Isus Nav. 24,32. i Jov 42,11.), na kome je podigao svoj prvi logor. -Tu je on podigao rtvenik i nazvao ga: "Silni Bog Izrailjev" (El-EloeIzrael "Bog je Bog Izrailjev"). Ovo je bilo ime Boga, kome je posveen ovaj rtvenik. (P.P. str. 166/1). 2. Osramoenje Dine, st. (34) 1-24. St. 1. Dina je bila najmladja od Jakovljeve dece. Tek posle 11 sinova rodila mu se ker (3O,21). Jednog dana izala je ona izvan logora (33,18.), da vidi devojke iz ovog kraja, da se upozna sa njima. Ovo se dogodilo svakako odmah posle Jakovljevog dolaska u okolinu Sihema. St.2-4. Nju je video Sihem, sin Emora (Hemor) Evejina (Heviter; v.1O,17.) kneza ove pokrajine (ne samo grada nego i okoline). On ju "je uzeo" tj. odveo kui (oteo), to potvrdjuje stih 26. Otmica u ono vreme nije bilo neto nepoznato (v.12,15; 20,2; 26,10). Posle nasilja pojavila se ljubav prema devojci, i mladi je molio svoga oca, da ga oeni omiljenom devojkom. Ovo je bio posao roditelja u ono vreme (v. 21,21). Otac je trebalo da se izvini za nasilje Jakovu, i kao da se nita nije dogodilo da na redovni nain uzme osramoenu devojku sinu za enu. St.5.6. Medjutim, Jakov je doznao za ovo delo i "outao je" tj. uzdrao se od preduzimanja ma ega dok mu se sinovi ne vrate sa stadom. Sada je jasno otkuda, da najpre Emor ide Jakovu povodom ove stvari. St. 7. Kada je Emor izaao, stigli su i sinovi kui. Kada su uli o dogadjaju oni su bili alosni "to uini sramotu Izrailju obleav ker Jakovljevu", kako ne bi valjalo initi tj. uinjeno je delo koje Izrailjci smatraju za sramotu. (up. Ponav. 22,21; Sud. 2O,6; 2.Sam. 13,12.13). -Kao to je za Lota imala blizina Sodoma rdjavi uticaj i tetu, tako i ovde ima blizina Sihema za Jakovljev dom. Iz ovog dogadjaja se jasno vidi da je i u ono vreme postojao moralni zakon, mada jo nije bio napisan. Narodnom predanju bio je dobro poznat. St. 8-12. Emor nudi ugovor Jakovu i njegovim sinovima: da dadu Dinu njegovom sinu za enu i da se njihova plemena orode te da Jakovljev dom tamo ostane i zajedniki ive. -Sihem, koji je ovom prilikom pratio oca, ponudio je poklone i svaku uslugu roditeljima neveste. St. 13-17. Jakovljevi sinovi, koji su ast i istotu plemena vie cenili od koristi, nee o tome nita da znaju. Oni su traili uslov, da se

101

Sihemljani obreu. Ali, to je bio samo lukavi zahtev da bi se mogli osvetiti za ve uinjenu sramotu. Ovo su nameravali svi Jakovljevi sinovi. Ako Sihemljani ne bi to uinili oni bi uzeli Dinu i napustili njihov kraj. St. 18.19. Sihem i njegov otac nalaze da su uslovi prihvatljivi. Mladi je veoma zavoleo Dinu i zato nije vie oklevao i da se obree. Kako je Sihem bio najugledniji i najomiljeniji u Emorovom domu i ostali su pristali na predlog Jakovljevog doma. St. 2O-24/a. Emor i Sihem su pozvali kod gradskih vrata skup gradjana grada Sihema, da im iznesu ovaj predlog i da donesu odluku. Oni su podsetili gradjane na miroljubivi karakter Jakovljevog doma i na to da ima dosta zemlje da bi se i oni mogli smestiti. Zatim su izneli predlog, da se sa njima sjedine od ega bi imali koristi jer je Jakovljev dom bogat. 3. Pokolj u Sihemu, st. 24/b-31. St. 24/b-26. Sihemljani su prihvatili predlog i obrezali se. Oni dotada nisu bili obrezani, mada im obrezanje nije bilo nepoznato, jer se ono obavljalo ponegde i u Hananu, osim kod Filistejaca koji se nikada nisu obrezivali. - Trei dan obrezanja, kada su obrezani imali groznicu i bolove i kad im je bilo najtee, napali su na njih Simeon i Levi i maem pobili sve mukarce u gradu, uzeli Dinu i odveli je kui. Posle Ruvima, koji je bio najstariji, ova dvojica su se smatrala najpozvanijim za odmazdu radi nanesene sramote Jakovljevom domu. St. 27-29. Ostala braa su ula u grad posle ovog krvavog dogadjaja i opljakali ga, a ene, decu i stoku odveli. "Boravak Jakovljev i njegovih sinova u Sihemskoj dolini, zavrio se nasiljem i krvoproliem. Jedna ki im je bila osramoena i oaloena, dva brata su bila zapletena u ubistvo. Za osvetu, radi nedozvoljenog dela jednog nepromiljenog mladia, ceo jedan grad bio je predan propasti i pokolju. St. 3O.31. Jakov koji je ugovor ozbiljno shvatio, ukorio je Simeona i Levija to mu donose nesree. Ovakvim njihovim postupcima oni e ga omraziti kod naroda ove zemlje. Jakov ima malo ljudi, pa ako se Sihemljani i njihova srodna plemena sloe i udare na njega, istrebie se ceo njegov dom. Jakov kori nepromiljenost sinova, zbog ega ga moe zadesiti veliko zlo. 12. JAKOVLJEVO PUTOVANJE U OEV DOM. ISAKOVA SMRT (35, 1-29) 1. Jakovljevo putovanje u Vetilj i Devorina smrt, st. 1-8. Jakov se pobojao osvete u Sihemu od naroda ovog kraja (34,3O; 35,5). Ali, u to vreme doao je i Boji poziv, da ide dalje. Ovo mu je dobro dolo. St. 1-4. "Ustani, i popni se u Vetilj". Vetilj (Betel) je bio na brdu (up. 12,8; 13,15.). On je trebao tamo da se zadri i da naini rtvenik Bogu. Na mestu "doma Bojeg" iz 28, 22 treba, prema Bojem upustvu, da se naini rtvenik Bogu. To je bilo mesto Jakovljevog zaveta. "Jakov je iz opravdanih uzroka oseao skruenost". On je dao sve potrebne naredbe svojima. "Tudje bogove" (up. Isus Nav. 24,2O.23.) morali su da uklone. Rahilja je imala "terafim" (31,19), a i drugi, imali su i druge bogove (up. 31,53). Uz ove postojali su (st. 4) i razni predmeti i orudja mnogoboakog sujeverja, npr. oboci, koji su sluili kao amuleti i sredstvo za vraanje. Sve se ovo nije slagalo sa slubom Jakovljevom Bogu. Sem toga,

102

oni su trebali da se oiste, da bi isti izali pred Bogom; da se operu i uvaju od svega to moe da uprlja; zatim, da se preobuku, najlepe odelo da obuku (up. Izl. 19,1O). Jakov je oseao da je ovo neophodno potrebno da se prethodno uini, jer je on trebao da podigne rtvenik i na njemu prinese zahvalnu rtvu Bogu, "koji ga je uo u dan nevolje i bio sa njime na putu kojim je iao (kui)". Sve predane idolske predmete zakopao je on pred hrastom (terebint drvetom) kod Sihema. Ovo mesto je igosano kao idolsko mesto. St. 5.6. Ovako spremni poli su oni na put. Sada je moglo lako da dodje do osvete nad Jakovljevim domom, radi krvavog dela. Ali, Bog je ovaj dom uvao; On je pustio strah na ovaj narod tako da nisu ni pokuali da im se osvete. Tako je Jakov sreno stigao u Luz, a to je Vetilj. St. 7.8. Jakov je tamo nainio rtvenik po Bojem uputstvu. O bogosluenju koje je on ovde odrao nita nam se ne kae. Ime "Bog Vetiljski" ("El-Betel") je ime ovog rtvenika ilisvetog mesta, gde mu se javio Bog, kad je beao od brata. Ovde u Vetilju, umrla je Devora, Revekina dojkinja. Devora je u jevrejskoj tradiciji vana osoba. Ona je, prema 24,59 pola sa Revekom u Hanan. Izgleda da se ona vratila u Mesopotamiju posle Revekine smrti, da ivi kod Jakova i snahe, ili ju je moda sama Reveka poslala tamo prema 27,45. 2. Bog se ponovo javlja Jakovu i potvrdjuje mu obeanje, st. 915. St. 9.10. Bog se opet javlja Jakovu u Vetilju, ali sada novome oveku. Onde, gde je poelo vreme Jakovljevog ispitivanja, tamo se i zavrava. Jakov je sada postao stvarni naslednik svoga oca. Bog potvrdjuje njegovo novo ime, Izrailj. On e otsada tako da se zove. Ovo e se ime ubudue vie odnositi na njegovo potomstvo, na izrailjski narod, nego na njegovu linost. St. 11-15. Bog se sada Jakovu predstavlja kao svemogui ("Eladaj"). On stavlja na njega blagoslov, kao nekada na Adama, Noja i Avrama. Bog mu obeava veliko potomstvo i careve i garantuje budue posedovanje obeane zemlje, kao nekada Avramu. Ovde se prvi put spominje, da je Bog i Isaku dao zemlju u posed. Jakov se esto u svom ivotu seao ovog Bojeg javljanja i zasnivao svoju budunost na njemu. (Post. 48,3.4.) St. 13. nas podsea na 17,22. Poto je Bog izrekao blagoslov, On je otiao, a Jakov podie spomenik i posveuje ga ne samo prelivanjem uljem, kao u 28,18. nego i rtvom od pia (vino sa vodom). 3. Venijaminovo rodjenje i Rahiljina smrt, st. 16-22/a. St. 16-18. Jakov je napustio Vetilj i poao prema Hevronu. Njegov cilj je bio oev dom. Na putu, nedaleko od Efrate, Rahilja se porodila; Jakov je dobio dvanaestoga sina. Poto je ovaj teki porodjaj bio u vezi sa bolovima i najzad se zavrio smru majke, Rahilja je svoga sina nazvala "Venonija" ("Ben-Oni", sin bolova mojih), ali otac mu je dao ime Venijamin, to znai: "sin desnice moje" tj. sin sree, jer je desna strana smatrana sreom. Otac je mislio, da bi onakvo ime moglo smetati detetu. St. 19.2O. Rahilja je umrla i Jakov ju je sahranio kraj puta koji vodi iz Vetilja u Efratu. (P.P. str. 168/2) St. 19 i 48,7. objanjavaju da je Efrata sam Vitlejem, mesto dva sata hoda, juno od Jerusalima. Ali, 1.Sam. 1O,2. i d. ne odgovara ovom poloaju Efrate, jer se tamo spominje da je Rahiljin grob prilino daleko na severu od Jerusalima. Medjutim, mesto

103

Efrata je u Venijaminu, i trebalo bi ga traiti vie izmedju Vetilja i Jerusalima (Rama, Jer. 31,15). Najzad, Efrata je uvek, ma gde se ona pojavila, samo Vit-lejem. Svakako se ovde radi o imenu neke pokrajine, koja je dopirala na jugu do Vitlejema. Jakov je na mestu gde je sahranio Rahilju stavio spomenik, da joj se spomen ne zaboravi. U vreme Mojsija postojao je jo ovaj grob i spomenik. Hrianska tradicija isto zna za Rahiljin grob, 1/2 sata severno od Vitlejema. St. 21.22/a. Idua Jakovljeva stanica na putu za Hevron bila je "iza kule Mikdolederske" (kula "Migdal-Eder"). Ovakvih kula za pastirske svrhe, za zatitu stada od nepogode, bilo je kasnije vrlo mnogo ( up. 2.Dnev. 26.10; 2. Car. 17,9). Jakov je iveo izmedju Efrata i Hevrona. " Na putu za Efratu, jo je jedan taman zloin umrljao Jakovljevu porodicu, zbog ega je najstariji sin izgubio pravo na naslednu ast." (P.P. str. 168/4) Izrailj je doznao za ovo. Ovim se namerno prekida izvetaj o tome, da bi se kasnije nastavio u 43,3.4 "i to dou Izrailj". Ovom reenicom se zavrava ovaj odsek. 4. Jakov sa domom stie u Hevron i Isakova smrt, st. 22/b-29. Ovde se daju imena 12 Jakovljevih sinova, odmah posle rodjenja dvanaestog sina. Oni se grupiu prema svojim majkama. Redosled po starosti slae se sa onim iz pogl. 29. Za svih 12 sinova kao i za Venijamina se kae, da su rodjeni u Padam-Aramu. St.22/b-26. Lijini (Leja) sinovi su: prvenac Ruvim (Ruben), Simeon, Levije (Levi), Juda, Isahar i Zavulon (Zabulon). A sinovi Rahiljini (Rahel) su: Josif i Venijamin (Benjamin). Sinovi Vale (Bilha), Rahiljine robinje su: Dan i Neftalim (Neftali). A sinovi Zelfe (Zilpe), Lijine robinje, su Gad i Asir (Aser). St. 27-29. Najzad je Jakov sa celom svojom velikom porodicom stigao svome ocu u Mamriju u Kirijat-Arvu (Arba, grad; up. 23,2.), gde su Avram i Isak iveli kao doljaci. Kada je beao u Mesopotamiju, Jakov je poao prema 28,10. iz Virsaveje (Beraba). Isak je doiveo 180 godina i onda iznemogav umro. On je najdue iveo od trojice patrijaraha. -Sahranu su obavili oba sina, Isav i Jakov, kao to su i Avrama sahranili Isak i Ismailo (25,9). Ovo je dokaz da su braa i dalje, posle njihovog susreta, ivela u slozi. Oni su tada imali 120 godina. Da je Isak sahranjen u peini Makpeli potvrdjuje 49,31. Posle Isakove smrti, Jakov je preuzeo oevo duhovno nasledstvo i postao rodonaelnik ovoga roda, koji se razvio u Boji narod. Posle oeve smrti braa su pola svako svojim putem. Oni su se razili. (P.P. str168/6: 169/1). Jakov je imao 120 godina kada je Isak umro, a kad je Izrailj stajao pred faraonom i doselio se u Egipat imao je 130 godina (25,26:35,28:47,9). Josif je imao tada oko 40 godina. D. ISTORIJA ISAVOVOG POTOMSTVA (Post. 36,1-46)

Pre prelaenja na istoriju (toledot) Jakovljevog potomstva, Mojsije iznosi Isavovu pobonu liniju i izvetaj da je Isav imao tri ene dok je iveo u Hananu,koje su mu rodile pet sinova.Kad se Jakov vratio u Hanan, Isav je sa svojom porodicom i svim imanjem otselio se na podruje Sira. Dalje se daje

104

pregled sinova i unuka Isavovih u Siru kao i edomskih plemena,koja su se obrazovala od njegovog potomstva. Takodje se daju imena plemena starosedeoca ove zemlje. To je potomstvo Sira Horejina (Seira Horejca). Na kraju se daje spisak edomskih careva i jo jednom opti pregled edomskih plemena i njihovih stareina do najnovijeg (Mojsijevog) doba. Ovaj iscrpni izvetaj o Edomu objanjava se time to se on jo uvek smatra Izrailjevim bratom i za izrailjsku istoriju je od naroitog znaaja. Horeji su bili starosedeoci u ovoj zemlji kad se Isav k njima doselio i pomeao se sa njima. Kao to je Bog Izrailjcima dao u posed Hanan, isto tako je dao i Isavovcima ovu zemlju (v.Ponav.2,5: Isus Navin 24,4.) i to celu zemlju, sve do Alaninskog moreuza (Ponav. 2,1. i 1.Car. 9 26.). Pod edomskom vlau Horejci su se dugo plemenski ouvali to dokazuju imena njihovih plemenskih stareina. Tek postepeno su bili potiskivani od novih gospodara i kasnije se izvetava o njihovokm istrebljenju (Ponav.2,12.22.). Veina ovih imena nepoznata su i ovde se prvi put spominju.Postoje slina imena nekih gradova ove zemlje. U 1.Dnev. 1,35-54. ponavljaju se neki podaci iz ovog poglavlja. 1. Isavova porodica i povlaenje na Sir,st.1-8. St. 1. Ime Isav je vie lino ime a Edom je plemensko ime. Zato se Isav i naziva otac Edomaca (edomskog naroda: v. st. 9,43). Dakle ovde je re o Edomu kao narodu. St. 2.3. To su Isavove ene. Njegova se enidba ve ranije spominje u 26,34; 28,9. Isav je u ovo vreme svakako imao vie ena (up. 28,9) ali se spominju samo tri, koje su rodile muke potomke: Hananejka Ada, Hetejka Olivema (Oholibama) i Ismailjka Vasemata. to se tie Hetejke Judite, ona se ovde ne spominje, jer nije imala muke dece. St.4.5. Ovih pet sinova rodile su Isavu njegove ene, dok je jo iveo u Hananu: Elifasa, Raguila (Reguel), Jeusa (Jeu), Jegloma (Jaelam) i Koreja. St.6-8. Isav se otseliio sa porodicom i svom svojom stokom i blagom u drugu zemlju "daleko od Jakova brata svojega" tj. radi Jakova. Isak se uklonio radi Jakova ali tek onda kada se ovaj vratio iz Arama. Razlog njegove seobe je bila nedovoljna paa za stada brae. Isav je znao da e Jakov biti naslednik i da on ne moe raunati na ovu zemlju, pa je zato jo ranije sebi potraio ivotni prostor. Isav-Edom se naselio na Siru (seir). Sir je ime za brdovitu pokrajinu, koja lei izmedju velikog Mrtvoga mora i Alanitskog moreuza. Severni deo ove pokrajine zove se jo Gebal. Arabljani oznauju planinu Sir kao e-erak i razlikuju severni deo (Gebal) i juni (e-erak). U sredini, izmedju Mrtvoga mora i Alanitskog moreuza lei dolina (Vadi) Musa, koja je poznata u Starom zavetu. Ova dolina se nazivala Petrijskom Arabijom, po glavnom gradu ove doline Petri ili Seli. Inae, Edom je brdovita i siromana zemlja. 2. Isav, osniva edomskog naroda, st. 9-14. I ovde kao kod Izrailja i Ismaila imamo 12 plemena i jedno pobono pleme, Amaliani. St. 9. 10. Ovde je re samo o sinovima Elifasovim i Ravulovim, zato se samo njih dvojica i spominju. To su Isavovi sinovi i unuci kao rodonaelnici plemena ( uporedi 1. Dnev. 1,36.37).

105

St. 11. 12. Najpre se spominje hananejska linija. Njen rodonaelnik je Elifas. Njegovo ime nije postalo ime plemena kao ni Reguilovo. Ovde se samo spominje izvestan broj plemena koja potiu od njega: Teman. U Starom zavetu se spominje pokrajina ovoga imena (Jer. 49,20 i Avak. 3,3), koja je bila uvena sa svojih mudraca (Jer. 49,7). Odande je bio i Jovov prijatelj Elifas (Jov 2,11). Prema Jez. 25,13. ovu zemlju treba traiti severno od Edoma. - O Omaru, Sefaru (Sefo) i Gotomiu (Gatem) ne zna se nita. Kenez (Kenaz). Moda je u vezi sa Kenezejima, koji su iveli na jugu u Hananu. Izgleda, da se jedan deo ovoga plemena prikljuio Edomu i on zato dao svome unuku to ime, a drugi deo je primilo Judino pleme. Misli se da je po tome, Jevrejin Halev dobio nadimak: "Kenezej" (Broj. 32,12; Isus Nav. 14,6.14), a Gotonoilo (Otoniel), njegov mladji brat ili zet, naziva se sinom Keneza (Sud. 1,13; 3,9,11; Isus Nav. 15,17). Elifas je imao inou po imenu Tamna (Timna), koja mu je rodila nepunopravnog sina po imenu Amalika (Amalek). Izgleda da ovaj Amalik nije rodonaelnik velikof amalikog plemena koje je mnogo starije (up. 1. Sam. 27,8; Broj. 24,20) i ivelo je mnogo pre Isava u pustoj zemlji, juno od Hanana (up. Post. 14,7). Moda se samo jedan deo ovog velikog naroda prikljuio Elifas - plemenima i tako je dolo do novoga imena. Ostatak, koji je iveo u Siru unitilo je Simeonovo pleme za vreme Jezekija. Judinog cara (1. Dnev. 4,42.43). Medju Horejce uvedena je i njena mati Tamna, prema emu je ova grana Amaliana bila ve u srodstvu sa Horejima (st. 22). St. 13.14. Druga linija je ismailovska linija. To su 4 sina Reguilova. Oni nam nisu poznati. Imena prva tri javljaju se i kod Izrailjaca: Nabot (Nabat), Zare (Zerah), Some (amah) i Moze (Miza). 3. Plemenske stareine koje vode poreklo od Isava, st. 15-19. Ovde se nabrajaju stareine ("Alufim", plemenski knezovi), ili poglavice veih plemena, na koje se narod delio. Njih treba razlikovati od kasnije spomenutih careva, koji su izgleda, bili izborni carevi iz reda plemenskih knezova. Sva ova imena se slau sa imenima Isavovih unuka, osim jednog izuzetka (Gotom). Nabrajajui stareine plemena, nabrajaju se i sama plemena. 4. Pregled potomaka Sira Horeina,st. 20-23, (Up. 1. Dnev. 1,38-42) Ovde se upotrebljava ime Sir, kojim se inae oznaava sama zemlja, da se oznai otac plemena. Oni su pravi starosedeoci prema Isavu koji se tamo doselio. To je bilo najstarijetamonje stanovnitvo za koje znamo (Post. 14,6). Ime horeji dolazi od "hori" to znai "stanovnici peina". Ova je zemlja puna peina, koje stanovnitvu slue kao stanovi. Ovaj narod je nekada bio samostalan dok ga Isavovi potomci nisu potpuno istrebili ili proterali (Ponav. 2,12.22). St. 20.21. Najpre se nabrajaju 7 Sirovih sinova a onda se istovremeno uzimaju za 7 stareina (alufim) horejskog plemena (st. 29.30). Svakoga od ovih sinova nabrajaju se sinovi pa i keri koje moemo smatrati za vea bratstva ili plemena. St. 22-28. Prvi je Lotan. Moda je u vezi sa imenom Lot, ocem Amonaca i Moavaca. U blizini grada Petra postoji pleme po imenu Lijatineh. Njegovi

106

sinovi su Hori, to vie oznauje ime celog ovoga naroda i Heman. Juno od Petre postoji pleme Humajmeh. Sestra je Timna; ona se spominje zbog st. 12. Zatim: Saval (obal), arabij. "mladi lav"), imena njegovih 5 sinova imaju varijantu u 1. Dnev. 1,40; Sevegon (na arabij. "hijena"); Ana, (ker Olivema/Oholibama/, ena Isavova); Dison, Asar (Eser); Rison (Dishan); St. 29.30. Ovde se nabrajaju 7 stareina (alufim) horejskih plemena, koji se, vidimo, potpuno slau sa 7 Sirovih sinova. Imena sinova kao stareina su istovremeno i imena plemena. 5. Carevi u Edomu, pre nego to je Izrailj imao cara, st. 31-39. (Up. 1. Dnev. 1,43-50). Ovo su edomski carevi do Saula, prvog izrailjskog cara. Isavovo potomstvo je u razvoju carske moi ilo ispred Jakovljevog potomstva, jer je i Isav bio prvorodjeni. Da je u edomskoj zemlji pre uzimanja Hanana od strane izrailjaca bilo careva jasno izlazi iz Broj.20,14 i Sud. 11,17. Ovo nisu bili nasledni carevi nego izborni (up. Is. 34,12); zato se kod svakog cara spominje i mesto njegovog porekla. Ovde se nabrajaju osam careva, a poslednji, Adar, je bio svakako u vezi sa Mojsijem, kad su Izrailjci traili da predju preko njihove zemlje (Broj. 20,14). St. 31-39. Prvi car je bio Valak, sin Veorov (ime Vala /Bala/ u LXX Valak /Balak/, "ben Beor" je esto). Ovde nije re o videocu Valaku (Balak). Ime mesta Denova (Dinhaba) je nepoznato. Jovav (Jobab). Grci su u LXX ovog cara izjednaili sa Jovom, to je pogreno. Njegovo ime mesta Bosora (Bosra) je nekada znamenito mesto na zemlji a danas malo mesto u Gebalu el-Buseirah, 6 km. juno od Mrtvog mora. - Asom (Huam), iz temonske zemlje. - Adad, koji je pobedio Madijance u Moavskom polju. Ovaj se podatak spominje jer je od veeg znaaja. - Samada (Samlah) - Saul iz Rovota (Rehabot). Valenon (Bal-Hanam) i na kraju Adar (Hadar). Ovaj se car podrobnije opisuje, jer Mojsije, pisac ove knjige, zna o njemu vie nego o drugima. Ovde se spominje i ime njegove ene i njeno poreklo. 6. Pregled stareina Isavovog plemena, st. 40-43. Ovde se napominju i nabrajaju poglavice edomskih plemena od Isava (Ezava), prema njihovim porodicama, mestima stanovanja i imenima. Ova imena se ne poklapaju sa onima spomenutim u st. 10-19. Izgleda da je ovo lista imena osnivaa nekih plemena, s jedne strane a sa druge imena podruja ostalih plemena. Ovo je, izgleda, stanje po novome uredjenju i podeli ove zemlje. E. ISTORIJA JAKOVLJEVOG POTOMSTVA (Post. 37,1-50,26)

Sadrina ovog poslednjeg dela Postanja je istorija Jakova i njegovih sinova. Ona poinje sa njegovim stupanjem u oevo nasledje. Sad je on glavni nosilac obeanja, posednik obeane zemlje i otac Bojeg naroda Izrailja. - O samom Jakovu, glavi i stareini izrailjevog doma u Hananu, ovde je znatno manje rei. Ono to je dalje proivljavao bilo je vie dogadjaj sa njegovom decom. Jakov je mnogo prepatio i zla doiveo zbog zlih nagona i dela svoje odrasle dece, koja su bila samovoljna; ali on je

107

sve to strpljivo snosio i pokazao se kao Boji ovek. Ostatak ivota patrijarha Jakkova moe se podeliti u dva doba: Prvo, vreme njegovog stanovanja u Hananu, gde se opisuju zla dela njegovih sinova kao i rastenje i razvijanje izrailjevog doma i drugo, seoba izrailjevog doma u Egipat i njihov ivot u Gesemskoj zemlji kao i njihovo mnoenje i rastenje. - Sve ovo je toliko povezano sa Josifovom istorijom da se slobodno moe rei da se svi ovi dogadjaji okreu oko Josifa, njegovog ivota i dela. Osim Post. 38, gde je re o postanju Judinog plemena, nema nijednog poglavlja do kraja Postanja u kome nije re o Josifu. Istorija Jakova i njegovih ostalih sinova protkana je i usko vezana sa Josifovom istorijom. - Ovaj poslednji deo knjige Postanja moe se podeliti u tri odseka: I. JOSIFOVA PRODAJA U EGIPAT; IZVETAJ O JUDINOM GREHU SA JOSIFOVE NEVOLJE I UZDIZANJE (37,1-41,57). 1) Josif prodan u Egipat (37,1-36) Samo sa nekoliko rei u poetku o Jakovu, odmah se prelazi na Josifovu istoriju. 1. Josifov karakter i poloaj u Jakovljevome domu, st. 1-11. St. 1. Jakov je ostao u Palestini dok je Isav napustio obeanu zemlju i nastanio se u zemlji Sir. Jakov je kao i njegov otac iveo samo pastirskim ivotom u Hananu. St. 2. Od ovog stiha opisuje se istorija (toledot) Jakova i njegovih sinova, najvie Josifa. Josif koji je tada imao oko 17 godina, izgleda da je kao mladi bio pridodat starijoj brai da poslui svakako oko male stoke. On je bio valjan i estit mladi, posluan roditeljima i pun vrlina. "Ali ipak, naao se jedan iji je karakrer bio sasvim razliit. Bio je to Josif, stariji sin Rahiljin. Njegova retka lina lepota bila je samo otsjaj unutranje lepote duha i srca. ist, vredan i veseo, deak je odavao i moralnu ozbiljnost i vrstou, sluao je oevu nauku i eleo da bude posluan Bogu. Osobine, kojim se kasnije u Egiptu isticao - krotost, vernost i istinitost, mogli su se zapaziti u njegovom svakodnevnom ivotu." (P.P. str. 170/3) On je otvoreno i iskreno govorio ocu o zlim postupcima njegove brae, koje on nije mogao odobriti. Josif je imao dobre duhovne oi i moralni temelj. St. 3.4. Jakov je najvie voleo Josifa od sve svoje dece, svakako to je on bio Rahiljin sin i rodio mu se tek u starosti a i sam Josif je bio dobar i posluan sin. Otac je tu svoju ljubav naglasio i u odevanju ljubimca. Jakov je dao saiti naroitu haljinu za Zosifa. To je bila iroka arena gornja haljina sa dugim rukavima, koja je dopirala sve do lanaka, dok su obine bile samo do kolena. Ovo je bila odea otmenih ljudi i carskih keri dok su bile devojke (spominje se samo jo u 2. Sam. 13,18). Ovo je izazvalo kod brae takvu zavist i mrnju, da ga nisu mogli ni pogledati ni lepo sa njime govoriti. Ova oeva naklonost i isticanje omiljenog sina bilo je kasnije uzrok njegove velike nesree i alosti. (P.P. str. 171/2) St. 5-11. Snovi koje je Josif imao i ispriao brai, jo vie su pojaali njihovu zavist i ojaali njihovu mrnju prema bratu. Prvi san je Josif TAMAROM;

108

ispriao samo brai. Josif je usnio da su bili na polju i on vide kako se njegov snop uspravio a snopovi njegove brae su ili okolo i klanjali mu se. Braa su ga otro ukorila zbog ovakvog sna. Svoj drugi san Josif je ispriao brai i ocu. On je u snu video sunce, mesec i zvezde kako mu se klanjaju. Sad ga je i sam otac ukorio pred braom za snove, jer se pobojao zbog njegovog uzvienja. Ali, ipak je ostala slutnja u oevom srcu da e se ovo ostvariti. "Uprkos prividne strogosti Jakov je verovao da je Bog Josifu otkrio budunost." (P.P. str. 171.) 2. Namera brae da Josifa ubiju i bace u jamu, st. 12-24. St. 12-14. Braa su oterala stada u Sihem, da ih tamo napasaju. U toj okolini bilo je dosta trave. Jakov je tada jo stanovao u Hevronu. Sihem je bilo mesto u kome su braa trebala biti obazriva s obzirom na prolost (v. Post. 34.). Sem toga, Jakovu su neka zla dela svojih sinova dola do uiju. Zabrinut za decu i stoku Jakov je hteo da dozna kakvo je tamo stanje. Zato on alje sada Josifa da mu donese izvetaj. St. 15-17. Josif je uzalud traio brau u Sihemu. Raspitavi se kod nekog oveka dobio je obavetenje, da su otili za Dotaim (Dotan, up. 2. Car. 6,13-20), mesto na jugu Jesrealske ravnice. On je odmah poao za njima i naao ih u Dotamu. St. 18-20. im su braa videla Josifa iz daleka da ide k njima, oni su se dogovorili da ga ubiju i bace u "jamu" tj. cisternu, kojih je tamo bilo vie i da posle ocu kau, da ga je neka zver rastrgla. "Pa da vidimo ta e biti od njegovih snova", znai kako e se oni ostvariti. Oni su mu nadenuli podrugljivo ime "sanja". Iz svega ovoga se vidi da su se oni bojali, da se njegovi snovi jo mogu i ostvariti. St. 21.21. Ruvim (Ruben), najstariji sin dao je protivpredlog, da ne prolivaju krv svoga brata, nego da bace u cisternu, gde bi on sam umro od gladi. Ruvim je ovim predlogom imao nameru da spase brata on je oseao moralnu odgovornost . (P.P str. 172/4) St. 23.24. Oni su ga bacili u cisternu u kojoj nije bilo vode (up. Jer. 38,6), poto su mu prethodno skinuli haljinu, to je jasno otkrivalo njihovu nameru, prema st 20.31 i 32. 3. Braa prodaju josifa ISmailjcima, st.25-30. St. 25-27. Posle ovoga su braa obedovala. Za vreme jela primetili su oni iz daleka da se prema njima pribliava neki karavan. On je dolazio iz Galada, gde du iveli Ismailovci. To su bili trgovci snabdeveni robom za Egipat. Oni su nosili "mirisavo korenje" (tragakant), koje raste na Livanu, "miris" (balzam), koji se pravio u Galadi i Palestini i "izmirnu" (ladanum), mirisavu smolu, koje ima u Arabiji, Siriji i Palestini. - OVu priliku je iskoristio Juda, da dade brai dobar predlog. Oni ne bi imali nikakve koristi, kada bi Josifa ubili a njegovu smrt zatajili. Zato, bolje je da ga prodaju Ismailjcima, tako da ga ne moraju ubiti, je t je njiho brat, njihova krv. Juda je sa ovim predlogom upravo nastavio ono to je Ruvim otpoeo - da se spase ivot bratu. Josif bi u ovoj cisterni umro od gladi, a Juda je mislio da je bolje da dalje ivi pa makar kako rob. Braa su pristala na ovaj predlog.

109

St.28. Oni su izvukli Josifa iz cisterne i prodali ga Ismailjcima za 20 srebrnih sikala. "Kad je Josif ugledao trgovce, odmah mu je bila jasna uasna stvarnost. Od robovanja se vie plaio nego od same smrti. Preplaen obraao se jednom po jednom od svoje brae, ali uzalud. Neki su zaista bii dirnuti saaljenjem, ali su se bojali da ne ispadnu smeni, te ostae nemi. Svi su oseali da su ve i suvie daleko otili, da bi mogli natrag. U sluaju da Josif bude potedjen, on e svakoko rei ocu za njigovu okrutnost, prema njegovom najmilijem sinu. Srca su im ostala tvrda ped njegovim molbama, i oni ga predae u ruke neznaboakim trgovcima. Karavan produi put i uskoro se izgubi iz vida" (P.P. str.173/1) St. 29.30. Kad se Ruvim, u nameri da spase brata, pribliio cisterni i nije ga vie tamo naao, on je bio u velikom oajanju, jer nije znao kako da se pojavi pred ocem. (P.P. str. 173/2) 4. Braa lano obavetavju Jakova, St. 31-35. St. 31-34. VBraa su napravila plan da bi sakrili istinu od oca. Oni su zaklali jare i u njegovu krv natopili Josifovu haljinu. Tada su haljimu poslali ocu, tobo uu brizi da nije moda njihovog brata rastrgla neka zver. Oni su ovaj trenutak oekivali sa strahom, ali se nisu nadali tolikom bolu i alosti svoga oca. Jakov je razderao haljine i vezao kostret oko sebe i dugo alio za Josifom. St. 35. Svi sinovi i keri pokuavali su da ga utee, ai oni nisu uspeli. Njegova alost nije ni vemenom popustila. On je stalno govorio: "S tugom u u grob (eol) lei z a sinom svojim". Tako je otac oplakivao svoga sina." Niko od brae, pa ni sa, Ruvim nije se usudio da kae istinu ocu. "Ostali sinovi su se uplaili od svoga greha, ali strahujui od oevih prekora, ipak su u svojim srcima sakrili svest o grehu, koji se ak i njima uinio velikim." (P.P. str. 173/2). 1) Izveptaj o Judi i Tamari (38, 1-30) U istoriji o JOsifu umetnut je ovaj izvetaj, koji nas upoznaje sa postankom tri glavne porodice Judinog plemena (v. Broj. 26,19-22), koje je tako znaajno za istoriju Izrailja. Ovaj dogaaj sa Tamarom dogodio se u vreme kada je Josif bio prodan. 1. Juda se odvaja od brae i eni sa Hananejkom, 2t.1-11. St.1. Juda se odvojio od svoje brae. On je napustio Hevron i doao u brda Adulama (v. Isus Nav. 15,35), kod ravnice Sefala, severozapadno od Hevrona. On se pribliio neobaurivo mnogobocima i to je imalo za njega tepkih posledica. Juda se sprijateljio sa nekim Odolamejcem (Adulamejac) po imenu Iras (Hir). IZgleda pema st.12 da su imali i zajednika stada, ali Juda je bio glavni vlasnik. St. 2-5. Kod ovog svog prijatelja video je Juda Savu (ua), ker nekog Hananejca i oenio se njome. Ona mu je rodila tri sina: Ira (Ger), Avnana (Onan) i Siloma (Sela). Poslednji se rodio u Hasvi (Kezib), mesto u Judinoj ravnici, koje se inae zove Akzib (v. Isus Nav. 15,44). Ovo je mesto kasnije smatrano za postojbinu Silomovog roda (1. Dnev. 4,21).

110

St. 6-11. Kad je prvoroeni Ir odrastao izabrao mu je otac, prema jevrejskom obiaju, enu po imenu Tamara, koja je takoe bila Hananejka. Bog je kaznio smru Ira, jer je zlo inio. Ovo je prvi put da se u Svetom pismu spominje, da se sam Bog umeao i kaznio smru nevaljalog oveka. Drugi sin Avnan trebalo je da "podigne seme svome bratu" tj. da mu posigne potomstvo, jer je umro bez dece. Sam Juda trai od sina da stupi kao tzv. Levir (dever) u "leviratsku brak" sa Tamarom. On se pokazao samoiv i bez ljubavi prema bratu. Zbog ovakvog postupanja BOg je i njega ubio. Juda je sada smatrao Tamaru za enu koja donosi nesreu i zato nije hteo da sa njome svog treeg sina. On je je poslao njenim roditeljima pos izgovorom da ostane udovica dok njegov najmlai sin SIlom odraste. Udovice koje nisu imale dece vraale su se svojim roditeljima (up. Lev. 22,13). 2. Tamara pridobija lukavstvom Judu, st. 12-30. St. 12. Posle izvesnog vremena umrla je Judina ena Sava, i on je prestao da ali za njom. Tamara je ekala dok ova alost proe i onda je nainio plan da sama ostvari leviratsku dunost. Prilika se pruila, kad je Juda sa svojim prijateljem Irasom iao u Tamnu (Timna) up. Isus Nav. 15,57), na Judinim gorama da nadgleda strianje svojih stada. St. 13.14. Tamara je doznala za put svoga svekra i odluila da ovom prilikom osvari svoj plan. Ona je skunula udoviko ruho i pokrila lice da je Juda ne bi prepoznao i onda se zavila u koprenu ("pokri se i obavi koprenom"), kao to je bio obiaj kod bludnica (v. Prie 7,10). Ona se smestila pred gradom Enaimom i tamo ekala svoga svekra, pravei se da je "posveena" tj. da to ini u ast Astarote, boginje ljubavi. Blud iz verskih razloga bio je veoma prouren u Hananu . Ovakve su obino sedele po putevima (up. Jer. 3, 1.2) St. 15-18. Juda je smatrao Tamaru za bludnicu, pa joj je ipak priao. On je traio da je oblee. Ona trai za to jare, a dok ga Juda ne poalje zalogu. Boginji ljubavi se obino rtvovalo jare. Ona se obino pretstavjala kako sedi na jarcu. Od zaloga traila je Tamara stvari kojima bi mogla kasnije da dokae poreklo njene trudnoe. Ona je zatraila tri stvari, koje su lina svojima. To su: prsten- peat, koje je Juda nosio o vrpci na vratu, kao jo i danas arabljani i tap, koji je obino bio ukraen i skupocen. I u Vavilonu je svaki ovek nosio ovakav prsten i tap. Taj obiaj je bio poznat i meu Jevrejima. St. 19-23. Sa zalogom otila je Tamara svome domu i tamo se opet preobukala u udoviko odelo. Kad je Judin prijatelj Odolomejac doneo obeano jare da bi iskupio zalog, on nije mogao vie nai tu enu, jer se ona tamo samo privremeno bavila. On je u tome obavestio Judu, koji se sa time zadovoljio, jet je zaloga imala veu vrednost od jareta. On nije ni pokuavao dalje da se raspituje da se ne bi stvar otkrila i on osramotio. St. 24-26. Otprilike tri meseca kasnije, Juda je bio obaveten da mu je snaha zatrudnela u bludu. On je nameravao da je spali na temelju vlasti koju je imao kao otac porodice (up.. Post. 31,32). Tamara je mogla biti smatrana kao preljuboinica, jer je bila Silomova verenica. Pema zakonu, kazna za obinu preljuboinicu je kamenisanje (Lev. 21,9). Ovde se patrijarsi javljaju kao Boji ljudi i sluge, ali se ovo ticalo i samog Jude. Kad je Tamara trebala biti izvedena na izvrenje kazne, poslala je

111

ona zalog Judi, iz koga je on jasno video o emu se radi. On je morao priznati da je ona pravednija od njega. Juda nije nastavio da ivi sa snahom kao sa enom. St. 27-30. Kaad je dolo vreme Tamara je rodila blizance. ovaj sluaj potsea nas na sluaj Reveke. Babica je pri poroaju jednom detetu vezala crvenu vrpcu za ruku i time ga je naznaila prvencem, ali se ipak ono drugo dete prvo rodilo. Babica, korei prvoroenog rekla je: "Kako si prodro?" Ona mu je dala ime Feres (Perez, znai "prodira"). "Neka ti bude prodor". Smisao babiinih rai nije jasan. Izgleda da se misli na krivicu cepanja majke usled ovog poroaja. Neki mesle da se ove rei odnose na cepanje (prodor) jedinstva Davidovog doma posle Solomuna, kada su se veina plemena odvojila od Davidove dinastije. Ali, ovde nije pogoen Feres za razliku od Zare, mada je David njegov potomk, nego se ovde svakako misli na Davidov dom ili celog Judu. Drugo dete je nazvano Zara (Zerah, znai "izlaz", jer je on prvi iziao. 3) Josifove nevolje i uzdizanje u Egiptu (39,1-41,57) 1. Josif u slubi kod eterfija, st. 1-6. St. 1. Josifa je kupio kao roba od Ismailaca Petefrije (drugi oblik imena Potifar, znai: "onaj, koji je suncu posveen"). On je bio faraonov dvoranin i "zapovednik straarski" tj. zapovednik dvorske strae (tanije "stareina krvnika", izvrilac smrtnih kazni). Pod njegovim je nadzorom bio i dravni zatvor. Ovakva sluba je bila poznata i kod Vavilonjana (v. 2. Car. 25,8; Jer. 39,9; Dan. 2,14). - U dom ovoga inovnika bio je Josif prodan. Tu je on trebao da pokae svoj karakter. (P.P. str. 175/2) St. 2-6/a. Poto je Bo bio sa Josifom on je bio zadovoljan i srean. I sam gospodar je primetio da Josifu ide sve od ruke. Petefrije je imao sve vee poverenje u njega i najzad ga je postavio za upravitelja nad svim njegovim imanjem. Josif se okazao vredan, preduzimljiv i savestan pa je Gospod zbog njega blagoslovio ovaj dom. "Josifova smelost i vernost, pridobile su srce njegovog gospodara, i on ga je, najzad vie smatrao kao sina nego roba. Mladi je tako doao u dodir sa uglednim i uenim ljudima i stekao znanje iz nauke, jezika i poslova - obrazovanje koje je bilo potrebno buduem prvom ministru." (P.P. str. 176/1) Gospodar je sve to je imao prepustio Josifovom upravljanju sa punim poverenjem u njega, i nije ni okko ega brinuo osim za jelo. 2. Josifova moralnost i potenje, st. 6/b-18. St. 6/b-12. Nemoralna gospodarica je bacila svoje oko na lepoga mladia i ponudila mu se. Ali Josif je to odluno odbio, ukazujui na neogranieno poverenje njegovog gospodara u njega. On je eleo da ostane veran i poten, i da Bogu i svom blinjem ne grei. ena je sve vie navaljivala i svaki dan mu o tome govorila. (P.P. str. 176/2) St. 13-18. Da bi se osvetila Josifu zbog njenog tobonjeg ponienja kao i eentualne mogunosti da sam Josif sve to otkrija njenom muu, odluila je ona, da ga lano optui kod mua za tobonje nasilje nad njom. Ona je

112

veto pozvala sluge da bi posluili kao svedoci. "Vidite, doveo nam je Jevrejina da ovde tera obest", znai, da je Josif od neistog pastirskog plemena Jevreja a njen mu ga je opet uzeo u kuu. Ona je ovim reima htela da pokae kako je ona uvek vila nezadovoljna sa Josifom. Dokaz njegove krivice je trebala da bude njegova haljina. Ona ju je uvala dok joj je mu bio kui. Kad je on doao ena mu je predala Josifovu haljinu i ispriala ta joj se tobo dogodilo. 3. Josif u tamnici, st. 19-23.

St. 19.20. Kad je gospodar to uo on se razgnevio. Ne kae se, da se razgnevio na Josifa; verovatno da u svoju enu nije imao poverenja. Gospodar nije strogo kaznio Josifa. On ga je samo bacio u zatvor, jer ga je ipak cenio. "Da je Potifar verovao optubama svoje ene, mladi Jevrejin bi svakako izgubio ivot. Ali skromnost i ispravnost, kojima je dosada bio ukraen njegov ivot, svedoile su o njegovoj nevinosti. Da se ne bi kvario ugled kue njegovog gospodara, ipak su ga predali sramu i suanjstvu." (P.P. str. 179/1) St.21-23. Bog je sa Josifom i u tamnici. ON je i tamo zadobio poverenje kod glavnog tamniara. Ovaj je Josifa postavio za vodju nad ostalim zatvorenicima, da ih nadgleda i rukovodi poslovima. Tamniar je imao puno poverenje u Josifa te ga zato nije nadgledao. Bog je Josifa vodio kroz kolu a Josif se nije opirao. On je mirno i strpljivo sve podnosio i nije odstupio od Bojih naela. (P.P. str. 179/2) 4. Josif tumai sne faraonovim dvoranima, 40,1-23.

St. 1-3. Josif je posluivao dva visoka dvorska inovnika (dvoranina) zapovednike nad peharnicima i hlebarima, koji su neto sagreili faraonu i bili kanjeni na zatvor. Egipatski dvor je bio vrlo bogat sa raznovrsnim inovnicima, medju koje su spadali i ova dvojica. Ove slube su poznate i na persijskom dvoru pa i doskora i na turskome dvoru. Ovi kanjenici su bili zatvoreni u kui "zapovednika straarskog", gde je ustvari bio dravni zatvor. St. 4-8. "Zapovednik straarski" je dao ovoj dvojici otmenih carskih inovnika svoga roba Josifa, da ih posluuje. Oba inovnika su jedne noi usnila "svaki drukiji san i svaki od njih je imao drukije znaenje". Poto su bili uznemireni zbog snova, Josif ih je ujutru naao neraspoloene. Oni su oseali da njihovi snovi imaju neto da im otkriju, neko naroito znaenje za njih same i zato su trebali tumaenje. Oni nisu znali kome da se obrate. Josif ih je uputio na Boga koji jedini zna pravo tumaenje snova, poto ih je on sam dao. Prema starom egipatskom miljenju proricanje i tumaenje snova dolazi samo od bogova. Oni su tumaenje smatrali kao dar bogova ljudima, ali Josif im naglaava da je znaenje njihovih snova jedino u Bogu. Josif zahteva od njih da mu kau svoje snove. On je smatrao da je u vezi sa ovim Bogom. Kao pravo Boje dete Josif se pita, u svim prilikama, koji je smisao i cilj svega. St. 9-15. Zapovednik nad peharnicima je video u svome snu okot na kome je bilo tri loze, koje su procvale i grodje na njima sazrelo. Dalje je usnio, kako je drao faraonov pehar u ruci, iscedio grodje i ponudio pehar

113

faraonu. U Egiptu je vinogradarstvo bilo davno dobro oznato, jo za vreme starog egipatskog carstva. Po njihovome verovanju Oziris je pronaao sadjenje vinograda i prvi pio vino. Ovde vidimo da faraon pije sok od grodja. Stari egipatski vladari su istina pili i vino ali u ogranienoj koliini, jer im je bio propisan sveteniki nain ivota. Ali upotreba soka od grodja je bila neograniena, zato je ova slika bila veoma pogodna. Josif je protumaio peharniku sam: tri loze su tri dana, tada e on biti ponovo faraonov peharnik. Josif je svome tumaenju jo dodao i svoju molbu, da ga se peharnik seti i da ga izvadi iz zatvora. On je naglasio da je ukradjen u Palestini i potajno odveden tj. da on nije rob po poreklu i da u Egiptu nita nije uinio za ta bi trebao biti zatvoren. St. 16-19. I stareina nad hlebarima, ohrabren Josifovim tumaenjem sna stareini nad peharnicima, ispriao je svoj san. Stareina nad hlebarima je video tri bele kotarice na svojoj glavi u kojima je bilo svakojakih kolaa i ptice su jele iz tih kotarica na njegovoj glavi. U starom Egiptu mukarci su nosili predmete na glavi, a ene na ramenima. Josif je protmaio san i stareini nad hlebarima iako je bio nepovoljan. Josif nije oklevao da protumai san iako je donosio nesreu. On je morao raunati na to da e se hlebarnik ljutiti na njega. On se nije ni izvinjavao niti molio za sebe. I ovde tri kotarice znae tri dana. Za tri dana e njemu biti odseena glava i obeen na drvo, na kome e ptice jesti njegovo meso. Josif je upotrebio isti izraz "uzee te" kao i za stareinu nad peharnicima samo u drugom smislu. St. 20-23. Sve se ispunilo kako je Josif protumaio. Posle tri dana, kada je faraon proslavljao svoj rodjendan, stareina nad peharnicima je bio povraen u svoju slubu a stareina nad hlebarnicima obeen. Ali, stareina nad peharnicima je zaboravio na Josifa i on je ostao jo dve godine u zatvoru. P.P. str. 181/1. 5. Faraonovi snovi, 41,1-24. St. 1. Posle dve godine usnio je sam faraon dvostruki san. Ovi snovi su dolazili od samog Boga i oni su trebali da postignu vie ciljeva: 1) Da se istiniti Bog objavi Egiptu. 2) Da se Josifova porodica preseli u Egipat. 3) Da se Egipat spase od gladi, i 4) da se Josif uzdigne. St. 2-7. Faraon je usnio da stoji na obali Nila. On je video kako sedam dobro ugojenih krava izlaze iz Nila i pasu u movari pokraj vode. Zatim je video kako drugih sedam runih i mravih krava izlaze iz reke stadoe pored dobro ugojenih krava. I one mrave krave pojedoe one debele krave. U tom se on probudio. - Faraon je opet zaspao i video u snu sedam jedrih i lepih klasova kako su izrasli iz stabljike, a iza njih opet isklijae sedam klasova malih i "sprenih od istonog vetra". Ovi mali pojedoe one velike klasove. Tada se faraon probudi oda sna. - Plodnost Egipta zavisi od poplave reke Nila, zato iz nje izlaze krave. Bik je u Egiptu bio simbol Nila, i naroito posveen bogu Ozirisu, tobonjem iznalazau zemljoradnje. Krava je opet bila simbol zemlje i ishrane, Ona je bila posveena Izidi, boginji plodonosne zemlje, koju je Nil nanosio. Stanje mravih pored debelih krava jasno oznauje rodne i nerodne godine. Klasovi se mogu objasniti po sebi. Rastenje na jednoj stabljici prikazuje povezanost sedam godina.

114

St. 8. Faraon je bio uznemiren zbog ovoga sna. On je pozvao uene Egipane, ali mu oni nisu mogli protumaiti san. Ime "pismoznalci" (vraari) oznaava jednu sveteniku kastu, koja se bavila hijeroglifima (staro egipatsko pismo), kosmografijom (opisivanje vasione) i zvezdarstvom. Svetenici su bili u isto vreme vraari i proricai budunosti. Jasno je da san koji je sam Bog dao faraonu nisu mogli naunici, vraari i mudraci ovoga sveta pravilno protumaiti faraonu, mada su svi pojmovi u snu bili poznati egipatskoj verskoj simbolici. I sam Josif izjavljuje da ovaj san moe protumaiti samo Bog (v. st. 16.25). St. 9-14. Sada se stareina nad peharnicima setio Josifa, kako im je on tano protumaio sne u tamnici. Faraon je odmah naredio da se Josif dovede pred njega. (P.P. str. 180/3) Josif se odmah uredio da vi mogao izai pred faraona. Pred faraona se moralo uredno izai, a to znai po egipatskom obiaju da se oia glava i brada i obue naroito odelo. St. 15-25. Faraon je pohvalio Josifa da on im uje snove odmah moe da ih tumai, ali Josif mu odgovara: "To ne mogu ja uiniti, nego e Bog dati faraonu povoljan odgovor." Time je on hteo rei da je Bog pravi tuma snova i on e to preko njega uiniti faraonu. Zatim je faraon ispriao josifu svoj prvi san. Faraon dodaje, da on tako rune i mrave krave jo nije video u Egiptu. Kada su ove mrave krave pojele one debele nije im se nita poznalo. Faraon je ispriao i svoj drugi san josifu. 6. Josif tumai faraonu snove, st. 25-32. St. 23-31. Josif izjfavljuje faraonu da su oba sna istog znaenja. On mu tumai: sedam lepih krava i klasova znae sedam rodnih godina, a sedam mravih krava i turih klasova, sedam nerodnih i gladnih godina. Bog javlja faraonu da e u budunosti prvih sedam godina biti vrlo rodne a posle toga nastupie sedam godina potpuno nerodnih koje Egipat ne pamti. St. 32. Ponavljanje sna znai da je Bog vrsto odluio, i da e to uskoro nastupiti. 7. Josifov savet faraonu, st. 33-36.

St. 33-36. Posle tumaenja sna dao je Josif i dobar savet faraonu. Po ovom savetu faraon je trebao da odredi nekog razumnog oveka koji bi bio nadglednik nad celom zemljom u ovome pravcu. Faraon bi trebao da naredi stareinama u zemlji, da svake od sedam rodnih godina uzimaju od teaka peti deo od zemaljskoga roda penice i da je sauva po spremama i gradovima za neplodne godine. Ovo bi trebalo da se ini pod njegovom vlau i naredbom. Ove mere ne bi znaile veliki teret za narod za vreme rodnih godina, a nakupilo bi se dosta ita, da nebi narod kasnije umirao od gladi.

115

8.

Postavljanje Josifa za nadzornika, st. 37-45/I.

St. 37-38. Faraon i njegovi dvorjani su prihvatili Josifov savet. Oni su verovali da je san dobijen od boanstva, i smatrali su da bi na taj poloaj trebao da bude postavjen samo ovek koji ima boanskog duha. (P.P. str. 181/3) St. 39.40. Faraon je odluio da samog josifa postavi nad svojim narodom i ovim poslom. (P.P. str. 181/2) Josif izlazi iz dubine i podie se na najvie mesto. Samo po prestolu moglo je da se raspozna faraonovo velianstvo, inae Josif je trebao da bude drugi gospodar u Egiptu. St. 41-45/I. Ono to je faraon odluio to je i uinio. On je Josifa postavio za gospodara Egipta i predao mu sve znake carskog dostojanstva: carski prsten (up. Jestira 3,10; 8,2), skupocenu platnenu haljinu, koju su nosili samo svetenici i ugledni dvorani i najzad, zlatni lani oko vrata, kao znak njegove vlasti. Ovako obuenog postavio ga je faraon na njegova kola, koja su ila odmah iza carskih kola pri javnim sveanostima. Za vreme vonje, vesnik je opominjao narod da se josifu klanja kao faraonu ("ablek", "uvajte se"). On je obavetavao narod da je faraon Josifa postavio vezirom nad celim Egiptom. Sem toga, faraon mu je predao punu vlast. Bez Josifove volje nita se nee dogoditi u Egiptu. Faraon je dao Josifu i drugo ime: "Zaf-nat-pa-aneh" (u LXX, grki: "Pson-om-pf-eneh"). Prvi slog "zaf" znai hrana (ito); "nat" je propozicija od; "pa" je lan, a "aneh" znai ivot, a sa lanom znai "ivo bie" (ivot). Svi ovi slogovi su egipatskog porekla i zajedno znae: "Hrana (ito) ivima." Faraon je u isto vreme oenio Josifa sa Asenetom (Asenat, znai: "koja pripada Natu"), kerkom Potifara, onskog svetenika. Na starom koptskom jeziku ovaj grad On ili In, znai "sunce". Ovaj grad je od najstarijih vremena bio sedite svetenika, koji su tamo sazidali uveni hram posveen suncu. Ovi svetenici su se odlikovali svojom uenou. Sam "Potifera" je bio, prema svome imenu, svetenik boga sunca - Ra. Svetenika kasta je bila carska kasta. Carevi i ratnika kasta bili su primljeni medju svetenike i njihovo znanje im je bilo otkriveno. To se dogodilo i sa Josifom. On je bio oenjen sa prvosvetenikom kerkom da bi mu se ugled jo vie poveao kod naroda, ali ipak je Josif sauvao veru svojih predaka; on nije utonuo u egipatsko mnogobotvo. (P.P. str. 182/2) 9. Josif prikuplja ito za rodnih godina, st. 45/II-53.

St. 45/II.46. Kad je Josif stupio na faraonov dvor on je imao 30 godina. Ovo odredjivanje vremena je u vezi sa Post. 37,2 i tano nam otkriva vreme njegovog robovanja u Egiptu: 13 godina. - Dalje se dodaje da je Josif kad je napustio faraona, proputovao Egipat da bi upoznao prilike i mogao dati savete i naredbe. St. 47-49. Faraonovi snovi su se ispunili. Zemlja je sedam godina radjala ita u izobilju. Josif je kupovao ito na nain predloen u st. 35. i sve to sveo u itnice po gradovima. Bilo je toliko ita da ga vie nisu mogli meriti. St. 50-53. Josifu su se rodila dva sina, pre nego to je glad nastupila. Prvome je dao ime Manasija (Manase), "jer Bog mi dade da zaboravim svoju nevolju i dom svoga oca", tj. tugu za domovinom (up. Post. 45). Drugog

116

sina je nazvao Jefrem (Efraim), "jer Bog mi dade da budem plodan zemlji svoje nevolje" tj. da ima dece. Ve je bilo prolo sedam godina veoma rodnih i onda je nastupila nerodica, koja je pogodila i sam Egipat. Neki natpis govori o velikoj gladi, koja je u Egiptu trajala vie godina u isto vreme u koje i Sveto pismo ovde izvetava (oko 1710-20 godine pre Hrista); Josif izdaje ito narodu, st. 54-57. St. 54.55. Tano prema protumaenom snu, posle sedam rodnnih godina, nastupile su nerodne godine. One su bile ne samo u Egiptu nego u i drugim zemljama gde se glad najpre pojavila. Najzad je glad nastupila i u samom Egiptu zbog nerodnosti. Kad je narod poeo da gladuje on se obratio faraonu, koji ih je onda opet uputio na Josifa. Kad se glad ve poela ynatno oseati, Josif je otvorio itnice i izdavao ite Egipanima. Nerodnost je bila i u bogatom Egiptu vrlo velika, tako da je zapretila Egiptu. Poto je glad bila sve vea poeli su ljudi dolayiti iz svih krajeva u Egipat da kupe hrane od Josifa, jer je svugde bila nerodnost i ybog toga nastupila opta glad. U El-Kabu otkriven je zapisnik (Tell-elAmarna) u kome je re o nekom dravniku, Aramejcu "am Hamu veziru", koji je za vreme gladi u Egiptu izdavao ito, koje je vie godina ranije sakupljao. II. DVA PUTOVANJA JOSIFOVE BRAE U EGIPAT I PONIZNOST PRED JOSIFOM (42,145,28) 1) Prvo putovanje brae u Egipat bez Venijamina (42,1-38) 1. Jakov alje sinove po ito u Egipat, st. 1.2. Glad je nastupila i u okolnim zemljama. U Hananu je bila velika glad i svi su se stanovnici zabrinuli. Jakovljeve rei: "ta gledate jedan u drugoga", znai da su se braa pogledala u bespomonosti i nedoumici ta da se radi. Oni su ekali od oca savet i pomo. Jakov im daje savet da pou u Egipat i tamo nabave ito, jer se proulo da ga jo samo tamo ima. Egipat je oduvek bio iyvor ita i predmet trgovine i izvoza. 2. Dolazak Josifove brae u Egipat (st. 3-6) Braa su bila spremna da pou u Egipat, ali otac nije hteo da pusti najmlaeg sina, bojei se da mu se na putu to ne dogodi kao nekad Josifu. Jakovu je Venijamin bio najmiliji kao najmlai i Rahilji sin. On je bio svakako kod oca namesto Josifa. Najzad su braa stigla u Egipat sa mnogim drugim putnicima, koji su isto doli da nabave ita, jer je glad bila svugde. Poto je Josif vodio nadzor nad prodajom ita, svi doljaci su se morali nnjemu obratiti. I njegova braa su se opet pojavila pred njim "i poklonie se licem do zemlje". Tako se ostvario prvi Josifov san. U ovome stihu kao i u Post. 43,26.28 naroito se naglaava ispunjenje Josifovog sna. Josif se javlja i kao gospodar Egipta. 3. Josif optuuje brau za uhoenje, st. 7-17. Josif je odmah prepoznao svoju brau, ali oni njega nisu jer je ve bilo prolo 20 godina kako su ga prodali. On je od mladia postao zreo ovek, a bio je i obuen u drukije odelo i na velikom poloaju (P. P. str. 184/3). Josif se pokazao i nepoverljiv prema stranoj brai i otro je govorio sa njima. On nije bio samo odlian i strog nego ih je i teko optuio. On je ovim otrim ispitivanjem nameravao da dozna istinu o Venijaminu, koga nije odmah primetio meu braom. Gledajui ih ovako ponizne pred sobom, Josif se

117

setio snova koje je usnio o njima. Zatim, on ih je optuio da su uhode i da ispituju gde je zemlja najslabija. Braa su uveravala Josifa da su oni asni ljudi i kao dokaz da nisu uhode izneli su svoje porodino stanje, da su svi iz jedne porodice, dvanaest brae, a najmlai je ostao kod kue, "a jednoga nema vie" tj. on je nestao. Oni su tako pokuavali da olakaju svoju savest. Braa su se naroito uvala da o ovome poslednjem ne bi kazali neto i time jo vie pojaali sumnju ovog oveka. Ali, Josif je ipak ostao pri svome tvrenju, da su oni uhode. Najzad je Josif traio da vidi tog najmlaeg brata kao dokaz da oni nisu uhode. Jedan od brae je trebao da ga dovede u Egipat dok bi ostali bili u zatvoru. Ovako bi se mogla da utvrdi istinitost njihovog tvrenja. Josif je hteo na ovaj nain da ispita, da li su oni moda sa Venijaminom isto tako postupili kao i sa njime. On je hteo da bude siguran u ovome pogledu. Sve drugo je bilo sporedno. Izraz: "tako iv bio faraon" je bila zakletva u Egiptu, jer su oni svoje vladare oboavali kao bogove. Josif ih je zatvorio za tri dana; ovo je moglo mnogo da utie na njih, da osete kako je biti zatvorenik. 4. Povratak brae bez Simeona, st. 18-28. Posle tri dana Josif im je objavio da e ih pustiti kui pod uslovom da jedan od njih ostane kao taoc a ostali da idu, odnesu ito i vrate se sa najmlaim bratom. Tako e imati mogunost da dokau da je istina ono to oni tvrde. "Uinite ovo i iveete" tj. neete poginuti kao uhode ako to uinite. Josif im izjavljuje da se on Boga boji i zato nee nepotrebno surovo da postupa sa njima a oni e ovaj predlog prihvatiti ako su asni ljudi. Sad kada su dospeli u isto stanje u kome je bio nekad Josif, braa su uvidela svoj veliki prestup prema Josifu. I jo im je sam Josif spomenuo da se boji Boga pa zato tako postupa sa njima. On im daje da odnesu hranu svojim domovima, a oni su njega nekad ostavili u onoj cisterni da umre od gladi. Ali sada se probudila njihova optereena savest i oni su se potpuno sloili da je sve ovo dolo na njih zbog Josifa. Josifov zatitnik Ruvim (Post. 37,22.29.30) se sada javlja kao nevin, i sa pravom im primeuje njihov zloin, jer se radilo ne samo o nemilosrdnosti nego o bratoubistvu. Ruvim svakako nije doslovce ovako govorio, ali se sada otkrio smisao njegovih rei i namera. Kada je Josif iznenada nestao iz cisterne, Ruvim je mislio da ga je neka zver rastrgla ili da je nekako poginuo. Oni su glasno govorili, jer su mislili da ih niko ne razume, poto su preko tumaa govorili sa Josifom. Ovo je dokaz da se tada govorio egipatski jezik na dvoru, ali to ne znai da u ovo vreme nisu vladali Hiksi u Egiptu. Egipatski jezik je bio slubeni i narodni jezik i za vreme Hiksa. Josif je bio ganut njihovim priznanjem krivice i bolom. On se okrenuo od njih i plakao. Zatim, on se opet obratio njima i naredio da se pred njihovim oima svee Simeon, najstariji do Ruvima, koji se zauzeo za njega. "Simeon je bio potstreka ovog surovog postupka sa bratom i najvie je doprineo da se zlo delo sprovede, zato je izbor sad pao na njega". (P. P. str. 186) Josif je naredio da im se napune vree itom i dao im jo za put. Na kraju je naredio da im se i njihov novac stavi u vree. Braa su natovarila ito i pola natrag u Hanan bez Simeona. Jedan od desetorice otvorio je svoju vreu za vreme odmaranja na putu, da bi nahranio svoga magarca i na veliko zaprepaenje svih naao gore svoj novac. Svi su se veoma uplaili, jer su mislili da ih Josif na ovaj nain hoe potpuno da upropasti. Ovaj strah je bio opravdan, jer su oni to isto uinili sa Josifom. Oni su u ovome videli

118

Boji sud. Josif bi ih sada mogao smatrati za lopove i upropastiti ih. Oni su nesmetano nastavili put i stigli kui. 5. Jakov se protivi da poalje Venijamina u Egipat, st. 29-38. Po povratku sinovi su ispriali ocu ta im se dogaalo na putu i u Egiptu. Oni su zatraili od oca da pusti sa njima najmlaeg sina, po izriitom zahtevu gospodara Egipta koji je na ovaj nain eleo da se osvedoi, da su oni poteni ljudi. Svi su se oni sa ocem naroito uplaili zbog novca u vreama. Jakov se ali na svoju decu to su im prouzrokovali teke udare. Na ovaj nain on stalno gubi decu. Njima je bilo lako predloiti ovo, jer oni time ne ostaju bez dece nego on. Ceo ovaj teret pada samo na njega. ak i Ruvimova uveravanja i zaloga dva njegova sina nita nije moglo postii kod Jakova. On se opirao da pusti Venijamina da ide sa braom u Egipat, jer mu je to bio jedini preostali Rahiljin sin. Gubitak i ovog sina prouzrokovao bi kod njega smrt u najveoj alosti. 2) Drugo putovanje brae sa Venijaminom u Egipat (43,1-44,34) 1. Jakov rtvuje i puta sina da bi se svi spasili od gladi, st. 1-15. U Hananu je bila velika glad. Poto su bile potroene sve zalihe, sam Jakov trai od sinova da opet pou u Egipat po hranu (P. P. str. 186/3). Juda sada objanjava ocu, da je onaj ovek izriito kazao, da se bez njihovog najmlaeg brata i ne pokazuju pred njime ("neete videti lica mojega") tj.bez njega on e ih smatrati uhodama i nee ih ni primiti u audijenciju. Jakov im prebacuje to su rekli tom oveku da imaju jo jednog brata kod kue. Sinovi su se pravdali, da su oni samo odgovarali na mnoga pitanja a da nisu mogli slutiti ta e on traiti od njih. Kad je Juda video da se Jakov koleba, on je traio od oca da pusti Venijamina, nudei mu da odgovara za njega. To je bio po njegovom miljenju jedini nain da se svi spasu. "Da sam ti doveka kriv", znai za ceo ivot, tako da sa njime moe initi ta hoe. On dodaje da nije bilo oklevanja s oeve strane dva puta bi ve mogli otii u Egipat i doneti hrane. Jakov nije mogao dalje uskraivati svoje odobrenje. On je pristao i dao im saveta ta da rade. Oni mogu da ponesu darove koji se jo mogu nai u zemlji u kojoj je glad. Ovo je na istoku bio obiaj, kad se izlazilo pred velikog oveka. "Groani med", nainjen od slatkog groanog soka, bio je poznati predmet izvoza iz Palestine; "mirisav koren" (pistacija) jo i danas poznat u Palestini; i zatim izmirne, urme i bade. Novaca treba dvostruko da ponesu, jer su novac nali u vreama, moda je bila neka zabuna ili pogreka. Zatim jo neto. "Pred polazak svojih sinova, koji su jo uvek sumnjali, ustade starac, podie ruku k nebu i pomoli se Bogu: Bog svemogui da vam da milost u onog oveka, da vam pusti brata vaega drugoga i Venijamina." (P. P. str. 187/2)- Zatim su oni poli na put i stigli u Egipat. 2. Josif prima brau sa Venijaminom u svoj dom, st. 16-25. Kad je Josif spazio i prepoznao Venijamina sa braom i tako doznao da su kazali istinu, on se obradovao to je Venijamin u ivotu. Josif je odluio da sa braom prijateljski postupa, zato je naredio svome upravniku doma da ih uvede u njegov dom i pripremi dobar ruak. Ovo voenje u Josifov dom zaplailo je brau. Oni su se setili kako je on otro postupao sa njima, pa su verovali da vraeni novac u vreama nije bila neka zabuna ili greka, nego plan da ih se zatvori i zadri kao robove, a sve to imaju oduzme. Oni su ekali da ih Josif pozove na odgovornost. Pokuavajui da izbegnu ovo zlo, oni su se obratili, pre nego to su uli u kuu, Josifovom nadzorniku

119

doma, pravdajui se da nisu krivi, to je novac bio u njihovim vreama. Oni su "te novce na meru" doneli natrag i jo drugog novca da kupe ito. Nadzornik ih je umirio. On ih je uveravao da je njihovo stanje dobro i da ne treba da se plae. Njihov novac je ve bio u njegovim rukama. Oni to treba tako da razumeju, kao da je taj novac bio dar Boga, zatitnika njihove porodice. Ali tek tada kad im se pribliio Simeon, koji je bio puten iz zatvora oni su osetili da su sigurniji. Sada su uli u kuu mirniji. Oni su se odmorili i oprali. Onda su bili obaveteni da e ovde u domu jesti sa Josifom i za tu priliku su pripremili svoj dar. 3. Josf obeduje sa braom, st. 26-34. Josif koji je bio negde poslom van kue, vratio se kui i im je uao u kuu odmah su mu predali dar "koji su drali u ruci" ("koje imahu kod sebe") uz obiajno klanjanje do zemlje pred njime. Josif se njapre raspitao kako su oni i da li je otac jo iv i kako mu je. Opazivi brata Venijamina ("sina matere svoje") meu njima, Josif ih je upitao, da li je to najmlai brat o kome su mu govorili i dok jo nije dobio ni odgovor, on ree: "Bog da ti bude milostiv sinko!" On mu je odgovorio kao sinu, jer je bio znatno stariji od njega (up. Post. 35,17 sa 34,1). Josif se uzbudio u prisutnosti svoga brata po majci, i poto je oseao potrebu da se isplae, povukao se u sobu. Posle je opet izaao pred brau umiren i naredio da se iznese ruak. Jelo se donelo posebno Josifu i posebno Egipanima, koji su jeli sa njime, a Jevrejima isto tako posebno. Egipani nisu jeli mesa, jer su goveda bila posveena njihovom boanstvu, zato Egipani nisu smeli upotrebiti ak ni pribor za jelo nekoga Neegipanina. Otuda su Jevreji i jeli posebno. Sem toga, Josif je pripadao vioj klasi svetenstva, koji su bili odvojeni od obinog naroda, i on je jeo posebno. Egipat je bio uopte poznat kao zemlja sa svojom zatvorenou prema inozemstvu. Naroito svetenici nisu nita jeli i pili to je dolazilo iz druge zemlje. Braa su imala svoja mesta prema stareinstvu, emu su se oni veoma udili. Da bi im ukazao to veu panju, Josif je po starom obiaju slao jela brai sa svoga stola, tako da je Venijamin dobio pet puta vie od drugih. "Tom naroitom naklonou prema Venijaminu nameravao je Josif da vidi, hoe li braa i njemu zavideti i mrzeti ga, kao to su nekada sa njime inili." (P. P. str. 188/1) 4. Poslednji ispit brae, st. 44:1-13. Josif je naredio da se svoj brai napune vree sa penicom i novac opet stavi u vree. Ali, u Venijaminovu vreu pored novca naredio je Josif da se stavi i njegov srebrni pehar. U Egiptu je bilo uobiajeno proricanje iz pehara. Ono se sastojalo u tome to se u bistroj vodi u takvom jednom peharu ogledala budunost kad se unutra baci komad srebra, zlata ili dragi kamen. Ovakvi predmeti su tamo bili veoma cenjeni i vrlo skupoceni. (P. P. str. 188/2) Ujutro rano poli su oni na put. Nisu bili daleko od grada kad je Josif naredio svome nastojniku doma da ih vrati i pozove na odgovornost zbog nestalog pehara. Predmet nije bio beznaajan, jer je sam dravnik pio iz njega. On je, naime gledao u budunost i bio tako sigurniji za svoj ivot kad je pio iz ovog pehara. To je, dakle, bio posveen predmet. Krivica je bila utoliko vea to se odnosila prema samom velikom dravniku. Nastojnik im je rekao kao to mu je Josif naredio. Optuena braa potsetila su nastojnika na novac koji su vratili kao dokaz njihovog potenja, pa kako bi oni ukrali tako skupoceni predmet. Kao potvrda istinitosti njihovog iskaza pristaju oni, da onaj koji je uzeo pehar pogine, a svi

120

ostali da budu robovi. Nastojnik pristaje da moe i tako da bude kako oni predlau, ali on odmah ublauje kaznu i trai da samo krivac bude kanjen i to ne smru, nego da postane Josifov rob, a ostali su slobodni. 5. Braa priynaju greh i rtvuju se, st. 15-34. Josif postupa otro sa njima. ovek kao on nije mogao biti prevaren i pokraden (P. P. str. 189/1) Juda, koji je odgovarao u ime svih, nije hteo da se brani od optube za krau pehara. Svestan da su to zasluili zbog njihovog zloina prema Josifu, priznaje on: "Bog je otkrio nevaljalstvo tvojih slugu" tj. on ih je zbog toga pohodio i zbog toga moraju sada da ispataju. On se predaje sa svima i Venijaminom u ropstvo. Ali Josif eli samo Venijamina da zadri, da bi isprobao njihov sadanji stav prema najmlaem bratu. Sada je Juda istupio pred brau i pribliio se Josifu da se zauzme i rtvuje za oevog ljubimca. On moli Josifa, da mu dozvoli kazati kako je u njihovom domu, jer je Josif u svojoj moi i velianstvu kao faraon. Juda mu je sada otvoreno sve izneo ta se sve dogaalo u njihovoj porodici (P. P. str. 187/4) Ako bi se on sada vratio bez Venijamina, ija "dua je vezana za duu onoga", tj. oca ili, otac je duom vezan za ovog preostalog sina, njihov bi otac svakako umro od tuge, to on smtra da Josif ne bi eleo. Juda se zajemio ocu za Venijamina i on eli da to odri; on se stavlja da bude rob namesto Venijamina. On ne moe ii da gleda oevu tugu i nesreu. Juda je govorio u ime brae, koja su isto tako mislila. Njihova ljubav prema ocu bila je za Josifa dokaz o njihovoj promeni misli i srca. 3) Josif se pokazuje brai i poziva ih da se to pre presele u Egipat (45,1-28) Osvedoen u pokajanje brae, Josif se nije mogao vie uzdrati svoje oseanje. On im se otkrio i uverio ih da se ne treba da plae zbog njihovog zloina prema njemu. On im je rekao da se najpre vrate kui u Hanan i obaveste o svemu oca i onda da se svi presele u Egipat. Slian poziv je uinio i sam faraon i poslao naroita kola po Jakova. Braa su se vratila sa darovima za oca a i oni su primili darove. 1. Josif se pokazuje brai, st. 1-8. Josif nije imao vie razloga da se krije od svoje brae, posle Judinog govora. On je bio veoma dirnut. "Josifu je to bilo dosta. On je video da su mu se braca istinski pokajala. Kad je saslusao Judinu plemenitu molbu, naredio je da se udalje svi njegovi i da on sam ostane sa ovim strancima. I tada je kroz plac povikao: "Ja sam Josif, je li mi otac jos u zivotu?" Njegova braca su se zapanjila i zanemela od straha i cuda. Zar egipatski drzavnik da bude njihov brat Josif? Josif, kome su zavideli, koga su hteli ubiti, i koga su najzad prodali kao roba! Kroz glavu im je proslo sve ono sto su mu ucinili. Setili su se kako su prezirali njegove snove i kako su se trudili da ometu njihovo ostvarenje a sad, posto su potpuno u njegovoj moci, ocekivali su da ce se on osvetiti za nepravdu koju je morao podneti." (P. P. str. 189/5.6) Josif je poceo glasno plakati i ridati, tako da su ga i Egipcani napolju culi. Ovaj glas je dopro cak do faraonovog doma, jer je Josif stanovao negde u dvorskom krugu. Posto se pokazao braci, Josif se najpre raspitao za oca, da bi bio sigurniji, (up. Post. 43,28). Ali, braca mu nisu mogla odmah odgovoriti od zaprepascenja. Kada je Josif video da su se braca zaprepastila, on ih je pozvao da mu pristupe blize, da bi dobili poverenja i hrabrosti. On im je opet objavio da je on onaj isti Josif, koga

121

su oni prodali u Egipat. On ih je ohrabrio da ne budu zalosni zbog svog dela, nego da u svemu vide bozansko providjenje, koje se i sa njima kao orudjem posluzilo. Bog je njega unepred poslao u Egipat radi odrazavanja njihovog zivota. Vec je dve godine glad, a bice jos pet godina bez ikakvog roda zemlje. Zato je Bog njega i poslao unapred da se on postara za njih, da bi se porodica odrzala u zivotu. Bozji cilj je bio da se ova porodica, od koje treba da postane Bozji narod, sacuva. Ovde se otkriva razlog zasto je Bog Izrailjski narod odveo u Egipat. Da bi Bog ostvario ovaj svoj plan, On je, a ne oni poslao njega u Egipat za ovo vreme. Izraz "ocem faraonovim" oznacavao je pocasnu titulu faraonovih ugeldnih savetnika, a "gospodarem" ("vezirom" doslovno "guvernerom", potpuno egipatski izraz koji Mojsije, poznavalac Egipta, upotrebljava) potvrdio njegovu moc. Josif salje bracu da jave radosnu vest ocu i poruku, da se Jakovljev dom preseli u Egipat, st. 9-15. Braca treba da pozure u Hanan i da u Josifovo ime pozovu Jakova da se sa celom porodicom presele u Egipat bez oklevanja i to u pokrajinu Gesem (Gosen ili Rames-Ramzes), koja se nalazila na istocnoj strani Nila, gde su Jevreji kasnije i bili nastanjeni. Ovaj deo Egipta su stari narodi ubrajali u Arabiju. On se racunao kao najbogatiji kraj Egipta (up. Post. 47,6.11) i vrlo pogodan za pastire (vidi Post. 46,34). Jos i danas je pokrajina Es-Sarkija najplodnija zemlja u Egiptu. Posto se pokrajina Gosen nalazila na semitskoj granici a i samo ime "Gosen" vodi poreklo od jednog grada u juznom Hananu (vidi Isus Nav. 10,41; 11,16; 15,51), znaci da je i sam naziv ove pokrajine semitskog porekla. U ovoj zemlji koja se nalzila u Josifovoj blizini, nameravao je on da preseli Jakovljevu porodicu, da bi je ishranio za vreme pet nastupajucih nerodnih godina. Braca se jos nisu mogla potpuno smiriti od velikog iznenadjenja. Josif im kaze da su ga sad videli svojim ocima i culi reci iz njegovih usta i to sve treba da kazu ocu, i da pozure i dovedu ga u Egipat. Tek posto su se smirili i bilo im sve jasno, pocelo je pozdravljanje, grljenje i ljubljenje uz suze, narocito sa Venijaminom. Tek posle ovakvog izmirenja usudila su se braca da govore. I faraon poziva Jakova, da se preseli sa porodicom u Egipat, st. 16-20. Vest o dolasku Josifove brace doprla je do carske palate. Faraonu i dvoranima je to bilo drago. On je postovao Josifa i setio se njegovih zasluga za zemlju i narod, zato se radovao Josifovoj radosti. Sam faraon je dosao na tu misao da se Jakovljeva porodica preseli u Egipat. On se sastao sa Josifom i naredio mu da kaze svojoj braci, da dovedu oca i celu porodicu i nastane se u najboljem kraju Egipta. Na taj nacin je i faraon potvrdio Josifov poziv na preseljenje. Ni faraon nije mislio na dugi boravak u Egiptu. Faraon dalje naredjuje Josifu kakva upustva da dade braci. Time je faraon konacno dao pristanak na preseljenje. On se starao i za sredstva za preseljenje porodice. Faraon ih snabdeva sa potrebnim kolima za seobu. Oni treba da prenesu samo neophodno pokucstvo jer u Egiptu, jednoj kulturnoj zemlji, mogu dobiti sve sto im je potrebno. Povratak brace u Hanan st. 21-24. Braca su ucinila kako im je naredjeno. Josif ih je snabdeo sa svim sto je potrebno za put tamo i natrag. Sem toga on im je od sebe poklonio po dve haljine prema obicaju na istoku. To su bile skupocene haljine koje su se obalcile pri svecanostima. Venijamin je dobio pet takvih odela i trista srebrnika, a ocu je Josif poslao deset magaraca natovarenih raznom skupocenom robom i uz to jos deset tovara hrane potrebne braci na putu.

122

Josif je pripremio svoju bracu na put i pri polasku ih opomenuo da odrze medjusobno dobar i pomirljiv duh. Na putu ne treba da raspravljaju o njegovoj prodaji u Egipat i da se uzajamno prekoravaju. Braca donose ocu pozdrav i poruku od Josifa i faraona, st. 25-28. Braca su se vratila kuci i ispricala ocu sve. Oni su posvedocili Jakovu da je Josif ziv i da je on taj veliki drzavnik u Egiptu. Jakov im nije mogao odmah verovati. On je ostao jedno vreme ukocen bez misli i osecaja: postao je hladan ("prenemoze"), sto je bila prva posledica ove iznenadne, neverovatne vesti. Njegovi su ga sinovi tako dugo varali, on nije znao da li bi mogao sada da im veruje. Tek onda kada su mu sinovi rekli Josifove reci i kada je video faraonova kola, prepoznao je u pozdravu Josifa i poverovao. Onada je "oziveo Jakovljev duh" tj. pokrenuo se ponovo njegov unutarnji zivot. A sad, bacivsi sve u stranu, savladan mislju da Josif zivi, zeli da odmah da podje na put, da bi ga video pre nego sto umre. On je smatrao da nije toliko star da ne bi mogao izdrzati daleki put, samo kad moze svog milog sina zivoga videti. "Ostaloj desetorici brace ostalo je jos jedno ponizenje. Oni su priznali ocu prevaru i grubost, koje su tako mnogo godina, zagorcavale njihov i njegov zivot. Jakov nije verovao da su oni sposobni za tako strasan greh, ali je uvideo da je sve bilo upuceno ka najboljem, te im je oprostio i blagoslovio svoju zabludelu decu." (P. P. str. 191/1).

123

SEOBA JAKOVLJEVOG DOMA U EGIPAT, NASELJAVANJE I ODRZAVANJE; SMRT JAKOVLJEVA (46,1-50,26) 1) Seoba Jakovljevog doma u Egipat (46,1-34). 1. Oprastanje od zemlje obecanja st. 1-7. Jakov je posao na put iz Hebrona, gde je ziveo prema Post. 34,14. On se najpre seli u Virsaveju, mesto na juznoj granici Palestine koja je lezala na glavnom putu za Egipat. Ovde je vec Isak nekada nacinio zrtvenik i molio se Bogu. (vidi Post. 26,25). Tu je i Jakov nameravao da se oprosti od zemlje svojih otaca prinosenjem zrtve. On se zahvalio Bogu i molio ga za njegovu milost u tudjoj zemlji. U nocnom vidjenju Bog je govorio Jakovu. Ovo je bilo poslednje otrkivenje Jakovu. Bog se nekada otkrio Avramu kada je ulazio u Hanan i sada Jakovu kada treba da izadje iz njega. Bog se Jakovu javlja kao "Bog (El) oca tvog" i hrabri ga da se nikako ne boji otici u Egipat jer ce se tek tamo umnoziti i postati narod, kao sto je obecao njegovim ocevima. On ce istina tamo umreti, ali ce mu sam Josif zaklopiti oci i za sve se postarati (P. P. str. 191/3). Jakov se uputio iz Virsaveje sa svojima na put za Egipat. Za Jakova je svakako bilo tesko sto je morao napustiti obecanu zemlju, ali Egipat je bilo mesto koje je sam Bog predvideo i odredio da bi od ove porodice postao veliki narod. Rodoslov Jakovljeve porodice sa Josifom i dva sina, st. 8-27. Reci "ovo su imena sinova Izriljevih" oznacuju one od Jakovljevih potomaka koji su dosli u Egipat ili kako se kaze u st.27 "Jakovljev dom". Jakovljevi sinovi su podeljeni prema njihovim majkama kao u Post. 35,23-26. Najpre se spominju sest Lijinih sinova i njihovi sinovi: Ruvimovih 4, Simeonovih 6, Levijevih 3, Judinih 5, Isaharovih 4 i Zavulonovih 3 i unuci. Dakle ukupno 31 muskih i Dina. U st. 15 je dat zbir 33; svakako se ubraja sam Jakov. U st. 10 se spominje i Saul, sin neke Hananejke, sto potvrdjuje mesanje Izrailjaca sa Hananejcima kao i Post. 38 gde je rec o Judinom grehu. Sinova Zelfe, Lijine sluzavke, ima polovinu koliko Lijinih, 16 sinova: Gad 7, Asir 4, jednu kcer i 2 unuka. Rahiljini sinovi: Josif 2, a Venijamin 10. Svega 14 sinova. Ovde se izricito spominje da su Josifovi sinovi rodjeni u Egiptu. Sinova Valinih, Rahiljine sluzavke, ima upravo polovinu Rahiljinih 7 sinova. U celokupnom broju 66 dusa su: Lijinih 32, Zelfinih 16, Valinih 7, i Rahiljinih 11. Josif i njegova dva sina ne racunaju se, jer oni nisu dosli sa Jakovom u Egipat. Dalje, kada se racunaju svi koji su dosli iz Hanana u Egipat i koji su se tu zatekli: Josif i njegova 2 sina i najzad sam Jakov, koji se na kraju ubraja ima svega dusa 70 (66+3+1). Ovo je citav sistem koji je u vezi sa nekada omiljenim simbolima izrazenim u punini brojevima. Broj 70 nije slucajan kao ni broj 12 u istoriji jevrejskog naroda. Od Mojsijevog doba ovi brojevi imaju svoj narociti znacaj i primenu. Broj 70 je postao broj clanova odbora staresina tj. zastupnika Izrailjevih plemena (up. Izl. 24,1.9; 11,16; Isus Nav. 24,31; Sud. 2,7); taj isti broj dopire sve do jevrejskog sinedriona koji se isto sastojao od 70 clanova. Kada se ovaj rodoslov uporedi sa onim iz Broj. 26 primecuje se znatna razlika. To je otuda sto je razmak vremena izmedju ovih rodoslova 200 godina. Od mnogih unuka i praunuka nije bilo plemena ili ih je bilo ali nisu sva obrazovana kao samostalna plemena. 2) Naseljavanje Jakovljeve porodice u zemlji Gesem (46,28-47,11). Jakov, koji je unapred poslao Judu, zaustavio se sa svojima u pokrajini Gesem. Josif je pozurio u susret ocu da ga pozdravi. Ovom prilikom je Josif

124

posavetovao bracu, da prilikom prijema kod faraona, koji ce on izdejstvovati, kazu da su pastiri, da bi bili nastanjeni u Gesemu. Pet brace su izasla pred faraona i sve je bilo u redu. Sam Josif je pretstavio oca faraonu i ovom prilikom dobio je Jakov zemlju Gesem, koju je Josi predvideo kao najbolju za naseljavanje Jakovljeve porodice. 1. Josif ide u susret ocu, st. 28-30. Jakov je poslao svoga sina Judu pred njima iz Hevrona ili iz Virsaveje da obavesti Josifa o njihovom dolasku u Egipat. Josif je trebao da izadje u pokrajinu Gesem, da se tamo susretne sa ocem. Svrha Judinog prethodnog dolaska je izbegavanje neugodnosti i teskoca pri ulazu u Egipat. Josif je morao dati zapovest da se stranci puste u zemlju. Josif je posao sa pratnjom u susret ocu. On je stigao u Gesem na granici Egipta gde je ocekivao bracu. Jakov je najzad izjavio da sada ne mari umreti, kad mu je ispunjena najveca zelja na ovoj zemlji (P. P. str. 191/4) 2. Josif daje savet braci sta da kazu faraonu da bi ostali u pokrajini Gesem st. 31-34. Za nastanjivanje u plodnoj pokrajini Gesem, potrebna je bila faraonova dozvola. Josif je nameravao da odmah ide faraonu i izvesti ga o dolasku njegove porodice u Egipat, da bi dobio dozvolu za njihovo naseljavanje. On ce reci faraonu da u mu braca pastiri i da su dosli sa svom malom i velikom stokom i svim sto imaju. Misli se da je carska rezidencija za vreme Hiksa bila u Memfisu. Josif se tamo uputio. U isto vreme Josif im skrece paznju na to, sta ce odgovoriti kad ih predstavi faraonu i on ih upita za njihovo zanimanje. Oni treba da kazu, da su oni, kao sto su i njihovi preci bili, pastiri. Kada to kazu, oni ce moci ostati u Gesemu, gde je inace zivelo mesovito stanovnistvo. Reci "jer su Misircima svi pastiri necisti", ne treba razumeti da su Egipcani stoku prezirali ili njihovo meso izbegavali. Prema 47,17 Egipcani su gajili govedda i sitnu stoku, i sam faraon je imao mnogo stada (vidi Post. 47,6). Na starim egipatskim spomenicima se nalaze slike magaraca, goveda, ovaca i koza. Iako je vunena odeca bila zabranjena za svestenike, posetioce hramova i uvijanje mrtvaca, a ovcije meso im nije bilo dozvoljeno za jelo (za faraone i svestenike je bilo samo govedje, telece i guscije odobreno), ipak ne moze se kazati da su Egipcani prezirali malu stoku ili njihovo meso izbegavali. Pastiri su sacinjavali kastu, koja je ipak zivela medju Egipcanima. Herodot pise da su u njegovo vreme mnogi Egipcani gajili veliku stoku za izvoz a narocito svinje, ciji cuvari su bili narocito prezreni. Oni nisu smeli uci u hram i mesati se sa drugim klasama. Iz svega izlazi da je u st. 34 rec ne o domacim pastirima nego o neegipatskim pastirskim plemenima. Izgleda da je ovde rec o rasnoj, a ne o klasnoj predrasudi. Ova odvratnost prema slobodnim pastirskim plemenima se jos povecavala kod domorodaca u vreme vladavine nomada Hiksa. Sve strane nomade su Egipcani smatrali necistima. U ovome stihu je rec ne o domacim pastirima nego o stranim nomadskim plemenima, nazvanim "sazu". 3. Audijencija Josifa sa nekom bracom kod faraona, st. (47), 1-6. Prema svom obecanju (vidi 46,31) Josif je faraonu prijavio dolazak svojih u Gesem i pretstavio mu pet brace, koje je on poveo kao pretstavnike mnogobrojne porodice. Kao sto je Josif vec unapred predvideo, faraon je pitao bracu cime se bave. Oni su odgovorili onako kako im je Josif dao savet. Oni mole kao stari pastiri da im dozvoli nastaniti se u pokrajini Gesem, samo privremeno dok traje susa. Za vreme audijencije faraon je izjavio Josifu,

125

da se dobro postara za svoga oca i braci i dade im zemlju u najboljem delu Egipta, u Gesemu. To je bila i njihova zelja. Faraon je jos nalozio Josifu da predlozi dobre pastire medju bracom, koje bi mogao postaviti kao natpastire nad svojom stokom. 4. Jakov pred faraonom, st. 7-11. Josif je pretstavio svoga oca faraonu. Jakov koji je svoj vek proveo u prirodi dosao je prvi put na dvor. On je blagoslovio ovoga vladar za dobra koja je ucinio njemu i njegovoj porodici. Ovo je bio tadasnji obicaj pri pozdravljanju uglednih ljudi. Faraon se interesuje za Jakova i njegov zivot. Starca se uvek pita koliko ima godina i rado slusaju dogadjaje iz njegovog zivota. Jakov je imao 130 godina kad je izasao pred faraona. On se osecao kao da je na kraju svoga zivota iako jos nije postigao starost njegovih predaka (Avram = 175, Isak = 180 godina) a "zli dani" znaci tezak i mucan zivot. On je ziveo nestalnim putnickim zivotom kao svaki nomad. Ovo mu je treca zemlja gde je ziveo (up. Jevr. 11,13-16). Pri odlasku blagosilja Jakov jos jednom faraona kao oprosni pozdrav. Posle ove audijencije oznacio je Josif braci kraj u kome treba da se nastane u Egiptu. To je najbolje mesto u ovoj zemlji. Zemlja Rameska (Ramzes) je u stvari pokrajina Gesem (Gosen) tako nazvana po svom glavnom gradu. Ovde su oni trebali da ostanu neko vreme i da se bave i zemljoradnjom. Ova naznacena okolina je ona ista odakle je kasnije Mojsije izveo izrailjski narod (vidi Izl. 1,11; 12,35.37). 3) Glad u Egiptu i odrzavanje Jakovljevog doma (47,12-27) Najzad je nastala velika glad i u samom Egiptu. Stanovnici ove zemlje morali su za citavo vreme gladi kupovati zito iz drzavnih riznica. Oni su morali dati sav svoj novac i stoku za zito, a najzad su i svoje njive pa i sami sebe predali faraonu, da bi ostali u zivotu. Tako su svi Egipcani, sem svestenika, dosli u vlasnicki odnos prema faraonu, od koga su ponovo primili zemlju i za to placali godisnje jednu petinu od zemaljskih prihoda kao porez. Za ovo vreme Josif je hranio Jakovljev dom, tako da oni nisu bili u ovako teskim okolnostima. Izrailjeva se porodica umnozila i ojacala pod dobrom upravom i prilikama, sto je bila i svrha njihovog preseljavanja u Egipat. Josif je podupro i odrzao Jakovljev dom davanjem zivotnih namirnica "prema broju dece". Na citavoj zemlji nije bilo vise hleba, a Egipat i Hanan su bili narocito iscrpljeni gladju, koja je vec trajala vise godina. Kupovanjem zita kod Josifa stanovnici obeju ovih zemalja potrosili su sav svoj novac. Josif je ovaj novac stavio u drzavnu kasu ("faraonovu kucu") i time je ojacala drzava. Kad je nestalo novaca dosli su Egipcani pred Josifa i trazili hleb. Oni su mu rekli: zasto da umiremo pred tobom, sto nemamo vise novaca? tj. zasto da gledas nasu propast kad nam mozes pomoci. Josif je sada trazio njihovu stoku kad nemaju novaca. Oni su odveli stoku i dobili psenicu da su tu godinu mogli preziveti. Tako je mogao Josif i njih i njihovu stoku prehraniti. Druge godine dosao je opet narod Josifu i izjavio mu da vise nemaju ni novaca ni stoke i da mogu samo jos ponuditi sebe i svoje njive. Oni su predlozili da ih Josif kupi za faraona, vise da ne budu samostalni posednici zemlje, nego da je obradjuju kao faraonovu svojinu. Ali su trazili za prvu godinu seme za setvu, da ne bi zemlja opustela. Josif je prihvatio ovaj predlog. Tako je zemlja presla u drzavne ruke a narod izgubio licnu slobodu i postao drzavna svojina u citavoj drzavi, osim svestenika i njihove zemlje, jer je njih sam faraon oduvek

126

snabdevao hranom. Narod se naselio po gradovima, gde su bile zitnice da bi se lakse ishranio. Ovo je bila samo privremena mera. Posto je nacinio sporazum sa narodom, Josif im je izdao seme za setvu drzavne zemlje, od cijeg ce roda morati otsada davati jednu petinu drzavi kao porez na zemlju. S obzirom na plodnost Egipta ovo nije bilo mnogo. Egipcani su izjavili da su zadovoljni, jer im je Josif sacuvao zivot. Josif je u ono vreme sprovodio drzavno-privrednu reformu u Egiptu. Zadobijanjem svojine i kontrole nad zemljom obavljena je u zemlji podela i nadzor nad privredom i navodnjavanjem, koje su u Egiptu od velikog znacaja i u tesnoj povezanosti. Ovo je uredjenje trajalo sve do Mojsijevog doba u vidu zakona o obradivoj zemlji, (osim one koja je pripadala svestenicima). Nema sumnje da je ovo uredjenje dugo potsecalo na Josifa i njegovu drzavnicku sposobnost. Izrailjci su stvorili narodnu pricu o tome i ona ima traga u jednom drzavnom uredjenju. Kasnije egipatski pisci i istoricari spominju petinu i jos da je zemlja u Egiptu pripadala caru i svestenicima. Do 12. dinastije (1750) bilo je privatnog poseda, tvrde arheolozi, ali od 18. dinastije (1580) faraon je bio gospodar svakog poseda (kako je bilo za vreme Hiksa nepoznato je). Faraon je delio zemlju svojim ratnicima. Ovaj obicaj je svakako uveden za vreme Hiksa. Od 18.-16. veka pre Hrista vladali su u donjem Egiptu pastrisko pleme Hiksi (Hiksos). Ova rec dolazi prema Flaviju "hik", (vladar) i "sos" (pastir). Prema jednom drugom tacnijem tumacenju "Hiksi" dolazi od reci "hika hasut" (vladar strane zemlje). Prema egipatskim istoricarima, to je vreme od 12.-17. dinastije u Egiptu. Hiksi, koji su bili azijatskog, pastirskog porekla (Semiti), upali su u Donji Egipat i tamo ucvrstili svoju prevlast, dok je domaca dinastija bila potisnuta prema Gornjem Egiptu. Tamo je ona samo zivotarila. Iz ovoga doba imamo cudnovate i strane sfinge i statue vladara. Godine 1850. nadjen je u Egiptu spomenik koji prikazuje nekog Semita kako putuje za Egipat sa 37 osoba, zena i dece, kao trgovci i zanatlije. To je bila senzacija za Gornji Egipat. U grobu faraona Knemhotepa nadjen je prikaz ovih 37 azijata, koji su bili prvi predstavnici Palestine u Egiptu za vreme Avrama (za vreme 12. dinastije tzv. srednjeg egipatskog carstva, koje je postojalo od 1991. do 1780. pre Hrista). Sa prestankom ovog carstva nastaje infiltracija azijata, dok 1730. dolazi do upada Hiksa i prevlasti nad Egiptom. Hiksi su ostavili egipatskim faraonima lokalnu upravu nad zemljom. Grad Avaris ili Tanis (Peluza, istocna Delta) je bio njihovo glavno utvrdjeno mesto pomocu koga je ovo pleme branilo pristup u Egipat nekim srodnim plemenima kao i Asircima, koji su tada bili gospodari Prednje Azije. Egipatski istoricar Maneto tvrdi da je prvi vladar Hiksa bio Salatis. Ovaj azijatski narod se brzo prilagodio egipatskoj kulturi. Oni su odavali ocigledni semitski tip, sto se jasno vidi iz sfinga u Avarisu (Tanisu) i mnogih drugih spomenika. Egipatski narod ih je uvek smatrao stranim zavojevacima. Hiksi su vladali Egiptom 1730-1580. godine pre Hrista. Sada mozemo bolje razumeti dobar prijem Jakovljeve porodice od strane ovog faraona, koji je vidimo bio po svome poreklu Semit. On je bio iz pastirskog plemena, sto domoroci, Egipcani nisu simpatisali. Faraon u vreme Josifa bio je svakako Apofis (Apepi ili Apapi), faraon druge dinastije Hiksa - pastirskih vladara. I egiptolog Maspero smatra da su se svi ovi dogadjaji odigrali za vlade ovog faraona, koji je bio poreklom Hiks. O ovome faraonu je pronadjen stari papirus koji kaze sledece: "Faraon Apofis je izabrao sebi za gospodara boga

127

Seta (Suteha) i nije sluzio ni jednom bogu koji je bio u Egiptu. On je sazidao Sutehu hram dugotrajnim radom." Blagodareci Josifu Izrailjeva deca su mogla mirno i sretno da zive u Gesemu, pokrajini Egipta. Tamo su oni od jedne porodice, pod povoljnim uslovima, postali citav narod. Sam Bog je predvideo ovu zemlju za svoj narod. Josif je zeleo da Jakovljev dom bude u njegovoj blizini, da bi im mogao pomoci. Ali, on nije zeleo da se oni nastane medju Egipcanima, nego da ostanu odvojeni od njih. Pokrajina Gesem je bila idealna zemlja za to; ona se nalazila na istocnoj granici Egipta, a njeno stanovnistvo je bilo vecim delom neegipatskog porekla, vise semitskog. Sem toga u ovoj pokrajini je bilo mnogo trave, sto je narocito bilo potrebno za njihovu mnogobrojnu stoku.Judinog govora 4) Jakovljeva poslednja naredba, blagoslov i smrt. (47,28 - 49,33). 1. Jakov zahteva od Josifa da ga sahrani u Hananu. St. 28-31. Jakov je posle iseljavanja u Egiptu ziveo jos 17 godina a ziveo je svega 147 godina (up. 47,9 sa 28. (P.P. str. 192/3). Kada je Jakov osetio da mu se smrt priblizuje, on je pozvao Josifa i trazio od njega da mu obeca, da ce ga posle smrti sahraniti u Hananskoj zemlji, u porodicnoj grobnici. Jakov je cvrsto verovao da ce njegovi potomci jednom dobiti obecanu zemlju. On je verovao da ce oni izaci iz Egipta i vratiti se u Hanan. Josif treba da se zakune da ce njegove kosti preneti u obecanu zemlju. Josif je trebao da stavi svoju ruku pod ocevo stegno i da se zakune, jer je to bio oblik zakletve u ono vreme. 2. Usvajanje Jefrema i Manasije. (48, 1-7). Kada je Jakov osetio da ce umreti, on je poslao po Josifa. Josif je pozurio sa svoja dva sina (v. 41,50) da stigne pre oceve smrti. Na vest o dolasku Josifa, Jakov je prikupio sve svoje snage i seo na krevet da tako svecano doceka sina i da mu da poslednje naredbe i savete. Jakov najpre napominje Josifu, kako mu se Bog nekada javio u Luzu (35,6.15), blagoslovio ga i dao mu obecanje da ce imati veliko potomstvo i od njega izaci mnoga plemena a Hananska zemlja ce biti njihova stalna otadzina. Sada Jakv izjavljuje, da Josifova dva sina, Jefrem i Manasija, koja su mu se rodila u Egiptu, on (jakov) prihvata kao svoje rodjene sinove, kao npr. sto su to Ruvim i Simeon. Ovim se oni uzdizu za pretke posebnih plemena sa istim pravima kao ostali jakovljevi sinovi. Jakov je namerno imenovao pre Jegrema od Manasije, koji je bio stariji. Time je Jakov precutno nagovestio ono sto ce se dogoditi a sto je opisano u st. 8-20. Usvajanjem Jefrema i Manasije, Josifovih potomaka, umesto Ruvima i Simeoma, stupa Josif u pravo prvorodjenog prema 1Dnev. 5,1.2. Zato su oni prvi po redu, pri izricanju blagoslova, primili Jakovljev blagoslov kao i ostalih 10 Jakovljevih sinova. "Trebalo je da oni budu primljeni medju decu i postanu narodni glavari plemena. Tako je Josifu trebalo pripasti prvenstvo koje je Ruvim izgubio." (P.P. str. 193/2). Samo dva najstarija Josifova sina, rodjena u Egiptu dok se Jakov jos nije bio nastanio u ovoj zemlji, imace to preimucstvo. Ostala njegova deca kasnije rodjena smatraju se samo Josifovim sinovima i naslednicima. "I neka se po imenu brace svoje zovu u svom nasledju", tj. njihovi naslednici ce zajedno ziveti sa potomcima Jefrema i Manasije, medju njih ce se racunati i sa njima oznacavati. Ovi Josifovi sinovi se nigde ne spominju. Izgleda da se njihovo potomstvo zajednicki navodi u rodoslovima Jefrema i Manasije u Num. 26, 28-37 i 1Dnev. 7, 14-29 ( up. sa Isus Nav. 16). Kasnije su svi Josifovi potomci dobili ime "Josifov dom". Jakov se

128

podseca kako je, dok se vracao iz Padama (Arama), umrla Rahilja, Josifova majka, na putu za Hanan, u blizini Efrate, i tamo je sahranio. Ovo potsecanje je u vezi sa prethodno kazanim. Jakov posize Rahiljine unuke na polozaj njegovih sinova u cast ljubljenoj i rano preminuloj zeni, jer je ugled dece bio vazan za ugled pramajke. Jakov se ne potseca na sahranu Rahilje da bi ga tamo u istom grobu sahranili, jer on treba da bude sahranjen u porodicnoj grobnici u Makpeli kod Hevrona (up. Post. 49, 2931). Jakov blagosilja Jefrema i Manasiju. St. 8-22. Kada je Jakov primetio da je tu jos neko prisutan, on je prekinuo govor i upitao Josifa: Ko su to ? Prema st. 11. Jakov dosada jos uopste nije video Josifove sinove. Ali, on je ionako slabo video. Josifova deca su vec tada bili mladici. Josif izjavljuje da su to njegovi sinovi, rodjeni u Egiptu, on ih je priveo blize ocu, na njegov zahtev da ih blagoslovi. Patrijarh ih je zagrlio i poljubio, radostan sto moze videti ne samo omiljenog sina vec i njegovu decu. Posto su deca vec bila na kolenima pred Jakovom, on ih je mogao odmah blagosloviti. Ali, sam Josif ih je odmakao od oceve postelje da bi ih pravilno postavio pred Jakovom za primanje blagoslova: starijeg na desnu a mladjeg na levu stranu ocu. Josifovo klanjanje je izraz punog postovanja pred Bogom i svesti o znacaju blagoslova obecanog njegovoj deci. Jakov je ipak stavio desnu ruku mladjem a levu starijem na glavu, dakle unakrst. Desna ruka se oduvek smatrala za glavnu i vazniju, i ona je ovde bila znak prvenackog blagoslova, jer glavni deo blagoslova mogao je da pripadne samo jednom, a to je bio sada mladji Josifov sin Jefrem. Ovde se prvi put spominje da se blagoslov daje polaganjem ruku na glavu. Ovako sa polozenim rukama na deci. blagoslovio je Jakov svog sina Josifa. Jakov u svojoj molitvi tri puta spominje Onoga, koji treba da izlije blagoslov na Jefrema i Manasiju: Bog, Bog , andjeo. Ovaj je blagoslov kao i onaj u Post. 49. prorocanstvo buducnosti plemena. Od doba sudijja pocinje ispunjavanje blagoslova nad Jefremom. On je jacao u snazi, broju i sirini. Uskoro je postao vodja 10 plemena. Josif je mislio, kada je video kako je Jakov pogresno spustio ruke na glavu njegove dece, da je njegov otac to nehotice ucinio, pa je hteo da Jakovljevu ruku prenese sa Jefremove glave na Manasijinu kao prvenca. Jakov nije hteo maknuti svoju desnu ruku sa glave mladjeg Josifovog sina, napominjuci da je on svega svestan i da zna sta cini. Pod uticajem Bozjeg Diha on jje sada izgovorio prorocke reci o starijem sinu, koji ce istina isto tako biti mnogobrojan i mocan, ali ce ga njegov mladji brat ipak u moci i velicini preteci. - U st. 20. se iznosi dalji Jakovljev blagoslov Josifu. On je istina upravljen Josifu ali se tice njegovih sinova. Josifovo ce ime, blagodareci velicini i znacaju ova dva plemena, postati kao neka formula za izricanje blagoslova u Izrailju (up. Post. 12,3). Ona je i postojala dugo u Jevrejskom narodu. I u samom ovom obliku Jefrem je stavljen ispred Manasije, svesno i namerno. - Mojsije dodaje u ovome izvestaju: "Tako postavi Jefrema nad Manasijom." ovo je poslednji blagoslov upucen Josifu. Jakov u veri gleda povratak svoga potomstva, Bozjom pomocu, u obecanu zemlju u zemlju "otaca vasih". Ovde se Jakov javlja kao prorok koji gleda buducnost kao sadasnjost. - "Ja tebi dajem komad zemlje preko dela tvoje brace koji ce mojim macem i lukom uzeti iz Amorejskih ruku." On Josifu daje jedan deo vise, deo koji je on licno kupio od Amorejaca (up. Post. 33,19), a koji ce isto morati jednom

129

njegovo potomstvo uzeti silom od Sihemljana kad budu osvajali ovu pokrajinu. Jevrejski izraz za "komad zemlje" - "sehem" se odnosi na Sihem gde je Jakov kupio taj komad zemlje. Ova je oblast kasnije stvarno postala oblast Josifovog tj, Jefremovog plemena. Tamo su i Josifove kosti prenete prema Isus Nav. 24,32. 4. Jakovljeve izreke o buducnosti potomstva njegovih dvanaest sinova. (49, 1-28). Na samrtnickoj postelji poziva Jakov svoje sinove k sebi da im objavi sta ce se sve njima dogoditi u buducnosti, kako je to bio nekada obicaj. On je to ucinio u vidu duzih ili kracih izreka o svakom sinu pojedinacno. Ove izreke su ustvari proricanje o buducnosti Bozjeg naroda. Jakov u buducnosti nije gledao samo svoje sinove, nego preko njih dvanaest plemena. Prirodni karaket dvanaestorice bio je temelj njihove buducnosti. Patrijarh pocinje svoje izreke sa napomenom da svi dobro slusaju, jer je svako od njih deo celine, Bozjeg naroda. (P.P. str. 193/4). Mnoge od ovih izreka su se ostvarile u vreme osvajanja i deobe obecane zemlje, druge tek u toku daljne istorije Izrailjskog naroda, narocito pod davidom i Solomunom a neke se odnose iskljucivo na vreme prvog Hristovog dolaska. Ovde nailazimo na onaj svojstven nacin prorockih govora, u kojima ono sto ima da se dogodi ranije i opet kasnije iznosi u istoj slici, projekciji. Ruvim. St. 3.4. On je bio prvenac i trebao da bude najmocniji i najugledniji medju svim plemenima, ali je izgubio prvenastvo. Kasnije, posle preseljenja ovog plemena u juzni deo istocno-jordanske pokrajine ono se nije isticalo ni svojom mnogobrojnoscu ni svojom snagom i zaslugama za Bozji narod. Ono sto je on bio do Mojsijevog dobato je u ovo vreme postao prvoborac Juda i prvorodjeni Rahiljin sin Josif: najmnogobrojniji, najmocniji i najbogatiji medju bracom. Ovo rano opadanje ovog plemena za koje Jakov kaze:"vrio si kao voda neces biti prvi", dovodi se u vezu sa njegovom velikom drskoscu, sto je nekada oskrvnio postelju svoga oca. O ovom slucaju nam nije mnogo poznato sem kratkog izvestaja u Post. 35,22. Svakako se ovde radi o zloupotrebi svoga prvenastva i smeli napad na prava oca rodonacelnika plemena. (up. 2Sam. 16, 21.21). Jakov zavrsava svoju izredku o Ruvimu recima:"On je legao na moju postelju". On se cudi ovoj neverovatnoj drskosti svoga sina. Simeon i Levi. St. 5-7. Drugi i treci sin Jakovljev po redu. I kod ove dvojice se Jakov potseca na svoje ranije prokletstvo nad njima, zbog njihove nemilosrdnosti i surovosti. Zato ih i uzima zajedno. Oni su se u pokolju nad Sihemljanima narociti istakli svojom gruboscu. Radi toga ih je otac vec ukorio (v. Post. 34,25-31). Jakov osudjuje njihovo delo i odbija sa odvratnoscu svako ucesce u njemu. On ih osudjuje na rasejanje tj., da njihovo pleme ne dobije deo zemlje u Hananu, nego da budu rasejani po celoj zemlji, po svim plemenima. Time ce se izgubiti njihova snaga i moc. Prema Broj. 26,7 up. sa 1,23 vec pri kraju putavanja po pustinji Simeonovo pleme je oslabilo i kasnije se prikljucilo u borbi protiv Hananejaca Judi (v. Sud. 1, 3.17). Oni su dobili u Negevu neke gradove (v. Isus Nav. 19, 1-9; 1 Dnev. 4,28-33), koji su se racunali prema isusu Navinu 15,26-32 vise u deo Judinog nasledstva. U Ponav. 33 potpuno ispada. U vreme deobe carstva (1Car. 12) Simeon se skoro nije racunao kao pleme. Ovo se pleme najvise rasejalo medju Judom. - Sto se tice levija, on je bio rasejan po citavoj zemlji u kojoj su ziveli Izrailjci. On zakonski nije smeo da ima svoj deo u nasledju nego samo 48 rasejanih svestenickih i levitskih gradova u

130

obecanoj zemlji. Ova Jakovljeva izreka prokletstva nad levijem pretvorena je kasnije, blagodareci njegovom svetom pozrtvovanoscu i revnoscu (v. Izl. 32,26) u blagoslov (v. Ponav. 33,8 id.). Juda. St. 8-12. Tek nad njime, koji je cetvrti poredu, izliva Jakov svoj puni blagoslov. On se javlja u Mojsijevo vreme kao najjace pleme, koje stoji na celu svih ostalih plemena (v. Broj. 2,3; 10,14). Juda je sa Josifom primio svoje nasledje vec u Galadu, ali se on borio u prvoj liniji prvenstveno u korist ostalih plemena protiv Hananejaca. Ovo je pleme bilo skoro netaknuto od neprijatelja, i najzad je u vreme Davida postalo carsko pleme. Jakov hvali silu i dostojanstvo Jude ("pohvala"), njegove zasluge za druga plemena, i njegove pobede. Slika lava, koji se vraca sa svojim plenom u svoje leziste, gde ce uzivati u svome plenu, je poznata Starom Zavetu (v. Ponav. 33,20.22; Broj. 23,24; 24,9; Mih. 5,8) i vrlo je pogodna da izrazi nepobedivu moc Judinog plemena. Ova se slika javlja i u Novom Zavetu (Otkr. 5,5) i odnosi se na Hrista. "Lav, car sume, je odgovarajuce uporedjenje za ovo pleme iz kojeg ce izaci David i Davidov sin, pravi lav Judinog roda, kome ce se najzad sve sile prikloniti i svi narodi sveta ukazati postovanje."(P.P. str. 195/1). U st. 10-12 se iscrpnije iznosi njen istorijski znacaj. "Skiptar se nece odvojiti od Jude, niti palica vladalacka od nogu njegovih, dok ne dodje odmor ("silo") i narodi mu se ne pokore." Ovaj stih jje krajnja i najvisa tacka u celom prorocanstvu. Rec "silo" znaci "mir" tj, onaj koji mir donosi, covek mira ili "knez mira" prema Is. 9,5. U ovome "miru" koji izlazi iz Jude, se ispunjava Bozji plan i cilj preko poboznog potomstva patrijarha Jakova. Ovde se ponovo objavljuje spasenje ljudi a Juda je izabranik preko koga ce doci Onaj, kome pripada ovaj skiptar, Spasitelj. Kada je nejevrejska porodica Iroda ugrabila vlast u svoje ruke (Irod Antipatar, otac Iroda Velikog) trebao je da se pojavi sam Mesija, car sveta kome stvarno pripada vladalacka palica tj. ukraseni stap, koji je poglavica nosio kao pocasno obelezje vodje a sedeci stavljao medju noge. St. 11 i 12 iznose u idilicnoj slici sve koristi i zasluge ovoga junaka. Zavulon (Zabulon). St.13. Ovaj sesti Lijin sin nije se ni u cem narocito istakao osim u nacionalnoj borbi za vreme sudija (Sud. 4,6.10; 5,14.18). Njega Jakov ne velica nego samo iznosi povoljan polozaj njegovog plemena u obecanoj zemlji: "pokraj mora gde pristaju ladje". Isahar (Issahar- covek nagrade). St. 14.15. On je stariji od Zavulona. Njemu je pripala bogata ravnica Jesreel. Ovo pleme je zivelo od zemljoradnje u bogatom kraju, i cesto je sluzio mocnim, bogatim i nezavisnim hanananskim gradovima. Jakov ga kori sto je zadovoljan, nepokrettljiv i voli ugodnost, zato ce morati nositi teret kao magarac "jak u kostima" i robovati im. Dan (sudija). St. 16-18. Sada Jakov prelazi na sinove sluzavki. Dan je prvi sin Vale. Kao pleme imali su podrucje na zapadu prema moru. Oni su bili pritesnjeni od Amoricana, tako da se jedan deo njihovog stanovnistva odselio na sever, osvojio sidonsku koloniju Lais na Livanonu i tamo se nastanio pod imenom Dan. I kod ovog plemena izreka izlazi iz imena. Dan ce, mada ne tako jak, suditi narodima kao i druga plemena. Ovim nece da se kaze da ce ovo pleme biti samostalno i da ce voditi ostala, nego ce i on Izrailju pruziti pravo i pomoc. To je i bilo za vreme sudija kada se Samson hrabro borio protiv Filisteja. Ali, duh ovog plemena se uporedjuje

131

sa gujom koja vreba na putu i iz potajje ujeda konja u petu. Dakle, ne junak kao Juda. Lukavi nacin ovog plemena vidi iz pohoda protiv Dana (Sud. 10) i Samsonovog slucaja. Ali ipak sasmo Bog moze konacno izbaviti, to Jakov dobro zna i to on ocekuje. Gad. St. 10. Prvi sin sluzavke Zelfe. On se nastanio u Galadu. Ovo pleme je bilo jako izlozeno napadima stanovnika pustinje i Amoricana ali se hrabro branilo. Ime oznacuje navalu ceta, od kojih se on hrabro brani, odoleva i cak goni. Iz plemena je bio Jeftaj (Sud. 11). Asir (Aser). St. 20. On je drugi sin Zelfin. Nastanio se izmedju obale mora (Fenikije) i Neftalima, u plodnoj ravnici. On je ziveo u izobilju tako da je snabdevao i carsku trpezu bogatom hranom. Neftalim (Naftali). St. 21. Drugi Valin sin. Smesten izmedju Galilejskog jezera i izvora Jordana, u uzanom pojasu uz sam Livanon. On je ziveo slobodnim zivotom u brdima. Ovo pleme je bilo obdareno pesnickim i govornickim sposobnostima, Npr. Devora (Sud. 5). Josif. St. 22-26. Jakovljev omiljeni sin, prvenac Rahiljin. Njegovo veliko i mocno dvostruko pleme najvise je, pored Judinog, blagosloveno. Jakov sada izliva srce u blagoslovu nad sinom voljene zene koji nikada nije ozalostio oca. On je "rodno drvo pokraj vode"; to je slika uspesnog rastenja. Vlagu dobija odozdo a oslanja se na zid. Ako bude pritisnut neprijateljima bice ipak pobednik snagom Boga Jakovljevog, koji je pastir i kamen Izrailju. Bog, koji ga je dosada pomogao, zeli isto da ga blagoslovi plodnoscu zemlje i mnozenjem stoke i ljudi. Ali, Josifu se zele jos veci blagoslovi nego sto su blagoslovi zemlje, stoke i naroda. Blagoslov kojim Jakov blagosilja Josifa je uzvisenije i veci od blagoslova predaka. Koji je to blagoslov jasno se vidi tek u Ponav. 33,16. Venijamin (Benjamin). St. 27. Drugi Rahiljin sin. On je bio malo hrabro pleme vesto oruzju (Sud. 26,16; 3,15; Saul i Jonatan), ali i napadacko ("vuk grabljivi", v. Sud. 19,20). Ovim recima se zavrsava izvestaj o Jakovljevim izrekama. Jakov je svakom izrekao ono sto mu je odgovaralo. Otac nije nikoga izostavio u svojim izrekama. 5. Jakov daje sinovima naredbu za sahranu. St. 29-33. Jakov zeli da ga sinovi ne ostave u Egiptu, nego da ga sashrane u porodicnoj grobici, u obecanoj zemlji, (v. Post. 25, 8-10). Ono sto je otac naredio posebno Josifu (Post. 47,29-31) sada ponovo iznosi pred sve sinove. U ovoj grobnici pogrebeni su: Avram i Sara (Post. 23,19; 25,9). Isavovo mesto sahrane se ne spominje u Post.35,29, isto sahrana Reveke i Lije se ne spominje u Postanju. Jos se jednom naglasava da je mesto za porodicnu grobnicu kupljeno i da je porodicna svojina. Posle ove izrecene zelje Jakov je umro na svom krevetu okruzen svojom decom u starosti od 147 godina (v. Post. 47,28). On je "bio pribran k svome rodu". Svi pribrani verni su upisani na nebu u knjigu zivota. Oni u grobovima cekaju na uskrsnuce i vecni zivot. 5. Pogreb Jakova u Hananu. (50, 1-14). 1. Balsamiranje Jakovljevog tela. St. 1-3. Josif, cije je srce najvise prionulo za oca, tesko je podneo ovaj gubitak. On je prislonio svoje lice na ocevo i dugo plakao ljubeci ga. Samo je on ovo ucinio. Josif je naredio svojim lekarima da balzamiraju ocev les. Egipat je davno poznat sa svojim lekarima a narocito sa balzamiranjem. Kao visok drzavni cinovnik i clan svestenicke kaste Josif je imao svoje domace lekare. Balzamovanje

132

lesa je bio egipatski obicaj. Oni su ovo vrlo dobro poznavali da su lesevi bili sacuvani od raspadanja i odrzani za hiljade godina. Egipcani su verovali da dusa lebdi nad telom doklegod se ono odrzi a tek posle raspadanja ona se seli. Josif nije verovaao u ovo ali je on balzamovanje naredio, jer je to bio nacin sahranjivanja uglednih licnosti u Egiptu. Trebalo je 40 dana da se svrsi balzamovanje a zalost je trajala 70 dana od smrti. 2. Jakovljeva sahrana. St. 4-14. Po isteku 70 dana zalosti Josif je zatrazio preko faraonovih dvorjana dozvolu, da moze ocevo telo odneti i sahraniti u porodicnoj grobnici u Hananu, na sta ga je otc ranije zaklao (v.47,29-31). To sto Josif nije isao licno faraonu ne znaci, da on vise nije bio na dvoru ili u ugledu nego da jos nije bilo proslo vreme zalosti a on u odelu za zaljenje nije mogao izaci pred carem. Faraon mu je ovo dozvolio. Posto je dobio odobrenje od faraona posao je Josif i ceo Jakovljev dom, osim dece, da sahrane Izrailja. Njih su pratili mnogi dvorjani i visoki cinovnici. Pratnja je bila velika i ugledna. Kad su stigli u blizinu mesta pogreba ucinili su, po tadasnjem obicaju, veliku zalost, koja je trajala sedam dana. Hananejci, koji su sve ovo videli i culi, prozvali su ovo mesto "zalost Egipcana". Ne zna se koje je to mesto bilo. Na pitanje zasto se ova zalost obavila "s One strane Jordana" tesko je odgovoriti. Mozda zato sto pratioci nisu smeli stupiti na posveceno tlo obecane zemlje ili zbog stanovnika. Sam pogreb se obavio u Makpelskoj pecini prema Mamriji, bez Egipcana. Patrijarh Jakov je pocivao u grobu u obecanoj zemlji (zemaljskom Hananu) i ocekivao nebeski Hanan (novu zemlju). U ovoj grobnici su sahranjeni svi Jakovljevi preci. Posle sahrane vratio se Josif sa bracom i celom pratnjom u Egipat. Ovom prilikom se Josif pokazao kao glavna licnost. 3. Strah braace od Josifa. St. 15-21. Braca su se bojala da ce Josif, posle oceve smrti, kada ga vise nista ne bude zadrzavalo, osvetiti za zlo koje su mu naneli. Zato su se oni, da bi bili sigurniji, pozvali na ocevu izricitu zelju da im oprosti zla koja su mu ucinili. Ova Jakovljeva zelja se nigde ne spominje ranije. Iz straha zbog greha koji su mu ucinili nisu se braca usudila da licno razgovaraju sa Josifom nego su mu porucili ocev zahtev. Josif se zaplakao; ova ga je poruka veoma dirnula. Bolelo ga je kad je primetio kako oni misle, da on jos ima nameru osvetiti im se. Sem toga bilo mu je zao brace, koja su zbog svog greha bila u tako velikom strahu. Posle ovoga dodjose oni sami Josifu i ponizise se pred njim i ponudise mu se za robove. Josif im sada iznosi svoje glediste po ovome. On ih hrabri i tesi tvrdeci da on nije "na mesto Boga" tj. da on nema pravo i silu da menja Bozju nameru i providjenje. On se ne moze svetiti tamo gde je sam Bog pretvorio dobro u zlo. Oni su zlo mislili na njega ali je Bog mislio dobro tj. vodio sve dobro da bi tako u ono vreme odrzao u zivotu Bozji narod. Josif ih hrabri da ce se, prema Bozjem planu, i dalje brinuti za njih dokle god traje glad. 6. Josifova smrt. (50, 22-26). Josif i Jakovljev dom ziveli su i dalje u Egiptu. On je doziveo starost od 110 godina i video cak svoje praunuke tj., decu treceg pokoljenja koje je drzao na svojim kolenima. Kad se Josifu priblizila smrt, on je pozvao svoje i zakleo ih da, kad jednom izadju iz Egipta, prenesu sa sobom i njegove kosti u Hanan. Josif je cvrsto verovao u Bozje obecanje nasledja Hananske zemlje (up. 46,4; 48,21).

133

Najzad je Josif umro u svojo 110 godini. On je posle smrti bio balzamovan kao i Jakov i stavljen u kovceg. Egipcani su balzamovane leseve stavljali u drvene kovcege i onda ih brizljivo stavljali u grobnice. Josifova mumije je ostala u rukama Izrailjaca sve do izlaska iz Egipta. Tako su oni uzeli Josifove kosti (Izl. 13,19) i sahranili ih kod Sihema (v. I. Nav. 24,32), u polju, koje je nekad Jakov kupio (Post. 33,19). IZLAZAK (Exodus, druga knjiga Mojsijeva). Jevreji su ovoj knjizi, prema pocetnim recima same knjige, dali ime "Veelesemot", sto znaci: "ovo su imena", kojim recima pocinje tekst ove knjige. One se na grckom jos naziva "exodus" sto znaci izlazak. Ona se naziva i "Druga knjiga Mojsijeva". Ova knjiga nam opisuje kako je Bog nacinio Izrailja svojim posebnim narodom. Od Jakovljeve porodice, posle Josifove smrti, postao je citav narod u Egiptu. Ali ovaj narod je bio u ropstvu i Bog je morao najpre da ga izvede telesno i duhovno iz ropstva i vaspita ga za svoj narod. Pritisak ropstva izazvao je kod Izrailjaca ceznju za domovinom otaca, obecanom zemljom. Bog se posluzio Mojsijem kao svojim orudem da izvede svoj narod mocnom rukom iz Egipta, preko Crvenog mora u podnozje Sinaja Da bi im tamo dao svoj zakon, uredbe i naredbe i ucinio svoj zavet sa njima. Telesni i nestalan izrailjski narod kida ovaj zavet vec pri prvom kusanju. Ali, Mojsijevim posredovanjem i moljenjem prihvata ponovo Gospod svoj pokajnicki narod i nareduje da se nacini sator od sastanka u kojem ce On, medu svojim narodom stanovati. A. Izbavljenje Izrailjskog naroda iz Egipta. Izlazak 1,1-15,21. I. Naglo namnozavanje Izrailjaca u Egiptu i njihovo ugnjetavanje (1,1-22). Izrailjev dom, nastanjen u Egiptu brzo se umnozavao pod povoljnim uslovima. Posle Josifove smrti on je postao vrlo jak. U strahu od jacanja njegove moci faraon je pokusao ugnjetavanjem i teskim radovima da spreci njihovo mnozenje. Ali, ni naredbom da se muska deca pri radjanju ubiju i bace u Nil, nije postignut zeljeni cilj. 1. Naglo mnozenje Izrailjaca u Egiptu, st. 1-7. Novi otsek pocinje sa ponovnim davanjem imena 12 Jakovljevih sinova, jer se oni cesto spominju kao 12 plemena Izrailja. Oni su se sa svojim rodonacelnikom doselili u Egipat sa svim svojim porodicama (v. Post. 46,8-27). Nabrajanje sinova je prema majkama kao u Post. 35,23-26. Josif se ne spominje jer je on vec pre Jakova dosao u Egipat. U broju 70 su uracunati i Jakov, Josif i njegova dva sina (v. Post. 46,27). Posle useljavanja Izrailjci su se veoma namnozili u zemlji Gesem, gde su oni uglavnom bili nastanjeni. Za 215 godina njihovog boravka u Egiptu ovakva mnogobrojnost je razumljiva. "Zahvaljuci Josifovom obilnom staranju i naklonosti faraona, koji su u to vrema vladali, oni su se brzo rasirili po celoj zemlji. Ali ipak su se odrzali kao narod, i sa Egipcanima nisu imali niceg zajednickog ni u obicajima ni u veri." (P.P. str. 200). 2. Prinudjivanje Izrailjaca na ropske radove, st. 8-14. Prema pisanju egipatskih istiricara i najnovijim istrazivanjima od 1580 do 1200 pre Hrista nastupa tzv. novo egipatsko carstvo (18-20 dinastije). Ustvari proterivanje Hiksa pocelo je jos za vreme 17 dinastije. Faraon Sekven - Re je otpoceo, Ka - Moze nastavio a Ah - Moze dovrsio. Sekven - Re tebanski princ, bio je osnivac 17. dinastije. Apopis vladar Hiksa zahtevao je od Sekven - Re-a da pobije svet krokodile koji su se nalazili u jezeru faraonove palate, zato sto su cinili veliku galamu. Kaze se da je ovaj

134

faraon odrzao savetovanje, ii da su mu njegovi savetnici savetovali da ipak ocuva mir, ali se on odlucio za rat. On je u ovome ratu poginuo. Njegov sin Ka - Moze (Kames), koji je bio izabran za faraona proterao je Hikse do Memfisa. Egipcani su Hikse toliko mrzeli da nisu mogli ni njihova imena podnositi. Najzad A - Mozer (Amas), njegov sin i osnivac 18. dinastije koga su izabrali njegovi vojnici za faraona, konacno je proterao Hikse iz Egipta 1580. On izvestava osvojoj pobedi nad Hiksima kod Avarisa ovim recima: "Posto smo Hokse proterali oni su se zadrzali u Sarubenu, juzno od Gaze. Najzad su i odande proterani." Pojava novoga cara u Egiptu koji nije znao za Josifove zasluge za Egipat ustvari je dolazak nove 18 (domace) dinastije na vlast u zemlji. Posle prvog vladara nove dinastije, nastupio je novi vladar Amenotep I (Amenofis), koji je vladao oko 1550., a za njim nastupa Tuit - Moze (Tutmes) I, njegov surak koji je goneci Hikse prodro u Aziju i osvojio sve male sirijske drzave do Eufrata. Tako je potpuno zavladala domacaa dinastija tebanskih faraona, kad su Hiksi bili proterani. Na jednom egipatskom spomeniku pronadjenom nedaleko od El - Kab-a, gde su sahranjena dva oficira, opisuje se da su se oni odlikovali time sto su mnoge neprijatelje zarobili kad su usli u glavni grad, oko koga je bila velika bitka. U izvestaju se kaze da je Ameze (Ames) proterao Hikse. Ne treba razumeti tako, da je odmah posle proterivanje Hiksa nastupilo pprogonstvo Izrailjaca, nego vremenom. Vec je Tut - Moze I poceo koristiti semite (svakao i Izrailjce iz Gesema) za zidanje skladista, palta, grobova i obeliska. Posle proterivanja Hiksa posto se Izrailj umnozio i ojacao, nastalo je postepeno ugnjetavanje Izrailjaca. Egipcani ih nisu trpeli jer su bili saveznici i saradnici Hiksa. Sem toga, oni su bili nastanjeni u najplodnijem delu drzave u dolini (vadi) Tumilat, na istocnom delu nilske delte sve do Gorskih jezera. Ovaj je kraj blizu prestonice. Sem toga, Izrailjci su bili pastiri, to je bio prezreni poziv za Egipane. Pastiri su bili bedno predstavljeni na egipatskim spomenicima, poderani sa istaknutim rebrima. Faraoni su objasnili Egipanima da su Izrailjci srazmerno mnogobrojni i jaki, i da jedan takav narod, koji ivi na granici drave moe postati naroito opasan. On moe da se sloi sa neprijateljem ili da napusti zemlju kadgod hoe. On predlae da se preduzmu mere, ali ne javno nasilje, istrebljenje ili proterivanje jer on nije hteo da se odrekne ovih svojih radnih podanika (robova), nego mudrim i obilaznim putem da sprei svako njihovo dalje mnoenje i jaanje. (P. P. str. 200/4) Sada je nastupila nova politika prema Izrailjcima. Faraon je postavio nad njima naroite uprvitelje, Egipane, za ropske poslove, da bi ih pritiskivao i onemoguio ma kakve pokrete medju njima. Ovaj tiranski sistem je ve bio poznat u Egiptu pri zidanju piramida. Ovakav postupak je trebao naroito da onemogui mnoenje Izrailjaca. Ali, sve ove mere ostale su bezuspene. Mnoenje izrailjskog naroda nije opalo. Egipani su se veoma zabrinuli. Posledice su bile da su faraoni vrili velika nasilja nad Izrailjcima. Gradovi Pitom i Ramesa, koje su Izrailjci zidali u pokrajini Gesem, bili su gradovi za smetaj hrane ("mer - ar" znai kue spreme) naroito za vojsku, koja se tu snabdevala kada je prelazila istonu granicu Egipta i odlazila u pustinju i za trgovinu. Pronadjen je grad Pitom ("Pa-tum", znai hram boga Tuma), sa spremama za penicu. Grci su ovaj grad kasnije nazvali Heropolj (Heroopolis). Re "her" je grki izgovor egipatskog "ar". Grad Rames (ili "Ramses"), koje je dobio bez sumnje ime po pokrajini ili imenu ranijeg

135

faraona, jer je takvih imena bilo svakako i ranije. St. 11 glasi: "Tako dodje do toga da narod Izrailjev sagradi gradove Pitom i Ramses, da slue faraonu kao skladita". Egipani su Izrailjce gonili nasilno na ropske radove. Oni su morali praviti opeke od nilskog blata za zidanje gradova. Sem toga oni su radili razne teke poslove u polju, osobito na navodnjavanju plodne zemlje. Izrailjci su pravili kanale i nasipe na Nilu. Za ovakve poslove obino su egipatski faraoni upotrebljavali ratne zarobljenike. Ovako teki poslovi zagoravali su ivot Izrailjcima u Egiptu. 3. Pokuaj unitenja Izrailja putem ubijanja novorodjenadi. st. 15-22. Zbog neuspeha svoje politike prema Izrailju faraon je iao tako daleko da je nadzornicima nad babicama Cefori (Sifra) i Fuvi (Pua) naredio, da svako novorodjeno muko dete jo pri samom rodjenju ubiju, ali da roditelji o tome nita ne doznaju. (P. P. str. 201/1) "Kada nisu mogli ostvariti svoje elje, pristupie surovim merama. Bile su izdate naredbe onim enama, kojima je zanimanje prualo mogunost da te naredbe sprovedu, da svu muku jevrejsku decu pobiju im se rode. U toj stvari sotona je bio podstreka. On je znao da e se medju Izrailjcima nai jedan koji e ih osloboditi. Podstrekavanje faraona da ubije decu, nadao se da e onemoguiti Boju nameru." Ove dve ene bile su bogobojazne i nisu htele izvravati ovako neovenu naredbu, kad ih je faraon pozvao na odgovornost to ne izvruju njegovu naredbu, one su izjavile da su Izrailjke jae i zdravije od Egipanki, dok babice stignu one se ve same porode. Poznato je da radnice naroito brzo i lako rode. Faraon ih nije mogao kazniti za neposlunost. Tako se Izrailj dalje nesmetano mnoio, a vernim babicama "dade Bog sreu domovima njihovim." tj. dade im potomstvo i porodice kao nagradu za njihovu vernost. Mnogobrojni porod smatra se na istoku za veliku sreu i boansku nagradu za vernost i pobonost. Poto faraon nije postigao svoj cilj preko babica, on je izdao zapovest celom svom narodu, da svako jevrejsko muko novorodjeno dete baci u Nil i samo ensku decu da ostavi u ivotu. Trailo se od celog naroda da traga za nevinim rtvama. I ova surova zapovest nije bila strogo sprovedena ili moda se vremenom zaboravila, inae ne bi Izrailjci kasnije imali toliko mukaraca koji su bili sposobni da nose oruje. 2. Mojsijevo rodjenje i odgajanje. (2,1-10) Dok je izrailjski narod robovao u Egiptu, Bog je pripremao njegovo oslobodjenje. Surova zapovest o nemilostivom ubijanju novorodjene muke dece Izrailjaca, postalo je Bojom pomou sredstvo da budueg vodju i oslobodioca Bojeg naroda dovede na faraonov dvor, da se tamo priprema za od Boga odredjeni zadatak. 1. Mojsijevo rodjenje. st. 1-9. Neki Izrailjac iz Levijevog plemena oenio se devojkom iz istog plemena. Prema Izl. 6,2 i Broj. 26,59. Mojsijevi roditelji, o kojima je ovde re, bili su Amram i Johaveda (Johabeda). Majka je krila tri meseca ovo novorodjene, koje je bilo napredno i zato se od njega nije mogla odvojiti. Ali dalje ga nije mogla drati kod sebe (P. P. str. 201/3). Ovo sakrivanje deteta bilo je prema Jevr. 11,23 delo vere roditelja, jer su se oslonili na Stvoritelja i njegovu mo. Majka nije smela da ga uva da ne bi time dovela u opasnost detinji ivot. Ali Mojsijeva starija sestra, stajala je u blizini i budno pazila ta e se dogoditi sa detetom. Sam Bog je morao sada

136

da se stara i On je to uinio s obzirom na veliki zadatak, koji je On odredio Mojsiju. Faraonova ker, koja je dola na reku da se kupa, primetila je kovei i naredila dvorkinjama da ga donesu. Dete je plakalo i to je izazvalo princezino saaljenje. Ona je pomislila na njegovu nepoznatu majku, i onda je odluila da spase ovo dete i da ga odgoji. To to se faraonova ker kupala na otvorenoj reci je za danas udnovato ali ne za ono vreme. U Egiptu je kupanje u Nilu, kao i kod Jevreja kupanje u Jordanu, bila od naroitog znaaja, jer je Nil kao sveta voda bio visoko cenjen i njegovoj se vodi pridavalo naroito dejstvo. Mojsijeva sestra je primetila da faraonova ker nee da prihvati dete i ona je veto ponudila odmah jevrejsku dojkinju, jer je i dete bilo jevrejsko. Jedna Egipanka nikad ne bi primila, iz mrnje prema strancima, da doji jevrejsko dete. Ponuda je bila prihvaena i tako je dete Bojim providjenjem odneseno u roditeljski dom, i medju izrailjskim narodom provelo svoje detinjstvo i tamo dobilo prve utiske i vaspitanje. 2. Mojsijev odgoj, st. 10. Majka je dete, kad je odraslo, odvelo faraonovoj keri u dvor. (P. P. str. 202/4) Faraonova ki je posinila ovo dete. Ova faraonova ki je bila princeza Haepsut. Ona mu je dala ime Mojsije, "jer ga iz vode izvadih". Ime, koje mu je dala ova Egipanka ynai sin ili dete (od egipat. "mes", ili "messu") to se esto javlja u linim imenima (npr. Tut-mose, A-mose; gr. "moses".) Moda je Mojsije jo od samog poetka nazvan samo "mes" tj. sin (dete), kao to je bilo sluajeva, a moe biti da je to ime bilo prvobitno vezano za ime nekog egipatskog boanstva (npr. Ra-mes, A-mes), pa je kasnije sam Mojsije odbacio onaj mnogoboaki deo imena. Ali, ova ista re tj. ime zvui jo na jevrejskom "izvui" iz vode tj. "onaj, koji je izvuen iz vode" (v. Ps. 18,16). Zato pisac i dodaje: "jer ga iz vode izvadih". Ime Mojsije se nije izgleda vie davalo u izrailjskom narodu. 3. Mojsijev zloin i bekstvo. (2,11-25) 1. Mojsijevo zauzimanje i ubistvo Egipanina. st. 11-14. Kad je Mojsije ve bio odrastao, izaao je on "brai svojoj" da vidi njihovu nevolju na samom mestu rada. I pored svoga odgoja na egipatskom dvoru on se osea bratom Izrailjaca. Prema Dela 7:23 Mojsiju je tada bilo 40 godina, tano polovina od 80 godina prema Izl. 7,7. Kada je sa Aronom traio od faraona da pusti izrailjski narod. Tamo je on naiao na nekog Egipanina koji je zlostavljao jednog Jevrejina. Mojsije ga je u gnjevu ubio, kad je video da nikog nema da gleda. Ve u ovome njegovom delu vidi se Mojsijevo miljenje o egipatskom nasilju (P. P. str. 205/1). Sledeeg dana izaao je Mojsije opet na isto mesto rada. Ovog puta on je video dva Jevrejina kako se medjusobno svadjaju. On se umeao u njihove razmirice i hteo da ih pomiri. Kao budui sudija svoga naroda on je ukorio onoga to nije imao pravo, nato je ovaj odmah odgovorio: "Hoe li da i mene ubija kao to si ubio Egipanina." Sad je Mojsije video da se njegov zloin ipak otkrio (P. P. str. 205/2). 2. Mojsijevo bekstvo u Madijan. St. 15/II-20. Mojsije je pobegao iz Egipta u zemlju Madijan. Prema Post. 25,2 Madijanci su bili pastirski srodan narod, Izrailjcima. Tu je Mojsije bio izvan domaaja egipatske moi. Zemlja Madijan se nalazi istono od Elanitskog moreuza, na zapadnoj obali Arabije. Ali, ovde je re vie o onim Madijanima koji su bili nastanjeni u istonom i junom delu Sinajskog poluostrva, koji

137

su bili samo grana ovog naroda. Mojsije je zastao kod bunara gde se stoka napajala. je on hrabro pomagao pastiricama, kerima madijanskog svetenika Raguilu (Reguel). Neki pastiri su ove devojke oterali od bunara, a Mojsije im je pritekao u pomo i napojio im stoku. uvanje stoke je u tom kraju poglavito preputena devojkama u porodici. - Ovaj sveteik Madijanskog plemena, kasnije tast Mojsijev, naziva se u Izl. 3,1. Jotor. Oba imena imaju slino znaenje:Ragual znai "Boji prijatelj", a Jetro, "istaknuti". Za njega pie da je bio svetenik svoga plemena, ali on je svakako, kao obino, imao i ugledni poloaj u svome narodu. O sinajskoj madijanskoj religiji ne znamo mnogo. Bez sumnje da je ovaj ovek isto potovao ivog Boga. Prema Izl. 18,9. i d. izraava Jetro svoje potovanje izrailjsom Bogu. St. 18-20. Devojke su ispriale ocu ta se dogodilo na bunaru i on ih je ukorio to takvog putnika nisu pozvale u kuu da se odmori i nahrani. Tu se vidi njegovo gostoprimstvo, nato su devojke zaboravile. One su to uinile naknadno. 3. Mojsijevo boravljenje kod Raguela i brak. St. 21-22. St. 21. Mojsije je uao u Raguelov dom i tamo ostao da ivi i radi. Bog ga je vodio na njegovome putu i on se sklonio kod madijanskog svetenika i stareine, koji je takoe potovao Boga. On se kasnije oenio sa jednom od Raguelovih keri Seforom (Zipora) i ostao u slubi svoga tasta 40. godina, uvajui njegovo stado. "Mojsije nije bio spreman za veliko delo koje ga je oekovalo. Imao je i on jo nauiti nauku vere koju su uili Avram i Jakov, da se ne oslanja na ljudsku snagu i mudrost, ve da ostvarenje obeanja eka od Boje sile. Bilo je tu i drugih lekcija koje je Mojsije trebao nauiti u samoi izmeu bregova. U koli samoodricanja i trpljenja imao se nauiti strpljenju i obuzdavanju svojih strasti."(.P.str.205/4) St. 22. Mojsije je nazvao svoga prvenca Girsam (Gersom)to znai "stranac", kako tumai sam pisac ovu re: "jer sam doljak u tuoj zemlji", ali ona ima vie smisao "proterani". Mnogi se pitaju zato se ovde ne spominje odmah i drugi sin Eliezer kao u Izl.18,4 i 5. Razlog to se ovde spominje samo Girsam izgleda da je u Izl.4,23.24. Da su ovde spomenuta oba sina, onda se ne bi uoilo zato je u Izl.4,25. re samo o obrezanju mlaega sina a ne prvenca. 3. Uzdisanje Boje dece i uslienje. St. 23-25. St. 23-25. U meuvremenu je umro vladajui faraon. Izrailjci su doli jo u veu nevolju kada je doao novi faraon. Njihova teka sluba im je ogoravala ivot, pa su poeli uzdisati za osloboenjem. Bog se potsetio na svoj zavet sa precima izrailjskog naroda i odluio da im pomogne i izvede ih sada iz ropskog Egipta, jer je jako ugnjetavanje pretilo njihovom opstanku. U tekstu se ne kae da su vapili zato to hoe da se istakne, da je i sam Bog imao samilosti sa njima. (up.Ponav.26,7.) Bog je pogledao na njih i video ih. 4. Mojsijev poziv (3,1-22). 1. Bog se javlja Mojsiju iz kupine. St. 1-5. St. 1. Mojsije je pasao stado svoga tasta Jotora (Jetro). Na ovom poluostrvu ima pae samo za malu stoku a ne za goveda i konje. On je odveo svoje stado preko pustinje, gde je bila bolja paa. Uleto naputaju Beduini ravnice i povlae se u brdovitije predele gde ima vie svee pae. St. 2. Na brdu Horivu (Horeb) javio se Mojsiju "Gospodnji aneo". Ovo je

138

bio Boji Posrednik u starome zavetu - Hristos (up. Mal. 3,1.) Horiv je veliki planinski masiv na jugu Sinajskog poluostrva. Prema Sv. pismu izmeu brda Sinaja i Horiva nema nikakve razlike. Moda je Horiv opti naziv za ovaj masiv, a Sinaj jedan od njegovih vrhova. Mojsije je video kao da bun gori ali ne sagoreva, tamo gde mu se pojavio "Aneo". Gdegod se Bog pojavi. Bilo u prirodi ili u prorokim vienjima. On se uvek pokazuje u svetlosti, u vidu plamena. Ovaj "ognjeni plamen" koji prati boansku pojavu znak je njegove prisutnosti. Otuda je plamen Boji simbol. U ovom "ognjenom plamenu" javlja se Bog kao sudija (v.Ponav.15,17.) i revnitelj (Izl.20,5.) St. 3-5. Mojsije eli da ovu udnu pojavu vidi iz bliza. udnovato je to to kupina ne sagoreva. Ali, u tome ga je neki glas pozvao po imenu iz kupine. U strahu on je odgovorio:"Evo me". Mojsije je bio opomenut da ukae potovanje kad prilazi ovome mestu. Pristupiti svetome Bogu je opasno za nesvetog oveka. Zato se i narod nije smeo pribliiti Sinaju i dodirnuti ga, niti stupiti u svetite i dodirnuti svete sudove. Samo su neki izabranici Boji, kao Mojsije mogli se Bogu pribliiti. Pred svakim svetim mestom izuvali su Jevreji svoju obuu, da ih ne bi obesvetili njihovom neistotom. Otuda taj obiaj imaju i muslimani. Prema tradiciji sinajski manastir se nalazi upravo na ovome mestu. 2. Bog se otkriva Mojsiju kao Bog Avramov, Izakov i Jakovljev. St.6-12. St.6. Ova nebeska pojava se najpre prestavlja kao Bog trojice predaka izrailjskog naroda. Ovo je bilo od ogromne vanosti za razumevanje Mojsijeve dunosti i dela. Mojsiju se nije javio neki nepoznati Bog, nego ivi Bog njegovih otaca u koga je Mojsije verovao. Bog predaka eli sada da nastavi svoje delo u svome natodu preko Mojsija. St. 7-10. Bog objanjava Mojsiju razlog i svrhu to mz se pojavio. Gospod je dobro video nevolju svoga naroda i On hoi, jer je dolo vreme, da ga sada izbavi. On je siao sa neba (up. Post.11,5.7.) da ga spase iz egipatske vlasti i odvede u "dobru i prostranu zemlju, gde mleko i med tee". Poetak Bojeg plana za izbavljenje Izrailja je pozivanje Mojsija na dunost. Bog hoe da stupi u dejstvo i On sam alje Mojsija faraonu, da izvede svoj narod iz Egipta. St. 11. Kao siromah begunac i pastir, ovek bez ugleda, uticaja i moi, Mojsije osea da je on slab za ovako delo. ta bi on mogao uiniti kod monoga fraona za svoj narod? Nekad, u svojoj mladosti bio je on brzo pripreman da na svoju ruku pomogne Bojem narodu. Tada je on hteo da bude sudija i spasitelj a sada nema poverenja u svoju snagu. Ovo moljenje o sebi bio je rezultat njegovog vaspitanja. St. 12. Da bi Mojsijevu veru u obeanje i hrabrost da se prihvati ovog tekog dela podigao, Bog mu daje znak da ga je On poslao tj. da ga je On ovlastio na ovo delo. Bog mu prua na ovaj nain izvesnost njegove prisutnosti i moi. Znakje u tome to e Mojsije prineti rtvu na ovome mestu kad ve bude izveo Izrailjski narod iz Egipta i doveo ga do ovog mesta. 3. Bog objavljuje Mojsiju svoje ime. St. 13-15. St. 13. Posle ovoga objanjenja Mojsije je odluniji i sad eli samo da zna, ta e kazati naroku, kada ga upita za ime tog otakog Boga, koji ga je k njima poslao. Izrailjci su u Egiptu potovali razne bogove (up. Lev. 17,7.) i oni bi mogli pitati Mojsija koga boga on njima naznauje za

139

otakog Boga. St. 14.15. Bog objavljuje sada svoje ime Mojsiju. On se zove: "Jave". Ovo ime oznaava njegovo bie. Jevrejska re "hajah" znai "biti", a Jave: "Ja jesam" (ja sam Onaj "to jesam"). to ime "Jave" znai jasno se kae. Onaj koji nosi ovo ime posvedoava da je On onaj "koji jest". Bog se ovim imenom oznaava kao onaj to postoji i veno ivi, neispitljivi, koji se moe otkriti kad, kako i kome hoe, ali koji u svom odnosu prima svetu ostaje uvek isti i nepromenljiv. On je veran da ispuni datu re. - Ovaj se izraz obino prevodi u Sv. pismu sa Gospod. To je ustvari grki prevod LXX kao i izraz Novog zaveta. Jerusalimski pismoznalci su, da bi spreili lakomislenu zloupotrebu izgovaranja svetog Bojeg imena "Jave", jednostavno zabranili da se ona upotrebljava. Jedino su mogli prvosvetenici u hramu u molitve i pri izricanju blagoslova da ga upotrebe. Svugde, gdegod je u Bibliji stojalo ime Jave, moralo se itati "Adonaj" (Gospod). Izraz "Jehova" je pogreno itanje. Ni jedan Jevrejin nije ovako itao ovo ime. Ono se pojavilo meu teolozima poetkom 16 stolea. 4. Boja vest i obeanje svome narodu. St. 16-22. St. 16-18. Mojsije je dobio zadatak da pokupi najpre narodne stareine i da im saopti Boju poruku i obeanje osloboenja. A posle je Mojsije trebao izai sa njima pred faraona i traiti da ih pusti da prinesu rtvu svome Bogu koji mu se javio i to traio od njih. Ovde se ne misli na Sinaj, jer je on dalje od 3 dana hoda, niti se mislilo o obmanjivanju faraona. Razlog zato treba da se sveanost obavi u pustinji jasno se iznosi u 8,25-28. To je najmanje to su podanici mogli traiti od faraona: da obave bogosluenje na svoj nain i nesmetano. St. 19.20. Bog odmah dodaje, da On dobro zna, da im faraon nee dozvoliti da idu, ali On e podignuti svoju krepku ruku da ih izvede. Mojsiju je dakle, bilo unapred reeno da e faraon odbiti njihovu molbu. Ali, Biji sluga nije smeo da klone duhom, jer je Bog upravo ovim hteo da pokae svoju mo ne Egipanima. Njegova boanska mo imala je da se pokae u izvanrednim dogaajima i pojavama. St. 21.22. Ali ne samo ovo. Bog e jo uiniti da Izrailjci ne izau prazni, nego e sa sobom poneti razne srebrne i zlatne predmete kao plen Bog e uiniti kod naroda a ne kod faraona, da e biti predusretljivi prema izrailjskom narodu i kod suseda i u domu pokupiti skupocene stvari i predati im. Ovako oni treba da izau iz Egipta. Ovo je kao neka plata za teko ugnjetavanje u ovoj zemlji. Ova pojedinost iz istorije izlaska iz Egipta je proreena jo nekada Avramu (v. Post.15,14.). 5. Mojsijev povratak u Egipat. (4,1-31.) 1. Snabdevanje Mojsija sa darom udesa. St. 1-10. St. 1. Mojsije prigovara Bogu, da moda narod nee poverovati u njegov boanski zadatak. On nema nita ime bi im mogao dokazati da je boanski vesnik. St. 2-5. Bog smatra ovaj prigovor opravdanim i pouava Mojsija kako e uiniti udesa, pomou kojih e narod poverovati da je on Boji izaslanik. Ima 3 ovakva udesa, koja treba da slue kao znak. Prvo udo: Mojsije baca, na Boju zapovest, tap (svakako svoj pastirski tap: st.20.) i on postaje zmija. Kad je uhvatio za rep, ona je opet postala tap. Svrha ovoga uda je bila da narod veruje. (p.p.211/5) St. 6-8. Drugo udo: Po Bojoj naredbi Mojsije stavlja svoju ruku u nedra

140

tj. na otvor njegove odee na prsa, i kad je izvukao ona je bila gubava , on ju je natrag stavio i kad je ponovo izvadio, bila je opet ista. Guba je u Egipru bila vrlo esta i svetenici su morali znati kako se ona lei. Bela guba je bila obina guba na istoku. Ovo udo je isto zato dato, da ako narod ne poveruje prvome, poveruje zbog ovog drugog. St. 9. Tree udo. Ako dva pomenuta uda ne bi postigla kod naroda i faraona svrhu, onda Mojsije treba da uzme vide iz Nila i izlije a suho. Voda koja je prolivena na suho pretvorie se u krv. Ovo udo koje se imalo da ostvari tek u Egiptu je isto ono, koje je upotrebljeno protiv Egipana. 2. Mojsije stavlja primedbu, da nije reit. St. 10-17. St. 10. Mojsije opet navodi da nije reit, nego je spor i teak na jeziku tj. nesposoban da teno govori i jasno izgovara rei. Zato on nije nikad bio govornik, koji moe dobro i teno govoriti, a i egipatski je jezik skoro zaboravio. Iz ove primedbe jasno izlazi da je Mojsije dobio istina dar udesa ali ne i dar govora. St. 11.12. Bog na to odgovara da je On stvorio usta oveku. On moe da uini da se ovek rodi nem, ili gluh, da vidi ili da ne vidi. Isto tako moe se i ovome pomoi. Mojsije moe mirno ii, Bog e biti s njegovim ustima, tako da e on moi, ako treba, lako i teno progovoriti. Ali, ta e govoriti, uie ga sam Bog. St. 13. "Ah, Gospode" molim Te, polji rae koga Ti hoe poslati". Mojsije u strahu i brizi, sumnjajui na svoj uspeh, odbija da ide u Egipat. (P.P.str.212/3). St. 14-16. Ovim je Mojsije izazvao Boje nezadovoljstvo. Ali, Bog ga nije odbacio, nego ga jo hrabri. On mu dodaje brata Arona, koji je reit, i za njega zna Bog da e svakako govoriti. On je znao i egipatski teno, jer je taj jezik svaki dan govorio. Kao svetenik on je imao dunost da pouava narod i zato je morao imati prakse u govornitvu. Mojsije samo treba rei, koje mu Bog kae "metnuti u usta" Aronu tj. nadahnuti ga, a Bog e im obojici pomagati pri govoru. Aron e govoriti narodu za Mojsija. "On e ti sluiti umesto usta, a ti e za njega biti mesto Boga". Izmeu Mojsija i Arona e biti odnos kao izmeu Boga i njegovog proroka. Bog nadahnjuje proroku misli, koje on treba opet da iznese narodu (up. Ponav. 18,18) tj. sam Bog se slui prorokovim ustima. Prema 7,1 i d. ovaj se odnos izmeu Mojsija i Arona ostvario pred faraonom. St. 17. Poto je Bog umirio i ohrabrio Mojsija, da se ne plai ljudi, poto sa Bogom moe sve ljude nadvladati, Bog nareuje na kraju Mojsiju da ponese tap, kojim treba udesa da ini. 3. Mojsije se oprata i polazi za Egipat. St. 18-23. St. 18. Mojsije se vraa od Sinaja Jotoru i izraava elju, da se vrati u Egipat da bi video, da li mu je rodbina jo u ivotu i da ih obie. Mojsije je preutao svoju pravu nameru, da ga tast i ena ne bi zadrali. Jotor pristaje. Sve se ovo slae sa izvetajem iz Izl. 18, prema kome je Mojsije kasnije poslao enu i decu tastu, koji ih je posle izlaska iz Egipta opet doveo Mojsiju na Sinaju (Izl. 18,2-7.) (P.P. str. 213/4). St. 19.20. U st. 19 se najzad iznosi nareenje Mojsiju da se vrati u Egipat, sa objanjenjem da su tamo pomrli svi koji su traili da ga ubiju. Mojsije se sada kree na put, po Bojoj zapovesti, sa enom i decom. Mojsijev pastirski tap naziva se ovde "Bojim tapom" jer sa njime treba on da ini udesa.

141

St. 21-23. Bog pouava jo jednom Mojsija ta treba da kae faraonu i kakva e sve uda morati Bog da uini preko Mojsija u Egiptu. Pa ipak ona nee postignuti svoju svrhu kod faraona, jer e sam Bog uiniti da njegovo srce otvrdne. Ovo Bog ini samo zato da bi nad Egipanima izvrio svoja uda i pokazao im svoju mo. Ovim proslavljanjem nameravao je Bog da ih dovede do poznanja da je On pravi Bog i da nema drugog Boga osim Njega na zemlji. Osim toga, ovo je bilo potrebno da bi i sami Izrailjci upoznali svoga Boga i Njegova dela ptiali od pokoljenja do pokoljenja svojoj deci. U izvetaju o faraonovome srcu primeuju se tri izraza: 1. "I otvrdnu srce faraonovo" /v. 7,13.i dr./ Ovde se ne kae ko je to uinio. 2. "Otvrdnu mu srce" /v. 8,15. i dr./ 3. "I Gospod uini da otvrdnu srce faraonovo" /9,12. i dr./ Faraonovo je srce najpre bilo otvrdnulo za savete i opomene Boje milosti. Bog je imao mnogo strpljenja prema faraonu. On je mnogim zlima i spasavanjima od njih govorio njegovome srcu. Ali, faraon je sve to odbijao i sve vie muio Boji narod. I kad ga je morao pustiti, pokajao se zato i poao za njime. Bog, znajui stanje faraonovog srca, i sam je uinio da mu do kraja otvrdne srce da bi mogao, svoj gnjev izliti na njemu. Bog je Izrailja izabrao za svoj narod, premda su svi narodi na zemlji Njegovi. On ovaj narod naziva svojim "sinom, prvencem". Time je naroito naglaena ozbiljnost Bojeg zahtjeva upravljenog faraonu i posledice neposlunosti e bi strane: "Ja u ubiti sina tvoga, prvenca tvoga". 4. Obrezanje Mojsijevog sina. St. 24-26. St. 24. Mojsije je doao u smrtnu opasnost to je propustio da obree svog drugog sina. On je to sam primetio. Gospod ga je izabrao da bude posrednik starog zaveta, a on nije znak ovoga zaveta pokazao ni kod svoga sina. (P.P.str.213/5). St. 25.26. Ne Mojsije, nego Sefora /Sipova/, njegova ena, uzela je otar kamen (kremen) i obrezala svoga sina. Ona je u gnjevu bacila okrajak Mojsiju pred noge i umrljala ga sa krvlju (dodirom okrajka), rekavi mu: "Ti si mi krvav zarunik". tj. zarunik, koga sam, kao to se to jasno vidi, samo prolivenom krvlju svoga sina iskupila. Mojsije je ovde morao sam iskusiti ono to je kasnije rekao Aronu /Lev. 10,3./ Mojsije je se ne bi mogao pojaviti me Izrailj, kao njegov spasitelj, kada u svojoj sopstvenoj porodici, zbog popustljivosti prema eni, ne ispunjava Boje naredbe. 5. Mojsijev susret sa Aronom i njihovo stzpanje pred narod. St. 27-31. St. 27.28. Po Bojoj zapovesti Aron izlazi Mojsiju u susret. Oni su se sreli na "Bojoj gori" tj. na Sinaju. Pretpostavlja se da je put iz Madijana prema Egiptu prolazio pored Sinaja. Ovaj sastanak trebao je da poslui Mojsiju na ohrabrenje. Mojsije je obavestio Arona o boanskim otkrivenjima koje je dobio i o udesima sa kojim je snebdeven. St. 29-31. Kad su stigli u Egipat Mojsije i Aron su pozvali sve stareine izrailjskog naroda. Aron im je izneo sve dogaaje sa Mojsijem i sve Boje naredbe date Mojsiju za Boji narod a Mojsijeuini nekoliko uda pred narodom. Narod je razumeo i poverovao u boansko odailjanje Mojsija i izbavljenje. Oni nisu znali kroz koliko jo nevolja i iskuenja moraju proi. 6. Mojsije i Aron pred faraonom. (5,1-6,1). 1. Prvi Mojsijev zahtev od faraona. St. 1-5. St. 1.2. Braa stupaju pred faraona u ime Jave, Boga Izrailjevog i mole da

142

pusti izrailjski narod na slubu rtvovanja svome Bogu u pustinji. Faraon nije mogao posumnjati u ovaj zahtev jer su i Egipani imali svoja mesta za hodoaa, gde su obavljali slubu svojim bogovima. Faraon je oholo odgovorio, da on nepoznaje Jave i nee da prima nikakve naredbe od Njega. Iako je ovo ime bilo novo za faraona ipak je mrao da ima vie potovanja za "Gospoda Boga" Izrailjaca. - Ko je bio ovaj faraonpred kojim su sada stajali Mojsije i Aron? Mojsijeva pomajka princeza i kasnija carica Haepsut udala se za mnogo starijeg polubratia, Tutmozea II, nezakonitog sina Tutmozea I. Kad je umro Tutmoze I, doao je na presto Tutmoze II, po pravu ene. Ali kad je ovaj faraon uskoro umro bez naslednika, Haepsut je upravljala Egiptom. Ona je ranije nameravala da postavi na presto svog usvojenog sina, Mojsija. Ali, Amonovi svetenici su se tome odluno protivili, znajui da bi on ostao veran svome jevrejskom Bogu. Oni su pokuavali da ga vaspitaju kao mladia u Amonovom hramu, ali bez uspeha. Za vreme faraona Tutmozea I i II i carie Haepsuta Mojsije je uivao ugled na dvoru i bio zapovednik vojske. Haepsut je bila ugledna vladarka, koja je vladala Egiptom vie od 20 godina. Za njene vladavine je bio mir i napredak. Ali, svetenici je nisu voleli, moda bog Mojsija. Oni su se bunili i zahtevali od nje da prizna kao savladara jednog od nezakonitih sinova konkubine njenog mua Tutmozea II. Ovaj ovek je poznat u istorijii Egipta pod imenom Tutmoze II (1482-1450). On je bio vaspitan za svetenika nekog nieg reda boga Amona. Za vreme neke procesije u Amonovom hramu, postavljen je on linim posredovanjem boga Amona, kako veli natpis na zidu hrama u Kornaku. Neko je vreme Haepst vladala sa Tutmozeom III. Uskoro je Haepsut nestala sa pozornice Egipta. Ne zna se da li je ubijena ili je umrla prirodnom smru. Posle njene smrti novi faraon je izbrisao njeno ime na svim spomenicima. Tutmoze III je imao veliki plan za zidanjem gradova, skladita, hramova, itd. On je za ovaj posao upotrebio semitske robove, najvie Izrailjce. To je faraon pred kojim su stajali Mojsije i Aron kad su traili da pusti Izrailjce da slue svome Bogu. St. 3. Mojsije i Aron naputaju sad imena Jave i Izrailj i upotrebljavaju faraonu razumljivije ime Bog jevrejski. Ovaj Bog trai to od njih. Oni se boje da ih on zbog neposlunosti ne udavi pomorom i maem. Zanemarenje boje slube povlai, prema verovanju mnogoboaca, upravo ovakve posljedice. St. 4.5. Faraon odbija zahtev. On smatra da je sve ovo samo la i izgovor za pokuaj, da bi narod lenario i svetkovao umesto da radi. Faraon se gnjevi na Mojsija i Arona to odvraaju narod na ovaj nain od rada. Obinog, radnog naroda je inae mnogo u zemlji i ako bi bili bez posla, to bi bila opasnost za dravu. 2. Faraon ugnjetava jo jae Izrailjce. St. 6-12. St. 6-9. Faraon je izdao jo istoga dana naredjenje da se sa narodom postupa stroije. Upravitelji, za razliku od nadglednika, jevr. oterim, pisari koji su bili Izrailjci, izabrani da vode i nadziravaju manje grupe radnika, dobili su naredjenje od faraona, da se otsada ne izdaje vie pleve, egip. Febu, nego da se sami postaraju za ono to im je potrebno. Narod je trebao i nadalje da dnevno naini isto toliko opeka kao ranije kada je dobijao plevu. Svrha ove naredbe je bila da ih se to vie uposli, tako da nemaju vremena za razmiljanje, lenarenje i sluanje Mojsijevih i Aronovih lai, o zahtvu Jave.

143

St. 10-12. Upravitelji i nadglednici su izali iz dvora i saoptili narodu faraonovu naredbu. Oni su naglasili narodu, da mora i nadalje nainiti istu koliinu opeka kao i dosad. Narod se raziao po polju na strnjiku i pabirio slamu i sekao strnjiku da bi iseckao i sa time pravio opeke, koje su se kasnije suile na suncu. Sa ovakvim opekama od nislkog blata sa plevom i iseokanom slamom zidane su ne samo neke piramide nego i neki stari gradovi. 3. Pokuaj nadglednika kod faraona da se olakaju nevolje. St. 13-19. St. 13.14. Traganjem za slamom umanjio se broj radnika, te se nije mogla postignuti ista koliina opeke kao ranije. To su primetili upravitelji pa su traili da se svakog dana postigne odredjen broj opeka. Kada nisu mogli to postii onda su faraonovi upravitelji tukli nadglednike to njihovi radnici nisu postigli svoj cilj. St. 15.16. Zlostavljeni nadglednici se ale faraonu, da se sa njima postupa ne kao sa njegovim podanicima nego kao sa kanjenicima. St. 17-19. Faraon odbija njihovu molbu pod izgovorom da besposliare, zato trae da prinesu svom Bogu rtvu. Kada bi radili onda bi poslovi bili svreni na vreme. Nadglednici su bili alosni to e narod morati i dalje pod istim uslovima da radi. Njima je teko to e to morati svaki dan da zahtevaju od svoje brae. 4. Nastojnici ine ozbiljan prekor Mojsiju i Aronu. St. 20-23. St. 20.21. Pri svome izlasku iz faraonovog dvora sretoe nastojnici Mojsija i Arona, koji su ekali na njih da se sastanu sa njima. Oni su ozbiljno prekorili Mojsija i Arona, Bog vas ima u vidu i On nee propustiti a da vam ne sudi, to ste narodu prouzrokovali ovako veliku tetu i nesreu, jer ste proirili zlo o jevrejskom narodu kod faraona i njegovih ljudi. Time kao da su oni dali ma u ruke protiv naroda. Oni su svojim zahtevom izazvali zlu volju kod faraona i stareina egipatskog naroda, to moe biti povod za istrebljenje Izrailja. (P.P. str. 217/2). St. 22.23. Mojsije se odmah posle ovog dogadjaja obratio Javi sa pitanjem, zato je dozvolio da nad ovim narodom, koji nita nije skrivio, dae ovakvo zlo, i zato ga je uopte poslao, kad to odailjanje nije imalo nikakvog rezultata. Mojsije je mislio da moe postaviti Gospodu ovakva pitanja, jer dosada jo nije izbavio svoj narod, nego je naprotiv time prouzorkovan jo vei pritisak faraona na jadni narod. Ali, tek sada je trebala da se pokae njihova vera. Oni su sami trebali da trae da izadju iz Egipta, iz dubljih unutranjih razloga a ne zbog meda i mleka. Egipatski pritisak je morao ii do kraja, jer bi narod inae stalno teio da se natrag vrati. 7. Mojsije dobija u Egiptu nove naredbe od Boga. (6,1-7.7.) 1. Bog se ponovo otkriva Mojsiju, potvruje zavet sa precima i obeava izvbavljenje Izrailja. St. 1-8. St. 1. Bog hrabri Mojsija uveravanjem, da sad treba samo da gleda, ta e se faraonu dogoditi. Ne sasmo da on nee vie narod da mui, nego e ih pustiti da izau iz zemlje, pa ak i terati (up. 11,1.). Sve e se to dogoditi pomou Boje sile kojae se uskoro osetiti. St. 2.3. Bog se ponovo otkrio i govorio Mojsiju. On mu se predstavlja kao Jave, jer ga Izrailj treba kao takvog da upozna. Avramu, Isaku i Jakovu javljao se on obino kao Bog svemogui (El. adaj) (up. Post. 17,1; 35,9; 48,3.). Kao Jave treba on da izvri tri stvari: 1. da ih izvede, 2. da ih privati kao svoj narod i 3. da ih uvede u obeanu zemlju. (up. st. 6-8.)

144

Ime Jave se upotrebljavalo istina i ranije, ali njegovo puno znaenje otkriveno je tek Mojsiju. St. 4.5. Ne samo da je uinio zavet obeanja njihovim ocima, da e mu dati Hanan, obeanu zemlju, u kojoj su iveli dao doljaci, nego je Jave uo sada uzdisanje njihovo, jer robuju Egipanima i zato je odluio da ispuni svoj zavet. St. 6-8. Bog narejuje Mojsiju ponovo da kae Izrailjcima da je On, Jave i da e ih On izbaviti iz Egipta, uzeti za svoj narod i uvesti ih u zemlju, koju je obeao njiovim ocima. 2. Narod odbacuje Mojsija a Bog mu nareuje da ide faraonu. St. 9-13. St. 9. Mojsije je obznanio Izrailju boansku nameru. Ali, oni ga nisu sluali zbog "straha i tekog ropstva", to je od njih uguilo svaku veru u mogunost izbavljenja. (P.P. str.218,3). St. 10.11. Poto je Bog naredio Mojsiju da ide najpre narodu, On mu je zapovedio da ode i faraonui kae mu ponovo da pusti Izrailjce, da idu gde hoe. St. 12. Mojsije primeuje da ni sami Izrailjci nisu hteli da ga uju a faraon e to hteti jo manje. St. 13. Ali, Gospod nareuje Mojsiju i Aronu da idu narodu i faraonu, i da izvedu sinove Izrailjeve iz Egipta. 3. Mojsijev i Aronov rodoslov. St. 14-27. Mojsije, kao pisac ove knjige, nalazi za potrebno da iznese rodoslov brae, koja su u vreme osloboenja Bojeg naroda i Egipta bila na elu naroda. Ovaj rodoslov nije neki deo izvaen iz nekog veeg rodoslova, niti neki umetak prikupljenih imenapredaka, nego pravi rodoslov brae koji je ovde na svome mestu. Rodoslov obuhvata potomke od Levija do Mojsija, 4 pokoljenja. Ovde se ne misli niukom sluaju na rodoslov pokoljenja za vreme bavljenja Izrailja u Egiptu, niti period od 430 godina. St. 14.15. Poinje se sa Jakovljevim prvim i drugim sinom, Ruvimom i Simeonom, tako da bi poloaj treeg sina, Levija, bio jasan. Naslov ovog rodoslova je: "Ovo su poglavice u domovima otaca svojih" tj. oni stoje na elu svojih domova, Ruvim, Simeon i Levi su kao rodonaelnici plemena, Levijeva 3 sina kao poglavica bratstva i Levijevi unuci kao poglavice porodica. St. 16. Odmah se prelazi na Levijevo pleme. "A ovo su imena sinovaLevijevih po porodicama (bratstva) njihovim: "Girson, Kat, Merarije". U Postanju rodoslov ide po prvoroenju a ovde prema Leviju, reem sinu, ije potomstvo stupa na mestoprvoroenih i svojim svetenstvom postaje prvo pleme u Izrailju. St. 17-19. Dalje se navode poglavice porodica triju bratstava, Girsonovog, Katovog i Merarijevog (porodice levita). Ovo su Levijevi unuci i iznose se samo imena pojedinih. Ono se slae sa rodoslovom iz Broj. 3,18-20. St. 20-22. Najzad se iznosi, izuzetno ime Katovog sina Amrama, poglavice jednog od levitskih porodica, jer iz te porodice proizlaze Aron i Mojsije. Tek od Amrama vode Aron i Mojsije poreklo. Aron se spomijje prvi kao prvoroeni sin. Uz Arona i Mojsija dodaje LXX i Peto i njihovu sestru Mariju (Mirjam) (V. Broj.26,59). Na osnovu Izl. 2,8. smatra se da je ona najstarija, jer,je Aron samo 3 godine stariji od Mojsija (v. 7,7.) od 3 Isavova (Iishav) sina spominju se samo prva dva (v.Lev.10,4.) St. 23-25. Aron se oenio Jelisavetom (Elieba) iz Judinog plemena, kerju

145

Aminaavovom a sestrom Nasonovom (Nahon), koji je bio poglavica Judinog plemena za vreme izlaska iz Egipta. Ona mu je rodila 4 sina. Jedino ovde se spominje ime ene, jer je ona mati svetenikog plemena. O Koreju lino govori se u Broj. 26,11.58. ali imena se samo ovde iznose. Napomena da je Eleazar, Aronov sin oenio jednu od Futilovih (Putiel) keri samo se ovde spominje. Iz ovoga braka se rodio Fines (Pinehas), esto spomenut, prvosvetenik u prvo vreme sudija. St. 26.27. Jo jednom, na kraju, spominju se oni, radi kojih je ovaj rodoslov dat. To su Aron i Mojsije, kokje je Bog pozvao da izvedu Izrailj iz Egipta i da idu pred faraona. 4. Bog ponovo alje Mojsija i Arona faraonu. St. (6),28-(7),7. St. 28.29. U ovim stihovima samo se ponavlja Boje nareenje Mojsiju i Aronu da idu faraonu i kau mu sve to im je Gospod rekao i Mojsijevo prigovaranje da je nesposoban za ovaj zadatak (up.st.10-13.) St. (7), 1.2. Bog odreuje Arona kao govornika pred faraona. On postanlja Mojsija faraonu za Boga a Arona Mojsiju za proroka. To znai kao god to se Bog poslui nekim ovekom, prorokom, kao svojim organom, tako isto i Mojsije treba da uputi zahteve faraonu, ali preko Arona kao svoga govornika. Prema ovome Mojsije je Aronu kao Bog. St. 3-5. Cilj ovog odailjnja Mojsija i Arona, putanje Izrailja iz Egipta nee se lako postignuti, Bog e uiniti da faraonovo srce otvrdne te nee pustiti narod, da bi Bog uinio vie udesa u toj zemlji. Mojsije isto treba da razume da je on samo Boji izaslanik a da e sam Bog izvesti svoj narod. St. 6.7. Mojsije i Aron ine prema Bojoj zapovesti. Ovde se iznose starost brae u trenutku kada su izali pred faraona. Mjsije je imao 80 godina a Aron 83 godine. 8. Mojsije i Aron ine udo pred faraonom. (7,8-13.) St. 8-10. Da su Mojsije i Aron stvarno ili faraonu jasno izlazi iz 6,13; 7,6.7. Bog im daje uputstva ta da rade kad dou pred faraona. Ako faraon zatrai znak, na Mojsijevu naredbu Aron treba da baci svoj tap pred faraona i tap e se pretvoriti u zmiju. Bilo je to opte shvatanje starih naroda, da se prorok mora udesima legitimisatikao boanski vesnik. Tako je i bilo, Aron je na Mojsijevu zapovest bacio svoj tap, "i pretvori se u zmiju". St. 11.12. Na ovo je faraon pozvao svoje mudrace i vraare, koji su pripadali svetenikoj klasi i bavili se maijama, vraanjem i astrologijom. Oni su bili pozvanida stupe u dejstvo protiv Mojsijevih i Aronovih udesa. Ovo je u stvari bila borba izmeu Jave i egipatskih bogova (up.12,12.). Dok su vavilonski svetenici, upuivali svoje magijske formule duhovima, Egipani su se obraali svojim bogovima. udesa i znaci koje su inili vraari, inili su ih pomou sotone, koji im je pomagao da podraavaju Boja udesa. I vraari su bacili svaki svoj tap i "postae od njih zmije". St. 11. nam kae da su oni to postigli vraanjem. Od najstarijih vremena postoji u Egiptu vetina aranja zmija pomou raznih vraarskih formula ili zvukova. One izlaze iz zidova i padaju s krovova dao opijene. Vraari ih mogu dovesti u stanje potpune ukoenosti ako ih uhvate za glavu. One se tek onda pokreu kad ih se opet uhvati za rep i trlja. Ova vetina je nasledna u nekim porodicama. Faraonovi vraari uinili su ovo isto pred faraovom. Oni su zmije uhvatili za rep i ove se

146

pokrenue (postae) opet zmije. "Vraari zaista nisu pretvorili tapove u zmije, nego su pomou velikog varalice, vraanjem uspeli samo da izazovu taj utisak. Sotonina mo se nije toliko pretezala da moe tapove pretvoriti u ive zmije. Iako je knez zla imao sve mudrosti i sile jednog otpalog anela, ipak nije imao tu mo da stvori neto novo i da dade ivot. To jedino Bog moe". (P.P.str.220). Ali, Bog nije dozvolio da ostane neposvedoen pred faraonom. Aronov tap je prodro sve vraarske tapove tj. zmije. Ovim je Bog dao jasno na znanje, ta e uiniti sa ljudskim laima, koje ne mogu zatiti narod. St. 13. I pored ovog velikog uda i nadmonosti Aronovog tapa, na faraona ovaj znak nije uinio nikakav utisak jer su i njegovi vraari isto uinili. On nee da uje o otputanju izrailjskog naroda. 9. Deset zala. (7,14-11,10.) 1. Prvo zlo: Pretvaranje vode u krv. St. (7),14-25. St. 14.15. Faraon se obino ujutro etao pored Nila. Mojsije i Aron su bili upueni da ga tamo potrae. Plavljenje Nila donosilo je Egiptu blagoslov. Zato su oni ovu reku potovali kao boanstvo. Faraon je ovog dana iao tamo da joj ukae poast. Bog "Nil" je bio personifikacija boga Nu (voda) koji je bio najvei bog Egipta i najvii predmet potovanja. On je poznat pod raznim imenima i simbolima, u Memfisu je poznat kao Hapi tj. apis (sveti bik) kao iva slika boga Ozirisa. Nil je njegovo utelovljenje. St. 16-21. Tamo na Nilu treba Mojsije da kae faraonu da e, zato to dosada nije posluao Boju naredbu i pustio njegov narod, on Mojsije, po Bojoj naredbi, udaviti reku i njena e se voda pretvoriti u krv. Svrha ovoga je da faraon upozna da je izrailjski Bog Jave. Usled pretvaranja nilske vode u krv ribe e pocrkati i voda e se usmrditi, tako da e Egipani uzalud traiti da piju vode iz Nila. Nil je bio sveta reka kao Gang u Indiji. Egipani su se ak molili ribama iz ove reke. Nilska voda je bila i Sveta najomiljenija voda Egipanimaza pie. Ova reka je vrlo bogata u ribama, koje su bile hrana narodu, jer se morska riba nije smatrala istom, pa je zato nisu jeli. Nilska voda sa prvim rastenja ve menja svoju boju. Ona postaje zelena, verovatno to prilikom rastenja Nil prima u sebe u tropskim krajevima ustajalu jezersku vodu u Nubiji. Ali ovo stanje vode ne traje dugo, obino 3-4 dana. Oni koji su prinueni za ovo vrame da piju nilsku vodu, izloeni su raznim bolestima. Ali, Egipani znaju ne samo za tzv. "zeleni Nil" nego i za "crveni Nil". "Crveni Nil" nastaje ponekad kasnije za vreme poplave. Njegova voda dobija mutnu crvenu boju koja je najslinija krvi. Ali ona nije tada tako kodljiva za pie kao kad je zelena voda. Kada ova pojava dugo potraje ona je vesnik tekih poplva, koje su bi za Egipat. Od toga se narod naroito bojao. Ovo je zlo bilo kao kazna za mnoge izrailjske rtve, koje su pobacane u ovu reku. Rei u st. 19, da prui rukusvoju "na vode Egipatske", stoji doslovno u originalu "na njihove jeorim". Re "jeor" je egipatska re i upotrebljava se samo da oznai prirodne rukave Nila. Ova velika reka tee oko 2500 km. a da ne prima ni jednu reku, od Gornjega Egipta do Sredozemnoga mora. Ovaj izraz "jeorim" znai vode ili Nila i odnosi se na deltu, gde su Izrailjci stanovali. Ova ogromna reka se deli kod Memfisa u manje reke, koje dalje teku prema severu i severozapadu, i svojim izlivanjem ine naroito plodnim ravnicu Donjeg Egipta. Pod izrazom "potoke" /Naharotam/ podrazumevaju se kanali, koji su nainjeni ljudskom rukom od nilskih krakova, da bi

147

navodnjavali zamlju. Jo se spominju "jezera" i "zborita vode". Sa ovim je opisan ceo sistem egipatskog navodnjavanja. Ova su jezera stalno snabdevana vodom, pomou raznih kanala. To su bile vetake movare u kojima su se gajile razliite barske ptice, kao simnoli boanstva. "Zborita vode" su bili ogromni rezervoari vode, koji su se punili za vreme poplave i posle iz njih polako putala voda kad je Nil opao. Ova "zborita vode" su sluila i kao rezervoari pitke vode, koja se filtrirala. Sve ovo posvedoava odlino poznavanje prilika i ivota u Egiptu od strane pisaca ove knjige. St. 22-25. Ovo udo nije mnogo uticalo na faraona, jer su i njegovi vraari moglli vodu nainiti kao krv svojim vraanjem. Oni su mogli pretvoriti vodu u krv ali nisu mogli spreiti udo koje je Mojsije uinio. Ovo je udo pogodilo Egipane ne samo materijalno nego i njihovo boanstvo, kome su rtvovali. Prvo zlo je potrajalo 7 dana dok nije nastupilo drugo zlo, a tzv. "crveni Nil" je trajao najmanje tri sedmice. 2. Drugo zlo: abe. St. (8),1-11. St. 1-6. Mojsije i Aron trebaju posle 7 dana ponovo da izau pred faraona. U sluaju da on opet odbije ima novo zlo da pogodi Egipat. Bog je izabrao samo prirodne pojave, koje su Egipani ve poznavali i bojali ih se kao sredstvo kanjavanja i nain pouavanja, da je Izrailjev Bog jedini ivi i istiniti Bog. To novo zlo su abe. U celom Sv. Pismu jedino se ovde govori o abama. I sama upotrebljena re nije jevrejskog nego egipatskog porekla. U Egiptu su poznate dve vrste aba: "rana nilotica" i "rana mosaica". Ova poslednja poznata je u narodu pod imenom "dofda", koja potpuno odgovara jevrejskoj rei upotrebljenoj u ovom stihu. "Rana mosaica" je mala aba, koja mnogo ne skae, ona je slina kornjai i uasno krekee. Uopte abe su veliko zlo u Egiptu. Kada Nil raste one plivaju u ogromnim masama na zapenuanim talasima reke. One neprestano krekeu da oveka ui zabole, naroito nou. Obino ostaju u vodi. Kako je to bilo uasno kada je Aron ispruio ruku i one u velikim masama napustile reku i dole na suho, ule u kue, penjale se na stolove, sedele po krevetima, zavlaile se u pei i skakale po navama, hrani i ljudima, krekeui neprestano. Zlo od njih nije bila strana kazna za Egipane nego i sud nad njihovim bogovima. abe su oduvek bile veliki teret za Egipat, pa je zato ve od poetka bilo njihovo proganjanje povereno boginji Heki. Ona se negde predstavlja abeom glavom. To je bilo jedno od najviih boanstava u Egiptu. Heki je bila velika zatitnica krokodila, koji su tamanili abe. Ovo je boanstvo predstavljeno na jednoj mumiji kako doji dva krokodila. Boji cilj sa abama je bio da uniti njihovu veru u reku kao boanstvo. Nil je dao milione aba i tako zagadio Egipat. St. 7. Ovo su isto mogli uiniti i vraari odamah posle Mojsija, vraanjem, tako da se broj aba jo umnoio. Oni su to mogli, ali nisu mogli spreiti Mojsija i Arona da to uine ili da ih oteraju. St. 8-11. Ali, sada se faraon nije mogao staviti na stranu vraara, nego je odmah pozvao Mojsija da ukloni abe. Ovo zlo je jae pogodilo faraona nego ranija. Zato on trai da se braa mole Jahvi da ukloni zlo a on je voljan da Izrailja pusti da prinese rtvu. Time je on priznao da ova zla dolaze od Jahve. Mojsije je voljan i moli faraona da odredi vreme za ovu molitvu radi uklanjanja zla, da kasnije ne bi bilo sumnje o nadmonosti Jahve. Re je samo o tome da se abe povuku u Nil. Faraon mu daje vreme: do sutra.

148

St. 12-14. Otiavi od faraona Mojsije je zavapio Bogu, koji je usliio molitvu i sve abe pocrkoe. One su bile oiene iz kua i dvorita i nabacane na gomile po polju, odakle se irio strani smrad. St. 15. im je prola nevolja, i faraonu olakalo, ponovo mu je otvrdnulo srce i nije odobrio da izae Izrailj. 3. Tree zlo: komarci. St. 16-20. St. 16.17. Iznenada, bez prethodnog objavljivanja dolo je novo zlo nad faraonom i egepatskom narodom, kada je Aron podigao tap i udario po prahu na zemlji. Izraz "kinim nije jevrejska nego egipatska re, koja se spomimnje jedino ovde i u Ps. 78, koji isto opisuje ova uda u Hamovoj zemlji. Ova re se razliito prevodi. Luter ju je preveo sa "ui", a LXX daje drugu re, koja oznauje moskite ili tanije moskitos-komarce. Ovo potvruju Filon i Origen. Koren egipatske rei "ken" znai silu ili mnotvo, dakle, upotrebljeno u smislu zla. Isti koren je i dananje egipatske rei, koja oznauje moskite: "Kenems". Mnogi putnici opisuju patnje, koje ovi insekti,koji se diu kao oblak, prouzrokuju u Egiptu. Oni ne napadaju samo kou nalicu i rukama, gde prouzrokuju nepodnoljivi i neprestani svrab nego i prodiru kroz nos i ui unutra, one iznenada ulete u oi i prouzrokuju strane bolove. Stanovnici se brane od njih u Gornjem Egiptu pomou kula za odbranu i spavanje, jer se one ne mogu visoko penjati. Oni koji ive pored movara pokrivaju se za vreme spavanja mreom. Ovim zlom je napadnut u isto vreme i bog Seb, bog zemlje. Plodonosna zemlja i nilski mulj su takodje pogodjeni. Umesto da dade plod one sisaju krv ljudima i stoci. St. 18.19. Vraari su uzaludno pokuavali da i oni, vraanjem dovedu komarce. Oni to nisu mogli, jer je ovde bilo potrebno pretvaranje tj. stvaranje od neeg to ve postoji. Oni nisu mogli ove insekte ni otkloniti od ljudi i stoke. Re "ovo je prst Boji", koje su rekli vraari ne odnosi se na Jahve, nego na egipatska boanstva, koja stvaraju tolike mase komaraca. Otuda faraon jo ne vidi u Mojsiju i Aronu Boje izaslanike pa ih zato i ne slua. 4. etvrto zlo: obadi: St. 20-32. St. 20.21. Mojsije treba opet rano da izadje na reku na koju je izaao i faraon i da mu opet iznese svoj zahtev. Ako bi ponova odbio, Mojsije treba da mu objavi novo zlo, koje e doi na faraona, njegove sluge, njegov narod kao i na njihove domove. Moda je faraon ovoga dana izaao na sveanu procesiju sa svom egipatskom slavom i pompom da se klanja lanim bogovima i tada je morao uti zahtev ivoga Boga. Zlo kojim je preeno faraonu i njegovom narodu je bilo strano. Njihovi domovi nee moi ovde pruiti nikakvu zatitu. I ovde je isto za re "obade" upotrebljen egipatski izraz "arob". Njihov ujed ujed je dubok i skopan sa jakim bolovima, prouotokujui zapaljenje, naroito na onim kapcima. Oni su napadali ljude, a moda bube "kakerlaken", o kojima se isto govori i u Ps.78.46. napadale su stvari u kui. Ove bube iznenada napadnu kuu i izgrizu i unite odela, koe, posudje i sve to je za jelo proderu ili upropaste. Ovo zlo je istovremeno pogodilo i egipatsko idolopoklonstvo. U Egiptu su bube bile simvol stvaralake moi. Bog sunca je prikazivan glavom bube. U narodu je bila poznata tzv. "bog muha", koja je oboavana kao zatitnik od rojeva malih muha. Ovim udom je pogodjen i "bog muha". St. 22.23. Kada Bog pusti ovo zlo na Egipane, On e odvojiti zemlju Gesen,

149

u kojojivi njegov narod, da bi faraon razumeo, da je sam Jahve poslao ova zla na njegovu zemlju, da On ima i nad ovom zemljom vlast kao i da je zaista On najvia sila na zemlji. Tek ovde se izdvaja Izrailj, ime se Bog jasno izraava za ovaj narod. St.24. Jahve je uinio kako je nagovestio. Dole su bube u velikim masama i ule u kue faraona i njihovih slugu, i po svom Egiptu i tamo sve otetili. St. 25-28. U nevolji, kao i kad su dole abe, dozvao je faraon Mojsija i Arona i saoptio im odobrenje da mogu prineti rtvu ali samo u zemlji. Mojsije odmah primeuje da to reenje nije dobro. Egipani bi se sablaznili i razgnjevili kada bi Izrailjci u Egiptu prineli na rtvu i jeli ivotinje, koje su Egipanima svete. Izrailjci su prinaali na rtvu ovce, koze i velikuk stoku bez razlike. Faraon uvidja Mojsijeve razloge i daje dozvolu da odu u pustinju, samo ne smeju daleko da odu. U strahu faraon trai da se Mojsije i Aron mole za njega. St. 29-32. Kad je Mojsije doao od faraona on se pomolio Bogu i bube su potpuno iezle, tako da ni jedna nije ostala. Ali, faraonovo srce je otvrdnule kao i kad su dole abe. 5. Peto zlo: pomor stoke. St. (9),1-7. St. 1-3. Mojsije mora opet da ide faraonu i da trai da pusti narod kao to je obeao, inae e on pustiti strani pomor na stoku Egipana. St.4. Jahve e odvojiti stoku Izrailjaca od ostale egipatske stoke, i nita od izrailjske stoke nee uginuti. St.5.6. Bog je utvrdio ve ivreme i kada e ovo zlo da otpone: sutra. Bog je tako uinio. Sva je stoka Egipana uginula, a od stoke Izrailjaca nije stradao ni jedan komad. Stoka je sainjavala vaan deo egipatskog bogatstva. Oni su gajili ovce koje su se jele u okolini Gosema; one i nisu bile "u polju". Konji, magarci, volovi, kamile koje su bile u polju na pai uginule su, krave i naroito bikovi i koze, koje su smatrane za svete ivotinje nisu bile u polju i nisu uginule. St.7. Faraon alje u Gesen da bi doznao da li se Mojsijeva izjava o stoci Izrailjaca zaista ostvarila. Kad je dobio izvjetaj da je zaista tako i bilo on se ipak nije htio poniziti, nego je i dalje prkosio jevrejskom Bogu, koji mu je ovoliku tetu naneo. 6.esto zlo: gnojave kraste. St.8-12. St.8-10. Mojsije iAron treba opet da idu u audijenciju faraonu i da trae da pusti narod, a ako se faraon i dalje protivi onda nek Mojsije baci pred faraonom pregrt praha iz pei radionice u kojoj su Izrailjci radili, a koje su braa drala u ruci, i on e se rairiti po celom Egiptu, zakuiti vazduh, a na ljudima i stoci e se pojaviti gnojave kraste. Ovo udo nije uinio Aron sa svojim tapom nego sam Mojsije, kome je Aron sluio kao pomonik. Ne zna se tano kakvo je bilo ovo zlo. Neki misle da je to bila teka bolest elenfantiazis, koja se zamenjivala sa gubom. Izrazi koji su ovde upotrebljeni isto nisu jevrejskog porekla nego imaju egipatsko obeleje. St.11.12. Vraari ne smo da nisu mogli otkloniti i p odravati ovaj znak nego su i sami kao i svi Egipani bili pogoeni. Gnojave krast na njima bila j e neistota i oni kao svatenici nisu vie mogli vriti svoju sveteniku dunost. Poznato je naroito odravanje istoe i zdravlja kod egipatskog svetenstva. Oni su se iali svaki drugi dan i nosili su samo isto laneno odelo. Kupali su se redovno dva puta danju i dva puta nou u

150

hladnoj vodi i drali se mnogih ceremonija. Sada su oni kao neisti morali da se uklone jer njihova je sluba morala prestat. Ovim je bila osigurana Jahvina pobeda nad predstavnicima egipatskih bogova. Ovim udom je pogoeno jo jedno egipatsko boanstvo. Bog Nu, bog neba je bio otac svih bogova. Njegov sin je bio u, bog vazduha. sa pogadjanjem ivotinja pogoen je i kult ivotinja dobro poznat u Egiptu. 7. Sedmo zlo: grad. St. 13-34. St.13-17. Mojsije treba opet ujutro rano da izae pred faraona i ponovo da isto trai. Pre nego to mu Mojsije objavi novo zlo koje treba da doe na njega, njegove dvorane i njegov narod, on treba da mu saopti da je bio do sada dosta opomenut i da je Boje strpljenje pri kraju. Faraon je ve potpuno zreo za sud. Boja je jo j edina namera da ga prinudi da prizna Jave i da se njegovo ime proslavi na Zemlji. To je razlog zato ga je Bog tako dugo trpeo i drao u ivotu njega i njegov narod na Zemlji. St.18. Sedmo zlo je znaajan korak u strogosti kanjavanja. Egipat ima da pretrpi tetu u ljudstvu, stoci i zemaljskim produktima. stoka, koja nije bila na pai za vreme petog zla ostala je u ivotu. sem toga Izrailjci su imali mnogo stoke i teta se mogla lako nadoknaditi. Iz ovoga stiha jasno izlazi da su egipani znali za grad i bojali ga se. U ovoj zemlji kad doe nepogoda, ona je obino praena tuom, otuda je ova pretnja bila ozbiljna za Egipane. St.19-21. Bog skree panju faraonu na zlo koje e On pustiti, da bi kod njega izazvao ili strahopotovanje ili nepotovanje. Ovo je u isto vreme bila takoe vest narodu. Bog je poeo da odvaja Egiane. Neki od faraonovih dvorana su se ve bojali Jahvea. Njihove sluge i stoka se sklonila pod krov. Drugi opet nisu potovali i posluali Boji savet. St.22-25. Bog sada nardjuje Mojsiju da podigne svoju palicu prema nebu da padne grad. Kada je Mojsije to uinio pao j e veliki grad sa grmljvinom i mnogim munjama koja je palila po zemlji. Ovakvo nevreme nikada do tada nije bilo u Egiptu. Ova strana nepogoda potukla je sve to je ostalo na polju: ljude, stoku, drvee i bilje. St.26. I ovde se napominje da je Bog izdvojio onaj deo Egipta gde je iveo njegov narod. Tamo nije bila ova nepogoda. St.27-30. Faraon opet zove Mojsija i Arona i izjavljuje im da je zgreio. Jahve je pravedan, a on i Egipani su drski, tj. Bog i njegov n arod imaju pravo, a ne on (faraon i njegov narod). On trai da se braa opet mole Bogu da bi prestalo ovo strano zlo. faraon priznaje da se Jahve dosta posvedoio ovim dogaajem. On hoe da pusti Izrailjce i nee ih vie zadravati. Mojsije obea da im izadje iz grada on e se negdje u miru pomoliti Bogu da bi prestali gromovi i grad. Ali faraon treba da zna da je sva zemlja Jahvina, pa i Egipat premda se on i njegovi Egipani ne boje Boga da bi ispunili njegov zahtev. St.31.32. U ovim stihovima se daje naknadno stanje useva u Egiptu posle grada. Jeam i lan su bili uniteni jer je upravo tada jeam klasao, a lan se glaviao. Njih je grad potukao i tako potpuno unitio. Sa ovim je pogoena hrana i odelo Egipana. Ali penica i krupnik nisu bili toliko oteeni jer je bilo kasno zrno. Ona je istina ve nikla, ali je jo bila vrlo niske. Prema ovim stihovima moe se odrediti vreme ovog zla i izlaska iz Egipta. Izraeljci su izali iz Egipta 15 dana meseca Aviva koji su jevreji kasnije nazvali Nisan. Aviv je bio mesec klasanja zrna tj. mesec

151

poetka etve. Prema astronomskom podatku koji nam je ostavio Josip Flavije Pasha je odrana kad je sunce bilo u znaku ovna, a ono stupa u ovaj znak krajem meseca marta. Prema tome 15. dan meseca Aviva, dan izlaska, dan posle Pashe, bio bi krajem marta i poetkom aprila. Imamo otprilike razdoblje od mesec dana izmedju ovog zla (grada) i izlaska (etve). U ovom razdoblju su se dogodila poslednja tri zla. St.33. Mojsije je uinio kao to je obeao faraonu. On se pomolio Bogu i rezultat je bio da su grmljvina, grad i kia prestali. (P.P. 225/4). St.34.35. Ali faraon se nije drao svoje rei nego je nastvio i dalje da grei odbijajui Boji zahtev. 8. Osmo zlo: skakavci. st.(10) 1-20. St.1.2. Sam Bog je otvrdnuo faraonovo tvrdo srce kao i njegovih dvorana. On alje mojsija opet faraonu da mu objavi novo zlo koje treba da doe. Razlog otvrdnjavanja srca se slae sa 9,14-16; da bi Bog uinio udesa i znake medju nijma i da bi Izrailjci priali sinovima i unucima ta je sve Bog uinio u Egiptu. St.3-6. Mojsije i Aron trae ovog puta odluno od faraona da se toliko ne protivi nego da se ponizi pred Bogom ipusti njegov narod. Ako ne pusti BOji narod ve sutra e doi veliko zlo, skskavci. Oni e se pojaviti u takovoj koliini da e pokriti zemlju i pojest sve to im je j o ostalo od prolih zala oni e unititi ak drveta i bunove koji rastu u polju. Oni e napuniti sve kue ka to faraonovi preci nikad nisu videli na zemlji. Posle ove izjave Mojsije je napustio faraona. St.7-12. faraonovi dvorani, zabrinuti zbog onog to se ve dogodilo savetuju sada faraonu da pusti mukarce da iz pusti da idu. Ovo je izvjesni korak dalje posle 9,20. i da faraon pod njegovim uticajem poputa delimino i poziva Arona i Mojsija. Na faraonovo pitanje ko e sve ii Mojsije odgovara da treba svi da idu: staro imlado, muko i ensko i deca, zatim stoka, sve treba da poe, jer nemaju neki sastanak pa da idu smao mukarci nego praznik posveen Jahvi, na kome ceo narod mora da uzme uea. I kod egipana su ene uzimale uea u ovakvim praznicima. Gnjevni faraon sad je primetio pravu naemru. Rei tao bio Gospod s vama znai u stvari On e vas na ovom putu tako pratiti i zatititi kao to u vas ja sigurno pustiti?! Ovakav pozdrav za sretan put bila je samo ironija i prezir. Faraon je odluio da ih ovako nikad ne pusti. Oni nameravaju zlo, zato se toliko izvlae iz njegove slube. Najzad, on odluuje, da mogu poi samo mukarci, a ostalo mora ostati kao zaloga. Posle ove izjave faraon ih je gnevno oterao s dvora. St.12-15. Bog nareuje Mojsiju da isprui svoj tap nad Egiptom, da bi doli skakavci. Oni e pojesti svo preostalo zeleno, to grad nije potukao. bog je pustio istoni vetar, koji je duvao jedan dan i jednu no, i on j enaneo skakvce. Oni su doli na ceo Egipat. Skakavci se esto spominju u St. zavetu. Oni su u onim krajevima obino Boji bi, koj je esto pogaao i samo Izrailjce. Egipani su imali veliki strah od skakavaca, zato su oboavali serafisa, boga koji ih je trebao da zatiti od ovih tetoina. Ovaj drugi napad na useve, unitio im je svakodnevni hleb. Ovi insekti nailaze kao oblaci u ogromnim koliinama i kad padnu oni pokriju kojam zemlje koji je kilometrima veli. um koji oni ine kada grizu bilje i lie uje se na daleko kao neka vojska koja sve unitava. Gde oni naiu u trenutku nestan sve z elenilo, drvee i bilje ostanu potpuno goli. Oni se i

152

danas istina ree j avljaju u manjim koliinama. St.16-20. Ovog puta se farao pourio da pozove Mojsija i Arona. On priznaje da je greio prema Jahvi i njegovim vesnicima i moli da mu smao jo ovaj put oproste i zauzmu se kod Jahve da se ova strana smrt otkolni od njega. Na Mojsijevu molitvu poslao je Jahve vrlo jak zapadni vetar koji je potisnuo i bacio skakavce u crveno more. Ovde se misli na severozapadni vetar sa Sredozemnog mora koje je duvao u jugoistonom pravcu, prema Arabijskom moreuzu. Ali ni ovaj put faraon nije pustio Izrailjce jer mu je srce bilo ve potpuno otvrdlo. 9. Deveto zlo: tama. St.(10) 21-29. St.21-23. Ovo zlo je bila uasna tama, kojom je bio kanjen faraon i Egipat. Ona je nastupala kad je Mojsije ispruio ruku tj. tap koja ovde nije izriito ni spomenuta. Tama je bila tako gusta da su ljudi morali okolo pipati. Ona je trajala tri dana. Niko nije vidio drugog i niko nije ustao sa svog mesta, jer se pri ovakvoj tami nita nije moglo raditi. sada su Egipani imali dovojno prilike da razmiljaju. Mnogi misle ovde na "hamsin", elektrini vetar, koji se u Egiptu javlja svake godine. Ovi su vetrovi vrlo jaki i topli i nose ogromne koliine vrueg peska i praine, tako da se zemlja zamrai, sunce se ne vidi i nastupa tama. Ovaj pesak prodire u kue ljudi i ljudi se izbezume, izgube put i tapkaju okolo, ako se na vreme nisu sklonili. Ali poto ovo udo treba da nastupi kao neto nepredvieno ne moe se tvrditi da se radi o hamsinu. Ova tama je bila upravljena protiv egipatskog boanstav sunca i mjeseca (Oziris i Izida), koji su zauzimali prvo mesto medju egipatskim bogovima. sunce i mesec su bili Egipanima boanstva kojima su se molili. Ovom tajanstvenom tamom bili su poraeni kako narod, tako i njegova boanstva i to od one sile koja se zauzela za stvar njihovih robova. St.24-27. U nevolji faraon poziva Mojsija (Aron se ne spominje u masoratekstu, ali se spominje u LXX i Vulgati) i soptava mu da svi mogu poi osim stoke. Ali Mojsije trai da sve ide, da ne ostane ni papak jer moraju prineti rtve, a oni jo ne znaju tsa e im biti potrebno z artvovanje. to e tek onda videti kad dodju na mesto slube. Faraon ne pristaje, jer mu je Gospod otvrdnuo srce da sad ide do kraja. St.28.29. Faraon u gnjevu naredjuje Mojsiju da ode i da mu vie ne dolazi pred oi pod pretnjom smreti. Mojsije mu odggovara da je pravo rekao i da mu vie nee ni doi. 10. Objavljenje desetog zla: smrt prvenaca. St.11,1-10. St.11,1-3. Jahve je objeavio Mojsiju da e pustiti jo samo je dno zlo na Egipane i onda e ih faraon pustiti, ak ta vie tjerati. Pre nego to doe do ovog zla Mojsije treba da kae narodu, da trae srebrene i zlatne posude od Egiana i oni e im dati. Ostvarenje se vidi u 12,36. Mojsije je ovo saoptio narodu, a Bog je uinio da narod stekne naklonost kod Egipana., Sam Mojsije je bio kod faraona i egipatskog naroda vrlo ugledan zbog udesa koja je inio. Tako je Boji narod stekao simpatije kod Egipana. St. 4-8. Ova pretnja ubijanja prvenaca je ustvari nastavak 10,29. Ovaj se Mojsijev govor odnosi na farona to se vidi iz St.8. Jahve e izii iz svog stana i proi kroz Egipat i sve prvorodjeno u Egiptu umree, od faraonovog prvenca, naslednika prestola, do prvenca sluavke oko rvnja i kod stoke. Po itavom Egiptu ue se veliko jaukanje, koje se nikad nije ulo niti e

153

se uti. Ali, medju Izrailjcima nee se nita dogoditi niti kakav glas uti, ak ni lave pasa. To e zato biti, da faraon i njegovi dvorani jasno upoznaju da je Jahve izdvojio Izrailjce od Egipana. Kad se ovo dogodi onda e faraonovi dvorani doi Mojsiju i moliti ga da izadje sa narodom iz Egipta i oni e onda izai. Da li se i ovo dogodilo nita se dalje ne izvetava. St. 9.10. Na kraju primeuje sam pisac da su Mojsije i Aron uinili sva ova udesa pred faraonom, ali da je sam Bog otvrdnuo njegovo srce te nije hteo da pusti Izrailjce iz Egipta. 10.USTANOVLJENJE PASHE I PRAZNIK PRESNIH HLJEBOVA (12,1-8) Pre nego to je Gospod pristupio poslednjem zlu: ubijanju svih ljudskih i ivotinjskih prvenaca On je dao Mojsiju uputstva zua praznik Pashe i mazota. Jo u Egiptu, po Bojoj naredbi, uzet je dao prvi mesec godine prvi mesec prolea. Desetog dana ovoga meseca trebali su svi Izrailjci, svaki u svome domu da uzmu jagnje, (vazam) da ga uvaju do 14. mjeseca i toga dana u vreme zalaska sunca ga zakolju, njegovom krvlju pomau gornji prag i dovratke svoje kue. Ovo je trebao biti znak za Jave kad prolazi da je to izrailjska kua. Onda, te noi treba pojesti meso sa beskvasnim hlebom i gorkim zeljem. Jagnje mora biti celo peeno. to ostane spaliti ujutro. Ovim poinje istorija izrailjskog narod, otuda i novo raunanje vremena. etrnaesti dan je praznik seanja, kome se pridruuju 7 dana beskvasnog testa (mazot). Jagnje je kao rtva za Izrailjevo posveenje svome Bogu. "Vazam je trebao biti kako praznik seanja, tako i primer za ugled. ON nije potseao samo na oslobodjenje iz Egipta ve je unapred ukazivao na veliko oslobodjenje koje je Hristos trebao izvriti izbavljajui svoj narod od jarma i greha. rtveno jagnje predstavljalo je "Boje jagnje" na kome poiva naa jedina nada na spsenje. Apostol kae: "Jer i vazam na zakla se za nas, Hristos". (1. Kor. 5,7.) (P.P. str. 235/1). 1.Praznik pashe (Vazam). St. (12), 1-13. St. 1-3. Naredba o pashi je jedini zakon koji je Bog Jevrejima dao jo u Egiptu. Zato se izriito spominje mesto gde je dat. Prvi mesec godine izlaska iz Egipta odrdjen je za poetni mesec u godini. To je bio mesec Aviv (Abib) (posle ropstva nazvan Nisan), koje je poinjao sa mladim mesecom posle proletnje ravnodnevice (na mart-april). Ovo je bio mesec u kome je Boji narod dobio svoju punu slobodu. Ova naredba je upravljena itavom Izrailju. Desetog dana treba da nabave jagnje ili jare prema veliini porodice. Samo lanovi porodice mogu biti uesnici. Posle uvodjenja zakona o istoti, gubavi su bili iskljueni. Oni su drali posebno pashu 2.meseca prema Brojevi 9,10. id. St.4.5. Ako je prodica malobrojna da bi mogla pojesti jagnje (kasnije je bilo odredjeno 10 lanova), onda treba da se zdrue sa njbliim susedima, da bi ih bilo dovoljno. Jagnje ili jare je trebalo da bude: 1./ bez mane, kao sve ivotinje za rtvu, 2./ muko, kao za rtvu paljenicu. 3./ staro vie od jedno godine. St. 6.7. Spremljno jagnje treba da se uba do 14 dana Aviva i onda svi zajedno da zakolju u vremenu zalaska sunca. Stareina doma, kao zastupnik, treba da ga zakolje. Ovako je bilo dok je vazam bio domaa rtva. Krv treba da se uzme i njome pokropi gornji prag i oba dovratnika vrata. Krv je posveenje i oprotenje; ona je garancija izbavljenja. Pashalno jagnje je s jedne strane rtva okajanja kojom se isti krivica doma, a s druge rtva

154

zahvalnica tj. rtva spasenja i mira, koja se prikljuuje zajednikom obedu pred Gospodom. Otuda je Pasha predslika pune Hristove "rtve pomirenja" i novozavetna veera Gospodnja. St. 8-10. U noi izmedju 14 i 15 dana, treba da pojedu meso, ali ne sirovo niti kuhano, nego samo na vatri peeno (svakako na ranju). Treba da je peeno zajedno sa glavom, nogama i drobom tj. celo. Uz meso treba da se jedo beskvasni hleb i gorko zelje. Beskvasni hleb prestavlja izdvajanje iz Egipta, a gorko zelje uspomenu gorkog ivota u Egiptu. Ako bi to ostalo do jutra treba da se spali. St. 11. Vazam treba da se jede u pripravom stanju jer e Gospod doi. Treba da su spremni: obueni, opasani, s obuom na nogama i tapom u ruci, "jer je pasha Gospodnja". Izraz "Pasha" zani potedjenje. St. 12.13. U ovim stihovima se objanjava za to je sve ovo naredjeno. Te noi e Gospod proi kroz Egipat i pobiti sve prvence od ljudi do stoke i "suditi svim bogovima Egipatskim". Sud nad egipatskim narodom je u isto vreme i sud nad njihovim nemonim bogovima. Krv treba da poslui kao obeleje na kuama Bojeg naroda. Kad Gospod vidi krv na vratima, on e proi tu kuu i potediti je. 2. Praznik presnih hlebova (Mazot). St. 14-20. St. 14. Ovaj dan (kad Gospod prodje kroz Egipat) treba da bude Izrailjcima "za spomen" tj. dan seanja, koji oni trebaju da praznuju kao "veni zakon", naime, kao praznik za stalno ustanovljen a ne samo za taj dan. Izraz "taj dan" ne odnosi se na 14 dan, dan Pashe, nego na 15. dan, dan izlaska iz Egipta, u oi koga je dola pogibija prevanaca (uporedi st. 17). Taj dan, (15 dan) je prvi dan praznika presnih hlebova (mazota), koji treba da traje 7 dana. St. 15.16. Ve pre, prvog dana ovog praznika treba ukloniti iz kua sve to je s kvascem zameano za vreme ovih 7 dana. Prvi i sedmi dan treba da se sakupe na praznik i da ne rade, osim to je potrebno za jelo. St. 17-20. Poto su izneseni u pojedinostima propisi za praznovanje ovoga praznika, jo se jednom podvlai znaaj ovoga praznika. To je dan kada je Izrailj izaao iz ropskoga Egipta. Najzad se daje tano uputstvo o poetku i trajanju ovoga praznika. On poinje 14.I. meseca uvee, a zavrava se 21 istog meseca, uvee. Naredba je stroga, jer preti istrebljenjem iz naroda. 3. Mojsije saoptava narodnim streinama propise o pashi. St.21-28. St. 21.22. Mojsije poziva sve Izrailjeve stareine i naredjuje im da se pripreme za pashu; da izmu jagnje prema veliini porodice. To jagnje treba u odredjeno vreme da zakolju i krv uzmu u sud. Zatim, treba da kitu isopa zamoe u krv i njome pokrope gornji prag i dovratke vrata. Da niko ne sme da izdje na vrata napolje, da ne bi poginuo i video Boji sud. Isop je niska bunasta biljka koja lii ruzmarinu i raste po zidovima. (v. 1.Car.4,33). On se upotrebljava za ienje i oveenje (v. Lev. 14,4 id) "Isop, upotrebljen za kropljenje vrata krvlju, bio je simbol istote koji je u isto vreme bio upotrebljavan i za ienje onih koji su postali neisti dodirivanjem mrtvaca." Njegov znaaj vidi se u molitvi psalmist: "Pokropi me isopom i oistiu se; umi me i biu belji od snega." (ps. 51,7) (P.P. str. 232/1). St. 23.24. Ovde se iznosi svrha kropljenje krvlju jareta: da bi taj dom bio potedjen kad se nadje krv na vratima. "Krvnik" je bio andjeo, koji je imao zadatak da ubija prvorodjene. Ovo treba da se dri u budue kao redovni

155

obiaj. St. 25-28. Kada Boji narod dodje u obeanu zemlju treba da odrava ovu uspomenu na potedjenje izrailjskijh prvenaca iui svoju decu poreklul i znaaju ovog praznika. Kada su uli sve to im je Mojsije saoptio, stareine se poklonile i razile. Oni su uinili sve kako je Mojsije zapovedio. 11. SMRT PRVENACA I IZLAZAK IZ EGIPTA (12,29-51) 1. Smrt prvenaca. St. 29-36. St. 29. U pono je Gospod pobio sve prvenceu Egiptu, ljudi i stoke. Ovo je bilo poslednje i odluujue zlo, koje je Bog pustio na Egipat. Neki smatraju da je nastupila kuga, koja se javljala od najstarijih vremena u Egiptu. Ali, ovo je zlo nastupilo trenutno i to samo na prvorodjeno od ljudi i stoke. Tu se vidi natprirodni, Boji prst. Zato su svi prvorodjeni i pripadali u budue Bogu (Up. 13,2.) Svi prvorodjeni od ljudi i stoke pripadaju Bogu, pa prema tome i egipanski prvorodjeni. Oni su morali biti rtvovani da vi se ostvario Boji plan oslobodjenja. St. 30-33. Egipani su u noi ustali iz kreveta i podigli veliku kuknjavu i viku, jer nije bilo kue gde nije bilo mrtvaca. Tada je faraon pozvao Mojsija i Arona i naredio im da idu iz Egipta, ceo narod sa svim to imaju i stokom, neka praznuju praznik Jahvi. Faraon trai da se Mojsije moli za njega, da ovo zlo na bi i njega pogodilo. Egipani su navaljivali na Izrailjce da to pre idu, jer su se bojali da e svi poginuti. St. 34-36. Ovako gonjeni morali su Izrailjci da podju pre nego to su bili potpuno spremni. Oni suuzeli svoje jo neukiseljeno testo, zavili ga u odela, stavili na ledja i poneli. Od ovog neukuseljenog testa ispekli su oni za vreme prvog odmaranja, presne pogae (v.st.39.) Izrailjci, su po Mojsijevom naredjenju, iskali zlatne i srebrne nakite i skupocene haljine od Egipana. Bog je uinio da su Egipani rado davali. 2. Izlazak Izrailja iz Egipta. St. 37-42. St. 37. Tvrdjava Ramesa u Gesemu bilo je polazno mesto Izrailjaca. Oni su oli prema pokrajini Sohot (Sukot ili Tuket), kojoj je pripadala i tvrdjava Pitom. Izrailjci su morali da prodju kroz vrata tvrdjave Sohota da bi izali iz Egipta u pustinju. Ovo utvrdjenje zatvaralo je put. Ovde su Izrailjci proveli prvu no na putu i ujutro rano proli kroz utvrdjena vrata ove tvrdjave, koja je oznaavala egipatsku granicu. (P.P. str. 237/1). Bilo je samo mukaraca sposobnih za oruje 600.000 ljudi sem ena i dece. St. 38. Sa Izrailjcima su izali i mnogi drugi, koji nisu bili Izrailjci. Ve je Avram imao mnogo slugu. I Jakovljev je dom svakako doao u Egipat sa mnogim slugama. Oni su se isto namnoiili u Egiptu i sainjavali veliki deo nejevreja medju Izrailjem. Sem toga mnogi Egipani iz niih slojeva kao i iz meovitih brakova poli su za Izrailjem, posmatrajui velike Mojsijeve znake i udesa. Oni su im kasnije prvili velike smetnje (up. Brojevi 11,4). Najzad se spominje da je polo i vrlo mnogo stoke, koja uopte nije bila ni dirnuta. St. 39. Za vreme ovog prvog odmaranja pekao je narod pogae od ponesenog testa, jer nisu mogli sebi hrane spremiti. St. 40-42. U ovim stihovima se iznosi izvetaj ovremenu bavljenja Izrailjaca u Egiptu. Ovde se spominje da su oni izali "istoga dana" kada je prolo 430 godina. Na koji se dan ovde misli? Odgovor se moe dobiti

156

samo onda kad se uzmu u obzir vie mesta St. zaveta. Prvo je mesto Post. 15,12-14. Ovde je re o periodu od 400 godina. Tu se uzima u obzir momeenat kad je Avram dobio san o budunosti njegovog potomstva. Tada je ve bilo prolo od njegovog poziva u Uru 30 godina (5 godina provedenih u Haranu i 25 godina provedenih u Hananu, do Isakovog rodjena - 30 godina). U naem stihu (Izl. 12,40) je re o 430 godina. To je ukupno vreme od poziva Avrama u Uru do izlaska iz egipta. Dakle ovim godinama (400 i 430) je izraen nestalni, nomadski ivot Avramovog potomstva, do izlaska iz Egipta kada je Izrailj postao itav narod (oko 3.000.000). Postavlja se pitanje: koliko je vremena Izrailj stvarno proveo u Egiptu? Avram je proveo u Haranu posle svog poziva . . . . . . 5. god. Od njegovog dolaska u Hanan do rodjenja Isaka . . . . 25. god. Od Isakovog rodjenja do Jakovljevog rodjenja . . . . 60. god. Kad je Jakov doao u Egipat imao je . . . . . . . . 130. god. Prema ovome, 220 godina su protekli od 430 godina kad je Izrailjev dom poeo da ivi u Egiptu. Znai, da su oni iveli u Egiptu samo 210 godina (4 pokolenja). Jakov je iveo u Egiptu . . . . . . . . . . . . . . . 17. god Levi je nadiveo Jakova (Izl. 6,16) . . . . . . . . . 78. god. Josif je bio 30 godina kad je stojao pred faraonom, a Jakov, kad je 9 godina kasnije doao u Egipat 130 godina. Josif je imao u vreme Jakovljeve smrti 56 godina, a Levi izgleda 59 godina (137-59=78). Izmedju Levijeve smrti i Mojsijevog rodjenja prolo je 35. god. Mojsije je umro u vreme Izlaska . . . . . . . . . . . . 80. god 210. god. Dakle, kak se Jakovljev dom doselio u Egipat 1794 godine pre Hrista, to su oni posle boravka od 210 godina izali kao narod iz Egipta 1584. godine pre Hrista. Dan u koji su Izrailjci napustili Egipat je 16. nisana 1584. godine pre Hrista. - Izraz "u isti dan" se ne odnosi na neki datum niti proreeni dan, nego hoe da kae, da su svi Izrailjci u isti dan, koje je Gospod odredio da se praznuje u budue, izali iz Egipta. Prema st.42. ovaj se podatak vie odnosi na onu no, kad su poli, koju treba praznovati. 3. Dopuna propisa o pashi. St. 43-51. St. 43-45. PPasha je praznikuspomene na oslobodjenje i Boje zatite ovog naroda. Ona ima strogo teokratsko obeleje. Od nje je iskljuen svaki stranac, sluga i doljak. Samo ako je obrezan moe kupljeni rob da uzme uea. St. 46.47. Daju se dva propisa o nainu jedenja vazma. Jagnje treba da se pojede u istoj kui i ne sme da se iznosi iz kue, da bi se delilo drugim domovima. Naroito se napominje da se kostine smeju jagnjetu prelomiti. Ceo izrailjski narod treba tako da uini, bilo u zemlji ili van zemlje (Up. Broj. (,13.) St. 48.49. Stranac moe jesti samo pod uslovom da se prethodno obreu svi mukarci. To vai za zemlji i van zemlje. Prema tome, jedan stranac je mogao da se prikljui Bojem narodu, pod izvesnim ulovima. St. 50.51. Zavrna formula. Narod je sve uinio kako je Gospod zapovedio preko Mojsija. Narod je u redu izveden iz Egipta. ematski prikaz Mojsijevog rodjenja, bekstve i izlaska Izrailja iz Egipta za vreme 18 (domae) dinastije.

157

________1525_______1508________1504_______1482__________1450_____Amenhotep I/ Tutmoze I/ Tutmoze II/ Haepsut/ Tutmoze III/ . . . . 1527 1487 rodjenje Mojsijevo Mojsijevo bekstvo Izl. 2,1-10. Gal. 3,16.17.

_1450_____1425_________1412_ Amenhotep II/ Tutmoze IV/ . . 1447 Izlazak Amenhotep III = 1412-1387 Amenhotep IV = 1387-1358. Drugo ime "Aknaton". U njegovo vreme je bio monoteizam u Egiptu. On je kae sluio samo "Atonu", njegovom linom Bogu. 12.OBJAVLJIVANJE NARODU PROPISA ZA PRAZNIK PRESNIH HLEBOVA I POSVEENJE PRVENACA (13,1-6) 1.Izdvajanje prvorodjenih, st.1.2. St. 1.2. Ova naredba je vrlo kratka. Neto vie se iznosi o tome u Brojevima (3,13. i d. 8,17 i d.), gde je re o propisima za levite, koje je Bog uzeo namesto prvenaca Izrailja, neto u Broj, 18,15-18. u vezi sa prihodima svetenika i u Lev. 27,26 i d. u vezi sa zavetima. U ova dva stiha se naredjuje da se u Izrailju svako prvorodjeno, naime, ono to otvara matericu posveti Jahvi, tj. oglasi da njemu pripada. Ovo posveenje prvenaca Bogu je neto svojstveno Izrailju. 2. Objavljivanje propisa za praznik p resnih hlebova. St. 3-10. St. 3.4. U 12, 14-20 se iznosi saoptenje ovih propisa Mojsiju a ode obavljivanje istih narodu, na dan izlaska a ne prvom odmaralitu kod Sohota. Nrod treba ovaj dan izlaska da dri kao uspomenu i verski praznik. Bog ih je izveo velikom posvedoenom silom i oni treba ovo vreme Njemu u ast d aposvete, time to nee u taj dan jesti nikakvo ukiseljeno testo. Ovaj se dan ne osredjuje datumom, nego se samo kae: danas. St.5-7. Ovde se naredjuje, da se ovaj praznik treba svetkovati i onda kada budu ve u Hananu. On treba da traje 7 dana. U sedmodnevnom prazniku presnih hlebova u pzstinji nita se izriito ne spominje. Svetkovanje se sastoji u tome da se sedam dana jede beskvasni hleb. I sedmi dan kao i prvi je isto praznik. U ovome medjuvremenu ne sme nigde u Izrailju da se nadje kvasac ili kiselo testo. St. 8-10. Potomci treba da se poue o razlogu i znaaju ovag praznika. On treba da bude kao "znak na ruci tvojoj i kao spomen pred oima tojim" tj. on treba neprestano da ih potsea na Boje veliko delo izbavljenja. Taj znak treba da im poslui kao stalno sredstova za potseanje na njihov odnos prema Gospodu, da oni Njemu pripadaju, i da se uvek opominju svih saveta, koji su im dati i izvruju dunosti koje su im poverene. Da su Jevreji pogreno razumeli ovaj stih jasno izlazi iz Hristovih rei u Mt. 23,5.

158

3. Posveenje prvenaca. St. 11-16. St. 11.12. Ovo je nastavak Mojsijevog govora narodu. Ovde se iznosi ovo pitanje neto iscrpnije nego u st. 1 i 2. Kao to se i praznik presnih hlebova treba da obavlja u Hananu tako isto i svi prvenci prpadaju Bogu. Sve prvorodjeno od majke mora se ustupiti Bogu. Svako prvorodjeno magare, kao neista ivotinja, nee se dati Gospodu nego otkupiti (up. 34,20). Ovde se ne iznosi nein otkupa. Kada je kasnije bilo Levijevo pleme izabrano, morao je svaki prvenac, biti otkupljen. (v. Broj. 3,12.45; 18,16). St. 14,15. Ubudue kada potomci upitaju ta sve to znai, treba da im se ispriaju dogadjaji za vreme izlaska iz Egipta, ropske kue. Kako faraoni iz svoje tvrdokornosti nije pustio Izrailj te je Gospod pobio sve muke prvence ljudi i stoke u Egiptu. To je razlog posveenja i otkupljivanja prvenaca. St. 16. Ovaj propis o prvorodjenima trebao je Izrailjcima da bude "kao znak na ruci kao poeonik (pantljika), medju oima", tj. kao stalno sredstvo potseanja na izlazak iz Egipta. 13. PUTOVANJE IZRAILJA OD EGIPTA DO CRVENOG MORA. (13,17-14,4) Bog vodi svoj narod dalje preko pustinje. Iako je put preko Gaze bio pravi i najkrai put, Bog je vodio narod preko Crvenog mora. Filisteju, koji su iveli na obali sredozemnog mora i oko Gaze, bii su jaki i dobro naoruani, pa bi se Izrailjci u susretu sa njima uplaili ivratili natrag. Bog codi svoj narod duim ali sigurnim i slavnim putem, preko Crvenog mora. 1. Put po egipatskoj pustinji. St. 17-22. St. 17 Poto je Mojsiju bio cilj, kada je izaao iz Egipta, Hanan, obaana zemlja (v. 3,8) on je svakako nameravao da povede narod najbliim putem u ovu zemlju. U ovome stih se objanjava zato on to nije uinio. Bog nije hteo da vodi narod ovim najkraim, obinim karavanskim i stratekim putem preko zemlje nastanjene Filistejima. Narod bi se odmah, posle nekoliko dana izlaska, ratujui sa Filistejima, pokajao i vratio u Egipat. Ovo je bio poznati surovi i retniki narod. Sem toga, i sami Egipani su drali na severistoku vei broj vojske, d abi uvali zemlju od proteranih Hiksa. Namera, da narod dugo boravi u pustinje, a naroito da se nadje na Sinaju iako je bez sumnje ve tada postojala, ali se o tome nita ne spominje. St. 18. Bog je poveo narod putem pustinje, prema Crvenom moru. Umesto da nastave put prema severoistoku, tada bi bili za 10 dana u Hananu, Bog je skrenuo narod na jugoistok. "Izrailjci nisu bili dobro opremljeni da prihvate sukob sa tim monim i ratnikim narodom. Oni nisu mnogo znali o Bogu i malo su u Njega verovali, te bi se uplaili i izgubili hrabrost. Nisu bili ni naoruani ni navikli na rat, odvanost im je bila pokolebana dugim robovanjem, a osim toga vodili su sobom ene, decu i stada, to im je za borbu smetalo. Tim to ih je poveo prema Crvenome moru, Gospod im se otkrio na samo kao Bog milosti, nego i kao Bog suda." (P.P. str. 238/4). St. 19 Izrailjci su poneli sa sobom i Josifove kosti, (mumiju), koje je bila medju Izrailjem. Josif je znajui da e Boji narod izai iz Egipta, po obeanju Avramu, zamolio narod da ponesu i njegove ostatke. (v. Pst. 50,25 i 26; Isus Navin 24,32) St. 20. Prvo odmaralite kako su Izrailjci izali iz Egipta (poslednje tvrdjave Sohota) bila je Etam, na kraju pustinje. To je bilo drugo logorovanje na putu. Ovaj se podatak slae sa Brojevi 33,6. Etam je bilo istaknuto mesto u pravcu Arabljanske pustinje.

159

St. 21.22. Stupajui u pustinju bez sigurnog puta, sam Gospodpreuzima vodjenje naroda vidljivim znakom njegove pristnosti: danju oblak u vidu stuba, a nou je taj oblak svetlio. Putovli su danju i nou. (v. Ps. 105,39. 1. Kor. 10,1.2.) "Zastava njihovog nevidljivog Vodje bila je uvek s njima. Danju im je oblak bio putovodja ili se nad njima irio kao pokriva. titio ih je od sunane ege, a sveinom i vlagom olakavao im putovanje kroz suhu i bezvodnu pzstinju. Nou je taj oblak postajao ognjei stub, koji im je osvetljavao logor i davao dokaz o stalnom Bojem prisustvu." (P.P. str. 238/5) 2. Bog naredjuje promjenu pravca puta. St. (14),1-4. St. 1.2. U Etamu nardjuje Bog Mojsiju da udar u stranu. Oni treba da skrenu od dosadanjeg pravca Sohot-Etam, vraajui se natrag prema Egiptu, i da logoruju pred Pi-Airotom (Pi-Hairot), koji je izmedju Migdola imora prema Vel-Sefonu (Bal-Sefon). Dakle, oni nisu trebali da podju po Mojsiju poznatom putu prema Arabiji, nego je Izrailj imao da ide na jug, blie egipatskoj granici, tako da im Crveno more ostaje sa leve strane. (P.P. str 239/2). St.3.4. Ovo skretanje s puta Izrailjaca e faraon smatrati kao da su zalutali u pustinji i neznaju kuda da se okrenu, d abi pobegli tj. kao da su zatvoreni i bespomoni a on ih moe lako opkoliti i natrag v ratiti. Faraon nije ni pomiljao na pokuaj Izrailjaca da se prebace preko mora. Ali, sve ovo je bio samo Boji plan. Gospod je izazvao faraona na ovo, da bi se proslavio n ad Egipanima i oni upoznali njegovo Boanstvo i silu. Bog je trebao konano da se obrauna sa faraonom i njegovim narodom. 14. Prolazak kroz Crveno more (14,5-15,21). Nekoliko dana posle izvoenja Izrailjskog naroda iz Egipata pokazala se velika Boja sila. Bog je u svom provienju doveo svoj narod u tesnac pred morem, da bi u njihovom osloboenju pokazao svoju mo izbavljenja i kaznio njihove gonioce. Ovde je Izrailj trebao da iskua svoju veru i stekne poverenje u Boje vostvo. Kad su se Egipani ve pribliili Izrailjcima, pred kojima kojima je bilo more, sa strane brda a iza njih Egipani, Mojsije po Bojem nareenju je ispruio svoju palicu i voda se razdvojila, tako da su Izrailjci ili suhim posred mora, koje je stajalo kao zid sa strane. Oni su verom preli preko Crvenog mora. Time to je narod stupio ak i u more pokazao je dda veruje Bojoj rei i tako je bio spasen. Faraon i Egipani su se potopili u more a Izrailj je sretno preao na ddrugu obalu. Najzad u "Mojsijevoj pesmi" hvali se mo i zatita Boja nad svojim narodom. 1. Potera faraona i njegove vojske za Izrailjcima. St. 5-9. St. 5-7. Faraonu je javljeno da se Izrailjci ne vraaju iz Etama u PiAirot, nego hoe da pobegnu. On je uvideo da to nije bilo nikakvo hodoae, niti ima iskljuivo verski karakter. Narod je sa svim svojim bogatstvom u brzini otiao iz zemlje. Faraon i njegovi dvorani su promenili svoj stav prema Izrailju i alili su to su popustili i dozvolili im da izau iz zemlje. Tako su robovi postali slobodni. (P.P.str. 239/2). Faraon nareujeda se propreme 600 elitnih borbenih kola kao i sva ostala sa svim vetim ratnicima. Ovakva kola su bila u upotrebi tek od 18 dinastije. Ona su predstavljala glavnu udarnu snagu vojske. Za vreme Ramzesa II bilo je 27000 ovakvih kola. "I aliim nad svom vojskom". Re "aliim" je svakako jevrejska re (prevod) za egipatsku "mapu" (Tridesetar). Faraon je

160

imao savet ssastavljen od 30 mapu-a. Tekst u st. 4 glasi: "I ja u se proslaviti na njemu (faraonu) i njegovim "aliim". (up. 15,4). Disciplina Egipatske vojske je bilo pravo udo starog sveta, otuda veliki strah Izrailjaca, koji se nisu mogli boriti niti koji su logorovali kod PiAirofa. 2. Mojsije hrabriIzrailjce koji oajavaju. St. 10-14. St. 10. Kad su se Egipani pibliili izrailjskom logoru i narod ih primetio, poeli su iz straha vikati Gospodu. "Odjednom ugledae u daljini sjajno oruje i ratna kola kao izvidnicu veloke vojske. Kad su im se ratnici pribliili, prepoznali su u njima Egipane, koji su ih gonili. Strah ispuni srca Izrailjaca. Neki zavapie ka Gospodu, ali se veina obrati Mojsiju." (P.P.str. 240/1). St. 11.12. Narod krivi Mojsija, kao uzronika nesree. Nije ih morao dovesti u pustinju da tu poginu. Oni su mu jo u Egipti otkazali, tvrdei mu, da je bolje da slue faraonu, nego negde u pustinji da pomru. U strahu oni su vie kazali nego to je stvarno bilo. (P.P. str. 240/2). St. 13.14. Mojsije ih hrabri i objavljuje im unapred ta e se sada dogoditi. Oni treba da budu mirni i da samo gledaju ta e Bog uiniti za njih. Ove Egipane, koje sad vide ive i opasne nee nikada vie videti. Sam Gospod e ratovati za njih, a oni neka samo sve posmatraju. 3. Bog sam zatiuje svoj narod i nareuje Mojsiju ta da uradi. St.15-20. St. 15.16. Gospod nareuje Mojsiju da ne oajava nego nek naredi narodu da ustane i poe dalje, a on neka isprui ruku u kojoj mu je tap mogao biti jedino u veri. Oni su morali jo te noi, do 6 sati ujutro (up.st. 24) da budu ma drugoj strani mora, to za ovakvu masu naroda nije bilo lako. St. 17.18. Bog e jo dalje otvrdniti srce faraonu i Misircima, da e oni goniti Izrailjce ak u more. Bog to ini da se proslavi. St. 19.20. "Aneo Gospodnji" (sam Isus Hristos, up. 1. Moj.16,7; 2. Moj.13,21; Is.63,9; Mal.3,1) se podigao u stubu od oblaka i zae za lea Izrailju, da bi bio izmeu Egipana i Izrailjaca. Ovaj oblak je bio mraan za Egipane a svetao za Izrailjce. Tako su Izrailjci mogli nou da dalje putuju kroz Crveno more, a Egipani ih u mraku nisu mogli da dostignu. (P.P. str. 240/4). 4. Prelaz Izrailjca korz Crveno more. St. 21-25. St. 21.22. PO Bojme nareenju Mojsije je ispruio ruku sa tapom nad morem i more se, pomou jakog istonog vetra, razdvojilo i poodiglo kao zid na obe strane. (P.P. str. 243/2). - Iznad gorkih jezera, otprilike 12-13 stopa nad sadanjom morskom povrinom, nalaze se slani slojevi iz kojih se vidi da je nekada i ta okolina bila pokrivena morem. Gorko jezero i jezero Timza su bez sumnje ostaci Crvenoga mora jer oni su imali dublje korito. U vreme izlaska Crveno more je dopiralo dublja na sever, ak severnije od Pitoma i Sohota. St. 23-25. U poteri za Izrailjcima Egipani su se nali usred mora. (P.P. str. 243/2). V. Ps. 77,17.18. Bog je sve pripremio za propast Egipana. On ih je u "jutarnju strau" tako smeo i oteao nepogodom i loim terenom da su se jedva kretali. Svetlost koju su videli izgledala im je kao znak velike nepogode, tako da su pomiljli da se vrate i pobegnu, videvi da Gospod ratuje protiv njih. 5. Propast Egipana u Crvenom moru. St. 26-31. St. 26-28. Bog nareuje Mojsiju da prui ruku sa palicom na more da se

161

vrati u svoje prvobitno stanje. To jr Mojsije uinio pred zoru. More je vratilo u svoje prvobitno korito. Ali ono je tada pokrilo egipatska kola i konjaniketj. svu vojsku. Niko nije ovu katastraofu preiveo osim moda faraona, koji je prema st. 6.7. bio prisutan. (P.P. str. 243/2). St. 29. Ali, Izrailjci su ili kroz more po suhom i sretno stigli na drugu obalu. Ovo je bilo ve drugi put u istoriji ljudskog roda da je voda jedne unitila a druge izbavila. St. 30.31. Ovo veliko Boje delo na Egipanima je izazvalo strah i poverenje Izrailja prema svome Bogu, a potovanje i poslunost prema Mojsiju. Oni su se sada uverili da je Mojsije zaista izabrani Boji sluga i orue Njegove monog vostva. Ovaj dogaaj je u stvari bio roenje Izrailja kao Bojeg naroda. 6. Mojsijeva pesma. St. (15), 1-21. St. 1/I. Veliko BOje delo izbavljenja nalo je svog izraza u Mojsijevoj pesmi pobede, koja se pominje kroz celo Sv. Pismo, sve do Otkrivenja. Ona je uzor pobedonosnih pesama. Mojsije vodi, a Izrailj peva za njime. Cela se pesma moe podeliti u 3 strofe. 1.) st. 2-5, 2.) st. 6-10, 3.) st. 11-18. St. 1/II. Ove rei daju glavnu misao ove pesme. Jahve se proslavio jer je neprijatelja bacio u more. St. 2-5. Jahve je jedini dostojan sa mu se peva slavopoj. On se prikazuje kao veliki ratnik koji je egipatsku silu bacio u more. On je u trenutku unitio neprijatelja. Bezdan ih je pokrio, pali su u dubinu kao kamen. St. 6-10. Jahve se dalje prikazuje kao moni unititelj svojih neprijatelja. On snano unitava neprijatelje, koji ustaju na Njega. Neprijatelja koji je gonio Boji narod i pretio mu istrebljenje maem, pokri more. St. 11-18. Jahve je neuporediv, svet i udotvorac. Unitava svoje neprijatelje a milou vodi svoj narod. Glas o ovim velikim delima e se uti i narodi e zadrhtati, naroito oni koji ive u Hananu, obeanoj zemlji i u okolini. Ali Bog e svoj narod odvesti u obeanu zamlju i postaviti ih na mesto, koje je sebi izabrao da mu bude svetinja tj. gora Sion, kao duhovni centar Izrailja. "Gospod e carovati". Ovde se prvi put Gospod spominje kao Car, zato to je On izabrao ovaj narod za svoju svojinu, otkupio i izbavio. St. 19. Ovaj stih ne spada u pesmu, nego je samo kratko ponavljanje uda koje je Bog uinio. "Ova pesma i veliko osloboenje koje je ona proslavljala, ostavili su uspomenu koja se nikad nije zaboravila u jevrejskom narodu. Iz stolea u stolee nju su ponavljali Izrailjski proroci i pesnici kao dokaz da je Jehova sila i snaga onih, koji se Njemu poveravaju. Ta pesma nije samo pesma jevrejskog naroda. Ona upuuje na dalju budunost i na unitenje svih neprijatelja pravde, kao i na krajnju pobedu Bojeg Izrailja. Prorok sa Patmosa vidi etu odevenu u belo i "one to pobedie", "gde stoje na moru staklenom i imaju gusle Boje u rukama" i "pevahu pesmu Mojsija, sluge Bojega i pesmu Jagnjetovu." (P.P. str.245/2). St. 20.21. Ovo je izvetaj o izvoenju pesme. Marija (mirjam). Mojsijeva i Aronova sestra, ima u ruci buban, kojim se na istoku daje ton i takt za igru. Ona se naziva ovde proroicom zato to pod uticajem Bojeg Duha peva ovu pesmu. I ostale ene su imale bubnjeve u ruci i igrale kolo. U staro vreme su pri verskim sveanostima mukarci ili ene posebno igrale kolo.

162

Marija je pri pevanju predvodila ene i stalno ponavljala rei "Mojsijeve pasme", koju su najpre mukarci pevali (v. st. 1.) a ene su im odgovarale uz klicanje i igru u kolu. B. PUTOVANJE IZRAILJA DO SINAJA 1. Mojsijeva 15,22-18,27. 1. Putovanje do Mere i Elima (15,22-27). St. 22. Kada su Izrailjci preli na istonu obalu Crvenog mora i odande se uputili dalje, oni nisu poli u severoistonom pravcu, prema obeanoj zemlji, nego na jug u pravcu pustinje Sur (znai zid). U 4. Mojsijevoj 33,8 nam se poblie iznosi teren kroz koji su prolauili za ova tri dana. Pustinja Etam se prostirala severno od Suesa, na kraju Crvenog mora, od Sohota prema Palestini. Po njij se nazvala i pustinja Sur. U ovoj pustinji nisu za celo vreme hoda nali nigde vode. St. 23. POsle tri dana stigli su Izrailjci u Meru (Mara), gde su nali vodu, ali je ona bila gorka. Ovi su bili bez sumnje izvori "Ajin Musa", koji i danas postoje. Izrailjci su bili navikli da piju poznatu slatku i pitku vodu Nila, i zato ovu vodu nisu mogli piti, jer im je bila gorka. Otuda ime "Mara" (gorka). Neki od ovih izvora su znatno gorki. Izrailjci se ovde nisu dugo zadravali. St. 24.25/I. Narod je vikao na Mojsija to ih je poveo ovim putem. Mojsije, saalivi se na narod zavapi Gospodu za pomo. Bog je pokazao Mojsiju drvo koje treba da baci u vodu i ona e postati pitka. Ovo drvo je bio samo simbol a ne sredstvo da noda postne dobra za pie. Moda je zbog ovoga i dato Mojsijevo ime ovome izvoru "Ajin Musa". St. 25/II.26. Ovom prilikom je Mojsije kao Boji sluga i prorok govorio i prouio narod da bude posluan Bojoj volji. Ako Izrailj bude sluao svoga Boga (uporedi 19,5), da ini samo ono to je pravo, da slua Njegove zapovesti i pozi na sve Njegove propise, tada Jave nee dozvoliti sve one nevolje koje su dole na Egipat. On e ih sauvati od svega toga i mnogih drugih zala, jer je On njihov "lekar" (up. Ps. 103,3.20) tj. Iscelitelj od svskog zla, patnje i bolesti. Prema ovome stihu njihovo duhovno, telesno i materijalno blagostanje zavisie od dranja Bojih zapovesti i propisa u vezi s njime. St. 27. Izrailj je napustio Meru i stigao u Elim, gde su nali 12 izvora i 70 palmi. Narod se ovde utaborio (up. 4. Moj. 33,9). Ovo je svakako oaza Gorandel, gde se nalazi i recica koja potie iz ovih izvora. (P.P. str.247/4). 2. PADANJE MANE I PREPELICE (16,1-35). 1. Nezadovoljstvo naroda. St. 1-5. St. 1. Od Elima je poao ceo zbor (zajednica) i 15 dana, 2 meseca po izlasku iz Egipta oni su stupili u pustinju Sin, koja se nalazi izmeu Elima i Sinaja. U 4. Mojsijevoj 33,10. se spominje jo jedno logorovanje Izrailja izmeu Elima i pustinje Sin, na obali Crvenog mora. Ovaj geografski podatak nam potvruje da je Izrailj iao onim obinim putem od Suesa do Sinaja, koji je vodio izmeu Crvenog mora i brda. Od doline Taijeve oma dva puta za Sinaj. Prvi se vraa i vodi u unutranjost poluostrva, preko doline Hamr, drugi vodi prema jugo-istoku. Izrailjci su izli ovim drugim putem. Oni su logorovali u pustinji Sin tj. blizu izvora u severnom delu ravnice El Marka. U 4. Moj. 33,11-14 daju nam se tri naredna mesta logorovanja. Rafok (Dofka) je negde u blizini zapadnog ulaska u dolinu Feiran, pod planinom Serbal, tu je dalje i Elius.

163

St. 2.3. U suhoj pustinji mrmljao je narod na Mojsija i Arona zbog nestaice u hrani. Oni su za ovih 30 danaupotrebili sve zalihe. (P.P. str. 247/7). Narod je govorio: bolje da smo poginuli u Egiptu od Boje ruke, pored lonaca sa mesom, uz dovoljno hleba tj. u izobilju nego da ovde u pustinji postepeno umiremo od gladi. Oni jo uvek ne vide razliku izmeu ranijeg i sada. Optuivali su Mojsija i Arona da su ih doveli u pustinju da tamo nau smrt. "Oni nisu gladovali, njihove prorodne potrebe su bile zadovoljene, ali su se bojali budunosti. Nisu mogli shvatiti kako e toliki narod odrati svoj ivot prolazei kroz pustinju, a u svojoj uobrazilji ve su videli kako im deca gladuju. Gospod je pustio tekoe na njih i dozvolio da im nestane hrane kako bi se svim srcem obratili Njegu". (P.P. str. 248/1). 2. Bog namerava da hrani svoj narod prepelicama i manom. St. 4-15. St. 4.5. Gospod objavljuje Mojsiju da e On uiniti da hleb dadi sa neba. Narod treba dnevno da prikuplja ovaj "nebeski hleb" tj. manu za svoju svakodnevnu potrebu. U 6 dan sedmice treba narod da sakupi dvostruko tj. i za subootu. Ovim Bog eli sa okua narod , da li e se drati Njegovih uputstava ili ne. On je izabrao upravo ovaj nain dnevnog ukazivanja pomoi, da bi oprobao njihovu poslunost i vaspitao ih. St. 6.7. Mojsije i Aron objavljuju narodu, da e uvee doznati da ih je sam Jahve izveo iz Egipta a ne oni, a sutra ujutru e videti slavu Gospodnju tj. Njegovu mo i veliinu. Bog je uo njihovo mrmljanje protiv Njega; ovo mrmljanje je ustvari upravljeno na Jave a ne na Mojsija i Arona, koji su samo Njegovo orue. St. 8-10. Mojsije objavljuje narodu, da e dovee jesti mesa a ujutro hleba da se nasite, jer je Bog uo njihovu viku na Njega. Mojsije nareuje Aronu da kae narodu da stupi pred Jave tj. k mestu gde se On javlja. im je Aron pozvao narod i on se sakupio, ceo zbor se okrenu prema pustinji i spazi "Gospodnju slavu u oblaku" tj. svetli plamen. (v. 24,17). Zbog narodnpog neverovanja u Boju prisutnost i vostvo, Jave se pokazao u svojoj slavi. "Boje prisustvo je predstavljalo sjaj kakovog do tada nikada nisu videli. Na sva njihova ula je delovalo neto to je trebalo da im omogui da shvate Boga. Trebalo ih je nauiti da je njihov voa ne Mojsije, ve Svemogui, kako bi se bojali Njegovog imene i sluali Njegov glas". (P.P. str. 250/3). St. 11.12. Sada je Jave, koji se pojavio u svoj svojoj slavi, rekao Mojsiju da objavi narodu sa e veeras jesti mesa a sutra hleba. Tako e oni upoznati da je Jave njihov Bog. St. 13/I. Uvee doletee prepelice u tolikom broju da su pokrile logor. Jevrejska re "setav" znai upravo prepelica. Ova re se nalazi jo samo u Ps. 105,40. Prepelice se javljaju u izvesno godinje doba u masama. One su vrlo debele i vrlo se brzo mnoe. Prepelice se sele iz Afrike prema severu u prolee. Tako su one upravo u ovo doba bile ometene u svom selenju, da bi posluile Izrailjcima za hranu. One uvek ekaju na pogodni vetar, a u 4. Moj. 11,31. stoji da ih je vetar naneo. Takav je sluaj bio ovde. Mnogi pogreno uzimaju da su to bili skakavci, letee morske ribe itd. St. 13/II.14. Sutra ujutro je pala magla oko logora, a kasa se magla podigla po pustinji je lealo neto sitno, zrnasto, fino kao slana. Potpuno je pograno tumaiti da je ova mana ista ili slina sa tzv. "manom", koja se i danas moe nai na Sinejskom poluostrvu. To je ustvari sok, slian

164

medu, koji lui i curi u obliku kapljica sa metljike i lei okolo kao sitna zrnca. Sa ovim se ne bi mogao toliki narod tako dugo hraniti. St. 15. Kad su Izrailjci ujutru izali iz svojih ataora videli su oni manu oko logora. Oni su u ovome videli Boju ruku i sad su znali da su spaseni. Bog im je dao hleb sa neba. Oni su se pitali meusobno: "Mahu" ("mah"=ta i "hu"=ovo) tj. "ta je ovo". Oni nisu znali ta je ovo (mana). Pogreno je smatrati da je "man-hu" i "ma hu" isto. "Man" znai "dar" a prema tome "man-hu" znai: "to je dar". Ovaj stih treba ovako prevesti: "I kad to videe sinovi Izrailjevi, govorahu jedan drugome: Man-hu (dar je to), jer oni nisu znali man-hu (ta je to). Oni nisu znali ta je ovo (mana) ali su znali da je od Boga dar. (v. 5. Moj. 8,3.) Mana je simbol pravog "Hleba ivota" (Hrista), kao najveeg dara s neba. (v. Jov. 6,55-58). 3. Propisi za kupljenje mane. St. 16-21. St. 16. Mojdikje pouava narod kako da se kupi mana. Svako treba da kupi koliko mu je potrebno dnevno za jelo. Na svaku glavu u porodici treba da se sakupi jedan gomor, po broju dua koja su u njegovom atoru. Prema st. 36. gomor je 1/10 efe, a efa je sud od 36,4 litara. Prema tome na svaku glavu dolazi 3,64 litara mane dnevno. St. 17.18. Svaki je nakupio vie ili manje prema glavama u porodici. Najinteresantnije je ovde, da je mana pala u onoj koliini koliko je bilo dosta na svakog po gomoru. Ove stihove ne treba tako razumeti, da ma koliko da je ko sakupio ipak pri merenju svakom je bila samo gomor po glavi ili da su na gomilu sakupljali pa onda svakom merili. St. 19.20. Mojsije je naredio da niko od nakupljene mane ne ostavlja za sutra. Mana je trebala da bude svakodnevni hleb Izrailjaca u pustinji i zato se trebalo uvek isti dan da pojede. Na istoku se pee hleb svaki dan a ne jede se hleb od jue. Neki su i pored naredbe sauvali manu za sutra, ali ona se ucrvljala i usmrdila sutradan. Izrailjci su se onim uili da se staraju samo za danas. -Ovde se napominje da se Mojsije razgnjevio na neposlune. St. 21. Tako su svi kupili dnevno, ujutro, za svoje dnevne potrebe. Kasnije kad je sunce ogranulo mana se topila i nestala. 4. Kupljenje mana u petak za subotu. St. 22-31. St. 22-24. estog dana, kada su kupili, i nakupie dvojinom, po 2 gomora na glavu. To su iznenaene narodne stareine odmah javile Mojsiju. Mojsije im je odmah objasnio da je to zbog subote. "To je kako je Gospod naredio. Sutra je dan odmora, subota Gospodu posveena." Ustanova subote, prema ovim Mojsijevim reima bila je poznata od ranije njihovim ocima. (P.P. str. 252/1). Narod nije mogao svetkovati subotu za vreme njihovog robovanja u Egiptu, Bog ih je oslobodio i tako im omoguio da svetkuju Njegov dan od odmora. -Petak je dan pripreme; ovog dana treba sve da se pripremi za subotu. Prema 4. Moj. 11,8 sa manom se postupalo kao sa zrnom. Ona se mela u rvnju i tukla u stupama, kuhala u loncu i pripremali kolai od nje. U petak je ostavljno za subotu i nita se nije pokvarilo. St. 25.26. U ovim stihovima se nalaze dalja uputstva u pogledu svetkovanja subote u vezi sa kupljenjem mane. "U toku dugog putovanja kroz pustinju, Izrailjaci su svake sedmice videli trostruko udo koje je trebalo da utisne u njihove duhove svetinju praznovanja subote. estoga dana padala je dvostruka koliina mane, a sedmoga dana nije uopte padala. Osim toga, samo onaj deo se odrao ne pokvaren preko noi koji je bio namenjen za subotu,

165

dok bi se inae ostavljena mana za sutra redovno pokvarila." (P.P. str.251/4). St. 27.28. Neki su izali da kupe manu i pored zabrane, ali oni je nisu nai. Gospod kori narod preko Mojsija i pita ih: dokle misle da se protive Njegovim zapovestima i uputstvima? St. 29.30. Narod treba da zna, da im je Bog zbog subote dao estog dana hleba za dva dana. On je time hteo da sprei prikupljanje mane za subotu i da im praznovanje ovoga dana omogui i olaka. Zato treba svako u subotu da ostane kod kue. Tako je narod poinuo u sedmi dan. 5. uvanje suda sa manom. St. 31-36. St. 31. Izrailjci su nazvali ovaj hleb "Man". Ona je izgledala kao belo korijandorovo sema (up 4. Moj 11,4.) a imala je ukus kolaa s medom. (Korijander je dosta negovana biljka u Egiptu i Palestini ije malo, okruglo belo seme slui kao zain). Prema 4. Moj. 11,8. kao sa novim uljem mean kola. St. 32-34. Mojsije objavljuje Boju naredbu da se uzme gomor od toga (mane) i da se sauva u kragu za potomstvo, da bi videli hleb kojim je Bog hranio njihove pretke u pustinji. Mojsije je ovo naredio Aronu i on je tako uinio. Aron je stavio manu pred svedoanstvom tj. pred kovegom u kome su se nalazile deset zapovesti. Ovo je on uinio tek kasnije ali se ovde unapred opisuje. St. 35. Izrailjci su jeli manu 40 godina, sve dok nisu stigli u obeanu zamlju (v. Isus Navin 5,12). Nigde se na kae da su Izrailjci jeli samo manu za ovo vreme, nego samo da su je imali jasti u pustinji (up. 5. Moj. 8,3.16.). Oni su jeli i drugu hranu, to se esto spominje. Stada su davala mleko i meso, a mogli su kupiti i raznog ita od trgovaca (up. 3. Moj.8,2.16.31;9,4; Num. 7,13.14. itd.). St. 36. Gomor (Omer) je mera za tenoet i zapremine i sadri 3,64 litre. On je 1/10 efe. Efa ima zapreminu od 36,44 litre. Od gomora (Omer) treba razlikovati gomer, veu meru za ito koji iznosi 364,4 l. (v. 3. Moj. 27,16.) 3. Bog napaja Izrailja iz stene (17,1-7). St. 1. Izrailjci su napustili pustinju Sin i utaborili se u Rafidinu (Refidim). Ovde nije bilo vode. Izrailjci su putoovali kroz dolinu Feiran, koja je u poetku suva i bez vode i tek kasnije ima vode i trave. St. 2.3. Narod je poeo vikati i svaati se sa Mojsijem to nema vode. "Kad su sa hranom bili obilno snabdeveni, oni su se postideli seajui se svog nepoverenja i protivljenja, i obeali su da e u budue imati poverenja u Gospoda. Ali uskoro zaboravie svoje obeanje i na prvom iskuenju pokazae da nemaju pravu veru". (P.P. str. 252). Narod je bio pun nezadovoljstva, sumnje inepoverenja; on je potpuno zaboravio skoru prolost. St. 4. Mojsije u nevolji vapi ka Gospodu za savet i pomo. Jo malo pa e ga kamenovati. (P.P. str.252/4). St. 5.6. Gospod nareuje Mojsiju da izae pred narod i uzme sa saobom jedan deo stareina, pa poe sa tapom kojim je udario Nil. Stareine su trebale da vide ovaj dogaaj i da kasnije budu svedoci narodu. Velika masa naroda nije mogla izbliza videti boansku pojavu i udo. Sam Gospod je trebao da stane pred Mojsija na steni brda Horiva (v. 1.Kor. 10,4.) a Mojsije da udari tapom po steni, i tako e potei voda. Mojsije je tako i uinio. (P.P. str.253). Horib (Horeb) je veliki planinski lanac u junom delu

166

sinajskog poluostrva, iji je samo deo Sinaj. St. 7. Mojsije je prozvao ovo mesto Masa i Merima (Mosa i Meriba) to znai "kuanje i svaa". (P.P. str. 253/3). 4. Pobeda nad Amalianima (17,8-16). St. 8. Amaliani (Amalek) su bili glavni stanovnici u Pretriskoj Arabiji, od Sinaja ak do Negiba. To je staro mnogoboako pleme (v. 1. Moj. 14,7. 4. Moj. 24,20), koje moda i nema nikakve veze sa potomcima Amalika, Isavovog sina (1. Moj. 36,12) kao to neki misle. Ovo divlje i ratniko pleme podiglo se na Izrailj i pobilo sve one, koji su umorni i iscrpljeni pali u njihove ruke (up. 5. Moj. 25,18.). (P.P. str. 254/4). St. 9. Mojsije nareuje Isusu Navinu da izabere ljude koje e povesti u rat protiv Amaliana, a sam Mojsije e se sutra popeti na vrh brda sa tapom u ruci. Ovo nije bila samo odbrana od prepada nego rat za ovu teritoriju. Ovde se prvi put spominje Isus Navin kao sposobni vojskovoa. (v. 4. Moj. 13,9.17). Dok je narod za vreme izlaska iz Egipta samo mirno posmatrao kako je Gospod ratovao za njih, sad je i on trebao da ratuje. Mojsije eli da se moli za radnike i da podigne Boji tap kao znak pobede. Ovaj breg je svakako dominirao nad dolinom gde se vodio rat. St. 10-13. Isus Navin je napao Amaliane, a Mojsije u pratnji Arona i Ora popeli su se na uzviicu. Or (Hur) je bio ugledni ovek Mojsijevog doba meu Izrailjcima (up. 24,14). Aron i Or su bili glavni Mojsijevi pomagai i saradnici, ugledni ljudi meu Bojim narodom u vreme izlaska iz Egipta. Mojsije se molio Bogu za pobedu,drei uzdignute obe ruke sa tapom prema nebu. Izrailjci su pobeivali sve dok je Mojsije drao uzdignute ruke. Kad se Mojsije umorio ova dvojica su mu podmetnuli kamen da sedne a ruke mu poduprli i drali do zalaska sunaca. "Mojsijev stav je bio znaajan, jer je pokazivao da je Bog stavio sudbinu naroda u Svoje ruke. Dokle god su oni u Njemu nalazili svoje pribeite, On se za njih borio savlaivao njihove neprijatelje. Ali kad su se od Njega izdvojili i pouzdali se u sopstvenu snagu, bili su slabiji ak i od onih koji nisu znali za Boga, te su ih neprijatelji pobeivali." (P.P. str. 254). Na ovaj nain savladao je pobedio je Isus Navin Amaliane, sa ostalim srodnim plemenima. St. 14-16. Bog nareuje Mojsiju da ovaj dogaaj zapie kao spomen u knjigu, a Isus Navin treba da zapamti da e Gospod potpuno zatrti spomen Amalianima. Pred svoju smrt Mojsije je potsetio narod na sva zliinstva to su Amaliani uinili Bojem narodu, da se to ne zabporavi. (v. 5. Moj. 25,17-19.) Zatim je Mojsije podigao rtvenik u Rafinidu za spomen pobede pomou Gospoda. Nekad su se podizali rtvenici (kao sada crkve ili kapele) za spomen ma neto to je Bog uinio. Mojsije je nazvao ovaj rtvenik "Jave Nizi" ("Gospod moje zastava") tj. Gospodnje ime je ratni znak pod kojim ratujemo. U vezi sa ovim Mojsije je dalje rekao: "ta se ruka podigla na presto Gospod e ratovati na Amalika od kolena do kolena." Smisao je da se podigla "ruka" na Gospodnju zastavu a znai ili Izrailjci treba da podignu ruku Gospodu, kao njegovi ratnici, da bi se posvetili slubi protiva njegovih neprijatelja ili su Amaliani drsko podigli ruku protiv Gospodnjeg predstola, zato Gospod ratuje protiv njih do istrebljenja. 5. Jotorova poseta i savet Mojsiju (18, 1-27). 1. Jotorova poseta Mojsiju. St. 1-4. Jotor (Jetro), Mojsijev tast prvi mnogoboac, doznavi da je Izrailj izaao iz Egipta, posetio je svoga zeta odmah po prispeu Izrailja na Boju goru tj. Sinaj. On je iveo nedaleko od

167

mesta gde su se Izrailjci ulogorili, Jotor je poveo sa sobom ker, Mojsijevu enu Ceforu i dvoje dece, koja se mu se tamo rodila. Ovde se jasno naglaava da je Mojsije, na svome putu u Egipat, vratio natrag svoju enu i decu (up. 4,24-26). Oni su do ovog vremena iveli kod Jotora. St. 5-8. Jotor je poao Mojsiju da mu dovede enu i decu. Izrailj se nalazio pod Sinajem. Mojsije je primio svoga tasta sa svim istonjakim znacima potovanja to prilii ugednim gostu. On ga je uveo u svoj ator gde mu je priao o tome kako ih je Gospod Divno vodio i spasao. St. 9-12. Jotor se od srca radovao za sva doboinstva koja je Gospod uinio Izrailju. On se saglasio sa Mojsijem i ostalim voama naroda da prinesu rtvu u ast Boje milosti. Ovo je bio izraz Jotorovog priznanja, da je Jave vei od svih drugih bogova. On je prineo rtvu paljenicu, koja se cela cpaljivala i zahvalnu rtvu od koje se jedan deo jeo. U ovom jedenjnu pred Gospodom uzeo je uea i jedan deo narodnih stareina i na taj nain izrazili prijateljstvo sa bogobojaznim svetenikom. 2. Jotorov savet Mojsiju. St. 13-27. St. 13-16. Sutradan posle prinaanja rtve sudio je Mojsije narodu u njihovim sporovima. Narod je stajao od jutra do uvee pred njim, iznosei svoje sporove. Jorot se udio da ovaj veliki posao obavlja samo Mojsije. Ali on je dobio odgovor, da narod dolazi "da pita Boga" tj. od Njega trai odluku, a to moe da uini samo on kao jedini predstavnik otkrivenja u Izrailju. Sem toga, on im ovom prilikom "kazuje naredbe Boje i zakone Njegove". (P.P. str. 255/2). St. 17-20. Jotor je dao primedbu svome zetu na njegov nain rada. On e tako brzo klonuti pod velikim teretom a i za narod je to muno, te e mu dosaditi ekanje i nedolaenje do svog prava. Tast savetuje Mojsiju drugaije ureenje, koje e uspeti Bojom pomou. U svim sporovima gde je potrebna Boja odluka, treba on da stvar iznese pred Gospoda. On treba narod da ui Bojim naredbama i zakonima i pokazuje mu put kojim treba da ide i ta da radi, ali ne da on ima i samu sudijsku dunost. St. 21-23. Mojsije treba da izabere iz naroda sposobne, bogobojazne i potene ljude, koji nisu lakomi i njih postavi nad hiljadu, sto, pedeset i deset ljudi, naime, stareine bratstva i porodice. Ove stareine treba da sude stalno narodu za manje stvari a vee da jave Mojsiju. Ako tako uradi on e moi izvriti ono to Bog trai od njega, a narod nee morati dugo ekati, nnego e se sporovi brzo reavati. St. 24-26. Mojsije je u svemu posluao svoga tasta i nainio predloeno ureenje. On je postavio obino stareine naroda za sudije, koje su redovno sudile. Ovo je bila prva organizycija sprovedena u Bojem narodu na iroj osnovi. (P.P. str. 256/1). C. Z A V E T N A S I N A J U IZLAZAK 19,1-24,11. U ovome odseku se opisuje po redu dolazak Izrailja na goru Sinaj, pripremanje za Boje otkrivenje na ovoj gori, davanje deset zapovesti kao i drugih zavetnih zakona i uredabe, i najzad zakljuenje samog zaveta. 1. DOLAZAK IZRAAILJA NA SINAJ I PRIPREMANJE ZA PRIMANJE ZAPOVESTI I SKLAPANJE UAVETA (19,1-25). 1. Dolazak naroda na Sinaj. St. 1.2. St. 1. Prvog dana treeg meseca po izlasku iz Egipta stigli su Izrailjci u pustinju Sinaj. Oni su ovde ostali oko godinu dana prema 4. Moj. 10,11.12.

168

Tu su primili Boji zakon i svetite. Ime Sinaj se spominje u Petoknjiju i drugim knjigama St. zaveta, i oznauje geografski samo jedno brdo u velikom planinskom lancu, a "Sinajska pustinja" je pustinja u dolini toga brda. St. 2. Izrailjci, poavi iz Rafidina proli su kroz dolinu E-eh i stigli u ravnicu Er-Raha koja lee severno od planinskog masiva Sinaja. Prema svemu izgleda da je vrh Ros-Es Sufsafe (1994m), koji se visoko die nad ovom ravnicom, brdo na kome je Bog Mojsiju dao zakon. Ovo je brdo sa svih strana, osim jugoistone, veoma strmo. Opisi Svetoga pisma se potpuno slau sa ovim brdom. Pred ovim visom planinskog lanca Horiva koji se visoko die kao neki rtvenik, nalazi se iroka ravnica. Tu je bilo mesta da se toliki narod dalje povue iz straha. Dve doline, Er-Raha i Ed-Deir pruaju dovoljno mesta za Izrailjske atore i potrebe. Ros-es Sufsafe je brdo koje se stvarno moe lako dodirnuti jer je pristupaana iz ravnice. Na ovom brdu se isto nalazi manja uzviica na kojoj su se Aron, I. Navin i stareine pojavile sa Mojsijem pred Gospodom. Ravnica Er-Raha odlino odgovara mestu klanjanja zlatnome teletu. Prema svemu do sada ispitanom moemo rei da ime Horiv oznaava ceo ovaj planinski lanac, a ime Sinaj, brdo, na kome je dat Boji zakon. Horiv (Horeb) znai "suhoa" i ovo ime potpuno odgovara ovim golim stenama na kojim nema nikakvog biljnog ivota. 2. Bog objaljuje Mojsiju uslove zaveta. St. 3-6. St. 3. Poto je logor bio ureen, Mojsije se popeo na brdo da bi se tammo susreo sa Gospodom. Olak je skrivao Boje prisustvo a on se pribliio tom oblaku. Gospod mu je viknuo i dao mu poruku za narod i uslove zaveta. St. 4-6. Ova ponuda ugovora sa Izrailjem nije ni sluajna ni samovoljna nego zasnovana na redovnim istorijskim injenicama. Ovaj narod je ve dosta iskusio od Boje milosti i sile. Bog ih je nosio, kao to orao iri svoja krila pod svojim mladima, da se ne bi survali u dubinu i nosi ih na svojim krilima kad se ummore (up. 5. Moj. 32,11). Gospod je titio Izrailja i provodio ga kroz tekoe sve do ovog mesta otkrivenja. I sada Bog im objavljuje osnovni uslov, temelj, ovoga ugovora: poslunost. Oni treba da sluaju Njegovu volju i dre Njegov zavet. Tada e ih Bog nainiti svojim narodom, svetenikim carstvom i tako e postati sveti narod. Dakle, ovde se postavlja uslov, nudi prihvatanje i objavljuje zadatak. Sveteniko carstvo ili carstvo svetenika znai carstvo kome e sam Bog biti car i vladar, a u kome e svi graani biti samo svetenici tj. posveene Boje sluge, koje se nazivaju Njegovim imenom. Svetenik ulazi u svetite i odande donosi Boji blagoslov. Dok se mnogoboci boje Boga i moraju beati od Njega, Izrailj se moe pribliiti i postati posrednikom za spasenje ostalim narodima. Kao Boja svojina i nosioci obeanja i Boje volje, oni su izdvojeni od svih naroda za sve narode. Otuda su oni sveti narod.(up. 1.Pet. 2,9.) 3. Mojsije obavetava Boga p odluici naroda. St.7-9. St. 7-9. Mojsije silazi s gore, prikuplja sve stareine i saoptava im Boju poruku za narod. Stareine objavljuju narodu Boju volju, njegove rei i uslove, a narod ih prihvata. Izrailj je jednoglasno pristao, rekavi: "to je god kazao Gospod iniemo". Na ovo Bog saoptava Mojsiju da e se lino spustiti na Sinaj u gustom oblaku, da bi narod uo kad govori s njim, te da bi mu ubudue vie vorevao. 4. Pripremanje naroda za sklapanje ugovora. St. 10-15.

169

St. 10.11. Poto je narod prihvatio Boju ponudu on treba odmah da se pripremi za zakljuenje ovog zaveta i primanje Bojih zapovesti. Tri dana ima da traje ovo pripremanje. Narod treba da se pripremi u pobonosti i svetom strahu, da bi se mogao susresti sa Gospodom. Mojsije je trebalo da obavi ovo osvetenje naroda. Pranje haljina je spoljni simbol oienja srca. Trei dan e se pojaviti Gospod narodu. (P.P. str. 257/4). St. 12-15. U ovom pripremanju treba Mojsije da postavi narodu granicu oko Sinaja i pod pretnjom smrtne kazne da im zabrani da se penju na brdo ak ni kraja da se ne dotaknu, jer sve ivo (ovek i ivotinja) to se dotakne treba da pogine. Na njega se nee metati ruke kao obino nego odmah kamenovati ili prostreliti za primer drugima. Tek kada zatrubi oteui moe se narod penjati na goru. Mojsije je doao s brda i osvetao narod. On im je skrenuo panju da budu pripremni za trei dan i da se za ovo vreme brani drugovi odvoje. 5. Bog se javlja na Sinajskoj gori. St. 16-25. St. 16.17. Treeg dana kada je svanulo, zagrmee gromovi i zasevae munje a gusti oblak se javi na gori. U logoru treba mono zatrubiti da narod zadrhti. Gospod se spustio u oblaku na brdu (v. st. 11). (P.P. str. 258/2). St. 18-20. Brdo Sinaj se puilo tako da se od njega dizao dim kao od neke topionice. To je zato to se sam Gospod spustio na brdo u ognju. (v. Jevr. 12,18). Na zemlji glas trube je bio sve jai. Mojsije je u molitvi govorio pretstavljajui narod svome Bogu, a Gospod mu je odgovoriio silnim glasom, koji je narodu izgledao kao grmljavina. Tako je Gospod siao na vrh Sinajske gore. On je tada pozvao Mojsija ne vrh i on se popeo. St. 21-25. Ovde gore naredio je Bog Mojsiju da opet sie, dole i narod ozbiljno opomene da ne pristupa Gospodu, tj. da ne prekorai postavljene granice i ne priblii se Gospodu, da bi Ga video, i da tako ne bi mnogi izginuli od samoga Gospoda, jer videti Boga znai smrt za grenog oveka. ak i svetenici, ija je inae sluba da se priblie Bogu, treba da se osvetaju da ne bi poginuli. Pre postavljanja Arona i njegovog potomstva za nasledne svetenike ovu slubu su obavljali prvoroeni. (v. 24,5). Mojsije potsea Boga, da se narod ne moe popeti, jer je nainjena granica dokle smeju ii prema gori, po samoj njegovoj opomeni (up. st. 12.) Gospod ostaje ipak pri tome da Mojsije treba da sie dole i opomene narod, i onda sa Aronom da se popne, a svetenici i narod treba dole da ostanu. 2. OBJAVLJJIVANJE DESET ZAPOVESTI (20,1-26). Deset rei koje je sam Bog izgovorio narodu i onda napisao svojim prstom na dve kamene ploe, razlikuju se od svih ostalih datih zakona narodu jer je neposredno boansko otkrivenje. Otuda je ovaj zakon boanski i svet u najirem smislu ove rei. Bog ima sa ovekom naroiti cilj zato mu postavlja osnovna ivotna naela. Deset zapovesti ili Boji zakon je osnovni zakon u kome je izraena glavna Boje volja. On je Boji zahtev upuen svim ljudima, koji ele da stupe sa Njim u zajednicu. Ovakav zakon vai za sve ljude u sva vremena, jer je Bog nepromenljiv a ovek u istom grenom stanju. (P.P. str. 259/1). Narod uplaen pojavama koje su pratile objavljivanje deset zapovesti, eli da im Bog vie ne govori nego Mojsije. Poto je svrha Boje pojave ostvarena, Bog pristaje na to. Mojsije ide sam Bogu u gusti oblak i On mu daje razna uputstva za narod, poevi od naina bogosluenja u stihu 22-26. 1. Bog izgovara deset zapovesti. St. 1-17.

170

St. 1. "Zatim se grmljavina utiala. Truba se vie nije ula, zemlja je bila mirna. Pre nego to se uo Boji glas nastupila je sveana tiina, Bog je objavio svoj zakon iz guste tame koja ga je obavijala dok je stajao na bregu okruen grupom anela." (P.P.str.258/3). Mojsije opisuje tu scenu u 5. Moj. 33,2.3. Gospod je glasno izgovorio sve ove zapovesti. Prva zapovest. St. 2.3. Za svaki zakon se mora znati ko ga izdaje i u ije ime. Bog se ovde oznauje sveanim imenom Jave, jedinim Bogom, koji sa njima sklapa sada ugovor i ini ih svojim narodom i zato oekuje da Ga u svemu sluaju. On ih je svojom silom izbavio iz ropstva u Egiptu. (P.P. str.258/4). Izrailj ne sme imati drugih bogova iz Jave svoga Boga, jer On je jedini Bog (v. 5. Moj. 6,4). Drugi bogovi, za koje se u ono vreme verovalo da postoje, nisu se otkrili narodu, nego su ih ljudi objavili i tako su izjednaili Tvorca sa stvorenjem (up. Rim. 1,23). Ti bogovi su nita, ali iz njih stoji sotona, koji pokuava da oveka zavede da se klanja zemaljskom, ulnom i telesnom, umesto Tvorcu. (P.P. str. 259/2). Druga zapovest. St. 4-6. Ova zapovest se odnosi na zabranu svake pretstave Boga (kipa ili slike) radi klanjanja i sluenja. Druga zapovest ne zabranjuje uopte vidljivo prestavljanje nevidljivih stvari (up. 25,10; 26,31; 4. Moj. 21,9). Nego samo takvo pretstavljanje u svrhu klanjanja i sluenja. Dakle, ne zabranjuju se sve slike i kipovi, nego samo one koje se smatraju boanske. Opasnost je ovde u tome to se neki simbol uskoro moe oboavati namesto onoga, koga on pretstavlja. Meutim, samo Bogu pripada proslavljanje (oboavanje i bogosluenje). Izraz kip ili slika se odnose na izjednaenje sa Boanstvom. Sve to se nalazi na nebu, zemlji i u vodi ne moe Stvoritelja prikazati i uporediti (P.P. str. 259/4). Gospod je veliki revnitelj. On, dakle, nije ravnoduan ako se ona boanska poast, koja jedino Njemu pripada, drugome ukazuje. Poto je On jedini Bog, On ne ustupa svoju ast i mesto niem drugom to vie voli nego Bog, ni jednoj prilici koja samo predstavlja Boga ili njegova stvorenja. Bog se obraa i kanjava u svome gnjevu, koji je kao oganj koji spaljuje. (v.Ponav. 4,24), one koji se iz neposlunosti, mrnje ili fanatizma predaju kipu ili slikama to prestavljaju Boga i na ovaj nain vreaju Njegovo Bie. Posledice ove neposlunosti nastavljaju se i na decu do 3 ili 4 kolena, ako oni nastave greh svojih predaka ("koji mrze na mene"). Ali, onaj koji se obrati on e moda morati snositi posledice greha predaka, ali na njemu nee vie biti proklestva (up. Jez. 18,2-4.) (P.P. str. 260/1). Trea zapovest. St. 7. Ova zapovest se odnosi na zloupotrebu Bojeg imena, Boje ime je Jave to znai: "Onaj to jest" (Izl. 3,14). Ovo ime oznaava Boje bie Njegov karakter (v. 3,14; 34,5-7), zato se ono treba upotrebljavati sa velikom panjom i strahopotovanjem. Ono se nesme upotrebiti za nitavne, sujetne i prazne svari. Bog nee ostaviti nekoga nekanjenog ako njegovo ime upotrebi "uzalud" tj. u nita. Upotrebsa Bojeg imena u slubi zla i bezbonosti je neoprostiva zloupotreba. Prestupitelj e biti kanjen Bojom kaznom kao i prestupitelj 1 i 2 zapovesti. (P.P. str. 260/4). Svaka nepotrebna i mehanika upotreba Bojeg imena utie tetnoi na blinje i zato je zabranjeno. etvrta zapovest. St. 8-11. Ova zapovest naglaava svetkovanje subote kao i nain svetkovanje. To to je svetkovanje ovoga dana, kao deo bogosluenja u Izrailju uneseno u Boji zakon, jasno posvedoava naroiti znaaj subote, koji mu sam zakonodavac pridaje. Naredba o svetkovanju

171

subote doneena je i u drugim zakonima, koji se manje odnose na obredne propise (na pr. 23,12. Lev. 19,3; 26,2. i dr.) Ona se ak prikazuje kao znak sinajskog zaveta (v. 31,13.17). Svetkovanje subote je ulo u dekalog i ostale zakone ne kao neto novo, nego kao stara ustanova. (P.P. str. 260/6). "Seaj se dana subotnog da ga svetkuje" znai, misli na njega tako, da ga razlikuje kao dan od veeg znaaja, nego obine dane, da bi ga svetkovao tj. da bi ga posvetio Bogu i napustio ono obino, svakidanje. Ustanova subote je Boji dar oveku koji u sebi nosi znake venosti. Ona nas naroito podsea na Boje stvaranje sveta (up. Post. 1,31; 2,1-3.) i onaj konani veni odmor posveen Javi tj. Njemu u ast, na koji ne treba da se radi ni jedasn posao. (v. 31,15), za razliku od raznih praznika na kojima su bili zabranjeni samo tzv. "ropski poslovi" (Lev. 23,7). Odmor u subotu treba da je opteg karaktera. Poivati trebaje: 1. /Svi slobodni Izrailjci i njihova deca, 2. /sluge, slukinje i robovi, kao i sva teglea stoka, 3. /svi stranci, nadniari i gosti. (P.P. str. 261/1) U st. 11. nam se daje razlog zato treba svetkovati subotu. Razlog je to je sam Gospod poinuo u 7 dan, zato ga je blagoslovio i posvetio. Peta zapovest. St. 12. Ova zapovest nareuje da se potuju roditelji tj. da im se ukae duno potovanje i pomo kao roditeljima. Ovde se ne nareuje ljubav prema roditeljima, kao prirodni nagon dece prema roditeljima, nego njihovo ponaanje i postupanje prema svojim roditeljima kao njihova moralna dunost. Ova zapovest ima potvrdni karakter, jer su roditelji dati deci kao Boji zastupnici na zemlji. (P.P. str. 261/3). Deca su duna da priznaju roditeljsku ljubav, brigu i staranje. "Potovati" znai nekome priznati mesto koje mu pripada (P.P. str. 261/3). ispunjenjem ove dunosti osigurava se sklad i jedinstvo dece sa roditeljima; otuda i obeanje o ovoj zapovesti. Apostol Pavle vezuje ovo Boje obeanje sa poslunou prema roditeljima. (Ef. 6,1-3). Deca treba svedoanstvo vere svojih roditelja. "U gospodu" da prihvate s potovanjem da bi im se produili dani na zemlji. Obeanje dugog ivota u obeanoj zemlji (Hananu), to ustvari znai uopte obeanje Bojeg blagoslova na ovoj zemlji, odnosi se najpre na Izrailj kao celinu ali i na pojedince uopte. esta zapovest. St. 13. Bog je izvor ivota, koje je najvee ljudsko dobro. On ga je dao. On eli da ovek ivi. Otuda, sve to je neprijateljsko prema ivotu protivi se Bogu. Ova zapovest titi ljudski ivot, koji je samo slika venog ivota. Moralni zahtev ove zapovesti je, da ljudi jedan drugom ne oduzimaju neorganizovano ivot, jer je Bog stvorio oveka po svome obliju. (Up. Post. 9,6). Isus nam iznosi ovu zapovest u pravoj svetlosti u svojoj besedi na gori (Mt. 5,22-26). On kae da je ev duhovno prestupanje ove zapovesti. ( P.P. str. 261/1). Sedma zapovest. St. 14. Brak je boanska ustanova Bojeg plana sa oveanstvom. Mu i ena postaju jedno telo (Post.2,24) i duhovno-duevna celina (Post. 2,18). U braku su vezana dva odgovarajua bia. Posle ivota najskupocenije dobro na ovome svetu je muu ena, a eni mu. Brak je sjedinjenje dvoje u jedno. To jedinstvo je prvi uslov braka. Preljubom se raskida to jedinstvo. U St. zavetu se pod preljubom razumevao polni snoaj sa udatom enom ili zarunicom (Lev. 20, 10. Ponav. 22, 22.23). Ali, sam Isus je rasvetlio pitanje preljube. On smatra i samu poudnu elju kao poetak preljube (Mt. 5,27.28). (P.P. str. 262/2). Osma zapovest. St. 15. Ova zapovest titi svojinu, time to zabranjuje

172

krau, oiglednu ili prikrivenu,grubu ili prefinjenu. Bog je vlasnik svega na zemlji i on polae pravo na osnovu stvaranja na: oveka, njegovu svojinu i njegovo vreme. Bog nam je poverio razna dobra na ovoj zemlji i mi nesmemo oduzeti (kraom) dobra poverena naim blinjima. Svojina se stie na osnovu rada. Sve to uradimo, proizvedemo i zaradimo pripada nam "u Bogu", koji je to sve stvorio. Kraa je nepravedno sticanje dobara, ona moe ozbiljno da ugrozi ivot i opstanak pokradenog. Otuda moralni zahtev: ne kradi. (P.P. str. 262/3). Deveta zapovest. St. 16. Bog je istina i u Njemu nema nikakvog menjanja. To on trai i od oveka: istina treba da bude posvedoena. Otuda moralni zahtev: budi istinit. Ostani kod istine i injenice u svim svojim izjavama. Ova zapovest titi nevinog od tete zbog lanog svedoenja, i tako postvlja pravi odnos meu ljudima. Deveta zapovest ne zabranjuje samo lano svedoenje, nego svaku la, koja je gad u oima istinitog Boga. (P.P. str. 262/4). Deseta zapovest. St. 17. Naelo ovog sveta i telesnog oveka je u suprotnosti sa Bogom i njegovim naelom (up. 1. Jov. 2,15-17). Ovo oveije naelo se javlja u eljama tela i ovog sveta. Te elje ispunjavaju ceo svet a sedite im je u ljudskom telu. Ove elje pretvaraju se u poude i ondsa dolazi sebinost do izraaja. Boje naelo je, nasuprot tome samoodricanje. ovek treba da tei da bude slian Bogu, otuda i moralni zahtev, da se odbijaju elje tela koje vode zemaljskom i telesnom. Ova zapovest nam govori o tajnim poecima i uzricima mnogih zala. (P.P. str. 263/2). Deseta zapovest zahteva od oveka da izmeni stav koji je protiv naela u njemu samome. (up. Gal. 5,16-18). boje carstvo kao i carstvo ovoga sveta poinje najpre u oveijoj unutranjosti. Zavist je ono duhovno stanje iz koga se razvija pouda. Zavist i pouda stvaraju ozbiljne opasnosti i smetnje ne samo kod onih koji ele nego i onih ija se svojina eli. Iz ove zapovesti se vidi kako Boji zakon duboko zalazi i raskopava zlo u samom njegovom korenu. Dranjem ove zapovesti ovek pokazuje stvarnu promenu svog ivota, jer se oslobaa telesne poude, koja je koren sviju zala. 2. Utisak Boje pojave na narod. St. 18-21. St. 18.19. Ceo narod je video sve pojave koje su pratile Boje objabljivanje zakona na Sinaju. On je u strahu uzakao od brda i iz daleka posmatrao bojei se, da im due posmatranje Bojeg otkrivenja ne donese jo smrt, oni mole dsa im sam Bog vie ne govori nego Mojsije a oni su voljni da ga sluaju to je i bio Boji cilj (v. 19,9), i poto je pjostignut, Bog pristaje na to priprema narod na zakljuenje zaveta. St. 20.21. Mojsije ih umiruje uveravajui ih da Bog nije doao da ih ubije nego da ih samo iskua; da bi dobili straha i bili posluni njegovim naredbama, te da nebi greili u budue. Dok se narod drao podalje, Mojsije se sam pribliavao tamnom oblaku, koji je obavijao brdo. 3. Bog obajavljuje Mojsiju pravi nain bogosluenja. St. 22-26. St. 22-25. Rei "videli ste gde vam s neba govorih" je uvodna formula koja nas podsea na 19,4. Izrailj nesme biti kao mnogoboaki narodi koji sebi grade zlatne i srebrne bogove. Nain bogosluenja treba da bude rtvenik (oltar). Sam Bog odreuje materijal i mesto za ovaj rtvenik. Kad

173

naine rtrvenik, on treba da je od zemlje ili kamena. Boji narod treba da za svoje bogosluenje ima samo jednostavni neukraeni rtvenik. Ako se radi od kamena nesme biti od tesanog kamena gvoem, da se ne oskvrni rukom. On treba da se podigne samo onde, gde e im se Bog pribliiti. Kasnije je bio izraen stalni rtvenik atora od sastanka kao i u jerusalimskom hramu. St. 26. rtvenik treba da je nizak i da se do njega postepeno doe. To je zato da se pred njime ne bi pokazala ljudska golotinja pri koraanju to je nepristojno. Kasnije se propisuje zbog ovoga sveteniko odelo (v. 28,42). 3. ZAKON ZAVETNE KNJIGE (21,1-23.33). Pod "zavetnom knjigom" (v. 24,7) Razume se skup propisa (zakkona) izneenih u Izl. 21,1-23.33. Koji reguliu najvanije odnose meu Bojim narodom. Zakone ove knjige treba dobro razlikovati od Bojeg zakona ili deset zapovesti. Zavetna knjiga sadri verske; graanske i krivine propise dok su deset zapovesti moralni zakon. (P.P. str. 263/5). a. Razni graanski i verski propisi. 21,1-23.20. 1. Propisi o linoj slobodi i ropstvu. St. (21),1-11. St. 1. Ove zakone je primio Mojsije za narod. Po njima su imali sudije das sude narodu. I na 33 ovakvih graanskih i krivinih propisa (zakona). O robovima. St. 2-6. 1. Zakon. St. 2. Ako neko kupi Jevrejina (Izrailjca) kao roba (Izrailjci nisu smeli prodavati Izrailjce kao robove) treba da ga oslobodi posle est godina robovanja tj. kad nastupi 7 godina. Njega treba osloboditi bez ikakvog otkupa. (P.P. 264/6). 2. Zakon. St. 3. Ako je sam doao treba da bude osloboan sam; ako je doao sa enom onda i ona treba da se oslobodi. To znai ako nije nita doneo gospodaru osim tela, tako i da bude otputen. 3. Zakon. St. 4. Ako je dobio enu od gospodara i ona mu rodi decu onda moe biti osloboen samo on. ena i deca su gopodsareva svojina. Njegova ena je bila gospodasrev rob, ona to ostaje i dalje. 4. Zakon. St. 5.6. Ako rob formalno i ozbiljno izjavi da ljubi svoje i svoga gospodara i nee da se oslobodi, onda treba gospodar da ga izvede kod sudije na vratima svetita i tamo mu probui uho ilom. Probueno uho je bio i kod starih naroda znak ropstva. Ono prestavlja poslunost drugom, svome gospodaru. Ovakav rob je postao doivotnim robom. O nalonicama. St. 7-11. 5. Zakon. St. 7. Ako neko proda svoju ker "kao sluavku", iz siromatva ili da je zbrine ona ne treba da se oslobodi kao rob. Ovde je re o Jevrejkama koje su prodaste kao konubine (nalonice, inoe). Konkubinat je bio uobiajen u staro vreme kod Jevreja: kod partijaraha (Post. 16,3; 22,24) kod sudija (Sud. 8,31; 9,18) i careva (2. Sam. 3,7; 5,13; 15,16. itd.). Zakon je ovo predviao ovde i u Lev. 19,20. On dozvoljava das postoji ali ne preporuuje i ne podupire. U ovom sluaju one nisu robinje i za njh vae drugi propisi. One nee biti sdobodne 7 godine, nego ostaju kao inoe zauvek. Samo u navedenim sluajevima (st. 8-11) moe biti ona slobodna i to ak i ranije nego robovi.

174

6. Zakon. St. 8. Akko mu se ne dopadne i ne oeni se sa njome, treba da je pusti na otkup. On je ne sme prodati nejevrejinu, ako je ne uzme kao nalonicu. 7. Zakon. St. 9, 2.) Ako je pre i posle lupovine nameni svome sinu, onda ona ima prava keri tj. treba da je dri kao ker u postupanju, hrani i odelu. Ona je sada njemu potinjena kao stalni lan porodice. 8. Zakon. St. 10.11. 3.) Ako je zadri kod sebe, ali osim nje uzme drugu, zato to mu se ne dopada ili eli jo jednu da ima onda ne sme da joj smanji hranu odelo i zajednicu, na to ona ima pravo kao njegova nalonica. Ako joj ovo troje ne ispuni, ona moe bez otkupa da ga napusti. 2. Propisi o zatiti ivota. St. 12-17. 9. Zakon. St. 12-14. Ko tako udari oveka da umre (na mestu ili kasnije usled poovrede) taj treba da se pogubi. (Up. Post. 9,6. ev. 24,17. Broj. 35,30.31.) Ovo je osnovno naelo i pravilo. Blii propisi se daju u dva sledea zakona, koji razlikuju nehotino i hotino ubistvo. 1./ (2. Zakon) "Ako mu nije zamku napravio" (nehotino ubistvo), nego se desilo nesretnim sluajem, ne namernoonda on treba da pobegne u mesto (oril) kkoji e biti odreeno. Tamo e biti siguran od osvetnika. - 2./ (3. Zakon) Ako bi neko namerno i svesno iz zasede ubio oveka (poblie u Broj. 35,16-18. Ponav. 19,11.), on treba da se ak od rtvenika odvue, ako se tamo skloni i pogubi. 10. Zakon. St. 15. Ko svojjih roditelja udasri tj. zlostavlja udaranjem, treba da se pogubi. Strogost kazne se objanjava visokim potovanjem i poloajem, koji treba roditelji da uivaju kod dece. Udaranje i psovanje (st. 17.) roditelja je zloin prema Bogu, iji su roditelji zastupnici. Ubistvo roditelja, ako se pojavi spada u st. 12. 11. Zakon. St. 16. Treba da se pogubi ovek, koji ukrade oveka i proda ga ili se nae kod njega. 12. Zakon. St. 17. Ko psuje roditelje ili ih prokljinje zasluuje kaznu kao za bogohuljenje (v. Lev. 24,16.). 3. Propisi o zatiti u sluaju telesne povrede. St. 18-32. Od strane oveka. St. 18-27. 13. Zakon. St. 18.19. Ako u svai i tui neko udasri oveka kamenom ili pesnicomi on ne umre nego oboli, ondas treba poinitelj, ako se oteeni pridigne sa takom ili tapom da bude slobodan. On je duan samo dsa mu plati za leenje i dangubu. Ako se sluaj zavri smru onda se primenjuje zakon iz st. 12., osim ako je na opisani nain izaao napolje a smrt je kasnije nastupila. NJegova je krivica to ej ranije izaao. 14. Zakon. St. 20.21. Svakako je drugaije kada su u pitanju robovi nejevrejskog porekla (up. Lev. 25,44.45.). Kad neko takvog roba udari sa tapom (obinim sredstvom sa kaznu) das umre na mestu, neoveni gospodar je kriv i mora biti kanjen. Kod Grka i Rimljana gospodari su bili potpuno slobodni u ovakvom sluaju po Jevrejskom tumaenju teksta, treba da bude kanjen smrtnom kaznom - odrubljivanje glave maem. Ali, bez sumnje se pravila razlika izmeu slobodnog oveka i roba. U ovom sluaju modas je i nenamerno ubistvo bez sumnje je sud odreivao i izvesnu odgovarajuu kaznu, dok propis sammo kae da je kriv. Ali kod namernog ubistva se svakako nije

175

pravila razlika izmeu slobodnog i roba. Ako zlostavljeni rob preivi 1 ili 2 dana, gospodar nije kriv jer tada mogu nepovoljni sulovi izazvati smrt, a gospodar je samo hteo kazniti roba, koji je njegova kupljena svojina. Gubitak roba mu je dovoljna kazna za njegovo prekomerno kanjavanje. 15. Zakon. St. 22. Kad se mukarci potuku i u tui neko od njih udari noseu enu (koja je moda htela da ih rastavi), tako das se ona ranije porodi usled udasrca, ali pri tome ne bude nikakve tete krivac treba da plati globu, koliko odredi mu ove ene. On treba ovu globu da isplati preko sudija, koji e odobriti visinu globe prema teti nanesennoj eni ili detetu. 16. Zakon. St. 23-25. St. 22. iznosi posebni propis na koji se ne primenjuje zakon u st. 22. nego posebni. Ako se prilikkom tue dogodi ne samo eni ili detetu, ilimajci i detetu, nego svakome uesniku u tui da izgubi ivot, neki ud tela ili zadobije ranu - onda vai: ivot za ivot, oko za oko itd. Uiniocu treba da se ulini upravo ono to je on upravo drugima uinio. Ovo takozvano pravo odmazde (jus talionis) nalazi se jo u Lev. 24,19.20. Ovo je bilo uoptew staro naelo pravde kod naroda. Ovaj se propis primenjivao kod Jevreja samo na zahtev oteenog. 17. Zakon. St. 26.27. Pravo odmazde ili "oko za oko, zub za zub" ne primenjuje se na robove. Gospodar mora u ovom sluaju da oslobodi oteenog roba. On time pretrpljuje samo imovinsku tetu a rob dobija u osloboenju dovoljnu otetu. Od strane ivotinje. St. 27-32. St. 28. Kad vo ubode oveka tako da on umre, vola treba kamenisati a meso od njega da se ne jede dok sam vlasnik nije kriv. Ovaj se propis oslanja na Post. 9,5. gde se izriito naglaava nepovrednost i svetost ljudskog ivota. Meso ovakvog vola nesme se jesti jer je oskrvljeno krivicom za krv (ivot). St. 29-31. Ali, akko je vo bio poznat gospodaru od ranije kao boda i opomenut je, a on nije obratio panju na to niti preduzeo potrebne mere vo treba da se kamenuje a gospodar da se pogubi. On je mogao oekivati neseru, ali nije preduzeo potrebne korake pa je zato kriv. Ovaj se propis primenjivao samo ako je rodbina poginulog izriito traila smrtnu kaznu. Obino se trailo samo otaenje, jer se radi o nemarnosti a ne namernom ubistvu. Ovo zakon dozvoljava. Krivac moe svoj ivot otkupiti kad plati sve to se trai od njega. Ako vo, ubode one koji su jo pod starateljskom vlau oca, propis o teti ocu moe se isto primeniti. St. 32. Ako je uboden rob kazna se svodi na materijalnu otetu. Vlasnik volaje duan da plati gospodaru roba 30 sikala srebra (srebrenika) to je bila cena roba i jo das izgubi vola koji mora biti kamenisan. 4. Propisi o naknadi za oteenje na stoci. St. 33-36. 18. Zakon. St. 33.34. Kad neko otkrije rupu ili cisternu ili iskopa a nepokrije, pa tamo upadne kakva domae ivotinja vo ili magarac vlasnik rupe mora da da naknadu za uginulu ivotinju u novcu, a uginulo njemu pripada. 19. Zakon. St. 35. Ako neiji vo (koji inae ne bode) smrtno ubode neko govee, onda treba da se vo proda i novac podeli izmeu vlasnika vola

176

i vlasnka uginulog goveeta. Oni dele tetu na pola ali im isto pripada pola ubijenog goveeta. 20. Zakon. St. 36. Ako je bilo od ranije poznato da je vo bio boda, a vlasnik nije dovoljno pazio na njega, onda on mora oteenom da naknadi vola (u naturi ili novcu), a ubijenog moe zadrati . 5.Propisi o naknadi za oteenje pokretne svojine blinjih . St. (22) 1-4. 21. Zakon. St. 1. Ako neko ukrade govee ili sitnu stoku(ovcu), zakolje ili pripada (suprotno u st.4) tj. koristi se njome tako, da se nemoe vie vlasniku vratiti - on mora da nadoknadi sa pet goveda ili etiri sitne stoke. Vea kazna za krau goveda objanjava se njenom veom vrednou, naroito s obzirom na rad u polju. 22. Zakon.St.2. Ako se lopov nae pri provali (nou, prema st.3)i bude ozleen da od toga umre, ubica nije "kriv za krv" tj. nee biti kanjen kao ubica. Nou nemoe vlasnik da kradljivca prepozna i da ga tui sudu, sem toga on nezna da li je taj samo kradljivac ili i ubica i razbojnik . 23. Zakon. St. 3. Ako se kraa obavila kad se ve rasvanilo i postao dan, onda je ubica "kriv za krv", ako ga je ubio, bilo na mesto krae ili kasnije ne nekom drugom mestu. Danju se vidi ubica, moe ga se prepoznatii ooptuiti, moe se lake doi u pomo. Takvo ubistvo nije opravdano i nuno. Nita se ne kae kako treba postupati svakako 21,12 ne odnosi se na ovaj sluaj. Uhvaen kradljivac netreba umreti, nego da naknadi sve , a ako nema da se proda kao rob. Kazna u ovom sluaju nije tako stroga,jer se smatra da zlo jo nije do kraja izvreno jer je stoka jo iva kod njega. 24. Zakon. St. 4. Ako se nae kod kradljivca iva pokradena stoka (suprotno st. 1.)on treba dvostruko da naknadi tj. pokradeno i jo jednu istu takvu ivotinju. 6.Propisi o naknadi tete na polju . St. 5.6. 25. Zakon. St. 5. Ako neko pusti stoku na polje ili u vinograd da slobodno pase (bez uvara), duan je da naknadi najboljim od svoga polja ili vinograda tj. da ustupi najbolji komad njive ili vinograda, ako je potpuno oteen, a ako samo malo onda da od istog nadoknadi u naturi. 26. Zakon. St. 6. Ako se pojavi vatra i dohvati trnje, (ograda) kojim je njiva okruena, pa izgori stog i ito, onaj koji je prouzrokovao tetu vatrom mora nadoknaditi tetu. teta se nadoknauje jednostruko, jer nije bilio zle namere. 7. Propisi o naknadi za povremenu stvar. St. 7-14 27. Zakon. St. 7.8. Kad neko da na ostavu novac ili neku stvar, pa stvar bude ukradena ostavodavcu, ako se kradljivac pronae treba da plati vlasniku dvostruku vrednost. Ako se kradljivac ne pronae, ostavoprimac se mora da pojavi pred sudijama na vratima svetita, i ovde da se zakune, da nije rukom potegao na predmet predanu mu na ostavu. Ovaj spor ne treba da se odlui kockom nego zakletvom ostavoprimca. Ako se zakune, smatra se da je pokraden. 28.Zakon. St. 9. Opti propis o postupku u sluajevim sporova oko utaje ili nezakonitog prisvajanja tue svojine, kad se redovnim putem i nainom nemoe da utvrdi krivica ili nevinost. Ovaj se propis odnosi na svaku stvar, koja je u sporu ko bude osuen od sudija mora e da vrati stvar dvostruko. 29.Zakon. St. 10. 11. Ako se nekom preda ivotinja na uvanje (npr. pr. pastiru) i ona crkne, ili se oteti, ohromi ili rani ili je moda razbojnik

177

odnese bez svedoka, onda treba da se poloi "zakletva Gospodnjem imenu", (Up. 2. Sam. 21,7;1.Car. 2,43.) u sporu sa vlasnikom, da nije posegao rukom na svojinu svog blinjeg. Ako to uini nije duan da nadoknadi. Vlasnik je duan da pristane na ovu zakletvu. 30. Zakon.St.12. Ako je uvaru ukradena ivotinja treba da plati njenu vrednost vlasniku. On je mogao to da sprei sa vie budnosti i panje,na to je obavezan. 31. Zakon.St.13. Ako je ivotinju rastrgla neka zver, uvara treva da pokae kao dokaz vlasniku neki deo rastrgnute ivotinje. (Up.Amos 3,12). U ovom sluaju nije duan nadoknaditi tetu. 32. zakn. St. 14.15.Kad neko uzme od blinjeg ivotinju na poslugu, pa ugine ili ohromi, a vlasnik nije bio prisutan, treba da mu nadoknadi tetu. Ali, ako, je vlasnik bio prisutan, da se neplati, jer nije spreio nesreu ili pogreno postupanje sa ivotinjom. Ako je uzeta u najam plaa se samo najam. 8. Propisi za sluaj zavoenja nezaruene djevojke. St.16.17. 33. Zakon. St.16.17.Ako neki mukarac zavede jo nezaruenu devojku i legne sa njome, on je duan da joj plati miraz i uzme je za enu. Ovaj sluaj spada u propise o oteenju svojine, jer ovakva devojka pripada ocu kao njegova svojina. Nju tek verenik otkupljuje darom ocu. Zavodnik u ovme sluaju mora da plati miraz bila ona njegova ena ili ne.Ako otac ne da ker zavodniku za enu, on je duan da mu plati otkupninu (miraz) za devojku. Otkupnina je bila odreivana prema lepoti, porodinom poloaju itd. Otac je dobio naknadu tete za osramoenje keri i tetu njemu tim prouzrokovanau. Kasnije u Ponav. 22,28.29. regulie se ovaj sluaj prinudno, dok je ovde re vie o pravu na otetu u ovom sluaju na koju ima otac. 9.Propisi protiv verskog i prirodnog izopaenja. St.18-20 St.18. Vraarice, (vetice) se ne smeju trpeti, jo manje pomagati ih da se kao takve odri u ivotu. Njih treba ukloniti (ubiti)? da se ni jedna "ne nae" u Izrailju (up. Ponav. 18,10-12). U Lev. 20, 27 spominje se naroita vrsta vraarenja za koju je odreena smrtna kazna, kamenisnjem. Vraarenje uoupte odvraa narod od Boga i ometa pravu i istu veru. Iz imenice upotrebljene u enskom rodu jasno se vidi da se enski pol vie bavio ovim zlom. St.19. Protivprirodni prorok, skotolotvo, koji je bio ukorenjen kod Hananaca i Egipana(up. Lev.18, 23-25)treba da se kazni smru(Lev.20,15.16.) St.20. Ko prinosi rtve bogovima osim samo Jave, "proklet je"tj. odreen za unitenje (suprotno up. Lev. 27,28.29). Bog je veliki revnitelj upravo u ovoj stvari. Ovo unitenje radi Boje asti razlikuje se od obine smrtne kazne. Iako se ova tri greha tako strogo kanjavju, ovo kanjavnje predstavlja potrebnu zatitu oveka i prirode. 10. Propisi protiv ugnjetavnja slavijih. St.20-27 St. 21. Nad strancem se nesme vriti nikakvo nasilje niti pritisak, jer su i sami bili stranci u Egiptu i dobro znaju ta to znai(P.P. str.264./1) St.22-24. Udovice i siroadi se ne sme alostiti niti postupati prema njima surovo i muiti ih, nepruiti im njihovo pravo itd. (up. Ponav. 27, 19. Is.1,23.10,2.Jer.5,28)."Naroito su bila uvana prava udovica isiroadi, te su propisani neni obziri prema njihovom bespomonom stanju". (isto) Ako

178

ko ini nepravdu i oalosti ovakve, kad on povie Bogu, koji zastupa umrlog domaina On e uti ovaj vapaj i posledice e biti strane za ove nemilosrdne. Njihove ene i deca doie u ovakvo isto stanje. St.25. Ako nkeome koji je dospeo u bedu i siromatvo pozajmi novac, ne treba od njega uzeti kamatu koa lihvar. Kod Jevreja je bilo zabranjeno lihvarenje na osnovu ovog teksta, medju njima. St.26.27.Zalog za osigurnje pozajmljenog moe se uzeti, ali ako je to gornja haljina (veliki etverougaoni plat) treba da se vrati do veera, jer je to siromanima bio jedini pokriva za no. Inae ime bi se pokrio pri spavnju? Ova zaloga se esto spominje u St. zavetu; i mora da je bila vrlo esta. Takav kad povie odmah uti. 11. Propisi o dunostima u odnosu prema Bogu. St. 28-31. St.28. Bilo je nareeno da se potuju "sudije" i stareine naroda. Izraz "sudije"se odnosi na sud pri svetitu a"stareine narodne" na vlast u narodu. Ovakve sudije su zastupnici Boga i njegove pravde na zemlji zato mora biti potovnaja prema njima. Stareine u narodu se isto ne sme vreati i o njima runo govoriti. St.29.30.Od"punine tvoga gumna i prelivanja tvoga podruma" ne oklevaj nego prinesi Bogu prvine."Prvenca izmeu sinova svojih meni e dati". Ovo mesto tako glasi kao da bi trebalo sve prvoroene stvarno predati Bogu na slubu. Izgleda da je Jerovoam, kad je levite oterao iz njihove slube, izabrao prvoroene(1.Car. 12.31.)Ali, kasnije je ovo drukije ureeno kad je nainjen ator od sastanka i Levijevo pleme izabrano za slubu oko istog, a Aronova porodica za svetenstvo. Govee i sitna stoka treba 7 dana da ostanu kod majke, a 8 dan treba ga predti Jave, jer tek od tada je sposobna za prinaanje na rtvu(Lev.22,27). Ovde se nita ne spominje kako treba da bude sa neistom ivotinjom, jer se o tome govori na drugim mestima(up. 13,13;34,20) St."Sveti ljudi" znai pripadati sveom Bogu. Zato se trebaju daleko drati od svega to je neisto i odravati naroitu istou. Oni treba u svemu a naroito u hrani da pokau da su oni jedan Bogu posveen narod. Meso rastrgnute ivotinje u polju, netreba da jedu, nego da ga baci psima. 12. Propisi o pravednosti i ljubavi prema blinjem.(23),1-9 St.1.Da se ne iznose lani glasovi i vesti.To su glasovi koji bi nakodili blinjem. Ovo je tumaenje jedne zapovesti i opominjanje na dunost istinitosti i borbe protiv lai i okretanja istine. Ne drui se sa "bezakonikom" da bi ga podupirao. Nemaj nita zajedniog s njime da bi morao biti lani svedok u njegovu korist. St.2.Nemoj se povesti za veinom i prikljuiti joj se za zlo uopte. Naroito se nemoj na sudu povoditi za veinom, da bi se zbog veine izvrnula pravda. Pri sudskom svedoenju nesmemo dozvoliti da elja ili miljenje veine nas osvoje, nego savesno, po svome znanju i uvrernju dati iskaz. St.3.Nemoj siromahu, oveku nieg stanja i poloaja ii na ruku u sporu(kao sudija ili svedok), iz lanog saaljenja a u nepravednoj stvari (v. Lev. 19.15.)Na sudu treba samo istina da se kae, jer to je cilj suenja. st.4.5. Ova dva propisa zabranjuju da se pokae mrnja i neprijateljstvo u nevolji blinjega. Ako domaa ivotinja neprijatelja se otrgne i zaluta, treba je odvesti gospodaru. (v. Ponav. 22,1-3). Isto tako

179

ako magarac ovakvoga padne pod svojim teretom i nemoe dalje, nemoj ga ostaviti nego pomogni sa vlasnikom paloj ivotinji. (v. Ponav. 22,4). Obino se nebrine za neprijatelje i njihove poslove, ali u sluaju nevolje treba mu pomoi. St.6.Nemoj izvrtati pravdu siromahu tj. onome, koji je u opasnosti da mu se izvre pravda. (v.Ponav.16, 19). St.7.Treba se kloniti lai tj. ne uzimati nikakva uea u lanim optubama i iskazima, a naroito takvim ueem pomoi da nevin bude osuen. Ovakv e uvek biti kriv pred Bogom. St.8. Ne uzimaj mita (poklon), jer ono zaslepljuje i izvre istinu kod sudija i svedoka i oni postaju pristrasni. Tako se izvre istina i pravedna stvar. St.9. Stranca se ne sme ugnjetavati, otkazujui mu zatitu suda, ili grubim i nepravdnim postupanjem na sudu, to se ovakvim esto dogaa. 13. Propisi o svetkovanju subote i praznika. St.10-19. St.10.11. Propis o subotnoj godini . est godina treba da se zemlja obradjuje i ubira plod a sedme da poiva tj. da se neobrauje. Plod zemlje ove godine treba prepustiti siromanima i divljai. To vai za vinograde i masline. (v. Lev.25,2-7).Ovaj propis odgovara sedmici. Svi graanski propisi trebali su da se podese prema moralnome ureenju na zemlji. St.12.Propis o suboti nalazi se u 4 zapovesti (20,8-11).Ovde nije re o suboti sas religiozne take gledita, nego je cilj propisivanje odmora za tegleu stoku, robove i strance(najamnike). Ovaj se propis idnosi na njih. St.13. Naarod treba da dri sve to im je Bog rekao preko Mojsija. Oni treba da paze na sve to i da se uvaju da ni u emu ne pogree. Naroito ime raznih bogova tj. ma kog drugog boga nesmeju ni pominjati, ni u usta da im doe. Narod ne treba ono to je Bogu suprotno ni pomisliti ni izrei. St.14-17.Tri praznika treba narod godinje da svetkuje:1./praznik beskvasnih hlebova, 2./praznik etve i 3./praznik berbe. Ova tri praznika i njihov znaaj za izrailjski nain opisuje se iscrpno u Lev.23.i Ponav.16.Ovde se pak spominje samo njihov istorijski znaaj (kao praznik osloboenja) i odnosa na ivot prirode (kraj etve i berbe).Sva tri praznika obavezuju na hodoae mukaraca, koji treba da se pojave pred Boga kao njihovim carem.(v. 34,23.Ponav.16,16.)."Bili su odreeni godinji praznici na koje su se svi imali skupiti pred Bogom da mu prinesu rtvu zahvalnicu i prvinu njegovog blaga." (P.P.str.264/4) St.18.Dva propisa o rtvama za ove praznike.Krv prineene rtve ne sme doi u vezu i dodir sa kvasnim hlebom i salo (pretilina) rtava praznika ne sme prenoiiti ili ostati do ujutro. St.19.Jo dva propisa za ove praznike. Prvine od zemljinog roda treba doneti u Gospodnji dom (v.34,26).Prema Lev.22,28 i Ponav.22,6.7. ovaj propis treba razumeti kao zatitu protiv surovosti i ukazivnja na poteenje u prirodi. Neki tvrde da je povod ove zapovesti isto religiozni. Oni dokazuju da je bio obiaj kod mnogoboakih naroda da ovo ine za vreme svoga kulta i da ovakvim mlekom polivaju njive, vonjake i vrtove da bi bolje radilo. b.)Obeanja za poslunost.23,21-33. St.21-23.Uz propise,kojih se treba drati, daje Bog svome narodu i razna obeanja i uputstva u pogledu odlaska u Hanan, njegovog osvajanja i dranja prema Hanancima i njihovim bogovima. Bog e poslati "svog anela"da

180

ih uva na putu i odvede u obeanu zemlju. Ovaj "aneo"je ve vodio njihove pretke (Post.48,16;31,11). On se najpre naziva samo "aneo", a u st. 21. Bojei zastupnik, u kome je boji zastupnik, u kome je Boje ime, izriito oznaeno. "U toku celoga putovanja Izrailjaca, Hristos im je bio voau atubu od oblaka ili ognja.I dok su svi bili samo simboli budueg Spasitelja, pravi Spasitelj stalno je bio uz njih, davao naredbu za narod i bio im jedini izvor blagoslova".(P.P.str.265/2).Oni treba da se paze pred Njime i da Gasluaju, ne da Mu se u neposlunosti ili protivljenju priblie, jer On nee grehe oprostiti. On e raditi u Boje ime i njegovoj sili,jer predstavlja Boje bie. On e braniti od njihovih neprijatelja ;iie pred njima i odvesti ih u obeanu zemlju,ije e stanovnike otrebiti, jer su sazreli za ovaj sud. St.24-26. Opomene od hanahskog idolopoklonstva kada uu u zemlju.Sve idole trebaju potpuno unititi i njihove spomenike i stubove poruiti. Da je Izrailj ispunio kasnije ovu zapovest nebi imao toliko iskuenja i borbe sa idolopoklonstvom. Oni treba da slue samo svome Bogu Jave.Onda e ih On blagosloviti.Nee im nedostajati ono to je najpotrebnije:hleb i voda . Kao njihov boanski lekar(up.15,26)uklonie od njih sve bolesti. Nee se nai meu njima bogalja od roenja niti nerotkinja;svi e dostignuti svoj puni vek. St.27.28.Ovo su naroita obeanja osvajanja dobro utvrene Hananske zemlje.To e omoguiti sam Bog naroitim zastraivanjem tih naroda.Svi naraodi na koje oni naiu zaplaie se, zbuniti i okrenuti im lea u bekstvu. Bog e pred Izrailjem poslati "strljene", koji e proterati hanance. Ovo je proroki i pesniki nain izraavanja,kao i u I.Navin 24,12.To je samo primer slinog zla u prirodi. isto tako e Bog oterati njihove neprijatelje ispred njih. St.29.30.Ali Gospod nee odjednom, u jednoj godini,proterati sve hanance, da ne bi opustela zemlja i namnoile se zveri, koje bi ugroavale retko naseljene Izrailjce,nego to proterivanje e biti postepeno, dok se narod umnoi i ispuni celu zemlju. St.31.Bog e isto tako proiriti Izriljeve granice. One e biti do Crvenog mora do Filistejskog (Sredozemnog)mora i od pustinje (Petrijskoarbijske) do reke (Eufrat).Up. Post.15,18.Ovakve granice je imao Izrailj tek u Solomunovo vreme. St.32.33. Opomena,da se sa Hanancima i njihovim bogovima ne zakljuuju nikakav savez i prijateljstvo (up. 34, 12-17). Oni ne treba da stanuju u obeanoj zemlji, da ne bi naveli Izrailja da se ogrei o sluenje ovakvim lanim bogovima bi bilas velika zamka za Izrailja. Proterivanje i istrebljenje hananianskih naroda je esto bilo obeano Izrailju; i samim Izrailcima je isto tako esto nareivano da ih proteraju i da im ne dozvole da ive u zemlji. Kao razlog ovog navodi se, da su napunili meru bezakonja i oskrvnili zemlju. Ovakvi pokvareni zavodnici nisu smeli prebivati u obeanoj zemlji sa Bojim narodom, jer bi im bilo stalno kao zamka. 4. Zakljuenje Starog Zaveta (24, 1-11). St. 1.2. Ova zapovest Mojsiju je data tek poto je on izneo narodu u 20, 21-23,33 sve Boje propise i obeanja i narod ih prihvatio. Aron sa Nadavom i avijudom (up. 6,23) prestavljaju svetenstvo a 70 stareina, su odbor, izabran od svih narodnih stareina. Mojsije treba sa njima da se popne na brdo da se tamo poklone Bogu, ali samo iz daleka, dakle ne sasvim

181

gore. Samo Mojsije treba da pristupi blie Bogu a oni ne. Narod ne sme uopte da se penje na Sinaj. St.3.4. Kad je Mojsije siao sa gore (up.20,210, on je narodu saoptio sve Boje rei (ne i deset zapovesti, jer njih je ssam narod uo, nego samo gore spomenute propise.) Ove rei (propise iz 20, 21-23,33, a ne deset zapovesti) napisao je Mojsije u zavetnu knjigu i prema st.7 proitao narodu ( dok deset uapovesti, koje je narod uo od samog Boga, nije bilo potrebno jo jednom proitati). Samo po sebi se razume da su se Izrailjci zakljuenim zavetom obavezali i na dranje deset zapovesti, koje su bile glavni temelj zaveta. "Ove zakone je Mojsije morao zapisati i sa prvih deset zapovesti, za ije objanjenje su i bili dati, briljivo uvati kao uslov pod kojim e Boje obeanje biti ispunjeno Izrailjcima." (P.P.str.265). Mojsije je nainio rtvenik (oltar) pod Sinajem od dvanaest stubova za 12 plemena,kao svedoanstvo da je zavet prihvaen. St.5. Posle ovog poslao je Mojsije mladie iz naroda koji su doveli ivotinje i prineli rtve paljenice i rtve zahvalnice. rtve paljenice su se prinaale i posveivale jedino Jave. Od rtava zahvalnica jeli su se i prinosioci i tako je nastao obred pred Gospodom. Ovi se mladii javljaju samo kao pomagai Mojsiju. Iz teksta se ne moe utvrditi da su to bili prvoroeni, jedino indirektno iz 13,2. St. 6-8. Mojsije uzima najpre polovinu krvi od rtava i stavlja u sud, drugu polovinu izliva na rtvenik. Onda ita "zavetnu knjigu" narodu i poto ceo narod pristaje, on ih kropi krvlju iz suda i objavljuje im da je to krv zaveta, koji Jave zakljuuje sa njima na temelju svih ovih rei. "Poto je poprskao oltar krvlju rtve, uze Mojsije 'knjigu zavetnu i proita narodu'. Tako su uslovi zaveta bili sveano ponovljeni i svakom je stajalo na volju da ih prihvati ili ne. Oni su prvo obeali da e sluati Boji glas. Tada su uli objavljivanje Njegovog zakona, kada su im osnovna naela tih zakona bila u pojedinostima objanjena. To je bilo potrebno da bi mogli znati ta sve ovaj zavet obuhvata. A tada jo jednom odgovori narod jednoglasno: 'ta je god rekao Gospod iniemo i sluaemo'." (p.p. str.265/5). Izraz krv zaveta se spominje u Zahariji 9,11. a izraz "rtva zavetna" u ps.50,5. U st. zavetu su bili razliiti naini zakljuenja zaveta ili ugovora ali krv je uvek bila glavna stvar. Obred ovog starog zaveta, je jedinstven. Delenje krvi u dva dela simbolie dve ugovorne strane, koje su dodirom krvi postale obavezne na sadrinu ugovora. Ali, poto Bog nije vidljivo prisutan i ne moe biti krvlju pokropljen niti uopte moe u doslovnom smislu biti obavezan, njegov deo krvi izliva se na rtvenik, mesto njegove prisutnosti. Prvo se izliva krv na rtvenik, kao znak okajanja naroda, a posle je pokropljen narod kao znak Bojeg prihvatanja zaveta sa okajanim narodom. St. 9-11. Po svretku obreda Mojsije se popeo sa pomenutim prestavnicima svetenstva i naroda na sinaj. Oni su tamo videli Boju slavu. Naime, oni su videli samo presto a ne Boje bie koje je bilo obavijeno u svetlosti i sjaju. Presto je izgledao kao nebo-plavi dragi kamen safir. Sveti Bog, koji je za grenog oveka oganj koji spaljuje, dozvolio je prestavnicima naroda sa kojim je nainio zavet, da se raduju njegovoj prisutnosti obedu, koji su drali pred Njime. D. ATOR OD SASTANKA I SVETENSTVO Izlazak 24, 12-31,18.

182

Posle zakljuenog zaveta popeo se Mojsije, po Bojem nareenju, ponovo na Sinaj i ostao tamo 40 dana i noi. Ovde je on primio dve ploe zapovesti kao i propise i upustva o podizanju atora od sastanka (svetita) koji se mogao prenositi i osnivanju redovnog svetenstva za slubu u istom. 1. PODIZANJE ATORA OD SASTANKA I NJEGOVO UREENJE(24,12-27,12) ator od sastanka sa celokupnim njegovim ureenjem je boanskog porekla. Njega je nainio narod, po Bojem nareenju, od dragovoljno priloenih sredstava. Bog je Mojsiju pokazao nacrt atora i njegovo ureenje i do mu tani opis svakog pojedinog predmeta. ak je odredio i ljude, nadahnuvi ih svojim Duhom, koji e te poslove svriti. ator od sastanka predstavlja Boji stan meu Izrailcima (v.25,8). Kad je bio nainjen i posveen, Bog je vidljivim znacima (oblak i oganj, Broj. 9,15.16) objavio svoju prisutnost. Jave se javljao nad kovegom zaveta, izmeu heruvima (25,22) i tamo im davao svoje zapovesti (Broj. 7,89). ator od sastanka je bilo mesto Bojeg stanovanja i otkrivenja u Izrailju. Otuda i njegovo ime "svetita" (25,8.22). Graenje svetita potpuno je odgovaralo svojoj svrsi. Istina, ona je u poetku bila u vidu pokretnog atora, jer je Izrailj jo bio putujui narod, ali u njegovoj unutranjosti ona je bila hram. Glavni deo ovog hrama - atora bio je drugi deo tzv. svetinja nad svetinjama. Vanost i vrednost se vidi prema upotrebi metala u svetitu. Svetinja nad svetinjom je bila nainjena od zlata. Koveg zaveta (Kaporet) bili su od istoga zlata, jer se tu javljao Bog. Predmeti u svetinji su bili ili od zlata ili samo prevueni zlatom i od srebra, a u predvorju veinom sve od bakra a neto od srebra. Isto se primeuje i u materijalu za zavesa. Zavesa ispred svetinje nad svetinjama je bila umetniki tkana od belog (bizos), plavog (porfir), crvenog (skerlet) i kostret (karmelin) platna (v.24,4) sa figurama heruvima; zavesa od ulazau svetinju bila je jednostavno tkana od obinog bizusa. To se odraavalo i na svetenikom odelu. Prvosveteniko odelo je bilo izraeno, to je od metala (dijadema, epod, kope) od istog zlata, dok odelo obinih svetenika, koji nisu pristupali Bogu od obinog beog platna. Svetinja nad svetinjom se uvek objanjavala kao slika neba, koje je nepristupano oveku, a svetinja i predvorje kao zemlja, pristupana za sve ljude. 1.Priprema Mojsija za otkrivenja o atoru od sastanka. St. (24,12-18. St. 12-14. Jave nareuje Mojsiju da se ponovo popne na brdo, gde treba da ostane neko vreme, da bi dobio napisane kamene ploe sa 10 zapovesti, kojima treba da pouava narod. Mojsije odlazi sa svojim slugom Isusom Navinom, koji je isto bio pozvan na Sinaj. Pre odlaska on nareuje svim stareinama naroda (ne 70) da ostanu na istom mestu i ne premetaju logor dok se on ne vrati. Ako bi neko u narodu imao neki vei spor treba da se obrate Aronu i Oru. St. 15-27. Kad se Mojsije popeo, oblak je pokrio goru, i "slava Gospodnja" spustila se na Sinaj. Sedmi dan otkako je oblak pokrio goru, Bog je iz oblaka pozvao Mojsija da se popne gore. Ovih est dana su bili kao neko pripremanje i ienje za Mojsija da se moe pojaviti pred Bogom (P.P. str. 266/1). "Slava Gospodnja" je izgledala kao prodirui plamen vatre na vrh brda (up. 19,18. Broj. 9,15), koji su svi Izrailjci videli odozdo. St.18. Mojsije se sedmog dana popeo na vrh, koji se sad mogao videti od dole. On je tamo ostao 40 dana i noi. "etrdesetodnevni boravak na gori nije u sebi sdravao i est pripremnih dana. Za tih est dana sa Mojsijem

183

je bio Isus Navin, i oji su zajedno jeli manu i pili iz potoka koji iz gore izvire. Ali Isus Navin ne ode sa Mojsijem u oblak. On je ostao napolju i dalje ekajui Mojsija da se vrati. Mojsije je postio svih 40 dana (P.P. str.266). 2. Prikupljanje dobrovornog priloga za podizanje atora od sastanka. St. (25, 1-9; 35,4-9.20-29). St.1.2. Izrailjci trebaju meu sobom da prikupe sredstva za podizanje atora od sastanka, ali samo dragovoljno i od srca (up. 35,21.29) tj. od onih, koji su na to pokrenuti iz dubine srca i velike revnosti za Jave. Ipak je ceo narod uzeo uea u ovome i prikupljeno je vie nego to je bilo potrebno (35,20; 36,5.6). St.3-7. U ovim stihovima se nabraja sve to je bilo potrebno i narod trebao da prikupi. Prvo mesto zauzimaju metali kao skupoceni materijal: zlato, srebro i bakar. Zatim slede skupoceni materijali za tkanine u divnim bojama: porfit (plavi purpur), skerlet (crveni purpur), crvac (karmezin), tanko platno (bizus, fino laneno svetlo platno) i kostret (od kozije dlake). Od prvog materijala tkale su ene potrebne tkanine za zavese. Koni materijal: crveno obojene ovnujske koe, jazaveve (od morske krave) koe. Od drveta, sitim (bagremovo). Ulje za snadbevanje svetnjaka. Mirise za ulje za pomazanje i kaenje. Drago kamenje, koje su knezovi priloili: onih (ili beril) i drago kamenje za ukraavanje efoda. St.8. Svrha ovog prilaganja je da se Javi meu Izrailjcima naini stan (29,45.46). On se naziva svetinja (svetite), ili ator od sastanka. To je bilo mesto koje je bilo posveeno za iskljuivu slubu Bogu, i zato je bilo odvojeno od grenih ljudi. St.9. Mojsije je dobio pored ovog opisivanja reima jo i na neki drugi nain, svakako u vienju, sliku ili izgled atora od sastanka (jevr. "ohel-mo-ed" = Boji stan/mesto/); "tabernaculum (testimoni)" = ator (svedoanstva) i njegovih predmeta. 3.Koveg, trpeza i svenjak. St.10-40 (37,1-24). Koveg od zaveta. St.10 -22 (37,1-9). St. 10-15. Poinje se od najsvetijeg i najvanijeg predmeta koji je centar atora od sastanka: Koveg od zaveta. On je nainjen da bi se Boje zapovesti stavile u njega (v.st.16-21; up. Ponav. 10,1-5). Dimenzije su mu bile: 2,1/2 lakata (1,25 m.) duina, a 1,1/2 (0,75 m) lakat irina i ista visina. Izraen je od bagremovog drveta, a prevuen spolja i iznutra istim zlatom. Spolja, odozgo, zlatan venac (porub) unaokolo. Sem toga treba jo da se izliju etiri zlatna beouga (karike) i prikuje na etiri kraja kovega, da bi se mogao nositi. Treba nainiti i dve poluge od bagremovog drveta, okovane zlatom, da bi se pomou njih nosio koveg, provukavi poluge kroz karike s obe strane kovega. Da bi se izbeglo dodirivanje kovega od zaveta, poluge su morale ostati u karikama. St.16. U ovaj koveg treba Mojsije da stavi svedoanstvo tj. ploe deset Bojih zapovesti, zato se i zove jo koveg od svedoanstva (v. st.22; 26,34; 30, 6. Lev. 16,13 itd). Ovo je izvorni dokument o Bojoj milosti i zahtevima, koje Bog postavlja na temelju svoje milosti svome narodu. Ploe su bile skupoceno blago, koje se uvalo u ovome kovegu. St.17-20. Za koveg treba da se napravi "zaklopac" (kaporet) od istoga zlata iste duine i irine kao i koveg. Koveg je trebao da ima kao sanduk svoj zaklopac, ali ovde je re o neemu sasvim odvojenom i naroito vanom,

184

skoro vanijim od samog kovega (v.30,6. Broj 7,89. 1 Dnev. 28,11). Na ovom "zaklopcu" po njegovoj duini treba da se izrade od zlata dva heruvima, svaki na suprotnom kraju, ali ne odvojeno od "zaklopca" nego sve u jednom komadu. Heruvimi se jo prikazuju samo u svetinji nad svetinjama na zavesi i unutranjem pokrivau krova. Oni pripadaju najblioj Bojoj okolini. Ovaj "zaklopac" se razliito naziva i objanjava: "presto Boji", "presto milosti", "podnoje Boje" itd. St21. Mojsije treba da stave "svedoanstvo" tj. deset Bojih zapovesti u koveg; a na koveg da stavi "zaklopac" (kaporet). "Po Bojem zakonu, koji se uva u kovegu zaveta sudilo se i izvravala pravda. Po tome zakonu su izricani smrtne resude prestupnicima. Ali iznad zakona se nalazio presto milosti na kome se otkrivalo Boje prisustvo i iz koga su bila data pomirenja pokajanim grenicima. Tako se u Hristovom delu pomirenja susreu "milost i istina, a ljube se pravda i mir". Ps. 85,10. (P.P. str. 299/4). Jave e se tamo nai i sastajati sa Mojsijem. On e govoriti Mojsiju sa mesta izmeu heruvima, nad zaklopcem, sve to ima da naredi svome narodu Izrailju. Bog se nalazi uvek i svugde, ali on se ne daje uvek opaziti, meutim, sa ovog mesta e se "javljati" Mojsiju. "Nad zaklopcem je bio oblak slave otkrivenja Bojeg prisustva, a preko heruvima je bog objavio svoju volju. Svremana na vreme je Bog objavljivao prvosvetenicima svoje poruke iz oblaka. Ponekad je padao zrak svetlosti na desnog anela i tim potvrdio da je Bog zadovaljan. Boje nezadovoljstvo je bilo izraeno senkom na levom anelu. (P.P.str.299/3). Trpeza sa hlebovima. St.23-30 (37,10-16) (od bagremovog drveta). St. 23-25. Trpeza za postavljanje hlebova za prestavljanje je bila dugaka 2 lakta (1 m), iroka 1 lakat (0,50 m) i visoka 1,1/2 lakat (0,75 m), prevuena zlatom, sa zlatnim ivinim ukrasom (vencem) unaokolo. Trpeza treba da je okolo, sa svih strana ograena ivinjakom od zlata u irini jedne ake. Trpeza je imala 4 noge. Ona se nalazila na severnoj strani. Uz trpeza za hlebove treba privrstiti etiri beouga od zlata i kroz njih provui dve poluge isto kao i kod kovega. St.29. Uz trpezu pripadaju zdele (tanjiri), ae (kupe), vedra i kotlii od istoga zlata. Zdele su bile duboki i iroki tanjiri, na koima su se nosili i na njih postavljali hlebovi. ae, za prinoenje tamjana, koji je pripadao uz hlebove. Druge dve posude vedro i kotlii sluile su za rtvu od pia. U njima se dralo vino. St 30. "Hlebovi za prestavljanje", koji su se uvek stavljali na sto pred Gospodom, bili su nainjeni od belog brana. Oni su se smatrali svetim i njih su jeli samo svetenici. Svetenici su svake subote stavljali 12 hlebova poreanih u dva reda, pa okadili tamjanom. (v. Lev. 24,5.6). Stavljanjem ovih hlebova pred Bogom kao stalne rtve, priznavali su Izrailjci, da je Gospod onaj koji im daje svakodnevnu hranu. Time su oni izraavali svoju zavisnost za ivot i iznova posveivali svoj svakidanji hleb. "Ovi su hlebovi nazvani 'hlebovi Bojeg prisustva', jer su bili stalnopred Gospodnjim licem. To je bio znak da ovek zavisi od Boga kako u telesnoj tako i u duhovnoj hrani, koja se moe dobiti samo Hristovim posredovanjem." (P.P. str. 305/1). Sedmokraki svenak. St. 31-40 (37, 17-24). ST.31. Ovaj svenak se nalazio na junoj strani svetinje (v. 26,35), jer se jug smatrao nebeskom stranom svetlosti. Svako vee su se palili

185

ici pri veernjoj rtvi kada se prinaao kad na oltaru, i goreo je do jutra. Ujutro, za vreme jutarnje rtve, kad se ponovo prinaao kad na kadionom oltaru, svetnjak se istio i pripremao (v.30,7). Poto na svetinji nije bilo prozora, uvek je na njoj goreo po jedan iak, i danju i nou." (P.P.str.289/3). Svenjak je bio izraen od jednog komada istog zlata. Bio je visok 3 lakta (1,50 m). Ovaj svetnjak sa svetlou koju je davao pred Bogom prestavlja Njegovo otkrivenje. St. 32-38. Svetnjak je stajao vrsto na svom podnoju. Sa njegove obe strane, u vidu luka, izlazila su po tri kratka sa strane, jedan iznad drugoga. Oni su se penjali jedan nad drugim, svi do iste visine, visine svetnjaka. Svih 6 krakova (grana) svetnjaka billi su ukraeni u aice u vidu rascvetalog badema, a na glavnom kraku svetnjaka 4, svugde gde su se ravale grane. Svaki krak je zavravao sa otvorenom cvetnom krunom na kojoj se nalazio iak. Ovaj deo je bio nainjen za skidanje jer se morao istitisvako jutro i ponovo stavljati uvee, napunjen uljem. ici su bili tako ureeni da su svetlost davali pred svetnjak. Uz svetnjak spaduju sprave potrebne oko svetnjaka. To su bili usekai (makaze za seenje fitilja i pepeonica, sve izraeno od istoga zlata. Njihov broj nam nije poznat. St.39. Svetnjak i sve potrebne sprave oko njega, ici, makaze i pepeonice treba da budu nainjeni od jednog talanta zlata tj. toliko zlata da se upotrebi. Jedan talanat iznosi 49,11 kg. St. 40. Mojsije je trebao da sve ove predmete naini tano po uzoru koji mu je vidljivo pokazan. On nije smeo nita menjati ili ukraavati nego se samo postarati da se tano naini. 4. Pokriva atora. St. 26,1-14 (36,8-19). Prvi pokriva. St. 1-6. Posle opisivanja triju najvanijih predmeta svetita, re je o samome atoru. Najpre je re o pokrivaima kojima treba da se pokriju postavljene daske atora. Ovako je nastao sam ator u uem smislu rei. On se sastoji od 10 zavesa od kojih je svaka dugaka 28 lakata (14 m), a iroka 4 lakta (2 m). Zavese su bile izraenje od finoga lanenog platna, u plavoj, crvenoj (purpur) i grimiznoj (arlah) boji, sa heruvimima umetniki izvedenim na platnu. Po pet zavesa treba da se sastave zajedno, pomou 50 plavih petalja na krajevima zavesa. Petlje treba da su jedna prema drugoj; one e se zapeti pomou 50 zlatnih kuka. Tako je ator postao celina. Drugi opokriva. St.7-13. Ovaj je pokriva bio razastrt nad prvim, unutranjim i pomou njega je sad nastao ator. Ovaj se pokriva sastojao od 11 zavesa od kozije dlake. Svaka zavesa je trebala da bude dugaka 30 lakata (15 m), a iroka 4 lakta (2 m). Pet zavesa treba da se sastave zajedno, kao i drugih est. est treba praviti na dvoje sa prednje strane, to prestavlja kao neki portal (dnevi). I ove zavese treba da se poveu pomou 50 petalja i zapnu sa 50 bakrenih kuka. Ona polovina od este zavese to je pretekla od prednje strane (portala) treba da visi na stranjoj strani. Onaj jedan lakat svih zavesa u duini to pretiu sa prednje i zadnje strane, teba da padaju sa strane atoru da ga zatiuju. Trei pokriva. St.14. Kao bolja zatita od kie, bio je nainjen nad atorom jo jeda pokriva od ovnujskih koa crveno obojenih. Nad ovim pokrivaem stavljen je kao etvrti pokriva od koe morske krava, koja je modro plave boje.

186

5. Drevna graa atora. St. 15-30 (36, 20 -34). St. 15-17. Da bi ator dobio svoju vrstinu, postavljene su uspravno debele daske od bagremovog drveta, da ne bi brzo trunule. Svaka je daska bila dugaka 10 lakata (5 m), a iroka 1.1/2 lakat (0,75 m). Ove daske su morale biti od jednog komada. Svaka daska treba da ima po dva epa na ivici. St.18-21. Za junu stranu atora bilo je potrebno 20 ovakvih dasaka. One treba da se stave na etrdeset srebrenih podnoja (nogu), na svaku dasku po dva, tako da bi epovi dasaka bili uljebljeni u podnoja. Ova podnoja su svakako bila u svome donjem delu u vidu klina, koji je bio zaboden u zemlju i na taj nain davali vrstinu i sigurnost atoru. Na severnoj strani bio je isti broj dasaka sa podnojima na koje su daske stavljale. St. 22-25. Za zapadnu stranu treba nainiti 6 dasaka i 2 ivine daske. Ove poslednje dve treba da se vrsto sastave ozgo jednom polugom, da bi drale sve daske sa june i severne strane. Svih 8 dasaka treba staviti na 16 podnoja, kao i kod ostalih dasaka. Prema svemu ovome ator se prostirao od istoka prema zapadu. Ulaz mu je bio sa prednje (istone) strane. Prema nekadanjem istonjakom miljenju istok je prednja strana sveta a zapad stanja. Zato se tamo hramovi zidaju da su okrenuti prema istoku. St.26-29. Sa svake od tri strane treba da se naine 5 prevornica od bagremovog drveta. Ove prevornice su bile poprene okrugle ipke. Srednja je ila preko srede dasaka od kraja do kraja. One su bile provuene kroz karike, privrene na daskama, da bi se time daske, koje su uspravno stajale, vrsto vezale jedna uz drugu. Daske i prevornice treba da se prevuku zlatom a karige naine od zlata. St. 30. Mojsije treba da naini ator kako mu je pokazano na Sinaju (v. 25,9). On treba tako tano da bude izraen. 6. Dva zastora atora. St. 31-37 (36,35-38). St 31.32. Unutranji zastor atora treba da bude nainjen od materijala i na isti nain kao i prvi, unutranji pokriva. svetenik koji je obavljao slibu u svetitu, svugde je gledao vezane heruvime, koji su ga podseali da se nalazi u Bojoj prisutnosti, pred njegovim prestolom, gde se nalaze ovi aneli. Ovim zastorom se odvajalo svetite na svetinju (20 lakata 10m) i svetinju nad svetinjama (10 lakata - 5m). Ovaj zastor treba obesiti na 4 bagremova stuba, okovana zlatom, pomou 4 kuka od zlata. stubovi treba da se stave na 4 srebrna podnoja. St. 33-35. Iza zastora, u svetinji nad svetinjama, treba da se stavi koveg od zaveta i na njega stavi zaklopac (kaporet), nad kojim se javljao Jave. U svetitu ispred ovog zastora (U svetinji), treba staviti sto sa hlebovima za prestavljanje na severnoj strani i sedmokraki svenak na junoj. Tako je u sredini ostalo mesta za kadioni oltar. (v. 30, 6 ). St. 36.37. Kao vrata ili ulaz atoru od sastanka, koji je bio na istonoj strani treba isto da poslui zastor, koji e zakloniti unutrtanjost svetita od pogleda naroda. Ovaj zastor treba da je nainjen od istoga materijala, samo bez vezanih heruvima. Poto je ovo ulaz u ator on treba da bude neto manji od drugoga. Ovaj zastor treba da se obesi na 5 neto manjih bagremovih stubova, koji nisu trebali biti, prema 36,38 svi okovani zlatom, nego samo njihove glave i pojasi. Za ove stubove treba da se saliju pet bakrenih podnioja, slinih stubovima, koji su drali

187

unutranji zastor. 7. rtvenik (oltar). St. (27,1-8.; 38,1-7). St1.2. rtvenik je bio najvanije deo trema. On se jo naziva oltar ili rtveni oltar za razliku od kadionoga oltara, koji se nalazio u svetinji svetita. Njega treba nainiti od bagremovog drveta, u etvorougaoniku, 5 lakata (2,50 m) dugakog 5 lakata (2,50 m) irokog i 3 lakta (1,50 m) visokog. Na svakom uglu rtvenika treba da se naine rogovi, koji izlaze iz njega. Ceo rtvenik treba da se okuje u bakru. St.3. Uz rtvenik dolaze razna orua, potrebna oko njega: lonci za pepeo, gde e se staviti pepeo izmean sa lojem, koji je iscureo prilikom spaljivanja rtava, lopatice za ienje rtvenika, kotlie, sudovi za prskanje krvlju, viljuke, kojima se uzimalo iz sudova i maioce za ar. Sve ovo je trebaslo da bude izraeno od bakra. St.4-7. rtvenik je imao da polovine svoje visine mreu od bakra u vidu reetke, jer je svetenik hodao oko rtvenika pri obavljanju svoje slube. Na etiri ugla treba staviti karike od bakra, kroz koji treba da se povuku poluge za noenje. Za noenje rtvenika potrebne su dve poluge od bagremovog drveta, okovane bakrom. St.8. rtvenik treba da je upalj iznutra. On je bio nainjen od dasaka, bez drvena konstrukcije iznutra. Svakom prilikom kad je bio postavljen, rtvenik je bio iznutra ispunjen zemljom, kao svaki rtvenik onoga doba. 6. Trem (predvorje). St. 9-19 (38,9-20). St.9-12. Trm se nalazio oko atora od sastanka. U njmu su se prinaale rtve. Trem je bio ograen zavesama od tankog lanenog platna, privrenim na dvadeset stubova, postavljenim na bakrenim podnojima. Ove zavese su bile prikopane pomou dvadeset srebrenih kuka na posrebrenim stubovima i visile obeene na ipkama od srebra. To je bila ograda trema sa june strane; ona je iznosila 100 lakata (50 m) u duini a 5 lakata (2,50 m) u visini; Ista ovaka ogtada treba da se naini na severnoj strani. Sa zapadne strane, irinom trema, treba nainiti istu ogradu samo od 50 lakata (25 m). Na jednoj strani stavi e se ograda (zavesa) od 15 lakata (7,50 m) na 3 stuba i sve to tu jo spada , a takva ista ograda stavie se i na drugoj strani. Ova, istona strana trema (kao i kod samog atora od sastanka) je ulazna strana u trem i svetite. U sredini ograde trema nalazi se ulaz 20 lakata (10 m), irok, koji je zatviren zastorom iste duine, nainjen od plavog, crvenog i grimiznig tankog vezanog platna i privren na etiri stuba, sa svime to tu spada. St. 17. Jo jednom se napominje da svi stubovi okolo trema treba da su povueni srebrom tj. posrebrene samo njihove glave i neto oko sredine prema 38,17.28. Kuke su bile izraene od srebra, a poodnoja od bakra. St.18.19. Reenoj duini dodaje se sad i irina ograde od platna: u duini po 100 lakata a u irini 50. Visina samo pet lakata. Sem toga svo orue za rad i sve to se pobija u zemlju treba da je od bakra. 9. Ulje za ike. St.20.21. (Lev.24,1-4). St.20. Ulje za ike svenjaka, koji je morao da neprestalno gori, trebao je narod da donese Mojsiju. To ulje je trebalo da bude maslinovo, ceenjo ulje. Masline se rastave, presuju i onda se pusti da ulje izae samo od sebe. Ovo je ulje bilo najfinije, ceeno ulje. Samo ovako ulje se upotrebljavalo za svenjak.

188

St.21. Aron i njegovi sinovi treba da pripremaju svenjak pred zavesom, koja zaklanja koveg od svedoanstva. Ovo je "vena uredba" tj.stalni propis, koji Izrailjci trebaju neprekidno da odravaju, naime, stalno da dobavljaju ovakvo ulje, da bi svenjak uvek goreo pred Gospodom. 2. SVETENSTVO ATORA OD SASTANKA. (Izl.28,1-29, 46). Sa opisivanjem atora od sastanka i trema sada se prelazi na linosti koje e obavljati slubu u atoru od sastanka (svetitu) na svetenstvo. Prema Ponov. 18,5 svetenik je nosio boanske vlasti i tumaenja njegove volje. Tu se opisuje: izbor Arona i njegovih sinova za svetenike, zatim se prelazi na njihovu odedu, naroito prvosvetenika i najzad se govori o osveenju svetenika i oltara (rtvenika). 1. Izbor Arona i njegovih sinova za svetenike. St.1-3. St.1. Mojsije treba da odvoji iz ostalog naroda Arona i njegove sinove, da bi ih osvetio za svetenike svetita. On teba da iu izdvoji i uzme k sebi da budu na onome svetom mestu gde je on. Ovde se daje Mojsiju naredba kao jednome, koji se ve nalazi u svetitu, gde se ima da obavi ovo osveenje. Sam ovaj in se opisuje u Lev.8. Ova porodica treba u budue da obavlja Bogu svetu slubu. St.2.3. Za ovu svrhu treba aron da dobije "svete haljine" (odeda) tj. naroete haljine koje e oblaiti samo prilikom obavljanja slube u svetitu. Ove haljine treba da budu naroito ukraene, da bi pokazale dostojanstvo jednoga prvosvetenika. Pravljenje ovakvih haljina, treba Mojsije da poveri ljudima proetim duhom pobonosti i vetine. Prirodni darovi se iste i usavravaju duhom Boje mudrosti. To treba da budu ljudi koji su u stanju da razumeju i tano obave ovakav posao. 2 Svetenike haljine (odeda). St. 4-43. St. 4.5. Ovde se nabrajaju komadi svetenike odede: naprsnik, opleak, ogrta, koulja, kapa, i pojas. Sve ovo treba da se napravi od zlata, plavog, crvenog i grimiznog tankog platna (up.25,3.4). Prvosvetenika odeda. St.6-39. St. 6-12. (39, 2-8). Opleak (efod). Prvi glavni komad svetenike odede je bio opleak. Za Arona, kao prvosvetenika, on se trebao izraditi od zlata, plavog, crvenog, grimiznog i belog tanko fino izvedenog platna. Opleak je pokrivao samo grudi i lea i sastojao se od prednjeg i stranjeg dela, koji su se sastavljali i prikopavali na ramenicama pomou dva onih kamena, na kome su bila imena 12 izrailjevih sinova. Uz ova komad spada i pojas, izraen od istog materijala kao i opleak. Na ova 2 onih kamena treba umetniki urezati (isklesati) imena dvanaest plemena, na svakome po est imena. Prema jevrejskoj tradiciji da desnom kamenu su bila urezana imena est starijih sinova a ostala na levome. Ovi kamenovi su bili optoenizlatom unaokolo i stavljeni na poramenice opleka. Prvosvetenik je trebao da nosi imena 12 sinova Izrailjevih, kao onaj koji nosi terete celoga naroda, sve njegove brige, nevolje i slabosti. On je sa svim narodnim gresima stupao pred svetim Bogom kao njihov zastupnik. St. 13-30. (39.8-21). Naprsnik (sudski). Ovaj deo je bio obeen na poramenicama pomou 2 pletena lanca od zlata koji su visili na svojim krajevima o 2 zlatne kope koje su bile privrene na svakoj poramenici po jedna. I naprsnik je bio nainjen, od istog materijala kao i opleak, etverougast, dvostruk tj. kao neki dep, u koji se moe neto da stavi. Veliina mu je bila u duini i irini po jedan pedalj (pola lakta, 0,25 m).

189

Sa prednje strane naprsnika treba utisnuti u 4 reda raznog dragog kamenja. U prvom redu: Sardonik (sardius ili karneol). Ovaj se kamen odlikuje naroito svojim crvenilom, Topaz. On je boje zlato, svetao i proziran smaragd. Ovo je zeleni dragi kamen. Njegov sjaj i svetlost su naroito opisivali stari narodi. U drugom redu: Rubin (ili karbunkul), crvenovatrena boje; izloen na suncu daje boju ugljena koji sagoreva. safir, dragi kamen slian boji neba. Jaspis, neproziran i sa vie boja. (Pogreno itano diamant, jer se u ono vreme jo nije znalo graviranje). U treem redu: ligur, crvene boje. Ahat, svetlei dragi kamen u raznim bojama (najvie boje lava). Ametist, boje violet ili vina. U etvrtom redu: hrisolit, prozirni, zelenkasti dragi kamen. Beril i Oniks. Svi ovi kamenovi treba da su zlatom okovani u ovome redu. Na svakom kamenu treba da se uree odgovarajue ime sina (plemena). Ne znamo da li su cela imena ili samo skraena urezana. Mojsiju je jo bilo nareeno da se naine 4 zlatne alke, na svakom kraju naprsnika, sa unutarnje strane, prema opleku. I jo 2 zlatne alke treba staviti ispod poramenica opleka, spreda, vie pojasa. Kroz ove alke treba povui zlatni pleteni lanac. Naprsnik e se privrstiti pomou vrpce od plavog platna za gornje dve alke i alke ispod ramena opleka kao i za dve donje alke i pojas opleka, da bi uvek stajao nad ovim pojasom i da se nebi naprsnik odvajao od opleka. Tako je prvosvetenik nosio na srcu imena 12 plemana, Bojeg naroda, koji je on pred Bogom zastupao i prestavljao kada je ulazio u svetinju nad svetinjama zemaljskog svetita. Uz sve ovo prvosvetenik je jo nosio, kad je dolazio pred Boga, urim i tumim preko naprsnika. "Desna i levo od naprsnika bila su dva velika i vrlo sjajna kamena. Bili su poznati pod imenom urim i tumim. Preko njih je objavljivana Boja volja prvosveteniku. Kad su se pred Gospoda iznosila pitanja od presudne vanosti, Bog je svoje odobravanje ili pristanak izraavao svetlosnim krugom oko desnog kamena, a svoje negodovanje ili nezadovaljstvo oblaiem oko levog kamena." (P.P. 301/3). St. 31-35. (39,22-26). Ogrta (meil) efoda (plavi ogrta). Ovaj deo odede je bio sav od plavoga platna. On je spadao uz opleak i prvosvetenik ga nije nosio bez opleka. Ogrta se sastojao od jednog komada, koji je imao u sredini trakom porubljeni otvor, da se ne cepa kad se provue glava. Rukave isto nije imao. Na donjem runu ogrtaa, koji je dopirao do kolena ili nepto ispod njega treba da budu svugde unaokolo kugle ("narovi") ispletene od plavog, crvenog i grimiznog platna (up.39,24), a u njihovoj sredini zlatna zvonca (39,25), tako da doe kugla po zvince itd. Ovakov ogrta treba da nosi prvosvetenik (Aron) kada obavlja svetu slubu. Zvonca e se uti kad oa ulazi u svetinju nad svetinjama i kad izlazi, da ne bi tamo umro tj. ako ne obue ovaj ogrta, ija e se zvonca uti pri njegovom ulazu i izlazu; Narod je naime pratio svoga prvosvetenika, sluajui zvonca, pri obavljanju njegove vane slube. "Nijedan smrtnik, osim prvosvetenika, nije smeo videti unutranjost svetinje nad svetinjama. Prvosvetenik je samo jednom godinje smeo ui u nju i to tek posle najbriljivijih i najsveanijih priprema. Ulazio je drhtui, a narod je sa strahopotovanjem i utei ekao na njegov povratak. Srca su im pri tom bila puna ozbiljnih molitava za Boji blagoslov. Pred kovegom je prvosverenik molio milost za izrailjce, a u svetom oblaku Bog se sputao k njemu. Kad bi se zadrao due nego obino, oni bi se uplaili da nije izgubio ivot radi svog ili njihovog kakvog greha;" (P.P.str.302/2).

190

St.36-38. (39,30.31). eona ploica (dijadema). To je bila svetlucava, zlatna ploica i na njoj napisane rei: "Svetost Gospodu", (tj. onaj, koki ke Gospodu posveen i Njemu pripada). Prvosvetenik, koji je jedino nosio ovu plaicu, nad elom, vezanu plavom vrpcom spreda na kapu, stajao je od svega naroda najblie Bogu i imao najbliu slubu Gospodu. Otuda je on bio posveen ("svetost" Gospodu). On je nosio ovaj znak i kao sveteniki poglavar i zastupnik naroda, koji Bogu pripada; (P.P.str. 302/1). St. 39. Ostali delovi prvosvetenike odede. Koulja (haljina) od belog tankog izvezenog platna. Ovaj deo se nosio od samoga tela; dopirala je do kolena, bila je uska i imala rukave. Uz nju je spadao pojas, izvezen od materijala triju spomenutih boja. Kapa (turban, mitra) od tankoga belog, lanenog platna. Odeda svetenika. St. 40-43. St. 40. odeda obinih svetenika. Svetenik, kod je bio u slubi i ulazio u svetite nosio je: koulju, kao kod prvosvetenika, kapicu, koja je bila neto nia od prvosvetenike kape, i pojas. Blii podaci o ovim delovima odede potpuno nom nedostaju. I u 39, 27-29 vrlo se malo kae. Koulje i kapice su bile bez poruba. St.41. Aron i njegovi sinovi treba da obuku spomenute odede da bi u njima bili pomazani i postavljeni da budu svetenici. Ovaj nam stih ukazuje na osvetenje svetenika, to se opisuje u pog. 39 (up. 39,1). St. 41.43. Pre nego to se prelazi na osveenje svetenika, daje se jo jedna naredba Aronu i njegovim sinovima: da pokriju golotinju svoga tela kad ulaze u ator od sastanka ili slube kad oltara (rtvenika) tj. uopte kada obavljaju koju svetu slubu. Za tu svrhu treba da im se naine kratke lanene gae, od pojasa do bedara. Boje strahopotovalje zahteva da oni, pri svojoj svetoj slubi, pokriju deo tela. Povredu potovanja ovakvog stida, Jave moe da kazni i samom smru. 3 Upustva za osveenje svetenika i rtvenika. St. 29, 1-37. (Lev. 8). St. 38.39. rtve, koje e svetenici prinositi na rtveniku ove su: dva jagnjeta (od godine dana) svaki dan bezprekidno; jedno ujutro a jedno uvee (up.Broj.28,3). Javi treba svakodnevno prinaati rtve i time pokazati i potovanje prema Njemu. "Svako jutro i svako vee spaljivano je na rtveniku po jedno jagnje... Bog je izriito bio zapovedio da svaka rtva koja se Njemu prinosi mora biti zdrava (Izl.12,5). Samo zdrava rtva mogla je slikovito prestavljati potpunu istotu Onoga koji je trebao sebe preneti na rtvu "kao bezazleno i preisto jagnje". (1. Petr. 1,19). (P.P. str. 302/5). St. 40-42. Uz svaku ovakvu rtvu pripada i rtva od jela i rtve od pia. rtva os jela pri ovakvoj rtvi, (paljenici) sastojala se od brana (up. Lev. 2,1). Za svako jagnje po 1/10 efe (1 efa = 36 l) finoga brana sa 1/4 ina (1 in = 6 l) ceenog ulja. Inae ni za jednu rtvu nije se propisivalo ceeno ulje. rtva od pia se sastajala od 1/4 ina vina (up. Broj. 15,5). "Prinoena je i hrana i pie, koje je prestavljala svakodnevni dar naroda Javi i njihovu stalnu zahvalnost za Hristovu krv izmirenja." (P.P. str.302/5). Ove su se rtve prinaale svako jutro i svako vee. Ona je trebala da bude prinaana pred vratima atora od sastanka, gde se Gospod sastajao sa ljudima. Tu je nastanjeno njegovo ime i samo tu pripadaju rtve, koje se Njemu prinaaju. St. 43-46. Gospod e osvetati i sam ator od sastanka kao njegovo

191

svetite i postaviti Arona i njegove sinove za svetenike. On e nastavati meu svojim narodom i bie im Bog. Po svom nastanjivanju i otkrivenjima u svetitu, narod e prepoznati da je On stvarno Jave, njihov Bog, koji ih je izveo iz Egipta, da bi bio meu njima. 3. KADIONI OLTAR, BAKRENA UMIVAONICA, SVETO ULJE I KAD. (30, 1-38). 1. Kadioni oltar i kaenje. St. 1-10 (37, 25-29). St. 1-5. Mojsije treba narediti da se naini oltar za kaenje od bagremovog drveta, etverouglast; 1 lakat (0,50 m) dugaak i isto toliko irok ali 2 lakta (1 m) visok. Na gornjim uglovima treba da iz njega izlaze rogovi kao kod rtvenika. Oltar je bio prevuen istim zlatom (zlatnim ploama) zbog ega se isto nazivao "zlatnim oltarom" (v.39.38). I rogovi su isto bili prevueni zlatom. Na sredini po visini bio je unaokolo izraen venac (porub) od zlata. Iznutra nije bio zlatom izraen kao koveg. Sa dve suprotne strane treba da se naine po dve zlatne karige ispod venca i to od istog zlata, kroz koje e se provui poluge za noenje oltara. Poluge treba nainiti isto od bagremovog drveta i okovati ih zlatom. St, 6. Mesto kadionog oltara je u svetinji, pred zastorom, koji odvaja svetinju od svetinje nad svetinjama a tano prema kovegu od svedoanstva tj. tanije prema zaklopcu kovega. Ovde se naroito spomonje zaklopac (kaporet), jer se Gospod nad njim javljao. Prinaanje kada na ovom oltaru je smatrano "rtvom", koja je trebala da se prinese upravo pred mestom, gde se Gospod javljao. "Prinoenjem tamjana prvosvetenik je bolje dolazio u vezi sa Bojim prisustvom,nego ma kojim drugim delom svakodnevnog bogosluenja."(P.P.str.303/2.3.) St.7.8. Na kadionom oltaru trebao je Aron (prvosvetenik) da kadi dva puta dnevno:svako jurro i svako vee,onda kada isti ike i priprema svenjak i kada ih pali.Ovo treba initi "pred Javom"tj. u svetitu.Kadjenje na kadionom oltaru je isto tzv "tamid"("svagdanja rtva") kao i jutarnja i veernja rtva na rtveniku.Dnevno prinaanje kada na oltar je simbol molitve izrailjaca,koje se penju Bogu ujutru i uvee(up.Ps.141.2).Kao te se miris kada die gore,tako se i molitva oveje due podie Bogu. (P.P.str. 303/3). St.9. Na ovome oltaru ne sme se prinaati neki "tudji kad"tj. moe se prinositi kad samo onako kako je to propisano za proslavljanje Jave.Isto ne sme se prinositi ni rtve paljenice,od jela i od pia,nego jedino u odredjeno vreme i na odredjeni nain. St.10.Na rogovima kadionoga oltara samo e prvosvetenik,jednom u godini, vriti slubu oienja (okajanja). Ovaj oltar je naroito svet, i slui u svetu svrhu, zato se i sluba oko njega mora obaviti u naroitoj svetosti. 2.Propisi o porezu u korist atora od sastanka. St. 11-16. St. 11.12. Naredba da svi mukarci, prilikom popisivanja, plate svaki porez bez obzira na imovno stanje.Ovaj se porez plaao Javi i bio je upotrebljen za potrebe atora od sastanka. To je bio njegov redovni prihod. Kad god dodje do popisivanja u Izrailju, trebao je svaki mukarac da dade porez za sebe (kao pokrie). Porez se smatraju kao Boj svojina i vojska i oni se, iako jo nesavreni greni, predstavljaju tom prilikom Bogu . Prilkom popisivanja spomenutog u Broj.1, svaki pojedini Izrailjac morao je da stupi pred Gospoda sa svim svojim gresima. Plaanje ovog poreza je ustvari bilo priznaje krivice i potrebe za izbavljenjem. St.13-15. Svaki koji je uzet kao ratnik (popisan) trebao je da plati 1/2

192

sikla, sikla koji je vredeo za svetenike (sveti sikal). Sveti sikal se spominje u St.zavetu samo tzv. "svetenikom zakonu" i izgleda da je to bio punovredni sikal, dok u obinom saobraaju sikal nije imao takvu teinu. Ovde kao i u Lev. 27,25. Broj 3,47 i Jez. 45,12. napominje se da on iznosi 20 gera, ija nam je vrednost nepoznata. Ovaj porez moraju da plate svi mukarci, sposobni za rat, koji imaju 20 godina i vie. Dvadeseta je godina bilo doba vojnike i politike punoletnosti. Svi treba jednako da plate; to je porez po glavama. Ovde se radi o odnosu prema Javi pred kime su svi Izrailjci jednaki. St.16. Prikupljeni porez treba Mojsije da stavi u ator od sastanka, za potrebe oko atora. Ovaj novac e sluiti za podseanje pred Javom na Izrailjeve sinove. Prema 38,25 i d. ovo srebro se uporebilo za uredjenje nekih delova atora od sastanka. 3.Bakrena umivaonica. St. 17-21. St. 17.18. Bakrena umivaonica (legen) je bio veliki bakreni sud u vidu legana, sa podnojem isto od bakra.On je sluio svetenicima za pranje. Postavljen je bio izmedju rtvenika i atora od sastanka tj. pred njegovim ulaskom. Legen je bio napunjen vodom, koja je curela kroz slavine postavljene na njemu okolo. St. 19-21. Svetenici su morali prati ruke i noge kako pri ulaenju u svetite taako i kad su pristupali rtveniku, dakle, pri svakom utvrdjenom obredu u njihovoj svetenikoj slubi. Ruke i noge su, najvie izloeni delovi tela, zato se moraju ee prati, jer se samo sa istim nogama sme stupiti i istim rukama prinositi rtve. Neistoa je neto suprotno Jave i oni koji im se tako priblie u smrtnoj su opasnosti. Aronovi potomci su duni da se neprestano dre ovoga propisa. 4. Sveto ulje za pomazanje. St. 22-33. St. 22-25. Ovo ulje treba da se, kao i kad, naini od etiri najskupocenijih sokova mirisavih drveta,pomeanih sa najfinijim maslinovim uljem. Najpre, izmirne u tenosti (500 sikla, po svetom siklu, 500x14,55gr.=7,275kg.), zatim mirisnog cimeta, (250.sikla=3,637kg.),pa onda idjirota, mirisnog (250 sikla) i najzad kasija, (500 sikla). To sve staviti u 1 in (6.074 l ) najfinijeg maslinovog ulja . To je sveto ulje za pomazanje atora od sastanka, njegovih predmeta kao i Arona , i njegovi sinova. St.26-29. Svrha i znaaj pomazanja je osveenje. Ovim pomazanjem bie sve osveeno za svetu slubu. Svi spomenuti predmeti treba da se pomau , i oni e biti naroito sveti Gospodu, i sve to ih se dohvati bie isto posveeno. St.30. Arona i njegove sinove treba Mojsije da pomae , i time da ih osveti za njihovu slubu, da budu svetenici Jave.U staro vreme su bili ee pomazani uljem i razni predmeti (up.Post. 28,18. Sud.9,8.15). odavno se primetila snaga i lekovitost ulja, da ona omeka , osveava i daje spoljni sjaj. Njemu su se dodavali jo razni mirisi. I kao to se pranjem (vodom) postaje ist i obnovljen, sa uljem se to jo vie postizava. Smisao pomazanja se postepeno razvijao dok nije doao dotle, da se ono poelo smatrati izdvajnjem iz obinog, svakodnevnog i posveenjem svetoj svrsi. U St. zavetu osveenje pomazanjem obavljalo se samo nad Bogom posveenim ljudima, na prvo mesto nad svetenicima i carevima, a retko i nad porodicama. (1.Car.19,16. up.Is.61,1.). Pomazanje je znak primanja Sv.Duha.

193

St.31-33. Bog izriito naredjuje preko Mojsija, da ovako nainjeno sveto ulje za pomazanje se uva iskljuivo za Jave i nje gove svrhe.Ono se smatra svetim i ne sme se upotrebljavati za profane svrhe, niti da se pravi za svakidanju upotrebu ili prodaju. Ovakom se preti,sa smrtnom kaznom nego istrebljenjem. 5. Sveti kad. St. 34-38. St.34-36. Kadjenje je srodno pomazanju uljem zato se ovde i dodaje. Kadjenje mirisima je najpre obavljano pri bogosluenju pomou kadionice (v.Lev. 10, 1 id. Broj. 16,6 id. Lev. 16,12 id.). Posle uredjenja svetenike "tamid" (svagdanje) slube kadilo se na kadionom oltaru u svetinji svako jutro i svako vee. Za ovu priliku bilo je kasnije uvedeno i pevanje naroitih pesama na slavu Bogu. Pevali su naroito odreeni pevai. (v.1.Dnev.23,30). Sve ovo je bilo naroito ureeno za proslavljlanje Gospoda i Njemu bilo dodatak uz neku rtvu, nego neto samo za sebe, to se u St. zavetu uvek spominje pored raznih rtava. Balzam, stakte, onih, galbal su smole raznih mirisavih drveta. K tome treba jo dodati istog tamjana. Od svega istu koliinu. Sve to treba istucati i nainiti od toga fini prah. Od ovoga praha treba uzeti u svetite samo jedan deo potreban za neko vreme. Time taj deo se osveuje. Ostatak treba negde sauvati. (P.P. str.303/2.3.) St. 37.38. Ovakav kad trebaju Izrailjci da potuju kao neto sveto Jahvi, i uz kaznu istrebljenja ne smeju ga praviti da bi ga mirisali i u tome uivali. Kadjenje ovim mirisom pojedinano nije zabranjeno privatnim licima nego samo u ovoj kombinaciji. Svrha ovih propisa je da se Boja svetost uzdigne i ceni u narodu. 4. Izbor majstora za podizanje atora od sastanka; napomena o praznovanju subote i davanje dve ploe na kojima su napisane 10 zapovesti. (31, 1-11) 1. Izbor majstora. St.31,1-11. St.1-5. Sam Bog je dao plan kako da s naini ator od sastanka i svi njegovi predmeti. On je isto tako sam naimenovao majstora, koji e raditi i svriti taj posao. Prvi i glavni je bio Veseleil (Besaleel), iz judinog plemena. On se uvek spominje prvi a katkad i samo on; dakle on je bio glavni majstor, koji je vodio ceo posao. Bog ga je ispunio svojim Duhom, da bi se preko njega mogao obaviti ovaj posao. Bog je pouio ovog umetnikia i dao muu dar razlikovanja, da bi mogao napraviti ono to je Mojsije video u vienju na Sinaju. Ovaj ovek je imao veliki dar, znanja i sposobnosti. Uz to mu je Bog dao duhovne sposobnosti da je mogao razumeti ideje i pronai pogodne oblike i to sve izraditi u zlatu, srebru i bakru, u kamenu isklesati i u srvetu urezati. St.6. Veseleilu je pridodat pomonik Elijav (Oholiab), iz Danovog plemena, koji se uvek spominje posle Veseleila, kao druga linost. Zatim se spominju mnogi radnici, majstori u raznim pravcima. I njima je Bog dao "duha i vetine" da izrade sve to je Bog zapovedio Mojsiju. St.7-11. Ovde se nabrajaju predmeti i potrebe odreene za slubu u atoru od sastanka. Red nabrajanja je isti kao u 36,8-39,31. samo to nisu spomenute zavese, zastori i ograda. 2. Napomena o praznovanju subote. St.12-17 (35,1-3). St.12.13. Uopte se smatra da je napominjanje ove zapovesti ovde na svom pravom mestu. Izrailjci nisu smeli pri radu na podizanju atora od sastanka misliti, da im je dozvoljeno prekriti, etvrtu zapovest, zato to su na

194

poslu oko atora od sastanka."Narod je mogao zakljuiti sa ima pravo i u subotu raditi na izgradnju onoga to ima za cilj da slavi Boga i to je tako potrebno za bogosluenje. Da ne bi u tu zabludu zapali bila im je izdata naredba o praznovanju subote. ak ni svetost ni neophodna hitnost nije smela da ih zavede da prestupe njegov sveti dan."Str.146 Duh prorotva kae: Jedino se na ovome mestu daje ovakva opomena:"Drite moje subote, jer su znak izmeu mene i vas." Subota je dakle znak po kome e se prepoznati, da je Gospod Onaj koji je posvetio ovaj narod za Boji narod. Onaj znak se odnossi naroito na budunost. Bog posveuje tj. izdvaja one, koji Ga priznaju za svoga Boga i uvodi ih u zajednici sa Njime. Svetkovanjem subote ovek se posveuje, predaje Bogu radi ostvarivanje uzvienog cilja nad njime, zato on ostavlja toga dana sve zemaljske poslove i predaje se jedino Bogu. St.14.15. Subota je sveta, ko bi je prekrio, Bog e ga istrebiti. Po trei put je sada podvuen znaaj subote. U st.15 se daje definicija subote i izrie kazna za prekriaj ove zapovesti. St.16.17. Izrailjci su trebali subotu da praznuju kao znak njihovog zaveta sa Bogom. To praznovanje je trebalo da bude veno, kao i stvorenja, koja je Bog stvorio u poetku, to su isto vena. Kao to stvorenja, koja je Bog odmarao u sedmi dan, tako i oni treba da se odmaraju toga dana. 3. Mojsije dobija pisane ploe. St.18. St.18. Poto je Bog govorio sa Mojsijem na Sinaju, dao mu je On dve ploe, napisane Bojim prstom. Na njima su bile napisane onih 10 rei, koje je sam Bog izgovorio. Sa ovim je bio zavet konano potvren. E. Raskid zaveta i obnavljanje. Izlazak 32,1-34,35. U ovome se odseku opisuje otpad izrailjskog naroda sluenjem zlatnom teletu, dok se Mojsije nalazio na Sinaju i kazna za ovaj otpad: postepeno ublaenje bojeg gnjeva, blagodarei Mojsijevim posredovanjem i moljenjem i ponovo uspostavljenjem zaveta Bojom milou i pratanjem. 1. Otpad Izrailjaca i kazna. (32,1-35) 1.Otpad naroda.St.1-7. St.1. Kako Mojsije dugo nije siao sa gore, narod je, pri kraju 40 dana, zahtevao od Arona da im naini "boga" koji e ii pred njima. Oni su traili drugog vou, jer nisu znali to se dogodilo Mojsiju. Bunntovnici su traili da se naini lik boga, koji e se nositi pred njima kada pou dalje. Oni su smatrali da moraju imati vidljivog predastavnika boanskog voenja meu njima, a ako to nemaju onda bar da imaju neki lik, na koje su bili navikli. Tako su oni prekrili 2 zapovest Bojeg zakona. Narod je uo Boji zakon i imao je dosta vremena da razmilja o njemu. Ali, oni su aka da se vrate u Egipat, a veina nije vie ekala Mojsija. (P.P.str.268/3). St.2-4. Aron trai od ena, devojaka i deaka njihove zlatneminue, moda zato da bi odustali od namere, jer je za to bilo potrebno zlato. Ali, kada su ono dali, on je uzeo zlato i od njega salio tele. Ovo tele je predstavljalo svetoga bika Apisa, koga su Egipani oboavali u Memfisu a koga su i Izrailjci dobro poznavali dok su bili u Egiptu. Ako bi se vratili u Egipat, tamo bi nali vie milosti kad bi pred sobom nali vie milosti kad bi prd sobom nosili lik bika, koga su Egipani oboavali kao najveeg boga. Apis je bio otelovljenje Ozirisa, nilskog boga i njegove ene Izide; on je najstariji bog, bog sunca. Ovaj bik Apis imao je isto ime kao i Nil,

195

Hapi, bog Nila i sunca. Dakle, kult Apisa je egipatski oblik oboavanja sunca. Njegovo sredite je bilo u zemlji Gesem, u Onu. Apis je simbol sunca, koje se budi. Ovo idolopoklonstvo je bilo oduvek najvei neprijatelj istinitog Boga i najvei zavodnik Bojeg naroda. Izrailjci su ponovo zapali u kult sunca eako im je subota bila objavljena i poznata. Aron je popustio na navaljivanje naroda i pokazao se slabi pred narodom. On nije ustao u odbranu Boje asti. Narod je bio odluniji u koliko se on vie kolebao. Tako se povealo neverstvo u narodu. I kad je narod povikao: "Ovo je, bog tvoj, Izrailju, koji te izvede iz egipatske zemlje", Aron je trpio to vreanje Boga iz straha od naroda. St.5.6. Izrailjci su se pod Sinajem klanjali zlatnome teletu i tvrdili da ine slubu Javi i mole mu se. (P.P.str.270/5). Ali, Gospod nije mogao prihvatiti takvo bogosluenje. Iako je ono bilo izvedeno u njegovo ime, predmet njihovog oboavanja je bio bog sunca, a ne Jave. Oboavanje Apisa bilo je propraeno najgrubljim izopaenjima. I sluba zlatnom teletu bila je praena neobuzdanou kakva se samo kod mnogoboakih nalazi. Jevrejska re "igraju" u st.6. oznaava igranje sa kukovima, pevanje i skakanje. Ovakvo "igranje" je bilo nemoralno i kod Egipana. 2. Mojsijevo posredovanje kod Boga. St.7-14. St.7.8. Jave zahteva od Mojsija da sie dole, jer je narod otpao od Boga, udaljio se od odreenog puta, nainio zlatno tele i tako raskinuo svoj zavet sa Gospodom. On se naziva vie Izrailja "svojim" narodom nego Mojsijevim, jer je on stvarno iz njega a bio je i njegov, poto ga je izveo iz Egipta. St.9.10. Bog dalje objavljuje Mojsiju da je posmatrao ovaj narod i naao da je tvrdovat, nesavitljiv i koji se neda voditi. Rei: "pusti me" pokazuju da se Mojsije ne bi trebao zauzimati i posredovati za ovakav narod. Bog bi unitio ovaj narod a od Mojsija bi nainio velike narod. (P.P.str.272/2). St. 11-13. Mojsije se u molitvi obraa Bogu i iznosi kako je On divno vodio "svoj narod" dosada, otkako ih je izveo iz Egipta, i kako ih je otrgao sa mnogo muka. Nije pravo da ih sada uniti u pustinji. Egipani bi sa preziranjem govorili da ih je odveo u propast. Zato da im se dozvoli ovo likovanje? Jave bi trebao da pomisli na praoce kojima se zakleo da e njihovo potomstvo uiniti mnogobrojnim i dati im Hanan u posed. (P.P str. 272/2) St. 14. Na ovakvu molitvu odustaje Jave od namere da uniti narod. Ali, time nije bilo jo postignuto oprotenje za sam otpad naroda nego samo za trenutno unitenje Izrailja. (P.P. str. 273/1) 3. Mojsijeva revnost za Boga. St. 15-29. St. 15.16. Kad je Mojsije siao sa Sinaja on je nosio u rukama dve kamene ploe Bojeg zakona (njegovog "svedoanstva") na kojima su bile s jedne i s druge strane napisane deset zapovesti. Ove ploe i urezano pismo bilo je Boje delo. Ovde se izriito napominje da je Bog pisao ove dve ploe. Iz ovoga jasno izlazi da je u ono vreme pismo (oko 1500. godine) ve bilo poznato i u upotrebi, jer je Mojsije poneo napisane ploe, da bi Izrailjcima i njihovim potomcima posluile kao "pisano svedoanstvo" izrazite Boje volje. (v. 34,27) Knjinice egipatskog faraona Amenofisa III i Amenofisa IV. koje su pronaene u Tel-el-Amarni, dokazuju da je vetina pisanja u vreme izlaska Izrailjaca iz Egipta bila vrlo proirena. Dok je starojevrejsko pismo kasnije postalo, pod uticajem fenianskog, asirsko i

196

egipatsko pismo sastoje se iz slogova a ne suglasnika. Kasnije je ovo prvobitno, "Mojsijevo pismo", zamenjeno starojevrejskim, a starojevrejsko, Jezdrinim ili kvadratnim (vavilonskim) pismom. St. 17.18. Silazei s brda Isus Navin, Mojsijev pratilac, uje viku naroda u logoru i misli da je to ratni okraj, da su moda Amaliani napali logor. Ali, Mojsije koji je viniji i preciznije slua odgovara mu, da to nije ratna vika, nego vreva od pesme i veselja. Oni nisu mogli videti s brda to se dole dogaa, jer je bio takav poloaj, niti ta se radi u logoru, ali prema Bojim reima mogli su slutiti. St. 19. Kad se Mojsije pribliio logoru i izbliza video tele i narod kako igra oko njega, razgnjevi se i u gnjevu baci ploe od sebe tako da su se razbile. U trenutku razoarenja smatrao je on sve svoje napore kod Izrailjaca u korist verovanja u Jave uzaludnim pa otuda i ploe sa glavnim zakonom ove vere nekorisnim (P.P str. 273/3) St. 20. Mojsije je odmah poao k zlatnom teletu, sruio ga i spalio u vatri, a zlato, kojim je bio obloen lik istopio. Istopljeno zlato je kovao u tanke ploe i sitno ih iseckao, zatim je te komadie trljao meu kamenima dok se zlato nije pretvorilo u prah. Ovaj prah je prosuo po vodi iz izvora sa brda. Narod je morao da pije tu vodu. Time je bilo slikovito prikazano nitavilo boga koga su oni oboavali. Moda je ovo simboliziralo "vodu prokletstva" koju e narod morati ispiti. St. 21-24. Mojsije poziva Arona na odgovornost za doputanje idolopoklonstva, a on se pokuava pravdati da je bio zaveden od naroda i to uinio u strahu od njega. On je, naime, uinio samo ono to je narod traio od njega. Da bi se opravdao, Aron potsea Mojsija na to, da i on poznaje ovaj na zlo brzi narod. On opisuje dogaaj da bi umanjio Mojsijev gnjev. Ono je dobijeno zlato samo bacio u vatru, da bi umirio narod i eto, dolo je do zlatnog teleta, kao da je stvar postala sama od sebe, bez ikakvog truda i rada. (P.P. str. 273/5). St. 25.26. Mojsije je odmah uvideo stanje u logoru. Poto im je Aron pustio uzde, narod se predao razvratu i tako se izloio sramoti i dopustio da se apue i ogovara meu neprijateljima Bojeg naroda. Mojsije se odluio da pobunu ugui krajnom strogou. On je stao na ulaz u logor, jer prema st. 19 a jo nije uao u logor a dogaaji iz st. 20. su se tek kasnije dogodili, i uzviknuo: "K meni koji su za Jave!" Iz ovih rei se jasno vidi da je ovde bilo otpada od Boga a ne neki simbol ili slika Jave. Leviti su se odmah skupili oko njega. St. 27. Mojsije se sada pokazuje kao Boji prorok i daje levitima jednu boansku naredbu: da pou po celome logoru, od jednog do drugog ulaska u logor i da izvuku iz atora i nepotedno pobiju sve koji su ostali uporni u idolopoklonikoj pobuni, ne alei ni prijatelja ni rodbinu, ak ni roenog brata. Mojsijeva odlunost je izazvala narod na brzu odluku. Svi koji su dosada neodluno stojali po strani, morali su sada da pokau svoju revnost za Gospoda. (P.P. str. 277/2) St. 28.29. Tako su leviti tom prilikom pobili 3000 ljudi i time je pobuna bila uguena. Ova mera se morala preduzeti pri ovakvoj pobune mase naroda. To to se narod nije pobunio protiv levita dokazuje, da se veina povukla i samo oni uporni i ozbiljni pobunjenici, kojih je bilo relativno malo, vili su pobijeni. -Kao nagradu za ovo hrabro delo, Mojsije obeava blagoslov celome plemenu. Zato to su revnovali i delom pokazali da Gospoda vie

197

ljube nego svoje po telu, treba da prinesu kao budui svetenici naroitu rtvu. Ovo je bila svakako rtva u svrhu preuzimanja svetenstva tj. ovlalenja za svetenstvo ili postavljenje u isto, to izlazi i iz izraza: "Posvetite se danas Gospodu (za svetenike)". (P.P. str.277/3). 4. Mojsijeva molitva za pokajani narod. St. 30-35. St. 30. Sutradan, po unitenju zlatnog teleta i sasluanja Arona, Mojsije je pozvao narod i rekao mu da je uinio veliki greh, za koji svakako nee izostati Boja kazna. Zato on namerava da se ponovo popne na Sinaj i pokua izdejstvovati oprotenje za njihov greh. St. 31.32. Mojsije se vratio na vrdo i molio Gospoda da oprosti narodu ovaj veliki greh. Ako Bog to ne bi hteo, MOjsije je traio da se i njegovo ime izbrie iz nebeske knjige, u koju su upisana imena svih ljudi. On nije mogao gledati kako Bog kanjava one, koji su njegovom milou trebali biti spaseni. St. 33.34. Bog ne prihvata Mojsijevu molbu u pogledu njega, jer On kanjava i brie iz svoje knjige samo one, koji su mu sagreili. Ali ipak Bog poputa ovakvom posredniku, koji sebe rtvuje iz ljubavi prema blinjima, i odlae kaznu za greh naroda za budunost a Mojsiju nareuje da narod povede u Hanan, pod vostvom njegovog anela. Dakle, prvobitni plan treba da se ostvari, nastavlja se delo osloboenja. St. 35. Javino nazadovoljstvo prema Izrailju je bilo vrlo veliko, Njegovo pohoenje, koje je imalo da bude kazna za njihov otpad u idolopoklonstvo, bilo je samo odloeno a ne obustavljeno. (P.P. str. 279/4). Posledice otpada naroda (33,1-23). 1. Boja naredba da se ide u obeanu zemlju i alost naroda zbog Bojeg odstupanja od njih. St, 1-6. St. 1-3. MOjsije dobija zapovest da povede izrailjski narod u zemlju, koju je obeao njihovim precima. Bog e pred njima poslati svoga anela, koji e ispred njih proterati stanovnike one zemlje. Jave nee i ne moe vie stanovati lino meu Izrailjcima, jer njegova sveta prisutnost moe samo doneti sud nad ovako tvrdovratim narodom, pa bi ih Bog unitio uzput. St. 4-6. Na ovakvu vest od Boga narod se veoma raalostio. to se jasno vidi po njihovom skidanju nakita sa sebe, naputajui Sinaj. Ovo se moe smatrati kao njihovo kajanje zbog velikog greha prema Jave, jer kad je ovek alostan on skida nakit. Sam Bog je oekivao i traio ovo, kao jasni i vidljivi znak njihovog kajanja i uslov za oprotenje. 2. Mojsije prenosi ator izvan logora. St. 7-11. St. 7. Mojsije je po bojoj naredbi skinuo onaj ator koji je dotada sluio za bogosluenje i razapeo ga sebi izvan logora, nazvavi ga "ator od sastanka". To je bio dokaz da im je Bog uskratio svoje prisustvo.To ih je bolelo i oni su u svome strahu oekivali jo vee zlo, naroito poto su uli Boju poruku preko Mojsija: "Da doem samo za as usred tebe istrebio bih te". (st. 6.) Otuda se Mojsije morao izdvojiti iz logora da ih Jave ne uniti. St. 8-10. Kad je Boji ovek izlazio iz logora i odlazio u "ator od sastanka", Izrailjci su ustajali i stajali pred svojim atorima iz potovanja, sve dok Mojsije nije uao u ator. A kad je ulazio u ator, stub od oblaka se sputao i zaustavljao na vratima, i Gospod je govorio sa Mojsijem. Kad je narod video stub od oblaka da se spustio nad vratima atora, narod je ustao i klanjao se prema vratima od atora. (P.P. str.

198

280) St. 11. U oblaku i iz oblaka govorio je Jave Mojsiju "licem k licu" ili "iz usta k ustima" (Broj. 12,8). tj. ne daleko sa neba, nego jedan prema drugome, kao to ovjek govori oveku. Po razgovoru sa bogom vraao se Mojsije opet u logor, dok je njegov sluga I. Navin ostajao u atoru kao staralac. 3.Mojsijeva ponovna molba. St. 12-17. St. 12.13. Bog je naredio Mojsiju da vodi narod u Hanan uz pomo njegovoga anela. Ali, Mojsije je dobro poznavao tvrdoglavstvo i pokvarenost ovoga naroda kao i tekoe sa kojima e se morati boriti. On je znao da nee moi bez Boje pomoi odvesti Izrailjce u obeanu zemlju. Zato je Mojsije molio za objanjenje i traio dokaz Bojeg prisustva. On zna da je kod Jave u milosti, jer mu je i sam rekao da ga znade "po imenu", to je dokaz da mu je blii nego drugi. Ali, Mojsije eli da mu Bog pokae put, tj. nameru sa Izrailjem, da Ga pozna tj. da mu se otkrije i pripozna, da je Izrailj ipak njegov narod. St. 14-16. bog obeava Mojsiju da e On ii sa njim na put, ali Mojsije jo nije zadovoljan. On je dobro znao posledice ako se narod prepusti svojoj sudbini. Mojsije ponovo moli boga da narodu povrati naklonost i milost, da preuzme vostvo naroda nadalje i dade mu znak svoga prisustva. Ako to ne uini bolje je da narod i ne kree dalje. Bez Boga uzaludno je ii dalje. Ako su Mojsije i narod zaista nali ponovo milost pred njime, On e poi sa njima i to e onda primetiti svi narodi. St. f17. Jave je voljan i to da uini radi Mojsija, koji je pred njime naao milost. Mojsije je sada nastavio sa raznim molbama i sve su mu bile usliene. 4. Mojsije trai da vidi Boju slavu. St. 18-23. St. 18-23. Mojsije sada trai ono to nijedan ovek nije nikad traio. On je molio da vidi Boju neobjavljenu slavu, za koju znaju samo aneli. Bog nije prekorio Mojsija za njegovu neumerenost. On e mu uslliiti i ovu molbu. Ali Gospod ne moe elju svoga vernoga sluge potpuno ispuniti. ak ni Mojsije ne moe podneti Boju slavu. On ne moe videti njegovu linost, jer svaki ovek koji bi video Boga mora umreti. Ali, on moe videti njegovu "dobrotu" tj. upoznati njegovo unutranje bie. Ovo bie se ispoljava u milosti i dobroti, koju je sam Gospod objavio u 34,6. Mojsije je ve osetio ovu dobrotu u ponovnom prihvatanju jednog otpadnikog naroda. Ovo je za Mojsija bilo od najvee vanosti. St. 21-23. Bog odreuje mesto "kod Njega" na vrh brda, gde se Mojsije treba da smesti na jednoj steni. Jave e u prolazu dozvoliti da njegova slava dopre do Mojsija u peini, u koju e ga sam Bog staviti. Zatim prolazei, Bog e ispruiti nad Mojsijem svoju ruku, da ne bi video njegovu slavu, nego tek kad proe, "s lea", jer Boga ne sme niko od ljudi videti. Boja slava je onaj svetli sjaj, koji okruuje njegovo bie. 3. Obnavljanje zaveta sa Izrailjem. (34, 1-35) 1. Nove ploe Bojeg zakona. St. 1-4. St. 1. bog nareuje Mojsiju da isklee od kamena dve ploe, kao to su bile one koje je Mojsije razvio, na kojima je Bog napisao njegov Zakon. Ako uzmemo da je razbijanje ploa bila posledica i znak prekraja zaveta, onda oprotenje i obnovljenje zaveta, zahteva ploe zaveta kao temelj i svedoanstvo toga ugovora. Razllika je samo u tome to sada bog samo pie

199

svoj zakon na dobijenim ploama, dok je prvi put dao i same ploe. St. 2-4. MOjsije treba da se pripremi za sutra ujutro, da bi se popeo na vrh Sinaja i pojavio pred Javom. Niko ne sme da se penje sa njime niti da se vidi na brdu, ni stoka ne sme u blizini brda da pase. MOjsije je tano onako uradio kao to mu je Bog zapovedio. 2. Javljanje boga Mojsiju. St. 5-10. St. 5-7. Jave silazi sa neba u oblaku na vrh Sinaja za ovaj sveani in. On je najpre uzviknuo svoje ime. Zatim je Gospod proao pored Mojsija, po svome obeanju prema 33, 19.22. u svojoj punoj slavi i pbjavio svoje ime: "Jave, Jave". Tako se bog "javio" MOjsiju tj. preko njegovog imena objavio njegovo unutarnje bie, njegovu etiku slavu, ali ne u nekom telesnom ulima primetljivom vidu nego u osobinama njegovog karaktera: u milosti, saaljivosti, obilnosti, dobrotom, puninom istine, vernou, nuenjem milosti hiljadama, pratanjem greha i nepravde, ali nikoga ne ostavljajui nekanjenog a kanjavajui grehe oeva ak na sinovima i unucima, do treeg i etvrtog kolena. St. 8.9. Mojsije se brzo poklonio do zemlje i niice pao pred boanskom slavom. Onu istu molbu, koju je Mojsije ve ranije izrekao (33,12 i d.) da Bog oprosti narodu i lino poe sa njima, ponavlja on i ovom prilikom. 3. Obnavljanje zaveta. St. 10-28. St. 10. Jave je spreman i On objavljuje da ponovo zakljuuje zavet sa Mojsijem i Izrailjem (st. 27) koji e se potvrditi udesima kao i prvi put. Ovde se misli na budue dogaaje na putu za Hanan koji su bili dokaz, da je Bog ponovo nainio ugovor sa Izrailjem i bio meu njima. U st. 11-26. iznose se propisi ovoga zaveta, to je u stvari ponavljanje, ponegde ak i doslovno pogl. 20,23-23,33. Oni se iskljuivo odnose na bogosluenje (rtve i praznike). St. 11-17. Najpre ozbiljne opomene da se ne uzima nikakvog uea u idolopoklonstvu, sklapali saveze onda bi bili pozvani da uzimaju uea u njihovim mnogovoakim obredima i jeli od njihovih rtava. Druga opasnost bi bila ako bi enili svoje sinove sa njihovim kerima, jer bi ih one zavodile na hanansko idolopoklonstvo. Najzad, zabranjeno je Izrailjcima da liju ma kakvi boanski lik, kao na primer tele. St. 18. Praznik presnih hlebova (mazot) treba da se praznuje sedam dana u mesecu Avivu, kao u 23,15. St. 19.20. Umesto da se sad spomenu jo druga dva od tri glavnih praznika, govori se o zakonu prvoroenog u pogledu stoke, kkoji se spominje ve u 13,12. i d. St. 21. OVde se subota izriito naglaava sa dodatkom, da se u taj dan naroito prestane sa oranjem i etvom. St. 22. Ovaj stih potsea na praznik sedmica, kao praznik prvina penine etve i praznik berbe, kao u 23,16. St. 23.24. Svaki Izrailjac je bio duan da tri puta u godini poe na hodoae u Jerusalim (v. 23,17). Sam Bog e uiniti da to jednom bude mogue narodu, jer e On njihove neprijatelje rasterati i granice obeane zemlje tako proiriti da se niko nee usuditi da ih napadne iz straha od Jave. St. 25. U pogl. 23,18. govori se uopte o postupku sa rtvenom krvlju i salom, a ovde se primenjuje samo na pashalnu rtvu. St. 26. Ova dva propisa su samo doslovno ponavljanje ve reenog u pogl.

200

23,19. St. 27. MOjsije treba sve ove rei tj. propise u st. 11-26. da pismeno sastavi, jer je Jave u duhu ovih propisa sklopio zavet sa Izrailjem. St. 28. Mojsije se nalazio na gori Sinaju 40 dana i noi, za koje vreme on nije ni jeo ni pio, nego ga je sam Bog odravao u ivotu. Ovaj se podatak odnosi na drugi Mojsijev odlazak na Sinaj, radi obnovljenja zaveta. Ovi 40 dana treba razlikovati od 40 dana spomenutih u pogl. 24,18. 4. Silazak MOjsija sa Sinaja i njegovo svetlo lice. St. 29-35. St. 29-32. Kad je MOjsije siao sa Sinaja sa ploama napisanog zakona, on je, i neznajui to, imao svetlu kou na licu, koju je dobio dok je govorio sa bogom. (P.P. str. 282/1) Tek kad ih je MOjsije pozvao pristupili su Aron i poglavari naroda k njemu i razgovarae s njime. Onda su pristupili i ostali i Mojsije im je objavio sve zapovesti, koje mu je Bog dao za njih na Sinaju. St. 33-35. Kad je Mojsije zavrio svoj govor narodu on je pokrio lice i otada stalno nosio pokrivalo. Samo kad je ulazio u svetite pred Jave, skidao je to pokrivalo dok ne iza/e i ne objavi narodu ta mu je bog zapovedio; posle je opet stavljao pokrivalo na lice. "Mojsije je imao mnogo da im saopti. Iz saaljenja prema njima, prekrio je lice velom". (P.P. str. 282/2)

F. Graenje atora od sastanka Izlazak 35,1-40,38 U ovome odseku se daje izvetaj o izvoenju svega to je Bog naredio MOjsiju, a to je opisano u pogl. 25-31. Sem otseka 35,1-3 koji objavljuje zapovest o svetkovanju subote, sve ostalo se odnosi na graenje atora od sastanka sa svim njegovim delovima, predmetima i svetenikim odedama. Narod je bio pozvan da dobrovoljno doprinese u materijalu i radu za izvoenje ovoga posla. Majstori su bili naimenovani i upueni u posao. Narod je pokazao veliku revnost i dao vie nego to je bilo potrebno. Sve je bilo nainjeno tano po Bojoj naredbi: zavesa, pokrivai, daske, zastori; koveg od zaveta, svenjak, sto za postavljanje, kadioni oltar sa kadom i uljem pomazanja; rtvenik, umivaonica u predvorju. Zatim svetenike odede. Sve ovo je predato Mojsiju, koji je na novu godinu druge godine izlaska iz Egipta, na boanski nain predao svetite redovnom bogosluenju. On je postavio hlebove za predstavljanje i podneo kad na kadionome oltaru, rtvovao rtvu paljenicu i jestivnu rtvu. Jave je prihvatio posveenje i kao vidljivi znak njegove prisutnosti pokazao se oblak i stub od ognja, koji ih je dalje vodio kroz pustinju u obeanu zemlju. 1. Pripreme za graenje atora od sastanka. (35,1-36,7) 1. Naglaavanje zapovesti o svetkovanju subote. St. 35,1-3 (31,12-17) St. 1.2. Posle uputstava dobijanih u pogl. 25-31. Mojsije poziva narod, da mu objavi Boju zapovest. Mojsije poinje svoje saoptenje sa najvanijom naredbom o svetkovanju subote, kao etvrte zapovesti. Da se ovaj zakon mora drati i pri pravljenju atora od sastanka, samo je po sebi razumljivo, ali se ipak naglaava da se odnosi i na ovaj sveti i vani posao. St. 3. Subotom ne smeju Izrailjci u svim svojim stanovima da pale vatru, to je za vreme drugih praznika ve bilo dozvoljeno. Ovo je bila naroita

201

naredba, jer ovo nije bilo samo po sebi razumljivo i zadiralo je u domainstvo. Ali, subota se izdizala iznad svih drugih praznika. Vatra na rtveniku je preutno bila odobrena, jer su se rtve prinaale i subotom. 2. Dobrovoljni prilozi za graenje atora od sastanka. St.4-9. (25,2-7) Ovde se iznose podaci o potrebnom materijalu za graenje koje treba Izrailjci svojevoljno da donesu. 3. Pozivanje majstora iz naroda. St. 10-19. Red nabrajanja predmeta koji treba da se naine od dobijenog materijala je isti kao u 36,8-39,31. Prema st.13. prve hlebove za postavljanje dao je narod (39,36) a Mojsije ih je postavio (40,23). Kasnije su ih svetenici pripremali i postavljali. U st. 18. se prvi put spominju ua. (39,40). 4.Narod pokazuje svoju spremnost da donese sve to je potrebno. St. 20-29. Izrailjci su napustili mesto gde su stajali pred Mojsijem i primili zapovest od Boga i poli svojim domovima da donesu sve to je bilo potrebno. Prema st. 21, vratili su se oni, "koje srce pobudi, i oje dobra volja okrete" i doneli skupocene i najvrednije predmete Bogu za njegovu slubu. Neke ene koje su znale da predu donele su ispredeno platno i kostret. Poglavari su donosili potrebno skupoceno kamenje itd. Ali svi su dragovoljno donosili priloge. 5. Pozivanje majstora i radnika na posao. St. (35),30-(36)1.(31.1-10) Mojsije je objavio narodu da je Jave pozvao Veseleila i Elijava kao rukovodioce i glavne majstore za ovaj posao. Oni su druge pouavali i pokazivali kako da rade. Oni su bili naroito veti u radu sa metalom, drvetom i kamenom. Bog ih je za ovaj posao naroito nadahnuo i obdario. 6. Velika dareljivost naroda. St. 36,2-7. Mojsije sada poziva sve sposobne majstore od njihovog posla na rad i predaje im sav prikupljeni materijal da od njega naine predviene predmete. Ali, narod je i dalje dragovoljno donosio svakoga jutra, dok to nije bilo javljeno MOjsiju. Bilo je doneseno mnogo vie nego to je bilo potrebno. Najzad je MOjsije zapovedio da se oglasi u logoru, da ne treba vie ni donositi niti to raditi za ator od sastanka, jer ima dosta priloga i jo je preteklo. Graenje atora od sastanka (36,8-38,20) 1. Sastavljanje atora. St. 8-38. 1./St. 8-19 (26,1-14). Sastavljanje i postavljanje etiri pokrivaa atora. -2./ St. 20-34. (26.15-30). Postavljanje drvene grae atora. -3./St. 3538. (26.31 id. 36 id.) Postavljanje zastora. St. 38 dodaje, da stubovi za zastore na ulazu u ator nisu bili celi okovani zlatom nego samo njihove glave i pojas u sredini stuba, dok su stubovi, koji su odvajali svetinju od svetinje nad svetinjama bili celi okovani zlatom. (st. 36.26,32), a stubovi u predvorju samo na vrhu okovani srebrom (38,17,19.27,17 id.). 4./ St. 37, 19. (25, 1022). 2. Pravljenje raznih predmeta atora. St. 37, 138, 20. 1./ St. 37, 19. (25, 1022). Koveg od zaveta i poklopac. 2./ sT. 10 16. (25, 2330). Trpeza sa hlebovima. 3./ St. 1724. (25, 3140). Sedmokraki svetnjak. 4./ St. 2528. (31, 15). Kadioni oltar. 5./ St. 29. (30, 2238). Sveto ulje za pomazanje i kad. 6./ St. 38, 17. (27, 1-8). rtvenik u predvorju. 7./ St. 8. (30, 1821. 40, 3032). Umivaonica (legen). - Na graenju atora od sastanka radile su i neke vete ene, gde je njihovo znanje i spretnost bila potrebna, na primer zavesa, zastori i

202

odela. Ovde vidimo da su ene donosile svoja ogledala i predavala ih da se od njih naini umivaonica. 8./ St. 920. (27, 919). Trem (predvorje). Opisivanje je delimino opirno, delimino slobodnije i sa nekim malim izmenama prema pogl. 27. 3. OBRAUN POTROENOG MATERIJALA, NAROITO METALA. (38, 2131). St. 2123. St. 21. je kao neki naslov za ovaj odsek. Mojsije je postavio Itamara, Aronovog sina da svri ovaj posao. Pod njegovim vodstvom su Leviti sve darove naroda izbrojali i izmerili i odredili njegovu upotrebu. Dakle, Leviti su se starali oko materijala dok su Veseleilo i Elijav izvodili sve to je Jave naredio. St. 24. Zlata je bilo upotrebljeno 29 talenata 730 sikala, po meri svetog sikla koji je iznosio 16,37 grama. Prema tome zlata je potroeno 1, 436 kg. 140, 1 grama. St. 2528. Srebro. Ovo je rezultat onoga u 30, 1116. opisanog poreza po glavi u naroda. Prebrojanih mukih glava bilo je 603. 550. Svaki je morao dati po 1/2 sikla Iznos je 100 talanata i 1775 sikala, to je jednako 4390 kg. 826, 25 gr. Od ovoga srebra upotrebilo se 100 talanata za salivanje 100 podnoja za stubove i daske atora. Od preostalih 1775 sikala nainjeni su ekseri za uvrenje stubova u trem i prevlaenje glava stubova. St. 2931. Bakra je upotrebljeno 70 talanata i 2400 sikala, to iznosi 58 kg i 932 gr. Od bakra su se nainila podnoja za stubove na vratima atora, rtvenik i reetka na njemu, kao i potrebna orua; zatim u tremu podnoja za stubove unaokolo i za ulaz, kao i svo kolje za ator i trem. 4. PRAVLJENJE SVETENIKIH ODEDA. (39, 131). St. 1. Odede su nainjene od raznog vezenog platna i izraeni jo mnogi ukrasi, sve kako je predvieno unapred. O krojenju odeda se ovde govori opirno i nevezano za ranije reeno u pogl. 28. - St. 27. (28, 6 12). Opleak (efod) Prema st. 3. isteglili su se listovi zlata i isekli kao ice i utkale u razne tkanine. - St. 2226. (28, 3135). Ogrta (meil). St. 2729. (28, 3943). Ostali delovi svetenike odede. (koulja, gae, pojas i kapa). - St. 30.31. (28, 3638). eona ploica (dijadem). 5. PREDAJA GOTOVIH STVARI MOJSIJU. (39, 3243). Jo jednom se nabrajaju svi predmeti i stvari koje su bile nainjene i predate Mojsiju. Mojsije je sve pregledao da vidi da li je sve nainjeno po Bojoj naredbi. Najzad je Mojsije blagoslovio sve majstore i radnike. 6. PODIZANJE I POSVEENJE ATORA I SVETENIKA. (40, 138). St. 1.2. Mojsije dobija naredbu da razapne ator od sastanka 1 dana, 1 meseca u godini i da unese sve predmete unutra. Ovo je vrlo dobro dolo, jer je bio poetak godine. Sada je trebalo da nastupi neto novo, da Jahve stanuje meu svojim narodom. St. 37. Ovde se spominju predmeti svetilita, redom od onih sakrivenih obinom ljudskom oku, pa sve do rtvenika i umivaonice u tremu. Zlatni (kadioni) oltar je bio stavljen izmeu trpeze za postavljanje i sedmokrakog svenjaka, i to vie napred prema zapadu (zastoru). Do sada se nita nije spominjalo o mestu rtvenika, a ovde se odreuje: pred vrata od

203

sastanka (st. 6.). St. 911. Svi navedeni predmeti sa samim atorom i svim sporednim predmetima rtvenika, treba da budu pomazani (posveeni) svetim uljem pomazanja. Ovim inom sve ovo postaje sveto. Po izvoru "i rtvenik e biti svetinja nad svetinjama" ne treba njemu pridavati vei stepen svetosti nego drugim predmetima, nego samo u onom smislu koji je ve dat u 27, 37. St. 12.15. Aron i njegovi sinovi treba isto tako da se pomau (posvete) za slubu u atoru od sastanka. Mojsije sam treba da dovede Arona i njegove sinove na vrata atora, da ih opere i obue im svetenike odede i onda pomae ih uljem pomazanja (up. 29, 410.). Ovim pomazanjem oni su odreeni za stalnu slubu u atoru dokle god traje ova sluba. St. 1633. Ovi stihovi opisuju izvoenje ove zapovesti od strane Mojsija. Prvo je podignut ator pa su onda uneeni svi predmeti. Sam Mojsije je postavio hlebove koje je narod doneo. On je isto zapalio i svenjak i prvi zapalio kad na kadionom oltaru. St. 34.35. Poto je ator od sastanka bio gotov, Jahve se vidljivo uselio. Oblak, koji je pokrivao vrh Sinaja (24, 16), spustio se na ator i pokrio ga, i "napuni se ator slave Gospodnje", tako da Mojsije nije mogao da ue u ator. St. 3638. Ovaj znak je ostao nad atorom od sastanka za celo vreme putovanja Izrailja po pustinji do obeane zemlje. Danju se video oblak, a nou plameni sjaj. Kad se podizao oblak, onda su se podizali i Izrailjci na put, a kad je poivao nad atorom onda su oni logorovali. Tako je bilo za svo vreme njihovog putovanja po pustinji. LEVITIK (Levitikus ili trea knjiga Mojsijeva) Ova se Mojsijeva knjiga prema poetnoj rei u originalu i svojoj sadrini naziva "vajikra" a znai "i zovnu Gospoda". Ona se jo naziva (u LXX i Vulgati): "Zakon o svetenicima" ili "Knjiga zakona o rtvama" i "Levitik" (Leviticus). - Ono sadri sve zakone koji reguliu odnos izrailjskog naroda prema Bogu i propise za obred po zavetu sa Bogom.

Zato se ova knjiga moe jo nazvati "Zakonik verskih i ivotnih propisa Izrailjaca kao Bojeg naroda". Bog je hteo izrailjski narod da odgoji za svoj narod, da mu da pravi ivot i bude u ivoj vezi sa Njime. Za tu svrhu On je naredio da se naini svetilite, kao mesto Njegovog imena, gde e se Njegova slava otkrivati. Jahve je tako stalno prisutan u narodu (Post. 40, 34). Ovaj narod je trebalo da se podigne na vii duhovni, verski i moralni stepen. Ali grh uvek odvaja oveka od svetoga Boga. Zato je Bog omoguio ljudima pristup k Njemu preko raznih ustanova i obrednih propisa, koji su trebali pojaati oseaj i priznanje njihovih greha da bi se na taj nain kod njih probudio oseaj potrebe za milou i opratanjem. - Ova je svrha ovih zakona i uredaba Levitika, ija sadrina se deli u dve velike grupe zakona i uredaba, od kojih prvo obuhvata pogl. 116. a druga pogl. 1725. Prva grupa poinje sa zakonima o rtvama. Posle zakona o rtvama sledi posveenje od

204

Boga odreenih svetenika, Arona i njegovih sinova. Zatim dolaze propisi o istim i neistim ivotinjama, kao i propisi o unitenju svega neistog. Ova se grupa zavrava sa ustanovljavanjem godinjeg dana pomirenja kao poslednji cilj. Druga grupa poglavlja ove knjige iznosi itav niz zakona i naredaba, da bi Boji narod mogao ostati u Bojoj milosti. To su propisi za posveenje ivota u hrani, braku i moralu, pa onda prelazi na svetost svetenika i rtava. Dalje govori o svetkovanju praznika i dnevnih slubi Bogu, a zavrava se posveenjem cele zemlje, ustanovljavanjem Subote i oprosne godine, za ije vreme treba ak i zemlja da se nalazi u slobodi i odmoru, a to simboliki predstavlja konano osloboenje nae planete i Boje dece od ropstva greha. Da bi se zavet utvren na Sinaju mogao sasvim zakljuiti potrebno je jo bilo da se iznese narodu kako blagoslovi za verno ispunjenje zaveta tako i prokletstva za prestupanja. U poslednjem poglavlju nalaze se jo, kao dodatak, propisi o zavetima (pogl. 26, 27). Tako je Levitik po svojoj sadrini samostalna knjiga u celoj Tori (zakonu) tj. 5 Mojsijevih knjiga. A.) ZAKONI I UREDBE ZAVETA. Levitik 1, 116, 34. I.) STAROZAVETNE RTVE. (Lev. 1, 17, 38.) Ovaj odsek sadri zbirku propisa o rtvama, ali ova zbirka nije potpuna i zavrena. U Lev. 22, 1730. i Broj. 15, 116. nalaze se jo bitne dopune o osobinama koje treba da imaju ivotinje, koje se prinaaju na rtvu kao i odnos drugih prinosa uz rtve, prilikom prinaanja tih rtava (Broj. 5, 510 , 15, 2228). to se tie rtava od pia za njih nam nedostaju iscrpniji propisi u celom Petoknjiju, odnosno postupanja sa njima. Isto tako o pripremanju prinosioca na prinoenje rtava kao i o formulama koje se izgovaraju prilikom prinaanja rtava nema podrobnijih propisa. O rtvama uopte. Mojsije nije prvi uveo rtve. One vode poreklo iz prvih dana ljudskog roda. Ne samo da je Noje rtvovao od istih ivotinja, nego vidimo i Avelja kako prinosi rtvu od prvenaca svoga stada (Post. 4,4). rtva vodi svoje poreklo jo iz raja (Post. 3, 21). Nju je ustanovio sam Gospod i ono je u tesnoj vezi sa planom spasenja. Bitno u rtvi je misao o predaji u cilju zamenjivanja ili zastupanja. U St. Zavetu ona se javlja kao centralna taka i slui samo u stvarima posredovanja izmeu Boga i ljudi. rtva je poznata svim narodima, to je dokaz da je ona istog

205

porekla i izvora, samo to su neznaboaki narodi, prema njihovim shvatanjima o boanskom biu, davali raznu sadrinu i formu i pridavali drugi znaaj svojim rtvama. Otuda je jedno isto sredstvo sluilo i za proslavljanje pravog Boga, kao i za neznaboaku idolsku slubu. Pre pada u greh, ovek je iveo u jedinstvu sa Bogom. Ono je usred greha poremeeno ali nije sasvim nestalo. iako je Bog kaznio oveka zbog prestupa Njegove zapovesti, On nije sasvim uskratio svoju milost, i pre nego to ih je isterao iz raja, obukao ih je u ivotinjsku kou, da bi pokrio golotinju njihovog srama i stida, jer su doli do svesti da su sagreili. Prva rtva je dakle pala jo u raju. Ona je predstavljala Hrista a koa Njegovu haljinu pravde. I posle izgnanstva Bog je odravao vezu sa njima. Ta veza je naroito izraena u rtvama, koja ih je trebala uvek podseati na obeanje spasenja. Ona je simbolisala Hristovu rtvu, zahvalnost za blagoslove i molbu za Boju zatitu. U ovom smislu su trebali i Kain i Avelj da prinesu svoje rtve. I Noje je posle potopa prineo ovakvu rtvu. Posle vidimo Avrama i druge patrijarhe da ine to isto. U Post. 9,4. zabranjuje se da se meso jede sa krvlju. To je zato to je dua ivotinje u krvi. Time je ve naznaeno da se dua ivotinje, preko krvi, posveuje Bogu. Dakle, ivotinjska krv kao sedite due pogodno je sredstvo za objanjenje predajee oveje due Bogu. Ovu istinu nisu moda jasno shvatili Noje i njegovi sinovi, ali patrijarh Avram je morao, da bi ovo potpuno razumeo, predati svoga jedinca sina, na mesto ovna (Post. 22). Ovim je Bog nauio Avrama, oca vernih, da ta rtva, predstavljena ivotinjom, koja se trai radi oienja, nije ljudski sin nego Boji. Sem toga, pouen je jo bio i u tome da Bog ne trai ljudske rtve, nego samo predaju srca Bogu kao tvorcu (Prie 23, 26). Pored rtve paljenice u vreme patrijaraha poela se prinaati u Hananu i jedna druga rtva, rtva zahvalnica, koja se prvi put spominje u Post. 31, 54, kad je Jakov pred Bogom uinio zavet (sporazum) sa Lavanom i priredio veeru, kojom je potvrdio taj zavet. Ova je veera od tada predstavljala jedinstvo oveka sa Bogom. Kada je Jakov poao sa svojim domom za Egipat, on je u Virsaveji, na granici obeane zemlje, prineo rtvu zahvalnicu, Bogu svoga oca Isaka (Post. 46, 1), da bi ovom rtvom izneo svoju molbu za ouvanje zavetne zajednice sa Njime i u stranoj zemlji. Bog mu je te noi odgovorio da On ide s njim u Egipat i da e ga opet vratiti u Hanan. Ne znamo da li su Izrailjci prinaali rtve u Egiptu, jer nema izvetaja

206

o tome. Svakako nisu zaboravili jer je rtva bila centralna taka njihovog bogosluenja u Hananu. Ostale rtve (rtva za greh, rtva za prestup) nisu poznate pre davanja obrednog zakona na Sinaju. Bog je bio sa patrijarsima. On ih je vodio i opominjao za grehe i prestupe. Opti propisi o rtvama Sve rtve imaju jedno opte ime "prinos" ("sveti prinosi", Izl. 28,38 up. Broj. 18, 9) sa kojima je trebali Izrailj da izae pred Gospoda (Izl. 23, 15 Ponav. 16, 16). Ti prinosi za rtvu su mogli biti; iste domae ivotinje i ptice, kao i biljni proizvodi, prema emu se sve rtve i razlikuju na krvne i beskrvne. etvoronone ivotinje za rtvu mogu da budu po zakonu sledee: goveda i sitna stoka, dakle samo pitome domae ivotinje, ije se meso jede (11, 3 Ponav. 14, 4) Od goveda i sitne stoke (i muko i ensko 3, 1) rtvuje se samo mlado a ne mlae od 8 dana (22, 27 Izl. 22, 29). Svaka ivotinja koja se prinosi treba da bude bez mane (1, 3. 10; 22, 19). Od ptica prinose se samo: mladi golubovi i grlice. Ovakva se rtva prinosi bilo kad su siromani prinosioci, kao zamena za vee ivotinje; za rtvu za greh i rtvu za prestup (5, 7; 12, 8; 14, 22. 31), bilo kao rtva za greh i rtva (paljenica) za oienje manje neistote. Od biljnih proizvoda za rtvovanje dolazi na prvo mesto: brano (2, 1), kolai beskvasni razne vrste (2, 47), i preno klasje ili zrna (2, 14), uz ega dolazi jo so i ee ulje i kad; ali nikada kvasac i med (2, 11). Ponekad dodaje se i vino u rtvama od pia ( Broj. 15, 5). Krvne rtve su: 1./ rtva paljenica, uvek muka etvoronona ivotinja ili golub. 2./ rtva zahvalnica (spasenja), koja se deli u tri vrste: rtva zahvalnica, rtva saveta i dragovoljni prinos rtva (7, 12. 16), samo muka ili enska etvoronona ivotinja nikad u golubiima. 3./ rtva za greh (okajanje) i 4./ rtva za prestup. Za ove dve poslednje treba da se prinese ovan (5, 15. 18. 25; 6, 6. 19, 21) ili jagnje (14, 12 Broj. 6, 12). Dok se za rtvu paljenicu i rtvu zahvalnicu mogu prineti etvoronone ivotinje i golubii, slobodno ili kao zamenu za vee ivotinje, pa ak u velikom siromatvu i samo neto brana (5, 11), za rtvu okajanja i rtvu za prestup mora se rtvovati samo ovan ili jagnje. Sve su se ivotinje morale dovesti "pred Gospoda" tj. u trem atora od sastanka pred rtvenikom ( 1, 3. 5. 11; 3, 1. 7. 12; 4, 4). Onaj koji prinaa rtvu, treba da poloi ruku na glavu ivotinje (1, 4), a posle je zaklati, oderati, raereit i pripremiti za rtvovanje. Zatim e svetenik pokropiti krvlju ivotinje oltar i zapaliti vatru na rtveniku

207

(1, 59). Kad se prinose rtve paljenice, zahvalnica i za prestup, krvlju se pokrope sve strane rtvenika naokolo (1, 5. 11; 3, 2. 8. 13; 7, 2). Pri prinaanju rtve za okajanje (za greh) jednim delom krvi se pomae rtvenik, a u naroitim sluajevima i rogove kadionog oltara u svetinji, a u svetinji nad svetinjama poprska se koveg od zaveta a ostatak krvi se izlije na podnoje rtvenika (4, 57. 1618. 25. 30). Svo meso se, kad je rtva paljenica, sa oienom glavom i utrobom ivotinje zapali i sagori (1, 8. 13). Kod rtava zahvalnice, za greh i za prestup se naprotiv spaljuju samo neki masni komadi: salo, salo to pokriva creva i to je na crevima, oba bubrega i salo to je na njima i ono salo koje pokriva slabinu i jetru (3, 911. 1416; 4, 810. 19. 26. 31. 35; 7, 35); ali meso od rtve zahvalnice (po odvajanju sala s grudima i desnim pleem to pripada Gospodu, za svetenike) treba da pojede prinosioc (7, 1517. 3034); a kod rtava za greh i za prestup, svetenici, mukarci e kuvati i pojesti na svetom mestu tj. u tremu (7,6). Kod rtve za greh, za prvosvetenika i ceo narod, spaljivana je cela ivotinja sa koom, utrobom i balegom, na istom mestu van logora (4, 11). Pri rtvovanju golubia, svetenik je pustio da krv istee niz stranu rtvenika ili ga je pokropio s krvlju ptice; zatim je golubie spalio na rtveniku, (poto je odvojio glavu i ptiiju neistou), kad su se prinaali kao rtva paljenica, a ako je bila za rtvu za greh onda je bila cela spaljena na oltaru, poto je glavu rasekao noktom i pustio da krv iscuri niz stranu rtvenika (V. 1, 15; 5, 8). Beskrvne rtve (prinosi) su prinaane kao rtve jestivne i rtve od pia. rtva jestivna se prinaala ili kao samostalna rtva ili u vezi sa rtvom paljenicom i rtvom zahvalnicom. Samostalni karakter jestivnih rtava, koji neki odbijaju, izlazi jasno ne sami iz 6, 13 i Broj. 5, 15 nego iz mesta koje im je dato u zakonima o rtvama, naime, izmeu rtve paljenice i rtve zahvalnice. Iz propisa Broj. 15, 116 da se uz svaku rtvu paljenicu i zahvalnicu prinese i rtva jestivna(prinos) od brana pomeanog sa uljem ili rtvu od pia (vina) i to prema veliini rtve ne moe se zakljuiti da su ove rtve samo dodaci uz krvne rtve, i da treba prineti samo u vezi sa ovima. Beskrvne rtve se prinose ne samo u branu sa uljem nego i u drugom obliku, kao: kolaii razne vrste, prena zrna i dr. Od samostalne rtve jestivne spali svetenik samo jedan deo (2, 2. 9.16), a ostalo peku svetenivi beskvasno kao najsvetije i jedu u tremu (6, 811). Samo rtva jestivna svetenika, morala se cela spaliti na rtveniku (6, 16). O prinaanju rtava od pia, u zakonu o rtvama

208

nema ni jedan propis. Izgleda da je vino bilo prosuto na podnoju okolo rtvenika (J. F. An*. III. 9, 4). Beskrvne rtve nisu bile sredsto za pomirenje niti su predstavljale neko zastupanje, one su samo darovi koje su Izrailjci u hlebu, ulju i vinu, kao plodovima polja, prinaali Tvorcu, kao simbol predaje svojih duhovnih darova. Zakon o rtvama igrao je veliku ulogu kod Izrailjaca. rtve su bile glavne i centralne take njihovog bogosluenja. Skoro ni jedan sveti in nije se obavljao bez rtave. Ono je predstavljalo oprotenje greha i pomirenje Boga sa celim narodom i pojedincem. rtva je bila duboko utisnuta u svest izrailjskog naroda. U njoj se izraavalo proslavljanje Boga, predanost, zahvalnost i ljubav. rtve nisu bile "korban" niti samo ritualnog znaaja, nego su se jasno mogli videti i upoznati glavni momenti, priroda i cilj starog zaveta ugovora. 1./ ZAKON O RTVAMA (1, 17. 38) 1. RTVE KOJE PRINAA NAROD (1, 16. 7) 1. rtva paljenica. St. 1, 117 St. 1. Poto se slava Gospodnja u oblaku spustila na ator od sastanka, Bog se javio po svom obeanju Mojsiju (Izl. 25, 22), da preko njega saopti svoju volju narodu. Prvo od ovih otkrivenja odnosi se na rtve, pomou kojih se Izrailj trebao pribliiti Bogu, da bi dobio Njegovu milost i naklonost. St. 2. Iz ovih rei jasno izlazi, da su Izrailjci i pre davanja zakona o rtvama prinosili rtve, a sada se propisom regulie prinaanje rtava. Na rtvu paljenicu se treba prineti samo etvoronone domae ivotinje: goveda i sitna stoka. Golubii se ne prinaaju. St. 3. 4. U ovim stihovima se iznosi nain prinaanja goveda na rtvu paljenicu. Ova rtva se zove paljenica, jer se cela ivotinja spaljuje na rtveniku. Govee treba da je muko i bez mane (22, 19 25). Prinee se "na vratima atora od sastanka" tj. u blizini (Izl. 40, 6), na rtveniku (oltaru za rtve, 17, 8). Bogu e biti ugodna ovakva rtva. Prinosioc treba da poloi ruku na glavu ivotinje. Ovo polaganje ruku je naroito nareeno u zakonu o rtvama (osim kod golubia). Negde je izostala ova naredba radi skraenja kao u st. 11. za ovce i koze; zatim kod rtve za greh (5, 6) i za prestup (5, 15. 18. 25). Ovaj obred nije znak svojevoljnog i svojom snagom steenog osloboenja od greha, nego simbol prenoenja svog greha na isto bie, koje neduno mora da pogine za ovaj greh. Sredsto pomirenja i oprotenja je krv rtve, kojom se pokropio rtvenik.

209

St. 59. Posle polaganja ruku sledi klanje ivotinje. Kod pojedinanog (privatnog) rtvovanja vrio je to sam prinosioc, a kod optih prazninih, Leviti i svetenik (2. Dnev. 29, 22. 24. 34) i to "pred Gospodom" ("Jahve" st.3). Svetenici uhvate neto krvi i pokrope rtvenik, a ostatak izlije niz strane rtvenika. Prinosioc odere ivotinju, isee na komade i oisti utrobu. Onda svetenici naloe vatru na rtveniku i nameste komade, glavu, salo i opranu utrobu, osim koe, koja pripada sveteniku, koji prinaa rtvu, i balege koja se baca. Cela ivotinja mora da se prinese na rtvu. St. 1013. Za rtvovanje sitne stoke (ovaca i koza), vae isti propisi kao i za goveda. Ovde se tano odreuje mesto za prinaanje rtava: "Na severnoj strani oltara pred Gospodom" (st. 11), zato to je juna strana odreena za oienje ili pepeo (st. 16). St. 1417. Kao rtva paljenica od ptica, uzimali su se samo grlice ili golubii. Izrailjci su veoma gajili golubove, i oni su se ubrajali u domae ivotinje, i grlica ima mnogo u Palestini. Oni su sluili siromanima za hranu, pa su bili i zamena za rtvu veih ivotinja. Za rtvovanje je bilo odreeno, da svetenik donese pticu kod oltara, rasee noktom glavu i spali celu na rtveniku, poto je predhodno ispustio krv niz stranu rtvenika. Volju i perje koje je oupao, bacao je svetenik na mesto za pepeo. To je rtva paljenica "na ugodni miris Gospodu" (st. 17). Ova rtva simbolie potpunu predaju pojedinca ili cellog naroda. "Ugodni miris" predstavlja uznoenje ove predaje Bogu. To je posveenje tela i duha. Prema Broj. 28, 19 po zakonu svakog jutra i veera prinaalo se na rtvu po jedno jagnje, a u subotu dva jagnjeta. 2. rtva jestivna i od pia (prinosi) St. 2, 116 (6, 716 Broj. 15, 412) Po redu posle rtve paljenice sledi rtva jestivna, ne zato to se uz ovu prvu prinosi (Post. 4, 3), nego zato to ona po svom znaaju stoji odmah posle ove prve. Opte ime ovim rtvama je dar (prinos), kojim moemo da steknemo naklonost i dopadanje vieg Bia, kao i dar u znak zahvalnosti. Ove rtve se prinose ili kao samostalne ili u vezi sa krvnim (ivotinjskim) rtvama. One se sastoje ili iz peninog brana ili od beskvasnih kolaa od belog brana ili od peninih klasova (zrna) prvina. Uz sve ove rtve jestivne mora se dodati ulje i so, a uz brano i prena zrna i kad. Od svega se ovog samo jedan pregrt spali na rtveniku a ostalo pripada svetenicima kao neto najcvetije (st.3). Prema Broj. 15, 412 uz krvne rtve ide sem brana i ulja jo i vino i to za rtvu paljenicu i druge rtve 1/4 ina na svako jagnje, za ovna 1/3 ina, za tele 1/2 ina.

210

St. 13. Prva vrsta rtve jestivne sastoji se od finog belog brana. Na njega se sipa ulje i na to se stavi kad. Svetenik uzme aku brana i ulje i ceo kad i spali na rtveniku. Ova smesa se zove minha. Ostatak se daje svetenicima i smatra se najsvetije, ni Leviti nisu smeli jesti, samo svetenici na "svetom mestu". St. 47. Druga vrsta ove rtve sastoji se od kolaa (pogaa): 1./ Peenicu pei bez kvasca. Oni mogu biti umeeni sa uljem ili samo namazani uljem. 2./ Moe da bude i minha peena u tavi. Oni se razlome na komade i poliju uljem. 3./ Minha u kotlu; to su kolai kuvani ili peeni u ulju. St. 810. Nain prinoenja kolaa. Ostatak pripada sveteniku kao najsvetije. St. 1113. Opti propisi za sve rtve jestivne. Nita sa kvascem ne sme se rtvovati (st. 11); uz svaku rtvu ide i so (st. 13). Med se isto ne dodaje. Kvasac i med su sredstva za ukiseljenje testa. Nita se uskiseljeno ne sme spaliti na rtveniku. Dok kvasac i med izazivaju u testu previranje i truljenje, ni jednu rtvu ne treba prineti bez soli. Ona uva od raspadanja i zato je pogodna da predstavi istu i nelicemernu predaju prinosioca rtve svom Bogu. Ova so se naziva "zavetna so", jer je ona u ivotu bila simbol zaveta. St. 1416. Trea vrsta rtve jestivne je od prvine tj. od prvih sazrelih klasova ita. Oni se pre na ognju. Ovo se i danas jede kao omiljena hrana u Palestini, Siriji i Egiptu. Ova se zrna peku na situ ili veu pomou vlakna u snopi i onda peku na vatri. Sve ove rtve od brana i ulja, kao najvanijih elemenata biljne hrane Izrailjaca, predstavljaju njihov svagdanji hleb, koji oni prinose Gospodu. Ali, one ne predstavljaju posveenje zemaljske (telesne) hrane, (jer su hlebovi od prvina bili meani sa kvascem i nisu se spaljivali na rtveniku), nego duhovnu hranu, koju crkva Gospodnja ima i uiva. I kao god to je hleb simbol Boje rei (Ponav. 8, 3. 11), tako i ulje simbolie Boji Duh, kao naelo sve duhovne ivotne snage. Ova hrana pomae da se podie unutranji duhovni ivot oveka. Tako su plodovi duhovnog ivota predstavljeni ovom rtvom. Kvasac i med ne smeju da budu, jer kvare duhovni ivot, a so titi i ojaava. Sem toga mora se dodati i kad koji predstavlja molitve, da bi duhovni ivot bio ugodan Bogu. 3. rtva zahvalnica. St. 3, 117 Trea rtva naziva se obino zahvalnica, ali to je rtva (iz zahvalnosti) za spasenje. Zakon razlikuje tri vrste ovih rtava: 1./ Iz zahvalnosi (blagodarnosti). 2./ Radi zaveta (radi ispunjenja). 3./

211

Dragovoljni prinos (od volje). One su samo od goveda i sitne stoke, i to oba roda. Golubii ne dolaze u obzir, jer je vezana sa jedenjem (veerom) rtve, za ta dva golubia nisu dosta. Znaenje ove rtve je: Gospodnja trpeza. ovek je Boji gost i on se raduje pred Gospodom. Bog je nevidljivi Gospodar ove trpeze, i prema tome u zajednici s ljudima. St. 15. Pri rtvovanju ivotinja se prinosi pred Gospoda (Jahve). Prinosioc polae ruku na glavu ivotinje, zatim se zakolje i krvlju pokropi kao kod rtve paljenice (v. 1, 35). Razlikuje se samo u upotrebi mesa. Na rtvu se prinosi salo, to pokriva creva i na crevima, oba bubrega se salom, koje pokriva slabine i jetru odeljenu od bubrega. Ova etiri komada obuhvataju svu masnou unutranjosti rtvovane ivotinje. Svo salo se spaljuje na rtveniku. Ova rtva se spaljuje sa svakodnevnom rtvom paljenicom (ujutru ili uvee), jer ona dugo gori dok sva ne izgori . Salo ove rtve se metne na rtvu paljenicu. St. 616. Za rtvovanje sitne stoke, muke i enske, vae isti propisi, samo to se svom salu kod goveeta (st.3) i kod koza (st.14) koje treba da se spali, doda kod ovaca jo i masan rep. Rep ovaca u Severnoj Africi, Egiptu i Arabiji imaju veliku teinu; u Palestini sve su ovce takve. Salo je hrana i miris ugodni za Gospoda, koju mu alje Izrailj. O upotrebi mesa ove rtve nita se ovde ne spominje, jer je to bilo potomcima dobro poznato, ali naroiti propisi su izneti u 7, 1136. 4. rtva za greh (okajanje). St. 4, 15. 13. St. 1. 2. Kod ove rtve obred je razliit prema linosti, za koju se prinosi. Treba razlikovati kada zgrei: 1./ pomazani svetenik, 2./ sav izrailjski narod, 3./ poglavar (knez) i 4./ obian Izrailjac iz naroda. Ova rtva se prinosi radi izmirenja sa Bogom, zbog prestupa neke zapovesti. "Ako neko protiv zapovesti Gospodnjih nehotice zgrei, inei ono to nije doputeno da se ini" (st. 2). Ovo isticanje zakona rtve za greh pokazuje da se ova rtva primenjuje ne na sve grehe nego na naroito izraene, na sagreenje pojedinca, ili itavog naroda. Samo nehotice (iz zablude, nenamerno) uinjeni gresi mogu se ovom rtvom oistiti, a za hotimian greh kazna je istrebljenje grenika Broj. 15, 2731. 1. Kad sagrei pomazani svetenik. st. 312. Zato to je prvosvetenik pomazanjem posveen za svoju slubu (8, 12), zove se on jo i "pomazani svetenik" (st. 3. 5. 16; 6, 15). St. 3. Ako on sagrei "da bude na greh narodu" tj. u svojoj slubi

212

kao zastupnik naroda, a ne u svom linom odnosu prema Bogu, on treba da prinese tele (mladog bika), bez mane (zdravo) na rtvu za greh. On prinosi najveu ivotinju, jer ima najvei poloaj u narodu. St. 4. Dovoenje, polaganje ruku i klanje kao i kod drugih rtava. St. 57. Drugaiji je tek postupak sa krvlju: pomazani svetenik treba da uzme jedan deo krvi i odnese u ator od sastanka. Tamo umoi svoj prst u krv i sedam puta kropi pred zavesom u pravcu vetinje. Posle pomae rogove kadionog oltara, a ostlu krv izlije na podnoje rtvenika. St. 810. Svetenik treba da izvadi "sve salo" iz teleta kao kod rtve zahvalnice i spali na rtvenik. St. 11. 12. A kou od teleta, svo meso, glavu s nogama, creva i balegu treba da iznese na mesto van logora gde se baca pepeo i tamo spali na vatri. Ovaj naroiti ritual (obred) s krvlju rtve kojim se odstupa od drugih rtava, ima svoga opravdanja u naroitom znaenju ove rtve. ivotinja se rtvuje za oprotenje greha i izmirenje. Polaganjem ruke krivca na glavu ivotinje prela je krivica na nju i ona mora da umre, jer je plata za greh smrt. Ovaj greh se nije mogao ukloniti prenoenjem na rtvu, aki i Bog nije oprostio. Zato je moralo da se krv unese u svetinju i sedam puta pokropi pred Gospodom i pomau rogovi kadionog oltara, to je simbol predaje Boanskoj milosti. Najzad se rtva spali izvan logora. Ona se morala spaliti jer svetenici nisu smeli jesti od ovakve rtve, greh je morao izgoreti i to van logora (Bojeg carstva). 2. Kad sagrei sav izrailjski narod. st. 1321. St. 1315. Ova se rtva za greh prinosi kad sav narod nehotice sagrei, kad nije znao da je greh a prestupio je Boju zapovest, a nije smatrao da je zgreio. Svaki prestup Boje zapovesti, svesno ili nesvesno uinjen, iziskuje rtvu za greh radi pomirenja sa Bogom, im se dozna za greh. St. 1521. Ovu rtvu prinose stareine naroda; zato svi meu ruku na rtvu, to treba da je tele. Obred je isti kao kod rtve za greh prvosvetenika ("onako kako se ini s teletom za svoj greh", "s teletom za greh" st.12). 3. Kad sagrei poglavar (knez). St. 2226. St. 22. 23. Neki poglavar plemena ili dela nekog plemena Broj. 3, 24. 30. 35, kad dozna za svoj greh, kad mu neko skrene panju na prestup koje od Bojih zapovesti, treba da prinese jare (mladog jarca) bez mane.

213

St. 2426. Obred je isti kao kod rtve za greh. 4. Kad sagrei obian Izrailjac iz naroda. St. 2735. St. 27.28. To su obini ljudi iz naroda, za razliku od svetenika, stareina i glavara. Ako takav jedan sagrei mora dovesti rtvu za greh, runjavu kozu bez mane, ili od ovaca, ensko (st. 32). St. 2935. Nain prinaanja obeju ivotinja je isto kao kod jareta (st. 23 i d.). U 5, 113. se iznose tri naroita sluaja krivice obinog Izrailjca, koji ako hoe da se pomiri s Bogom, treba da donese umesto koze i ovce (ensko), ako je siromaan par golubia, a kod jo veeg siromatva ak samo 1/10 finog, belog brana, kao rtva za greh. Slede tri sluaja: 1./ Kad je neko uo glasno izgovorenu zakletvu, ili joj je svedok, tj. moe da svedoi, poto zna neto o tome, a to ne eli da uini, nosi krivicu na sebi i mora da snosi posledice (st. 1). 2./ Kad se neko dotakne neke neiste stvari strva. Oskrvljeni su i oni koji to u neznanju uine, dodirom. Za njih vai ovaj odreeni nain ienja (st. 2.3). 3./ Kad se neko nepromiljeno zakune da e neto uiniti i lakomisleno to izrekne, a da nije na to mislio, on je ovakvim brbljanjem sagreio (st. 4). Kad neko bude kriv za ova tri sluaja, kad uvidi i prizna krivicu, mora prineti ensko od sitne stoke (st. 5). Ako ne moe da dovede ovu rtvu, onda dva golubie ili grlicu, jednu rtvu za greh, a drugu za rtvu paljenicu. Postupak je kao sa pticama. Ne navodi se ta da se radi sa pticom poto je istekla krv, da li cela da se spali, ili samo neki deo (st. 710). Ako neko nema ni dva goluba da prinese, moe prineti 1/10 efe finog, belog brana, kao rtvu za greh, ali bez ulja i kada, jer je to rtva za greh, tj. ima karakter minhe, i to ovakav nema plodove Bojeg Duha i ne moe poslati istu molitvu Gospodu, ali moe rtvu za greh. Svetenik treba od prinesenog dara na rtvu uzeti samo jednu pregrt i spaliti na oltaru, i tako traiti izmirenje za ovaj greh (st. 1113). 5. rtva za prestup. St. 5, 146, 7. Ove rtve se prinose samo u naroitim sluajevima, kad neko navue nehotice neku krivicu na sebe, kad se oteti neto to pripada Gospodu. One su uvek linog a ne opteg karaktera. Postoje tri krivice zbog kojih se prinosi rtva za prestup: 1./ St. 1416. Kad sagrei nehotice (uini neverstvo), ogrei se o stvari posveene Gospodu, tj. ogrei se o neto to pripada Gospodu,

214

oteti Njegovo materijalno pravo, darove, rtve, prvine, ili desetak, i to nehotice (u zabuni ili zaboravu; 4, 2). On treba da prizna svoju krivicu i prinese ovna bez mane kao rtvu za prestup. Ovan se uzima iz stada krivca prema "tvojoj proceni (Mojsijevoj) u srebrnim siklima", prema prestupu i prema ceni svete stvari i jo na to peti deo (27, 31). Nain rtvovanja je opisan u 7, 1 i d. i isti je kao za rtvu za greh, ija krv ne ulazi u svetinju, ali ipak se rtvenik pokropi krvlju. Ova rtva lii na rtvu paljenicu i rtvu zahvalnicu, a zakon za rtvu za greh vai i ovde. 2./ St. 1719. Ovde je re o nekoj nehotinoj povredi neke Gospodnje naredbe i prava. rtva za ovaj prestup je isto ovan samo to ovde svetenik treba da proceni tetu. Ovo nije materijalna teta i o nekoj naknadi i nije re, jer prestup neke Gospodnje naredbe ili prava ne moe se materijalno nadoknaditi. 3./ St. 6, 17. Prestup i neverstvo prema Gospodu ogleda se i u oteenju prava blinjih. Kad neko nekome odrekne ostavu (depozit), ili zalogu, ili ga lae za kraenu stvar, ili prevarom otetu, ili sakrije izgubljeno, ili se za to krivo zakune. Krivac mora da vrati takvu stvar (ili punu vrednost) i dometnue jo peti deo, i to onoga dana kada prinosi rtvu. Na ovu rtvu za prestup prinosi se ovan po "tvojoj proceni" (kako Mojsije proceni). 2.RTVE KOJE PRINAAJU SVETENICI (6, 87, 38) U ovom odseku iznose se dunosti i prava svetenika, koji obavljaju obred rtvovanja. To je pravilnik o prinaanju rtava u pogledu svetenika. 1. Zakon za rtvu paljenicu. St. 6, 813. Ovim stihovima poinju propisi dnevnih (svagdanjih) rtava paljenica (Izl. 29, 3842). rtva paljenica treba da gori na rtveniku celu no do jutra, i vatra stalno da se odrava. Svakog dana ujutru treba svetenik da obue svoju lanenu haljinu (stihar) i lanene gae i da ukloni pepeo sa oltara. Zatim e obui obine svoje haljine i izneti pepeo izvan logora na isto mesto. Oganj mora uvek da gori na rtveniku. Svako jutro i vee e svetenik spaliti rtvu paljenicu. Ovo je simbol stalnog proslavljanja Gospoda, koje ne treba de prestane ni danju ni nou. 2. Zakon za rtvu jestivnu. St. 6, 1418. Propisi u st. 7 i 8 su samo ponavljanje iz 2, 2.3, dok su 2911 novi propisi o ostatku, kojise nije spalio na oltaru. Ovo treba svetenici da peku bez kvasca i jedu na svetom mestu. To je Gospodnji deo

215

svetenicima ("najsvetije"). Njega jedu samo muki. Ovo vai za sve potomke, koji e dobijati prinose. "to se god dotakne toga bie sveto", znai kad se obian Izrailjac dotakne ovih najsvetijih dtvari, postaje i on svet, tako da se sada i on mora uvati neistote kao i posveeni svetenici, a da ipak nemaju svetenikih prava i preimustava, dokle navlae na sebe velike odgovornosti u obinom ivotu. Drugi propisi koji se odnose na svetenike,koji obavljaju odbred prinaanja rtava. Ovi zakoni ne spadaju u zakone za rtve obinih Izrailjaca. Na dan svog pomazanja trebao je Aron sa svojim sinovima da prinese korban ("dar-prinos-svagdanji"). Tako i u budue svaki svetenik koji se pomae. To je u stvari pomazanje svakog prvosvetenika za slubu. Ovo pomazanje traje 7 dana (up. Post 2,4. 7 dana stvaranja). Ali minha se nije prinaala svih 7 dana, nego osmoga dana, kad prvosvetenik nastupa u slubu.Ono se prinaa sa dnevnom rtvom, ujutro i uvee po polovinu minhe. Minha se razdrobi na komade i mora se sva spaliti, jer spada u vrstu rtve paljenice. Interesantno je da prvosvetenik prinosi za sebe samo minhu a ne krvnu rtvu, koja ukazuje na izmirenje sa Gospodom. To znai da se on mora samo sa onom rtvom pribliiti Gospodu, koja prestavlja plodove posveenja. 4.Zakon za rtvu za greh. St. 6,24-30. Ovde se iznose propisi o rtvi za greh obinog Izrailjca. Prvo se govori o mestu rtvovanja, a onda o najsvetijem karakteru mesa i krvi ove rtve. Svetenik e pojesti meso na svetom mestu (u tremu). Svako ko dodirne meso bie svet, a ko pokropi krvlju haljinu, treba da je pere na svetom mestu. Zemljani sud u kome se kuhalo meso, razbie se, da nebi neto ostalo u loncu u kome se posle moe pripremati obino jelo, a ako je kuhano u bakrenom sudu on e se istrti i napuniti vodom. Jesti moe od ovog mesa samo muki od svetenikog roda. Ali ovo vai samo za rtvu za greh obinih Izrailjaca (4,22. 5,13.), a meso od rtve za greh prvosvetenika ili itavog naroda (4,1-21), od koje se krv iznosi u ator od sastanka, ne sme da se jede,nego se spali.(4,12.21) 5.Zakon o rtvi za prestup. St. 7,1-10. Tek ovde se daju propisi o postupanju kod ove rtve. Klanje rtve i pokropljenje krvlju je kao kod rtve paljenice (1,5). Samo salo, kao kod rtve zahvalnice i rtve za greh (3,9 i 4,6), treba da se spali na rtveniku, a meso pojede svetenik kao kod rtve za greh (6,22). St. 9,10. iznose naknadno propise o rtvi paljenici i jestivnoj rtvi. Kao

216

nagrada koa i peen prinos (dar) pripada sveteniku u slubi, a svaki prinos zameen uljem ili suh, pripada svima svetenicima, osim to se prinosi na rtvu (askora). 6. Zakon za rtvu zahvalnicu. St. 7,11-36. U ovom otseku se nalaze sledei propisi: 1./O beskrvnim darovima (prinosima) na ovu rtvu (St. 12.,14), 2./ o jedenju mesa ove rtve ( st. 15,21) i 3./ O delu Gospoda od ovih rtava (st. 28,36). -1/ St. 12.14. rtva zahvalnica iz zahvalnosti (blagodarenja) kao prinos. Ona se prinosi uz rtvu kao zahvalnost za spas i hvalu Gospodu. Treba da se prinesu beskvasni kolai zameani uljem, pogaice bez kvasca namazane uljem i kolai od beloga brana preni i zameani s uljem. Ovi poslednji svakako su bili celi przeni u ulju od brana ve prenog sa uljem. Uz to jo hleb sa kvascem (kolaii sa kvascem). Od beskvasnih kolaia jedan se spali kao askora, ostali se daju sveteniku koji je u slubi . -2./ St. 15,21. to se tie jedenja mesa ove rtve, ono se mora pojesti istog dana, kada se prinosi. Ali kod rtve zahvalnice radi zaveta i dragovoljnog prinosa (od volje), moe se jesti i sutra dan. Trei dan se ostatak mora spaliti. Meso je sveto i ponovno jedenje posle 3 dana je neko oskrvnjenje (19,8). Ovo je opravdano kad se misli na brzo kvarenje mesa u toplim krajevima; ovako meso koje se dotaklo nekog neistog ne sme da se jede , nego da se spali. A ako neko jede od mesa rtve a nije ist, treba da se istrebi. ak i ako se ko dotakao neeg neistog: oveka, ivotinje "ili kojega mu drago gada neistoga" (sve neiste ribe, ptice i male ivotinje , 10,10-42), pa jede od rtve, da se istrebi. Ovde se misli na dodir strva na koje ivotinja bilo da se jede ili nejede St. 22,27. govore o zabrani jedenja sala i krvi, kao predmeta rtvovanja. Salo od crknute i rastrgane ivotinje se takoe ne jede, jer je neisto i opoganie onog koji jede. Ali za sve drugo, sem jela, moe se upotrebiti. Od redovno zaklanog goveeta, ovce i koze, uzme se salo, ali u zakonu ne kae ta se radi sa njime. Indirektno moemo to zakljuiti iz 17,3 i da za vreme putovanja po pustinji, svako ko kolje ivotinju treba da je dovede pred vrata atora od sastanka, kao rtvu. Svako klanje je izjednaeno sa klanjem radi rtvovanja. Salo i krv imaju svoju upotrebu po zakonu. A kad doe narod u Hanan, moi e se ivotinje klati na svakom mestu slobodno, samo se zabranjuje upotreba krvi (Ponav. 12,15 i dr. 21 i dr.). Razlog je tome, to, dok je klanje bilo pred vratima atora od sastanka, moralo se i salo rtvovati, a ne iz zdravstvenih razloga. Ovo vai i za ptice (st. 26 i d.)

217

ali ne za ribe, jer se njena krv posto je ima malo ne upotrebljava za jelo. Krv ivotinje se nikad nee jesti, jer je ona sredstvo za pretstavljanje ljudske due i izmirenja sa Bogom. ( Up. Ponav. 12,16). -3./ St. 28-36. Ovde se govori o Gospodnjem delu od rtava. Treba Gospodu prineti njegov deo (prinos). Prinosio je trebao svojom rukom da preda vatri odreene delove rtve (1,9), naime "salo s grudima". Grudi treba da "se obrnu tamo i amo (na jednu i drugu stranu) pred Gospodom". Grudi treba poto se "obrnu" pred Gospodom da se prodadu svetenicima. "Obrtanje" je obred koji se sastoji u tome, da svetenik preda grudi onome koji rtvuje u ruke i svoje ruke stavi pod njegove i onda pokree to u horizontralnome pravcu napred tj.prema oltaru, to prestavlja simboliku predaju Bogu i natrag, to prestavlja primanje natrag kao poklona, koji Bog ini svojim slugama svetenicima. Desno plee se predaje sveteniku koji je u slubi. Grudi to se obru i plea to se podiu, daje Gospod Aronu i sinovima njegovim (svetenicima) "zakonom venim" tj. kao neki sveteniki bir, dok traje njihova sluba. St. 35 i 36 su zavretak propisa o rtvi zahvalnici. "Od dana kad ih pomaza", ne od pomazanja, nego od uestvovanja, jer ova re u originalu znai udeo imati u delu odmeriti (ruku ispruiti). II. POSTAVLJANJE, POSVEENJE I STUPANJE SVETENIKA U SLUBI. (Lev. 8,1-10,20). 1. Osveenje svetenika i svetinje. St. 8,1-36. (Up. 2.M. 29,1-37.) Prema Izl. 29. Mojsije je obavio posveenje Arona i njegovih sinovca za svetenike, a sa time u vezi i pomazanje atora od sastanka i oltara rtvenog (rtvenika) sa sudovima. St. 1-5 Priprema za ovaj sveti obred. Mojsije treba da dovede Arona i njegove sinove pred vrata atora od sastanka i donese naroito pripremljena svetenika odela (2. M.28), ulje pomazanja (2. M. 30,23. i d.) potrebne rtve (2. Moj. 29,1-3) i kotaricu beskvasnih hlebova (kolae). Zatim pozvati ceo narod. St. 6-32. Dalje se opisuje posveenje svetenika i atora sa svim stvarima. Ovaj obred se deli u dva dela:1./ Posveenje odreenih linosti za sveteniku slubu,pranjem oblaenjem svetenikih haljina

218

i pomazanjem (st. 6-13) i 2./Prinaanje rtve od obuenih i posveenih svetenika (st.14-32). 1./Pranje, oblaenje i pomazanje (st.6-13). Bez sumlje Mojsije im je oprao celo telo, a ne samo ruke i noge, jer ovo telesno ienje simboliki prestavlja duhovno ienje od greha, (unutranje ienje), bez koga se niko ne moe pribliiti Bogu. St. 7-9. Zatim dolazi Aronovo oblaenje u svetenike haljhine. Mojsije mu oblai:koulju (stihar, Izl.28,39) i pojas (Izl. 28,39 i 39,22), i ogrnu ga platem (Izl. 28,31-35) i opleak (efod, Izl. 28,6-14) i naprsnik sa Urimom i Tumimom na njemu ( Izl. 28,15-30) i kapu na glavi (Izl.28,39) sa zlatnom ploom (sveta kruna) na elo (Izl.28,3638). Ova oprema simbolizira karakter vodstva ove slube. St.10-12. Pomazanje je obavljeno prema propisu Izl.30,26-30 (up.40,9-11) tj. prvo koveg od zaveta i ostale predmete u svetinji, onda rtvenik sa njegovim posuem i tek onda izli Aronu ulje pomazanja na glavu. St. 13. Pomazanje Aronovo kao prvosvetenika izgleda (a i po jevrejskom predanju) da je bilo drugaije od pomazanja obinih svetenika. Oni su bili samo namazani prstom sa uljem pomazanja po elu i uima (21,10.12). Pomazanje drugih stvari je obino, sem rtvenika, koji se sedam puta namazao, s obzirom na njegovu obrednu slubu. Ideja da se i predmeti pomau je stara i poznata dobro. (Post. 28,18;33,14). Ulje pomazanja predstavlja duha (duhovno ivotno naelo), a pomazanje svetenika njime znai njihovo snabdevanje i pomazanje Svetim Duhom. 2./Prinoenje svetenike rtve, (st. 14-32). Sa rtvovanjem se zavrava posveenje. Ona je trostruka, Mojsije kao posrednik zavjeta prinosi ovu rtvu. St. 14-17. Prva rtva je rtva za greh (tele) kao kod prvosvetenika i kad ceo narod zgrei (4,3.14). On je krvlju pomazao rogove rtvenika, a ostatak prosuo na podnoje istoga; salo je spaljeno na oltar, a meso sa koom i balegom spaljeno van logora. St.18-21. Druga rtva je rtva paljenica (ovan), koju je Mojsije prineo po zakonu (1,3-9). St. 22-39. Trea rtva je rtva zahvalnica ili rtva za posveenje svetenika. Ovan se za ovu rtvu prenosi samo od naroda, knezova i nazireja, a nikad od obinog Izrailjca. Ova se rtva razlikuje u obredu sa krvi. Mojsije je namazao krvlju desno uho Aroniu i palac desne ruke i palac desne noge kao i njegocim

219

sinovima. Uvo simbolizuje poslunost Bojim reima, desnu ruku pravilno obavljanje obreda, a nogu pravilno hodanje u svetinji, potpuna predaja Bogu u slubi. Zatim je uzeo Mojsije ulje pomazanja i krvi od oltara i pokropio Arona i sinove (st. 30), dakle i linosti i odela kao obeleje svetenstva. Ulje pomazanja je simbol Sv. duha, ali on vai ne samo za ove linosti nego i za njihovu slubu. Ove haljine ostaju prema Izl. 29,29 naslednicima da se u njima pomazuju. Po Aronovoj smrti Eleazar je obukao te haljine (Broj. 20,26-28). Svojstveno je postupanj sa mesom rtve (st. 25-29). Predaja ovih delova i stvari Aronu i sinovima oznaava posveenje njihovih ruku za darove rtava i prava na to, a spaljivanje sala na rtveniku predstavlja pouku svetenicima ta da rade sa salom, koje pripada Bogu. Obrtanje se prikazuje koji deo pripada sveteniku (grudi). St. 31.32. Jedenje (veera) rtve moraju svetenici kuvati i jesti pred vratima atora (Izl.29,31), u predvorju sa hlebovima iz korpe za posveenje svetenika, sami bez drugih jer je meso sveto i slui za pomirenje svetenika (Izl. 29,33); preostalo da se spali. Zajedniko jedenje predstavlja zavretak obreda posveenja svetenika. St. 33-36. (Up. Izl. 29,35-37). Posveenje treba da traje 7 dana za koje je vreme posveeni ne smiju da napuste vrata od atora, nego dan i no da ekaju da ne izginu. Sve, kao prvog dana ponavlja se sedmog dana, to je pojaanje posveenja punine, zato 7 dana. 2. Nastupanje sveteniaka u slubu. 9.1-24. St. 1-7. Osmi dan tj. naredni dan posle posveenja Arona i njegovih sinova je trenutak preuzimanja svetenike slube uz sveanu rtvu za svebe i narod, jer e im se Gospod javiti u svetoj slavi. ta treba svetenici i narod da rtvuju naznaeno je u st. 1-5. Poto je svet pripremljen, Mojsije je naredio da se obred obavi. Aron je prvo trebao da prinese rtve za izmirenje sveoje i naroda. St. 8-21. Prema redu Aron je prvo prinjeo rtvu za greh i rtvu paljenicu najpre za sebe (st. 8-15) pa onda za narod, (st. 15-21). Kao izraz pune predaje Gospodu, a posle toga na kraju jo rtvu zahvalnicu, kao potvrdu zahvalnosti za milost i molbu za dalju zatitu i milost (st. 18). Pri rtvovanju Aronu su pomogli sinovi. Sa rtvom za greh, postupao je Aron isto onako kao i Mojsije pri posveenju svetenika (8,14-17). Za narod rtvu za ggreh prineo je Aron kao i ranije (prvu) za sebe. Krv ove rtve ne doe po pravilu (4,16 i d.) u svetinju, nego se pomau rogovi od rtvenika, jer nije re o nekom naroitom grehu nego podseanje na dunost prema Bogu. Najzad

220

dolazi rtva jestiva (puna aka) da se spali na oltar. A na kraju (st. 18-21) dolazi rtva zahvalnica po zakonu. St. 22-24. Na zavretku prenoenja rtava, blagoslovio je Aron od rtvenika narod, podigavi ruke (up. Broj 6,22 i d.) I onda siao na podijum oko rtvenika na kome je stajao pri rtvovanja. Posle toga ode Mojsije sa Aronom u ator od sastanka, da bi ga u Svetinji predstavio Gospodu. "I slava se Gospodnja pokaza svemu narodu, jer doe oganj od Gospoda, i spali na oltaru rtvu paljenicu i salo" (st. 23.24). Pojava "slave Gospodnje" ( kao i u Broj. 16,19;20,6). Verovatno da se iznenada pojavila jaka svetlost iz oblaka koji je prekrivao ator od sastanka. Oganj, koji je spalio rtvu paljenicu nije doao s neba kao u 1. Dnev. 21,26 i 2. Dnev. 7,1 (Rabini uen da se vatra na rtveniku ouvala od ovog doba do Solomonovog hrama. Pri posveenju hrama, oni ue, dolo je ponovo vatra s neba i trajala sve do Manasije 2. Dnev. 33,16). Ali ovo se tvrenje ne moe biblijsko podkrepiti; sem toga rtve su se i ranije prinosile. udo u st. 24 ne sastoji se u spaljivanju rtvena rtveniku (udnovatom vatrom) nego u tome to je ve zapaljena vatra na rtveniku odjednom potpuno sagorela. Narod je pao niice i zahvalio Bogu za njegovu milost. "Bog je pustio oganji saegao rtvu na oltaru (P.P. str. 309/1). 3. Pogibao Nadava i Avijuda. 10,1-20. St.1-3. Tek to je Gospod uinio udo pri osveenju rtava, Nadav (Nadab) i Avijud (Abihu), najstariji Aronovi sinovi, pogiboe zbog neposlunosti (Izl. 6,23). ta se ovdje dogodili ne vidi se iz teksta potpuno jesno. Smatra se da je krivica u tome to su uzeli za kaenje "tui oganj". Pod "tuin ognjem" moe se razumjeti obina vatra. To je mogao biti taj "tui oganj". "Duh prorotva kae: Da bi spalili tamjan uzeli su obinu vartu, umjesto da uzmu svetu vatru, koju je zapalio sam Bog i koju je odredio za tu upotrebu." (P.P str. 309/2). iz st.12 i d. i 16 i d. jasno izlazi da se ovo dogodili na dan nastupanja njihovog u slubu. Nije nemogue da su ova dvojica htjeli uz klicanje naroda da proslave Gospoda kaenjem, a to nije bilo samo u nevreme, nego i oganj nisu uzeli sa rtvenika, i tako bili neposluni, a neposlunost je poetak otpada. Oni su htjeli obaviti svoje svojevoljno bogosluenje. U st. 3. tumai Mojsije Aronu Boiji sud: "To je to kaza Gospod kad ree: Posvetiu se preko onih koji pristupaju k meni, i proslaviu se pred celim narodom". To nije bio prekor Aronu nego samo objanjenje. Bog e se proslaviti ovakvim sudom jer je On svet (P.P. 311/3). St. 4-7. Djeca Aronovog strica su iznijeli leeve poginuluh da

221

ih pokopaju. Ovo je bio dokaz da su bili pobijeni samo od munje a ne izgoreli. Mojsije zabranjuje da se ua njima ali (razbarueni ili oiani ili razderanih halina) da ne doe vea kazna. Ni na pogreb ne smiju ii, jer su pomazani uljem, kao simbolom Svetog Duha koji sa smru nema nita zajednikog. St. 8-11. Dalje se nareuje svetenicima da ne piju vina ni silovitog pia (opijno pie od jema, urmi i meda) kad ulaze u ator od sastanka, da bi razlikovali sveto od nesvetog. St. 12-18. Mojsije ponovo napominje propise o djelovima rtva koji pripadaju svetenicima. Ostatak od askore pripada svetenicima, pa onda grudi od rtve obrtne i plea i plea od rtve podizane (da se jede na svetom mjestu). Onda Mojsije potrai "jare za grijeh" tj. meso ove rtve, ijase krv nije unosila u svetunju i jelo na svetome mestu, "ali gle ono bjee izgorelo" (st. 16). On se razgnevi na Eleazara i Itamarato nisu postupili po propisu. Trebali su da jedu ovu rtvu za grijeh. Ovo jedenje mesa je prestavljalo drugi nain prenoenja grijeha od grenika na svetinju. St. 19-20. Aron izvinjava svoje sinove, da su prineli svoju rtvu za grijeh i rtvu paljenicu "i to mi se dogodi". "Da sam danas jeo rtvu okajanja bi li to dobro pred oima Gospodnjim?" Kad je ovo uo Mojsije on je odobrio te rijei. III. PROPISI O ISTIM I NEISTIM IVOZINJAMA (Lev. 11,1-47; up. Ponov. 14,3-20) Razlikovanje ivotinja na iste i neiste ima ovdje istina prvenstveno obredni (ritualni) znaaj, ali ova razlika igra ulogu i u tjelosnom i duhovnom (relogioznom) i moralnom pogledu. Ova razlika meu ivotinjama vodi poreklo jo od poetka ivota na zemlji. Ve prvi ljudi (Avelj) je prinosi rtvu od stada. Zatim Noje ini ovu razliku. (Post. 7,2) Greh je nainio dubok razdor u cjelokipnoj organskoj i anorganskoj pripodi, tako da ima ak i kodljivih i otrovnih biljka (Post. 3,16). Koliko tek ovo vai za ivotinjski svijet (st.3,9.13). Ovaj svijet daje nam sliku grijeha i smrti i tako stalno podsea ljude na posledice otpada od Boga. Mada grijeh ima svoje poreklo i sedite u dui, ipak se on uvuka i u telo, kao nosioca due i tako teti telesni ivot, dok ne doe do raspadanja i smrti. Zato, ko hoe da ivi u zajednici sa Svetim Duhom, on mora da obrati panju i na tetni uticaj hrane na tjelesni, duevni i duhovni ivot ovjeka. Jedan nemaka poslovica kae: "ovek e biti ono to jede". ak i ivotinje koje ive po instinktu toe jesti i piti. Ljudi od vajkada ne jedu nekk zelje , biljke i ivotinje, jer su tetne. Neke je sama prirodad igosala

222

odvratnou. Otuda je kod svih naroda i religija starog diba postojala razlika na isto i neisto. Pa ipak ljudi ne odraaju panju na sve to. Oni su ve odavno izgubili svoj pripodni osjeaj, tako da vie ne osjeaju oviu razliku. Mada j e i moderna nauka otkrila da su neke ivotinje teka hranai kodljive za zdravlje, ipak ljudi danas, kre zdravstvena naela, jedu sve sa velilkom pohlepnou i neumerenou. Ali Bpg koji je stvorio sve ivotinje zna koje su za jelo a koje nisu. On nam je dao tu razliku. ivotinje koje nisu za jelo ne trebaju se gajiti u domainstvu; one se nisu ni na rtvu prinosole. Sem toga kad jo pomislimo da je nae tijelo stan (hram) Svetog Duha (2. Kor. 6,16;1.Kor.6,19.20;3,16.17) i da On nee da stanuje u telu koje je na ovaj nain opoganjeno, onda se moramo strogo drati ove razlike koja je ve u prirodi ivotinja vidljivo oznaena. St. 1-4. (Up. Ponov. 14,4-8). Ovde je rije o velikim etvorinonim ivotinjama. Ona ivotinja "koja ima papke razdvojene i ape razdvojene (rascjepane na dvoje) i koja preiva jede se. Ova dva obeleja nalaze se kod: goveda, ovaca i koza. Dalje vidi Ponov. 14,4-8, jelen, srna naroita vrsta u Palestini i Siriji, sa crveno-braon leima i belim donjim delom, ne bivola, nego jelena lopatara,esta vrsta u Africi i Evropi i danas, kozorog, divokoza, turov vo (divlji vo), jedna vrsta antilope velike kao jelen (jednorog); antilopa slina goveetu (koza kamenjaa. St. 4-8. ivotinje, kojima jedan od ovih dveju obeleja nedostaje,ne jede se jer je neista, kao na primer kamila, koju Arabljani jedu. Ona preiva ali njeni papci nisu sasvim razdvojeni nego pozadi ima neku grudvu na kojoj gazi. Zatim zec, daman jedna manja ivotinja oko Jordana, koja se hrani zeljem i lii na zecaali je bez repa i okruglih ui, nemaju ape (papke) razdvojene. Pitanje preivanja ovih dveju ivotinja je danas ispitana. Anatomski je utvreno da ove ivotinje nemaju 4 stomaka, koje imaju preivari. Ali one stalno rade sa gubicom pa su doskora (ak i Line) ih smatrali preivarima to u stavri oni nisu. Kad se uzme u obrur nauno pounavanje Mojsijevog vremena, moe se lako objasniti ova Mojsijeva zabluda u davanju primjera za objanjavanje Bojeg zakona o istim i neistim ivotinjama. Svinja ima papke razdvojene ali ne preiva. Nju mnogi narodi ne jedu ili zbog njenih stranih konih bolestiili zbog neistore. "Meso od nje ne jedite", ove ivotinje nisu za klanje i jelo, a strva se ne treba dodirivati. ovo vai i za iste ivotinje koje su u rastadanju. (St. 39) St. 9-12. (Up. Post. 14,9.10). od ivotinja koje su i

223

vodama,jedu se one koje imaju perajai ljuske (ribe), sve drugo je gadno i nioje za jelo. Po ovome ne jedu se samo sve ivotinje u vodi (sisari) koje nisu ribe kao zmije, dadevnjaci i rakovi, nego i ribe koje nemaju ljuske kao to se jegulja, keiga i dr. St.13-19 - (up. Ponov. 14,11-18). Od ptica nabrajaju se oko 20 vrstabez optih znakova, koji su zabranjeni da se jedu. To su veinom takve vrste kojie jedu mieve i neistou. Red poinje sa orlom (u svim svojim vrstama) kao carem prica a zavrava se kimenjacima, ljiljcima (slijepim mievima). Treba dodati i neizostavnu pricu Noja. St. 20-23. (up. Ponov. 14,19). Poslije ptica dolaze gmizavci, koji idu na etiri noge i lete. To su gadovi koji se ne jedu,osim onih meu njima, koji imaju stegno na nogama, kojima skau po zemlji. To su skakavci za koje se jo nezna kakvih je sve vrsta bilo i onim krajevima. Poznato je da narodi Azije jedu skakavce. U Arabiji se prodaju na tritu, nanizani na kanap ili u korpama. Osuene uvaju u vreama za zimu; oni su hrana siromanih. Vrste koje se jedu, peku se na aru ili plehu u pei pa se poslije izmjeaju sa maslacem (puterom) onda se jo dodaju zaini i sire. Glava krila i noge se bacaju. Oni se u vodi sa solju, ocede i sa puterom jedu. Oni se i sue, pa melju brano od koga se prave kolai. Izrailjci su smjeli jesti samo etiri vrste: arba, salema (solama), argola i agava. St. 29-38. Prema prethodnim prppisima o postojanju neistih (oskrvljenu) dodirom, ovdje se izmosi dodirivanje malih ivotinja koje gmiu po zemlji. To je etvrta vrsta ivotinjskog svijet. U stihi 41 i dalje se napominje da se ne jedu, jer se obino ne jedu. Osam vrsti su spomenute, kod kojih ne samo da je ovjek neist, koji njihov le dodirnu, nego i hrana i posue. Stih 31. ne mosli rei, da su samo ove ivotinje neiste, nego da one kad padnu u hranu i sudove i njih opogane. Dalje se kae, da su sve stvasri u koje padne ovakva ivotinja (drvene, kone i odelo) neiste do veera i da se stave u vidu. Svaki zemljani sud u tom sluajuj mora da se razbije i baci sa onim toje bilo u sudu, jer on uvue u sebe neistotu. I jelo i pie na koje padne ovakva voda je neisto; i sve na to padne njihovo mrtvo telo je neisto. Izvor i cisterna, gde se sakuplja voda, nee se opoganiti, jer nova voda dolazi, a ona sa kojom je le izvaen neista je. Ako padne na sjeme za sijanje, ono e biti isto, jer spoljnju neistou upije zemlja, kad doe sjeme u nju, ali ako je sjeme poliveno vodom, onda je neisto, jer prlja supstancu semena i plod je onda neist.

224

St. 39-47. Najzad se govori o dodiru sa ivotinjamakoje se jedu ali nisu zaklane, nego uginule, (leine). one su neiste (up. st. 24-28) ne jede se sve to pue po zemlji, zmije i crvi, i to ima etir noge, kao mievi, pacovi i krtice i dr. kao i insekti sa vie nogu. St. 44. opravdava ove propise time to Izrailj mora biti svet, kao to je Gospod svet i ist, koji ih je izveo iz Egipta. St. 46-47. - iznose u zavrnoj formi ove propise o hrani. Bog je dao znake da se ivotinje odmah mogu raspoznati da li su iste za jeli ili nisu. Tuje podrobno uzneseno ta je jede i ta se ne jede, od svih ivotinja na zemlji. IV; ZAKON O OIENJU (Lev, 12,1-15,33) U ovim poglavljima iznose se propisi o neistotama na ljudskom tijelu, koje se za due vrijeme ili krae spreavaju, da se stupi u vezi sa svetinjom ili se iskljuuje iz saobraaja sa narodom Boijim. Jasno je da je ova spoljnja neistoa samo simbol moralne neistote (grha). Nije trudnoa, raanje i umuranje ono to prlja (neisto), nego razna teenja i telo koje je izloeno smrti. Otud je le neist. Guba je na primjer iva slika smrti. Teenje je esto poetak raspadanja i smrti. Zakkon o ienju nema nikakvu drugu svrhu, nego da utusne u ovjeku duboko groenje prema smrti i ta ona znai za stvorenj aiji je uzronik greh. Sve je pod poklestvom greha. Ovaj zakon je trebao da bide neki voa i vaspita do Hrista. Oni su trebali da tee za Spasiteljem iz ove telesnosti i raspadljivosti. 1.IENJE PORODILJA (12,1-8) St. 2-4. Kad ena zatrudni i rodi muko, neista je 7 dana, kao kod mesenog ienja. Po isteku ovog vremena (osmaog dana) teba dete da se obree. Posle toga ona treba da ostane kod kue jo 33 dana, zbog ienja od krvi. Nita sveto ne sme dodirnuti niti u svetunju ui (ni jesti id rtava, uee u pashi i dr.) dok ne istekne vreme. St. 5. Ako se rod ensko, neistaje dve nedelje (14 dana) i da ostane kod kue 66 dana. ova razlika 7 i 33 prema 14 i 66 zasniva se na osnovu prirodnog telesnog muenja porodilje, koje je naroiti u prvoj sedmici jako i sa mnogo krvi. Ovo vrijeme od 40 i 80 dana mogu se objasniti samo brojem, gde 40 u drugom sluaju je udvostrueno na 80dana. Produenje vremena kod roenja enskog deteta je jedno staro miljenje da je odliv vode i krvi, kod enske due, nego kod mike dece. Svakako neki razlog lei i po samoj

225

prirodi kad je ovo bilo nareeno. St.6-8. Posle isteka vremena ienja od poriaja, treba da se prinese jagnje od godine na rtvu paljenicu i golube (grlica) na rtvu za grijeh, da se oisti. Ne radi deteta nego radi porodilje, jer ona je neista. Ovo ienje rtvom nije zbog etikog razloga, nego zbog njene tjelesne pojave (teenja). Dovoljno je i golube ili grlica za rtvu za grijeh, ali za rtvu paljenicu treba jagnje zbog znaaja jae predaje Gospodu posle toliko izostanaka od Gospoda dotione porodilje. Iz nevolje se moglo prineti na ovu rtvu i golupe. (st.8). 2. GUBA 13,1-14,57. (Ponov. 24,8.9) Propisi za gubu odnose se samo na takozvanu belu gibu (lepra), koja je tada verovatno bila rasprostranjena u Prednjoj Aziji a koja se tako jo i danas nalazi naroitio oko Jordana i Libanona. Ova guba (lepra mozaika) za razliku od od drugih gibaovako izgleda:Vie godina pred izbijanje ove bolesti pokae se bela (ukasta) pega, koja je neosetljiva u dubini koe (naroito na licu)a dlake okolo dobijaju istu boju. Kasnije probiju ove pege kroz tkivi do miia i kostiju; dlake potpuno pobele i otpadnu pa se onda stvore tvrde ptekline u elijskom tkivu. Koa otvrdne, postaje gruba i lui linfu koja stvara velike kraste, koje se sa vremena na vreme razdvoje i stvaraju sineraste irevekoji esto smrde. Kasnije oteknu nokti, saviju se i otpadnu, zubno meso se deformie i krvari, nos se zapui i povea koloina pljuvake. Nastupa velika slabost telai otupelost ula,groznica i veliki bolovi. Guba je tipini simbol greha i smrti. 1./ Guba na ljudima. (13,1-46). U opasnom stadijumu. (St. 137). Na koi: prvi sluaj (St. 1-8). Nateklo svetlo mesto (otok) sa pegom na koi. Da se dovede sveteniku, koji e ispitati bilest. Svetenik e ovakve oglasiti za gubave: Kad je dlaka na pegi pobelela i pega je nia (dublje) od koe. Ako nema sve znake svetenik e ga zadrati sedam dana; ako je isto stanje sedmog dana, zadrae ga jo 7 dana. Ako se tada pega smanjila i nije se rairila, proglasie ga istim. Ovakav treba da opere haljine i bie ist. Ali ako se kasnije proiri, mora se pokazati sveteniku. Drugi sluaj (St. 7-17). Ako guba izbije bez prethodnog izbijanja bele pege. Ako ima sve znake proglasie ga neistim. St. 12. iznosi sluaj da se giba prospe po celoj koi (od glave do pete); svetenik e ga oglasirti istim. Ovo brzo izbijanje gube na koi bila je kriza i bolest je prola; oa po telu e otpasti. Ali ako se pokae divlje meso, neist je, nije sasvim prolo.

226

Trei sliaj (St.18-23). Ako je neko na koi imao ir (gnijavicu) pa je zarastao, a na tom mjestu izie beo otok belocrvenkaste pege, svetenik e postuputi kao gore navedeno. etvrti sliaj. (St. 24-28) Kad se neko opekao pa se po opekotini pokae bela pega, svetenik e postupiti kao i u prethodnom sluaju. Na glavi ili bradi (St. 25-37). Ako ima opet ova dva znaka: belu pegu niu od koe, i na njoj dlaka tanka i ukasta, guba je. postupak svetenika kao i ranije, samo poslije 7 dana mora da se obrije, sem bilesnog mesta, i jo 7 dana ostane. Ako oianom poslije izbije, gubav je. Ako izbije crna dlaka po bolesnom mjestu ist je. Bezopasna vrsta gube (St. 38,39): Sitne bele pege po koi. Ova bolest postoji danas meu Arabljnima, (bahak.). One su nejednake veliine, bledo-bele boje, bez promene na dlaci. Na eli i polu eli (St. 40-44). Kome otpada kosa sa zadnjeg dela glave, proelav je, ist; a ako spreda otpadne isto pola je elav, ist je. Ali, ako se na polu eli ili na eli pojavi crvenkasto-bela pega, guba je. St. 45 i 46, iznose propise o izdvajanju gubavih iz ljudske zajednice. Oni maoraj da idu gologlavi (10,6) sa razdrtim haljinama (haljine alosti) i pokrivenom bradom (Jez. 24,17.22). On mora vikati: "Neist, neist" idok je bolestan mora da ivi izvan logora. Ponov. 5,2 i d.; 12,10 i d.; up. 2. Car. 15,5; 7,3). I danas ji ima na Istoku naselje gubavih van gradova. 2. Guba na lanu, vuni i koi i postupanje sa njom. (13.47-59). Ako bude guba na lenenom ili vunenom odelu ili koi, znakovi su sledei: zelenkasta ili crvenkasta pega. Sa stvrima se postupa kao sa ovekom. Ako je oglasi neistom mora se spaliti. Akko je neki deo ist treba je oderati i on je ist. 3. oienje izleenih od gube (14,1-32). Guba je rastadanje ovjekovog ivog tielai snage i zato je slika smrti. To isto ini i grehu duhovnom pogledu i zato gubavci ne smiju da budu ne samo u blizini svetinje nego i u saobraaju sa narodom Bojeg zaveta. Zato se isceljeni morao najprije oistiti prije nego to doe u vezu sa braom. Ima dve radnje (propisana pravila) za oienje u toku 7 dana. Prva radnja (st.2-8). Svetenik e izvan logora pregledati izleenog i onda e mu donijeti dve iste ive ptice (nezna se koje), drvo kedrovo,crvca (grimiza, kokus. vune crvene kao arlah ili komad takve krpe)i isopa. (Izl. 12.22biljka blagovan, mindak). Svetenik e zaklati jednu pricuu zemljanom sudu sa sveom tekuom vodom, tako

227

da krv padne na tekuu vodu i pomea se sa njom. Onda e uzeti ivu pticu sa drvetom, crvcom i isopomi sve to pognjuriti u vodu u sudu i sa time 7 puta pokropiti oienog a pricu pustiti da odleti. Obe ptice su simbol ienja. Putena ptica simbolie isceljenog, slobodnog u ivotnoj snazi, koji se vraa svone drutvu. Zaklana ptica nije rtva, nego simbol, koji oznauje da nije bilo Boje milosti on bi zbog greha umro. Pokropljavanje sa krvlju prestavlja simbolino ienje, a poto je ovdje rije o telesnom osloboenju krv je pomijeana sa vodom. Keder je simbol dugog ivota(Jer je otporan preme truljenju), kokus boja (crvac) prestavlja sveinu i snagu ivota a isop simbolie ienje od raspadanja smrti. Pokropljavanje 7 puta oznaava puno stupanje me narod zavjeta. Oieni mora da orere svoje haljine, obrije dlake na celom telu i da se okupa u vodi i onda je mogao ui u logor. Druga radnja (St. 9-20). Ima da izdejstvuje pristupanje svetinji i zajednici sa Bogom . Ovaj in poinje sednog dana i to sa telesnim ienjemianjem kose na glavi, brade i obrva i pranjem tela i odela. Osmog dana se prinosi rtva za pomirenje, dve ovce i jedno jednogodinje jagnje sa 3/10 efe brana sa uljem i jedan log (1/12 ina) ulja. Jedno jagnje za rtvu za prestup i jedan log ulja da se obre tamo i amo. Ovim obrtanjem ulja i jagnjeta predaje se Gospodu simboliki. POslije se to jagnje zakolje, a svetenik sa krvlju pomae prinosiocu kraj desnog uha i palac desne ruke i noge (simbol postupanja, sluanja i hodanja po Boijim zakonima). Zatim svetenik uzima ulje na levi dlan, umoi u njega i 7 puta pokropi oltar ("pred Gospodom), a sa ostatkom ulja uradi prinosiocu isto to i sa krvlju. Ulje prestavlja ivotni snagu i Duha, koji on dobija od Gospoda. Tek sada ga svetenik isti rtvom za greh. Na kraju dolazi rtva paljenica i jestiva. St. 21-32. Iznosi sluaj kada je isceljeni siromaan: za rtvu paljenicu i za grijeh dva golupeta, 1/10 efe brana pomijeanog sa uljem i log ulja, ali rtva za prestup, kao rtvu za posceenje mora je prineti, kao uskov za rehabilitaciju prava zavjeta. Ovde ima nekih izmena s obzirom na prirodu rtve. 4./ Guba po kuama i njuhovo uklanjanje. (14,33-53) Ovaj se zakon odnosi na ono vreme, kad Izrauljci budu u Hananu nastanjeni i imaju kue. Gospod moe da pustu gubu na kuue kao opomenu, da oni treba da zahvale Gospodu ne samo na njihovo telo nego i kue u kojima stanuju. Nema nikakve sumlje, to izlazi i iz st. 46 i 47, da guba ljudu ne izlazi sa ljudu na kue i obratno; samo koji namjerno tamo stanuju neisti su, ali oni nisu gubavi. St. 37

228

daje znake za ovo zlo, koja se javlja na biljnoj i pletenoj strukturi i starom upljikavom kamenu i stvrdnutom zidu. Kad bude nekom sumljivo on poziva svetenika koji dolazi da ispita, poto su se svi stanovnici iselili. Ako ima rupica crvenkastih i zelenkastih niih od povrine zida, onda e se 7 dana zatvoriti, ako se bolest proirila svetenik e narediti da se izbije i povadi kamenje i kua okolo grebe i to da se baci van grada. Ako se ponovo javi guba, kuu teba sruiti i materijal van grada baciti. St. 46. nareuje, daako neko u zatvorenu gubavu kuu ue bude neist do veera, a ako je jeo i spavao da opere i haljine. Akko se bolest nije proirila, svetenik e je oglasiti za istu. Obred ienja je isti kao kod gubavca (St. 4-7). 5. Zavrna forma za Lev. 13 i 14. koje govore o gubi (11,54-57). zakon o gubi je dat da bi se raspoznalo isto od neistog. 3. TELESNA NEISTOA ZBOG TEENJA ((15,1-33) Ovde razlikujemo ove sluajeve: 1. Teenje (sluzotok) kod mikaraca. (15,2-15). Ovde je re o polnom organu. Ovo teenj nije neka bolest hemoroida, jer nema izliva krvi, jo manje sifilistiko teenje gnoja(gonorea virulenta)jer izgleda da ova bolest nije bila poznata starim narodima, neg se misli, svakako , na bolest izlivanja semena, (goenorea) tj. ne svojevoljno, nego zbog slabosti polnog organa, povremeno curenje ovjejeg sjemena ili moda teenje usred karataralnog zapaljenja sliokoe molrane ceci. Bilo da izbacije ili zadrava u svom telu , neist je . Svaka postelja i posuda ovakvog je neista, a ko dodirne to ili sedne na sve te stvari. sem tog ko dodirne njegovo telo, mora da se okupa o opere haljune. I ako na sedlo na kome je sedeo neko sedneili ga didirne i ko ne opere ruke ako ga je didurnuo, neist da je. Zemljani sud koji je ovakav didirnuo da se razbije a drveni da se opere vodom. Po izleenju neka eka 7 dana, onda opere haljine i telo vodom i bie ist. Osmog dana se rtvije dva golubila kao rtvu za grijeh i paljenicu. 2. Neophodno izlivanje semena (efuso). St. 16-18. To je polucija u snu. Odelo i koa su neisti do veera. Ako stava kod ene, u ovom sluaju obije su neisti do veera; moraju se kupari. Ovde je re o koitusu a ne o konkubitusu. 3. Meseno vreme (pranje) ene. (St.19-24). ena koja ima vreme, treba da se odvoji 7 dana, i ko je se dotakne neist je do veera, i neto legne ili sedne i to je neisto.

229

Verme od 7 dana je uzeto zbog broja inae normalno je 3-5 dana. St. 24. propisuje, da ako bi ko spavao sa njome i njena neistota dola ne tu osobu i ona di bila 7 dana neista. Ovde je re samo o zajednikom spavanju i neistoti zbog enskog vremena. Ali, ako bi mukarac (mu) nju oblegaou to vreme namjerno, mora da se istrebe (Lev. 20,18 i Br. 5,13). U ovom stihu se misli na sluaj kad pri spavanju nastupi enino vrijeme sluajno, onda je neist onaj koji sa njome spava. 4. Teenje krvi bolesne ene. (St. 25-30). Ako kod ene tee krv ne u vreme redovnog pranja ili posle redovnog pranja neista je za to vreme, kao i sve njene stvari. Posle prestanka teenja treba da se oisti kao i miki kad ima teenje. (st. 13-15). St. 31. Pootrava propise o istoi, da nebi poginuli to skvrne ator od sastanka. St. 32 i 33. iznose zavrne formule ovog predmeta. V. DAN GODINJEG POKAJANJA (POMIRENJA) (Lev. 16,1-34). Sva prineena ivotinjska krv, koja predstavlja narodne grehe, cele godine nije dipirala do Bojeg prestola. Ona je samo unoena u svetinju i na nju prenesena, nagomilana i zato je trebalo opte ienje. Sem toga, i pored tanog pridravanja svih propisa, mogao je ostati neki nepriznati greh ili prestup nepokajan i neko ostati sa Bogom nepomiren. Zato je bio potreban jedan dan oianja greha za celu godinu. Zakon o ovom godinjem izmirenju sadri sledee: 1./ Propise o Propise o obavljanju opteg godinjeg pomirenja i 2./ Propise o obnavljanju ovog obreda i sveanosti svake godine. Ovaj dan se zove i "dan oienja". (23,27). 1. Propisi o obavljanju opteg godinjeg pomirenja.(16,228). St.1.2. Smtr Atinovih sinova, kao kazna njihovog svojevoljnog priblaiavajnaBojem prestolu (svetinji nad svetinjama; "u svetinju (svetite) iza zavese pred zaoklopcem, koji je na kovegu".), treba da je opomena Aronu da ne ulaze svojeviljno u drugo odeljenje svetita. Samo jedamput godinje,u odreeno vreme, na "dan oienja" i na odreen nain, jer Bog se javlja u oblaku nad zaklopcem (koporet). Ova oblak je oblak Boje slave i znak njegov eprisutnosti koja se manifestuje nad kovegom od zavjeta. Poto se sam Bog javlja u ovom oblaku, neist i grean ovjek ne sme da pristupa, nego samo pomazani i posveeni prvosvetenik i to po

230

propisu, sa krvlju odreene rtve za pomirenje. St.3-5.Sam0 ovako on moe ue u svetinju nad svetinjama (Izl. 26.33). Kao rtvu treba da prinese za sebe i svoj dom junca na rtvu za greh i ovna, na rtvu paljenicu. A za izrailjski narod dva jarca na rtvu za greh i jednog ovna na rtvu paljenicu. Poto se okupa(8,6) treba da se obue u naroiti"svete haljine" a ne u sveane. St.6-10. Sa rtvovanjem junca treba Aron i njegov dom da se oiste (izmire); a zatim ona dva jarca za narodni greh treba da metne pred Gospoda, (1,5) i da baci kocku za njima, koja e odluiti koji e biti "za Gospoda" a koji za Azazela. jarac na koga je pala kocka "za Gospoda" prinee se kao rtva za grijeh, a drugog "za Azazela" metnuti ivog pred Gospoda, "da se uini oienje na njemu" i pustiti u pustinju. Ovde se pod Azazelom ne podrazumeva neki demon koji kao zao duh zavodi ljude nego na samoga sotonu (avola), kao vou palih anela. Azazel stanuje u "pustinji", gde se jarac, odreen za njega, natovaren svim gresima, odvodi njemu Sotoni. Pustinja, kao slika smrti i opustoenja odgovara prirodi zlih anela, koji su otpali od izvora ivota i opustoili svet. Stih 11-14. Sada se prelazi na izvoenje: Aron treba da zakolje junca kao rtvu za greh, i izdejstvuje pomirenje za sebe i svoj dom. Pre nego to unese krv u svetinju nad svetinjama treba da uzme eravicu sa rtvenika i kada i ue iza zavesa (u svetinji nad svetinjama) i tamo kadi, tako da dim zakloni zaklopac od kovega. Prvosvetenik to treba da uini ne zato da ne vidi prisutnost Boju, nego da kad, koji je sibol molitve pokrije poklopac kao molitvom, da Gospod ne bi gledao na grehe, nego da bi im bio milostiv. Ovako zatien od Bojeg gnjeva zbog izrailjskog greha, Aron treba da se vrati u predvorje, uzme krvi od rtve i ponovo ue u drugi deo svetinje, umoi prst u krv rtve i pokropi po zaklopcu prema istoku, (dakle ne preko poklopca nego po ili sa prednje strane) i onda sedam puta pred zaklopcem pokropi. Stihovi 15-17. Zatim treba da zakolje jarca kao rtvu za greh za narod, i sa tom krvlju isto da postupi kao i junijom krvlju. To isto e se uiniti i u svetinji, u prvom odeljenju (za razliku od svetinje nad svetinjama, koje je u drugom odelenju, gde je poklopac). I svetinja treba da se isti od nagomilanih greha naroda, u ijoj je sredini ator od sastanka. Stihovi 18.19. (up. stihove 20. i 33) Iz ovog jasno izlazi, da se kao trei deo celokupne sveinje spominje i rtvenik (rtveni oltar) u predvorju. Izl. 30,10. propisuje samo godinje oienje kadionog oltara na dan pomirenja. rei "samo oienje neka ini" - treba razumeti na isti

231

nain, kao to je oistio svetinju nad svetinjama, treba i svetinju da oisti, u kojoj kadioni oltar zauzima isto mesto kao koveg od zaveta u svetinji nad svetinjama. Rei "izlazei od e ii" ne odnose se na izlaenje iz svetinje nad svetinjama u svetinju, nego iz svetita (ohel moed) u predvorje. U svetinju nesme niko ui, dok se obavlja in u svetinji nad svetinjama (stih 17), da niko svojom prisutnou ne uprlja svetinju. Oienje rtvenika bie pomazanjem njegovih rogova i pokropljenje ozgo, isto kao i u atoru od sastanka. Svojstveno je obredu na "dan Pomirenja" sledee: 1. da se krv obeju rtava unosi ak u svetinju nad svetinjama, pred Boji presto. Ovim je naznaeno, da pravo pomirenja moe da bude samo pred Bojim prestolom i 2. sedam puta pokropljenje krvlju triju svetih mesta i ienje njegovih svetih predmeta. Kako ova neistota nije fizike prirode, nego samo umiljeni uinci greha, koji se prenose na predmete, ovo ienje svetih mesta, moe da bude samo prenoenje greha krvlju na ove predmete. stvarno oienje greha nije izdejstvovano ovim obredima. (P.P. str. 305) Stihovi 20-22. Po oienju svetinje, Aron treba da dovede ivog jarca pred rtvenik i metne obe ruke na glavu i ispoveda (prenese) sve grehe i prestupe naroda. Onda e tog jarca odreen ovek odvesti u pustinju, sa svim narodnim gresima. Da bi smisao ove simbolike radnje bolje razumeli, moramo se potsetiti 5. stiha koji kae, da oba jarca treba da poslue kao rtva za greh. Ovaj ivi ne moe se smatrati kao jedini nosioc prenetih greha nego su oba rtve za greh, to su i gresi naroda ispovedani na oba jarca poleganjem ruku na njihove glave, iako se ovo izrino pominje samo kod postupanja sa ivim jarcem, a kod drugoga ne, Izrailj se oslobaao greha i prestupa pomou oba jarca, pomou jednoga, za koga se bacala kocka, "za Gospoda" i drugoga, za koga se isto bacala kocka "za Azazela". rtvovanjem jarca "za Gospoda", oproteni su gresi narodu, i narod ponovo uspostavlja zajednicu sa Bogom. Ali Izrailj je greenjem uspostavio vezu sa Azazelom, voom demona, koja se morala raskinuti, kad se izdejstvovalo pomirenje s Bogom. Odvoenje jarca, na koga su natovareni oproteni gresi, pretstavlja potpuni raskid sa grehom injegovim prouzrokovaima. Ovaj jarac je imao da vrati oou svih greha (sotoni) natrag sve grehe, koje je Gospod oprostio svome narodu. Ovaj jarac je morao da uzdigne u pustinji (prema Mini, Jona je bio strmoglavljen sa neke stene), dakle da pretrpi ono, to bi inae grenici morali da pretrpe, da su gresi ostali na njima (P.P. str. 305). 2. Opti propisi o godinjoj sveanosti dana oienja. (Stihovi 29-34)

232

Ovaj obred se obavlja 10. dana 7. meseca (Izl. 12,14). toga dana treba narod da posti (prema 23,32 od veera 9. do veera 10. dana). i zabranjen je svaki posao, kao u subotu. Ovo vai kako za domae tako i za strace (Izl. 12,49). Zapovesti o poenju i poivanju su kasnije (23,27 i dr. i Broj. 29,7) obnovljene, uz pretnju smrtne kazne. Ovo je jedini post u Mojsijevskim zakonima, a propisan je zbog velikog znaaja ovog dana. Prema 32. stihu i dalje naslednik prvosvetenika treba svake godine da obavlja ovaj obred, jer je on zato pomazan. Ovo nesavrenstvo u pomirenju pomou junije krvi, zahteva savrenu rtvu, venog prvosvetenika Hrista, koji svojom krvlju ue jedanput u nebesku svetinju nad svetinjama i tamo nae veni otkup (Jevr. 9,7-12). ZAKONI ZA POSVEENJE IZRAILJACA Levitik 17,1-25,55. I POSVEENJE IVOTA IZRAILJACA. (Lev. 17,1-20,27) Sadrina ovih etiri poglavlja sadri razne zakone, propise i savete da Izrailjci ne bi iveli kao neznaboci, nego po volji Gospodnjoj. 1. OSVEENJE HRANE (17,1-16) Izrailj ne sme vie da kolje domae ivotinje za hranu u logoru ili van njega, nego samo pred vratima atora od sastanka (stihovi 8.9) da bi se krv isalo rtvovalo Gospodu a ne poljskim demonima. (stihovi 3-7) Krv i strv ne smeju da se jedu. (stihovi 10-16). Ovi propisi nisu ponavljanje propisa o hrani (Lev. 11) nego vie radi prinoenja i jedenje rtava avolima. Stihovi 1-7. Propisi su dati Aronu i njegovim sinovima, jer oni vae ne samo za nraod, nego i za svetenike. Ovi otri propisi su zato dodati, da bi spreili Izrailjce, da vie ne prinose rtve avolima. Meu narodom se uvukao neznaboaki obiaj, da se jedan deo zaklane ivotinje posveuju kao rtva nekom boanstvu. Da bi se ukinuo ovaj obiaj, morale su se sve ivotinje klati kao rtve Gospodu, pred vratima atora od sastanka. Predvorje je suprotnost u ovome smislu "polju". Demoni, kao u Ponav. 32,17. su nemani, za koje se mislilo da ive u pustinji (Is. 13,21; 34,14) i njihovi se kobni uticaji mogu ukloniti samo rtvovanjem Ovo sujeverje i idolatriju primili su Izrailjci u Egiptu. Semrim su bogovi kojima je Izrailj sluio u Egiptu (I.N. 24,14; Jez. 20,7). Ime i predmeti vode poreklo iz Egipta, gde se jarac oboavao kao boanstvo. Stihovi 8-16. Slede tri slina propisa, koji vae ne samo za Izrailjce,

233

nego i za strance meu njima. Ko ne dovede ivotinju za klanje pred vrata atora od sastanka, mora da se istrebi. Ovim propisom je rtvovanje na nekom drugom mestu zabranjeno. Tako isto ovde se donosi kazna i istrebljenja iz naroda, ko prestupi zapovest o nejedenju krvi (3,17; 7,26 i d.) Uvde sam bog preti istrebljenjem, jer je lako da neko skriveno jede krv. Stih 11. iznosi razlog nejedenja krvi. Dua ivotinje je u krvi, a krv je sredstvo oienja i izmirenja oveka sa Bogom. Jo se naglauje da krv, ima tu osobinu da je u ivome telu sedite due, zato ona ne treba da se jede kod ivotinja. Stihovi 15. i 16. sadre zapovest da se jede od strva i raskinute ivotinje i zveri. Ovakav treba da opere haljine i da se okupa; neist je do veera. Ovde je re o jedenju iz neznanja. Ko nee da uini ovo zakonsko oienje, nosie svoju krivicu. Kod ovakvih sluajeva krv ostane u mesu ili ne iscuri sasvim. 2. POSVEENJE BRAKA (18,1-30) U ovom poglavlju se iznose razni propisi, koji imaju cilj da ukinu nemoralne obiaje Egipanja i Hananejaca, koji su se uvukli meu Izrailjce, i da na suprot tome ive po Gospodnjim propisima. Stihovi 1-5. "Ja sam Gospod Bog va". Ovim reima Bog podsea narod na Njegove obaveze pozavetu (ugovoru) izmeu Njega i njih. On im dalje obeava, da e imati ivot ako dre Njegove zapovesti i propise. On ima sve to stavlja na srce. 1. Propisi o rodoskrvljenju. (Stihovi 6-18). "Niko od vas da ne pristupa telu svoga tela (roaci)." Ovo se odnosi na krvog srodnika. "Otkriti golotinju", znai telesno se meati, (Jez.16,36; 23,18). Ovo telesno meanje se zabranjuje: sa 1. Majkom 2. maehom, 3. sestrom i polusestrom, 4. unukom sina ili keri, 5. erkom maehe, 6. tetkom i ujnom, 7. strinom, 8. snajom, 9. zaovom, 10. enom i erkom i sa majkom i sa unukom i 11. sa dve sestre u isto vreme, za njegovog ivota ("Ne uzmi sestre ene svoje", stih 18) Pretnja je sa istrebljenjem iz naroda. 2. Zabrana drugih vrsti nemorala i neprirodnih poroka (Stihovi 19-23). Stih 19 se odnosi na enu koja ima svoje vreme ili na teenje krvi posle poroaja. Prema 20,18 prestupnice treba da se istrebe iz naroda tj. smrtna kazna. "Sa enom blinjega svojega ne lezi skrvnei se s njom." (org. "...nemoj dati tvoj izliv semena"; u 15,16 isti izraz). To znai preljubu, koja se kanjava smru oba preljuboinca (20,10 Ponav. 22,22). Od telesne preljube prelazi se na zabrane duhovne preljube. Moloh je bio bog (kumir), kod Feniana i Kartoginjana

234

(nazvan jo Melkart, Velmeleh, Molkom), srodan sa Valom. To je bio bog sunca, kao Kronos i Saturn, kojima su prinoena deca na rtvu u upljoj i uarenoj statui naslikanoj sa bikovom glavom i ispruenim ljudskim rukama, kako uzima dete kao rtvu. Car Ahaz je Molohz, u dolini Hinom kod Jerusalima ("Gehena"), klao decu i rtvovao ih, predavajui ih uarenim rukama kipa da izgoru. (Jez. 16,20 i d. Jer. 32,35. 2.Car.23,10; 16,3. up. 106,37. i d.). Neki pogreno misle da ovo klanje i spaljivanje vatrom znai samo "voenje kroz oganj" (Ponav. 18,10), kao neko ienje i posveenje Molohu (krtenje vatrom). Stih 22. Govori o zabrani proroka pederastije, greha Sodome (Post. 19,5), u koji je neznabotvo sve dublje padalo. (Rim. 1,27), a pojavljivalo se i kod Izrailjaca. Zatim se zabranjuje skotolotvo (stih 23). I ovo oskrtvnjenje je porok koji se kanjava smru (20,13.15. i d. up. Post.22,19). Skotolotvo je poznato u Egiptu kao kult jarcu pa ak i sa enkom krokodila. Stihovi 24-30. Ovi stihovi iznose zavretak opominjanja, da Izrailjci ne ine one gadove, kojim su stanovnici poganili ovu zemlju. 3. SVETINJA ODNOSA PREMA BOGU I OVEKU (19,1-37) Predmet ovog poglavlja je raznovrsan i nema prave logine podele, to se moe objasniti prirodom predmeta. Njegova j svrha naznaena u stihu 2. "Budite sveti, jer sam ja svet, Gospod Bog va". Stihovi 1-8. Izrailj treba da bude Boji narod. Stih 3. iznosi prvi zahtev o potovanju roditelja i svetkovanju subote Gospodnje. Ovo su dva temelja moralnog ureenja i graanskog blagostanja. U 4. stihu obuhvaene su dve prve zapovesti dekaloga (10 zapovesti, Boji zakon. Od 5-8. govori se o vernosti prema Gospodu koji se izraava u prinoenju rtava i dranju svih propisa o nima. Stihovi 9-18. Ovo su propisi o dranju prema blinjima, naroito nevoljnima i potitenima, iz nesebine ljubavi. Ne treba rod sasvim ponjeti niti pabiriti. Izrailjci ne smeju da kradu i varaju. Da se ne kunu Bojim imenom za prevaru i la. Da ne zakida platu nadniarima, ni da samo prenoi kod njega. Plata se dnevno isplaivala jer je radnik naplaivanu naturi. Ljudi pod nedostatcima i manama da se ne rue i smetaju (up. 27,18). Pri suenju da se deli pravda, bez obzira na linost. Ne svedoiti krivo iz milostra za siromaha. Ne klevetati svoju brau i ne raditi na propast blinjih (Jez. 22,9), raditi mu o glavi. Ne gajiti mrnju prema bratu u srcu, nego ga opomenuti, Otvoreno mu izneti, ta se ima protiv njega. (Hristos je dao uputstvo u Mateju 18,15-17). Ne svetiti se i zlopamtiti sinovima

235

svoga sopstvenog naroda, nego ih naprotiv ljubiti kao samog sebe. Stihovi 19-32. Reima: "Uredbe moje drite", poinje druga grupa zapovesti, kojima se stavlja u dunost dranje za sveto fiziki i moralni poredak. Prvo se zabranjuje meanje Bojih stvorenja i sejanje raznih semenja. Prema Ponav.22,11. ne treba oblaiti odela od vune i lana, dakle meanje. Ove su zabrane imale u prvome redu svrhu, da opomenu narod neka se ne mea sa drugim narodima i neka se ne ene s mnogobocima. Haljine tkane od dvojakih stvari, pravili su mnogoboci i utkivali u njih likove svojih idola. Ovo je bilo zabranjeno Izrailjcima; da ne bi upali u idolopoklonstvo ili da ih na to ptsea. I tek pete godine mogu jesti sa drveta, sa Bojim blagoslovom. Stihovi 26-32 govore o tome kako Izrailjci treba da se uvaju od neprirodnih, idolatrijskih i neznaboakih dela. Meso u kome je krv ne jede se. Sve mora da je oieno od krvi. Dakle ne samo krv nego i meso u kome je zaostala krv. "Ne posmatrajte zmije ni oblake da bi po njima budunost gatali." (Stih 26/2). Vraanje po zmijama,i uote po ivotinjama, ali ne i proricanje po ktretanju oblaka, jer kod Jevreja o tome nema ni traga, nego oima omaijati. Ne brijati kosu okolo, tako da na vrhu ostane samo perin, kao to su radili neznaboci i Arabljani. Oni su i bradu brijali. to je bila naroita tonzura. (Jer. 9,25; 25,23). Dve zabrane unakaavanja tela. Prvo je izraavanje alosti kod istonih naroda, zasecanem ili grebanjem rukui lica, poznato kod starih naroda, a kod Arabljana, Abisinaca i Persijanaca i danas, a koje se uvuklo i kod Izrailjaca ipored zabrane. Ovde je re o telesnom bludu, kad se nagoni i samo dozvoli svojoj keri. Tako bi se ceo narod pokvario. Sad se prelazi na glavo: drati subotu i svetinju potovati. Pravo strahopotovanjje pokazuje vernost prema Bogu i Njegovom vostvu i iskljuuje svako sujeverje i bezboniko sredstvo da se dozna budunost. Zato neka se ne obraaju vraarima i gatarima da njih pitaju. Ovaj niz zapovesti se zavrava sa moralnom zapoveu da se stari potuju. U starcu se potuje Bog. Stihovi 33-37. Ima jo nekoliko zapovesti pravilnog sadraja. Stranca treba Izrailjci da smatraju kao domaeg (Izl. 12,19) i da ga ljube kao sebe, da mu ne uine nikakvu nepravdu. Na sudu da se ne ini nikakva nepravda. U trgovakom saobraaju da bude potena i prava mera. (O efi i inu u Izl. 16,36 i 29,40). Ova zapovest se ponavlja u Ponav. 25.13-16. Ne smeju da budu dve mere, nego samo jedna prava. (Stihovi 35.36). Stih 37. zavrava sa opomenom. 4. KAZNE ZA GREHE I PRESTUPE IZ LEV. 18. I 19.

236

(20,1-27). Stihovi 1-8. Za svaku idolatriju i otpad od Gospoda treba prekritelj da se istrebi, jer je prekrio zavet. Kogod posveuje Molohu svoju decu (svoje seme), da se pogubi (kamenuje). Sam Gospod e ovakvoga istrebiti to je okaljao Njegovu svetinju i obeastio Njegovo ime. Ako bi narod iz bilo kojih obzira prikrio ovaj greh, Gospod e istrebiti ne samo njega nego i one koji su sa njime greili. To isto vai i za one koji su se obratili vraarima i gatarima. Izrailjci treba da se odvrate od tih nezbnaboakih gadova, i da budu sveti, jer je i Gospod svet. Stihovi 9-18. Smru e se kazniti i onaj koji psuje oca ili mater. "Krv njegova na njega". Psovanje roditelja je krvna krivica (Post. 4,10. Izl. 17.4). Smrt mora da ga pogodi prema Post. 9,6. Istu kaznudobijai preljuboinac (18,20). Pa onda onaj koji se telesno mea sa enom svoga oca (18,17 i d.) i sa svojom snajom. (18,17), pa onda pederast (18,22). Ko bi optio sa enom i njenom majkom, neka se spale poto poginu (18,17). Za skotolotvo kazna je smrt. (Stihovi 15,16) I jo meanje sa pastorkom i polusestrom, kao i odnoa sa enom u doba njenog vremena (18,9,11,19). Smrtna kazna za sve ove sluajeve za oba prestupnika kao i za obleenu ivotinju obavlja se prma stihu 2.27. i Ponsv. 22,21. idr. Kamenisanjem i potom spaljivanjem. Stih 14 ne govori o spaljivanu ivih, nego kao i u I.Nv. 7,15.25. o spaljivanju leeva. Stihovi 19-21. Za ove sluajeve nema kazne vlasti nego njima se samo preti, "neka nosi bezakonje svoje" i "neka pomru bez dece". Sam Bog zadrava za sebe aznu: Brak sa tetkom i ujnom (18,12 i d.), sa strinom (18,14), i sa zaovom (18,16). Stihovi 22-27. Kao i zapovesti u 18,24 i d. tako se i ovde spominju i kazne sa opomenama, da se Gospodnje zapovesti i saveti dre i uvaju od svakoga neznaboakog gada. Opomene su opravdane, jer je godpod oterao stanovnike ove plodne zemlje, radi tih gadova i dao je njima u naslee. On eli da se oni odvoje od neznaboekih naroda. Zato treba da razlikuju isto od neistog, i da se ne prljaju onim to je neisto u telesnom i duhovnom pogledu. Oni treba svakog oveka ili enu, u kome bi bio neznaboaki duh pogaanja, da istrebi kamenisanjem, da se gad oisti iz naroda. II. SVETOST SVETENIKA, SVETIH STVARI, DAROVA I RTAVA. (Lev. 21,1-22,33) 1. SVETOST SVETENIKA (21,1-24) Kad Izrailjski narod, pozvan da bude Boji narod treba da bude bez

237

mane onda treba to svetenici jo pre da budu. Kao boje sluge oni treba da su uzor za ceo narod, kao sluitelji oko Boje svetinje. U svome domaem ivotu kao i u slubi mora da su besprekorni. Stihovi 1-6. Svetenici ne smeju da se opogane mrtvacem u narodu, osim u sluaju smrti svojih najbliih krvnih srodnika. Oni mogu da idu na ovakvu sahranu. Smisao 4. stiha je nejasan. Ovde se misli na mua, glavu porodice u sluaju smrti svoje ene. Pravi smisao ovoga stiha moe se razumeti samo onda ako sredimo stihove. Stihovi 1-3 su u vezi sa stihovima 5. i 6. a stih 4. ima veze sa 7. stihom. Prema tome svetenik kao mu i glava porodice ne treba da se opogani uzimajui za enuneku nemoralnu i sumnjivu osobu. On time oskrnjava svoje stanje i poloej. Nikako se ne moe ovaj stih razumeti tako, da se svetenik oskrvnjava u sluaju smrti svoje ene, jer us mu i ena jedno telo. (Post. 2,24). ena je muu blie nego mati, otac, brat i sestra. Oni ne treba da prave ele, brijajui kosu i krajeve brade, kao i rezanje tela. Sve to je neznaboaki, a oni su Boje sluge. Stihovi 7-9. Svetenikom svetom ivot mora da odgovarao i njegov brani i domai ivot. On ne sme da se eni sa javnom bludnicom, ni palom devojkom (silovanom), ni jednu odbaenu (razvedenu) enu; dakle enu od nemoralnog i sumnjivog ivota, jer ne odgovara svetosti sveptenikog poziva, nego samo sa devojkom ili udovom besprekornog karaktera. I svetenika porodica treba da ivi besprekornim ivotom. Ako ker nekog svetenika provodi blud, i obesveuje oca treba da bude kamenisana i posle spaljena. Stihovi 10-15. Prvosvetenik treba da je potpuno besprekoran svet i ist, jer na njegovu je glavu izliveno ulje pomazanja. On se oblai u svete haljine (8,7-12; 7,37), on ne sme da otkriva glavu i razdere haljine. (10,6), ni jednom mrtvacu ne sme ii, ni u sluaju smrti oca i matera. On ne sme iz svetinje da izae da bi nekog poalio ili sahranio. On se sme da eni samo sa devojkom, Izrailjkom "On nee skrvniti (obesvestiti) semena svojega (potomstvo) u narodu svom", stupanjem u brak sa enom,koja ne odgovara svetosti svoga poloaja. Stihovi 16-24. Propisi o telesnim nedostatcima svetenika. Poto se na telu spolja izraava duhovna priroda i osobina oveka, svetenik mora spolja biti bez ikakve telesne mane. Za to ne sme neko od Aronovog potomstva "od kolena do kolena" tj. sva pokoljenja u budunosti, ako ima kakvu manu na telu, da pristupa do zavesa, dakle, u svetinju i oltaru (rtveniku u predvorju) neka se ne pribliuje, da ne prinosi rtve ni postavlja hlebove. Mana je ako je neko hrom ili

238

su mu nenormalno udovi razvijeni. Na primer ima 11 prstiju, ako je grbav itd. Ali oni mogu jesti svete stvari samo ne obavljati sveteniku slubu. 2. SVETOST SVETIH STVARI (22,1-16) O ovome je nareeno: 1. Da ni jedan svetenik koji je neist, ne sme ih dodirnuti i jesti; i 2. ni jedna osoba, koja ne pripada svetenikoj porodici ne sme da jede ove stvari. Stihovi 2-9. Stihovi 2. i 3. govore o svetim stvarima (darovima) naroda, koje on posveuje Gospodu. Oni ne smeju da te stvari zloupotrebe, i da tako obesveuju sveto Boje ime. Ovi posveeni darovi ne dolaze na rtvenik, nego se kao obrtane rtve predaju Godpodu, a On ih ustupa svetenicima (Broj. 18,11-19; 26-29). Stihovi 4. i 5. iznose sluajeve neistote, kad se mogu da oskrvne svete stvari. Osoba koja je neista, bie neista do veera. Nek se okupa i po zalasku sunca bie opet ista. Crkotina ili rastrgano naroito ne smeju svetenici da jedu. Stihovi 10-16. Niko ko nije iz svetenikove porodice ne sme da jede od svetih stvari. Ukuanini i nadniar nisu iz porodice. Ali prema 11. stihu roeni robovi u kui od kupljenih robova, lanovi su porodice i ive od njegovog hleba. Oni mogu da jedu. Isto kad se ki da u drugom plemenu, ne moe da jede; ali ako je udova, ili je mu oterao, a ona je bez dece, moe da se vrati u oev dom i da jede od svetih stvari. Ako ako ima dete, ne moe da jede, jer njen mu nije bio svetenik. Ako neko nesveteno lice nehotice jede od ovih stvari, mora da naknadi i dometne peti deo (stih 14). Stihovi 15. i 16. nemaju odreeni subjekt. Re je o svetim stvarima, koje oni prinose Gospodu, da ih ne skrvne, time to bi nesvetena lica jela i da tako ovi ljudi ne navuku krivicu na sebe. 3. SVETOST RTAVA BEZ MANE I DAROVA (22,17-33) Stihovi 18-20. Kad neko hoe da prinese rtv, po zaetu ili svojevoljno, treba da prinese, da bi Bogu bilo ugodno: bez mane i muko. Pod manom nee biti ugodno Bogu, zato se ne prima. Stihovi 21-25. Kad se prinosi ma kaoja rtva zahvalnica, ivotinja mora da je bez mane i da je zdravo. Ne sme da bude: slepo, hromo, osakaeno, gnojavo, roavo (krastavo), ni liajivo. Ali ni stoku sa nenormalnim udovima ne sme se priositi kao rtva za neki zavet, ili za rtvu zahvalnicu (dobrovoljnu), moe se prineti. Jalove ivotinje, ma na koji nain, ne prinose se, jer to je unakaenje Bojeg stvorenja.

239

Zabrana kastriranja ivotinja izlazi iz istog naela kao i heteogenea (raznorodnost) u 19,19. ivotinje koje imaju ovakve mane ne treba Izrailjci da uzimaju od stranaca koji su primili Mojsijev zakon za prinoenje rtava, jer je mana na njima. Stihovi 26-30. Tri naredbe sline sadrine. Mlado od stoke treba 7 dana da su sa materom, i tek 8. dan se moe prinostiti na rtvu. Razlog je to mlado prve sedmice jo nije zrelo za samostalni ivot. O starosti ivotinje za rtvovanje nita se ne kae. esto se trai govee starije od jedne godine, a ovan od godinu dana. Za rtvu zahvalnicu najvie se uzima starije govee. Da se mati ne kolje sa mladetom u isto vreme (up. Izl. 23,19 i Ponav. 22,6. i d.) To je radi odnosa izmeu starijeg i mlaeg. Stihovi 29. i 30. je ponavljanje: 7,15; 19,5 i d. Stihovi 31-33. Zavrne opomene kao u 18,29; 19,37. (Stih 32. up. 18,21 i 11,44 i d. III SVETKOVANJE SUBOTE I PRAZNICI GOSPODNJI (Lev. 23,1-44) Ovo poglavlje nije neki pregledni praznini kalendar, dosad spomenutih propisa o Izrailjskim praznicima, nego samo oznaenje prazninih dana u guodini, na kojima treba narod da se sastane. Ovi praznici nisu u vezi sa tokom sunca i meseca, nego ih je Gospod odredio. Stihovi 1-3. Na prvo mesto ovog "moadim" (praznici) stoji subota, kao dan koga je Bog odredio za svetkovanje kada je svet stvarao. (Post. 2,3. up. Izl. 20,8-11). Ovaj dan je On dao svome narodu da ga svetjkuje. Kao peri odliodini sedmini dan odmora, subota se razlikuje od ostalih godinjih praznika, na kojima su ponavljali uspomenu divnog Bojeg izbavljenja i podizanja na stepen Bojeg naroda. Ove praznike moramo razlikovati od subote. (St. 37.38 up. sa Is. 1,13.14. 1.Dnevnika 23,31.3. Nem.10,33). Ova razlika se jasno vidi i iz ponavljanja natpisa u 4. stihu: "Ovo su praznici Gospodnji". Prema Broj. 28,11 posle subote sledi po redu praznik mladina ("u poetak meseca"), koji je ovde izostavljen, jer mladina nema veze sa svetkovanjem subote kao dana odmora, niti je praznik u koji se saziva sabor. Stihovi 4-8. Stih 4. sadri naroiti natpis za godinje praznike, koji e se odrati u odreeno vreme. O Pashi (vazam) i Mazotu (praznik beskvasnih hlebova) se samo ponavljaju glavni propisi u Izl.12,6.11.15-20. "etrnaestoga dana prvoga meseca (nisana) uvee pasha je Gospodnja. A petnaostoga dana istoga meseca praznik je presnih hlebova Gospodu: "Sedam dana treba da se jedu presni

240

hlebovi. "NIkakvoga posla ropskoga ne radite". "Ropski posao" (jevrejski melakah) je svakodnevni domai i slubeni posao, kao zemljoradnja, trgovina, zanatstvo itd. a samo "posao" je na primer naloiti vatru da se podgreje jelo. Prema Izl.35,2.3. u subotu i na dan pomirenja zabranjen je bio i "posao" (stihovi 3,30.31; Izl.20,10; 31,14; 35,2.3. Ponav.5,14. i Lev.16,29. Broj 29,7), dok na ostalim praznicima sa saborom samo "ropski poslovi" (stihovi 7.8.24.25.35.36. up. Izl. 12,16. Broj.28,18.25.26; 29,1.12.35) Stihovi 8-14. Kad Izrailj doe u zemlju, koju e mu Gospod dati i pone njeti u njoj, onda treba sveteniku da donesu jedan snop kao "prvinu" njihove etve. Svetenik e je "obrnuti pred Gospodom" sutra dan po suboti, tj. sutra dan posle prvoga dana masota (16 aviva nisana). Snopovi su verovatno bili od jema, jer u Hananu etva poinje sa jemom, u poetku maja. Na oltar ne treba nita od toga da se spali. Rabini ue (Mina) da se jedan deo zrna treba da pee, samelje i zapali na rtvenku, ali o tome se nita ne kae. Prinoenjem prvina od etve posveuje Izrailj svoj svakidanji hleb Bogu, i zahvaljuje za blagoslov. Zato ne treba od nove etve nita da jede dok ne prinese Bogu rtvu. Na rtvu se prinosi jedno jednogodinje jagnje kao rtva paljenica sa rtvom jestivom i od pia kao dar. Stihovi 15-22. Od 15. stiha daju se novi propisi o svetkovanju praznika etve (Izl.23,16) Treba izbrojati sedam sedmica ili 50 dana, od posveenja prvoga snopa i onda se praznuju dan prvina (Broj.28,26) ili Praznik sedmica (Izl. 34,22. Ponav.16,10). Treba raunati od "prvoga dana po suboti" do "prvoga dana po sedmoj nedelji (sedmici)", a ne posle sedme subote. (Ponav. 16,9.10. Matej 28,1 i d. Toga dana treba Izrailj da prinese nov dar Gospodu od plodova nove etve (iz stanova) dva hleba za rtvu obrtanu (od 2/10 efe brana sa kvascem, kao svakidanji hleb). To su "prvine Gospodu", koje se prave od brana penice (Izl.34,22), koja se obino nje u drugoj polovini maja ili prve secmice juna meseca, ime se i zavrava praznik etve ili sednica. Uz hlebove treba prineti na rtvu paljenicu sedam jednogodinjih jaganjaca, jedno tele i dva ovna sa rtvama jestivnim i od pia, to pripada, jednog jarca za greh i dva jednogodinja jagnjeta kao rtvu zahvalnicu. Svetenik e to da obrne sa hlebovima i dva jagnjeta, i posle pripada sveteniku. Obino od rtve paljenice dobar deo pripada prinosiocu, ali ovde pripada sveteniku. I ovoga dana treba da bude sabor, i da se ne radi ni jedan ropski posao kao prvoga i sedmoga dana mazota. Ovo praznovanje nije dovoljno da se zahvali Bogu nego se ne sme da zaborave

241

siromani. Ne sme se sasvim ponjeti niti pabiriti. Stihovi 23-25. Prvoga dana sedmoga meseca, treba da je odmor (subota) Spomen trubni (trubljenje u trube). U Izl. 16,23, nego praznik zvan subota, zbog subotnog karaktera. Ropski posao ne sme da se radi, nego da se prinese ognjena rtva, koja se odreuje jasno tek u Broj. 29,2-6. Toga dana, treba da se duva u trube za spomen (seanje) pred Gospodom (Broj. 10,10) to znai da se narod treba na ovaj nain potsetiti, da uskoro treba izai pred Boga, da biim pokazao svoju milost. (Izl.28,12.29; 30,16). Ovaj se praznik zaziva prema Broj. 29,1 "trubni dan". Stihovi 26-32. Desetog dana, sedmog meseca je Dan oienja. Treba da bude sveti sabor i post, od devetoga uvee do desetoga uvee. Ni jedan posao ne sme da se radi, pod pretnjom istrebljenja. Treba da se prinese rtva Gospodu, naznaene ve u 16. glavi i Broj.29,8-11. Stihovi 33-43. Istog meseca (15) je praznik senica, koji traje sedam dana: Prvoga dana je sabor, i da se ne radi ni jedan ropski posao; sedam dana treba prinoati rtve, kao to su odreene u Broj.29.1333 za svaki dan, a osam dana (22 tog, 7 meseca) je zavrna sveanost, isto kao i na prvi dan ovog praznika (stihovi 34-36). Ime "praznik senica" dolazi otuda to su Izrailjci trebali za sedam dana praznika da stanuju u senicama nainjenim od grana i lia (stih 42). Prema 36. stihu Azaret, kao osmi dan ne pripada samo prazniku senica, ije trajanje je odreeno na sedam dana. (Broj.29,35-39). Osmi dan je vie sveani zavretak celog niza godinjih sveanosti. Sa ovim stihom se zavravaju praznici, na kojima treba da se sazove sveti sabor. Stihovi 2. i 3. i 39-43. nisu kasnije dodati, radi objanjenja, kao to neki pokuavaju dokazati. Smisao originalnog teksta govori protiv. Stih 38. "Osim subota Gospodnjih". Ovaj stih je u vezi sa 37. stihom koji govori o prinoenju raznih rtava u odreeno vreme. Stih 38. nastavlja i govori o rtvama koe treba da se redovno prinose u subotu (Broj.28,9.10) i darova, koje nisu sastavni deo rtava ovih praznika, a mogle su se prineti tih dana. Pod darovima se razumeju svi pokloni kada, koji se prinose Gospodu, a koji nije odreen da se spali na kadionome oltaru. Pod prinosima se razume rtva paljenica i jestivne, koje su date zbog nekog zaveta ili iz slobodnih pobuda. Od 39-43. stiha iznose se opti propisi o poslednjem prazniku, prazniku senica. Ovaj se praznik samo spominje u Izl.23,16. i 34,22. kao "praznik etve i berbe", a tek sada daje nain praznovanja. On traje sedam dana. "Uzmite vea s lepih drveta, i grana palmovih i grana s gustih drveta i vrbe s potoka i veselite se pred Gospodom Bogom svojim" (stih 40).

242

Ovo je praznik podseanja na Boje vostvo i staranje sa njim u stranoj pustinji. Ovo voe i lepo drvee predstavlja blagoslov obeane zemlje (Ponav.8,7 i d). Na ovo Boje dobroinstvo treba veno da se seaju. Pa kad je ve ovde na zemlji tako lepo i Bog blagosilja ljude, kako e tek biti na novoj zemlji. Praznik senica je trebao da potsea Boji nraod na Boje carstvo. To je slika koju je trebao narod da ima pred oima. IV. PROPISI O SVENJAKU I HLEBOVIMA ZA PREDSTAVLJANJE (Lev.24,1-9) Stihovi 1-4. je samo doslovno ponavljanje Izl.27,20.21. i svako mesto objanjeno. Njeno izvrenje od strane Arona nalazimo u Broj.8,1-4, a u Izl.40,25. posveenje svenjaka. Stihovi 5-9. Pripremanje beskvasnih hlebova za predstavljanje (Izl. 25,30; 35,13) i njihova primena se tek ovde podrobnije opisuje, mada su oni ve bili nainjeni pri posveenju patora od sastanka i Mojsije ih stavio na sto. (Izl. 39,36; 40,23). Od beloga brana treba da se naine 12 hlebova (kolaa) poena (svaki od 2/10 efe brana) u dva reda (po ets komada) na zlatnom stolu, pred Gospodeom (Izl. 25,23 i d). Uz to kada (Izl. 30,34) na svaki red, koji e biti kao spomen "rtva ognjena Gospodu". Ne mora biti posut po hlebovima. Prema tradiciji (J. Flavije Starine III,10,7 i Miin), Kad se stavljao u zlatni sud na svakome kraju hlebova. Broj 12 odgovara dvanaest plemenima Izrailjevih, po njihovom redu (Izl.28,10) kao i na dva kamena onih na Aronovom odelu. Ovaj kad (askara), koji predstavlja stvarno Izrailjski narod pred Bogom, treba da se spali na oltaru, Ova "beskrvna rtva" (kad) predstavlja plod njihovog ivota i rada pred Gospodom. Hlebovi za predstavljanje, kao rtva jestivina je svetinja nad svetinjama, koju smeju da jedu samo svetenici na svetome mestu. Ovi hlebovi su trebali da budu beskvasni, jer inae ne bi smeo ni da bude u svetinji. Postavljanje ovih hlebova treba da bude za Izrailjce "zakon veni" (stih 8), zaloga venog zaveta, kao i obrezanje. V. KAZNE ZA BOGOHULNIKE, UBICE I RAZNE POVRED (Lev.24,10-23) Dogaaj bogohuljenja je umetnut meu zakone i naredbe, jer je njegovo kanjavanje trebalo da bude primer kako da se postupa sa onima koji preziru Boje ime. Stihovi 10-12. Kao sin Egipanina bio je on doljak, koji su izali sa Izrailjem (Izl.12,38). Verovatno su njihovi atori bili izdvojeni od izrailjevih (Broj.2,2). On je u svai sa nekim Izrailjcem opsovao i pohulio na Boje ime. On je bio zatvoren dok se dobije naredba od

243

Boga, ta da se radi sa njime. Stihovi 13-16. Gospod zapovedi da se izvede iz logora i svi svedoci stave ruke na njega, da bi mu huljenje vratili natrag i onda da ga kamenuju. Stihovi 17-22. Ovom prilikom je ponovljena ne samo kazna za bogohuljenje, nego i za ubistvo i razne povrede. (Izl.21,12-36), da bi se primenila odsada i na doljake i strance. Posle objavljivanja ovoga zakona, izreena kazna je bila izvrena. (stih 23) VI. POSVEENJE ZEMLJE: SUBOTNA I OPROSNA GODINA (Lev. 25,1-55) 1. SUBOTNA GODINA (25,2-7) Kad Izrailj doe u zemlju, koju mu Gospod daje, zemlja treba da praznuje subotu Gospodnju. Kao to se ceo narod sa radnicima i stokom odmaraju u subotu, isto tako i zemlja, koju oni obrauju, treba da poiva (kao 23,32). est godina neka se seje njiva i ree vinograd i uzimaju plodovi, a u sedmu godinu treab zemlja da se odmori i da se posveti Gospodu (Izl. 31,15; 20,10) i zemlja se uvruje u prirodni red i ritam stvorenja. (Up. 26,34. 2.Dnevnika 36,21). Ova godina ne poinje kao verska godina (1 aviva - nisana), nego sa ekonomslom godinom, u jesen. Ono to samo od sebe rodi (od palog semena), ne treba njegti i groe u neobrezanom vinogradu brati. Stih 6. treba tako razumeti, da ono to za ovo vreme odmora raste samo od sebe na zemlji, treba vlasnici, sluge stoka i divlja da jedu. Dakle, ovi plodovi treba da su zajedniko dobro ljudi i ivotinja za vreme sedme godine. U Palestini, naroito u Jezraelovoj dolini Galileji ima velike koliine ita koje su posejane od zrna zrelih klasova, a koje stanovnici ne koriste. Ljudi ne smeju da slabe snagu zemlje, nego da je ostave na miru i omogue joj blagoslov, obean u vreme stvaranja zemlje. Ovaj znaaj subotne godine se jo jasnije vidi u oprosnoj godini, u kojoj se o posveenju cele zemlje, kao Boje svojine, jo jae naglaava. 2. OPROSNA GODINA (25,8-55) Oprosna (jubilarna; jobel - rog) godina imala je veliko socijalno znaenje za ceo privredni ivot Izrailjaca. Ona je uklonila one nezdrave promene vlasnitva, podiglo one koji su osiromaili, zatitila privredno slabe protiv tlaenja imunih. Ovo je bio veliki zakon idealne drave. Njegovo primenjivanje uklonio je siromatvo s jedne strane i nagomilavanje velikih posada s drge strane, a sa time je

244

uklonjen i sukob klasa. Ovo je uinila samo ideja da je Bog vlasnik zemlje, a ljudi samo pristavi. 1. Svetkovanje oprosne godine. Stihovi 8-12. Treba nabrojati 7 subotnih godina ili 7*7 godina dakle 49 godina i onda te godine 10. dana 7. meseca, treba da je trubni dan za celu zemlju, da bi se objavio ulaz u oprosnu godinu. (Zato se oprosna godina zove i "godina trubljenja"). Ovaj nain objavljivanja je u dubljoj vezi sa oprosnom godinom. Zvuk trube ili roga je bio znak (Izl. 19,13.16.19; 20,18) Gospodnjeg silaska na Sinajsku Goru da potseti svoj narod na zavet. Kao nekad, kada se narod penjao na brdo, kad su trube zatrubile, da bi svetkovao svoje sjedinjenje sa Gospodom, tako i ovaj trubni znak pri kraju isteka 7. subotne godine, oznauje milostivu posetu Boju svome narodu i objavljivanje slobode u zemlji svima koji ive u njoj", "osloboenje od ropstva, vraanje svojine (batine) u rod i osloboenje zemlje i obraivanje. 2.Njen znaaj za svojinu. Stihovi 13-34. Stih 1. Glavno dejstvo oprosne godine je vraanje svkog na svoj posed (batinu). Stihovi 14-19. Pri kupovanju i prodaji zemlje ne sme biti prinude i prevare u pogledu vrednosti i plodnosti zemlje, naroito kao stranaca (19,33. Izl.22,20), robova (Ponav.23,17), siromanih, udova i siroadi (Jer.22,3. Jez. 18,8 i d) Kupovina i prodaja treba da se regulie prema broju godina od oprosne godine, tako da se proda prava vrednost do idue oprosne godine tj. prema broju godina korienja zemlje neka se plati cena. Varanje, precenjivanje i prinuivanje e sam Bog kazniti, zato se treba Njega bojati. Stihovi 18. i 19. su vrlo pogodni na ovome mestu. Stih 20. Iako ne seju sedme godine, Bog e ih blagosloviti onih 6 godina, tako da e im raati svake godine za tri godine. Ako seju u usmoj godini imae staroga da jedu do etve u devetoj godini. Stihovi 23-28. Opte je pravilo za kupo-prodaju zemlje "da se zemlja ne prodaje za svagda" tj. da je uvek izgubljena za prodavca, jer je zemlja Gospodnja, a stanovnici su samo doljaci kod Njega, dakle, nisu pravi posednici. Prema stihu 24. iskupljenje prodate zemlje mora se osigurati. Ovo se dogaa u tri sluaja. Prvi sluaj (25. stih). Kad neko osiromai i proda zemlju, najblii od njegovog roda moe da otkupi i preda ranijem vlasniku. Red prava otkupa je naznaen u 4849. stiha i obavezan. Drugi sluaj (stihovi 26-27). Kad nema nikog da otkupi, a on to sam pokuava svojim sredstvima, treba da odbije godine (etve) otkako je prodao do idue oprosne godine i samo za

245

ostatak da plati. Poto je kupac platiosamo iznos godinjih etava do idue oprosne godine, to on moe, pri povraanju zemlje samo to zahtevati, to je on platio za preostale godine. Trei sluaj (stih 28). Ako neko nema koliko se trai za otkup zemlje, onda e posed ostati kupcu do oprosne godine, ali onda mora pustiti siromanog prodavca u njegov posed, besplatno. Kupac ne teti nita, jer on je dobijao rod zemlje i zemlja se tako isplatila za kupovinu cenu, koju je on dao prodavcu. St. 29-34. Ovde je re o otkupu kua. Ovde se nareuje da se kue, u gradovima ograenim zidom, mogu iskupiti u toku jedne godine od prodaje. Posle ovog roka ostaje ona svojina kupca i njegovih naslednika i ne vraa se oprosne godine. To je zato to kue u gradovima nemaju toliko veze sa svojinom zemlje. Ali one kue koje su na selu, van gradskih zidova, otkupljuju se kao i zemlja (st. 31). Levitska mesta tj. kue u levitskim gradovima, mogu oni uvek otkupiti, bez ikakvog roka i ogranienja. - Smisao st. 33 je sledei: kad neko kupi neku levitsku kuu u levitskome gradu, mora levitima oprosne godine vratiti kuu bez naknade. Ovo se opravdava time to pri deobi zemlje oni nisu dobili svoj deo zemlje, niti svojinu na oznaenim gradovima koje su nastanili. Oni su samo dobili zemlju na posudu kao pau za svoju stoku od plemena usred kojih je bio njihov grad. Ta zemlja se nije mogla prodati (st. 34) Broj. 35,2.3. Ovo vai za kue samo u njihovim (levitskim) mestima, a ne i za njihove kue u drugim mestima. 3. Njen znaaj za linu slobodu Izrailjaca. St. 35-55. St. 36-38. Ovde je re o vraanju telesne slobode Izrailjcu i vraanju njegovome rodu. - Kad neko ("brat tvoj", po narodu ili plemenu) nije u stanju da se samostalno odri, treba ga prihvatiti i pomoi da se podigne. On treba da ivi kao stranac ili doljak. Ako mu se pozajmi novac da se ne uzme kamata. Isto i za u naturi pozajmljeno, neka se ne trai vie, iz straha od Boje kazne. Bog ih je izveo iz ropstva. St. 39-46. Ovde se govori o sluenju Izrailjaca koji su se iz siromatva morali prodati ili su sluili kod nekog drugog Izrailjca. Kad se neko proda kao sluga, on ne sme biti upotrebljen za poslove koje su radili robovi (v. Izl.1,14.), nego ga treba drati kao najamnika ili doljaka, i to samo do oprosne godine. Posle moe on slobodno da izae sa svojim potomstvom i ode u svoj rod, na svoje imanje. Ovom naredbom dopunjeni su propisi o pravima Izrailjaca (Izl. 21,2-6). U Izl. 21 nita se ne spominje o postupanju prema ovakvome sluzi, nego samo da je slobodan posle sedam godina slube. Ovde se ovo ne

246

spominje, zato to se ovde govori samo o uticaju oprosne godine na sluenje Izrailjaca. Propisi iz ovog poglavlja primenjuju se samo u sluaju kad sluba ne bi trebala jo da prestane (nema jo 7 godina), a nastupi oprosna godina. Ako sluga svojevoljno ostane, onda oprosna godina nema dejstva u njegovom sluaju. - St. 42. zabranjuje ropstvo meu Izrailjem. Izrailjci su Gospodnje sluge, koje je On izveo iz faraonovog ropstva, i izabrao za svoj narod (Izl. 18,10 i dr. 19,5), zato oni ne smeju biti robovi, niti se ravo postupati s njima (st. 43. up. Izl.1,13.14.). Ovim propisom ukinuto je telesno ropstvo teokratskog (Izrailjskog) naroda. - Kao telesne robove mogu Izrailjci drati samo strane narode i doljake i njihovu decu i njih ostaviti u naslee kao svojinu. Oni treba da rade poslove za robove a ne njihova izrailjska braa. St. 47-55. Izrailjac se moe uvek da oslobodi od gospodara kome slui, ako je taj gospodar doljak, nejevrejin. Ako se zbog siromatva prodao strancu, onda ga mogu uvek otkupiti braa, stric, brat od strica ili neki krvni srodnik iz njegovog roda. Obraun treba da je od godine kad se prodao. Ima da se isplati samo od godine prodaje do oprosne godine i to se obrauna. Vreme koje je sluio ima da mu se urauna kao nadnica. Prema broju godina do oprosne godine treba i otkupnina da se odredi. Za vreme slube kupac mora da ga dri kao nadniara godinu po godinu, kao jednog za mnogo godina najmljenog radnika, i ne da surovo postupa sa njime. Ako se tako ne otkupi onda e oprosne godine biti slobodan sa svojim potomstvom. On ne moe i dalje da ostane u ropstvu. VII. Blagoslovi i prokletstva Lev. 26,1-46. St. 1.i 2. Ovi sainjavaju uvod, u kome je sadraj celog zakona, koji kada se dri donosi blagoslov a ako se prestupa, prokletstvo. Meu njegovim narodom ne sme biti idolopoklonstva. "Stupovi" (kipovi) su kamenje u raznom obliku koje slui kao idol. Tako isto ni rezani od drveta niti "kamenje sa slikama", tj. neka figura isklesana od kamenja. 1. Obeanje blagoslova za verno dranje zakona. St. 3-13. St. 3-5. Ako narod bude iveo po Bojim zapovestima, Gospod obeava plodnost zemlje i hleba u izobilju. "Davau vam kie na vreme". Ovde se misli na dva kina doba godine, od kojih zavisi plodnost Palestine, to su rana i pozna kia (dad). Ponav. 11,14. Prva pada posle jesenje ravnodnevice, za vreme setve penice i jema, u drugoj polovini oktobra i poetkom novembra (u novembru i

247

decembru pada najvie kao provala oblaka). Druga pada u martu, pred poetak etve (zimske setve) i to samo nekoliko dana, u nekim godinama, samo nekoliko sati. Zbog ovih kia zemlja moe da donese tako veliki rod da vrenje (mlaenjem) dopire sve do berbe groa, a berba groa, zbog dobrog roda, da se protegne do setve za iduu godinu. Vrenje poinje u isto vreme kad i etva, pri kraju aprila, a berba groa u septembru, a setva karajem oktobra. St. 6-8. Gospod e dati mir u zemlji; grabljive zveri, opasne po ivot nestae iz zemlje. Rata nee biti u zemlji. Ako ih neko napadne od susednih naroda odmah e se razbei i poginuti od maa. Izraz "vas e petorica terati stotinu, a vas stotina terae deset tisua", je tadanja izreka o pobedonosnom gonjenju neprijatelja (u pojaanoj formi u Ponav. 32,30 i Is. 30,17.) St. 9.10. Ovo je glavna taka blagoslova. Gospod e uiniti da budu plodni i da se umnoe. Ovo je ispunjenje obeanja zaveta u Post. 17,4-6, koje e neprestano trajati kao znak milosti. - Iako se umnoe, nee imati nestaicu u hrani. St. 11.12. Gospod e u svojoj svetinji, meu svojim narodom mirovati i vladati nad svojim narodom u obeanoj zemlji. St. 13. Gospod je njihov Bog, koji ih je izveo iz Egipta i slomio njihov jaram ropstva ("palice jarma", Jez. 34,27). "Palice jarma" su bile drvene motke, koje su stavljane na vrat ivotinjama za vuu (Jer. 27,2) kao neki jaram, da bi ih savili i prinudili na rad. Izrailjci su nosili ovakve jarmove, tako da se nisu mogli vie ispraviti. Ova "palica" je slika ropstva, a njeno krhanje slika slobode. 2. Nagovetavanje prokletstva za prestupanje zapovesti. St. 14-33. St. 14.15. Nagovetene kazne ne odnose se na pojedinano prestupanje zakona, nego za nepotovanje zakona i raskid zaveta. Kazne su teke, koje e se postupno sve jae primenjivati prema stepenu tvrdoglavosti naroda. St. 16.17. Ako se Izrailj protivi Gospodu i On e njima sledee uiniti: pustie na njih strah (opti izraz) od bolesti, sejae a nee dobijati ploda, gubitak u ratu i strah od neprijatelja. Ako ova kazna ne postigne svoj cilj, onda e Bog neposluni narod jo vie kazniti. On e ih sedmostruko kazniti. Broj 7 je punina Bojeg dela. St. 18. Kazna e neprestano trajati i poveavati se. Ovaj red kazni nije neko istorijsko proroanstvo jevrejskog naroda, ali one su se ispunjavale nad ovim narodom u prolosti. - Ovo poveavanje Boje kazne nad neposlunim narodom bilo bi sledee:

248

1./ Potpuna neplodnost zemlje (st. 19.20). To je jedna pojaana kazna. Ako se ne poprave od opomene iz st. 16 i 17 Bog e ih vie kazniti. Njihovo nebo e biti kao gvoe, a zemlja kao med, tj. tvrdo i suho kao metal. Nikakve kie ili rose da natope zemlju, tako da se zemlja nee moi obraivati. 2./ Istrebljenje stoke pomou krvolonih zveri i neplodnost ena (st. 21.22). Dve kazne ako narod bude ak neprijateljski raspoloen prema Bogu. Onda e ih on sedam puta vie kazniti. Opustee im i putevi. 3./ Rat, pomor i glad (st. 23-26). Tri zla. Sedam puta vie bie kanjeni, ako se ne poprave. Kad se sklone od maa (neprijatelja) u gradove, onda e Gospod tamo poslati pomor, a oni to preostanu, morae se dati neprijateljima u ruke zbog gladi. Deset e ena pei hleb u jednoj pei, dok je ranije svaka imala svoj sud i pe ali sada nemaju vie ta i ime da peku. Oni e biti uvek gladni, jer e se hleb jesti na meru. Ovakva se nevolja dogaala u vreme poslednjih careva, za opsade gradova. 4./ Unitenje gradova i svetinja, opustoenje zemlje i rasejavanje naroda meu neznabocima (st. 27-33). Ovo su etiri zla, koja e Izrailj potpuno unititi. Ovo je poslednji stepen kazne. Ako se jo suprote, Bog e ih sa gnjevom strano kazniti, da e jesti meso svoje dece (st.29), kao to se dogodilo u vreme osvajanja Siraca u Samariji (2.Car.6,28.29), Haldeja u Jerusalimu i Rimljana pod Titom. Ovo je vrhunac svega to e Bog poslati na nepokorni i tvrdoglavi narod. Od st. 30-33 se iznose i druge kazne: istrebljenje svih raznih idola i neznaboakih oltara po visovima, gde se rtvovalo i Gospodu ali i bogovima; "i oboriu kipove vae suncu posveene", tj. sunane stubove (idole, hananskog kulta prirode ili samo stubove posveene bogu Valu ili neznaboake stance boga sunca). "I metnuu trupove vae na trupove gadnih bogova vaih", je prezrivi izraz za idolopoklonstvo. Sa idolima treba da se unite i idolopoklonici. Gradovi e opustiti i Bog e sam razoriti njihovu svetinju, jer mu nije ugodan miris koji su oni prinosili. ator od sastanka a kasnije hram sa oltarima i ostalim svetim posuem, sa mirisom od rtava su nekada bili predmet boanskog dopadanja (1,9. up. 26, 31). Zemlja e tako opusteti da e se i sami neprijatelji uditi koji e iveti u njoj. Izrailj e biti rasejan meu narode, gde opet nee imati mira od maa (v. Jez.5,2.12; 12,14). 3. Krajnji cilj Boje kazne u pogledu zemlje i Izrailjskog naroda. St. 3436.

249

St. 34-35. Zemlja e tada uivati svoj subotni odmor, jer ona nije kriva to su ljudi prestupali Boju naredbu. St. 36-39. Narod preostali posle propasti njihove drave, nee imati mira u zemlji njihovih neprijatelja. Oni koji ostanu u ivotu posle unitenja drave u njihova e srca Bog uneti malodunost, da e se bojati i od samog uma, i navalie jedan preko drugoga i kad ih niko ne goni. Koji ostanu jo i pod ovim teretom "iljie" (istrunue) za bezakonje svoje i svojih otaca. St. 40-43. Ako se meu neprijateljima pokaju i priznaju da su njihove patnje bile samo Boja kazna za njihove grehe i nevernost prema Bogu, i njihovo neobrezano srce se ponizi, onda e se Gospod opomenuti svoga zaveta s Avramom, Isakom i Jakovom. St. 44.45. Ako i tako daleko mora doi da su u zemlji svojih neprijatelja, ipak ih Bog jo nije odbacio, da bi ih unitio i raskinuo svoj zavet sa njima, jer je Gospod njihov Bog, koji se verno dri svoga obeanja, i ne kaje to je pozvao svoj narod. Dakle, Gospod eli da obnovi svoj zavet i da ih opet sakupi sa svih strana od naznaboaca i primi za svoj narod (up. Ponav.30,3-5). St. 46. Ovaj stih sadri naslov cele ove knjige ili jo vie celog davanja zakona od Postanja 25. dovde. VIII. Zavetovanja (Lev.27,1-34) Propisi o zavetovanjima iznose se tek posle izrazitog zavretka sinajskog davanja zakona (26,46). Ovi propisi su kao neki dodatak, jer zavetovanja nisu nikakav sastavni deo zavetnih zakona, nego samo jedan obiaj, dobrovoljni izraz pobonosti, koji je poznat u svim religijama. Ono nije neophodno i zato je van zakona. Predmet (obeanja) zavetovanja mogu biti lica, ivotinje, kue, zemlja, ali ne prvine, posveene osobe i stvari, kao i desetak jer to sve pripada Gospodu po zakonu. Zavetovano se ne moe da otkupi, to je u samom pojmu zavetovanja. Zavetovanje se sastoji u obeanju Bogu. Osim zavetovanja (obenja) ima i zaveta odricanja i odvajanja kao u Broj. 30. Ali pogl. 27 sadri samo zavetovanja i daje propise o njihovom otkupu, pri emu se kae da sve to se zavetuje pripada svetinji kao svojina i moe da se otkupi naroitim novcem. Izraz zavetovanje ili obeanje je najpogodniji. Neki prevode sa "zakleto", a Danii zavetovana ili prokletinja. 1. Zavetovanje lica. St. 2-8. Pri zavetovanju pravi se razlika prema polu, godinama i ivotnoj snazi. Ako je onaj koji se zavetovao siromah i ne moe dati oznaenu cenu, onda neka svetenik oceni koliko da da. Ova cena je u stvari

250

otkup. Ovde nije smisao otkupa za roba, jer ropstvo nije bilo meu Izrailjem, nego samo isplata procenjene cene svetinji. Otkup se vrio samo u svetom siklu srebra (sikal svetinje, Izl. 30,15). Otkupna cena nije bila za sve jednaka, davao se samo maksimum i minimum cene. Otkup se davao prema ivotnoj snazi i sposobnosti. 2. Zavetovanje ivotinja. St. 9-13. To je stoka, koja se prinaa na rtvu. Ona se ne sme menjati, sveta je. Dakle, ovakvo se ne moe otkupiti. Ako je pod manom za rtvovanje, pripae sveteniku. Ako je neista ivotinja (npr. magarac) i nije za rtvu, treba svetenik da je proceni srednjom cenom ("ni dobro ni ravo") i onda e se prodati po najboljoj ceni u korist svetinje i svetenika. Ako je onaj koji je zavetovao otkupi, mora da dometne 1/5 vrednosti ceni, kao neka naknada za vraanje ivotinje. 3. Zavetovanje kue. St. 14.15. Propisi kao kod neiste ivotinje, kua koja nije otkupljena, prodavana je u korist svetinje. 4. Zavetovanje zemlje. St. 16-25. Ovde se pravila razlika na zemlju nasleenu i kupljenu. "Ako bi ko zavetovao Gospodu od njive svoga poseda", tj. komad zemlje, procena za otkup se vri prema usevu i to za jedan gomor posejanog jema, 50 sikala srebra. To je u stvari za 50 godina sejanja. Ako u oprosnoj godini sopstvenik njivu ne otkupi, ona je zauvek sveta Gospodu, i pripada svetenicima. St. 22-24. iznosi sluaj ako bi neko zavetovao kupljenu njivu ali koja mu ne pripada (nije nasleena) neka svetenik prorauna cenu koju e dati zavetovani, ali oprosne godine mora da se vrati onome od koga je kupljena (ije je ono naslee). St. 26-29. Ono to Gospodu pripada po zakonu, ne moe se zavetovati. To su prvine od stoke (up. Izl. 13,1.2). Neiste ivotinje mogu se prema svetenikoj proceni, uz 1/5 dodatka, iskupiti. Ako ne, onda se prodaju po proceni. Ovim propisom se menja raniji propis u Izl 13,13; 34,20. - St. 28. propisuje da se ni jedna zavetovana stvar ne prodaje i ne otkupljuje, jer se smatra kao svetinja nad svetinjama. Prema ovome stihu bilo je slobodno da se zavetuje ne samo stoka i polje nego i ljudi, koji im pripadaju, kao robovi, deca i t.d. ivotinja ne sme kad je zavetovana da se otkupljuje, nego da se ubije. St. 30-33. Svaki desetak od zemlje, od useva (ali ne od onoga ime se seje) to seme donese od roda (Ponav. 14,22) ponjevenog sa polja, gumna (Broj.18,27), kao i od plodova (Broj 18,27) i od vina i ulja (Ponav. 14,23), sve to pripada Gospodu, Njegovo je i "sveto" mu je, i zato se ne moe zavetovati. Ali moe se otkupiti uz cenu i dodatak od

251

1/5 vrednosti. Od svih goveda i sitne stoke, od svega to prolazi kroz pastirski tap, kako doe deseto (deseta ivotinja po redu) pripada i sveto je Gospodu. Ovde se ne treba traiti dobro ili loe, niti ih menjati. Ako se to dogodi, deseta ivotinja po redu ostaje posveena Gospodu ali isto i promenjena ivotinja; one se ne mogu otkupiti. Rei: "koje doe pod tap pastirski, deseto", oznauju uobiajen nain, ako se broji stado. Sve ivotinje prolaze pored pastira na ulazu u tor i on ih broji ispruenim pastirskim tapom (Jer.33,13; Jez,20, 37). Svake godine samo nove ivotinje dolaze pod pastirski tap. - Iz ovog propisa se vidi da je desetak bio dobro poznat, mada dosada u zakonu nita nije spomenuto o njemu. Ali on je od vajkada bitni sastavni deo Bojeg proslavljanja i sluenja, (ak i u drugim religijama, kao ostatak i dokaz otpada od prvobitne prave vere). Njega obeava i daje ne samo Jakov, od svega to je u tuoj zemlji stekao (Post. 28,22), nego jo Avram daje desetak sveteniku Melhisedeku, od svoga dela plena (Post.14,20). S obzirom na sve ovo, nije ni bilo potrebno da se daju propisi o davanju desetka. Ovde se samo spominju u vezi sa propisima o zavetovanjima, da se desetak, isto kao i prvine, ne moe zavetovati, jer pripadaju po zakonu Gospodu. U Broj. 18, 20-32 daju se odredbe o upotrebi desetka, kao gospodnje svetinje (up. Ponav. 12,6.11; 14,22 i dalje) gde se govori o jednom drugom desetku, koji nema veze sa ovom ustanovom, Bojom svetinjom. - Sa st. 34 se zavravaju propisi (26,46), koji su pridodati sinajskom davanju zakona. +Primedba uz stih 19-32 na strani 215. I robovi imaju svoje oveansko pravo, oni nisu stvar. Ako je robinja istroena ali nije osloboena, oboje da se ibaju, ali da se ne pogube. Drukije je nego kad bi bila slobodna (Ponav. 22,23 i dalje). On treba da prinese rtvu za prestup. - I drvee sa plodovima u vrtu treba da je posveeno Gospodu. Plodove prve tri godine ne treba da se jedu. Dok drvo jo nije postiglo svoju potrebnu zrelost, ono je kao neisto, pa se zato ne sme jesti. Dakle, razlog ovome propisu je etikog karaktera, a ne to su plodovi prve tri godine neukusni. etvrte godine svi plodovi se prinose Gospodu kao rtva. Oni se predaju u ast Gospodu za njegov blagoslov. Ovi darovi spadaju u prvine i zato se celi predaju svetenicima. Brojevi (Numeri, etvrta knjiga Mojsijeva) Ova Mojsijeva knjiga dobila je ime "Brojevi" (LXX i Vulgata: Numeri) po svome poetku (poetnoj rei "vojedaber" ili sadrini prvog

252

poglavlja, gde se govori o prebrojavanju sposobnih Izrailjaca za vojsku). U njoj se opisuje voenje Izrailja kroz pustinju od Sinaja do granice Hanana, na Jordanu. Vreme koje ona iznosi je od 2. meseca 2. godine do 10. meseca 40. godine posle izlaska iz Egipta. - Bog ih je doveo do Sinaja, i primio ih za svoj narod, pod uslovom dranja njegovog zakona. Zatim im je dao svetinju sa svim obrednim zakonima i tako ih uinio svojim narodom i nosiocem vesti spasenja. Najzad im je dao potrebne graanske zakone i podigao ih na stepen teokratije (Boja drava u kojoj je sam Bog car). Oni su tako bili organizovani i snabdeveni u svakome pogledu, da ih je mogao voditi do obeane zemlje. Na ovom putu kroz pustinju trebao je Izrailj da ui, da se potpuno osloni na svog Gospoda, koji e se starati za njih u nevolji i opasnosti, kao i osetiti sud pravednog Boga, ako ne dre njegove zapovesti. Sem toga, Bog im je imao da da jo raznih zakona i naredaba za njihovo graansko i dravno ureenje, da bi se mogli razviti u snaan narod. A. Pripreme za polazak Izrailja sa Sinaja Brojevi 1,1.- 10,10. Prebrojavanje Izrailjskog naroda na Sinaju Broj. 1,1. - 4,49. etiri sedmice posle podizanja atora od sastanka, Mojsije je prema Bojoj naredbi, zapovedio da se prebroji ceo narod prema plemenima, rodu i porodicama. Svi mukarci od 20 godina imali su da se jave za vojnu slubu (1,1.3). Ve pre 9 meseci bio je jedan popis naroda radi otkupa za ivot, od svake muke glave preko 20 godina (Izl.30,1 i dalje up. 38,25.26). Ovaj popis je pokazao da je u Izrailju bilo 603,550 ljudi. To je isti broj kao to se i ovde pokazao, dao zbir izbrojanih mukaraca svih 12 plemena. Ovaj isti broj posle godinu dana objanjava se time to se onaj prvi popis uzeo kao osnova ovome. Brojanje je bilo svakako kao po Jotorovom savetu po plemenima na 1000, 100 itd., to se moe jasno zakljuiti iz injenice da se u svakom plemenu spominje samo okrugli broj. Svakako je bilo sve tako ureeno u plemenu, da je olakavalo prebrojavanje. Drugo prebrojavanje naroda bilo je 38 godina kasnije u Moavskim stepama radi podele Hananske zemlje plemenima prema broju njihovih rodova (33,54). Ovo prebrojavanje je dalo broj 601,730 mukaraca od 20 godina na vie, meu kojima se, sem Haleva i Isusa Navina, nije nalazio niko od prebrojanih na Sinaju, jer su svi izumrli u pustinji (26,63 i dalje). Sem ovog tanog broja, dat je i okrugli broj Izrailjaca - mukaraca od 600.000 (11,21. Izl. 12,37). Ovde spadaju i

253

Leviti, pri prvom prebrojavanju 22.000. pri drugom 23.000 mukaraca, od jednog meseca i dalje (3,39; 26,62). - Proseno se moe uzeti da je Izrailjskog naroda bilo, u Mojsijevo vreme, oko 2.000.000 dua. Neki pobijaju ovu verovatnou, ali, kad uporedimo ovaj broj sa brojem popisa pri kraju Davidove vladavine, kad je Joav prebrojavao narod, bilo je u Izrailju 800.000 a u Judi 500.000 mukaraca za vojsku (2. Sam. 24, 9). Ako se uzme 4 puta vie, to je proseno, na ene i decu, Palestina je u Davidovo doba imala 5.000 000 stanovnika. Toliko moe Palestina da ishrani. Kad uporedimo stanje naroda u vreme ova dva prebrojavanja u 2.i 40. godini putovanja po pustinji, primetiemo da su neka plemena znatno opala, a druga porasla: 1. prebrojavanje: 2. prebrojavanje 1. Ruvim 46,500 43,730 2. Simeun 59,300 22,200 3. Gad 45,650 40,500 4. Juda 74,600 76,500 5. Isahar 54,400 64,300 6. Zavulon 57,400 60,500 7. Jefrem 40,500 32,500 8. Manasija 32,200 52,700 9. Venijamin 35,400 45,600 10. Dan 62,700 64,400 11. Asir 41,500 53,400 12. Neftalim 53,400 45,400 603,500 601,730 Nije mogue da se u ovoj promeni misli na kaznu Boju. Zamrija, knez iz Simeunovog plemena je (25,6.14.) verovatno sluio idolu Vala Peora i zato je pogibija 24.000 (25,9.) najvie pogodila ovo pleme. Tu moemo nai onih 22.000 manjka. Ali, i pored toga Izrailjski se narod umanjio, putujui po pustinji samo za nekih 1280 ljudi. - Odmah pada u oi nesrazmera mukaraca prema popisu svih prvoroenih, kojih ima samo 22,273 (3,43). To nije u srazmeri prema 603,550 mukih, jer bi na 40-45 mukih dolo samo 1 prvoroeni. To je zato, to su se ovde uzimali u obzir svi prvoroeni u celom narodu, pa makar oni bili oevi, dede i pradede. Oni su morali da se iskupe sa 5 sikala po glavi. Kasnije se od njih namnoilo mnogo prvoroenih. Verovatno su to samo oni prvenci, koji su izili iz Egipta, jer Bog kae: "Jer je moj svaki prvenac, od onoga dana kad pobih sve prvence u zemlji

254

Misirskoj.."(3,13. i 8,17). Bog ih prvo posveuje za svoju slubu, a posle ih oslobaa uz cenu. Prema tome ovih 22,273 prvenaca, koji se moraju iskupiti, a na ije mesto dolaze Leviti (3,45 i dalje), to su oni koji su izali iz Egipta. 1. Prebrojavanje 12 plemena sem Levita (1,1-54) St. 1-3. Pre polaska Izrailja sa Sinaja, Bog je naredio Mojsiju (1. dana 2. meseca 2.godine po izlasku iz Egipta, 1490. god. pre Hrista) da izbroji po rodovima i porodicama pojedinano i naznae samo mukarce od 20 godina na vie, radi vojne slube, koja je trebala da se organizuje. St. 4-16. Sa Mojsijem i Aronom, koji su trebali da obave ovo prebrojavanje, trebao je da bude po jedan ovek iz svakog plemena, koji je "poglavar u domu otaca svojih" tj. knez plemena. Oni su bili pozvani (st. 16), kao predstavnici plemena radi opte stvari. Oni se nazivaju i "tisunici" zato to su imali vie od hiljade stareina domova svoga plemena. St. 17-47. Mojsije i Aron izvruju ovu zapovest. Oni su preko knezova sakupili ceo narod i popisali ih prema rodovima. Ovaj se popis naziva prema st. 19, prebrojavanje. Od st. 20-43 daje se zbir po pojedinim plemenima, a od st. 44-47 celokupni zbir, naroda sem Levitskog plemena. St. 48-54. Levijevo pleme nije trebao Mojsije da prebrojava sa ostalim plemenima, nego da ih uzme u slubu "atora od svedoanstva" (Izl. 38,21) i da stanuju oko njega i kada se krene logor da sloe i razapnu ator, a ne drugi (ne Leviti (Lev. 22,10)). Ako se ko priblii da se pogubi. Ostala plemena trebaju svako u svome logoru i kod svoje zastave (2,2), po svojim etama da logoruju. To je zato da se ne bi pribliili atoru i gnjev Boji pao na ceo Izrailj (8,19; 18,5,22). 2. Raspored plemena u logoru i na putu (2,1-34) St. 1-2. Dvanaest plemena treba da logoruju svaki kod svoje zastave i znaka kod plemena, okolo atora od sastanka, tako da na svakoj od etiri strane atora budu po 3 plemena; dakle, 4 velika logora, na svkoj strani po jedan. Izmeu ovih logora i trema atora od sastanka treba sa 3 strane da se smeste 3 glavana roda Levita, a na prednjoj ili istonoj strani pred ulaskom, ima da se smesti Mojsije i Aron sa svojim sinovima tj. svetenicima (3,21-38) (P.P. str.324/3). Zastave su veliki vojniki znaci, koje je imao svaki iz 13 plemena obrazovani vojniki odred, a to je bila zastava plemena koje je vodilo tu grupu. Znaci su bile manje zastave koje su imali plemena i delovi njegovi ("dana otaca"). U st. zavetu se nigde ne kae ta su predstavljale te

255

zastave. Prema rabinskom predanju Judina zastava je imala sliku lava, Ruvimova sliku oveka ili samo njegove glave, Jefremova sliku bika, a Danova sliku orla. To bi bile one 4 slike Heruvima oko Bojeg prestola u Jezekiljinom vienju. St. 3-31. Ovde se opisuje ureenje logora i red pri kretanju plemena. Na prednjoj strani, prema istoku treba da se smesti zastava vojske Judine po etama a pored njih plemena: Isahar, Zavulon (potomci Lije), svega 186,400 ljudi. Oni treba da idu napred (st.9). Juda je u prvoj liniji u ratu (Post. 49,10). - Na junoj strani zastava Ruvimova sa vojskom, kome su podreena plemena, Simeun i Gad (potomci Lije i njene sluavke Silpe). Ovi broje 151,450 ljudi, i podeljeni su u dva dela. Oni su drugi po redu. - Posle njih po redu, dolazi ator od sastanka i logor Levita, po redu kako logoruju i sa svojim zastavama. - Prema zapadu zastava vojske Jefremove, sa svojim plemenima: Manasija i Venijamin (svi sledbenici Rahiljini). Oni iznose 108,100 ljudi, podeljenih u 3 odeljenja. - Prema severu na kraju dolazi zastava vojske Danove sa plemenima: Asir i Neftalim (potomci sluavke Bilhe i Silpe), svega njih 157,600 ljudi. St. 32-34. U st. 32 daje se celokupni broj ratnika:603,550 ljudi, bez Levita (st.33). 3. Prebrojavanje Levijevog plemena (3,1-51) Levijevo pleme je sainjavalo u stvari 13. pleme, otkako je Jakov usvojio dva Josifova sina i tako ih podigao do stareina posebnih plemena. Levi je izuzet od prebrojavanja, jer ga je Gospod izabrao za svoju slubu. Iz ovoga plemena Bog je izabrao Mojsija i Arona i njegove sinove. Levijevo je pleme uzeto namesto prvoroenih od celog naroda, i Bog ih sada prebrojava za potrebe svoje slube. St. 1-4. Mojsije i Aron se uzimaju kao stareine i duhovni oevi ovoga plemena, od vremena kad je Gospod govorio sa Mojsijem na Sinaju. Aron stoji pored Mojsija, jer njegovi potomci treba da budu svetenici. Aronovi sinovi su: Nadav (prvenac), pa Avijud, koji su poginuli (Lev. 10,1) i Eleazar i Itamar, kao "pomazani svetenici" (prvosvetenici). Oni su bili prvosvetenici za Aronova ivota. St. 5-10. Leviti treba da dou pred "Arona, da mu slue" (da mu poslue pri bogosluenju (Izl. 28,1)). Oni treba da slue atoru od sastanka i da se brinu za narod (st. 7). Mojsije treba Levite da preda Aronu i njegovim sinovima. Prema st.10 treba jasno razlikovati sveteniku slubu od levitske, koja je samo nia sluba u svetinji (v.I.Nav. 9,27). Pod pretnjom smru ne sme niko drugi da se priblii svetinji sem svetenika.

256

St. 11-13. Bog postavlja Levite na ovu slubu na mesto prvenaca Izrailja. On je sve prvence odredio za svoju svojinu kad je u Egiptu pobio sve egipatske prvence ljudi i stoke (v. Izl. 13,1.2). Otada je trebao Izrailj da mu sve prvence posveti za slubu oko svetinje, a prvoroene od stoke da prinese na rtvu. Na njihovo mesto uzima Bog Levite i njihovu stoku, a drugi Izrailjci su slobodni (st. 40. i dalje). Leviti su se od svih drugih plemena odlikovali vrstom odlunou za Boju ast, kada se Izrailj klanjao zlatnom teletu (Izl.32,26 i dalje) i zato ih je Gospod i uzeo za ovu slubu. lSt. 14-20. Prebrojavanje je obuhvatilo sve mukarce od 1 meseca na dalje kao prvoroeni. Od st. 17-20 nabrajaju se Levijevi sinovi i njihovi sinovi koji zasnivaju rodove (Iz. 6,16-19). St. 21-26. Gersonovci (od Gerson ili Giron), dele se u 2 roda i broje 7,500 mukih. Oni su, pod svojim stareinom Elisafom, imali dunost da se staraju za neke stvari svetinje, kao ator, zavese (Izl. 26,1 i d.), naslon (Izl. 26,7 i d.; 27,9.16) pokriva, ua i td. (v.4,25-27). Oni treba sve to da nose i uvaju i pri logorovanju da urede. St. 27-32. Katovci (Kaati), sastoje se od 4 roda i broje 8600 ljudi, voa im je Elisofon. Oni imaju mesto na junoj strani atora od sastanka, i imaju dunost da uvaju svetinje, koveg, sto za hlebove, svenjak i oltare (kadioni i rtvenik), sa svim ostalim posuem i zavesu od ulaza u svetinju nad svetninjama. - Prema st. 32. poto Katovcima pripadaju i svetenici, onda im je naimenovan Eleazar prvosvetenik za stareinu, koji je inae bio stareina pod 3 levitska roda. St. 33-37. Merarjevci, imaju dva roda i broje 6200 ljudi. Njihov je stareina bio Surilo. Oni su imali mesto na severnoj strani atora od sastanka. Dunost im je bila da uvaju daske prevornice i stubove i pod svetinje sa svim drugim stvarima, zatim kolje i ua. Pri logorovanju oni moraju sve to ponovo da naine. St. 38.39. Ispred atora od sastanka, tj. sa istone strane treba da se nastane Mojsije, Aron i njegovi sinovi (svetenici) "uvajui svetinju za sinove Izrailjeve". To znai, da se staraju za sve to Izrailjci treba da dadu za svetinju. Ni jedan strani nije smeo da se priblii (P.P.str. 325/1). - St. 39. daje broj prebrojanih Levita, 22.000 lica. Ovaj se broj ne slae sa oznaenim brojevima triju Levitska roda, jer 7500+8600+6200=22,300. Prema miljenju rabinera celokupna suma je ista, jer prema st.46 ima 273 lica, prvenaca vie nego Levita, i oni treba da se otkupe. Ovo je matako tumaenje. Izgleda da je ovo razlika u Aronovom i Mojsijevom domu, koji su ovde pobrojani. St. 40-51. Zatim Mojsije prelazi na prebrojavanje svih prvoroenih u

257

Izrailju, da bi ih prema Bojoj zapovesti (st.41 i 44.45; 11-13), iskupili a Levite uzeli namesto njih za slubu u svetinji. Prebrojavanje je dalo 22.273 lica, od 1 meseca i dalje (st. 43). Od ovog broja izmenjani su 22.000 prema 22.000 Levita, a isto tako i njihova stoka, ali ne komad po komad. U st.44.45. se boanska zapovest (st.41) o uzimanju Levita, ponavlja, a u st.46.47. je re o otkupu. Treba uzeti 5 sikala po glavi kao otkup. Ova vrednost otkupa je zakonska za provoroene meu ljudima (Izl.30,13). Otkupnina (ketib) za 273 prvoroenih iznosi 1365 sikala (st.50). Ovu sumu su trebali da prime Aron i njegovi sinovi, kao zamenu za prvoroene, koji su dosada pripadali Gospodu i bili odreeni da pomau svetenicima. 4. Red slube i brojanje levita sposobnih za slubu. (4,1-49) St. 1-20. Sluba i broj Katovaca sposobnih za slubu. Sluba Katovaca je oko atora od sastanka. Pod "u svetinji nad svetinjama" razume (Izl. 30,10) svi predmeti: koveg, kadioni oltar, sto za hlebove, svetnjak i rtvenik kao i posue uz to. Sve ove predmete moraju svetenici prvo uviti zavesama i pokrivaima, kao to je opisano u st. 5-15. Prvo e uzeti zavesu kojom se odvaja svetinja od svetinje nad svetinjama i njome e pokriti koveg zaveta, onda e preko toga staviti pokriva od koa jazavijih a preko svega prostira od plave (zumbul) boje (od morska krave). Pokriva od koa jazavijih je trebao da uva zavesu od kie i nepogode a prostira od plave boje za oznaku kovega od zaveta kao prestola Gospodnje slave. Najzad da provuku poluge (za noenje), koje su uvek bile uz koveg, ali pri zavijanju morali su se izvui i ponovo staviti (u karike). - Ovo je bila jedina prilika, kada su i drugi svetenici mogli da uu u svetinju nad svetinjama. - Preko stola za hlebove treba da stave pokriva od porfire, a na njega da stave razno posue i kotlove za rtvu jestivnu i hlebove isto tako, a posle preko ovoga staviti prostira od crvca (od karmezina, krmez, crveno) i to sve opet pokriti sa pokrivaem jazavijih koa. Najzad da mu provuku poluge za noenje. - Svetnjak sa svojim icima, usekaama (sprava za ienje svetlosti i lopatice) i sve sudove za ulje uviti u pokriva od purpura i posle sve to pokriti pokrivaem od jazavijih koa i staviti poluge. - Isto tako treba da uine i sa kadionim oltarom. Treba da ga uviju u prostira od porfire sa predmetima koji tu spadaju; onda da se pokrije sa pokrivaem od jazavijih koa i stavi poluge. - rtvenik treba najpre da se oisti od pepela, onda da ga pokriju sa prostiraem od skerleta (karmezin), sve sudove i sprave sa njime uviti i onda sve to obviti pokrivaem od jazavijih koa. - Nije spomenuta samo umivaonica od medi (Izl.

258

30,18), svakako jer se nije trebalo zavijati. - Kad svetenici sve to svre, tek onda treba da dou Katovci da nose. Ali svete stvari nisu smeli dodirnuti, da ne bi poginuli. Eleazar je trebao na sve da pazi i stara se za ulje, kad, rtve, ulje pomazanja itd. - St. 17-20 iznose opomene rodu Katovaca (kao i svetenicima st. 5-15), da padne na njih prokletstvo zbog njihovog nehata. Svaki pogled u svetinju donee im smrt. St. 21-26. Sluba Gersonovaca. Ve je u 3,24-26 naznaeno kakav je njihov posao. Oni treba da rade po naredbi svetenika. St. 29-33. Sluba Merarijevaca. Njihov posao je ve naznaen u 3,36.37. St. 34-49. U ovim stihovima se opisuje brojanje i broj sposobnih levita za slubu, iz sva tri levitska roda. Katovaca je bilo 2750, gersonovaca 3630 i merarijevaca 3200, svega 8580 prema 22000 mukih lica od levijevskog plemena. II. Duhovni red Izrailja (Broj. 5, 1-6, 27) Poto je Izrailj spolja organizovan, kao drava i vojska sada se prelazi na duhovno-moralno ureenje, da bi se spoljnjem, graanskosocijalnom ureenju dala unutranja, religiozno-moralna sadrina. Ovo je svrha sledeih naredaba. 1. Naredba o odvajanju neistih iz logora. (5,1-4) Poto Gospod stanuje usred logora svoga naroda, moraju se neisti odstraniti iz logora. To su svi gubavi (Lev.13), kojima tee seme (Lev.15,2 i d.), koji su u mesenom pranju (Lev. 15,19 i d.), zatim, koji su dodirnuli mrtvaca (19,11 i d. up. Lev. 21,1; 22,4). Ovo se odnosi na sva muka i enska lica (P.P. str. 325/2). Narod je ovu naredbu o uklanjanju neistih odmah sproveo. Kasnije, u Hananu bila je na isti nain sprovoena ova naredba, te su za ovakve zidani posebni stanovi van gradova (up. Lev. 13,45 i d.). Ovo odvajanje je trajalo dokle je bolest postojala. 2. Naredba o naknadi oteenih (5,5-10). U logoru oko Gospodnje svetinje, meu Izrailjem, ne sme biti prestupa protiv svojine blinjih. Nepravda i prestup se mora popraviti, jer se ovakva krivica smatra kao neverstvo prema Gospodu (st. 6, v. Lev. 5,15). Ovde je re o grehu koji neki ovek ili ena uine, a ne o grehu protiv oveka ili ene. Ovde se misli na greh, koji se Gospodu uinio, tj. oni pobrojani u Lev. 6,2.3. oteenja svojine blinjih, ime se navlai krivica i dunost izmirenja, nadoknade (vraanja) doda se jo 1/5 vrednosti na to i rtvom za prestup propisanom u Lev. 6,4-6. Ovde se dopunjuju ve dati propisi u Lev. 6. da se ako nema kome

259

(nema blinjih srodniku koji ima dunost otkupa u sluaju sluenja Lev. 25,25) da se nadoknadi, dade Gospodu tj. svetenicima (st.8). St. 9.10. su dodati srodni propisi o prinosima (poklonima i prvinom) koje pripadaju sveteniku po zakonu. 3. Naredba o postupanju u sluaju opravdane ili neopravdane ljubomore. (5, 11-31.) Poto sumnja koja se gaji, da je brani drug uinio ili ini preljubu, bilo opravdana ili ne, moe da poljulja brak iz temelja, i da potkopa temelje porodinog i graanskog ivota, bilo je potrebno da se ovako jedno moralno zlo, naredbom u smislu teokratskih zakona postupi i sprei. Ovako su se mnoge lakoverne ene opomenule. U ovom poglavlju nije re samo o uvoenju nove rtve, rtve radi ljubomore, nego i o znaaju samo dela. St. 12-15. Ako nekome ena postane neverna i drugi je ovek oblei, a njen mu ne zna za to ili nema svedoka, i ne uhvati je na delu, a on bi posumnjao, bilo da je ona to uinila ili ne - onda neka mu dovede enu sveteniku sa prinosom za nju (1/10 jemenog brana, bez ulja i kada) "jer je prinos za sumnju ljubavnu" (ljubomoru), dar za spomen da se spomene greh (dar za spomen koji opominje na greh). Poto se ova stvar ne moe nikako drukije da uredi, jer nema dokaza ni svedoka, mora se prepustiti Bojem sudu. Mu e enu odvesti sveteniku sa prinosom, koji se izrino naziva "njen prinos", radi nje, a to je rtva jestivna, u kojoj je simbolisan plod ivota pred Bogom. Ono se sastoji samo od jemenog brana (a ne finog i belog), jer i nije prava rtva jestivna. Ovo brano je imalo samo pola vrednosti prema peninom, i ono se davalo obino samo kao stona hrana. Ovde je ono propisano, kao oznaenje da se preljuboinica izjednaila sa nerazumnom stokom. Njeno delo jo nije utvreno, a moda je i nevina, ali u svakom sluaju ovo je dobra pouka za njen ivot i postupanje. Uz ovaj prinos nema ulja, koje predstavlja Boji Duh, niti kada, koji prestavlja molitvu. To je samo rtva radi ljubomore, ili rtva za spomen (opomenu) eni pred Gospodom kao sudijom. St. 16-22. Svetenik treba enu da privede oltaru (pred Gospoda), gde On stoji, i onda jednim zemljanim sudom, da zahvati od svete vode, (svakako od vode iz umivaonice /bazena/, koja se nalazi pred svetinjom, a sluila je za svetu slubu; v. Izl. 30,18) i malo praha sa poda iz atora neka sipa u vodu. Onda treba da otkrije glavu eni i stavi joj u ruke dar za spomen (njen prinos), a svetenik nek uzme u ruku vodu, zatim ena treba da izjavi sveanu zakletvu, a na kraju da kae: amin, amin. Voda je uzeta od svetinje a prah sa poda svetinje, i

260

kad ena treba to da popije, to je svakako za nju bilo ozbiljno. Prah se prosuo u vodu, kao podseanje na Gospodnje rei reene zmiji (Post. 3,14) kao prokletstvo za greh i duboki stid i sram, a ne podseanje da je ovek nainjen od praha. Otuda i razlika bakreni umivaonik i zemljani sud. Isto i otkrivanje glave (raspletanje kose), je znak alosti (Lev. 13,45) i liavanje enskog ukrasa i brane vernosti. - Pri izgovaranju zakletve, ena dri u rukama svoj prinos, da ona sama nosi plod svoga ivota pred Bogom, i preda se njegovom sudu. Svetenik ima u svojoj ruci sud sa vodom koju treba ena da ispije, kao i "vodu koja donosi prokletstvo". Zakletva svetenika iz st. 19. se zove "zakletva prokletstva". Pretpostavlja se i da je ona nevina; onda joj voda nee nita nakoditi. Ako je kriva voda e uiniti da bedro spadne i trbuh otee. Na to treba ena da kae: amin, amin (zaista, zaista). Ova bolest kojom se preti nije medicinski odreena. Ima raznih miljenja u vezi sa zapaljenjem jajnika i otocima. Ali, ovde je svakako glavna misao prokletstvo. Kazna e pogoditi one organe koji su zgreili. St. 23-28. Poto je ena izrekla "amin", svetenik e "ove kletve" da napie u knjigu i "neka ih spere vodom gorkom" tj. u sudu sa gorkom vodom da opere knjigu, da bi ove rei prele na vodu, i onda treba ena da popije ovu vodu. Ovo je simboliki akt predstavljanja istine, da e Bog ovoj vodi dati tetno dejstvo da oteti krivevo telo, a nevinoj da ne nakodi. Prema st. 26 treba prvo svetenik da uzme aku od prinosa i spali na rtveniku, pa onda ena da popije vodu. Kao preljuboinica, uhvaena na delu ne bi ena prinaala rtvu jestivnu, ali ona bi se mogla lano da zakune, ako je kriva, i zato mora da popije gorku vodu, da bi se pokazala njena krivica ili nevinost. U st. 27 i 28 se iznosi rezultat ovakvog postupanja. St. 29-31. Ovi stihovi zavravju zakon o ljubomori sa primedbom, da je mu slobodan od prestupa, a ena e nositi svoj greh u sluaju da je kriva. U sluaju da se ena protivi da se ovako zakune, nita se ne spominje jer ona time priznaje svoj greh, i onda prema zakonu (Lev. 20,10) kao preljuboinica kanjava se smru, ali ne samo ona ve i njen sauesnik. - Ovim zakonom (st. 29-31) uzima se u obzir i izjednauje i preljuba mua prema eni, i tako se izjednauje prividna nejednakost, da samo mu enu dovodi k sveteniku na zakletvu. Ali, ovaj zakon vai samo za enu, jer je muu bilo slobodno, da uzme vie ena i pored ene inoa (suonica), tako da samo u sluaju ako je uinio preljubu sa tuom enom, bio je kriv. U ovakvom sluaju mogao je mu iji je brak povreen, svoju enu izobliiti i onda stie

261

kazna i njenog partnera. Stvarno kriva ena nije se mogla lako odluiti na polaganje zakletve, zbog Bojeg prokletstva. To nije bilo lake nego smrtna kazna, jer nije bilo neko prazno zastraenje kao kod drugih naroda nego Boji sud, prisutnog Boga, kome krivac ne moe da izbegne. 4.Nazirejstvo (6,1-21) St. 1.2. Iz ovih stihova se jasno vidi da je nazirejstvo ne samo stvar slobodne odluke, nego da je ve u narodu poznato kao naroiti oblik pobonosti. Re "nazirej" (odvojen, izdvojen), znai odvajanje za Gospoda tj. izdvojen za Gospoda i Njegovu slubu. Poreklo ustanove je nepoznato. Zavet striganja kose je poznat kod raznih starih naroda kao i zaveti uzdravanja kod ovih religija, ali oni nemaju vezu sa nazirejstvom. U poetku se zavet nazirejstva odreivao samo za neko vreme, to se i u ovome zakonu jedino uzima u obzir. Ali, u toku vremena vidimo kod Izrailjaca, nazireje za ceo ivot kao Samson, Samuilo i Jovan Krstitelj, koji su i pre svoga roenja posveeni nazirejstvu na ceo ivot (Sud. 13,5.14; 1.Sam. 1,11; Lk. 1,15). St. 3-8. Zavet nazirejstva se sastojao u sledeem: - 1. Treba da se uzdrava od vina i silovita pia (v. Lev. 10,9), ni octa od toga da ne pije; nikakvo pie (sok) od groa, ni sveeg ni suenog. Nita to dolazi od loze. Ovaj propis nije samo zato to su oni kao neka vrsta svetenika, koji treba da ouvaju svest i duh, nego i zato, to treba da se ouvaju u svetosti od svakog kodljivog dejstva. Ocat, groe i kolai sa groem, previru i simbol su idolatrije (Os. 3,1.). - 2. Dokle traje njegovo nazirejstvo da mu britva ne pree preko glave. Neiana kosa se smatra "dijademom (ukrasom) Boga njegova na glavi njegovoj" (st.7) kao zlatni dijadem to je na prvosvetenikoj glavi. Pomou kose on posveuje svoju glavu (st.11) Gospodu, tako da se u dugakoj kosi nazireja vrhunac posveenja i znaaj nazirejstva najbolje izraava. Dugaka kosa je dakle znak izdvajanja od sveta, istupanje iz ljudskog drutva. - 3. Poto se on posvetio Gospodu i nosi dijademu svoga Boga na glavi, on ne sme da ide ni jednome mrtvacu, ni kod roditelja, brae i sestara, da se ne upralja (kao prvosvetenik Lev. 21,11). Bez sumnje i drugi propisi sveteniki o istoi vae za njega. Samsonova mati nije smela da jede nita neisto za vreme trudnoe (Sud. 13,4.7.14.). St. 9-12. Ako bi neko u njegovoj blizinii momentalno umro, i tako nehotice uprljao nazirejstvo njegove glave, on treba da obrije svoju glavu "u dan ienja" svoga (7 dana, 19,11.14.16.19). Osmoga dana u dan ienja po zakonu, nek donese 2 golubia ili grlice sveteniku

262

(za rtvu za greh i paljenicu) i on e oistiti i tako posvetiti opet njegovu glavu (st.11) tj. novo posveenje, rastenjem kose. On treba "opet da posveti dane svoga nazirejstva" tj. svoje posveeno vreme iznova poeti, i prineti jagnje od godine kao rtvu za prestup. Proli dani ne vrede i ne mogu se raunati, jer se nazirejstvo oskrvnulo. Dakle, sve mora biti iznova. - Nazirejstvo se razlikuje od svetenstva samo to slubeno ne slui oko svetinje i nije u slubi po Bojem pozivu, nego svojevoljno, zavetovanjem za odreeno vreme. To je svojevoljno podraavanje svetenikog ivota. St. 13-21. Propisi o posveenju nazireja, naziva se "zakon za nazireje", jer se u sveanom prinaanju rtve pri zavravanju posveenja najbolje izraava ideja nazirejstva. Kad se zavri vreme nazirejstva, treba on da doe na vrata od atora i donese muko jagnje od godine kao rtvu paljenicu, i ensko od godine kao rtvu za greh i ovna kao rtvu zahvalnicu. ensko radi pomirenja za vreme nazirejstva, za nenamerno uinjene grehe, muko kao znak predaje Gospodu due i tela. A ovna kao zahvalnu rtvu sa kotaricom presnih kolaa (hlebova) i pogaice (Lev. 7,12) nenamazanih uljem, sa darom njihovim i nalivom njihovim tj. rtava jestivnih i od pia (15,3 i d.) uz rtvu paljenicu i zahvalnicu (brano, ulje i vino) po zakonu. Isto i za ovna. Tada e nazirej obrijati glavu i kosu metnuti na oganj od oltara, da tako preda Gospodu asni ukras njegove posveene glave. (st.18) Svetenik e uzeti kuvani prednji but (plee) i presan kola i presnu pogaicu iz kotarice, i to sve staviti u ruke nazireju, i stavivi svoje ruke ispod nazirejevih neka to sve obre pred Gospodom. Ovo sve pripada sveteniku kao i grudi obrtane i plea podignuta (Lev. 7,3234). Prema st. 20. posle moe nazirej opet piti vino, verovatno ve pri jedenju rtve, poto je Gospod dobio svoj deo, i posveenje je zavreno. - Ove rtve treba on da prinese prema svome posveenju (na osnovu zaveta), ali on moe, po svojoj mogunosti, da prinese i druge darove za svetite i svetenike, koji nisu bili neophodni za posveenja ali su se esto dodavali. Otuda onaj obiaj da, kad se siromani zavetuju na nazirejstvo, imuniji mogu preuzeti sve trokove oko rtvovanja. - Sveti oci su videli u nazirejstvu primer manastirskog ivota i stale savrenih, koji je ostvaren u srednjem veku. 5. Sveteniki (aronski) blagoslov (6,22-27) U blagoslovu, kojim su svetenici imali da blagoslove narod, jasno se vidi duhovni karakter Izrailjaca. Ovaj se blagoslov sastoji iz 3 izreke blagosiljanja: - 1. "Da te blagoslovi Gospod i da te uva", je opti

263

blagoslov u svoj svojoj punini. - 2."Da te obasja Gospod licem svojim i bude ti milostiv!" Ovim reima se odreuje blie blagoslov kao boanska naklonost i milost. Pod "Gospodnjim licem" se razume Boja linost, koja se obraa ljudima. Od njegovoga lica izlazi vatra, koja istrebljuje neprijatelje i protivnika (Lev. 10,2 up. 17,10; 20,3; Izl. 14,24; Ps. 34,16), ali isto i prijateljska sunaana svetlost puna ivota i spasenja. (Ponav. 30,20; Ps. 27; 43,3; 44,4) Ova svetlost baca zrake milosti u ljusko srce, kome je potrebno spasenje, da mu uini milost. -3. "Da Gospod obrati lice svoje k tebi i dade ti mir (spas)". Ovde se boanski blagoslov pokazuje kao ispoljavanje sile ili dejstva na ljude, iji je cilj mir (u smislu spasenja). Koga Bog pogleda, njega i spasava iz nevolje (Ps. 4,6; 33,18; 34,15). Iz ove izreke blagoslova skoro svi crkveni pisci i stariji teolozi izvode tajnu Trojstva i to iz tri puta ponovljenog imena Jahve (u svakom blagoslovu se drukije naglaava) kao i da se blagoslov dobija od 3 bia: Oca, Sina i Svetog Duha. Od ovoga ima neto istine jer trostruko ponavljanje reenice ima za cilj da se ove misli duboko ureu. Bog se ovde javlja kao punina i blagosilja svoj narod. Boanstvo koje eli da spase oveka se inae javlja u Ocu, Sinu i Svetom Duhu, koji svaki daje svoj deo. Ali ovaj blagoslov ne sme da bude samo elja nego i stvarnost nad narodom. III. Poslednji dogaaji na Sinaju (Broj 7, 1-9,14) 1. Prinoenje posveenih darova plemenskih knezova za svetinju (7,189) Ovo se dogaa u trenutku kad je Mojsije zavravao ator od sastanka i rtvenik sa sudovima i posvestio ih (Lev. 8,10.11). Ovo se trebalo izneti posle Lev. 8-10, ali da se ne prekida niz zakona, iznosi se tek ovde, kada je narod trebao da krene, a ti darovi su inae transportna sredstva za ator od sastanka. St. 2-9. Prvo se izvetava o prinaanju 6 kola i 12 volova za transport celog atora od sastanka. Ovi plemenski knezovi doneli su svaki po vola i po dvoje jedna kola. Po Bojoj zapovesti Mojsije daje darove Levitima, prema potrebi njihove slube: 2 kola i 4 vola dobie gersonovci i 4 kola sa 8 volova merarijevci. Katovci nisu dobili kola, jer su oni morali svete sudove da nose na leima pomou poluga (4,4 i d.). St. 10-88. Ovde je re o prinaanju posveenih darova za oltar. Svaki knez je doneo za posveenje atora rtve kad je bio pomazan. Po Bojoj zapovesti svaki dan je trebao jedan knez da donese dar. Dakle, 12 dana je trajalo ovo prinaanje. Svaki knez je doneo: 1./ Jedan

264

srebrni tanjir (zdela; Izl. 25,29) od 130 sikala teine i 2./ 1.srebrnu au (ne sud za vino ili pri rtvovanju) 70 sikala teku. Obe pune brana sa uljem kao rtva jestivna; zatim 3./ 1. zlatnu kadionicu (jevr. kaf; Izl. 25,29) od 10 sikala, puna kada, 4./ 1 tele, 1 ovna i 1 jednogidinje jagnje kao rtvu paljenicu, 5./ 1. runjavog jarca kao rtvu za greh, 6./ 2 vola, 5 ovnova, 5 jaraca, 5 jaganjaca od godine kao rtvu zahvalnicu. Svi darovi su se morali prineti na oltar i to odmah. Zto je svaki dan samo jedan knez doneo svoj dar. Svi knezovi su doneli iste darove. Red je onaj isti kao u logoru (1,7-15) Juda poinje a Neftalim zavrava. - U st. 84-88 sabrani su svi darovi sa teinom: 12 srebrnih zdela i 12 srebrnih aa zajedno 2400 sikala i 12 zlatnih kadionica 120 sikala. U st. 87 nabrajaju se ivotinje. - St. 89 iznosi da dok su knezovi donosili darove otkrio se Bog Mojsiju u svetinji glasom, koji se uo izmeu heruvima. Ovaj glas je bio kao odgovor na pripremnost i iskrenost darovanja knezova. 2. Posveenje i sluba levita (8, 1-26) St. 1-4. Boja zapovest, da se leviti posvete i uvedu u slubu poinje naredbom Aronu o paljenju iaka svetnjaka u atoru od sastanka. Naredba o postavljanju svetnjaka nije samo ponavljanje propisa (Izl. 25,27), nego davanje svetnjaku poloaja da moe svetliti na sve strane. O paljenju jo nije bilo zapoveeno (u Izl. 27,21. govorilo se samo o svakodnevnom ureenju svetnjaka). Ali, ova naredba o postavljanju svetnjaka ima veeg znaaja, jer ovih 7 iaka treba da svetle u Bojem domu, a ta svetlost predstavlja Izrailja pred Gospodom kao narod, koji kao svetlost ima da svetli u tami ovoga sveta. Kada se sad Aronu nareuje da zapali ovaj svetnjak, mora sve biti na svome mestu. Ovo je u vezi i sa darivanjem knezova, kao predstavnika naroda, koja je Bog prihvatio, a ima vezu i sa sveanim uvoenjem levita u njihovu slubu. St. 5-22. Posveenje Levita za slubu oko atora od sastanka. Pre nego to ovo izabrano pleme bude stupilo u slubu treba da bude posveena i slubeno predana svetenicima. Ovo posveenje se opisuje od st. 7, i ne lii na posveenje svetenika, nego se naziva oienje i sastoji se u pokropljenju vodom oienja, brijanju tela, pranju haljina i rtvovanju, kojim se simboliki predaju za slubu kao rtva. U ovome nizu poinje se sa spoljnim a zavrava sa ienjem prljavtine greha ( u st. 21 se to naziva oienje od greha). Mojsije mora kao i kod posveenja svetenika da obavi i ovaj akt. Izgleda da je ovde re o vodi u umivaonici svetinje, odreenoj za ienje svetenika pri slubi (Izl. 30,18 i d.) - Posle ienja treba prineti rtve

265

(2 teleta za paljenicu i za greh sa prinosom). Onda, da ih dovede pred ator od sastanka, i svi Izrailjci tj. plemenski knezovi, kao predstavnici da dou sa njima. Knezovi treba da stave svoje ruke na levite, da bi se na njih prenela sluba oko svetinje, kao zamenike za prvoroene Izrailjce i jo kao znak da ih otputaju iz naroda, i upuuju Gospodu za slubu. Aron treba da prinese Levite Gospodu kao prinos obrtani. Ovo je uinjeno svakako tako, da je Aron Levite sveano priveo oltaru i natrag vratio. Svrha obrtanja je: "da vre slubu Gospodu" (st. 11). Ova predaja Gospodu se zavravala rtvovanjem ivotinja za rtvu za greh i paljenicu, poto su prethodno leviti stavili svoje ruke na ivotinje (teoce). Ovim polaganjem ruku na ivotinje, nainili su ih leviti svojim zastupnicima, u kojima oni prinose svoja tela Gospodu na ivu i ugodnu rtvu. - Od st. 13-19 iznosi se znaaj propisanog posveenja levita. Kao to je nareeno (st.6-12) Mojsije je trebao da postavi Levite pred Aarona i njegove sinove i njih da obre ("prinese ih") kao rtvu obrtanu pred Gospodom, i tako da ih izdvoji iz sredine Izrailjaca, da budu njegovi. Onda treba da dou da poslue oko atora od sastanka. - Od st. 20-22. se daje izvetaj o ispunjenju boanske zapovesti. St. 23-26. Doba levitske slube. Utvruje se doba slube 25-50 godina starosti. Ovo vai samo za levite. Ali, i posle prestanka slube, moe da pomae u uvanju i nadgledanju posua atora od sastanka. - U 4,3. 47 se zahteva 30 godina starosti za ovu slubu, ali samo za transport po pustinji, jer tu se zahtevala jaka muka snaga. Za druge slube je bilo dovoljno i 25 godina starosti. Car David je, kada je svetinja bila na Sionu, uzeo levite i od 20 godina za slubu (1.Car. 23,24.25), jer posao nije bio tako naporan; ovo je i dalje ostalo na snazi (v. 2.Dn. 31,17. Jezdra 3,8). 3. Svetkovanje Pashe na Sinaju i naknadna Pasha (9, 1-23) St. 1-5. Ve pri ustanovljenju Pashe, pred izlazak iz Egipta Bog je dao praznik Pashe kao venu naredbu za sva budua pokolenja (Izl. 12, 14.24.25). Prvoga meseca 2 godine po izlasku, dakle odmah po podizanju atora od sastanka, ova se zapovest obnavlja i nareuje da se obavi u odreeno vreme. Ovaj praznik se nije trebao odgoditi do ulaska u Hanan kao to izgleda iz Izl. 12,24.25. Izrailj je poeo sa praznovanjem Pashe u pustinji upravo onako kako to Izl. 12 nareuje. Da se ovom prilikom nije trebao namazati dovratak od domova krvlju pashalnog jagnjeta, nego samo sa strane rtvenika, jasno je, mada nije izrino nareeno, jer niti sada prolazi aneo smrti kroz logor niti ima drugih opravdanja za to u pustinji.

266

St. 6-14. Dogodilo se da je bilo ljudi, koji su se oskrvnuli o mrtvaca (Lev. 19,28), i zato nisu smeli jesti Pashu. Oni su pitali Mojsija i Arona zato da oni ne mogu uzeti uea u zajednikoj rtvi (ovde /Pashi/ jer je ona vaila kao rtva)? Prema propisu o Pashi, iskljuuju se neisti od pashalne veere, jer samo isti mogu uzeti uea (Lev. 7,21), i u tome stanju ne sme prineti nikakvu rtvu. Mojsije pita Boga i dobija naredbu za takve sluajeve. Ko je neist u vreme Pashe ili na putu moe naknadno da praznuje i jede Pashu 2 meseca 14 dana uvee, ali po svim propisima (Izl. 12,8.10.46). Ova je Pasha (nazvana malom Pashom) trajala samo jedan dan. Ovo vai samo za opravdane sluajeve neuestvovanja u praznovanju Pashe, inae isti i prisutni ako ne uestvuju, da se istrebe. St. 14. je ponavljanje da i stranac moe da uzme uea u Pasni po zakonu. U tom sluaju on mora da se najpre obree i primi Mojsijev zakon (Izl. 12, 48.49). 4. Znaci i signali pri putovanju Izrailja (9,15-10,10) Sa prebrojavanjem naroda i unutranjim redom u Izrailju zavrena su pripremanja za putovanje naroda iz Sinajske pustinje u obeanu zemlju, a zavretkom Pashe dolo je vreme odlaska sa Sinaja. Sad je jo samo bilo potrebno da se neto spomene o voenju na putu kroz pustinju. Prvo se govori o tome kako sam Bog vodi svoj narod, a posle se govori o signalima za red pri putovanju. 1. Znak za polazak i logorovanje naroda (9, 15-23). Ve na putu od granice Egipta kroz pustinju prema Sinaju, Bog je vodio svoj narod vidljivo, putem oblaka, kao znakom njegove prisutnosti i vodstva (Izl. 13, 21.22). Ovaj oblak je bio nad atorom (Izl. 40, 34-38). Podizanje ovog oblaka bio je znak za ceo narod, da je polazak, a sputanje na ator (svakako na svetinju nad svetinjama, gde se javlja Gospodnja slava) da treba logorovati. Ovaj oblak se nou pretvarao u oganj. im se oblak podigao i narod se podigao na putovanje. Ovo moemo tako da razumemo da je narod iz daljine video u visini oblak ili vatru. - Poto je Gospod bio u oblaku sa svojim narodom, to je podizanje i sputanje oblaka (vatre) bila "zapovest Gospodnja" na putu. Logorovanje je uvek bilo neodreeno vreme. 2. Signali srebrnim trubama (10, 1-10). Iako je Bog vidljivim znakom vodio narod, ipak za voenje i red ovakoga mnotva, potrebni su bili i razni signali, kojima je Mojsije kao vidljivi voa, na elu vojske, davao zapovesti vojsci i pojedinim odeljenjima logora. Za ovu svrhu nainjene su, po naredbi Bojoj, dve srebrne trube. Ne znamo kako su one izgledale; verovatno su bile prave, a ne okrugle (Egipani nisu takve imali). O njihovoj upotrebi se

267

kae: Kad obe zatrube nek se narod skupi oko atora, a kad samo jedna, onda samo plemenski knezovi; Kad zatrube jednom "potresajui" (jako, kao na uzbunu), onda nek se kree istona strana (plemena koji su s prednje strane atora). Kad zatrube dva puta onda se kree juna strana bez daljnjeg. Samo svetenici mogu da trube, jer sam Bog vodi Izrailj a njegove sluge samo izvode. I u sluaju rata treba da se duva u trube "potresajui", a i u vreme "dana veselja" (praznike i mladine) kad se prinose rtve paljenice i zahvalnice. - Ovo duvanje u trube uvelo se pri raznim sveanostima, kao prenoenju kovega od zaveta (1.Dn. 15,24; 16,6), posveenje Solomunovog hrama (2.Dnev. 5,12; 7,6), pri polaganju temelja drugome hramu (Jezdra, 3,10), posveenju Jerusalimskih zidova (Nem. 12,35.41) i drugih svetkovina. V. Putovanje Izrailja sa Sinaja do Moavskih stepa (Brojevi 10, 1121,35). Direktni i najblii put od Sinaja do Kadisa prema junoj granici Hanana, iznosi 11 dana putovanja. Na ovome putu vodio je Bog svoj narod prema cilju kroz pustinju, tako da je Izrailj bio ve kod Kadisa, u pustinji Sin, na junoj granici obeane zemlje. Ovaj put od brda Horiva ili Sinaja do Kadisa trajao je samo nekoliko meseci. Odavde su bile poslane uhode da ispitaju zemlju, koju su trebali da naslede. Ovaj put od Sinaja do pustinje Sina je prvi deo istorije Izrailjskog putovanje kroz pustinju za Hanan. I. Putovanje od Sinaja do Kadisa (Broj. 10,11-14,45). 1. Polazak Izrailjskog naroda iz sinajske pustinje (10,11-36). St. 11-12. Poto je sve bilo spremno za polalzak Izrailja sa Sinaja, podie se oblak iznad atora od svedoanstva (svetinje nad svetinjama) 20 dana 2 meseca 2 godine i narod poe na put, po ve opisanome redu. Oblak se zaustavio u Faranskoj pustinji. Pustinja Faran je ne prva nego trea stanica putovanja, gde su oni stigli tek poavi od Asirota (13,1). Polazak je bio iz Sinajske pustinje a cilj im je bio Faranska pustinja. Faranska pustinja je velika pustinjska visoravan, koja se granii istono sa Arabom, junim krajem Mrtvoga mora, do Alanidskog zaliva; zapadno do Egipta pustinjom sur; juno se prostire do Debel et ci, ogranci Horiva, a severno do podruja Amorianskih brda, june granice Hanana. Ovo je staro ime za ovu pustinju (Post. 14,6). Arabljanski geografi i Bedini nazivaju ovu pustinju Et-Ti tj. lutanje Izrailjeve dece, kao podruje na kome su Izrailjci 40 (tanije 38) godina putovali po pustinji, Na ovom terenu ima peskovitog i vrstog tla.

268

St. 13-28. Ovde se podrobnije opisuje kretanje pojedinih logora. Naroito se istie kretanje pojedinih odelenja Levita, a kasnije celog naroda. Prvo se die Juda sa svojom zastavom, a sa njime Isahar i Zavulon, onda rastavljeni ator od sastanka, koji su nosili Girsonovci i Merarijevci sa svojim predmetima, da bi mogli odmah da naine ator, kad dou Katovci sa svetinjama (P.P. str. 325/4). Posle dolazi Ruvim sa svojom zastavom i Simeun i Gad; a posle njih Katovci sa svetinjama. Iza svetinje su ili Jefrem sa svojom zastavom sa Manasijom i Venijaminom i onda Dan sa Asirom i Neftalimom. St. 29-32. Ovde je umetnut dogaaj sa Jovavom (Hobabom), Medijaninom, sinom Mojsijevog tasta (Jotor ili Raguil) (v. Izl. 2,16), koji je pristao, da sa Izrailjem poe kao poznavaoc pustinje. Kad je on doao u logor ne zna se. On je trebao da ide sa Izrailjem u Hanan, gde bi mu bilo dobro. Jovav nije hteo da dalje ide, nego da se vrati u svoju zemlju i rod. Ali Mojsije ga moli da ipak ostane sa njima jer poznaje pustinju i moe im mnogo pomoi. Iako je ustvari oblak Izrailja vodio, ovaj ovek je dobro poznavao oaze, izvore i panjake za stoku, koji su im bili tako potrebni. ta je Jovav uinio kasnije, ne spominje se. - Iz ovog kratkog izvetaja moemo izvesti, da su sinovi Mojsijevog tasta stigli u Hanan (do Aroda), jer u Sud. 1,16 se govori o njihovim potomcima i jo u Saulovo vreme stanovali su u ovoj okolini (1.Sam. 15,6; 27,10; 30,29). St. 33-36. Izrailjci polaze od "gore Gospodnje" tj. Sinaja (Horiva) i putuju tri dana, a Boja slava je traila pogodno mesto. Oblak je uvek bio sa njima. On se nad kovegom uzdizao napred ispred vojske i naroda, da bi pokazao put i tako je u stvari sam oblak nad kovegom vodio narod. Noenje kovega ispred cele vojske nije naznaeno u redu pri putovanju i u logoru. St. 35 nije u suprotnosti sa 2,17. Izgleda da je ovaj oblak (vatra nou) bio rasprostrt nad celom povorkom, a ne samo nad kovegom, nego nad njim bio kao stub pa se odande prostirao nad celim narodom (Ps. 105,39). Ovaj oblak je i iao napred i vodio narod. (P.P. str. 326/1.2) - Mesto u koje su stigli posle tri dana nije naznaeno u st. 34, ali to nije Tovera (11,3), nego Kivrat-Atava (11,34.35). - U st. 35.36. naznauju se rei koje je Mojsije izrekao pri polasku i logorovanju. To nije samo dokaz Mojsijeve vere i radosti, nego i ohrabrenje za ceo narod. Pri polasku je rekao: "Ustani Gospode, a pri odmaranju: Uvrati se Gospode..." Ovako je samo Mojsije mogao da govori, jer je zavetom bio vezan sa Bogom. On ovde ne govori samo o neprijateljima koji su pred njima u pustinji, nego misli na ceo Bogu neprijateljski svet. On poziva Boga da ratuje

269

za njegovo delo na zemlji i da uspostavi svoje carstvo na zemlji. Zato je morao sam Svemogui Bog da ide pred svojim narodom, i uniti neprijatelje (Ps. 68,2). 2. Dogaaji kod Tavere i Kivrot-Atave (11,1-35) St. 1-3. Posle tri dana putovanja, na jednome odmoritu u pustinji, narod je postao nezadovoljan i tuio se na njihovu nesreu. Razlog nije naveden. Sigurno im je putovanje po pustinji bilo teko, i oni su to tako jako ispoljavali, da je dolo ak do Gospoda. Bog se razgnjevio, jer su optube bile upravljene protiv njegovog voenja, i oganj je spalio neke na kraju logora. Ovo nije bio oganj, kao u Lev. 10,2 koji je neposredno od Gospoda izaao. Ne zna se da li je to bila munja ili poar. Mojsije je putem molitve ugasio oganj. Ovo mesto je dobilo ime po ovome dogaaju: Tovera (vatra). St. 4-9. Povod za lakomost naroda dala je svetina, tj. narod, koji je sa Izrailjem izaao iz Egipta (Izl. 12,38). On je udio za hranom, koje je bilo u izobilju u Egiptu, a koju u pustinji nisu mogli imati. Oni su potstakli Izrailja da poele i trae meso, naroito ribe i raznog povra, koje raste u bogatom Egiptu. (Org. "oni stadoe ponova plakati" upuuje na raniju tubu naroda zbog nestaice mesa u pustinji Sin (Izl. 16,2 i d.), iako nije bilo re o plakanju). Ovde nije re samo o mesu, nego i boljoj hrani od mane. Oni su imali stoku, ali to nije bilo dosta a i uvali su je. U Egiptu su jeftino dobijali meso /"zabadava"/, da je svako mogao jesti. Naroito je bilo mnogo riba. Ovo bogatstsvo u povru i danas postoji. U pustinji nisu imali ovo osveavajue povre, zato i vele: "Presahnu dua naa", nita osim mane koja je suha. Prohtev je bio upravljen na ukusna jela i promenu. (P.P. str. 327/2). - Mojsije opisuje jo jednom (st. 7-9) manu i njeno spravljanje kao i ukus, kao dobro jelo, koje je Bog sa neba pustio svome narodu kao rosu (up. Izl. 16,14.15.31). Nebeski hleb je imao ukus medenih kolaa, ali nedostajao je onaj ljuti i kiseli ukus, koji nadrauje. Ovo je slika duhovne hrane Boje Rei, koja hoe telesnom srcu da dosadi katkad, i zato on trai telesne misli i elje ovoga sveta. St. 10-15. Mojsije je video da ceo narod tei za drugom hranom; u svakom atoru se ali, zato mu je bilo teko, jer je znao da e se Gospod rasrditi. On stoji izmeu njegovog gnjeva i elje naroda. Mojsije izraava nezadovoljstvo to se nalazi izmeu Boga i ovoga naroda. Boji gnjev je doao tek docnije (st. 33). Mojsije je nezadovoljan zbog tereta koji mu je Bog stavio; on ne moe vie da podnosi neveru i mrmljanje ovoga naroda. Ali, on ipak trai od Boga savet i pomo. Narod je plakao pred njime i traio od njega mesa.

270

Mojsiju je tako teko, da mu je i smrt bolja od ivota. (P.P. str. 329/2). St. 16-23. Razlog ove albe je bio opravdan. Ovo je bio suvie teak teret za jednog oveka. Nije njemu bila dosadna i teka sluba, nego duevni teret. Gospod ga je razumeo, zato je hteo da mu olaka. On mu je naredio da dovede 70 stareina, da ih postavi za njegove pomonike nad narodom. Oni su trebali da dou pred ator od sastanka, a Gospod e sii i govoriti sa Mojsijem i od njegovog (Mojsijevog) duha dati i njima, da nose teret s njime (P.P. str. 329/3.4.) - Gospod je odluio da zadovolji i narod. On e iskusiti Njegovu svemo i onda e se zasititi mesa, jer e ga na udesni nain imati mesec dana. Ovo e u stvari biti kazna nepotovanja Boje mane. Mojsije se udio otkuda e ih Gospod nahraniti u pustinji sa mesom, osim da pobiju svu stoku, pa i onda ne bi bilo dovoljno mesa za mesec dana. St. 24-30. Posle dobijenog odgovora od Gospoda Mojsije je izaao iz svetita, gde se alio Bogu na svoje nevolje, i otiao u logor pokupio 70 stareina i postavio ih oko atora (u polukrugu na prednjoj strani atora). Onda se dogodilo ono to je Gospod rekao Mojsiju. Oblak je stajao nad atorom, i nije ga vetar nosio. Gospod je dao od ovog duha Mojsijevog i drugima, ali time Mojsije nije imao manje. Ovo prenoenje duha nije poblie opisano, da li je bio to spoljni ili unutranji dogaaj. Ali, im je duh pao na njih, odmah su poeli da prorokuju. Ceo narod je mogao da vidi, da ih je Bog naoruao svojim Duhom, kao Mojsijeve pomonike. Time su oni stekli ugled. A da bi ubedio ceo narod, da Boji Duh vlada u logoru, pao je on i na dvojicu odreenih, ali otsutnih stareina: Eldada i Modada. I oni su prorokovali. Isus Navin, nije znao da to treba tako da bude pa je protestovao kod Mojsija, znajui da je samo Mojsije odreen za to. Ali Mojsije Boji sluga, se radovao jer on nije traio svoju slavu. Njegova je elja da svi Izrailjci steknu ovu milost. (P.P. str. 330/5.6.). Posle se Mojsije vratio u logor sa stareinama. O radu ove sedamdesetorice nije nita spomenuto. Ne zna se nita kako su oni pomagali Mojsiju. Oni nisu bili pridodati Mojsiju kao neki savetodavni odbor, kao to su to verovali rabineri, da je postojao od Mojsija do Vavilonskoga ropstva, a posle ropstva u obliku sinedriona. St. 31-34. im se Mojsije sa stareinama vratio u logor, Bog je ispunio svoje drugo obeanje. Vetar je poterao prepelice, u sloju od dva lakta od zemlje, u okolu na jedan dan hoda; Vetar je doao sa juga (Ps. 78,26) sa Arabijskog zaliva i doneo prepelice, koje se u prolee, u ogromnim masama sele iz unutranjosti Afrike na sever. Ovaj se

271

dogaaj opisuje u Ps. 78,27.28. Vetar ih je naneo u toj koliini i razmeri. Narod ih je kupio onaj ceo dan, celu no i ceo drugi dan; tako da su pokupili svaki najmanje deset gomora. Gomor je bio najvea mera kod Jevreja. - Bog je hteo ovim da kazni njihovu pohlepnost. Poto nisu mogli ovo meso odmah da pojedu, oni su ga suili na suncu, kao to Egipani sue ribe. Ali prema st. 33 jo im je meso bilo meu zubima, a Gospod se razgnjevi protiv njih, i u narodu se pojavi veliki pomor. On nije doao kao posledica prekomernog uivanja mesa prepelica, ili hrane koja moe da kodi ljudima, nego kao naroita kazna. (P.P. st. 331/2). Po ovome Bojem sudu, ovo mesto je dobilo ime Kibrot - Ataava (tj. grobovi elje), jer je narod naao tamo svoj grob. St. 35. Od grobova elje poao je narod za Azerot i tamo se ulogorio. Kako su Izrailjci od Asirota poli prema Kadesu, u pustinji Faran (13,13.26) oni su mogli od Sinaja pravim putem, preko velike pustinje Et-Ti da stignu u Hanan, po pustinjskom putu koji i danas postoji. Na ovome putu mogli su za 11 dana (Ponav. 1,2) da stignu od Horiva do Kadisa Varnije (Kodis Bornea) (P.P. str. 326/3). 3. Marijina i Aronova buna protiv Mojsija (12,1-15). St. 1-3. Sve pobune naroda do sada bile su izraz negodovanja zbog putovanja kroz pustinju. One su bile upravljene vie protiv Gospoda nego protiv Mojsija. Bog je nedavno pokazao da odgovornost ne lei samo u Mojsiju, ali ovim se njegov ugled jo vie podigao. Ovo Mojsijevo uzdizanje izazvalo je zavist kod njegove najblie rodbine, koje je Bog podigao i blagoslovio. Marija je bila istaknuta kao proroica a Aron kao prvosvetenik. Oni su spadali u voe naroda. (P.P. str. 331/3). Ali ljudsko srce nije bilo zadovoljno sa ovim. Oni su osporili prvenstvo Mojsiju, oseajui se rivali a ne rodbinom. Zaetnik javne bune bila je Marija. Za njom se poveo i Aron, kao nekada za narodom. Kao spoljni povod nezadovoljstva posluila je Mojsijeva ena, Madijanka. Ovo je bila Sipora, Madijanka, kojom se Mojsije nekad oenio, dok jo nije bio pozvan od Gospoda. Ovaj brak nije bio nedozvoljen, jer je Bog zabranio brak samo sa Hanankama (Izl. 34,16). Marija kao proroica i Aron kao prvosvetenik, koji nosi urim i tumim, pitaju se: zar Gospod govori samo preko Mojsija? Ali to je uo Gospod. On je sudija i On e ovaj spor da rei. (P.P. str. 332/1.2.3. i 333/1). I Mojsije je uo ta oni govore, ali on je bio "ovek vrlo krotak, mimo sve ljude na zemlji". Za druge ljude se to ne kae. Biti krotak nije lako onome koji je imao ovakvu dunost, vlast i ugled. Ali, poto je bio takav, on je sve prepustio Gospodu. Neki misle da je st. 3

272

docnije umetnuta glasa, ali to je u stvari samo objektivna izjava o svome karakteru, koji je ranije drukiji bio. (P.P. str. 333/2). St. 4-10. Gospod je odmah pozvao suparnike svoga sluge na sud. On je odmah naredio Mojsiju, Aronu i Mariji da dou u ator od sastanka. Bog se javio u stubu od oblaka i stade na vrata od atora tj. na ulazu trema, a ne u svetinji. Zatim ih je pozvao da izaju iz trema i onda im je govorio. Ovom izjavom u st. 6-8, Bog je uzdigao Mojsija iznad svih proroka. Tako je Boje otkrivenje preko proroka ogranieno samo na ova dva oblika: utvaru (vienje) i san. Otuda u snu i vienju esto nema one jasnoe, kao kad je neposredna predstava. Proroci su, prema tome, samo organi, preko kojih Gospod objavljuje svoju vlju i savete u narocitim prilikama i trenuciima razvoja Bozjeg carstva. Drukcije je sa Mojsijem. Bog je Mojsija postavio nada njegovim domom i narodom, i on se kao posrednik u sluzbi pokazao veran. Njemu On govori iy usta k ustima, bez slika i vidjenja kao kad ljudi saopstavaju svoje misli jadan drugom. On moze uvek pitati i dobice od govor, On nijesamo prvi prorok, nego posrednik stariga yaveta, i kao takav on je nad svim prorocima. Zato tora (pet knjiga Mojskijevih) ima jedno narocito mesti i znacaj. Proroci su samo dalje zidali na onome temlju koji je postavljen preko Mojsija (P.P. str. 333/3). Ako Mojsije ovako stoji prema Gospodu, onda su Marija i Aron svojim postupkom tesko pogresili. Kao sudija, posto je izrekao presudu, napusta Gospod sudnicu i oslazi u oblaku, U ovome trenutku Marija, kao kolovodja ove bune postala je gubavaf, ("bela kao seneg"). Str. 11-16. Kad je Aron video ovakvu svoju sestru, zauzeo se kod Mojsija za nju, da moli Boga, da ne ostane neko mrtvorodjence, koje polurapadnuto dolazi na svet. Ovu sliku je Aron uyeo, yato sto guba prouyrokuje da se meso raspada na zivome telu. Moojsije se iy sazaljenja poolio a nju da ozdravi. Bog je uslisio molitvu svoga sluge, ali Marija se morala duboko poniyiti. "Da jeoj je otac njezih pljunuo u lice, ne bi li se stidela sedam dana" tj. da je otac zbog neke greske javno izgrdio, on bi se stidela 7 dana, upravo od stida sakrila od ljudi. ato mora da bude 7 dana izvan logora, (tj. iz zajednice isklju;ena) i posle opet primljena. To joj je kazna. Ona se htela da izednaci sa vodjom Bozjeg naroda i uzdigne nad njim. st. (13), 1. Narod je ostao onde za vreme njene kazne, a onda je krenuo iy Asirota ya pustinju Faran i to prema Kadisu, na juznoj granici Hanana. Ovo se moze izvestiti iz poglavlja 13, narocito st, 26 up. sa Ponav. 1 19. i d. jer su swe uhode krenule iy Kadis Varinije u Hanan> na gori Amorejskoj koju im je Bog predao.

273

4. ODASILJANJE UHODA U HANAN (13,1-21) Kada je narod stigao u pustinju Faraon kod Kadisa, Mojsije je po Bozjem naredenju i zelji naroda (Ponav. 1. 22.23) poslao uhode u Hanan da ispitaju yemlju i narod, Uhode su yaplasile narod i on se opet pobunio. Ovaj dogadjaj je prekretnica u istoriji Iyrailjskog naroda u pustinji. Zbog neposlusnosti naroda, Bog je morao mnjeti svoj plan sa njime. 1. Odlazak uhoda u Hanan. St. 2-21. St. 2-17. Bog je dao naredjenje Mojsiju da uhodi obexanu yemlju. Mojsije je izasao sa ovim planom, koji mu je narod savetovao, pred Boga, koji mu je onda naredio, da u ovu svrhu u uzme uhode, glavare iz plemena (na knezove), koji su pogodni za to. Od st. 5-17 iznosa se njigova imena, medju kojima su poznati Ialev (Kalob) i Isus navin (Iozua). Na kraju spiska imena napominje se da je Mojsije Hosea (Avisija), sina Navina (Nuvova) nazvao Jusua (Isusa), kome je "Gospod pomoxnik". Izgleda da je on to ime dobio jos ranije,a ovde se to samo spominje. Svakako je pri pobedei Amalixana dobio ovo ime. St. 18-21. U ovim stihovima Mojsije daje uhodama potr4ebna uputstva za promatranje Hananske zemlje. Oni treba da vide zemlju i narod> da daju izvestaj kakva je klima i plodnost zemlje; zatim njihova kultura, i kakvi su gradovi: da li su utvrdjeni ili otvboreni. Oni treba da donesu plodove ove zemlje, jer je bilo vreme grozdju, koje u Palestini sazreva vex u avgustu, a neka i u julu. Putovanje, povratak i izvestaj ugoda. 13, 22-23. St. 22-25. Prema uputstvu posle su uhode od pustihje sin do Reova (Rehob) u okolini Enota (Hamet). Pustinja Sin je istocna ivica velike pustinje Faraon. jPreko ove pustinje se povlaci juzna granica Hanana. Reovaje beynacqajno mesto, koje se nigde ne spominje sem jos u Sud.10,28. U mojsijevom iyvestaju pominju se 3 Enakovaca, koje je Halev docnije proterao, kada mu je Hevron pripao u nasedje. Poreklo ovih Enakovaca nepoynato je. U Ponov. 2,10.11. uporedjeni su sa Emejima zbog njihove visine. Svakako su oni bili starosedeoci pr3e4 Hananskih naroda, ali neznas se da li Haitskog ili semitskog porekla. Ovde nije rex o pojedincima nego o cxitavome radu, jer Halev, pri osvajanju Hevrona posle 50 godina, spominje ista imena.

274

Hevron je bio stari grad, sazidan 7 godina pre Soana u Egiptu (grx. Tanix, a reb. San), faraonove rezidencije na us'u jednog rukava Nila. Vreme se nezxna, ali on je postojao vex u vrema Avrama (POst. 13,18; 23,2 i d.). - Uhode su dosle i u dolinu Eshol uybrale narova, smokava i jedan veliki grozd, koji su nosila dva xoveka na motki jer je bio neobicno velik. Poznato je da u Palestini ima grozda xija su yrna velika skoro kao naxe sljive; a narocito je bilo xuveno hevronsko gozdje. Dolina se zxvala po potoku, Eshol. St. 26-30. Posle 40 dana vratile su se uhode u logor, u Kadis. Oni su dali iyvestaj o velikoj plodnosti zemlje (gde texe mleko i med), (Izl.3,8) potvrdjujuci to donetim plodovima, ali su dodali: a videsmo onde i sinove Enakove". (st 29). Na jugu zemlje stanuju Amoreji (Post. 10, 15,16.) a Hananeji na obali (sredozemnog)mora i na Jordanu (Post. 13,7; 10,15-18). St.31-34. Posto je izvestaj o gradovima i stanovnistuv haana mogao za;oasiti i uznemiriti narod, Halev je grabrio narod pred Mojsijem, i trazio da se udje u ovu zemlju. Uz Haleva je stajao i Isus Navin, iako se ovde to ne spominje aliki izlazi jasno iz 14,6. Ostale uhode su milili na slabost Izrailja u uporedjenju sa ovom jakom narodom i prosirili rdjav glas po narodu, iy straha od teskoca, koje su jedino videle pred sobom. Sak i ovaj narod satra njih, kako oni misle, kao skakavce, a zemlja je bogata, i nju xe drzati samo ko je jaco... 5. Pobuna naroda (14,1-10) St. 1-4. Osnivanje Hanana od strane uhoda ucinilo je tezak utusak na ceo narod (up. Ponav. 1,28), da su glano vikli i plakali celu noc. Svu su mrmlmali protiv Mojsija i Arona. (P.P. sttr. 337/1.2.). Oni su nameravali da postave sebi nove voe i da se vrate u Egipat. (P P. str 338/3). St. 5-9. Mojsije i Aron su pali na lice pred celim narodom zbog ove otvorene pobune naroda. da bi pokrenuli Gospoda da umiri narod i da ih poserti na njegovu pomoc i ohrabri (Ponov. 1, 29-31). Ali sve to je ostalo bey dejstva. Isus Navin i Halev, razdese haljine (v. 3,10.6). kao znak dubokog ozalosxenja zbog pobune naroda. Oni su pousali da ohrabre narod da xe im Bog dati ovu dobru yemlju, ako su ugodni Bogu. Mi cemo ih lako bobediti kad je Bog sa nama, "samo se odecite od Gospoda i ne bojte se naroda one yamlje> s anama je Gospod ne bojte ih se. " " Odstupio je od njih zakon njihov" Zakon, koji ih stiti od jakog sunca je pogodna slika na toplom istoku, da

275

prikaze zastitu i utociste os opasnosti i propasti. Boyanski zakolon je otsutio od Hanicna, jer su ispunili meru greha (up. Pst. 15, 16) i Bog je odlucio da ih istrebi (Izl. 34, 24. Lev. 18,25;20,30;) (P. P. str. 339/1). Uzbudjeni narod je gteo da kamenise MOjsija i druge koji su pred ocima naroda. (P. P. str. 33/2) 6. MOJSIJEVA POSREDNICKA MOLITVA (14,11-25) St. 11-19. Gospod prekorava narod zbog nejpostovanja i nepoverenja prema Njemu i pored toliko znakova, koje je On dao narodu. Bog hoce ovaj buntovniciki narod da udair pomorom i istrebi ga, a od Mojsija da nacini jos veci i mocniji narod, Sicno kao za vreme otpada na Sinaju (Iyl. 32,10). Ali Mojsije kao verni sluga nada celim domom Bozijim, nije trazio svoju slavu, nego samo slavu svoga Boga. On je " stao kao u raselini pred njim." (Ps. 106,23) sa sliconom posrednickom molitvom kao na brdu Horivu. Prvi raylog koji je iyneo u ovoj moolitvi je, da ce Egipcani cuti, pa ce reci s ostalim naznabiscima, nihov Bog ih nije mogao dovesti narod u obacanu zemlju, pa ih je zato pobio u pustinji. U tome slucaju bi on bio nemocan i to bi osramotilo njegovu zast. (up. Is. Nav. 7,9). Iz ovog razloga Bog nije ni kasnije dozvolio, da Iyrailj propadno u vavilonslim ropstvu. Stanovnici "ove zemlje" nisu samo Arabiljani nego i narodi koji su okolo ziveli, Filisteji, Edomljani, Moavci i Hananicani, do kojih je dopre glas o Bozjim cudesnima u Eguptu i Crvenome moru. " I da si se ocima vidjao " znaci , da se javljao u neposrednoj blizini, iznada naroda u stubu od oblaka i ohnja (v. Izl. 13,21.22.) Gospod treba da se pokaze veliki, da se tako i spune njegove reci o milosrdju i trpljenju, kao sto je to cinio od Egipcana dovde. Ovo je bio drugi razlog, koji je Mojsije izneo. (P. P. str. 339/3) Str. 20-25. U ovoj istrajnoj posrednickoj molitvi, Bog je obecao oprostenje tj, ocuvanje je naroda, ali ne obilazenja zasluzene kazne. Vec pri otpadu na Sinaju, odoio je Gospod dan "pohodjenja" (Iyl. 32,34). I sad je dosao taj dan. Oni su hteli da ybace Mojsija , izaberu drugog vedju i vrate se u Egipat. Time je ispunjena mera njihovog grega. Oni nece yato uci u obecanu zemlju,. I pored raznih cudesa i znakova ipak su 10 puta kusali Boga. Broj 10 je broj punine ali koji u stvari odgovara i samoj stvarnosti i to: 1. Kod Crvenog mora (Izl. 14, 11.12.); 2. Kod mere (Izl 15,23); 3. U pustinji Sin. (Izl. 16,2); 4. u Rafidinu (Izl. 17,1); 5. na Horivu (izl. 32); 6. kod Tazere (Broj. 11,1); 7. kod Kivorot - Atave (11,4 i d.). 8. kod Kadisa i jos 9 i 10 prilikom

276

dvestruke bune nekih protiv Bozijih zapovesti pri delanju mane (Izl. 1620.27). Svi ovi nece videti obecane zemlje. Samo Halev u kome je bio drugi duh, duh poslusnosti, vere i poverenja, on ce uci u obecanu zemlju. Bozja odluka na Mojsijevu molitvu zavrsava se zapovescu, da se narod sutra krene i priko pustinje uputi ka Crvenome moru, jer su u dolini Amalicani i Hananejci. Ova bozanska zapovest bila je opravdana okolnostima. Amalicani (Post. 36,12 i Iyl. 17,8 i d.) i hananejci (opsti izraz za ave stanovnike Hanana nazvanai Amoreji (Ponav. 1,44), koji su ziveoli juzno od hananskih brda) su bili susedi, prvi kao nomadi a drugi su ziveli po brdima. 7. KAZNA NARODU STO SE BUNIO. (14, 26-45) St. 26-31. Posto je Gospod odlucio da kazni neposlusni narod, naredio je Mojsiju, sto ima da kaze narodu. U gnjevu On kaze: "Dokle ce taj li zbor vikati na mene?" Gospod se zaklinje da ce se ovim buntovnicima dogoditi kao sto su glasno govorili. Njihova telesa ce ostati u pustinji, svi koji su prebrojani od 20 godiona na vise. Oni nece videti jobecanu zemlju, osim Haleva i Isusa Navina. A njihova deca za koje su govorili da ce da postnu roblje njih ce Gospod odvesti (P.P. str. 339/5) St. 32-35. Njihovi lesevi ce ostati u pustinji, a njihova ce deca voditi pastirski zivot po pustinji 40 godina i nosice posledice otpada i neveronosti svojih roditelja, dok telesa njihovih roditelja ne istruhnu po pustinji. U st. 34 iynosi se jasno kazna za pobunu naroda, za 40 godina i nosice posledice otpada i nevernosti svojih roditelja, dok telesa njihovih roditelja ne istrunu po pustinji. U st. 34 iynosi se jasno kaznas za pobunu naroda, za 40 dana uhedjenja, 40 godina, lutanja po pustinji. U stvari ovo lutanje trajalo je samo 38 godina od jaeseni 2 godine po izlasku iz Egipta do sredine 40 te godine od izlaska. Ali, ipak je narod 40 godina otpadao i bunio se. u Hanan su mogli u'i samo oni, koji su bili mladji od 60 godina. Pri drugome prebrojavanju pod Isusom Navinom i Halevom, nije se naslo ni jedno ime koje je ilo spomenuto kod ranijeg prebrojavanja, osim ove dvojice. (26, 64.65.) St. 36-38. Da bi se narodu pretsavila oybiljnost Bozje kaznom, sve uhode, koje su prosirile rdjav glas po narodu, sem ove dvojice, i tako navele narod na bunu, "Pomrese od pomora pred Bogom" tj. poginuse trenutno pred ocima svih.

277

St. 39-45. (Up. Ponov. !,41-44). Posle objavljivanja kazne doslo je do velike zalostri u narodu. Ali, mesto da se pokaniciki pokore, iducegjutra su se popeli na brdo da bi usli u Hanan. Mojsije ih je opomenuo, da je to neposlusnost, i da ce biti bobedjeni. Oni su bez Mojsija i kovcega od zaveta ipak posli, ali su bili pobedjeni i gonjeni sve do Omre. Ovo je bila kazna za njihovo samopouzdanje, posle onog sto se dogodilo. (P. P. str 34/2, 341/1). II. DOGADJAJI ZA VREME 37 GODINA LUTNJA PO PUSTINJI. Broj 15, 1-19,22. Posle nesrecnog pokusaja da bez Bozje vlje prodru u Hanan, ostali su "dugo vremena" (Ponov. 1,46) u Kadisu. Onda su se krenuli kriz pustinju natrag, kao sto je naredio Gospod (14,25) prema Crvenome moru (5. M. 1, 45-2,1) i dodjose 1 meseca 40 godine opet u pustinju Sin (20,1). O putu od Kadisa preko pustinje u pravcu Crvenoga mora, do povratka u pustuinju Sin, samo su nam naznacena neka mesta. (33,19-30) gde su ologoraovali. Nemamo jasni pregled putovanja za ovih 37 godina, jer je teren nepoznat. Najvaznijei dogadjaj za ovo vreme je bio pobuna Koreove druzine, i utvrdenje Aronovog svestesnstva, svakako u prvo vreme. Dati su i neki zakoni, kao kokaz dalje vaznosti zaveta. 1. RAZNI ZAKONI O ZRTVAMA (15,1-31) St. 1-2. Da bi ohrabrio novo pokolenje i njihov pogled upravio na obecanu zemlju, Gospod im je dao preko Mojsija razne zakone o prinosenju zrtava u zemljiu, koju ce im On ipak dati. Ovim propisima je dopunjen i u zavrsen zakon o zrtvama. St. 3-16. Prvi zakon se odnosi na vezivanje krvnih (paljenica i zahvalnice) sa beskrvnim zrtvama. Oni treba da prinosu kao dar po jagnetu ili jaretu 1/10 Efe brasna, sa 1/4 ina ulja i vina 1/4 ina. U Lev. 23, 18 vec je naynaceno ovo vezifvanje kod praznicnih zrtava. Uz ovna trabva donet 2/10 efe brasna za 1/3 ina ulja i 1/3 ina vina; a ux tele 3/10 efe brasna sa 1/2 ina ulja i 1/2 ina vina. Prema st. 11 za svaku zivotinju posebno treba da bude njena mera u besrvnim zrtvama. Od st. 13-16 se iznosi da ova uredba o prinasanju zrtava vazi za svakog domoroda i stranca koji zivi modju njima. Za ucestvovanje u verskim aktima u zboru jedan je xakon za domorodce

278

i strance. St. 17-21. Drugi zakon naradjuje na temelju opstih propisa (Izl. 22, 28 i 23,19) da se prinese prinos od hleba koji ce jesti u Hananskoj zemlji, tj. Prvinu od glenog brasna (Peceni kolac), svakako od griza ili krupno mlevenog brasna ("Kao prinos od gumna" tj. od svakoga gumna). St. 22-31. Ako bi se poresilo nestoi od onog sto je bog mojsiju naredio, da kaze narodu, i greska bila sa naznanjem zora, onda neka zbor prinese zrtvu palnenicu sa prinosom i jos jedn0o jare za zrtvu za greh. Svakako da se ovde ne misli na otpad celog naroda od svoh ovoh zakona o zrtvama, nego u slucaju naznanja ili nemarnosti ili kad u;ine nesto sto je neznabozacko i slixcno je ovnim poropicima. ali ipak moze da dovede do nepostovanja i zanemarivanja Bozijih zapovesti.U ovom slucaju vidimo da je potrebna i zrtfa paljenica na ugodni miris Gospodu, jer samo ovako se mozee da potuno ukloni otstupanje naroda od svog Boga. Ali prvo se prinosi zrtva za greh. Prema st. 26 tako ce se oprostiti domorodima i strancima. - Ako pojedinac zgresi iz neznanja treba da prinese zrtvu jpoo propisu ovo vazi i za atranca. To vazi za one koji su ovo ucinili iz neznanja, ali kogod uxini "od sile" (namerno u ogr. "podignute ruke")domoradac ili stranac, on "juli" na Gospoda i treba da se istrebi (Up. Post. 17,14). Ovoakav svesno i namerno prezire Gospoda i gazi njegove zapovesti i zato nemoze da zivi. SLUCAJ NAMERNOG PRESTUPANJA SUBOTE (15,32-36) Ovaj dogadjaj je svakako dat kao primer gresenja"podignutom rukom"(namerno). On jasno pokazuje kako je ceo narod drzao subotu.Ovo se dogodilo dodaje se,kada je Izrailj lutao 40 godina po pustinji,kao kazna. Neki Izrailjac se nasao da kupi neke grancice po pustinji, narod ga je doveo kao javnog i namernog prestupnika subote pred Mojsija i Arona, i celi zbor. Oni su ga cuvali pod strazom,kao bogohulnika(up.Lev.24,12),jer nisu znali sta da rade snjime. Istina vec u Izl.31,14,15:35,2. propisana je smrtna kazna istrebljenje za prestupanje subote, ali nije bilo podrobnije odredjeno kako da se to izvede. Gospod je odredio da se kamenuje i tako je odmah i ucinjeno.(Up.Lev.20,2). 3.ZNAK (CICIT) NA SKUOVIMA GORNJI HALJINA (15,37-41). Pobuna Koreja i njegove druzine i Bozja kazna nad njima je

279

jedini vazan dogadja u toku 37 godina zivota u pustinji. Mesto i vreme ovoga dogadjaja nisu naznaceni. Neki misle da se ono dogodilo u Kadisu, jer su se tamo duze zadrzali, ali nemoze se dokazati. Odlazak iz Kadisa se ne spominje posle ove pobune. St.1-3. Kolovodja ove bune bio je levit Korej(Kora),iz plemena Katova iz kog je bio i Amram, otac Aronov i Mojsijev(v.Izl.6,18,20) i trojica od Ruvimova plemena:Datan i Aviron(Abiran),Elijeovi sinovi iz Falujeva roda(26,8.) i jos On sin Faleta(Feleta).Ovaj se teci malo dalje spominje,jer je on igrao neznatnu ulogu , ili je odustao od izvodjenja pobune. (P.P.str.344/2).Ovi pobunjenici su pridobili 250 Izrailjaca iz raznih plemena(sem Majasijinog /27. 3), i ustali protiv Mojsija i Arona.Pobunjenici su bili glavoari narodni tj.plemenski knoezovi ili glaviri nekih plemenskih grana,koji su bili ugledni clanovi glavnog saveta.(P.P.str.345/4).Oni su,izgleda polagali prvo na svestenstvo,ili bar da se izjednace sa Aronom (st.17) . Neki nisu mogli preboliti, sto se njihovom pretku Ruvimu oduzelo prvenacko pravo , a sa njime i pravo vladanja nad Izrailjem. Oni su hteli, kako izgleda, da pomocu od njih izabranog prvosvestenika , oduzmu vlast Mojsiju i Aronu,a njih da oteraju.Dakle hteli su da sruse od Boga postavljenu upravu.Ovo mozemo izvesti i iz reci koje su oni rekli:"Dosta je"tj. vi ste dosta bili svestenici i upravljaci.To mora da prestane,jer ceo je narod svet i Gospod je medju njima.Zasto se vi podizete nad njima?Tako su se hteli izjednaciti sa njima.(P.P.str.345? 6, 347?2). St.4-17.Kad je Mojsije cuo sta govore pobunjenici,padao je na lice(nicice) (kao u 14,5) da se potuzi Gospodu.On im je odgovorio:"Sutra ce pokazati Gospod ko je njegov".Ovde se najvise mislilo na svestenicke polozaje i njihovo posvecenje.Da bi Gospod odlucio o ovome, ,Korej i njegova druzina koji polazu pravo na svestenstvo,treba da uzmu kadionice(kao znak svestenicke sluzbe i ovlascenja) i metnu u njih kad.I onfs Hodpof nr ks izabere one, koje On hoce. S time treba da se nezadovoljni zxadovolje. Od st. 7. iznosi se Mojsijev li;ni govor pobunjenicima. On im je izno njihovo neravedno postupanje, da bi ih pokrenuo na razmisljanje i spasao izx Ruvinovog plemena, prema njihovom povodima za pobunu i zahtevima. Dalje, Mojsije potseca Koeja, na pocast, koju je Bog ukazao njgovom plemenu, kad je izdvojio Levita za asluzbu. On ga pita, da li je to malo za njga te traze jos i svestenstvo? "Ko je Aron da vicete protiv njga" Vi ustvsari ustajete protiv Boga, koji mu je dao

280

prvesvestenstvio. Zatim, vidimo da Mosije poziva datana i Aviroia, koji su se svakako za vremew Mojsijeve opomene povukli u svoje satore. Oni snisu hteli da dozju pred Mojsija ili kod satora. Oni ga optuzuju da je izveo narod iy Egipte, a nije ih uveo u tu dobru zemlju, nego ce propasti u pustinji. "Hoces li jos da narodu izvadis oci?" samo da ne vide sta ti radis. Mojsije se veoma rasrdio i ozalostio. On nije vladao nad njima, niti je sto uzeo od njih. atim je Mojsije rekao KOreju, da sutra stane on i njgovi sa Aronom pred Gospoda, da On odluci. St. 18-35. Sledeceg dana postavil8i su se ppbunjenici sa kadionicama pored Mojsija i Arona, pred satorom od sastanaka, i ceo se narod skupio. (P.P.str. 348/3). Onda je dosao Gospod kao sudija. Posto se pojavio u svojoj slavi pred celim narodom (kao u 14,10), On je rekao Mojsiju i Aronu: "Odvojite ih iz naroda da ihj odmah satrem". Ceo se narod zauzeo za njih, otuda Bog preti momentalni unistenjem. Ali Bozji ljudi (Mojsije i Aron) opet padose nicice, da mole Gospoda za narod. Oni pitaju, zar ce gospodar "duhova i svakog tela" ("Tvorac i odrzavavaoc svih bica), zbog jednoga kazniti cceo narod? Zatim je Bog naredio da se svi udalje iz blizine pobunjeni;kih satora. Mojsije odmah ode k satoru pobunjenika, da opomene narod da se sklone i nistane diraju od njihovih stvari. Pobunjenici su tada izasli iz svojih satora sa porodicama, da vide sta te radi Mojsije i on je tada posvao sve da se udalje od pobunjenickih satora.( P.,P. str. 348/5). Sada im on objavljuje bozju odluku. On daje narodu znak kako ce se uveriti da on nista ovde ne radi jpo svojoj volji. Ako pobunjenici umru prirodnom smrcu Bog nije s njim; ali ako Bog ucini nesto novo (cudo), i yemlja ih yive proguta, to ce biti znak, da su ovi ljudi pohulili na Boga. (P.P. str. 349/4). Cim je Mojsije igovorio ove reci, otvorila se zemlja pod pobunjenicima i progutala ih sa porodicama i svo njihovo dobro. Posle ih hje zemlja pokrila i oni nestadose bez traga. " "Svi ljudi Korejevi" tj. njegve pristalice (jer njegovi sinovi prema 26; 11 isu poginuli, nego su i dalji nastavili svoj rad (26,58) iz koga su bili cuveni pevaci, za vreme Davida (1.Dn. 6,18-22;9,19). Ova strasna smrt kolovadja bune , kojim je bog uydigao Mojssija koa svoga sluge, ispunila je uzasom ceo narod, koji je stajao okolo. Oni su pobegli od straga da i oni ne propadnu (P.P. str. 349/2). A onih 250 ljudi, koji su bili kod satora; ubijeni su vatrom, kao nekad Nadav i Avijud (up. Lev. 10,2). St. 35-40. Posle unistenja pobunjenika, Gospor je naredio da Eleazar pokupi sve kadionice od izgorelih , a uglevlje od njih da razbaca, jer je svet, da se ne bi dalja upotrebljavalo. Kadionice su

281

svete jer se njima kadilo pred Gospodom; a posto jsu prinosioci unisteni od Gospoda onda one pripadaju Njemu. Od svih ovih kadionica nacinjene su ploce za okivanje zrtvenika. Na ovaj naci, svima koji su pristupali svetinji, bio je ovaj okov znak ili trajno potsecanje, koje ih je opominjalo na Bozji sud. 5. Kazna zbog nezadovoljstva naroda (16,41-50) Bozja kazna nad Koreejevom druzinom i strah naroda, koji je video njihovu smrt nisu obratili narod i promenili njihove misli. Sutra dan co e narod mrmljao i prebacivao Mojsiju i Aronu da su oni pobili bozji narod. Oni su mislili na Koreja i 250 staresina naroda. Za njihovu smrt oni su okrivili Mojsija i Arona, jer su tooz oni navukli kaznu na ove ljude, jer Mojsije je mogao dase pomoli Gospodu i spase ljude (P.P. str. 350/1). Prema tvrdokornosti naroda i Gospodprimenjuje kazne. Kad se narod poceo sakupljati, okrenuli su se Mojsije i Aron prema satoru, i v ideli kako je oblak na njmu i slava Gospodnja pokaza se. Kad su obojica ec bili u temu satora, naridio im je Gospod da se uklone iz naroda, koje zeli momentalno da unisti. Ovog puta nisu mogli oni vise da tklone gnev Boozjeg suda kaodan ranije. (16,22). Pomor je vec bio poceo, i Mojsije odmah salje Arona sa kadionicom da ih ocisti kadionom zrtvom. Aron je stao izmedju zivih i mrtvih i tamo zapalio kadionicu, i pomor je prestao. Vec je bilo poginulo 14,700 ljudi. Pomor se sastojao, izgleda iz iznenadne smrti, kao kod neke zaraze. Iz svega ovoga se vidi, kako je vernom bozjem sluzi, Mojsiju, bilo spasenje naroda na srcu. On nije mogao ponuditi Boghu zivot (kao na Horivu /Izl. 32,32) U korist naroda, jer mu je Bog to bio odobrio. Mojsije se nije mogoa vise pzvati na Bozju cast od neznabozaca, posto je Gospod vec izrekao presudu otpadnickom rodu, koji trebva da ostane u pustinji, i to se On zakleo svojom slavom na zemlji da ce uciniti. (14,20.21). Posto su se sada svi zauzimali zq pob unjenike, nije Mojsije mogao moliti Boga, da se ne gnevi na sve zbog nekih gresnika. (kao 16,22). Zbog svetga toga njemu je ostalo jos samo jedno sredstvo : Prvesvestenicko posredovanje, koje ne zavisi od licne ver pojedinaca, nego se poziva samo na Bozju milost. Ovo sredstvo je sada jasno pokayalo narodu kakvvo dejstvo i silu ima Bozje svestenstvo. Koreovo lazno svestenstvo donosi smrt, a Aronovo , Bozje, posredovanje (kadjenje) kao svestenika uklanja smrt od naroda.

282

6. POTVRDA ARONOVOG SVESTENSTVA (17,1-13) Bog je jos na jedan nacin potvrdio Aronovo svestenstvo, i to jednim cudom, kojim je trebalo da se umiri svo mrmljanje protiv ovog svestenstva. Sr. 1-15. Bog naredjuje Mojsiju, da od svakog Izrailjevog plemena uzme po jednu palicu, svega 12 palica i na svakom da se napise ime plemena, ali na na palici levijevog plemena ime Aronovo, jer je on stresina ovog plemena. Jefrem i Manasija suse smatrali kao jedno pleme (Josifovo:, kao u Ponov. 27,12). Ove palice treba Mojsije da stavi u satoru od sastanaka pred kovceg od svedocanstva . Tamo ce pacica, onoga koga je Gospod izabrao za avestansto procvetati da bi se narod umirio. St. 6-9. Mojsije je izvrsio ovu zapovest. Kad je sutradan otisao u sator od sastanaka, video je daje , Aronova palica iz plemena Lovijevog procvetala i donela plod badema. Mojsije je izneo seve palice napole i svakome dao svoju, jer se nisu promenile. Ovako se mogao uveriti seo narod da je Bog Arona izabrao . Ovo cudo koje je ucinio Tvorac prirode, bilo je u isti vreme i simvol prirode i znacaja svestenstva. Kao otsecena palica ne prorodno peocevatai, ali Bog moze od suh palice da ncini zivo drvo. Aron nema nikakvu prednost po svojoj prirodi, nad ostlim knezovima i plemenima (kao i njegova palica), ali Bog to sve cini silim svoga Duha, preko svog izabranika. Ovo je hteo bog da na ovoaj nacin objasni naridu. bodemovo drvo prvo sveta, a palica Aronova je pokazala cak i rod. bog traci od ova sluzbe rod. St. 10-13. Bog aredjuje , da se procvetana palica ponovo unese u sator i stavi pred kovceg kao "znak nepokornima". Ovo cudo je tako uticalo na narod, da su povikali: "Pomresmo, propadosmo, svi propadosmo". Ovaj smrtni strah nije bio rod vere, nego je vise bio izraz pripremanja nove pobune. 7. SLUZBA I IZDZAVANJE SVESTENIKA I LEVITA. (18,1-32). 1. Sluzbene duznosti i prava svestenika i levital St.1-7. Da bi svetost i odgovornost svestenika i levita za njhovu sluzbu, sto dublje urezali u pamxenje, Aron i njgovi sinovi, (kao i dom njgovog oca tj. Katov rod) oznacavaju se kao nasioci "greha u svetinji" i "grega svestenstfa" tj. kaokrivica za ono sot je protiv svetih

283

stvari, i obesvecenja svetinje propisa i zakona o svestenstvu. "Greh u svetinji" Moze da se dogodi nar. ako se neko priblizi svetinji, bilo svestenik ili levit ili ko iz naroda i svojim gresima uprlja svetinju; ili svojim darovima uprlja svete sudove. To moze da donese nesrecu celom narodu. "Greh svestenstva" nije samo prekrsaj svestenickih zakona, i neispunjavanje duznosti nego pogresno obavljanje duznosti. Za uklanjanje ovih greha i necistota bilo je ustanovljeno pomirenje za svetiste na dana ociscenja. (Lev. 16,16. i. d). U ovim prestupima uzimaju ucesca i Levitsko pleme Katovci (Dom Aronovog oca) jer je njima poveren nadzor nad svetim sudovima svetinje (4,4.i.d.) Njegovu ostalu bracu iz levijevog plemena (Gersonovce, i Marijevce) treba Aron takodje da uzme da mu vise pomognu oko sveetinje. Samo da ne pristupaju svetim sudovima i predmetima da ne bi i oni i svestenici poginuli. Aron i bnjegovi sinovi treba da se brinu za svetinju i zrtvenik, da ne bi opet dosao Bozji gnev zbog neispravnosti, kao kod Nadava i Avijuda i Korejeve druzine. Svestenicka sluzba je bozanska milos i uza veza sa Gospodom: a Leviti treba da im pomognu. 2. Prihodi svestenika (st. 8-20) Bog daje svestenicima sve prinose koji se podizu kao deo prinesenih zrtava krvnih i beskrvnih sto se uzima po zakonu. Neke mogu da jedu muskarci samo na svetom mestu, a druge svi clanovi porodice, koji su cisti. Svesteniciki prihopdi su sledeci: 1. Najsvetiji darovi (svetinja nad svetinjama) (Lev. 2,3); zrtva za greh, zrtva za prestup, i prinosi (beskrvne zrtve); o paljenici se nista ne spominje jer se svo meso spaljuje a svesteniku pripada samo koza (Lev. 7,8). Njih smeju jesti samo muski na svetome mestu. 2. Sveti darovi (St.11); zrtve obrtane (Lev.7,33) pleca. Od ove zrtve mogu jesti svi iz svestenikove porodice ako su cisti. 3. Prvine (st.12); Od ulja vina i zita i od svega produkata zemlje). kolicina se ne odredjuje. 4. Zavetnine (st.14, v. Lev. 27,28.). Prvenci ljudi i neciste stoke ima da se otkupe, za coveka kad dete ima jedan mesec otkup je pet sikala (svetih) srebra. To daje Gospod svestenicima kao prihod (bir). To je "vecan zavet ostavljen pred Gospodom" st.19, tj. neraskidiv zavet, neprekrsiv ugovor. Zato oni nece dobiti deo u zemlji u Hananu, ne samo Aron i njegovo potomstvo nego i celo pleme Levojevo. (Ponav. 10,9;18,2. I. Nav. 13,33). 3.Prihodi Levita. St. 21-24.

284

Za njihovu sluzbu u satoru od sastanka daje Gospod Levitima sve desetke od Izrailja. (v. Lev. 27,30-33) 4. Upotreba desetka St. 25-32. Kad Leviti prime desetak od naroda, treba da i oni prinesu prinos, "sto se podize Gpspodu" tj. desetak od desetka i da ga predaju Aronu-svestenicima. Ovaj prinos ce se primiti kao i prinos od gumna i kaca. Ovaj se prinos desetak daje od svega sto prinosi narod kao poseveceno (desetkovano Gospodu). Posto odvoji desetak svestenicima, ono ostalo mogu upotrebiti sa porodicom na svakom mestu, jer to je plata za njihovu sluzbu u satoru od sastanaka. Oni nece navuci na njih greh ako od najboljeg daju desetak svestenicima. Dok je u mnogobozackim drzavama svestenicka Kasta (u Egiptu Postanje 47,22) imala svoje posede Izrasiljski svestenici i leviti nisu imali zemlju nego samo gradove za stanovanje i pasnjake za stoku. (Broj). Njihova je egzistencija zavisila od Boga, i tako je osnovana na temelju vere. Oni su ucili narod pravima i propisima Gospodnjim, prihodi svestenika i levita u prvinama, delovima os zrtava o desetku bili su izgleva znacajni. Jedno pelme koje je imalo 23.000 ljudi, i od toga svakako samo 12.000 muskih odraslih, dobijalo je desetak od 600 000 izrailjaca. Prosecno jedan levit je dobijao desetak (uz druge prihode) od pet izrailjaca. Oni su opet davali desetak svestenicima osim drugih prihoda a svestenici su opet od svoga davali desetak. Tako su se oni ucili kao i narod da zavise od Gospoda i to dobijaju od njega. 8. ZAKON O CISCENJU OD MRTVACA I NJEGOVE NECISTOCE (19,1-22) Bog je zeleo da i dalje odrzi njegov zavet sa Izrailjem, i posle Korejeve pobune i pomora, izdao je on zakon o ncistoci od mrtvaca. Smrt i raspadanje su simbol greha koji iskljucuje iz zajednice sa svetim i zivim Bogom. Ovaj simbol potice jos od prvog pada u greh i svi stari narodi kao i Izrailj su ga prihvatili. Na sinaju je izdat zakon o odvajanju ove necistoce. A posle tolikog pomora on je imao narociti znacaj. Bog im nudi ovom zakonom sredstvo da se ociste od pomora. 1. Pripremanje vode za ociscenje St. 1-1o/I. Posto je voda sredstvo za odstranjivanje necistoce

285

ona se upotrebljavala za ociscenje necistote od dodira mrtvaca, ali posto je ova najveca od svih verskih necistoca nije dovoljna voda nego mora da se pojaca pepelom zrtve za greh. To je bio ne ki "sveti cedj", pripravljen kao voda za skropljenje. Najvaznije u ovom zakonu je pripremanje pepela od zrtve crvene junice. U prisutnosti Eleazara ima da se crvena junica zakolje van logora, nju predaje narod Mojsiju i treba da je bez mana. Ovo pranje je nazvano zrtva za greh. Posto ova zrtva nije za grehe naroda nego radi ociscenja nacin zrtvovanja se nesto izmenio. Netreba da bude tele nego junica, posto zenski rod daje zivot, a crvena treba da bude ne zato sto crvena predstavlja greh, nego jer ova boja naprotiv predstavlja zivot, koji je u krvi. (npr. crveni obrazi) ona nije smela biti u jarmu, ovaj obrad treba da icomo Eleazar a ne Aron, jer on nije smeo nista da ima sa necistocom usled smrti. On treba krvlju sedam puta da pokropi prema satoru od sastanka. Posle treba sve sto ostane od junice sa nesto kedrovog drveta, izopa i crvca (crvene vune),da se spali sa junicom. Sila njenog pepel koji ne moze da izgori prectavlja pogodno sredstva protiv raspadanja zbog smrti. Kedrovo drvo je simbol neraspadljivog trajnog zivota; isop je simbol ociscenja od smrtnog raspadanja, a crvac predstavlja zbog svog jakog crvenila zivotnu snagu. Svi koji su ucestvovalu u ovom obradu zrtvovanja kao svestenik, spaljivac, i onaj "cist covek", koji je skupio pepeo i stavio ga na odredjeno mesto za upotrebu necisti su do vecera. Ovaj pepeo tj. voda sluzi celom narodu kao sredstvo za ociscenje od mrtvaca. 2. Upotreba vode za ociscenje. St. 10/II-22. Reci "To neka je vecni zakon" odnose se na pripremanje i upotebu ove vode za ociscenje i dovodi u vezu sa narednim stihovima., i dovodi u vezu ono ranije sa nerdnim stihovima. St. 11-13 iznose opste odradbe o upotrebi ove vode, a st. 14-22 govre o posevnim slucajevima. Ako se dotakne les ma koga coveka, takav je 7 dana necist i treba 3 i 7 dana da se cisti ovom vodom, onda ce bityi cist. Ko to ne ucini necist je i skrvni bizji stan. Takav mora da se istrebi, jer kvari zavet. Posebvni slucaj je kad neko umre usvome satoru, savko ko udje ili se tamo nadje, ne cistjje za 7 dana; i svaki sud koji nije dobro zaklopljen, da moze miris da udje, je necist; i ko u polju dotakne poginulo ili kosti ili grob. St. 17-19. opisuje obred

286

ociscenja. Uzme se onaj pepeo i na njega se sipa sveza voda u sud (Up. Lev. 14,5.). Zatim, cist covek nek uzme kiticu izopa i potopi ga u vodu i njime poskropi sator posudje i ljude kao i one koji su se u polju opoganili tri i sedam dana, a posle nek ljudi operu svoje haljine i bice cisti uvece. Iz brojeva 3 i 7 se vidi da je ovo simbolicnog znacenja. U stihu 20, jos jednom se ponavljaju posledice propustanja ovakvog ociscenja. III POSLEDNJA IZRAILJEVA PUTOVANJA OD KADISA DO VRHA PIZGE U MOAVSKOJ RAVNICI Broj. 20,1-21,3. Dogadjaji koji su se odigrali u Kadisu na putovanju do brda Ora (20,1-21,3) manje su hronoloski sastavljeni. 1. ZBOR NARODA U KADISU I SMRET MARIJE (20,1) Prvog meseca cetrdesete godine putovanja po pustinji dosli su izrailjci u pustinju Sin, tj. ceo se narod opet prikupio na istom mestu gde su pre 37,1/2godina bili osudjeni na izumniranje u pustinji zbog neposlusnosti. Godina se ne spominje ali kprema 33,38. oni su stigli kroz pustinju sin do brda Or gde je Aron umro, cetrdeset godina po izlasku iz egipta. Za vreme bavljenja naroda u Kadisu umrla je i Marija, i tamo je sahranjena. MERIVE 2. MOJSIJEV I ARONOV PAD U KADISU KOD VODE (20,2-13)

St.2-6. U suvoj pustinji nedostajalo je narodu vode, i on se zbog toga prepirao sa Mojsijem. Za vreme ranijeg bavljenja u Kadisu nije bilo reci o nestasici vode, ali kako ime Kadis ne oznacava neko odredjeno mesto vec veliku oblast pustinje Sin, jasno je da je bilo mesta gde nije bilo vode. Narod zeli u svojoj malodusnosti i neverovanju da su umrli kao sto su umrla i njihova braca pred Gospodom. Ovde se misli na postepeno izumiranje za vreme 37 godina. Opet se narod buni protiv Mojsija i Arona, sto su doveli narod u

287

pustinju da tamo propadne dok u Egiptu ima svega. Mojsije i Aron opet treze na pragu od sastanaka pomoc od Boga. St.7-11. Sam Boig je resio pitanje nestasice vode. Mojsije treba da uzme stap u ruku i pred narodom da progovori steni, i voda ce procureti da se napiju ljudi i napoji stoka. Mojsije uzima stap "Koji bese pred Gospodom" (Izl. 17,5) tj. kojim je ucinio cudesa u Egiptu i rastavio vodu, a koji se nalazi u svetinji (ne Aronovu palicu), koja se podmladila (17,25), ali pred sakupljenim narodom udara dva puta u stenu, rekavsi: "Slusajte buntovnici! hocemo li vam iz ove stene izvesti vodu?" Na to se pojavi voda iz stene. St.12. Posle ovog dogadjaja Gospod je objavio Mojsiju i Aronu: "Sto mi ne verovaste i ne proslaviste pred sinovima Izrailjevim, zato necete odvesti zbora toga u zemlju koju sam im dao." Izraz "neverovaste" znaci, sto nisu cvrsto poverovali Gospodu, da bi ga proslavili pred narodom, oni su obojica pogresili. Ovo nije bilo potpuno neverovanje ili puna sumnja, u Bozju svemoc i milost, kao da on ovde ne moze da pomogne, jer Gospod mu je obecao pomoc i vise puta ucinio cudo. Ovo je bio samo nedostatak pune izvestnosti, momentalno kolebanje, iako su obojica imali potpuno poverenje, koje su mogli pokazati pred narodom, a nisu ga pokazali. Mojsije je cak ucinio vise nego sto mu je Gospod naredio. Umesto da progovori steni sa Bozjim stapom u ruci kao sto mu je Bog naredio on govori narodu i to ne promisljene reci: "Hocemo li vam iz ove stene izvesti vodu" sto je moglo da izazove jos vece neverovanje kod naroda. Zasto je to Mojsije ucinio, iznoski Ps. 106,32.33. (P.P.str.362/4). Zatim udara on dva puta stapom po steni, kao da se ovo moze obaviti ljudskim naporom, a ne jedino Bozjom silom. P.P. str.365/3. i bez njegovih udaraca i gneva voda je mogla da potece, ovako se ne moze proslaviti Bog. P.P. str. 365/1. Sa Mojsijem se kolebao i Aron, sto izlazi iz cinjenice da on nije nista preuzeo da bi sprecio Mojsijev pogresan postupak. Ali ova njihova pograska je bila tako teska jer su pogresili u svojoj sluzbi. Zato ih Bog i kaznjava oduzimanjem sluzbe, pre nego su zavrsili povereno im delo. Oni nece uvesti narod u obecanu zemlju niti sami uci. (P.P. str.366/2.3.) St.13. Ovaj izvestaj se zavrsava recima:"to je voda od svadje (meriva)". Iz ovog se ne moze zakljuciti da je ovo mesto dobilo to ime

288

zbog dogadjaja nego je sama voda koja je izasla iz stene tako nazvana. Bog se tu proslavio na dva nacina: 1. Ovim cudom. 2. Kaznavanjem Mojsijevog i Aronovog postupka. 3. TRAZENJE PROLAZA KROZ EDOM. (20,14-21). Izrailj polazi iz Kadisa za Hanan. Oni nisu hteli da udju da juga, gde je zemljiste bilo kamenito i strmo i tesko prolazno, nego sa istoka, preko Jordana. Zato je Mojsije poslao izalanike iz Kadisa edomskom caru, da od ovog srodnog naroda zatrai prijateljski prolaz do obeane zemlje. On je ovog cara podsetio na srodstvo ova dva naroda i na nevolje u Egiptu i po izlasku. Sem toga obeao je,ako ih puste, da nee gaziti polja i kvariti vinograde, niti e iz njihovih bunara (cisterna) napajati stoku, nego e ii pravo putem. A ako bude tete nadoknadie je. - Pod "andjelom" koji je izveo Izrailj iz Egipta podrazumeva se Hristos, andjeo Gospodnji ( zaveta), vidljivi predstavnik nevidljivoga Boga , koga su izaslanici Edomljanima predstavili kao andjela. - Kadis je naznaen kao granini grad. Ovde je re o Kades-Varnesu (32,8. Pona. 1,2. I. Navin 10,41. ). Ovaj grad lei svakako u blizini pronadjenog izvora "Ain Kides", kod Kadisa. Ovaj je izvor postojao jo u Avramovo vreme (Post. 14,7.). Ovo je mesto spomenuto kao Kadis u prvom Izrailjevom dolasku ; tu je bio smeten logor. Ali kod drugog dolaska sada se naziva Kades-Varne, svakako u vezi sa tekim dogadjajima na ovome mestu.-Pod "carskim putom "se razume javni pu, koji je svakako bio izgradjen o carevom troku u vojne svrhe. U ovom kamenitom kraju, pokraj njega bilo je dobre pae, i dosta izvora. Ovo je poznati put Derb es Sultan. Edomljani su se pokazali nebratski i pretili unitenjem, ma da su Izrailjci garantovali; ak da plate za tetu i vodu. I da bi se dokazalo istinitost pretnje, poao je car sa vojskom prema granici.Izrailj je morao odustati od ovog prolaza kroz Edom i zato je napustio njegovu granicu. (P.P.st.370/1.2.3.). 4.ARONOVA SMRT NA GORI ORU . (20,22-29) Izrailj je krenuo od Kadisa prema gori Oru ( Hor). Ova je gora prema 33,37 na medji Edomske zemlje. Josif Flavije ( starine IV,4,7 ) je opisuje u blizini Petre. Danas se zove Harun, na severozapadnoj strani doline Musa (Petra).Ova gora je u obliku kugle, sa tri izrezana vrha. Tu je smeten Aron, zato se i zove brdo Harun.- Mesto gde se narod

289

uolgorio zove se Mosera, prema Ponav. 10,6 ( a u Broj. 33,30 Masirot), a to je svakako u Arabi, u blizini 0ra ali nepoznato gde. Logor od 600.000 ljudi sa enama i decom, morao je imati vei prostor, svakako do gore Ora. Po brdu Or je i samo mesto logorovanja dobilo ime(33,37 i d.). Gospod objavluje Aronovu smrt Mojsiju, i zapoveda mu da podje na ovu goru sa Aronom i Eleazarom. Tamo je trebao Aron da skine svoje svetenike haljine i ukrase i stavi ih na sina, jer Aron (kao ni Mojsije) nee ui u obeanu zemlju. Aron je umro na vrhu Ora, prema 33,37.38, 1.dana, 5.meseca,40.godine po izlasku iz Egipta, u 123.godini ivota, to se slae sa Izla. 7,7.(P.P. st.371/2.3;372/2.3;373/1.) Izrailj ga je alio 30 dana (P.P.st.373/2.3.4.) 5.POBEDA NAD ARADSKIM CAREM-( HANANEJCEM). ( 21,1-3 ) Kad je ovaj Hananejski car, koji je iveo u Negebu ( Juna Palestina 13,18), uo da Izrailj ide "putem uhoda", napao je on Izrailja i neke zarobio. Ime "Arad" se jo spominje 33,40 i I. Navin 12,14, kao sedite nekog hananejskog cara. Uz njega je spomenut i grad Omra ( Homra) u Sud. 1,16.17. I danas postoje ruevine " Tel Arad", 20 milja juno od Hevrona "Put uhoda" je put preko pustinje Sin, kojim su uhode ranije ile (13,22). -Teritorija Aradskog cara se prostirala do june Hananske granice do pustinje Sin, kroz koju su Izrailjci ili od Kadisa gore Or. Na tome su ih putu napali Hananejci, i neke zarobili. - Izrailj se zavetovao da uniti ove gradove, ako Gospod odobri ( o zavetu Lev. 27,28). Gospod im je dao neprijatelje u ruke. Ovo mesto je nazvao Orna( Horna, tj."mesto prokletstva"). Ovo se ne odnosi na grad Sefat ili glavni grad Arad, nego na ono samo mesto gde su unitili neprijatelja. Oni nisu dalje ili, jer nisu hteli da prelaze preko brda.Punu kaznu su ostavili za kasnije kad udju u obeanu zemlju. V.OBILAENJE EDOMSKE I MOAVSKE ZEMLJE POBEDA NAD AMOREJSKIM CAREVIMA (Broj.21,4-35) 1. PUTOVANJE KROZ ARABU I PODIZANJE ZMIJE OD MEDI (21,4-9). Od gore Or morali su Izrailjci,poto su im Edomljani uskratili put kroz svoju zemlju, da podju prema Crvenom moru, da bi obili Edom. Oni su morali ii preko Arabe dokraja Alanitskog zaliva. Na ovom tekom putu narod je opet bio nezadovoljan, i poeo da mrmlja protiv Boga i Mojsija , to nema hleba i vode, jert im je mana ve dosadila. U ovoj dolini ima malo bilja a ima dosta peanih oluja, dok su sa strane samo gole granitne stene. Naroito nedostaje voda.- Narod se

290

razgnjevio, a Bog je poslao "vatrene zmije" od ijeg ujeda su mnogi pomrli. U A rabi ima mnogo zmija sa vatrenocrveni mrljama na koi, koje su veoma otrovne, a ovde se pod "vatrenim" podrazumevaju otrovne zmije iji je ujed slian vatri (P.P. 375/3). Ova je kazna umirila narod, oni su Mojsiju priznali svoj greh i molili ga da se zauzme za njih. Gospod im je pomogao, ali tako da je pomo zavisila od vere naroda (P.P. st. 376/2).- Po Bojem naredjenju Mojsije je nainio "vatrenu zmiju" ( od medi ), (ili bakra ) i stavi je na motku. Ko je verom u Boje obeanje pogledao na ovu zmiju od medi taj je iveo tj. ozdravio od ujeda zmije. Podignuta zmija je simbolika slika, za svakoga koji veruje u spasonosnu Boju silu, da e ga On izbaviti od smrtnog ujeda. ( P.P. st. 376/3). Ova zmija nainjena od mjedi je jaa od otrovne zmije i pobedjuje je. To je smisao ove simbolike slike. ( Nikako se nemoe prihvatiti tumaenje nekih , da je ova zmija od medi simbol boanske sile iscelenja, kao to zmijuu svi mnogoboci staroga doba smatraju kao blagoslov, spasonosnu i isceljujuu mo svih bogova. Ova slika stoji u suprotnosti sa biblijskim shvatanjem o zmiji prema Post. 3,15. gde se ona javlja kao predstavnik zla. Izrailjci su u vreme cara Jezekije iz sujevjerja, ak i ovu Mojsijevu zmiju oboavali (v. 2.Car 18,4 ). U Starom zavetu je nepoznato leenje otrova otrovom. Samo jedan moe spasti (uporedi Osija 13,14). Bog kanja greh grehom, ali On ne lei greh grehom, niti smrt smru nego da bi pobedio greh, morao je da dodje Spasitelj bez greha, da smrti oduzme silu. Hristos, knez ivota koji ima ivot u sebi ustao je iz mrtvih. On jedini spasava od otrova i smrti. ( P.P. st. 386/4) . Ve je Luter zapazio 3 momenta u ovome dogadjaju sa podizanjem zmije od medi u pustinji. Prvo zmija je morala prema Boijoj zapovesti da bude nainjena od medi ili bakra tj, crvena,ali bez otrova, slina onima, koje su ujedale. Drugo ona je morala biti podignuta na drvo ( motku ) kao znak , i tree, svi koji su hteli da ozdrave i ive , morali su je pogledati. U ova tri momenta se nalazi tipini karakter ovog simbola, na koji je sam Hristos ukazao u razgovoru sa Nikodimom ( Jovan 3,14 ): 1./ Zmija od medi ima oblik one opasne zmije, ali bez otrova i nekodljiva, nego spasonosna. Tako je Bog poslao svog Sina u grnome telu ali bez greha (Rim. 8,3 ; 2.Kor.5,21.;1. Petr.2,2224. ).2./ Podizanje zmije od medi na motku ( kao barjak ) podsea na podizanje Isusa na krst, kao oevidna pobeda nad svim zlim silama i vlastima pod nebom. (Kol. 2,14.15). 3./Isceljenje od smrtonosnog ujeda dolazi samo pogledom na ovako podignutu zmiju. Spasenje od ujeda "stare zmije", koja je djavo, sotona i smrt ima samo ako

291

gledamo verom u podignutog Sina oveijg na krstu. ( P.P.377/2). Hristos je primio na krstu sve grehe i morao na njemu radi njih da se pati i umre. (P.P.st.378/1). Ova je zmija od medi bila odneena u Hanan i bila je uvana do cara Jezekije, koji je morao da je razbije, jer je ovaj otpadniki narod kadio i oboavao je ( 2. Car. 18,4.). 2.PUTOVANJE OKO EDOMA I MOAVA DO VRHA FAZGE U MOVSKOM POLJU. ( 21,10-20; upo.33,41.42.) Narod je krenuo za Ovot. Prema izvetaju 33,41.42, nisu stigli odmah u Ovot, nego prvo u Selmonu, a onda u Finanu, pa odatle u Ovot. Oni su poli neto prema istoku i onda na sever. Tako su za nekoliko sati obili Edomska brda, i sada bili na istoku "sinova Isavovih,koji ive u Siru" (Pona. 2,1-4.). Po Bojoj naredbi oni su poli na sever, svakako onim karavanskim putem koji vodi od Gaze kroz Gor do Maana. Gospod je naredio Izrailju, da ne ratuje sa Edomljanima nego da kupe u prolazu za novac hranu i vodu. ( Pona. 2,3-6. ). Sledee logorovanje je bilo u pustinji Avarinskih brda , istono od Moavske zemlje (33,4). Oni su sada bili na granici Moavske zemlje, a Moavci nisu smeli niti trebali da napadaju Izrailja (Pona. 2,9-12). Izrailjci su na istonoj granici Moavske zemlje poli prema potoku Zared i tako logorovali. Sledei logor s one strane potoka bio je Arnon u pustinji,koji je bio na granici Moavaca i Amorejaca.Mesto logorovanja je bilo tamo gde tee ovaj potok jo u pustinji, i to svakako na nekoj njenoj pritoci, jer u Pona. 2,24 i d. se kae, da kad se predje reka Arnon ve se ulazi u zemlju amoritskog cara Siona, kome je upuena miroljubiva molba za prolaz. Sada je Izrailj dobio zapovest d a predje preko reke Arnon i da ratuje sa Sionom,amoritskim carem iz Esevona (Hebzona), i uzme njegovu zemlju. (P.P.st.379/2). Od ovog mestai trenutka svi narodi e se plaiti od Izrailja,to je ohrabrilo narod i dalo mu snagu ( Pona. 2,24.25.), da moe ratovati sa snanim hananskim plemenima.ak je i neki pesnik onog doba iz naroda opevao ove ratove i pobede Gospodnje. St.14:"Zato se kae ( Jer je Gospod predao cara Siona i njegovu zemlju Izrailju u ruke), u knjizi o ratovima Gospodnjim: "Na Vaveja ( "Vaheb" tj. "uze Gospod Vaheb", svakako neki grad) u Sufi, i potoke Armonske i vode od potoka koje teku do mesta Ara, do granice Mavske." (Bok).- Odande podjoe oni u Vir (Beer zn. izvor). Ovo ime je dato, to je Gospod dao vodu, ali ne udom kao iz stene, nego je naredio da se iskopa bunar. Ovo izlazi iz same pesme u kojoj je ovo Boje delo opevano. Pesma glasi : "Izviri studene! Pesmom ga

292

pozdravite! Studene koji otvorie knezovi i glavari naroda iskopae skiptrom i palicama svojim!". Ovo je svakako onaj Vir-Elim ( Is. 15,8) na severu Moava , koji je jo u pustinji, jer odande su Izrailjci poli iz pustinje u Montanail (Matana), a odande u Nodil (Nahaljel) i posle u Vamot. (Banot). Vamot je na visini i odande se lepo vide Moavske stepe. Iz Vamota stigli su u dolinu u Moavskoj ravnici, kod brda Fazge (Pisge). Moavska ravnica je visoravan od Ravat-Anana do reke Arnon, na istoku je pustinja a na zapadu Mrtvo more i Jordan. Kad uporedimo st. 11-20 sa 33, 41-49 onda se vidi da izmedju8 Avorinskih Humova i Arbot Moava ( Moavsko polje, 22,1) u pogl. 33 je spomenuto samo tri mesta, umesto sedam: Devon-Gad, GelmonDevlataim i planina Avarim prema Navovu. (Avarim kod Nebo ). Ovo poslednje mesto je ustvari samo drugo ime za dolinu u Moavskom polju, na Fazgi, jer Navov (Nebo) prema Pona.34,1 (up,3.27) je jedan vrh Fazge (Pizge) i lei prema Pon. 32,49,na planini Avorim. Dakle, Fazga je deo Avorimskih planina i to na severu, prema Jerihonu (27.12). Ova razlika u imenima je razumljiva, kad se misli da setoliki narod mogao ulogoriti na raznim mestima, i onda se daje ovo ili ono mesto. 3.POBEDA NAD AMOREJSKIM CAREM SINOM I MOAVSKIM CAREM OGOM I OSVAJANJE NJIHOVIH ZEMALJA (21,21-35). St.21-23. Kao i edomskom caru poslao je Izrailj ....?.... i amorejskom caru Sionu, poslanike da mu dozvoli mirni prolaz kroz zemlju. Sion je odbio molbu. Ali, Bog je ovde naredio svome narodu da uzmu ovu zemlju, ( Pon. 2,24.25.), jer je ovo pleme pripadalo hananskom narodu koji su bili sazreli za istrebljenje (upo. Pos.15,16). Sion je poao na susret Izrailju u pustinji Jasa (Jahaz), gdje je izgubio bitku. (P.P.380/2.3.). St.24-26. Izrailj ga je istrebio maem bez milosti ( upo. Post. 34,26.),i uzeo zemlju od Arnona do Javoka , severne granice Amoniana , jer dalje Sion nije proirio svoju vlast. Izrailj je po naredbi doao do odredjene granice, a ne to nije dalje mogao da osvoji. (vid.Pona. 2,19.). Bog je obeao patrijarsima za njihove potomke samo Hanansku zemlju, koja se prema istoku granii Jordanom. Izrailjci nisu trebali da imaju prema istonoj strani Jordana nikakvu zemlju. Ali se Hananska strana Amoriana, u Mojsijevo vreme ovamo proirila poto su uzeli ovaj deo moavske zemlje. Sa osvajanjem ove zemlje, prelazi sada vlasnitvo ove zemlje na Izrailja koji su osvojili ove gradove (Pon.2,34-36).Ovde se spominje samo Esavon ( Hesbon), kao prestonica cara Siona, a narod, je bio Moavski u iju se zemklju

293

ovaj kraj uvek raunao. St.27-30.Boiji pesnik opisuje pesniki slavnu pobedu nad carem Sionom i Esevonom, njegovom prestonicom. Ova pesma ima tri strofe. Ovde se opisuje rat protiv Moava kao vatra kada se zapali i pobeda nad Moavom. Ovaj Ar Moavski koji se spominje, izgleda da je bio Moavska prestonica. Zatim pesnik prelazi na propast Moavaca "naroda Hanosovog".- Hanos (Samos ili Kemo) bio je glavni bog Moavaca (Jer 48,7) kao i Amoriana ( Sud.11,23.24), inae u srodstvu sa Valom (Baal) i Molohom, starohanaanskim bogovima.- Ovaj bog je bio oboavan kao bog sunca i rata.On je utisnut u novac Areopolisa i to kako stoji na jednom stubu, sa maem u desnoj ruci, a u levoj dri koplje i tit, i dve zublje u plamenu sa strane. U asovima velikih nevolja rtvovana su mu deca( 2.Car.3,27.). - " Dao je sinove svoje". Ovde je subjekt ne Moav, nego Hamos, koji nije mogao nisvoj narod izbaviti od cara Siona.U troj strfi opisuje se propast Amoriana . St. 30 glasi: " Na njih strele svoje odapesmo i pogibe seme njihovo. Od Hezbona do Dibona sve potrsmo, sve ak do Nafoha, sve do Medeve (pustinje)." (LXX i Masora - tekst). St.31.32. Kad su se Izrailjci ulogorili u Amorejskoj zemlji, poslao je Mojsije da uhode Jazir (Joezer), kojom prilikom su uzeli mnogo manja sela u okolini , stanovnike izagnali i istrebili.Sigurno su uzeli i ovo mesto. Da su ga ak i razruili izlazi iz 32,35. Ovo mesto je 10km daleko od Ravat -Amona. St. 33-35. Potom su Izrailjci poli na sever,po putu za Vasan (Basan), gde ih je doekao Vasanski car (P.P.str.381/1.2.) Og. Kod Edroina (Edren)je dolodo sukoba . U Pona. 3,1i d.u ponavljanju dogadjaja , naroito se opirno opisuje osvajanje Vasana.Po brzom osvajanju Esevona, glavna vojska napala je na Oga, a sporedna odeljenja su uzimala druga mesta (up.32,39.41.42.) Ogovo carstvo obuhvatalo je severni deo Galada, (Gilead), izmedju reka Javok i Mandura.Ceo kraj Argov (Pon. 3,4.13. i d). Po Boijoj naredbi nikoga nisu ostavili, ni ljude, ni stoku, sve su pobili kao prokleto. ( 5.Moj. 2,34.). C. DOGADJAJI U MOAVSKOJ RAVNICI Brojevi 22,1-33,49. Posle pobede nad Amorianskim carevima i uzimanja njihovih zemalja Galada i Vasana, krenuli su Izrailjci od gore Fazne ili Avarinskih planina i ulogorili se u Moavskoj ravnici(stepama), s obe strane Jordana, prema Jerihonu. "Arbot Moab" (moavsko polje ili stepe ) ovako se zove dio Jordanske ravnice, koji svakako poinje od ua Javoka u Jordan pa do ua Jordana u Mrtvo more.

294

U Moavskoj ravnici logorovao je Izrailj na granici obeane zemlje, od koje ih je jo samo Jordan odvajao.Morale su se uiniti jo neke pripreme prije nego to se predje reka. Trabalo ih je pouiti kakav e stav zauzeti prema neznabocima u obeanoj zemlji Bog je trebao jo da im preko Mojsija da neke zakone i naredbe za podelu zemlje, i jo jednom da ih potseti na sve zakone i stavi im na srce vernost Bogu i utvrdi ih da ne bi otpali, jer Mojsije nije mogao ui u obeanu zemlju. Dogadjaji u Moavskoj ravnici sa naredbama o osvajanju i podeli Hanana, opisuje se u Brojevima, a ostalo se nalazi u Ponavljanju, zato se i zove ponavljanje. 1.VALAM I NJEGOVE IZREKE (22,2-24.25.) Pobede Izrailjaca nad Amorianskim carevima i osvajanja njihovih zemalja, veoma je zaplailo Moavce. Njihov car Valak, sa Madijanskim knezovima, pokuavao je od straha , da upotrebi mo mnogobake madjije protiv Boijeg naroda.On se obratio uvenom vrau Valamu (Bileam) iz Mesopotamije, za koga se raunalo da moe da blagoslovi i prokune.Oni su ga pozvali da dodje da bi svojim maginim inima prokleo i oslabio Izrailj, da bi ih mogli pobediti i oterati iz njihove blizine.Bog se posluio i ovim vraem. O Valamu postoje dva gledita. Po jednima on je idolopoklonik, vra i lani prorok, koga je Bog prinudio da govori njegove rei, jer nije imao smisla za pravu religiju. Po drugima on je istiniti prorok, koji je pao zbog gramzivosti i astoljublja.Duh prorotva kae: "Valam je nekad bio dobar ovek i Boji prorok ; ali je posle otpao i odao se "lakomstvu". (P.P.str.386/1).Ime Valam znai "upropastitelj", "unititelj", koje je on dobio bilo po porodici ili po svojim delima.Po svome znaenju ovo ime je slino oevom imenu "Veor" (Beor, od rei "spaliti", "unititi"), svakako zbog njegovog proklinjanja. Dakle, Valam je bio iz porodice koja se bavila madjijama.Treba jo spomenuti,da Valam nije nazvan prorokom ili vidiocem nego vraem ( I.Nav. 13,22). Ali sa druge straneValam je imao neko pravo Boje poznanje i bio u stanju da primi otkrivenje pravog Boga, to se i dogodilo.On je znao za Izrailj.Iako nije bio Boiji pravi prorok on je objavio Gospodnja prava proroanstva. On, ne samo da poznaje Gospoda, nego ga i priznaje pred Moavskim izaslanicima i Valakom. Valam eli da dozna Boiju volju ( 22,8.13.18.19.38; 23,12), i ide tek onda kad mu On dozvoljava (22,20). Iz ovog se vidi njegovo stahopotovanje. Njega ne samo da susree andjeo, nego mu i sam Bog daje u usta rei, koje treba da kae.On nije bio prosto fiziki prinudjen da objavi Boiju volju. U

295

poetku je elio propast Izrailjskom narodu,ali kad je doznao da je bog izabrao ovaj narod i blagoslovio ga, nije vie ni traio neke znake, nego je odluno rekao Valaku, da niko ne moe prestupiti Boiju zapovest. (245,13).Izgleda da njegova najvea mana je bilo srebroljublje koja mu je smetala da postane pravi, Boiji sluga. 1. Valam treba da prokune Izrailja. 22,2-21 St. 2-4. Kad su Izrailjci proli pored Moavske istone granice Moavci se nisu usudili da ih napadnu, nego su im dali hrane i vode za novac ( Pona.2,29). Moavci su verovali da e Sion i Og pobediti Izrailjce.i da e se tako i oni njih osloboditi. Ali, sad posle toliko uspeha, pobojao se Valak tako da je stalno mislio, kako da ih se otrese, jer se strahovito bojao njiihove natprirodne moi. Oseajui se slab da se orujem usprotivi, pozvao je Midijanske stareine na savetovanje. Oni su se uplaili za svojadobra.Prema st.7.stareine Moavske i Indijanske, otili su sa darovima po Valama. Valam je iz koristoljublja a moda i prijateljstva hteo to da im uini. (Up. 31,16).- Ovi Madijanci su na istonoj granici Moavaca i Amoriana po stepama vodili pastirski i karavasnki ivot i nisu bili ratoborni. U vreme sudija sa Amalianima upali su oni jednom u Izrailjsku zamlju, ali Gedeon ih je pobedio i od tada su nestali iz istorije ( Sudij.6.7.) "Stareine Mdijanske" su bile plemenske pogalvice ; moniji su se nazivali "carevima", (31,8) ili "knezovi" ( I.Nav.13,21.) St.5.6. Moavski car Valak alje poslanike u Faturu ( Petar ) u Mesopotamiji, koji nam je nepoznat.- Valak je eleo da Valam prokune ovaj mnogobrojni narod, da bi nekako propao. St. 7-14. Kada su Moavski i Midijanski polanici doli sa darovima Valamu, on ih nije odbio, nego je svakako hteo da se razmisli, uvi za Izrailja da je Boji naro i da je natprirodo moan. Da je bio iskren i veran Boiji sluga, on bi odmah odbio poslanike sa takvom eljom, jer je znao da bog nee da prokune svoj izabrani narod. Ali oe je vie ljubio darove nego pravdu.Valam se istina obrati Bogu ali vie izgleda za odobrenje,znajui da niko ne moe nakoditi Bojem narodu. Bog mu se javlja ( u snu ili viziji) i ne odobrava mu da ide, da prokune narod, koji je On blagoslovio (380/3).St.15-21. Car Valak se nije obeshrabrio ovim neuspehom, nego je poslao jo uglednije poslanike sa jo veim darovima, da bi ga pridobioda prokune Izrailja i njegovog Boga, po neznaboakim pojmovima onog doba.Valam ponovo odbija.Rei "ne bi mogao", (18) pokazuju moralni strah od Boga i kazne. Ovaj vara uvidja, da to ne moe bez Boijeg odobrenja, Opet preovladjuje kod njega elja za dobrom nagradom, i za to opet pita

296

Boga za dozvolu.Ovog puta mu Bogdozvoljava da ide sa izaslanicima ali pod uslovom da uini i govori samo ono to mu On zapovedi.Prividna protivurenost izmedju st. 20 i 22, da Bog dozvoljava Valamu da ide, pa posle se gnjevi na njega to je poao, nestaje potpuno, kad imamo u vidu Boju nameru sa Valamom i njegov veliki zadatak. Bog je Valamu dozvolio da ide, ali pod uslovom, da uini samo ono to mu Bog kae.Valam je morao to da upamti.Ovo vaspitanje se vidi i na samome putu, u udnovatome dogadjaju sa magaricom, koje je progovorila.Bog mu ustcvari nije preio da ide , niti se gnjevio zbog njegovog odlaska. 2. Valamova magarica progovara. 22,22-35. St. 22.23."Ali se razgnjevi Bog to on podje; i stade andjeo Gospodnji na putu da mu ne da ..." Usled pogrene upotrebe participa,mesto imperfekta od rei "ii" ( ne " to on podje", nego "kad je (ve) poao"), izlazi da se Gospod razgnjevio to je Valam poao ma da mu je dozvolio da ide sa moavskim izaslanicima.U stvari Boiji gnev se razgoreo, zbog Valamovog dranja na putu, to se dogodilo na kraju puta, a ne na poetku.(P.P.str.338/1). Sem toga tumai Biblije i prevodioci, doveli su ovaj stih u vezu sa st.32, gde kae andjeo: " Jer tvoj put nije meni po volji" a trba gramatiki:"jer je ispred mene put propadanja" (Bak). to su neki tumai doveli u vezu sa st. 22. Ovo je samo pogreno tumaenje andjelovih rei.Poto je ovaj vra bio astoljubiv i gramzljiv, bio je u velikom iskuenju (ooasnosti) da ne ispuni Boije uslove.Boiji gnjev se ustvari razgnjevio protiv opasnog neprijatelja Valamovog,i da bi Gospod opomenuo, postavio je andjela na putu, kad je jaio na magarici.magarica videi andjela kako preti sa maem u ruci, stalno je begala, van puta, zbog ega ju je gospodar tukao. St. 24-31. Andjeo je stajao na vie mesta, dok najzad nije stao u nekom tesnacu,gde se nije moglo svrtati ni na levo ni na desno.Magarica nije htela dalje, a Valam ju je tukao; i onda se dogodilo ono udo da je ona progovorila.Magarica je videla andjela,i tek poto je tri puta progovorila ova ivotinja, doao je Valam do svesti i otvorio oi. (P.P.388/45).to se tie ovog uda, da je magarica govorila Valamu, koji se mnogo ismeva u neveernome svetu, ima mnogo tumaenja, ali su to samo nagadjanja i pretpostavke. Iz.2.Per.2,16. izlazi da je ovo bilo jedno udo, kojim je Bog hteo da urazumi Valama, da se nita ne usudi uiniti bez Boije volje.Moda je samo on uo ovaj glas ili samo on ga razumeo kao ljudski , poto mu je samo Bog dao takvu modulaciju, a ne njegovi ptratioci. Andjela

297

nisu svi videli, ak pre upozorenja preko same ivotinje ni sam Valam ga nije video.Andjeo je svakako bio u njegovom duhovnom telu, a ne u obliku ljudi kao u Sodomu.(v.Pos.19,11). U svakom sluaju veli Petar magarica je opomenula Valama. Ovaj vra koji se je hvalio radi Boijih otkrivenja i pripisuje mu se udesna mo, ne vidi andjela, nego ova ivotinja mu skree panju na njega.Ovim dogadjajem se trebao ovaj ovek da ponizi i pokori Boijem vodstvu i njegovoj moi i sili. St.32-35. Poto mu je andjeo prebacio to bije magaricu nepravedno, da je ovo njeno izbegavanje bilo za njegovo dobro. "Evo, ja izadjoh da ti se ispreim (kao protivnik); jer je ispred mene put propadanja" (jer put ispred mene vodi u propast).Da se nije ona sklonila, jer me je videla, ja bih te ubio a ona bi ostala u ivotu. St.35.jasno pokazuje, da se Bogu nije dopala namera i premiljanje Valamovo, a ne njegov put, jer andjeo mu kae:"I idi s tim ljudima, ali samo ono govori to ti ja kaem:"Ceo dogadjaj ima samo jedan smisao i zadatak, da duboko uree u svest i savest, i da se ponizi da bi tako mogao govoriti samo ono, to mu Gospod kae. 3. Valamov prijem kod Moavskog cara. 22,36-41. im je Valak uo da Valam dolazi, poao mu je u susret u Moavski grad na Arnonmu, koja je bila severna granica MOava, kako je Sion uzeo ovaj grad od Moavaca. Prestonica mu je bila u Ravi. Valam, jo pod sveim utiskom dogadjaja odgovorio je : "Evo doao sam ktebi; ali hou li moi to govoriti? to mi Bog metne u usta ono u govoriti." Ovim reima je Valam pokuao da ublai veliko razoarenje koje e Valak morati doiveti. Car je vraa odveo u (Uzot) (KirijatHuzot) da bi ga poastio tamo gde mu je bila stoka. Tu je napravio gozbu u njegovu ast. On ovde nije prinaao rtve Moavskim bogovima, jer od njih nije ni oekivao pomo, nego moda Gospodu, o kome je Valam govorio da e rei samo ono to mu On metne u usta. On je hteo da stekne naklonost ovog Boga rtvama. Ovo mesto ne zne se tano, samo moralo je da bude u blizine Valove visine (BamotBaal), jer su se sutradan, posle gozbe popeli na ovo brdo. Sa njega se moglo lepo videti Izrailjev logor u Moavskoj ravnici. 4. Valamove izreke 23,1-24.25 St. 1-3. Pripreme za proklinjanje. SEdam rtvenika i sedam teoca i ovnova. Stari narodi su sve vane korake otpoinjali sa prinaanjem rtava, da bi stekli zatitu i naklonost bogova. I Haldejci su pomou rtava traili sreu i otklanjali nesreu. Valam trai od Valak sve to se zahtevalo za ovaj in. rtve su bile rtve paljenice upuene Gospodu (Jave). "Valam je znao o jevrejskoj rtvenoj slubi i nadao se

298

da dobije Boji blagoslov i postigne svoj greni cilj na taj nain to e nadmaiti Jevreje u skupocenim rtvama." (P.P. str. 390/3). Moda je Valam hteo pomou "vraanja" (augurija), da dodje u vezu sa Bogom (up. 24,1). "I on otide na jednu visinu." (st. 3). Visina je pusto, nepristupano mesto, u prirodi, gde su se obavljale neznaboake vradbine (augure i arusticije). St. 4-6. Valam je mislio da je potrebno da bi doao u vezu sa ivim Bogom da mu rtvuje na ovaj nain, da bi doznao njegovu volju. Ali Bog mu nije dao uputstva i rei putem neznaboakog vraanja i znakova, nego na jasni i odredjeni nain, metnuvi mu re u usta. Valak je stajao sa svojim knezovima kod rtve paljenice (P.P. str. 390/5). St. 7-10. Prva Valamova izreka. Valam je progovorio "u prii" tj. u izrekama i slikama, koji se nain znatno razlikuje od naina proricanja Bojih proroka. Ovo momentalno Boje orudje, Valam, prorie samo ono to vidi i ima da kae. Po reima Valamovim; "kako bih kleo onoga koga ne kune Bog" izlazi da je Valak verovao da Valam kao mag (vra) moe po volji da prokuni, blagoslovi; i da prinudi svog Boga na to (up. 22,6). Dva su razloga usled kojih je Valamu nemogue da prokune ovaj narod: 1. to se ne mea sa ostalim narodima, 2. sam Bog blagosilja i uzdie ovaj narod. Bog ne broji Izrailj u ostale neznaboake narode. On se nee pomeati sa njima, niti e ga neznabotvo savladati, zato ga je i izabrao za svoj narod. (P.P. str. 391/2.3.) Ovo vai za Izrailj Starog i Novog Zaveta. Zbog svoje izolovanosti, on e biti blagosloven i mnogobrojan. Ove rei o mnoini ovog naroda odnose se na Post. 13,16. i vai za sadanjost i budunost. Valam vidi samo 1/4 Izrailjskog naroda (22,41). Iako je bilo mnogo otpada u Izrailju, ipak je uvek bilo naroda koji je bio veran, tako i u hriansko doba. Ovakav narod Valam ne moe prokleti nego samo eleti, da i njegov kraj ivota bude kao njihov, tj. ceo njegov ivot kao ivt Boje dece. St.11-17. Valak je odmah prekorio Valama za ovakve izreke blagoslova na mesto proklestva. Ali Valam odgovara, da on radi, samo po Bojoj zapovest. Valak je mislio, da je nepovoljno mesto uzrok ovome, i odvede Valama na vrh Fizge, odakle se mogao videti ceo narod (u stvari vei deo). Kao na prvom mestu i ovde su se najpre prinele rtve. St. 18-24. Druga Valamova izreka. Nerazumnu nadu Valakovu da e Bog ipak da opozove svoj blagoslov koji je ve izrekao kori sada Bog, jer on nije kao ovek da menja svoje odluke. Izrailj je nosilac Bojih

299

blagoslova, dokle ne ovlada bezakonje u Izrailju (str. 21 Bak): "Niko u Jakovu zla dela ne vide...", "Izrailj ga carem svojim naziva", dok je tako Gospod je Bog sa njima. St. 25-30. Valak nije odustao da jo jednom pokua, iako je u oajanju uzviknuo,"nemoj ga ni kleti ni blagosiljati". Drugim reima, slikao je: "kad ga ne proklinje nemoj ga ni blagosiljati." ALi na rei Valmove: "Nisam li ti kazao da u initi ta mi god Gospod kae?" Odluio je da jo jednom pokua ako Bogu bude volja. On ga je odveo sasvim blizu na vrh Fegora (Peora) (21,20). Ovaj vrh na severnom delu Avorinskih planina. rtve su prinesene kao i ranije (st.24) 1-9. Trea Valamova izreka. Iz prva dva otkrivenja video Valam ve da Bog hoe da blagoslovi Izrailj. To je uticalo na njega da ne trai vie odgovor pomou vraanja. On je upravio svoj pogled na MOavsku ravnicu gde je logorovao Izrailj i u tome dodje Boji duh na njega. Videvi Izrailjski logor iz blizine, on je bio lino pripravljen za nadahnue duha Bojeg, dok mu je ranije Gospod samo stavljao rei u usta. Sada on govori kao Boji prorok: "Re Valama sina Veorova," kome su otvorene oi (vidjenje), jedan od dva oblika pojave prorokog dara (12,6). Kod proroka moe nastupiti nadahnue, a da se i ne zatvaraju spoljna ula; ali kod ljudi kao Valam iji unutranji ivot nije razvijen moe Bog dati vidjenje samo tako, da mu zatvori (odsee) vezu sa spoljnim svetom, da bi mogao da vidi duhovno vidjenje. Boji duh je doao nad njime u takvoj silini da je on pao (up. Saul, 1. Sam. 19,24.), ali ne iz potovanja. Ovaj trei Valamov blagoslov sadri dve misli: 1. Divno napredovanje Izrailja i uzvienost njegovog carstva (st.5-7), 2. Strana sila vog narda, protiv svih neprijatelja. (st. 8.9). Ono to Valam vidi svojim telesnim oima je slika za ono to vidi duhovnim oima. On vidi u duhu pored ovih atora proirene i ukraene stanove Izrailja. U Hanaanu e se Izrailj proitriti po svim dolinama, potocima, kao mirisavo drvo aloja (koje se jako ceni i upotrebljava za kadjenje) i kedar (divno, visoko i dugotrajno drvo), posadio je Gospod Izrailja (P.P. str. 394/1). On je i kao "vrt kraj reke". Vode, kao izvora blagoslova i napretka, bie u izobilju. Narod je pretstavljen ovekom, koji nosi dva vedra, iz kojih se voda presipa. Njegovo e seme veoma porasti, imati bogati blagoslov (Ponav. 8,7; 11,10 up. Is. 44,3). Agag, nije lino ime amalikog cara (1.Sam. 15,8), nego titula svih amalikih careva, kao u Egiptu Faraon; kao to i ovaj Izrailjev car nije neka linost nego celi narod. Ovde se ne misli jedino na Davida i samog Hrista (P.P. str. 394/2). Dalje, on opisuje sangu ovome narodu, koja se pokazala ve od izlaska iz Egipta. Pojee

300

narode kao lav. Strele pretstavljaju oruje vojske. Na zavretku on dodaje jo rei, kojima je Isak preneo Avramov blagoslov (Post. 12,3). na Jakova (Post. 27,29), da bi opomenuo Valaka da se okane neprijateljstva prema od Boga izabranom narodu. st. 10-14. Valak se veoma razgnjevio zbog ponovnog blagosiljanja Izrailja, da je udarao rukama i Valamu naredio da bei u svoje mesto. "Rekao sam ti da u te poastiti, ali Gospod ne da da to primi", nije ironija na Valamovo poverenje u Jahvea. Valam ga opominje da je ve unapred kazao preko vesnika, da e govoriti po Jahveovoj zapovesti. Na polasku Valam daje savete i opomene za budunost, i ta e ovaj narod uiniti njegovom narodu. St. 15-24. 4. Valamova izreka. Ova izreka se razlikuje od ranijih to se bavi iskljuivo budunou, i objavljuju Izrailjevu prevlast nad svojim neprijateljima. Ovo se proroanstvo moe podeliti na 4 izreke prema ponovljenim reima: "Otvori priu svoju." ("Kaza prorotvo svoje" Bak. st. 15,20.21.23.) Prvo proroanstvo (st.17-19). Valam vidi u duhu "zvezdu iz Jakova" "ali ne" "sad, ona se dakle jo nije pojavila "ali ne izbliza" tj. ne u skoro vreme nego u dalekoj budunosti. Zvezda je uvek i kod svih naroda upotrebljavana kao simbol neke veliine. Stari narodi uopte nisu verovali da kada se pojavi naroita zvezda, da e se pojaviti (roditi) i stupiti na presto veliki car. "Valam je izgovorio uzvieno proroansttvo o spasitelju svetu i o konanoj propasti Bojih neprijatelja. (P.P. st. 395/2.3.) ALi radi jasnoe se u prorotvu jo dodaje: (Ustae palica (skiptar) iz Izrailja.) (up. Post. 49,10). Doba zvezde iz Jakova je u stvari mesijansko doba, i to ne samo u svome poetku nego i razvoju kao i zavretku, tj. Hristovom povratku na zemlju (tzv. "kraj dana"). Valam ne vidi u Davidu ovu "zvezdu iz Jakova", nego u Mesiji i njegovom carstvu, koje su i patrijarsi oekivali a proroci proricali. David bi mogao biti samo slika pravog cara Izrailjevog i njegovog carstva. Zvezda, koja se pojavila u vreme Hristovog rodjenja, nije ova zvezda koju je Valam video. Ova je zvezda samo imala da skrene panju na Valamovo proroanstvo, kao siguran znak, da se pojavila zvezda (car) u Judeji, o kojoj je Valam prorekao. Ako uporedimo ovo Valamovo proroanstvo o zvezdi iz Jakova sa palicom (skiptarom) iz proroanstva Jakovljevog iz Post. 49,10. Koja se nee odvojiti od Jude dok ne dodje. "ilo", koga e narodi sluati i pokoravati mu se, vidi se jasno ne samo stav Izrailja prema narodima i pobeda Bojeg carstva nad neprijateljskim svetskim dravama, nego se objavljuje i oekivani Knez mira, ija e

301

palica unititi sve bezbone narode. Oni narodi koji su hteli da unite narod, iz koga ima da izadje MEsija, bie sami uniteni. Ova proroanstva su data radi ohrabrenja Bojeg naroda i uvrenja njihove vere i vernosti. Ovaj e car unititi sve izrailjeve neprijatelje. na prvom mestu se spominju Moav i Edom, dva srodna naroda Izrailju, koji su se pokazali neprijateljski prema Izrailju. Moav ak eli da se ovaj narod prokune. "I razoriti sve sinove Sitove". Ovde se ne misli na sve ljude, poto se ljudski rod nigde ne naziva prema Situ. Prevod s originala bi u stvari trebao da bude ovakav: "On e da probode slabinu MOavu, i pobije svu decu Sitovu." Pod "decom Sitovom" mogu se razumeti samo Moavci, koji su bili surovi ratnici (a ne da e Izrailj unititi ceo ljudski rod). Ovakava smisao izlazi iz 10. stiha gde se spominju Edom i Sir kao zemlja. Bak. prevodi: "Koji e MOavu slepoonice smoditi i lobanju buntovnom narodu". Za Moavom, sledi propast Izrailjevog junog suseda Edoma. U MOjsijevo vreme Izrailj je morao da ivi u prijateljstvu sa ovi m srodnim narodom. Ali naroito kasnije su Edomljani radili protiv Izrailja. Ispunjenje ovog proroanstva je nastupilo tek za vreme Davida (II Sam. 8,14; I Car. 11,15.16; I Dn. 18,12.13.) Edomljani su vie puta podizali bunu, da se oslobode od Izrailja. POd Solomunoovom vladavinom oni su se bezuspeno pobunili (1. Car. 11,14 i d.), zatim pod carem Joramom (2. Car. 8.20), pod Amasijom (2. Car. 14,7; 2. Dn. 25,11) i Ozijem (2. Dn. 28,17) i uvek bili neprijatelji Judi a naroito pri osvajanju Jerusalima od Vavilonaca (Jez. 35,15; 36,5. Avdija 9-13.), kao i u borbama Makabejaca sa Sircima, dok najzad nisu bili potpuno pobedjeni od Jovana Hirkana 129 god. pre Hr. i pripojeni jevrejskoj dravi. Ali, uskoro preko Antiipatora i Iroda, oni su otrgli vlast iz ruke domae dinastije, i nestali tek sa propau jevrejske drave rimskim osvajanjem. Stt. 18.19. nemaju subjekta, ali svakako se misli na onaj skiptar. Jedan od Jakova zatre mu i poslednje u gradu ("i izbeglice u gradu". Bak.). Drugo proroanstvo (st. 20). Ovo proroanstvo pogadja Amaliane. Njih ne vidi Valam svojim telesnim oima nego u duhu, kao i zvezdu iz Jakova. Amalik je poetak (prvi) medju narodima. tj, ne prema stareinstvu, sili i ugledu istaknuti narod medju narodima, (Amalik bio umuk Isavov, i njega kao na prvi neznaboaki narod, koji je otpoeo brbu protiv Bojeg naroda (v. Izl. 17,8 i d.) On je poetak al ie na kraju propasti. Poetak propadanja je bio za vreme Saula a zavreno je pod carem Jezekijom. Tree proroanstvo, se odnosi na Keneje (st. 21,22). Njihovo poreklo

302

nije potpuno jasno (Post. 15,19). U celom St. zavetu oni se spominju samo kao Jotorovi potomci, koji su poli sa (J)Ovavom (Hobab), Mojsijevim tastom (v. Sud. 1,16; 4,11; 1. Sam. 15,6; 30,29). Proroke rei: "Tvrd ti je stan, i na steni si savio gnezdo svoje", je izreka o prijateljima Izrailjevim. Ove se rei mogu samo slikovito shvatiti, a slika je uzeta od brda Horiva, u ijoj su se okolini Keneji, kao Nomadi, prikljuili Izrailju. (v. Izl. 3,1). Kenej, nee biti istrebljen, dok ga Asur ne odvede u ropstvo. Ovo je bila prva svetska drava na istoku kaoja je ustala protiv Izrailjske teokratije, a iz nje su se javljale i druge svetske drve po redu. U Jezdri 6,22. persijski car se naziva i asirskim carem. Da e sila, Asura, i Izrailjce odvesti u ropstvo, Valam ne objavljuje, jer je ovo bila samo privremena kazna, ne za unitenje nego oienje i popravljanje Izrailjskog naroda. Samo za Keneje je ovo odvodjenje bilo sud unitenje, jer su oni, mada su bili u prijateljstvu sa Izrailjem, zbegavali da udju u unutranu zajednicu sa Izrailjem i Bojim zavetom (v. 1. Sam.15,16) nego su zadrali svoju samostalnost, i tako izgubili blagoslov koji je poivao na Izrailju. etvrto proroanstvo se odnosi na Asura, sa naricanjem. (st.23.24). "Jaoh, ko e biti iv kad to uini Bog!" Ovo proroanstvo duboko pogadja Valama, jer strahota ovog suda se odnosi na njegov narod. Ko e odrati ivot u ovoj katastrofi, koju e sam Bog poslati. Jedna sila e doploviti sa zapada i ona e potisnuti Asur. Valam ne imenuje narod, koji e sa zapada doi ovim putem. To je izvan njegovog proroanstva. On ima samo da objavi, da e preko mora doi sila koja e da pokori Asur i Ever tj. istone i zapadne Semite, "sve sinove Everove". Asur pretstavlja (sa Elamom) istok, a Ever (Arfaksad) zapad. Prednje Azije. Vlam zavrava reima: "ali e i sam da propadne", tj. ova sila sa zapada e isto da propadne. O ovim dogadjajima na tek prorok Danilo daje ira otkrivenja. Kako je Izrailj daoao do ovih proroanstava Valamovih, da ih je MOjsije uneo u Toru, o tome se nita ne zna, ali se iz docnijih dogadjaja sa Valamom moe zakljuiti. Prema st. 25. posle ovih proroanstava rastali su se Valam i Valak. Valam je poao svojim putem. Izgleda da on nije otiao u svoju otadbinu, nego se uputio Madijancima, da bi im dao saveta protiv Izrailja. On ih je savetovao da zavedu Izrailjce na neverstvo prema Gospodu, da slue Fegoru (31,16).(P.P. str. 395/4). On se tamo jo nalazio, kada su Izrailjci vodili rat protiv ovog naroda, ikada su poginuli pet njihovih knezova (31,8; Is. Nav. 13,22). Kad je u ovome ratu pao Izrailjcima u ruke, on je svakako ispria ostareinama i svetenicima njegove dogadjaje i

303

proroanstva, da bi tako spasao ivot. 2. BLUD IZRAILJA I FINESOVA REVNOST. (25,1-18). St. 1-5. Bog je sauvao svoj narod od Valamovog proklinjanja, ali Izrailj nije ostao veran svome Gospodu, nego je pao u zamke okolnih mngoboakih naroda. U SItimu, (Abel Sitim; P.P. str. 397/2), u MOavskoj ravnici gde je narod prebivao, ppoeo je da ini blud sa MOavkama. (P.P. str. 398/1.2.) Oni su uzimali uea u svetkovinama pri rtvvanju njihovim bogovima i jeli od ovih rtava. Tako su se oni klanjali moavskim bogovima a naroito uestvovali u nemoralnoj slubi bogu Velfegoru (Baal-Peora). Kad Moavci i Madijanci nisu mogli na drugi nain da unite Izrailjce, oni su ih zaveli na idolopoklonstvo. (P.P. str. 398/3). Savet je prema 31,16 dao Valam. (P.P. str. 395/4). ene su zavodile. Uee se vidi iz sluaja sa Zamrijom (st. 14), koji je doveo Madijanku, ker Madijanskog kneza. Gospod se razgnjevio i naredio preko Mojsija, da se svi prionuli (st.5/II) obese prema suncu. Prema st. 8.9. na narod je ve blo dolo neko zlo, svakako iznenadni pomor. (up. 14,37; 17,12). Stari obiaj smrtne kazne, kod svih istonih naroda (Asiraca i Persijanaca i dr.) bio je nabijanje na kolac l prkovanje na drvo. Oni su bili prvo pobijeni i onda mrtvi obeeni na kolje; to izlazi jasno iz st, 5/II. Ovo je bilo samo pootrenje smrtne kazne. "Obesi ih prema suncu", ne odnosi se na knezove, neg ona krivce. Sudije su trebale da pobiju ove prestupnike. Oni su sainjavali Forum za sudjenje krivcima. Ova naredba nije ispunjena, jer je sluaj ispao drugaije. St. 6-9. U to vreme jedan Izrailjac, knez z Simeunovog plemena po imenu Zamrija (Zinri) doveo je Hazviju (Kozbi), Madijanku, ker Sura, kneza Madijanskog, u logor, na oigled Mojsija i naroda, i uveo je u svoj ator. Ova drskst razgnjevila je Finesa, sina prvosvetenka Eleazara, on je uzeo kolac i oboje probo na delu. Posle ovoga zlo je prestalo u narodu. Zbog ovog zavodjenja poginulo je 24.000 Izrailjaca (P.P. str. 399/3). St. 10-15. Za ovo revnosno delo Finesovo, obeana je njemu i njegovom potomstvu svetenstvo kao zavet mira. Ovo obeanje prvosvetenstva, koje je prelo s Eleazara na Finesa ( Sud. 20,28), trajalo je sa malim prekidom u vreme Ilija. (v. 1. Sam. 1-3; 14,3) sve do poslednjeg postepenog ukidanja jevrejske drave od strane Iroda Velikog i njegovih naslednika. St. 16-19. Posle ovoga naredoi je Bog Mojsiju da napadne Madijance zbog njihovog lukavstva, da zavedu Izrailj na otpad (P.P. str.396/1.2.)

304

3. Novo drugo prebrojavanje Izrailja u Moavskoj ravnici (26, 1-65) Pre napada na Madijance, Izrailj je trebao da pristupi novome prebrojavanju sposobnih za vojsku, jer svi prebrojani na Sinaju, sem Haleva i Isusa Navina, ostali su po kazni u pustinji (st. 64,65). Otuda je i bilo potrebno da se posle ove nesree opet izvri prebrojavanje (26,1.). Ovo je bilo potrebno i radi podele Hananske zemlje Izrailjevim plemenima. Zato se vri sada po plemenima (v. st. 52-56). Prebrojavanje je opet obuhvatalo samo muke, od 20 godina starosti na vie. 1. Prebrojavanje 12 plemena. St. 1-51. Svako pleme ima svoga naelnika, jednog Jakovljevog sina. Ona se opet deli na podnaelnike, to su njihovi sinovii ili unuci. 1./ Ruvim (najstariji sin: spominje se samo jedan njegov sin, drugi su unuci (4 roda). ) O Datanu i Avironu u 16,1.32. i dalje. Ovde je napomena da sa Korejevom druinom nisu propali i njegovi sinovi nego samo on (st. 11). 2./ Simeun, broji samo 5 roda, a Aod (Post. 46,10) otpada. Neka imena se menjeju u izgovoru. 3./ Gad 7 roda. 4./ Juda, samo 3 roda, a 2 su sina umrla. 5./ Isahar, 4 roda. 6./ Zavulon, 3 roda. Josifovi se sinovi dele na Manasijin i Jefremov. Ova dva Josifova sina posinio je Jakov (Post.48) i zato su oni podignuti na stepen plemena. 7./ Manasija ima 8 rodova. 8./ Jefrem 4 roda. 9./ Venijamin 7 rodova. 10./ Dan samo 1 rod (bilo je svakako manjih rodova ali se ne uzimaju u obzir.). 11./ Asir 3 roda, samo ne Jesvije (Post.46,17), jer nije osnovao svoj rod. 12./ Neftalin, 4 roda. 2. Naredba o podeli zemlje. St.52-56. Obeana zemlja se trebala podeliti plemenima prema njihovome broju ali ipak rebom (kockom) prema st. 55. "Po imenima plemena otaca svojih neka dobiju nasledstvo" znai, svakome plemenu svoju zemlju, koja e se zvati imenom toga plemena. Plemena su bacala kocku za sebe, i bilo je uvek samo u pitanju koji e kraj dobiti; to isto vai i za plemena. Ovo se moralo uiniti radi izbijanja nezadovoljstva i optuivanja. Sem toga, tako e pre verovati da im je Bog odredio zemlju a ne ljudi. 3. Prebrojavanje Levita. St. 57-62. Prebrojavanje pojedinih rodova levita, prema tri Levijeva sina: gorsona, Kata i Merarija, nije bilo dovoljno nego se podelilo u 5 posebnih rodova. Lovenijeva (Libni) je od Gersona, Hevronova (Hebroni) od Kata, Malijeva (Mahli) i Musijeva (Mui) od Merarija, a Korejeva (Korhi)od Kata. U ovu (Katovu) spadaju Mojsije i Aron. Sada

305

se unosi i Mojsije i Aron, sa njegovim sinovima, i onda se daje ceo broj Levijevog plemena. St. 59. nema subjekta, zato je nejasan. U stvari Johaveta (Johaved), Mojsijeva mati, nije direktno Levijeva ker, nego Levijev potomak, koja je ivela 300 godina posle Levija, kao to i njen mu Amram nije Katov sin ovog imena (II Mojs. 6,18) nego kasniji potomak Katovog sina Amrama, po imenu opet Amram. Zatim se nabrajaju Aronovi sinovi. Celo ovo pleme je odvojeno prebrojano, jer oni nisu dobili zemlju u nasledje. St. 64.65. potseaju na Boji sud, da e svi oni koje je prvi put prebrojao Mojsije sa Aronom, ostati u pustinji, osim Haleva i Isusa Navina. To se i dogodilo. 4. Pravo nasledje keri na obeanu zemlju. (27,1-11). St. 1-4. Izdavanje nove naredbe da se zemlja podeli plemenima prema brojnosti rodova, bilo je potrebno radi keri Manasijinog plemena. To su bile keri Salpada (Selofhada), od Galadovog roda. One su dole pred Mojsija i Eleazara i prikupljene stareine, kod atora od sastanka, i traile nasledstvo od roda njihovog oca, poto je njihov otac umro bez mukog potomstva u pustinji, a nije uzimao uea u Korejevoj pobuni, zbog ega bi mogao izgubiti pravo. Poto nije ostavio sina, one nemaju pravo na deo, a njihovom udajom ugasie se njihov rod. A ako bi one dobile zemlju, odralo bi se ime njihovog oca, jer bi njihovi muevi bili na tom posedu, a deca iz ovih brakova bi imala nasledja od dede po majci. St. 5-7. Mojsije iznosi ovaj sluaj pred Gospoda, i On odobrava da oni dobiju svoj deo. St. 8-11. Ovom prilikom Bog je dao Mojsiju jedan opti "zakon o nasledju" enske dece, u sluaju da nema mukih: Kad neko umre bez mukog poroda, nasledje prelazi na ker. Ako nema keri prelazi na brata, ako nema brata na strica, a ako ni njih nema, onda prelazi pravo nasledja na najblieg krvnog srodnika. 5. OBJAVLJIVANJE SMRTI MOJSIJU I ODREDJIVANJE NASLEDNIKA (27,12-23). 1. Bog objavljuje Mojsiju smrt. St. 12-14. POsle davnaj propisa o podeli obeane zemlje, objavio je Gospod Mojsiju njegovu smrt. Mojsije treba da se popne na Avorinsko brdo, i da razgleda obeanu zemlju, i onda e biti "pribran k svome rodu" kao i Aron, jer su zgreili kod Merive u pustinji Sinu. Ovo objavljivanje je bilo potrebno, da se svesno pripremi za smrt i da naredi onon to je jo potrebno sluaj za smrt. Izvrenje ove zapovesti opisano je u Ponavljanju 32,48-52. Ovo brdo je bilo Navav (Nebo), koja se

306

spominje as kao gora Avorimska (Ponav. 32,49), as kao vrh Fazge (Ponav. 3,27; 34,1). Ona treba da je prema Jerihonu. 2. Posveenje Isusa navina za Mojsijevog sledbenika. 27,15-23. St. 15-17. Mojsije pita Gospoda, ko e biti njegov naslednik, da se ne bi rasulo stado. Bog treba da uini ovaj izbor, jer On jedini zna u kome je oveku njegov Duh. St. 18-21. Gospod imenuje Isusa Navina, kao oveka koji ina Njegov Duh, i koji je sposoban z aovu slubu. Kao vidljivi znak prenoenja ove slube na Is. Navina, Mojsije je poloio svoje ruke na njega po redu, kao to je opisano u st. 19 i 20. Isus Navin je doveden pred prvosvetenika i narod, i pred njima mu je zapovedjeno, tj. predana mu sluba i jedan deo "slave" (dostojanstva) njegovog preneta cela slava Mojsijeva na Is. Navina, jer to je bilo vezano za Mojsijevu linost. (Up. 12,6-8.), nego samo koliko mu je bilo potrebno radi obavljanja slube. Is. Navin nee biti linost preko koje e Bog davati zakone, niti neki vladalac u Izrailju, nego e samo izvravati one odluke koje e dobiti preko Urima, na prvosveteniku. Izraz: "da ga pita za sud Urima pred Gospodom" je samo skraeno mesto u Izl. 28, 30. Prvosvetenik ima sedstva za ispitivanje Boje volje i saveta u svim vanim stvarima Izrailjskog naroda. "I po zapovesti njegovoj..." ("Prema njegovim reima..."), prema izjavama koje prvosvetenik uini po sudu Urima i Tumima, treba Is. Navin i narod da "polazi i dolazi" tj. ini. "Svi sinovi Izrailjevi i sav zbor" to su vodje naroda i sav narod. 6. RED DNEVNIH I PRAZNINIH RTAVA ZBORA (28,1-30,1). Kad je Izrailj, posle prebrojavanja i naimenovanja Is. Navina za vojskovodju, bio spreman za osvajanje obeane zemlje, odredjene su i njegove dunosti prema Bogu. On je trebao da iz dana u dan, da bude, preko rtava, u zajednici sa Bogom i da mu slui. Ovim redom, o neprekidnom bogosluenju, i posveenju, dopunju se ve dobijeni zakoni o rtvama, i to je sad jedna skladna celina. Ovo je uinjeno pred sam ulazak u Hanaan. Jer tek u njemu e im biti mogue da se dre svih tih zakona. Ovaj red poinje sa Jutarnjom i veernjom rtvom, koje su bile odredjene ve na Sinaju, pri posveenju rtvenika. Zatim se govori o rtvama u praznine dane i najzad o specijalnim rtvama. Smisao ovoga reda je sledei: Kao to svakodnevna rtva pretstavlja iivot i njegovo posveenje Bogu, duhom, duom i telom, tako isto u jo veoj meri to mora da bude u praznine dane. - Svi praznici cele godine sainjavaju jedan sedmobrojni ciklus praznika,

307

koji imaju svoj poetak i zavretak u suboti, i dele se na sedmice, mesece, godine i periode vremena. (Subota, mladine, subotna godina i oprosna godina). St. 2-8. Svakodnevne (svagdanje) rtve. Uspostavljene jo na Sinaju. (Izl. 29,38-42). Dva jagnjeta na rtvu paljenicu, svaki dan (vazdana); jedno ujutro, jedno uvee. Uz nju treba i odgovarajui prinos. "U svetinji prinosi naljev dobra pia Gospodu". Ovde se misli na dobro vino (Bak.), a ne na alkoholno dobro piie. rtva od pia sastojala se samo od vina. St. 9-10. Subotne rtve. One se sastoje od dva jagnjeta i odgovarajueg prinosa u 15,3 i dr. Ona se ovde naredjuje, mada je ve propisana (Izl. 20,8-11. Lev. 23,3.) St. 11-15. rtve o mladinama. Na poetku svakog meseca pridaju se svakodnevnim rtvama i ove rtve paljenice. Kad Boji narod poinje svaki dan sa rtvom, treba i svaki mesec, kao dui period vremena da pone. U vreme prinoenja morali su svetenici da trube, da potsete narod, da su pred Bogom (10,10). Bog je trebao da im oprosti grehe i stupi u zajednicu sa njima. St. 16-25. rtve o prazniku beskvasnih (presnih) hlebova. Svakog dana za vreme 7 dana ovoga praznika 15-21. dana prvog meseca (Pasha je 14 dana i na nju nema ovih rtava), ima da se prinosr iste rtve kao o mladinama. St. 26-31. rtve na dan prvina. Iste rtve treba prineti i na dan prvina ili po isteku nedelja (7) tj. pedesetog dana. St. (29), 1-6. rtve o mladinama sedmoga meseca. Dakle, ovog dana ima 3 vrste rtava: 1./subotne rtve, 2./rtve o mladinama i 3./rtve o mladinama sedmog meseca. St. 7-11. rtve na dan oienja. Desetog dana 7 meseca, prinose se iste rtve kao o mladinama sedmog meseca, osim rtve za greh, gdeje drugi propis u Lev. 16. St. 12-34. rtve na praznik senica. Ovaj se praznik razlikuje od drugih mnogobrojnih rtava i spada u praznik radosti i veselja. (v. Izl. 23,34-36.39-43.) rtve su propisane za vreme 7 prazninih dana, od kojih prvi poinje subotnjim odmorom i zborom, - Ovih 70 telaca podeljeno je tako, da se ne uzimaju dnevno 10, nego na prvi dan 13, na drugi 12 i tako svaki dan jedno manje, tako da se sedmog dana rtvuju samo 7. (Moda zbog dobijanja ovog broja.) St. 35-38. rtve na osmi dan. Osmi dan ima isto karakter subotnog odmora. Ovim se praznikom zavrava tok godinjih praznika. St. 39. Ove navedene rtve se prinaaju Gospodu od strane celog

308

naroda, osim rtava, koje prinose pojedinci i porodice, po zavetu i svojevoljno. - Mojsije je kazao Izrailjcima sve ove naredbe o redu rtava na praznike. (30,1). 7. PROPISI O ZNAAJU I VANOSTI ZAVETOVANJA. (30,2-17). O zavetovanju i njegovom predmetu i otkupu re je u Lev. 27, a u ovom poglavlju su dati propisi o znaaju i vanosti zavetovanja i o njegovom otkazivanju. One su, potpuno opravdane, pridodate optem redu rtava, jer se one sastoje veim delom u prinaanju nekih rtava. Ovi propisi su upravljeni "knezovima od plemena", jer oni ulaze u privatne odnose porodinog ivota. Na elu ovih propisa je opte pravilo, da se sva zavetovanja i obeanja treba da ispune. ovek je obavezan pred Bogom. Od st. 4 - 16. slede propisi o vanosti zavetovanja ene, gde se iznose 4 razliita sluaja. Prvi sluaj (st. 4-6) odnosi se na enu, koja je u njenoj mladosti (neudate), u oevoj kui se zavetovala. Ako je otac doznao za njeno zavetovanje ili otkazivanje zaveta i uti, onda ona vai. Ako otac poree, onda ne vai, i Gospod e joj oprostiti. U ovom sluaju poslunost prema ocu je jaa, od svojevoljne obaveze prema Bogu. - Drugi sluaj (st. 7-9) odnosi se na udate ene, koje su se zavfetovale pre braka. Njen mu ovde odluuje o vanosti kao i otac za vreme njenog devojatva. Rei "ta je izrekla na usta svoja", dokazuju da se dogadja, da ene to nepromiljeno uine. - Trei sluaj ( st.10 ) govori o udovici ili rasputenici.Njeno zavetovanje vai. etvrti sluaj ( st. 11-13 ) ene, koje se zavetuju u braku, onda zavisi od odobrenja mua. St. 14-17 iznosi opte propise da mu odobrava ili otkazuje. Ako bi mu iz dana u dan utao, znak je da odobrava. A ako poree, poto je ve uo i smatra za nevaee, on e nositi njen greh. 8.POBEDA NAD MADIJANCIMA. (31,1-54). Ratni pohod protiv Madijanaca ( St. 2-12 ). Poto je narod bio prebrojan i dati svi propisi za budunost u obeanoj zemlji, Gospod je naredio Mojsiju da kazni Madijance, to je ve naredjeno u 25,16-18. Posle ovoga Mojsije treba da umre. Ovo je imala da bude osveta Izrailja, to su ih Madijanci, na istoku Moava ( 22,4 ), naveli na slubu Velfegoru ( Baal-Peoru ). Ova osveta se zove " osvete Gospodnja ", jer je ovo zaavodjenje vredjalo samog Gospoda. Ovom zavodjenju su se pridruile ak i Moavske keri ( 25,1.2 .) ali inicijativa i potstrek su dolazili od Madijanaca. Za ovu

309

svrhu pripremio je Mojsije po 1000 ljudi od svakog plemena. Fines ( Pinehas ), sin Eleazarov bio je na elu . On je nosio sveto posudje i trube ( za uzbunu ). On nije bio vojskovodja nego svetenik, jer je ovo bio " sveti rat " protiv Boijeg neprijatelja. Pod " svetim sudovima " ne treba razumeti svetinju, niti Urim i Tumim, jer on jo nije bio prvosvetenik. U originalu stoji: " koji je nosio svete stvari i to trube. " Bilo je samo truba. - St. 7-10 ne opisuje rat nego samo njegov rezultat . Izrailj je svakako neoekivano upao medju Madijance i unitio ih. Svi mukarci su bili pobijeni, jer ovaj rat je bio Boja kazna nad ovim narodom. Svih 5 Madijanskih knezova sa Valamom, koji je dao savet , da se Izrailj zavede na idolopoklonstvo, poginuli su od maa. Ovih pet Madijanskih plemena sluili su caru Sionu i plaali danak. ( I.Nav. 13,21 ). ene i deca kao i stoka bili su odvedeni, a mesto gde su oni iveli spaljena. Upadljivo je , da se nigde ne spominje uzimanje ove zemlje iako znamo da je ona kasnije predana Ruvinovom plemenu. Toje zato to je ova zemlja ranije pripadala Moavu, a posle Amorianima, a u gradovima nisu iveli Madijanci, te ova zemlja nije nikada ni bila njihova. Sve porobljeno odveli su u logor Mojsiju i Eleazaru,da vide. Postupanje sa zarobljenima. St. 13-16. Mojsije, Eleazar i knezovi izali su pred ratnike.Mojsije se razgnjevio na vojskovodje to su ostavili u ivotu sve ene,jer one su prouzrokovale otpad otpad u Izrailju,po Valamovom savetu. On je naredio da pobiju svu muku decu i sve ene, samo devojke koje neznaju za oveka da ostanu ive.cilj je istrebljenje naroda kao celine. Devojke koje su uzimale uea u nemoralnoj slubi Fegoru (Peor), moraju se pobiti,da se logor ne bi uprljao ovim odvratnim idolopoklonstvom. Oienje ratnika,zarobljenika i plena. ( St. 19-24 ). Oni treba 7 dana da ostanu izvan logora. Oienje ima da obavi koji je ubijao ili dodirnuo mrtve, i zarobljeni; zatim, odelo i posudje od koe, sve stvari od kostreti ( tkanine od kozje dlake ) i drveno posudje. Prvosvetenik Eleazar objanjava zatim kako da se obavi to ienje. Metali moraju kroz vatru da prodju i budu oieni vodom oienja. Ako ne podnosi vatru kroz vodu propustiti.Onda pranje odela po zakonu. Deoba plena. St. 25-47. Mojsije, Eleazar i plemenski knezovi, trba da izbroje sav plen i podele u dva dela, jedan deo za ratnike a drugi za narod, a oni da odvoje deo ( dabinu ) za Gospoda. Od dela ratnika treba Eleazar da uzme od svakih 500 ratnika jednog oveka i ivotinju. (1/5 procenata ) od dela narodu od svakih 50 ljudi isto ( 2

310

procenta) za levite. Obraun je bio taan. Ratnika je bilo 12.000; oni su dobili za njihov trud i opasnost mnogo vie od ostalih,a dali su i manji deo Gospodu., za Levite. Ovo nije bilo pravilo za ubudue, nego je vailo samo za ovaj sluaj. Posveeni darovi vojnih stareina. St. 48-54. Vojskovodje i zapovednici nad hiljadom i stotinom, koji su rukovodili u ratu, iz zahvalnosti to nisu izgubili nijednog oveka, odluili su da prinesu dar Gospodu. Oni su doneli sve to su zaplenili od zlata kao dar. " Da bi se oistile due nae ", ne znai da se oni osjeaju krivim za istrebljenje Bojih neprijatelja jer to je bila njegova naredba, nego osjeaj zahvalnosti za milost, koje oni nisu dostojni. Ovaj dar je unesen u Gospodnju riznicu " za spomen sinovima Izrailjevim pred Gospodom ". ( st. 54. ) 9. PODELA ZEMLJE PLEMENIMA RUVIMU, GADU I POLA MANASIJE ISTONO OD JORDANA. ( 33,1-56 ). St.1-5. Plemena Ruvim i Gad,koji su imali mnogo stoke, umolili su Mojsija,Eleazara i Knezove da im dodele Galad (Gilead), koji je bio pogodan za njihovo stado.oni su ovu zemlju nazvali " zemlja Jazirska " ( Joezerska ), a to je zemlja u kojoj je Jazir bio glavni grad, u "zemlju Galadsku". Jazir je imao svakako vie pae. Galad je zemlja od potoka Javoka na jug i sever ( danas predeo Belka ). I danas, iako je opusteo ovaj kraj, ostale su mnoge ruevine i tragovi nekadanje velike plodnosti.Na severu je brdovito prema jugu do Arnona mahom visoravan sa velikim hrastovim umama i vie privrednim karakterom zemlje. Paa je poznata. Volovi i ovnovi ovog kraja su uveni.Samo brdo Galad je pokriveno divnim hrrastovim umama.To je najlepi kraj Sirije.Zemlja je pokrivena bogatom travom visokom jednu stopu i poljskim cveem.Ovako je bilo u starome Vasanu. Ravnica Haran ( Hairon), iako bez ume, jako je bogato itom i travom, kroz koju teko konj nalazi put. Beduini vole ovaj kraj. Ova plemena su bila zadovoljna sa ovom zemljom i nisu elela da se nastane preko Jordana. St. 6-15. Mojsije kori njihove neiskrene namere. Dok njihova braa idu u rat da osvoje obeanu zemlju, oni ovakvim eljama obeshrabruju brau, ne mislei na Boiji gnev, koji moe da se izlije na sve, kao kod Kadisa. Zar da budu buntovnici kao njihovi oevi? U tome sluaju bi jo ostali u pustinji, i tada bi zbilja propao ceo narod. St. 16-27. Na ovo su oni odgovorili, da oni ele samo da smjeste ene, decu i stoku , a ljudi e ii sa ostalim plemenima dok svako dobije

311

svoju zemlju. Pod ovim uslovom Mojsije je pristao da im dodeli ovaj kraj u transjordaniji. On ih jo jedno opominje na njihovu dunost i obeanje, i onda naredjuje da se zidaju gradovi i torovi za stoku. St. 28-33. Posle ovoga Mojsije je naredio Eleazaru, Is.Navinu i plemenskim knezovima, onima koji su imali da podele obeanu zemlju, da daju Ruvimovom, Gadovom i pola Manasijinom plemenu zemlju istonbo od Jordana ako se pod orujem bore sa ostalima pri osvajanju obeane zemlje, inae da im podele zemlju u Hanaanu. U tom sluaju bi bili prinudjeni da ne bi dolo do cepanja naroda. St. 34-38. Svi Ruvimovi gradovi su oko Esevona, a Gadovi vie na jug kod potoka Arnon, a neki i na severu, kod Ravat-Amona. St. 39-42. Polovini plemena Manasije, dao je MOjsije zemlju, koju su oni sami osvojili, i to celo vasansko carstvo, u koje se ne rauna samo zemlja Vasan, nego i severni Galad. Sinovi Mohirovi osvojie od Amoreja Galad, zemlju izmnedju potoka Javoka i Mandura. Rei "i Mojsije dade Galad Mohiru" znai, da im je odredio ovu zemlju, koju su oni osvojili tek posle njegove smrti. njegov otac Segub bio je Esronov sin od plemena Judina, koji se oenio sa jednom keri Manasijinom (1. Car. 2,21.22). Jair, ili jo pre sam Segub sa svojim potomstvom po pravilu uao je u pravo materinog plemena. Jair je uzeo kraj Argov u Vasanu (Ponav. 3,4.14.), i dao ime osvojenim gradovima Kavot - Jair (ivot Jairov), tj. sela Jairova ( v. Ponav. 3,14.). Navav ( Nobak ), iji rod nije spomenut (verovatno iz Mohirivog roda) uzeo je grad Kenat i okolna sela i dade im ime po sebi. Ovo se ime nije odralo. 10. NAZNAENJE MESTA LOGOROVANJA (33,1-49) POto je Izrailj na svom putovanju za obeanu zemlju stigao na Jordan prema Jerihonu, Mojsije se latio posla, da napie u knjigu sva mesta gde su logorovali, po redu, i tako da zavri istoriju putovanja. Ovaj spisak je MOjsije sastavio po Bojoj zapovesti da bi se pokoljenja uila, jer svako mesto i dogadjaj je bio spomenik milosti i vernosti, koje je Bog pokazao prema svom narodu. St. 1-15. Putovanje nije oznaeno prema mestu nego prema polasku iz jednog mesta logorovanja u drugo. Mesto logorovanja od Ramese (Ramzes) u Suhotu (Sukot) pa do Sinajske pustinje potpuno se slau sa ranijim izvetajima, stim to se tamo nije spomenulo Crveno more, Rafaku (Dofka), i Elusu (Alus). St. 16-36. POminju se 21 imena mesta logorovanja, gde su Izrailjci prebivali od Sinajske pustinje do Kadisa u pustinji Sin. Ovde se iznose

312

mesta logorovanja za vreme 38 god. prebivanja u pustinji a ne samo mesta logorovanja gde su Izrailjci bili 2 godine izlaska, putujui od Sinaja do Kadisa u pustinji Faran, odakle su poslate uhode. Prema tome stih 36 izvetava o logorovanju po drugi put u Kadisu, odakle su Izrailjci obilaznim putem stigli u Moavsku ravnicu na Jordanu. Mnoga od ovih mesta su nam nepoznata. Ovi logori za 37 godina bavljenja u pustinji (samo 17), dokazuju da su Izrailjci vie godina boravili po predelima gde je bilo vode i pae, i onda prelazili u bolje predele. St. 37-49. Logorovanja na putovanju 40 god. od Kadica do brda Hora, i oko Edoma i Moava, do Moavske ravnice, opisana su opirno u pogl. 20. i 21. D. NAREDBA O OSVAJANJU I PODELI HANAANA I PROTERIVANJU HANAANACA. Brojevi 33,50-36,13. 1. Naredba os istrebljenju Hanaananaca i podele zemlje izmedju rodova Izrailja. 33,50-56. Kada Izrailjci predju preko Jordana u Hanaanan, oni treba da istrebe sve stanovnike ove zemlje i razore sve njihove spomenike idolopoklonstva (rezane i livene bogove), a zemlju uzmu i u njoj se nastane. Propis da se zemlja podeli kockom je samo ponavljanje 26,53-56. St. 55. i 56. zavravaju pretnjom, ako ne budu istrebili ovaj narod, neistrebljeni narod nee im samo biti "trnje u oima i bodljike u bedrima", tj. gorko iskustvo i nesree, kao i nesigurnost u zemlji, nego e sam Gospod, sve to je mislio uiniti Hanaanancima (proterati i istrebiti ih) to isto uiniti njima (Izrailjcima). Ovu pretnju je ponovio i Is. Nav. u svom poslednjem govoru prikupljenom narodu. (Is. Nav. 23,13). 2. ODREDBA O GRANICAMA HANAANSKE ZEMLJE (34,1-15). St. 1-2. Bog odredjuje preko Mojsija granice Hanaanske zemlje. ST. 3-5. Juna granica (v. Is. Nav. 15,2-4). To je granica Judinog plemena. Juna granica ide do pustinje Sin, koja deli Edom od Jude i na jug uz pustinju. Onda se od juga savija i izlazi kod Kadis - Varneje. Onda prelazi Adar i ide na Egipatski potok do mora. To je u stvari granica iizmedju pustinje i plodne zemlje. St. 6. Zapadna granica je Veliko more (Sredozemno more). St. 7-9. Severna granica. Ova granica nije jo bila tano utvrdjena. Od Velikog mora, vazdunom linijom, do brda Hor. Od svih ovih imena poznato je samo Emat (dananji Hama ili Epifanija na Arontu). Ova je granica tako proirena da je teko odrediti.Severnu granicu

313

moemo povui juno od Severnog LIvana.Kao kraj severne granice i poetak istone moemo uzeti Hazar Enan (mesto izvora). Ovi izvori obrazuju slivove prema severu (Arontes ) i jugu ( Leonted ) i jo nekih manjih. St. 10-12. Istona granica. Od Hazar-Enana vazduna linija sputa se istono od Ajina (izvor). Ajin je veliki izvor Neva - Andar u podnoju Antilivana.Dalje ide medja na more Hineret ( Kineret ) a to je severna obala Galilejskog jezera ( I. Nav. 19,35 ). Odatle granica je rekom Jordanom do Slanog ( mrtvog ) mora.Granica ide ispod Hermona, i on ne pripada Izrailjskoj zemlji. St.13-15.Celu ovo teritoriju treba da podele kockom 9,1/2 plemena, jer 2,1/2 su dobili svoj deo u Transjordaniji. 3. OZNAENJE LJUDI KOJI E PODELITI ZEMLJU. ( 34,16-29 . Osim Eleazara i Is. Navina, prvosvetenik i voe naroda, treba od svakog plemena uzeti po jednog kneza tj, "poglavari porodica otakih" ( I. Navin 14,1 ) a ne plemenskog kneza.Osim Isusa Navina druga imena se spominju samo ovde. 4.ODREIVANJE MESTA ZA LEVITE. ( 35,1-8 ). St. 1-5. Poto Leviti nemaju naslea zemlje u Hanaanu (18, 20.23 ), po Boijoj zapovesti, Mojsije nareuje plemenima, da odrede mesto za stanovanje levitima i pau oko grada za stoku. "Gradovi, gde e iveti" znai ne cele gradove u svojinu nego izvestan deo grada (broj kua), u naslee, koje se mogu u svako vreme otkupiti, a na oprosnu godinu besplatno.Ovaj deo grada kao i paa ("podgradje") ostaju svojina plemena, a kockom se samo ustupaju na uivanje levitima.Gradska paa levita treba da iznosi 1000 lakata od grada na sve 4 strane.Prema st. 5 treba izmeriti iza svakog grada na sve 4 strane dve hiljade lakata, to znai da grad treba da bude u sredini izmerene linije, s tim da obim grada ne bude uraunat u ovih 2000 lakata sa svake strane. Moramo sam grad i okolnu pau zamisliti u kvadrate. St.6-8. Od ovih mesta oredjenih za levite treba odvojiti 6 za gradove utoita, ( v.st.6,12 ) za ubice, a pored tog jo 42; dakle svega 48 gradova za levite.Odredie se proporcionalno. Prema Is. Nav. 21. Leviti su primili od plemena Juda i Simeon po 9, od ostalih po 4, a od Neftalima samo 3. Dakle, 10 istono od Jordana i 38 u samome Hanaanu. Levijevo pleme se rasulo po Izrailju jer 13 gradova u Judi, Simeonu i Venijaminu ustupljeni su svetenikim rodovima a ostalih

314

35 gradova razdeljeni su na ostale Levitske rodove. Ovo je ispunjenje Jakovljevog proricanja i blagoslova nad Levijem u Post. 49,7. Oni su bili pozvani kao Gospodnja svojina, da sauvaju njegov zavet, i da ue narod Bojim zakonima i pravima. (Lev. 10,11; Ponav. 31,9-13). 5. IZDVAJANJE I ODREDJIVANJE GRADOVA KAO UTOITA ZA NEHOTINE UBICE. (35,9-34). St. 10.11. Kad Izrailjci dodju u Hanaanan, treba dfa izdvoje i objave mesta za sluajne ubice, da bi se tamo mogao skloniti za prvo vreme zbog osvete. Ovim propisom, koji se ponavlja i pootrava u Ponva. 19,1-13. ispunio je Bog svoje obeanje, da e oni koji sluajno ili nenemerno ubiju svog blinjeg odrediti mesto za utoite od krvne osvete (Izl. 21,12.13) St. 12-15. Ovi gradovi su utoita za nehotine ubice, da ne umre dok ne izadje pred sud. Ovakvih mesta je bilo 6, tri s ove i tri s one strane Jordana. Ovo vai i za doljake i strance. U Ponav. 19,3-10. Mojsije opominje narod, da odredi put do ovih utoita i da zemlju podele na 3 dela, da bi svaki deo zemlje imao svoje utoite, a ne da osvetnik u gnjevu ubije nehotinog ubicu na dugakome putu. To ne bi bilo pravo, jer on nije namerni ubica. Ovo mesto je odredio sam Mojsije za Transjordaniju (Ponav. 4,41-43.), a za Hanaan su bila odredjena tek posle podele zemlje (Is. Nav. 20,7). Sva odredjena mesta su bila Levitski i sveteniki gradovi, da bi se ideja o utoitu vezala za Boansku milost, koja je vea u tim gradovima nego u obinim. Ova ustanova titi od krvne svete kao starog obiaja ljudskog roda (Post. 4,15.24; 27,45). Ona je bila kod svih starih naroda pa i kod Izrailja. Kod Arabljana je jo i danas razvijena. To je privatno pravo osvete, pojavljuje se tamo gde dravni i drutveni ivot nije jo dovoljno razvijen. Ovo naelo tzv. "jus taliojonis", koje se izvodi iz Post. 9,5.6. se esto pogreno razume. Smisao ovih rei je da e sam Bog osvetiti, i to ne samo nad ljudima nego i nad ivotinjama. Bog u stvari zabranjuje krvnu osvetu. On je sudija a ne da ljudi ine svoju volju. Zato on i titi od krvne osvete nenamernog ubicu. Prema Is. Nav. 20,4-9. ubica koji se skloni u utoite, treba da kae svoj sluaj pred stareinama na gradskim vratima. Oni treba da ga prime i zatite od osvetnika; a osvetnika da upute na optubu stareinama mesta gde se dogodilo ubistvo, koji treba da prosude da li je ubistvo sluajno, hotimino. St. 16-28. Ovde se propisuje postupak. - St. 16 - 21. govore o nainu

315

ubistva. Ako ga udari gvozdenom spravom ( sekitom, ekiem itd.) ili veim kamenom, ili drvenom napravom; onda je krvnik i treba da pogine. Osvetnik ga moe ubiti gde ga sretne. Bog je ve izrekao sud nad njime. Isto, kad neko nekoga gurne ili baci neto na njega iz mrnje, te ovaj umre, ili ga udari rukom, osvetnik ga moe ubiti, ili moe mu se ubica predati u ruke (Ponav. 19,11.12) - St. 22-28. Iznosi postupak sa nemarnim ubicom. Ako neko drugoga nehotice, sluajno i nenamerno gurne, ili baci kamen ili ta drugo na njega, od ega moe da umre, a nije mu bio neprijatelj i nije mu radio o glavi. (Ponav. 19,4.5.). U ovakvom sluaju treba zbor da sudi izmedju ubice i osvetnika. Nehotinog ubicu treba da izbave od osvetnika i da ga dre u utoitu dok umre prvosvetenik koji je pomazan svetim uljem. Ako ubica izadje iz utoita ranije i osvetnik ga ubije, onda nije kriv. posle prvosvetenikove smrti moe se vratiti na svoju zemlju. Ovi propisi o utoitu otkrivaju Boansku pravdu i milost. Mesto utoita nisu kaznena mesta, nego mesta zatite. Pomazanje prvosvetenika predstavlja davanje sv. Duha, kojim on postaje zastupnik i posrednik naroda kod Boga. Njegovom smru sluajni ubica postaje slobodan jer je umro nosioc njegovog greha. Ovo je lepa slika onoga, koji se Duhom Svetim rtvovao za prestupe svih ljudi. (v. Jevr. 9,14.15). St. 29-34. Bog je dao propise kojima treba da se spree zloupotrebe ovog pravednog postupanja sa nehotinim ubicom. Gornji propisi treba uvek da se primene, ali se mora strogo voditi rauna o njegovoj pravednoj primeni. Dokazni postupak se zasniva na svedoenju vie svedoka. Jedan svedok nije dovoljan, jer on moe lako da se prevari ili da bude pristrasan. Broj svedoka je kasnije odredjen na bar dva svedoka za smrtnu kaznu. (Ponav. 17,6; up. Jov. 8,17; 2. Kor. 13,1; Jevr. 10,28). - Propisi za utoite ne vae za namernog ubicu; on se mora pogubiti. Isto tako ne treba da se uzima otkup za namernog ubicu, kao i za onog nehotinog ubicu koji pobegne u utoiter a hjteo bi da da otkup da bi se ranije, jo za ivot prvosvetenika, vratio na svoju zemlju. Ovim ottkupom i tienjem ubice oskvrnjava se zemlja. Oskvrnjena zemlja ubistvom isti se samo prolivanjem krvi ubice, jer to zadovoljava pravdu. Oni ne smeju trpeti ubice, koji skvrne zemlju u kojoj Gospod nastava. 6. PROPISI O UDAJI KERI NASLEDNICA (36,1-13.). St, 1-4. Povod ovim propisima je bila mogunost koju su predvideli stareine bratstva Galadova, jednog unuka Manasijinog po sinu

316

Mohiru. Jedna porodica ovog bratstva nije imala muke dece, to je bio Salpad (Zelofhad). On je podelio svoje nasledje svojim kerima.U sluaju da se sad one udaju u drugopleme, oovo pleme gubi svoje nasledje, jer su bacali kocku i svakom plemenu je dopao deo. I kad bi i otkupili ovo nasledje ipak bi o oprosnoj godini pripalo plemenu u kome su keri udate. St. 5-9. Po Bojem naredjenu Mojsije im je dao odgovor.One se mogu udavati samo u svome plemenu za koga one hoe, jer nasledje ne treba da prelazi sa plemena u pleme, nego da ostane u svome plemenu. Ovo je postao opti propis ( st. 8.9. ) za sve keri naslednice. St. 10-12. U ovim stihovima iznosi se da su ove keri tako ipostupale. One su se udavale u svome plemenu, za sinove svojih strieva, i tako je nasledje ostalo u istom plemenu. St. 13. Ovde je re o onim zakonima i propisima ne samo 33,5036,13. nego i o svim onim zakonima, koji su dati u Moavskom polju. Ovi propisi sainjavaju grupu propisa za razliku od onih dati na Sinajskoj gori. (Lev. 26,46; 27,34) Reima "To su zapovesti i zakoni, koje zapovedi Gospod preko Mojsija sinovima Izrailjevim u polju Moavskom", zavravaju se svi ovi spomenuti propisi u Brojevima. Ovi propisi nisu vie ponavljani i spomenuti u Ponavljanju ( v.Ponav.1,5.). PONAVLJANJE Peta kjiga Mojsijeva je, prema poetnim reima: "Ovo su rei koje je Mojsije govorio Izrailju", dobila ime: "Ponavljanje". (Deuteronomium). Ovaj naslov je odomaen LXX u Vulgati, a preko njih u celoj hrianskoj crkvi. On je pogoen jer tano oznaava glavnu sadrinu ove kjige. Istina ova kjiga ne sadri ponavljanje zakona i dogaaja napisanih u ranijim kjigama, niti pozivanje na zakon i svedoanstva, kao ni podeavanje starog zakona promenjenim prilikama, nego pouno izlaganje i objanjenje zavetnih zakona, istiui duhovnu stranu zakona i potrebu njegovoga dranja. Uz to ova kjiga jo sadri propise o daljem razvijanju i uredjivanju Boje slube, kao i pravnih dravnih i graanskih propisa, na kojima treba da se zasniva ivot i blagostanje Bojeg naroda u Hananskoj zemlji. U ovoj kjizi nema ni rei o nekom novom ili drugom davanju zakona. Dok se u 2. 3. 4. kjizi iznose zakoni, boanska obeanja i opomene Boje rei upuene Mojsiju koje je on trebao da objavi narodu, ne u svoje ime nego i Boje ime - dotle Ponavljanje (osim pogl. 31-34) sadri od Boga inspirisane Mojsijeve govore narodu. On je hteo svom narodu to jasnije da objasni i protumai Toru (zakon). MDfojsije je nameravao da

317

dekalog i sve druge zavetne zakone utisne u njihova srca, da bi ih, kad predju s druge strane Jordana drali da bi im bilo dobro. Nigde Mojsije ne napominje da su zapovesti, zakoni i uredbe, dobijene od Gospoda promenjene ili ispravljene. To je zakon zaveta, koji je narod sklopio sa Gospodom na Sinaju. Mojsije je imao zadatak da ui narod ovome zakonu. Sve ovo odgovara u potpunosti sadrini ove knjige. Ova kjiga sa svim svojim osobinama ispunjava i zavrava Petokjije. Ona je i dokaz o boanskom poreklu ovih zakona i propisa, koje je mojsije hteo na kraju jo da razjasni i protumai. Iz natpisa u 1, 1-4 vidi se, da je Mojsije ovo govorio pred svoju smrt u Moavskoj zemlji, s one strane Jordana, na pragu obeane zemlje. On im govori kao otac koji se rastavlja od svoje dece. On gleda na proteklih 40 godina putovanja po pustinji, podsea narod na ono to je on za njih uinio i na njihovu nezahvalnost; na Boju ljubav i sud nad svojim narodom, objanjava zakone i opominje da ih se dre, jer je u njima ivot. On vidi budunost unapred i predvia im dogaaje sa bolom i radou; istie tri glavna momenta budunosti: otpad kaznu i pomilovanje. Kako su ovi Mojsijevi govori sastavni deo "Tore" (zakona), uneseni su unutra i dogaaji oko zavravanja pisanja kjige i predaje iste svetenicima, zajedno sa pedmom i Mojsijevim blagoslovom. Time se zavrava ovo veliko delo Mojsija, posrednika staroga zaveta, emu je pridodat jo i izvetaj o njegovoj smrti. Naslov i uvod (Ponav. 1, 1-5) Ove rei su naslov za celo Ponavljanje. a st. 5. je uvod za prvi govor. Reima: "Ovo su rei (govori) Mojsije svemu Izrailju..." se ova knjiga prikljuuje ranijim kjigama. U geografskom pogledu st. 1. je nejasan. Prvo su dati opti podaci o mestu Mojsijevih govora, "s onu stranu Jordana". Ali u uvodu drugog njegovog govora se kae: "u dolini prema Vet- Fegoru (4,46), i time se odreuje mesto. Ve po optem izrazu "u pustinji" se moe zakljuiti, da je ovde re o celoj teritoriji gde su se ovi dogaaji odigravali za vreme putovanja. Izrailjci su bili u pustinji a ne u Hananu. Izmeu Crvenog mora i obeane zemlje izgovorio je Mojsije svoje govore; u stvari na pragu Hanana, obeane zemlje. Sva naznaena imena krajeva su vezana za vane dogaaje iz prolosti. Mojsije ih podsea, da su za 11 dana stigli sa brda Horiva, gde su uinili zavet sa Bogom, do granice obeane zemlje kod Kadisa. Zatim, Mojsije daje datum svog govora narodu: prvi dan 11 meseca, 40-e godine; na kraju svoga ivota. To je bilo u

318

vreme, kada su carevi Sion i Og ve bili ubijeni, kao velika milost Boja nad Izrailjem. st. 5. jasno odreuje mesto govora: "S onu stranu Jordana u zemlji Moavskoj." MOJSIJEVI GOVORI Ponavljanje 1,1-30,20. I Prvi Mojsijev govor Ponav. 1. 6-4,40 (43). Da bi skrenuo narod panju na vernost prema Bojem zavetu, Mojsije je odrao ovaj govor kome podsea narod na dogaaje za vreme 40 godina putovanja od Sinaja do Moavskih stepa. On napominje, da je Gospod obeao Hanaan Izrailjskome narodu, kao potomcima patrijaraha. U ovome govoru, dalje, podsea Mojsije jnarod kako je Gospod od dHoriva do Moavskih stepa ispunjavao svoja obeanja a kada je narod greio, nije verovao i protivio i tako prouzrokovao dugo putovanje po pustinji. Najzad ih opominje da to vie nikad ne ine kad uu u obeanu zemlju. Osvrt na Boje vostvo od horiva do Kadisa. (1,6-46). St. 6_10. Mojsije poinje sa gosposnjom naredbom na brdu Horivu, da krenu za Hanan. Oni su primili zapovesti, zakone i uredbe i mogli su da pou -Gora Amorejska i okolina je deo Hananske zemlje.Granice ove zemlje, iznosi Mojsije ovde vie pesniki a ne geografski. Ovu zemlju je Bog obeao ocevima i njihovome potomstvu. Zakletva da e im dati ovu zemju (tj. potomstvu) nalazi se u Post. 22,16. Mojsije nije izneo ove vane dogaaje hronolokim redom, nego, da bi jae uticao na narod i govor postigao svoj cilj, on im iznoki to je Bog sve uinio za ispunjenje svoga obeanja. Tako, na pr. iznosi im sluaj postavljanja stareina i sukina, jer se narod "umnoio po obeanju" mnogo kao "zvezda nebeskih." Mojsije eli da ih Bog jo vie umnoi i blagoslovi, kao to je obeao (post. 12,2). Sr. 19-46. Sa Boje i Mojsijeve strane bilo je sve uinjevo. da narod ue u obeanu zemlju. Uzrok to su morali 40 godina da ostanu u pustinji, leao je u njihovome protivljenju, da dre Boje zapovesti. Nezadovoljstvo naroda sa Bojim vostvom pokazalo se ve pri prvome logorovanju u pustinji (Broj. 11.12). Mojsije prelazi preko ovoga i podsea samo na pobunu kod Kadisa (Broj. 13.14), jer ovde je kanjeno ono pokolenje da izumre u pustinji. Mojsije opisuje putovanje naroda od brda Horiva kroz stranu pustinju. Oni su stigli do granice Hanaana i uhodili zemlju, da bi je uzeli. St. 26. se odnosi na dogaaje iz 14, 1-4. Narod je ustao protiv velikog Bojeg djela, izbavljenja iz Egipta, i to dobroinstvo predstavio kao Boju mrnju.

319

Ali narod nije nestao, Mojsije sada govori njihovim potomcima dok su oevi, buntovnici ostali u pustinji, za kaznu. Mojsijev pokuaj da narod ohrabri, da ipak uu u obeanu zemlju, Bio je bez uspeha, jer se narod veoma zaplaio od izjetaja uhoda. Uz Mojsija su pristali Isus Navin i Halev. I pored Mojsijevog podsjeanja na Boje vostvo i udesa, narod nije hteo da veruje i da poe dalje; zato se Gospod bio rasrdio i zakleo, da ni jedan od ovoga roda, sem Haleva i I.N., nee ui u zemlju koju je obeao ocima. A njihova deca za koju su se bojali da e biti roblje, oni e ui i naslediti zemlju. Mojsije napominje i svoju krivicu (st. 37), kod vode od svae, gdje su on i Aron zgreili (32,51). On se ovde ne pravda i ne baca krivicu na narod, nego istie neposlunost celog pokolenja, da bi ih opomenuo, da se uvaju od nepposlunosti i greha. Njegov posao ima Isus Navin da dovri. On e Izrailju podeliti zemlju. Posle tog, kae Mojsije, narod je uvideo svoju neposlunost i neverovanje, ali bilo je dockan. Oni su opet bili neposluni pa su izili u rat u rat protiv Amoreja, ali strano izginuli, jer Bog nije bio s njima. U stihu 46. nije reeno vreme jer je potomstvo to sigurno dobro znalo. Ne moe se nita kazati koliko je vremena narod boravio u Kadisu. Iz ovoga stiha a u vezi sa 2,1 ne moe se tvrditi da su neki ostali, a koji su se prikljuili Mojsiju da su poli prema Crvenom moru. 2. Putovanje od Kadisa do granice Amoriana. (2, 1-23). St. 1. Posle dueg boravka u Kadisu, krenuo se narod, po Bojoj zapovesti, natag u pustinju "k Crvenome moru" (v. Broj. 14, 25). Mojsije ne govori ovde o drugom odlasku iz Kadisa da bi ili prema brdu Horu ( Broj. 20, 22.) nego o prvome odlasku, posle kazne nad pokolenjem iz Egipta, da e ostati u pustinji. Rei: "I obilazimo goru Sir dugo vremena" se odnose na 38-godinje putovanje po pustinji, koje ne treba razuveti kao neko lutanje, tamo amo po pustinji. Vraanje u Kadis Mojsije ne spominje, jer ti dogaaji nisu od nekog naroitog vaspitnog dogaaja. St. 2-8. Kada su proli Arabu sve do kraja na jugu, Bog je naredio da se poe na sever tj. od juga brda Sira, pa sa istone strane ovog brda, da ne bi ratovali sa srodnicima, jer od njihove zemlje nee dobiti nita. Ovu goru dao je Gospod Isavu, i njegovim potomcima, Edomcima. Zato treba hranu i vodu da kupuju za novac od njih, jetr ih je Bog blagoslovio iako su bili u pustinji, oni imaju sredstava. Narod je posluao i preao oko Edoma. St. 9-12. Kad se narod pribliavao Moavu Gospos ih je uputio da ne line zlo ni ovom srodnom narodu, jer je i ovu zemlju (Ar) dao Lotovom potomstvu st. 9. su spomenuti moavci a u st. 19 Amonci.

320

Moavci se nazivaju "sinovi lotovi". a Edomci "Izrailjeva braa" Izrailjci treba da potuju ovo krvno srodstvo. Ar je glavni grad Moavije (Broj. 21, 15), po kome je i cela zemlja nazvana. Mojsije daje ovde etnografdka objanjenja o ranijim stanovnicima ove zemlje. Edom i moav nidu svojom snagom istrebili ranije stanovnike (Emeje), nego Goslos, kao to se kae u st. 21-23. Emeji (Emini) je bio jak narod, visokog rasta kao i Enokimi i brojali su se u Refaje. Moavci su ih nazivali, stranima.. Nezna se da li su bili Semitskog ili Hamitskog porekla. I o horejima ne zna se mnogo. Oni su dobili ime po mestu stanovanja (Horeji "peinski stanovnici") u brdima Sira, odakle su ih proterali i istrebili Isavovi potomci (v.Post. 14, 6; 36, 20). Izrailjci su ih sada isterali iz svoje nasleene zemlje. St, 13-15. Zato su trebali Izrailjci da preu preko potoka Zareda i idu prema Amoreanima ( v. Vroj. 21, 12. 13.) Ovo se dogodilo 38 godine posle kazne natoda kod Kadisa ( Broj. 14, 23. 39), koji nrataj nije video obeanu zemlju. Oni nisu umirali samo prirodnom smru, nego ih je i sam Gospod potirao. St. 16-19. Kad je izumro sav onaj narataj, Gospod je naredio Mojsiju da pree Moavsku granicu (t.j. reku Arnon, st. 24. up. Broj 21,13) kod Ara, tj. vie na istonoj granici, gde su stanovali Amonci (Lotovi potomci), iju zemlju nee dobiui niti ih smenu smetati, nego samo prei. St. 20. 22. Opet etnografsko objanjenje o nekadanjim stanovnicima ove zemlje. I ovi starosedeoci brojali su se u Refaje, a Amonci su ih zvali Zaizumi (Samsumim), svakako surovi i jakji natod, o kome se govori u Post. 14, 5. Njih je sam gospod istrebio ispred Amoniana. St. 23. Ova Mojsijeva napomena je samo dodata kao analogna. Aveji su nekad iveli u jugozapadnom Hanaanu do Gaze, po selima. Njih su Kaftoreji (Post. 10, 14) prognali i skoro istrebili (Preostalo ih je malo sa Filistejima. I. Nav. 13,3). Kaftoteji nisu trebali biti poteeni kao potomci Isava i Lota, nego istrebljeni. 3. Boja Pomo pri osvajanju zemlje cara siona (2, 24-37). Gospod je bio zabranio Izrailjcima da ratuju sa srodnim plemenima Edomcima, Moavcima i Amoncima, nitai da ih isteraju iz njihove zemlje, aki On im je predao u ruke Amoriane koji su prodrki i iveli u Galadu i Vasanu. Na reci Armonuj, granici Amorianskog carstva cara Siona, traio je Izrailj prolaz, ali ga nije dobio. Gospood je tada nartedio Izrailju da pone uzimati obeanu zemlju od naseljenih

321

naroda. Gospod je pustio strah na sve narode. Izraz: " narodima pod celim nebom" je hiperbola. ali se ne odnosi samo na Hanance, nego na sve narode do kojih dopre glas o velikim delima Gospodnjim (up.11, 25. Izl. 23 , 27). Namera, da se mirno proe kroz zemlju bilo je iskreno i ozbiljno, iako je Mojsije vi unapred znao, da e car Sion odbiti i biti neprijateljski raspoloen prema Izrailju. carstvo ovoga cara nije pripadalo hanaanskoj zemlji, koju je Bog obeao patrijarsima i njihovim potomcima. Sada je Gospod odluio da ovu zemlju da Izrailju,a ne prijatelje svoga naroda da uniti. Iak se u st. 30 otvrdnelost carevog srca oznauje kao Boje delo ipak je on bio slobodan da se odlui i propusti izrailja, ali on to nije uinio iz mrnje prema Gospodu i Njegovome narodu. Kao posledica njegovog opiranja i neprijateljstva doao je sud Boji koji se pokazao u otvrdnelosti srca, usled koje je dola propast. Ovaj rat opisan u Broj. 21. je bio rat za potpuno istrebljenje. Od Aroita. grada na potoku Armonu pa do potoka Javoka, granice Amonaca, pali su, Bojom pomou svi gradovi u ruke izrailju, a Amoriani su bili pobijeni. 4. Boja pomo pri osvajanju carstva oga vasanskog (3,1-11) Posle pobede, nad carem Sionom i osvajanja njegove zemlje, mogli su Izrailjci da se sele prema Jordanu. Poto je moni Amorianski car Og drao severnu polovinu Galada i ceo Vasan, Izrailjci su se okrenuli na sever prema Vasanu. Bog im je i ovog cara predao u ruke. Posle pobede nad njima Izrailjci su osvojili sve utvrene gradove u kraju Argovu, carstvu Ogovom, Argov znai "kamenita zemlja", nazvana zbog bazaltovih breuljaka brdo Harana koje je Aukanskog porekla. Ovo ime je kasnije preneseno na celu pokrajinu Harana (tj. Vasana). Ovaj kraj je pun peina. Kue se obino kleu u steni, Gradovi su okrueni visokim zidom od kamena, a a vrata su im od kamene ploe, i okreu se na epu. Ona se mogu zapvoriti samo kad ih ovek gura leima, i stavi veliku rezu. Tako su izgledali ovih 60 utvrenih mesta. Sem ovih osvojili su Izrailjci i mnoga druga neutvrena mesta u ovoj zemlji. Od 8-11. Mojsije baca opti pogled na osvajanja s one strane Jordana, od potoka Arnona do Ermona. U Vasanu su stanovali jo u Avramovo doba (Post. 14,5) divovski narod Rofaji. Ostatak ovog plemena bio je samo car Og, koga je Izrailj pobedio i ubio. Mera Ogovog kreveta(9x4) je bila po jevrejskom laktu koji iznoki 1,1/2 stopu, a i krevet je uvek vei od oveka. 5. Osvrt na podelu osvojene zemlje.

322

(3, 12-20.) Zemlju ova dva pobeena cara dao je Mojsije 2 1/2 plemenima: Plemenu Ruvimovome i Gadovome juni deo od Aroira (v. Broj. 32, 34) polovinu Galada do potoka Javoka, da pripadajuim gradovima (v. I. Navin 13, 15-20. 24-28)a polovinu plemena Manasijina severni deo Galada i ceo Vasan (tj. Argov), gde su iveli divovi. Jair, Manadijim sim, dobio je ovaj kraj ("Jairova sela"), na severu do Geruske i Mahatoske zemlje (v. I. Nav. 13, 11). Ove dve zemlje su spadale u Ogovo carstvo. Zapo i ove su se trebale uzeti u obzir;ali Izrailjci ih nisu izgnali (v. I. Navin 13,13). Ova su plemena ivela jo i za vreme Davida na severnoj granici( negde istono od Hermona). Up. 2. Sam. 3.3; 13,37; 10,6) Mahir je dobio Galad. St. 16. 17. iznosi poblie posede plemena Ruvimovog i Gadovog. Oni su dobili Galad (juno od gornjeg Javoka) do potoka Arnon. Dakle od hinerotdkog mora( Heneret, jedno mesto na Galilejskom jezeru po kome je dato ime ovom jezeru) do Slanog Mora, tj. podnoja Fazge. To znai deo Arabe i Jordanske doline. U. St. 18-20. podsea Mojsije na obavezu ovih 2 1/2 plemena prema ostaloj brai. 6. Podseanje na naimenovanje Isusa Navina za Mojsijevog sledbenika ( 3,21-29.) Mojsije dalje iznosi Boje dobroinstvo prema narodu, da se ne plae jer On e biti i dalje sa njima. Isus Navin je bio oevidac svega i on e voditi narod preko Jordana u obeanu zemlju. Mojsijeva molba, da ipak pree i vidi dobru obeanu zemlju, i odbijanje od strane Gospoda nije spomenuto u izvetaju etvrte knjige Mojsijeve, nego tek ovde. Bog mu je dozvolio da moze samo sa brda videti obeanu zemlju. (P.P. str. 405/3.4.). 7. Opomena da se pokoravaju zakonu. (4, 1-40.) St. 1-8. Izrailj treba da poslua "uredbe i zakone" (zakone i naredbe) koje ih je Mojsije uio da bi bili ivi i nasledili zemlju, koju im je dao Gospod. Pod "zakonima" se razumeju moralni i obredni zakoni, izneseni u Lev. i Broj., a "naredbe" su odnosi po Bojoj volji medju ljudima. (socijalni zakoni Up. 26,17; 6,1). Zapovest, da se sve ovo dri esto se ponavlja u jednini ili mnoini ili kao svedoanstvo o Bojoj volji. Od ispunjenja zavisi ivot i dugo ivljenje u obeanoj zemlji. Zapovesti se moraju drati kako su dobijene. Nita ne dodati i ne oduzeti da se ne oslabi Boja re, nego se pokoriti kao Bojoj rei. Ova se misao ponavlja kod proroka (Jer. 26,2; Prie 30,6) i Otkr. 22,18.19 u istom smislu tvrdi i sam Hristos u Mt. 5,17, zato Novi zavet

323

nije ukidanje staroga, nego objanjenje i ispunjenje. A da je dranje Bojih zakona ivot, iskusio je Izrailj nedavno, u sluaju idolopoklonstva Velfegoru (Broj 25,3.9). Zakoni kojima je Mojsije uio narod su Boije zapovesti. One e uiniti da e narodi govoriti, kako je samo u ovome narodu (Izrailju) Mudrost. Ova mudrost koja se ogleda ne samo u Solomunovoj mudrosti nego i u jevrejskoj jedinstvenoj religiji, medju neznabocima, koju su ovi visoko cenili, je posledica veze sa ivim Bogom, jer ovakvi dobri zakoni su samo od Gospoda. St. 9-14. Izrailj ne sme da zaboravi ono koje je uo i video na Horivu. Ova Boja dela su temelj prave religije, boanske volje i garancija stvarne istine. Njima se ova boanska religija bitno razlikuje od svih mnogoboakih religija, koje nemaju ovakvo jemstvo svog boanskog porekla. Izrazi: "A gora ognjem gorae do samoga neba" je retorsko slikanje velianstvanog stuba od ognja, u kojem se javila Gospodnja slava na Sinaju, da bi ovo seanje to jae utisnulo narodu. Iz ognja se uo Boji glas, ali niko nije video Boga. (v. Izl. 33,20.23). Bog nema pojavu, vidljivi za ljudsko oko; zato i Izrailjci nisu mogli da vide Boga, nego su samo uli glas, kad im je objavio svoj zavet, deset rei, koje je i na kamenoj ploi napisao. St. 15-24. Zato to nisu videli nikakav lik, moraju dobro uvati svoje due, da ga ne bi pravili i onda mu se klanjali. Nikakav lik ne smeju nainiti, ni od oveka, niti od kakve ivotinje (to bi ih potsealo na egipatski kult ivotinjama), niti od nebeskih tela. Razlog je ovoj zapovesti, to je Bog sve to stvorio i dao svim narodima na zemlji. Ali, oni su izabrali da se klanjaju stvorenju Bojem a ne Stvoritelju. (Rim. 1,21). Izrailjci koje je On izveo iz Egipta, ne smeju tako initi; oni su izabrani i odvojeni od drugih naroda da budu njegov posveeni narod, zato oni ne smeju da se klanjaju stvorenjima. Mojsije zatim iznosi kako radi njihovih rei i on je sam izgubio preimustvo da predje preko Jordana; ali oni koji predju treba da se uvaju da ne prekre ovu Boju zapovest. St. 25-31. Da bi ovu opomenu pojaao, objavljuje Mojsije unitenje ili rasejanje medju neznabocima kao kaznu za otpad od Boga. On se poziva na nebo i zemlju kao svedoke, da e se sve to ispuniti nad njima. bog je stavio ispred njih dva puta, ivot ili smrt; oni ne mogu slobodno da biraju (up. 30,19). Gospod e ih rasejati medju narode, gde e u bedi i nevolji propadati i samo e malo ostati. Oni e morati tamo sluiti raznim bogovima, delima ljudskih ruku, koja su mrtva materija. Ali, ako se i tamo obrate, kao izgubljeni sin (Lk. 15,17), Bog e ih, radi zaveta sa njihovim ocima, zatititi.

324

St. 32-40. Mojsije jo jednom, na kraju svog prvog govora potsea Izrailja na stvaranje sveta, izbor i izbavljenje svoga naroda i na mnoga udesa i znake (P.P. str. 406/1.2). On napominje i kae: "Gospod je Bog tvoj milostiv Bog." Od kako je sveta Gospod nije uinio nikome to to je uinio svome narodu. "Je li kad uo koji narod glas Boji gde govori ispred ognja, kao to si ti uo i ostao iv?" Mojsije dalje napominje sve ono to je Bog uinio pri oslobodjenju Izrailja iz Egipta, "kuanjem" (dogadjaji u Egiptu sa Faraonom), "znacima i udesima" (egipatska zla) i "ratom" (na Crvenom moru). Tu se pokazala svemo Boja. Samo ovome narodu (Izrailju) je sve to pokazano, da bi znali da je Gospod Bog. Najzad, Mojsije rezimira sve to je hteo da kae i napominje, da samo za ljubav njihovih otaca a ne radi njihove pravednosti (up. 9,5) Bog je tako postupao sa njima i vodio ih do obeane zemlje. Oni treba da pirznaju Boga za jedinoga gospodara neba i zemlje i da dre njegove zapovesti i uredbe da bi im bilo dobro u zemlji koju e nastaniti. 8. Izdvajanje tri utoita za nehotimine ubice s one strane Jordana (4,41-43). Izvetaj o odreivanju utoita u osvojenoj zemlji s one strane Jordana, je umetnut izmeu prvog i drugog Mojsijevog govora. Namera mu je bila da naui Izrailjski narod, da se dre svih naredaba kad preu s one strane Jordana. II. Drugi Mojsijev Govor Ponav. 4,44-24,19. Mojsije poinje svoje izlaganje zakona, svoj drugi govor uvodom (4,44-49), posle koga prelazi na ponavljanje dekaloga i opisivanje jakog utiska, koji je dobio kad je bio posrednik izmeu Boga i naroda (5,5). "Ovo je Tora (zakon), koji Mojsije iznese sinovima Izrailjevim" U st. 45 iznosi se blie opisivanje Tore, prema njihovim sastavnim delovima: "svedoanstva" (zapovesti, up. 6.1; Nem. 9, 14), "uredbe" ( propise o bogosluenju i pobonom ivotu) i "zakone" (graanske). Zatim se iznosi i mesto prema Vet- Fegoru"; u zemlji; koju je Bog dao Izrailju. A. Sutena zakona i njegovo ispunjenje Ponav. 5,1-11,32. 1. Izlaganje zakona i njegovo obnarodovanje (5, 1-33) Svoje objanjenje zakona poinje Mojsije ponavljanjem deset

325

zapovesti dobijenih od samog Gospoda. St. 1-5. je kratki uvod, koji istie vanost i znaaj objanjenja ovoga zakona, koji je glavna sadrina i temelj Bojeg zaveta sa izrailjem. Ovaj zavet nije uinjen sa ocima (patrijarsima, up. 4,37), jer zavet na Sinaju se razlikuje od zaveta oca Avrama (up. Post. 15,18), iako je taj zavet podloga Sinajskoga. Istina, samo dMDojsije, Isus Navin i Halev od starijih su ostali u pom pokolenju, ali prisutna su sva deca mlaa od 20 godina, koja su uestvovala u davanju zakona na Sinaju. Ali, ovaj ugovor i nije nainjen sa pojedincima, nego sa celim narodom. Mojsije je morao biti posrednik jer se narod bojao prii Bojem velianstvu. St. 6-21. Ponavljaju se deset zavetnih rei ili zakon, sa malo odstupanja, kao obajanjenje, od teksta u Izl. 20, 2-17. St. 22-33. Mojsije objanjava ta se nekada dogaalo na Sinaju, kada se narod uplaio od stranih i velianstvenih pojava Boje slave, to je samo ukratko opisano u Izl. 20, 15-18. Bog je neposredno izgovorio deset zapovesti narodu, a posle je govorio samo preko dMojsinja kao posrednika. Kao posredniku, dao je bog Mojsiju i dve kamene plole zakona. ( up. Izl. 31, 18 sa Ponav. 9,10.11) Od st. 2427 iznosi se retorski to je kazao narod, a od st, 28-31. Boji odgovor narodu koji nije spomnut u Izl. 20. Gospod je odobrio govor naroda, jer su bili svesni nedostojnosti da stupe pred svetoga Boga, i onda dodaje: "O kad bi im bilo stce svagda tako da me se boje i dre sve zapovesti moje svagda, da bi dobro bilo njima i sinovima njihovim doveka." Zatim je Gospod naredio Mojsiju da raspusti narod po atorima, a on da ostane pored Njega kao posrednik, da mu da zakon kojim e uiti narod. (4, 5). Mojsije im najzad savetuje da ine kako im je Gospod zapovedio, i da ne skreu ni levo ni desno od pravoga puta. 2. O ljubavi prema jedinome Bogu 6, 1-25. St. 1-3. U ovim stehovima se objanjava svrha saoptavanja ovih Bojih propisa i nagovetava blagoslov ako se ispune. Mojsije je morao da ih naui ovim propisima pre nego to uu u obeanu zemlju. Svrha mu je buenje strahopotovanja prema Bogu (up. 4.10) koje e prouzrokovati blagostanje i umnoavanje naroda, to je obeano ocima. St. 4-9. Od st. 4 poinje govor o zakonu Bojem, koji je samo razvijanje i objanjenje dekaloga. Izlaganje poinje sa tumaenjem prve zapovesti. Smisao ove zapovesti je dvostruk: 1. Da je Gospod

326

(Jave) jedini apsolutni Bog koji ne zapoveda as ovo as ono nego samo to je bezuslovno i 2. da On zahteva ljubav "iz sveg srca svog i iz sve due svoje i iz sve snage svoje." Iz "sveg srca" znai ne napola ili samo delimino. Prvo je spomenuto srce kao organ oseaja, a naroito ljubavi zatim dolazi dua kao centar linosti oveka, jer ljubav treba da prome celo bie; najzad, i svom snagom fizikom. Ljubav (u orig. elja naklonost) iz sveg srca je duhovno naelo, koje treba da je izvor i uzrok dranja zapovesti i poslunosti, (strahopotovanja), zapo je na prvome mestu spomenuta. Zato i sam Hristos kae da o dve zapovesti, "ljubav" prema Bogu, je samo stvar srca a ne mosli. Ona treba da se uliva deci u svakoj prilici. Privezivanje ove zapovesti na ruku i elo kao i na vratima kue je samo slika duhovnog prihvatanja. Ona treba da postane navika u ivotu. St. 10-19. Mojsije opominje narod da u dobrome ivotu i sitosti zemaljskih dobara i blagoslova u obeanoj zemlji ne zaborave na Boga i njegova uputstva. To se dogaa kad neko ue u dobro koje on nije stekao. Oni treba da pomisle na Boga i da ga se boje. To strahopotovanje treba da je temelj njihovog proslavljanja Boga; jer to je sveti strah grenika pred svojim Bogom. Bogu sluiti i "Njegovim se imenom zaklinjati" oznaava izvesnu dalatnost, delom i reima, koja treba da je na proslavu Boga. Ovo pozivanje Boga za svedoka ne odnosi se samo na zakletvu pred sudom nego i na ispunjenje okbeanja u privatnome ivotu. Potovanje Boga trrba da se pokae ne samo u odbacivanju idolske slube, nego i u neiskuavanje Boga mrmljanjem protiv Njega, kao to su inili kod Mase (u Rafidinu, Izl. 17, 1-7.) Neka dre njegove zapovesti i ine to je pravo u njegovim oima, i Gospod e oterati sve njihove neprijatelje ispred njih. St. 20-25. Ovi stihovi su samo proirenje st. 7. oni treba da ue svoje potomke o svrsi i znaaju Bojih zapovelti i o divnom voenju svoga naroda do obeane zemlje. 3. Zapovest o istrebljenju Hananaca i njihove idolske slube. (7, 126) St. 1-11.Izrailjski narod, kao izabrani sveti Boji narod ne treba da ali Hanance i da trpi njihovo idolopoklonstvo. Sam Bog je osudio ovih sedam plemena na istrebljenje, jer je njihov greh i bezakonje sazrelo. ( v. post. 15,16) I kad ih On tera ispred Izrailja i njima ih predaje, da ih istrebe. One ne smeju da sklapaju sa njima nikakav savez ili sporazum, niti da ih potede. Ovde se spominje sedam plemena od Hanana (Post. 15, 19-21) one se pominju i u I.Nav. 3, 10 i 24, 11. a

327

negde se spominju samo 6 plemena jer se Gergeseni izostavljaju. Izrailjci se ne smeju meati sa njima da ih ne bi zaveli na idolopoklonstvo. Sve njihove oltare i likove treba da raskopaju i unite. Izrailj je mali narod ali izdvojen od drugih da revno slui svome ivome Bogu i suzbijaju isolopoklonstvo. Bog ih je izdvojio ne radi zasluga nego radi obeanja datog njihovim vernim ocima, zapo On trai od njih vernost i ljubav. Oni treba da znaju da je Gospod veran i dri svoje obeanje. On uva one koji ga ljube i ne srue se sa onima koji ga mrze. Zato, neka dre Boje zakone. St. 12-26. Ako se svega ovoga budu drali, sledie blagoslov, ispunjenje obeanja oscima. Ovaj blagoslov se sastoji u umnoavanju, ploda zemlje i stoke, u zatiti od zla i bolesti, gube, kuge itd. Jo jednom im Mojsije stavlja na srce da zatru idolopoklonike narode i unite njihove bogove. U st. 17-26 govori o sluaju, da se pomisli kako su oni mali prema tim velikim narodima. Onda neka se sete ta je Gospod uinio Egipanima. On moe to isto uiniti i drugim narodima, Bog je s njima, zato ne treba da se boje. Bog e te narode isterati i istrebiti, ali postepeno (up. Izl. 23, 30.31) e ih predavati njima u ruke, da se ne bi zveri namnoile u zemlji. Sve njihove kipove treba spaliti, i neka ne budu pohlepni za zlatom i srebrom, da se ne bi sami zapleli i uhvatili u zamku. Neka zapo ne unose u svoje domove zlatne i srebrne idole (up. I. Nav. 7), da ih ne bi stiglo prokletstvo. 4. Podseanje na Boje vostvo i opomena na uzvienje i zaboravljanje na Boga (8, 1-20.) St. 1-6. Pored opasnosti od potede Hananiana i njihovih bogova iz interesa, nerazumnog saaljenja i lane trpeljivosti, mogu Izrailjci da budu zavedeni bogatstvom, kada se nastane u hananskoj zemlji. Mojsije ih podsea na putovanje kroz pustinju i na Boje vaspitanje na poniznost, poslunost i zavisnost od Boga. U nevolji se ogleda vera. Zato im i kae: " drite i tvorite sve zapovesti, koje vam zapovedam danad da biste ivi bili i umnoioi se." Bog je vaspitao svoj narod u pustinji. On im nije dao obinu hranu, na koju su ljudi navikli, nego ih je hranio sa manom. Tako im je pokazao "da ovek ne ivi samo o hlebu nego o svemu to odrava ivot. Ovu sekciju poniznosti i samoodricanja su oni nauili. U ovome smislu je i Hristos odgovorio kuau (Mat. 4,4). Bog moe na ivot i na drugi nain odrati, emu je dokaz padanje mane. Gospod se isto tako starao i za odelo, jer im ono nije ovetalo. Oni moranu priznati, da ih je Bog uvao, kao Otac

328

to uva svoje dete. St. 7-20. Izrailj treba da se podseti na ovo oinsko staranje i vaspitanje kad uu u obeanu zemlju, gde je bogatstvo i izobilje, gde je kamen tvrd kao gvoe, a u brdu ima rude. Izrailjci istina nisu vakili rude. Gvoe i mjed, koje je David nabavio za graenje hrama dobavljao je on iz Sirije, mada je zemlja bogata gvoem i bazaltom, a isto i kao gvoe tvrdog kamena. U Livanonu ima tragova od rudnika bakra. Kad se Izrailj naditi, i u dobrim kuama nastni, neka ne zaboravi na Gospoda koji ih je izveo iz Misira, proveo kroz pustinju i dao ovu bogatu zemlju. Neka ne prepiu svome trudu i moi ovo blagostanje. Mojsije ih opet podsea na ropstvo i osloboenje divnim Bojim nainom, na provoenje preko strane pustinje, na vodu iz kamena u suhoj zemlji i manu u pustinji. Gospod ih je vodio kroz pustinju, nevolju i patnje za obeanu zemlju, gde e se odmoriti i uivati blagostanje. Tako je sa svom Bojom decom na ovoj zemlji, koja su ponizna i pripisuju svako dobro bojem datu i milosti. Uvoenjem u obeanu zemlju, Bog je potvrdio svoje zavetno obeanje dato ocima izabranog naroda. Jo jednom na kraju plodsea Mojsije na teke posledice zaboravljanja na Boga i idolopoklonstvo. 5. Opomena od samopravednosti. (9,1-10,11) Pored oholosti, koja zaboravlja boga a sreu i blagostanje pripisuje svojem naporima, da se istina prizna boje dobroinstvo. ali da se ne uzme kao pravi dar Boje milosti, nego kao dokaz za sopstvenu pravednost i vrline. Protiv ove opasnosti opominje Mojsije. Oni e ui u obeanu zemlju ne zbog njihove pravednosti, nego zbog pokvarenosti tih naroda. Mojsije ih potsea na njihovo neverstvo od Sinaja do ulaska u zemlju, kao dokaz da nisu zasluili ovu zemlju svojom vernou i delom. St. 1-6. Bog ih sada uvodi u zemlju utvrenih gradova i velikih ljudi (Enakovi sinovi) i On tera te narode ispred njih, da bi im dao ovu zemlju. On ne ini ovo to su oni pravedni i isti, nego radi obeanja njihovim ocima i pokvarenosti tih naroda, premda je i Izrailj jedan tvrdovrat narod. St. 7-24. Mojsije ih potsea kako su gnjevili Gospoda i protivili se u pustinji, od izlaska iz Egipta pa do dolaska u Moavsku ravnicu. Od st. 8-21 iznosi on ukratko otpad na Sinaju sa zlatnim teletom, dok je on 40 dana postio i bio uposlen sa svetim stvarima, primajui deset zapovesti. Bog je predavi Mojsiju zavetne ploe poslao ga otpalome

329

narodu. Mojsije je razbio ploe pred narodom, kao znak otpada od Boga i krenja zaveta. Zatim je opet morao, radi naroda, da posti i moli Boga 40 dana, da ih ne bi istrebio. Aron je bio razgnjevio Gospoda i za njega se Mojsije molio. mojsije iznosi i ovaj podatak, da bi narod uvideo kako su svi sagreili. On istina jo nije bio prvosvetenik, ali je bio na elu naroda (Izl. 24,14). Ali ne samo tada nego vie puta je narod razgnjevio Boga svojim gresima: kod Tovere, nezadovoljstvom zbog Bojeg vostva (Broj. 11, 1-3), u Masi, mrmljanjem zbog nestaica vode (Izl. 17,1 i dalje) u Kivrot-Atavi (grobovi elja) zbog mesa (Broj. 11, 4 i d.) i kod Kdis- Varnije, neverovnjem. Red nije hronoloki, nego po teini greha. Mojsije hoe da ih ubedi da su nepokorni otkada ih poznaje. St. 25-29. Mojsije dalje iznosi, kako je samo Boja milost zadrala opravdani gnjev prima nepokornome narodu. Od st. 26-29 iznosi se Mojsijeva posrednika molitva za narod, posle greha na Sinaju. Rezultat ove molitve se iznosi u 10, 1-11. To je ponovno davanje ploa sa zapovestima, potvrivanje naslednog svetenstva i nastavak puta za Hanan. Sadrina molitve (st. 26-29. up. Izl. 32,11-14) je Mojsijev odgovor na Boje rei: "sii bre odavde; jer se pokvari narod tvoj." (Izl. 32, 7), a molba je: 2nemoj potrti naroda svojega i nasledstva svojega" (st. 26). Izrailj, nije Mojsijev narod nego Gospodnji, koga je ne Mojsije nego Bog izveo iz Egipta. Ovaj narod je tvrdoglav i nevaljao, ali Gospod treba da se seti njihovih otaca i obeanja, koja je njima uinio, da se ne bi reklo, da ih je sam njihov Bog izveo i ubio u pustinji. St.10, 1-5. Mojsije sada potsea na rezultatu svoje posrednike molitve. "U to vreme" naredio mu je gospod da istee dve kamene ploe i da naini koveg za njih (up. 34, 1 i d.). On se ni ovde nije drao hronologije. Zapovest o pravljenju kovega Bog je dao jo pre otpada naroda (Izl. 25,10 i dr.), ali je nainjen tek kad se pravio ator od sastanka (Izl. 40,20). St. 6.7. Dalje Mojsije govori o Aronovoj smrti i postavljanju Eleazara, njegovog sina, za prvosvetenika. On ovaj dogaaj iznosi samo istorijski bez ikakvog uvoda i objanjenja. Mojsije prelazi preko dogaaja sa Aronom u Moseru, jer eli samo da iznese posledice njegove posrednike molitve. Prvosvetenstvo, kao posrednitvo se nastavlja, to je ovde glavno. Dolazak u kraj gde ima vode je u vezi sa nastavljanjem posrednike slube prvosverenika. St.8.9. Sada se Mojsije vraa u svome govoru i spominje izbor Levijevog plemena za svetu slubu. ovde je re o izboru celog

330

plemena gde se ukljuuje i svetenstvo ( Aronovi sinovi) kao i o opisu njihove slube. Noenje kovega od zaveta kroz pustinju bila je istina dunost Levita - nesvetenika (Katovaca. Broj. 4,4 i d.), ali u sveanim prilikama nosili su ga svetenici (I.Nav. 3,3.6.8; 6,6; 1.Car. 8,3 i d.). Stajanje i sluenje pred Gospodiom je iskljuivo svetenika dunost i sluba,a Leviti su bili pomonici (up. Broj. 18,6.7.). Zato Levijevo pleme nema nasledstvo, (Broj. 18,20 odnosno svetenika a st. 24 odnosno svih Levita). St. 10.11. Sada Mojsije zavrava sa iznoenjem dogaaja posle njegove posrednike molitve. Gospod ga je usliio i ovaj put. On nije unitio Izrailj. Gospod nareuje Mojsiju da ustane i vodi dalje narod u obeanu zemlju, jer e ih Gospod ipak uvesti u tu zemlju. 6. Opomena na strahopotovanje i ljubav sa obeanjem blagoslova za ispunjenje i prokletstvo za neispunjenje zakona (10, 12-11,32) St. 12-15. Strahopotovanje, ljubavi i proslavljanje Gospoda je za telesnog oveka teko ostvarljivo. Ali, posle svega to je Bog za njih uinio, to je samo po sebi razumljivo. Strahopotovanje, koje moe Boje milosre jedino pravilno da razume, budi ljubav, iji se rod viki u sluenju Boga svom duom i celim srcem. Takvi su bili njihovi oci, zato su i bili omiljeni Gospodu i dobili veliko obeanje. St. 16-22. Pre svega Izrailjci moraju obrezati srca tj. biti spremni za primanje booanske ljubavi, a ne da su i dalje tvrdoglavi tj. da se tvrdokorno protive bogu. Bez obrezanja srca nema strahopotovanja niti prave boje ljubavi. Da bi opravdao ovu opomenu, Mojsije ih potsea na Boje bie i upravljanje. On je gospodar neba i zemlje. Gospod kao apsolutni Bog je silan i moan. On je pravedni sudija i ne gleda ko je ko. On se stara za sirote, i naputene. On titi pravo sirotih i udovixa i stara se za potrebe stranaca, zato i oni ne treba da budu sebini prema ovakvima (Izl. 22,21). Po ovome e se videti, da li oni zbilja ljube Boga i blinjega. (1. Jov. 3,10). Mojsije na kraju iznosi ta znai imati strahopotovanje. Ono se izraava na tri naina: delom ("njemu slui"), u srcu ("njega se dri") i ustima ("njegovim se imenom kuni"). Ovu ast je Izrailj duan Bogu. Oni imaju rzloga da ga hvale, jer je uinio velike i velianstvene stvari, koje su dokaz Njegove boanske moi. Jedno od tih velikih dela je ovaj narod, koji se umnoio od sedamdeset dua, pod tekim uslovima. To je ispunjenje Bojeg obeanja u Post. 15,5.

331

St. (11),1-12. Ovde se podrobnije iznosi drugi zahtev Izrailju, pored strahopotovanja i ljubavi prema Gospodu. Ona se ispunjava u izvrenju Boje volje u dranju zapovesti - uredaba, zakona. Mojsije stavlja na srce starijem pokolenju, sva Boja dela i uda koja su oni doiveli, a za koja njihova deca ne znaju. To su oni koji su bili ispod 20 godina kad su izali iz Egipta, a sad su 40 - 60 godina stari tj. ono iskusno pokolenje, koje je vaspitano u pustinji ("karanje Gospoda Boga svojega"). On spominje samo neke vanije dogadjaje kao dogadjaje u Egiptu, kod Crvenog mora i u pustinji propast Korejeve druine, ne spominjui njegovo ime zbog potomaka. Sve ovo treba da ih nagoni na dranje zapovesti, da bi bili jaki i duhovni, i dugo iveli u obeanoj zemlji. Mojsije dalje iznosi osobine ove zemlje, kao novi razlog za vernost Bogu. Hanan nije kao Egipat, gde plodnost zavisi od navodnjavanja ljudi, nego od kie, koju Bog daje. Egipat je zemlja gde je Izrailj sejao rukama, a nogama ga natapao kao u vrtu. Tamo skoro nema kie. Plodnost zavisi od poplave Nila, koja traje 100 dana, a posle se kanalima i spravama goni voda, a zemlja je celu godinu plodna. Ono "nogoma zalivao" svakako na misli na spravu za crpenje vode, pomou toka, koji se okretao nogama. Pod ovakvim okolnostima rod je zavisio vie od ljudskog rada, to nije sluaj sa obeanom zemljom. U ovoj zemlji e se sam Bog starati za navodnjavanje i rod e od njega zavisiti. St. 13-32. Zato, Izrailjci treba da su verni Gospodu, da dre njegove zapovesti i da ne padnu u idolopoklonstvo. Onda e Bog pustiti kiu i hraniti njih i njihovu stoku, a ako ne ine tako, Gospod e zatvoriti nebo, a oni e propasti. Da bi ove rei dobro upamtili treba oni i njihova deca da ponavljaju ove rei i veu ih oko ruke na elu i dovratnike od kue, tj. da im je to uvek pred oima, na radu i kad sede kod kue. (up. 6,6-9). "Kao dani nebu nad zemljom." (st. 21) znai, dokle god nebo stoji nad zemljom tj. veno. Ako tako ine Gospod e oterati sve neprijatlje ispred njih, i obeana zemlja e biti njihova. Od st. 26-28 se iznosi zakljuak o svemu reenom: blagoslov, ako se svega dre, i prokletstvo, ako ne posluaju i odstupe od Bojeg puta i padnu u idolopoklonstvo. Ovo treba da se objavi sa dva brda. Garizima (blagoslov) i Evala (prokletstvo), koji se nalaze u obeanoj zemlji kod Sihema (v. Ponav. 27,28). Ova su dva brda izabrana jer su jedno prema drugom i podjednake su visine, a u sredini je zemlja, koju trebaju da nastane. Svakakao je jedno brdo bilo plodno a drugo neplodno, pa su odgovarala ovoj svrsi, ili iz jednoga je izlazio izvor a iz drugog ne.

332

B. OBJANJENJE POJEDINIH GLAVNIH ZAKONA (Ponav. 12,1-26,19) "Uredbe i zakoni" o kojima je re u ovom (posebnom delu) drugog Mojsijevog govora, odnose se na bilo vea date propise (ponavlaju se), bilo na nove propise, koji nisu izneseni u vreme davanja zakona na Sinaju. Cilj ovim propisima je verski, dravni, graanski i domai ivot Izrailja u Hananskoj zemlji, kao izabranog svetog Bojeg naroda. 1. MESTO I NAIN PRAVE BOJE SLUBE. (12,1-32) St. 1-14. Ovde je re o uredbama i zakonima, koji treba Izrailjci da dre dok su ivi u obeanoj zemlji. Propisi o bogosluenju Izrailjaca poinju sa zapoveu da se razore sva mesta i unite svi oltari i likovi (kipovi) Hananskog idolopoklonstva. Idolopoklonici veruju da su na visini po lugovima i pod drvetima blii bogovima. Tamo u senci obvije neka strava njihove due, i oni se oseaju blie boanstvu. Ali Izrailjci ne smeju tamo sluiti Bogu nego samo na mestu, koje je sam Bog odredio. Bog ima svoj stan na ovoj zemlji. Mada je On u prirodi pokazao svoju silu i boanstvo na delima stvaranja, ipak On se javlja svom narodu na odreenom mestu, gde je postavio stan svome imenu. Za vreme putovanja po pustinji njegov je stan bio u stubu od oblaka i ognja, a posle u atoru od sastanka, kad je bio nainjen i najzad u Solomunovom hramu. "Namesti ime svoje" znai manifestovanje njegove prisutnosti gde Gospod postavi svoj stan, tamo treba da se prinose i rtve, mada se On moe da javi i na drugim mestima. Ovim je udaren temelj jedinstva bogosluenja u Izrailju. - Sve to je Mojsije ovde zapovedio je samo pootrenje zapovesti u Izl. 20,23.24. "Mesto koje izabere Gospod Bog va" nije bilo samo Jerusalim nego i druga mesta, kao Silom, gde je bio nameten ator od sastanka po osvajanju cele zemlje (I. Nav. 18,1.) i gde je ostao za vreme sudija. Sam Gospod je izabrao ovo mesto (Jer. 7,12). Tek kad je David izabrao Jerusalim za prestonicu, on je na brdu Emonu nainio ator (2. Sam. 6,17.; 1.Dn. 16) i sazidao rtvenik, i tada mu je preko proroka Gada objavljena Boja volja, da na gumnu Orne Jevusejina, gde se pojavio aneo, naini rtvenik. Tom zapoveu je i odreeno mesto zidanja Gospodnjeg hrama (2.Sam. 24,18; 1.Dnev. 21,10.). Ovde je trebalo stalno da ostane njegovo ime. Na tom mestu neka prinaaju rtve i donose razne prinose Gospodu, u Njegovu svetinju. Oni treba da se tamo pred Gospodom raduju i jedu

333

od prinesenih rtava i darova. - U st. 11 spominje se i desetak. Ovde je re o takozvanom "drugom desetku". U Broj. 18,21-24 stoji da je Gospod dao sve desetke Levitima, kao naslee, od ega oni opet treba da daju desetak svetenicima. O nekoj upotrebi jednog dela desetka za jedenje "pred Gospodom" nema ni rei u celom Petoknjiju ( u ranijih etiri Mojsijevih knjiga), ni u ovoj knjizi koje je samo ponavljanje. Nita nije novo nareeno, nego je samo unapred reeno, to se kasnije objanjava u st.17, 14,22 i d.; 26,12 i d. tj. o desetku od ita, vina (mota) i ulja (tzv. "drugi desetak"), kao i prinosa od prvoroenih goveda i ovaca. Ovo se nije smelo da jede "u mestu svome" nego " na ovom mestu koje izabere Gospod Bog". Kad je put dalek da se sve donese na odreeno mesto onda treba te tzv. "druge desetke" i prvine kod kue prodati i za to kupitu u mestu gde je svetinja to je potrebno za veselje pred Gospodom. Prema ovome ovo donoenje desetka i prinosa od prvina bilo je u vezi sa veseljem pred Gospodom za koje se upotrebljavao desetak od ita, vina i ulja kao i mesa od prvoroenih istih ivotinja, i drugo to se donelo dragovoljno.Ovaj se desetak ovde prvi put spominje, ali ne kao neki nov propis ili dodatak ranijim zakonima, nego kao neki u toku vremena nastali obiaj koji je u vezi sa bogosluenjem u svetinji. U ovome veselju treba da uzmu uea i deca sluge i mesni leviti, jer nemaju dela u zemlji i ako se ne daje uredno desetak, mogu da padnu u bedu. Na kraju jo jednom Mojsije opominje da se uvaju da ne rtvuju na svakome mestu, nego na odreenom. St. 15-19. Za vreme putovanje po pustinji ivotinje su se mogle klati samo pred atorom od sastanka (Lev. 17,3-6), kao rtvu. Kad uu u obeanu zemlju moi e da kolju iste ivotinje svuda za hranu, kao to su mogli da jedu i isti i neisti srnu i jelena, koji se inae nisu prinaali na rtvu. Samo krv ne sme da se jede, nego da se prolije kao voda na zemlju, da je zemlja upije. St. 20-31. Ovi propisi e ostati na snazi i kad se granice zemlje proire, to ovde misli na postepeno i potpuno istrebljenje. St. 21. iznosi razloge zato e moi na svakom mestu da se kolje: "Ako bi bilo daleko od tebe mesto koje Gospod Bog tvoj izabere da onde namesti ime svoje..." Proris iz Lev. 17,3. i d. o klanju stoke samo na odreenom mestu ovim se ukida. Samo ovakvo meso mora da se jede kao "srnu i jelena" tj. ne kao rtvu. u krvi je dua zato se nikako ne sme jesti, nego politi na zemlju. To je pravo u Bojim oima. Mojsije jo jedanput potsea na postupanje sa rtvama i svetim stvarima. St. 28 je zavrna opomena da se dre poslednji saveti (st.25). - Sa st. 29-

334

31 vraa se Mojsije natrag i opominje da se uvaju lukavog hananskog idolopoklonstva, i da ga ne trae, jer neznaboci veruju, da zanemarivanej domaih bogova donosi nesreu zemlji. Oni su ak u svom idolopoklonstvu inili grozna dela, rtvovali Molohu svoju decu i spaljivali ih. (Up. 3,18-21). - St. 32. je zavretak ovog poglavlja ali je i u vezi sa ovim poglavljem koje govori o kanjavanju 3 sluaja zavoenja na idolopoklonstvo. 2.KANJAVANJE ZAVODNIKA NA IDOLOPOKLONSTVO (13,1-18) St.1-5. Prvi sluaj: Ako prorok ili neko ko u snu vidi znake i udesa i oni se dogode, pone nagovarati narod da ide za lanim bogovima, Izrailj ne sme da ga slua nego da ga ubiju. Izrazi "prorok ili sanja" odgovara boanskom nainu otkrivenja: "utvare" i "snovi", kojim sam Bog objavljuje svoju volju. (Broj.12,6). Iako se dogode najavljena udesa i znaci ove lane proroke ne treba sluati, jer nisu poslani od Bog i udesa nisu od Njega, nego je to podraavanje uinjeno sotonskom silom, radi prevare(Mat. 24,24). Bog doputa ovo da vidi da li ga njegov narod odista ljubi. Pravi Boji proroci se raspoznaju po tome, to oni dre Boje zapovesti i njemu slue . Ispunjenje znaka i udesa nije kriterijum za njihovo Boansko ovlatenje; oni hoe samo da zavedu Boji narod, i zato ih treba ubiti, da bi se istrebilo zlo iz naroda. Ovo treba da uine stareine (vlast) a ne pojedinci jer je opta stvar. St. 6-11. Drugi sluaj. Ako bi zavoenje na idolopoklonstvo dolo tajno od najbliih krvnih srodnika i prijatelja, pa bi doao sukob izmeu tela i duha, ne treba da se ali zavodnik i da ga se krije i titi, on treba bez milosti da pogine kamenisanjem (Lev.20,2). Ruka ovakvog neka prva baci kamen na zavodnika. Ovo treba da bude za primer, da ceo Izrailj uje i boji se, da ne bi uinio ovakvo zlo. Ovaj strah od kazne nije opte naelo zakona, nego samo svrha da bi se odrala ova zapovest. St. 12-18. trei sluaj. Kad ceo grad bude zaveden i padne u idolopoklonstvo, i neko iz ovog mesta to javi, onda stareine treba da ispitaju da li je to tano, pa ako jeste, neka se svi stanovnici pobiju maem, a grad sa svim to je u njemu na gomili spali. Ovakav grad se ne sme vie podizati. 3. ZABRANA MNOGOBOAKIH OBIAJA AJLJENJA (14,1-3)

335

Izrailj, kao sveti narod treba da se uva mnogoboakih obiaja rezanjem i unakaavanjem tela pri izvrenju bola za umrlim. Da bi ovo duboko urezao u njihovu svest, Mojsije poinje ovu zabranu reima: "Vi ste sinovi Gospoda Boga svojega". Bog ih je izabrao i pozvao za svoj sveti narod, zato neka ne ine neznaboake obiaje. 4. O ISTOJ I NEISTOJ HRANI (14,4-21; up.Lev.11.) Ovde se ponavljabitna sadrina Lev. 11. o istoj hrani i da se ne jede mrcina, nit ito je gadno, niti da se kuva mlado u mleku matere. 5.UPOTREBA DESETKA OD PLODOVA (14,22-29). St. 22-27. Boji narod treba da svoju hranu posveti donoenjem tzv. "drugih desetaka" i prvina od stoke na sveto mesto, gde se nalazi Njegovo ime. Tamo neka jedu i vesele se pred Gospodom. Ova Mojsijeva zapovest da se desetkuje rod setve, u polju svake godine podsea nas na ranije reeno u 12,6.7.17.18. Ovde se samo dodaje naredbi o desecima i prvinama da se oni prikupljaju u svrhu ceremonijalnog obreda preda Gospodom. Da se ve u 12,6. i d. U. 15,19 i d. re je opet o prvinama od stoke. "Desetak" od ita, vina i ulja, kao i "prvine" od stoke jee se pred Gospodom, da bi se uili potovati Gospoda i radovali se pred njim. Ovo treba da je momenat zajednice sa Bogom u strahopotovanju. Ako ne moe da se sve ovo zbog udaljenosti donese u naturi, onda se proda i kupi u mestu svetinje, jer se samo tamo sme jesti. St.28.29. Svake tree godine, treba sve ove desetke od te godine izdvojiti (iz sprema) i ostaviti u svome mestu (kod gradskih vrata), da bi se od toga hranili leviti, doljaci, siroti i udovice.Dakle, ove desetke ne treba nositi u mesto svetinje, nego kad se oni kupe a to je epri karaj usvake treae godine ("godina desetka"; 26,12), treba ih dati levitima i siromanima toga mesta. Tom prilikom treba izneti prinanje Gospodu i moliti za Njegov blagoslov. (v. 26,12 i d.) Ovaj desetak ne treba nazivati "trei desetak" kao to ga neki nazivaju, nego bolje "desetak siromanih" jer on se samo po svojoj upotrebi razlikuje od "drugog desetka". Na kraju Mojsije napominje blagoslov, ako bi ovako inili.

336

6.O OPROSNOJ (SUBOTNOJ) GODINI (15,1-11) Odredbe o opratanju i otputanju jevrejskih sluga se prikljuuju propisima o desetku siromanih iz pogl. 14. Ne samo da Izrailjci treba da prue svoja dobra siromanima i bez poseda, nego i da ih ne tlae. Naroito treba da se potuje ustanova oprosne (subotne) godine. Svaka sedma godina je oprosna godinaza brau svoga naroda. Te godine se ne moe naplatiti dug. Ovde nije re o potpunom opratanju duga. Ovo jasno izlazi iz smisla subotne godine kad je re o zemlji: (up.Izl.23,11). St.2 poinje ovako: "A opratanje da bude ovako", dakle nije bezuslovno, potpuno otputanje duga. Ovo isto izlazi i iz rei: "Neka ne trai od blinjeg svoga i od brata svoga, jer je oprotenje Gospodnje oglaeno". Ove odredbe o oprosnoj (subotnoj) godini nisu nikako dodatak ni proirenje zakona o subotnoj godini, nego samo objanjenje ovog zakona. Kada vlasnik nije mogao ove godine uzimati plodove od zemlje, jasno je da nije mogao ni dugove naplaivati. Rei "od tuina trai" znae, da se od stranaca koji nisu u nikakvim prisnim odnosima sa Izrailjem, moe traiti dug, za razliku od blinjih koji ive sa Izrailjem, jer oni znaju za subotnu godinu. Cilj je ovoj odredbi da se sprei siromatvo u Bojem narodu. Verna Boja deca ne treba da se boje da e zbog opratanja osiromaiti jer je Boji blagoslov nad njima, ako se dre njegovih propisa. - Izrailj treba da je uvek spreman da siromanima pozajmi, rado, a ne da zatvori srce. siromanih e uvek biti, pa i u bogatoj zemlji, jer se siromatvo javlja ne samo zbog greha nego i kao kazna i vaspitno sredstvo za siromane i bogate. 7.O OTPUTANJU JEVREJSKIH SLUGU (15,12-18) I ovo je uneseno u propise u korist siromanih. Siromatvo i potreba moe da prinudi Jevrejina ili Jevrejku, da se proda kao rob. Ovo otputanje sedme godine sluenja samo je slina subotnoj godini a ne identina. Osloboenje slugu posle sedam godina slube ve je ranije utvreno pravo sluge (v. Izl.21,2) a poto je u korist siromanih ovde se samo spominje (ponavlja). Ali, ovom ponavljanju dodaje se jo dunost gospodara da neto da otputenom sluzi, da bi mogao nastaviti samostalni ivot. To je ono to Mojsije dodaje ovim ranijim propisima, podseajui ih da su oni bili nekad robovi. Ali, ako sluga ne bi eleo da napusti gospodara, moe se obavezati i ostati kao doivotni sluga.

337

8. O POSVEENJU PRVINE OD STOKE. (15,19-23) Mojsije na kraju jo jednom objanjava upotrebu prvina za obed pred Gospodom. Prvina se posveuje Gospodu kao potseanje na izlazak iz Egipta (Izl. 13,2.12). Ovde se jo dodaje, da se ovakva stoka ne pree na rad i da se ovce ne striu, jer su Gospodu posveeni i treba da se prinesu iz godine u godinu kao rtva i pojede u obedu pred Gospodom, a da se ne upotrebljava za zemaljske poslove. Ali ako je pod manom, da se zakolje kao obina ivotinja. 9.O GLAVNIM GODINJIM PRAZNICIMA (16,1-17) Izrailj treba da prinaa na godinjim praznicima odreene rtve, na mestu gde Gospod odredi da nastani svoje ime, isto kao i obede pred Gospodom. Mojsije ovde spominje 3 glavna godinja praznika samo u koliko su u vezi sa obedom pred Gospodom. Zato su i spomenuta samo ova tri praznika, jer je obavezno da se Izrailjci pojave na njih pred Gospodom. Pasha. St. 1-8. (v. Izl. 12,2. i d.) Ona je u mesecu Avivu, koji je sad postao prvi mesec u godini. Kao pasha kolje se jednogodinje jagnje (ili jare) (etrnaestoga dana uvee. v. Izl.12,3-5) St.2. hoe da kae, da na taj praznik treba da se zakolje od krupne i sitne stoke za obed, za vreme 7 dana praznika, (mazota). To potvruje i st. 3:"sedam dana jedi s njom presan hleb" a pasha se morala da zakolje i pojede 14, Aviva uvee. (Izl. 12,10). Presni hleb naziva Mojsije "hleb nevoljniki", jer je Izrailj u strahu i na brzinu nainio hleb bez kvasca, a to e ih uvek potseati na nevolje u Egiptu, i na udesna izbavljenje od Gospoda. Zato, za sedam dana praznovanja, da se nema u kui kvasac. St. 5 sadri naredbu da se pasha jede samo na odreenome mestu, kod svetinje, dok u Egiptu nije bilo ovakvog mesta, pasha se jela po domovima. U st. 8 Mojsije jo jednom pootrava dranje ustanove presnih hlebova za est dana i onda praznik pashe kao sedmi dan. Praznik nedelja. St. 9-12. (Izl.23,16). Vreme ovoga praznika se rauna od pashe. Sedam sedmica treba nabrajati "kad stane srp raditi po letini" tj. od etve. etva poinje sa prinaanjem prvih snopova penice, to je odreeno na drugi dan Pashe, (Lev. 23,15) zato se i kae u st. 10: "prinosi dragovooljno kako te bude blagoslovio Gospod Bog tvoj". Svaki neka prinese svoje rtve i darove prema mogunosti i

338

blagoslovu, i neka se vesele obedom pred Gospodom. U ovom veselju treba da uzmu uea i nevoljni i leviti, seajui se da je Izrailj nekada bio rob a sada je slobodan, zato neka dre sve ove uredbe. Praznik senica. St. 13-17. (Lev. 23,34). I ovaj praznik treba da se praznuje 7 dana u mestu Gospodnjeg imena. da se vesele pred Gospodom sa siromanim i levitima, to se izraava u obedu pred Gospodom. Bog i ovde, za odravanje uredbe obeava blagoslov. - Na kraju se spominje obavezno prisustvovanje na ova 3 praznika svih mukaraca na mestu koje Gospod izabere. Oni treba da dou sa rtvama i darovima prema blagoslovu, koji su primili. 10.O SUDIJAMA, UPRAVITELJIMA I SUENJU. (16,18-17,13) Izrailj treba kako u religioznom tako i dravnom pogledu da bude sveti narod Gospodu. Mojsije sada prelazi na pitanje dravnog ureenja Bojeg naroda. Graanski napredak drave zavisi od ureenog i pravednog sudstva. Ve na Sinaju Mojsije je odreio nain reavanja sporova u narodu (Izl.18). Ovaj je nain bio dobar, kada je narod iveo u zajednikom logoru i Mojsije, kao prorok i posrednik Boga i naroda, bio u narodu kao voa. Sve tee stvari on je iznosio pred Gospoda. Ali ulaskom u Hanana stanje se menja. Nema vie posrednika i proroka, a narod e biti ratrkan po svoj obeanoj zemlji. Zato je i sudstvo trebalo da pretrpi izvesnu promenu i dopunu. Ovaj problem je reen na sledei nain koji je Mojsije i objavio: 1/Ustanovljavaju se sudije i upravitelji u svim gradovima; njima su data tana uputstva za suenje i 2./ Za tee stvari ustanovljen je vii sud pri svetinji. 1.Postavljanje sudija i upravitelja i davanje uputstava St. (16) 18-(17) 7. Mojsije govori narodu kao celini, koji treba da postavi sudije i upravitelje tj. da ih izabere, a stareine da ih postave, kao to je to bilo na Sinaju, gde je narod izabrao sudije, a Mojsije te izabrane postavio u slubu (up.1,12-18). Da ovaj nain postupka treba i dalje da bude jasno izlazi iz rei:"po plemenima tvojim". Upravitelji (oterim) su prema 1,15 bili i do sada pridodati sudijama kao savetnici i sekretari. Oni su to i ostali. Jo u Egiptu bili su oni izabrani kao nadzornici ("upravitelji" Izl.5,6). Mojsije samo dodaje, da u svakom mestu treba da se izaberu sudije i uporavnici. Njihov broj zavisi od veliine mesta. - Sudije treba pravino da slue narodu. - Od

339

st. 21-17,1 skree se panja sudijama na teku krivicu: idolopoklonstvo; a od 17,2-7. postupak protiv idolopoklonika. Lug (posveen boginji Astaroti/Izl.34,13/) u vidu zelenog drveta ili gaja usred koga je bio idol (Aera), obino drveni stub, od drveta koje se sadilo oko oltara boga Vala (Sud.6,25 i d.) A lik je bio podignut kamen ili stub od kamena posveenbogu Valu (v.Izl. 23,24). - Sem podizanja lugova i likova i samo prinoenje rtava sa manama je isto gad pred Gospodom. Rei "na kom ima mana ili kakvo zlo" (st. 17,1) upuuje na propise u Lev.22,20-24. Pri postupku protiva idolopoklonika, svi se sluajevi moraju dobro ispitati. Jedan svedok nije dovoljan, nego 2 ili tri svedoka. Svedoci treba prvi da bace kamen na prestupnika Bojeg zakona, i posle narod da ih zaspe kamenjem. 2. Vie sudska instanca u mestu svetinje. St. 17,8-13. Kao to su se nekad sudije obraale Mojsiju za tee sluajeve isto tako i sudije iz raznih mesta treba da se za takve sluajeve obrate svetenicima i sudijama u mestu svetinje, da bi se donela presuda za te sporne sluajeve. Ovo je nareenje izreeno narodu ali se odnosi na redovne sudije u mestu, koji treba tako da postupe. Pravosue u Bojem narodu uopte ne zna za apelaciju stranaka viim istancama. Ovde se misli samo ako je sluaj teak, i mesni sudija ne moe sam da ga rei, on alje vioj instanci, koja nije prvosvetenik nego "svetenik koji onde slui Gospodu" (st.12), jer svetenici poznaju dobro zakone, ali oni ne sude. Zato se treba isto obratiti i sudiji mesta gde je svetinja, koji ima vie sudske prakse, i tako e se tamo doneti pravina presuda. Presuda se mora zasnivati na Tori (zakonu), koje svetenici ue narod. Protivljenje zakonu, koji svetenici ue, bilo je teko zlo koje se moralo iskoreniti iz naroda. 11. IZBOR I PRAVO CARA (17,14-20) Ako Izrailj bude eleo da ima cara, kao i okolni narodi, onda neka postavljaju iz svoga naroda onoga koga Gospod izabere. Izrailjsko carstvo ne bi bilo u suprotnosti sa Bojom vladavinom, ako narod dopusti da Bog izabere cara. Ustanovljenje carstva u Bojem narodu nije bila zapovest, kao ustanovljenje sudija (16,18), jer Izrailj, pod Bojom vladavinom, moe da bude bez zemaljskog cara, nego samo u sluaju ako to narod trai. - Za samoga cara date su 3 osnovna propisa kao uslova. 1./ On ne treba da dri mnogo konja i da usled ove strasti vraa narod Egiptu i neznabotvu. 2./ Car ne sme da ima mnogo ena, da mu srce ne otpadne od Gospoda, niti da nagomila

340

srebro i zlato, to je sve bio istonjaki obiaj careva. To su sve neznaboaki obiaji. 3./ Namesto da mu srce prione za ovakve stvari, on treba da dobije prepis Bojeg zakona od svetenika i da ga prouava i po njemu ivi i upravlja za ceo njegov ivot. 12. PRAVO SVETENIKA, LEVITA I PROROKA. (18,1-22). Uz propise o poloaju sudija i budueg cara spominju se ukratko i propisi o svetenicima i levitima, o njihovim pravima i dunostima, koji su ve ranijim zakonima regulisani. Sem toga u ovom poglavlju govori se i oi prorocima i odreuje zakonom njihov poloaj pored ostalih dravnih upravitelja, i regulie njihovo delanje. 1. Pravo svetenika i levita (st. 1-8). Mojsije obnavlja propise Broj. 18. da svetenici i leviti ("sve pleme levijevo" nemaju naslea sa narodom, oni treba da jedu rtve koje se spaljuju i "njegovo nasledstvo" (tj. desetak, prvoroeno i prvine). Propisi o svetenicima i propisi o levitima u pogledu njihovog izdravanja, dati su ranije. U st. 3-5 odreuje se na to sve svetenik ima pravo (plee, obe vilice i eludac) uz ono to je ve odreeno da se da sveteniku od elamima : grudi to se obru i plea, to se podiu (Lev. 7, 32. id.) Ovi komadi su pravo svetenika kao neki bir, od naroda svetenicima, a od elamima pripada Gospodu, i on to daje svojim slugama. To sve se davalo samo od zaklanih rtava na rtveniku. St. 4. je ponavljanje propisa zakona o prvinama (Br. 18, 12. 13. ) kome se dodaje jo i prvine od vune i ovaca. Ovo im se daje za njihovu slubu Gospodu. - I Leviti koji dolaze iz unutranjosti u mesto svetinje da slue Gospodu, trba da jedu ("jednak deo") kao i njihova braa Leviti koji su u tome mestu, da pomau svetenicima. Leviti su imali neke kue ili pokretnosti, koje je on mogao da nasledi ili da proda, i novac utroi u mestu svetinje. Samo zemlju Leviti nisu imali, a gradske i seoske panjake nisu mogli prodati. 2. Proroci. (St. 9-22.) Svetenici su bil uvari zakona i vaspitai naroda. Oni su ih uilida dre Boju volju, ive u vezi s Bogom, i prinaaju mu rtve i dasrove. Ali umnoavanjem Bojeg naroda i promenama prilika u narodu i kod pojedinaca, bila su potrebna uvek nova otkrivenja Boje volje. U razviu jednog naroda uvek dolaze novi problemi, koje treba

341

reiti, a to katkada sa dosadanjim otkrivenjem Boje volje nije mogue. Potrebna je stalna veza s Bogom. Svetenstvo s svojim ureenjem nije bilo dovoljno da rasvetli sve nove sluajeve. Sveteniki urim i tumim, je sluio samo u sluaju opasnosti za ceo narod, a ne i za zadovoljenje religioznih potreba poijedinaca, koja trae odgovor na svoja pitanja. Zato je Gospod da bi se odrala vernost prema Bogu i cilj njegovog poziva ovome narodu, dao proroke, preko kojih e upravo vreme da iznese svome narodu svoju volju i savet. Iz ovoga razloga obeava Mojsije podizanje proroka, a daje i kriterijum, za razlikovanje pravih od lanih proroka, opominjujui ih pre svega na neznaboaka gatanja, vraanja i veze s zlim duhovima. Kad Izrailj ue u obeanu zemlju, ne sme initi one gadove koje ine Hananci i mnogoboci: Ne sme svoju decu da puta kroz vatru (Menge: "kao rtvu spaljuje".) tj. da ne bude sluga bogu Molohu, up. Lev. 18,21, ovim se vezuje idolopoklonstvo s vraarstvom; ne sme da bude vraara (up. Broj.23, 23); gatara po vremenu (up. Lev.19,26) i gatara po zmijama (Lev. 19, 26) Bakoti: "Ne posmatrajte zmije i oblake da bi po njima budunost gatali."); ni bajaa, ni uronika (svakako, koju uree po nekom maginom voru ili neem drugom); ni one koji mrtve prizivaju. (Up. Lev. 19,31, Bakoti: "Ne obraaj se onima, koji duhove prizivaju."); ni opsenari (tzv. mudraci); ni koji pitaju mrtve (tj. koji trae proricanja od mrtvih). Ko ovo ini gad je pred Gospodom, i zbog ovih dela istrebljuje On hananske narode pred Izrailjem. Njegov narod ne sme ove gadove da ini. Bog e im podignuti proroke iz njihove sredine. Ovde je re uopte o prorocima, a ne samo o Mesiji kako dokaz da ovde nije re samo o jednom proroku, slue pouke pravim i lanim prorocima, to dokazuje da e ih biti i vie raznih. To to je re prorok upotrebljena u jednini, jasno pokazuje da e Gospod stalno, na vreme, slati proroke. Oni e biti kao Mojsije (ne vei), u tom smislu, to e biti verni posrednici izmeu Gospoda i njegovog naroda. - Obeanje eninog semena i Jakovljevo proanstvo u ilou, kao pravome proroku bilo je poznato Mojsiju i njegovm dobu. Mojsije je jo na Sinaju stalno isticao Mesiju, u kome sve proroanstva dostiu svoj vrhunac i ispunjavaju se. Nema sumnje da se ovde mislilo u daljem i dubljem smislu i na samog velikog i pravog Proroka, na Onoga o kome govore svi proroci, na Hrista. On e svoj zadatak dovriti kao Mojsije u istoj sili, na onakav nain i onakom vernou Bojeg posrednika, kako to je to Mojsije uinio. U ovom smislu nijedan starozavetni prorok nije jednak s Mojsijem - osim

342

Ovoga, koga e Bog u njihovoj sredini podii jer su svi oni zidasli samo na temelju koji im je dat preko Mojsija, i prokovali o pojavi Bojeg Sluge, koga Jakov prikazuje kao proroka nad prorocima, koji e spasenje i Boji zakon doneti svim narodima do kraja sveta (v. Is. 42. 49. 50. 61.) Na osnov usvega ovoga uzima se da se ovo obeanje u Hristu ispunilo. (v. Jov. 1,45, Da.7,37; 3,22 i dr. gde Petar primenjuje iskljuivo na Hrista). Najzad, i samo Hristos upotrebljuje ovaj stih na sebe u Jovan 5, 45-47. Isto Jov. 12, 48-50. Mt. 17,5. I sami Samariani oekivali su Mesiju na temelju ovih rei (Jov. 4,25). -Sa ovim Mojsijevim iskazom, prihvatio je Gospod molbu naroda na Sinajskoj gori, da im On ne govori da ne bi izginuli, nego neka Bog podigne proroke, koje e sluati, a ne neznaboake vraare. Ko od naroda ne bi osluao rei ovih proroka, Gospod e mu suditi za neposlunost. Ali, i onaj prorok koji bude govorio u Gospodnje ime a On mu nije naredio kao onaj koji e govoriti u ime drugih bogova, moraju umreti. Lani prorok se prepoznaje po tome, to se objavljeno proroanstvo nee dogoditi. Ovom naredbom dat je kriterijum za razlikovanje pravog od lanog proroka. Kao kriterijum nisu uzeta udesa u znaci, koje i lani proroci mogu da ine. (up. 13,2 idr.) 13. PROPISI O GRADOVIMA ZA UTOITE (19, 1-13) Posle utvrivanja vanih propisa o dravnom ureenju, iznosi Mojsije razne propise o graanskim dunostima i zatiti. Propisi u 19,1-13. nisu samo ponavljane Ponav. 35, 9-34, nego i uputstvo za primenu ovoga zakona, s obzirom na proirenje granice. Poto je zemlja istono od Jordana ve bila podeljena ovde je samo re o zemlji zapadno od Jordana. Ovde treba da se podeli u tri dela i u svakom delu izabere po jedan grad za utoite (azil). A kad Gospod u budunosti po svom obeanju ocima, proiri njihove granice (od Nila do Eufrata Post. 15,18), treba dodati jo tri grada za utoite da bi se spreilo prolivanje nevine krvi. Ako Izrailj ovo propusti on e biti kriv za nevinu prolivenu krv u osveti. Oni koji su ubili blinjega umiljajno iz mrnje, nemaju pravo na ovu zatitu. Stareine ovoga grada ga moraju predati osvetniku, da ga on pogubi a ne da mu oni sude (up. Broj. 35, 16-21). 14. NEPOVREDIVOST MEA

343

(19,14). Naredba, da se ne pomie mea blinjega "koju postave stari u nasledstvu tvome", ja data zbog vanosti zemlje, koja slui ljudima za odravanje ivota i kobnih sukoba ljudi oko zemlje. Granice moraju da ostanu neprikosnovene. U 27,17 izrie se prokletstvo za pomeranje mee zemlje. 15. KAZNA ZA LANE SVEDOKE (19,15-21) Da bi sauvao ivot i manje od lane optube, nareeno je da jedan svedok nije dovoljan ni za koji greh ili prestup pred sudom. Krivicu moraju da potvrde 2-3 svedoka. Ovim je utvreno ve dato pravilo za osudu zbog greha na smrt prema iskazu svedoka (v. 17,6. Broj. 35,30). Ali, kako nije uvek mogue da se ima bar dva svedoka, a da bi se uzelo u obzir ono to jedan svedok zna, nareuje Mojsije (st. 16-18), da se vri ispit na viem sudu, kod svetinje. Ako se nae da je lani svedok, treba mu uiniti ono zlo, koje je eleo optuenome. Pravo talijona (ivot za ivot, oko za oko, zub za zub itd.) (Izl. 21, 2325. Lev. 24,20). mora se bez milosti primeniti. 16. PROPISI ZA SLUAJ RATA (20,1-20). Ovi propisi o ratu odnose se na budue ratove sa ne hananskim narodima, ovde se preporuuje teenje ivota kako Izrailjaca tako i neprijatelja. Pre osvajanja treba prvo ponuditi mir, osim hananskim plemenima, ene, decu i drvee treba tedeti. 1. Propisi o ratnoj slubi. St. 1-9. Izrailj se ne sme bojati, ako vidi jau vojsku pred sobom, jer Gospod je sa njime. Svi okolni narodi su ratovali sa konjima i kolima. Pred sukobom svetenik treba da ohrabri ratnike. Zatim treba vojvode ("oterim") kao poznavaoci rodoslovlja plemena da otpuste neke ije bi porodine i kune prilike bile teke ako bi pao u ratu, kao: koji se jo nije uselio u novu kuu, koji jo nije brao podignuti vinograd, i koji je isprosio devojku i jo se nije oenio. Ovaj otpust je svakako trajao jednu godinu (analogno 24,5). Prema Lev. 19,23. id. vinograd kao i vonjak treba ostaviti tri godine neobrazane, pa onda

344

obrezati i rod te etvrte godine, posvetiti Gospodu, a tek pete godine se moe da bere rod. U 24,5. proiruje se osloboenje od vojske i na skoro oenjene za godinu dana. Vojvode jo treba da izjave, ako se ko plai neka se vrati kui. Posle ovoga stavljaju se voe ( oficiri ) vojsci po etama. 2. Propisi o opsaivanju gradova. St. 10-20. Pre nego to e napasti neki grad, Izrailjci treba da ponude mir i pokornost stanovnika. Ako pristanu i otvore gradsku kapiju, sve stanovnitvo neka plaa danak. Naoruani ljudi se ne smeju ubiti, jer Izrailj ne treba da proliva krv. Ako odbiju mir, onda treba pobiti sve mukarce, a ene, decu i stoku uzeti kao plen za svoje odravanje. Ovo sve vai za narode van obeane zemlje, ali od Hananaca, koji su u ovoj zemlji nastanjeni, ne sme nijedna dua ostati u ivotu. Oni moraju biti istrebljeni da ne bi zaveli Izrailj gresima i svojim "gadom" (idolopoklonstvo). To je Boja osuda nad ovim narodom, koju Izrailj trebada izvri. - Pri opsadi Izrailj ne treba da see rodna drveta koja e im kasnije dobro posluiti, nego nerodno akoim je potrebna graa radi opsade. Reenica: "Jer moe s njih jesti, zato ih ne seci; jer drvo poljsko je li ovek da ue u grad ispred tebe?" hoe da kae: ti moe ljude da opseda, ali drveta nisu tvoji neprijatelji, ti moe kasnije s njih da jede, kad osvoji taj grad. 17. OIENJE U SLUAJU NEPOZNATOG UBITSTVA (21,1-9). Kad se u obeanoj zemlji nae mrtav ovek na polju, a ne zna se ubica, onda treba da izau na to mesto stareine i sudije najbliih gradova. Najblii grad po meri odgovara za pomirenje zbog ove krvi, jer su oni najblii po sumnji za ubitstvo . Oni treba da dovedu mladu junicu, kojfa jo nije bila u jarmu.Treba da je odvedu pored nepresuenog potoka, gdese ne obrauje zemlja, i da joj tamo slome vrat. Stareine treba u ime grada da izvre pomirenje. Poto nije pronaen krivac, na mesto njega mora ivotinja da pogine, kazna za ubitstvo. Ova rtva nije radi greha, zato i nema pokropljenja krvlju, nego joj se lomi vrat, kao simbol izvrenja kazne, koja e da zadesi ubicu. Ovi propisi o mestu ubijanja ivotinje radi pomirenja prikazuju misao da e voda upiti krv i oprati je, i da se krv koju je zemlja upila oranjem ponovo otkrije. Za ovaj in treba da je prisutan svetenik iz najblieg, levitskog grada, ne radi inodejstvovanja, nego kao

345

predstavnik boanskog prava i oevidac ispunjenja propisa. Stareine ovog grada treba da operu ruke nad zaklanom junicom kao simbolina radnja ienja od sumnje za ovo ubitstvo koje pada na stanovnike ovoga grada. Oni treba jo da kau: "Ruke nae nisu prolile ove krvi niti su oi nae videle; milostiv budi narodu svome, koji si iskupio, Gospode, i ne mei prave krvi na narod svoj Izrailja". Tako e uklkoniti (oistiti) iz svoje sredine krivicu za ubitstvo. Ako se kasnije pronae krivac, on mora da pogine, jer ivotinja je samo njega zamenjivala, jer krivac nije bio pronaen. 18. POSTUPANJE SA ZAROBLJENIM ENAMA (21,10-14). Ako se neki Izrailjac nae meu zarobljenima u ratu protiv neprijatalja van obeane zemlje, enu koja mu se dopadne i hoe da je uzme, neka je dri u kui mesec dana odvojenu, dok ne proe alost za otadbinom i rodbinom, i tek posle da se oeni s njome. Ovo ne vai za Hanance, koji treba da budu istrebljeni (up. 7,3). Ovakva ena treba da oia kosu i potsee nokte. Ovo je bio obiaj oienja, simbol istupanja iz stanja zarobljene ropkinje i primanja u zajednicu naroda zaveta. To se jo vidi u skidanju haljine, u kojoj je zarobljena. Po isteku mesec dana oni stupaju u branu vezu, poto se oslobodila od srama ropstva; a to je opet Boja milost. Sad kad je njen gospodar postao njen mu, dobija ona sva prava jedne keri Izrailjeve. Ako se ona kasnije muu vie ne dopada, moe da je otpusti, ali ne sme da je proda kao roba. 19. O PRAVU PRVOROENIH (21,15-17). Ovim se propisom spreava zloupotreba oinske vlasti u korist ene koju mu voli vie od druge. Kad neko ima dve ene, i jednu voli vie od druge (up. Post. 29,30), i dobije od njih sinove, ali prvenac mu je od ene koju manje voli, pri nasleu imanja ne sme da da pravo prvenatva sinu ene koju vie voli, nego samo prvoroenome sinu. Pravo prvenatva je sen blagoslova i pravo na dva dela od delova koje dobije svaki sin. 20. KANJAVANJE NEPOSLUNIH SINOVA (21,18-21).

346

Ovde je ne samo re o utvrenju, nego u isto vreme o ogranienju oinske vlasti. Kad neki sin ne slua roditelje, neko je samovoljan i nepokoran, roditelji treba da ga odvedu stareinama mesta na vrata tog grada. Stareine nisu sudije nego vlasti koje tite roditeljski ugled. Gradska vrata je bilo mesto gde su se raspravljale javne stvari (up. 22,15; 25,7). Ovde roditelji moraju da optue sina kao "izelicu i pijanicu", svakako kao razlog njegove samovolje i neposlunosti. Kad se potvdi njegova krivica, onda mora biti kamenisan. Ovim propisom oduzeto je pravo roditelja da ubiju svoje dete, ali njihov roditeljski autoritet je ouvan. Ovde nema ni rei o nekom sudskom istraivanju i potkrepljivanju dokaza roditelja, jer sama ovakva optuba je dokaz za sebe. Kad roditelji moraju da predaju svoje dete narodnim predstavnicima, onda to zlo mora da se izvodi iz naroda, da bi se drugi kad to uju to bojali. 21. SAHRANJIVANJE OBEENIH (21,22.23.) Kad neko uini greh (prestup, up. 19,6; 22,26), koji zasluuje smrt i on bude ubijen i obeen na drvo njegovo telo ne sme da ostane na drvetu preko noi. Dakle, mora se istoga dana pogrebsti (pre zalaska Sunca I.Nav. 8,29), "jer je proklet pred Bogom ko je obeen" i zato se ne sme ova zemlja, Gospodnje naslee, skvrniti. Veanje na drvo, ne kao nain smrtne kazne, nego onih koji su ubijeni maem, je samo pootrenje smrtne kazne (Broj. 25,4) jer le dobije veanjem straan izgled. Oskvrnjenje se sastoji u tome, to se njegovo sramno delo javno izloilo na gledanje. Ovde, dakle, nije re o oskvrnjenju (o prljanju) zemlje zbog truljenja i raspadanja tela. O primeni ovog propisa na Hrista, v. Gal 3,13. 22.O SAALJENJU PREMA IVOTINJAMA (22, 1-4). U st. 1-4. iznosi Mojsijevo tumaenje Izl. 23, 4.5. kako se dobro blinjega treba da zatiti i sauva. Ako zaluta ivotinja blinjega treba je odvesti gospodaru ili u kuu skloniti dok ne doe po nju. ivotinju koja je pala treba podii. 23.O PRIRODNOME REDU STVARI (22,5) Izrailjci kao izabrani rod moraju se odlikovati u svome

347

graanskom ivotu i odevanju. ena se ne sme oblaiti u muko ni mukarac u ensko odelo. Bog je dao razliku u rodu i svak uklanjanje ove razlike je protiv prirode i zato je gad pred Gospodom. 24. O PTIIJIM GNEZDIMA (22,6.7.) Sam Bog je odredio u prirodi, u ivotinjskom svetu odnos ljubavi starih prema mladima to treba da je sveto i za oveka, zato, kad se nae gnezdo sa majkom, ptiima i jajima, majku ne treba uzeti nego je oterati. Ovu naredbu dovodi Mojsije u vezu sa 5. zapoveu. 25. O ZATITI LJUDSKOG IVOTA. (22,8) Jo pre se treba da zatiti ljudski ivot: kad se zida kua mora da se ogradi krov da ne bi bilo nesree. Krovovi kua na istoku su ravni i ljudi se tamo zadravaju. 26. O MEANJU RAZNIH STVARI (22, 9-11) St. 9-11. je samo podseanje na Lev. 19,19. gde se zabranjuje meanje po Bojem stvaranju odvojenih stvari. 27.O RESAMA (22,12) Uz sve ovo dodaje se propis o resama na gornjim haljinama (v. Broj. 15, 37-41) koje ih je podseala na dranje zapovesti. 28. O EDNOSTI I BRAKU (22,13-22) Od prirodnog reda stvari stoji jo vie moralni red- brak . Od njega zavisi blagostanje ne samo domaeg ivota nego i graanskog drutva. Brak se moe zasnivati na ednosti i vernosti suprunika. Da bi se ovo zatitilo i razvijalo dati su i ovi propisi. Ovde je re o ednosti ene za vreme njenog devojatva. Optuba moe dolaziti iz zle namere ili iz opravdanih razloga. U prvom sluaju kada mu nije zadovoljan sa enom u telesnom pogledu, pa zlo govori o njoj i sramoti njeno ime, optuujui je da i nije bila devojka kada ju je uzeo, neka roditelji donesu dokaze njenog devojatva (odelo ili krevetske

348

stvari poprskane njenom krvlju). Ovo je praksa jo i danas kod Beduina i niih muslimanskih naroda. Stareine treba da nakaraju ( Bak. "kazne"). - Prema J. Flaviju (Iv. 8,23.)i rabina, kasnije se uilo u kolama, da ta kazna treba da bude 40 manje batina i da plati 100 sikala srebra roditeljima za klevetu devojke. To je dvostruka vea kazna koju plaa klevetnik ocu radi osramoenja njegove keri. Zatim, ovakav mu nema vie prava na razvod braka. Ali, ako se utvrdi da je mu govorio istinu, i ona zaista nije bila devojka, onda neka je ljudi iz njenog mesta izvedu na vrata kue njenog oca i tamo kameniu, da bi se izvadilo zlo iz naroda Boijeg.- St. 22. iznosi, da leanje kod tue udate ene treba da se kazni smru kao preljuba. 29. O OBLEANJU DEVOJKE (22, 23-30) U obleanju devojke razlikuju se 3 sluaja: Prvi sluaj je kad isproenu devojku neko (ne njen verenik) oblee, mora da se oboje izvedu na gradska vrata i tamo kameniu. Mukarac zato to je obleao "enu" svoga blinjeg (jer se veridba potovala kao brak), a ona to u gradu "nije vikala", tj. svojevoljno je pristala na ovo delo. Drugi sluaj je kad neki mukarac sretne isproenu devojku na polju i osramoti je (siluje), onda treba da pogine samo ovek, jer ona nije uinila nikakav greh; vikati nije pomoglo jer je bila sama na polju. Trei sluaj je kad neko oblee na isproenu devojku, i to se otkrije. Onda napada mora da plati devojinom ocu 50 sikala srebra, kao otetu za nanesenu sramotu njegovom domu i da se njome oeni, a nema nikakava prava na razvod braka (v. Izl. 22,16)- St. 30 je samo ponavljanje propisa Lev. 18,8. o zabrani veze s oevom enom. 30. RAZNI PROPISI O ISTOTI IZRAILJSKE ZAJEDNICE (23, 1-25) Posle iznoenja raznih propisa o domu, ednosti i branom ivotu, prelazi Mojsije na red i svetinju Izrailjske zajednice, kao celine. 1. Pripadnitvo Gospodnjoj zajednici. St. 1-8. U Gospodnjoj zajednici ne smeju da budu primljeni "utueni" (oteeni u polnim organima) i "ukopljenik". Na ovaj nain nisu se kastrirale samo ivotinje nego i ljudi. I u novije doba na istoku oduzimala se polna snaga mukarca obino odsecanjem genitalija. Razlog iskljuenja iz zajednice nije nesposbnost braka, nego unitenje ovekove prirode. Ovaj propis je samo privremenig karaktera, za vreme "maloletstva" Izrailja, radi istote ovog naroda. Ovo se odnosi

349

samo na uee u zemaljskoj zajednici, a ne u spasenju. Sa proirenjem Bojeg carstva na sve narode ovaj propis je izgubio svoju vrednost. (v. Is. 56,4. Da. 8,27-40). - Zatim to vai i za "kopile" (Bak.: "onaj koji je roen iz veze nedozvoljene"). Etimoloki ova re je u jevrejskom nejasna. Smisao moe da bude rodoskrniko dete, polutan ili jo pokvaren. - Ovde nije re o vanbranij deci, nego deci roenoj protivu prirodnog reda i morala (kao na pr. Lotov sluaj Post. 19, 30 i d.) Dodatak "ni deseto koleno njegovo" oduzima svaku mogunost ulaska u Izrailjsku zajednicu. Broj deset oznaava puninu.- Njim se dodaju jo Amonci i Moavci, iz razloga zato to su se protivili boanskom redu stvari, kada su odbili svaku pomo njegovom narodu. ak su najmili Valama da prokune Izrailj, iako je Gospod prokletstvo okrenuo u blagoslov.- Dalje Mojsije spominje Idumejce (Edomce) i Misirce; i ovi narodi su bili neprijateljski raspoloeni prema Izrailjcima. Edomci nisu dozvolili da Izrailj pree preko njihove zemlje i pretili im, Faraoni u Egiptu su ih teko pritiskivali. Pa ipak Izrailjci ne treba da zaborave da su njima Edomci srodan narod, a Egipani ih nekada primili u zemlju.- Njihova deca u treem rodu (praunuci) koji ive meu Izrailjem mogu da uu u Gospodnju zajednicu, kad se obreu. 2. O istoi logora za vreme ratnih pohoda. St. 9-14. Svetost Izrailja treba da se ogleda i spolja u njegvoj istoi. Ovi propisi o istoi odnose se samo na logore u vreme rata. Prvo je re o neem "to s dogaa nou". Ovde je re o poluciji. ( Lev. 15,16). Takav treba odmah da izae iz logora dok se ne oisti (oper vodom) sutra uvee kad sunce zae. I radi izlaska napolju mora se imati mesto van logora i poneti to za zagranje. Logor mora biti ist i svet, jer Gospod hoda posred njega, i ako vidi to sramno On e ga napustiti. Ovde se ne misli na neistotu nego na nemanje strahopotovanja prema Gospodu. 3.ta se sme a ta ne sme trpeti u Gospodnjoj zajednici. St. 15-18. Kad rob pobegne od svog gospodara i doe k nekome, ovaj ne sme da ga preda gospodaru. Ovde se misli na roba koji je odbegao od neznaboakog gospodara iz tue zemlje. Dalje, meu Izrailjem ne sme da bude bludnica i bludnika. Ovde se misli na blud iz religioznih razloga, sluba neznaboakim bogovima. Kao npr. hananskoj boginji Astari, ija je sluba bila u vezi sa prostitucijom (up. Post. 38,21). Novac dobijen za blud ne sme se uneti u Gospodnji dom. Rei "ni cene od psa" ne odnosi se doslovno na pseto i njegovu cenu, nego to je slikoviti opis zanata spomenutog u st. 17.

350

4. O raznim teokratskim graanskim dunostima. St. 19-25. Izrailjac ne sme da pozajmljuje novac i stvari uz interes; ali, strancima moe ako oni to ele. - Zaveti Gospodu treba bez oklevanja da se ispune, a ako se ko na zavetuje nije greh (v. Lev. 27. Broj.30).U tuem vinogradu ili polju moe svako ko je gladan da uzbere i jede ali ne i da nosi sa sobom. Ovo postoji kod Arabljana jo i danas. 31. O RAZVODU BRAKA. (24,1-5). U ovim stihovima se ustvari ne raspravlja o razvodu, kao nekom utvrenom pravu, nego samo za sluaj kad bi dolo do rastave pa bi se otputena ena preudala. Ako bi je drugi mu otpustio ili umre, njoj se zabranjuje da se vraa prvom muu. Tek stih 4. iznosi sadrinu ovog propisa.- Rei "pa se dogodi da mu ona ne bude po volji, to on nae na njoj togod runo (Bak. "sramotno" drugi prevodi "gadno".)." Ovaj izraz se nalazi u 1 Sam. 20,30. Is. 20,4. i uvek je u vezi sa neim sramnim. Ovaj izraz, kao razlog za razvod braka odavno je sporan. Hilelova kola je shvatila ovu re iroko, a amajeva kola veoma usko. Na preljubu ne moe se ovde misliti, jer za preljubu je ve odreena smrtna kazna. S druge strane dati raspusno pismo (odvajanje ene od mua) ne moe se dati bez opravdanih razloga. Ovaj obiaj da se daje raspusno pismo su Izrailjci svakako primili u Egiptu, gde je pismo ve ulo u sve odnose ivota. Zapovest da raniji mu ne moe uzeti enu koju je ovako otpustio, pa ak iako umre njen drugi mu, bila je mera protiv lakomislenog razdvajanja. Mojsije nije mogao sasvim da ukine ovaj ukorenjeni obiaj i to "zbog tvre njihovoga srca" (Mt. 19,8). I sama pomisao da mu vie ne moe imati enu, koju je otpustio kad se uda za drugog, primorae ga da se ne rastavlja tako lako. I sama ena e vie paziti da je mu ne otpusti, ili kad je ve otputena da se uva da se ne uda po drugi put, jer time gubi pravo na vraanje prvom muu. Zatim, pomisao da se ena udajom za drugoga oskvrnila, pomoi e joj da se toga uva. Mojsije naziva ovakav drugi brak oskrvnjenjem i time ga skoro izjednauje sa preljubom, to je sam Hristos najzad potpuno objasnio u svom tumaenju Bojeg zakona, u besedi na gori (v. Mt.5,32). Ali, kad je drugi brak rastavljenog moralno oskrvljenje, onda sasvim prirodno ena ne sme posle smrti drugog mua udati se za prvog, jer se oskrvljenje ponavlja i poveava, koje je ve prouzrokovano ponovnom udajom. Ovakvo oskrvljenje je gad pred Gospodom, i ovakav greh pada na celu zemlju kao i kod rodoskrvljenja i protiv prirodnih

351

odnoaja. St. 5 iznosi propis, koji e povoljno uticati na uvrenju brane veze. Mu je godinu dana slobodan od vojske i drugih poslova. Razlog se daje: on treba da je slobodan u kui svojoj godinu dana, da se raduje sa enom koju je doveo. 32.RAZNE ZABRANE. (24,6-9) Niko ne sme traiti u zalogu runi rvanj, ni donji ni gornji kamen, tako da se ne moe raditi sa njime. rvanj pomou koga se priprema nasuni hleb, ivotno je pitanje; ko njega trai napada na ivot blinjega. - U st.7 se ponavlja zabrana iz Izl. 21,16 o krai ljudi. u st.8.9. podsea Mojsije Izrailja na propise o tekoj bolesti gubi i sluaj sa njegovom sestrom Marijom, opominjajui ih da se uvaju ovakvih pobuna. 33. OPOMENA DA SE NE TLAE SIROMANI (24, 10-15) Ovde se zabranjuje ulazak u kuu radi uzimanja nekih stvari u zalogu za dug; neka dunik iznese sam zalogu iz kue. Smisao je ovog propisa da se zajmodavcu onemogui da uzme iz kue dunikove neophodnu stvar za domainstvo. Ako je u zalozi ono na emu se spava (gornje odelo), treba da se vrati duniku do veera (v. Izl.22,26.27.)- Siromanim dnevniarima teba odmah dati platu. Oni se ne smeju tlaiti zadravanjem plate (v. Lev. 19,13). 34. OPOMENA DA SE NE INI NEPRAVDA (24,16-18/22/). Otac ne sme dsa pogine radi sina, ni sin radi oca, nego svako samo za svoj greh. Ova zapovest je bila potrebna zbog neopravdanog i pogreno shvaenog primenjivanja Boje pravde koja je spomenuta u Izl. 20,5. Mnogoboaki narodi (Persijanci, makedonci idr.) za povredu velianstva unitavali su celu porodicu krivca. Ovakvi kriminalni propisi nisu postojali u Izrailju, ali se moglo pogreno tumaiti, zato Mojsije i naglaava ovu zapovest.- St. 17.18. su samo ponavljanje Izl. 22, 20.21. i 23,9. a dodaje se, da se ni udoviino odelo ne sme uzeti u zalogu. St. 19-22. Opomena da se strancu, siroti i udovici ostavi pabirenje pri etvi njive, i branju loze i masline. (v. Lev. 19,9.10. i

352

23,22). Razlog ovome je dat u stihu 22, opominjanje na ropstvo u Egiptu. 35. PROPISI O TELESNIM KAZANAMA (25,1-4). Propis o ovim kaznama spomenut je kod optih propisa o pravednom suenju u meusobnoj raspravi. Ako se krivac osudi na batine, onda treba dsa izdri svoju kaznu pred sudijom, i ne sme mu se udariti vie od 40 batina. Kazna (broj batina) se odmerava prema krivici. Udarci su bili po leima batinom (v. Prie 10,13; 19,29; 26,3 itd.) Ovo je bio i egipatski nain kanjavanja. Na spomenicima se vidi kako krivci lee potrbuke na zemlji, noge i ruke su im uvrene, i oni odbijaju batine u prisustvu sudije. Vie od 40 batina nije se smelo dati, ne samo zbog zdravlja i opasnosti za sam ivot, nego i radi prezrenja ovakvih od svoje brae. Neki dovode broj 40 sa Post. 7,12. kao puna mera suda. Rabini su ovaj broj utvrdili na 40 manje 1 (v. 2 Kor. 11,24), iz straha da ne bi prestupili slovo zakona. Kazna se kasnije izvravala ne batinama nego biem od konih kajieva, pa se davao jedan udarac manje, da se naime ne bi dalo ak vie od 40 udaraca biem. St.4. iznosi jednu prirodnu i dobro poznatu poslovicu, koja se ne treba bukvalno razumeti, kao da se odnosi samo na vola koji vre, nego ima opti znaaj, kao to ju je ap. Pavle ve i primenio u 1 Kor.9,9 i 1 Tim. 5,18. u smislu da je svaki radnik dostojan svoje plate. 36. PROPISI O LEVIRATSKOM BRAKU. (25,1-12) Kada braa ive zajedno, i umre jedan od njih bez dece, onda ena umrloga ne treba da se uda za drugoga (izvan porodice), nego brat umrloga u kui treba da je uzme, da joj uini "deversku dunost". Ova dunost se sastoji u tome da se brat oeni sa enom umrloga, i prvencu od ove ene da bratovljevo ime. Time se ovo dete uvodi u rod umrloga i postaje naslednik njegovog imanja. Ovim se spreavao nestanak jednog imena (porodice) iz Izrailja. Ako bi umrli imao ensko dete, onda bi ono nastavilo ovo ime prema Broj. 24,7 idr. Propisi o leviratskom (deverskom) braku primenjuju se i onda, kada braa ive zajedno (u jednom mestu, ne mora u jednoj kui) i umrli nije imao dece. Ovaj obiaj deverskog braka, nalazi se i kod drugih naroda, a

353

kod Izrailjaca je vrlo starog porekla (v. Post. 38,8 idr.). Ovaj obiaj nije ukinut nego je jo uzdignut. U njemu se otkriva patrijarsima dato obeanje o o dranju i mnoenju njihovog imena i semena. Iza ovoga se jasno vidi da se Avramovo obeanje njegovom semenu odnosi ne samo na telesno raanje dece, nego i na duhovnom podizanju i mnoenju ovog imena, kojima su data tako divna obeanja.- Mojsije, ovde upotrebljava zapovedni oblik, ako bi se ivi brat protivio, da uzme snahu, snaha treba u tom sluaju da ode na gradska vrata stareinama, i onda da svome deveru, pljune u lice i izuje mu cipele, i rekne mu :"Tako valja da bude oveku koji nee da zida kue brata svojega." Izuvanje obue je bila stara simbolika radnja u Izrailju kojom se neka radnja potvrivala (v. Ruta 4,7). Ovaj se obiaj moe tako razumeti, to se gaenjem po zemlji ili predmetu,koji je u pitanju, uzima predmet u svojinu. Stojanjem obuom na predmetu potvrdilo se da on pripada toj linosti koja stoji na njemu. Nasuprot ovome obiaju, izuvanje i predavanje obue je simbol naputanje svog poloaja i svojine. Ali, ovaj obiaj je bio pogrdan, kad je snaha deveru u prisutnosti stareina (javno) skidala obuu. Time se otkrivao njegov lo odnos prema preminulome bratui oinskom domu. Ovaj se sram poveavao i pljuvanjem u lice. Uz to, dom ovakvog oveka dobija pogrdno ime: "Dom bosoga" ("dom izuvenoga"). Izrailjci su ili bosi samo u vreme neke alosti tekom ponienom stanju (Is. 20, 2.3. Mih. 1,8.) Ako dever primi na sebe ovaj sram, onda je osloboen od svoje deverske dunosti. Ovim propisima deverski brak je bio samo dunost iz ljubavi prema bratu, a ne zapovest, ije neispunjenje povlai kaznu. Brak sa bratovljevom enom, ako je on ostavio sina ili dece, zabranjen je bio zbog povrede bratskih rodbinskih odnosa. Da ene ne bi stekle veliku samostalnost i slobodu prema mukarcima, zbog propisa o osramoenju devera kad nee da stupi u deverski brak, ovde se dodaje propis (st. 11. 12.) za sluaj velike slobode ene prema mukarcu. Ako u svai i tui ena pritekne u pomo muu, i da bi savladala suparnika uhvati ga za monice, treba da joj se odsee ruka. 37.ZABRANE LANE MERE ZA TEINU (25,13-19). Zatim, Mojsije prelazi na dunost potenog i pravinog merenja u trgovini i raznim poslovima (v. Lev. 19,35.36). Ovde je re o tome da se nema dva kamena tega, vei za kupovanje i manji za

354

prodavanje. Pred Gospodom je gad koji god meri lano i nepoteno. St. 17-19. Iako Izrailj treba da ljubi svoje blinje i strance, ipak ta ljubav se ne sme pretvoriti u slabost prema otvorenom nepotenju, bezbonosti i nepravdi. Da bi narodu ovo dobro utisnuo u svest, na zavretku svoga govora o zakonu i raznim propisima, Mojsije podsea na lukavo neprijateljstvo i nepravde Amaliana prema Izrailju kad su prolazili pored njih po izlasku iz Egipta (up. Izl. 17,9-16). Oni su muki pobili sve iznemogle i nisu se Boga bojali. Zato treba Amaliani da budu istrebljeni, ak i njihov spomen pod nebom. 38. MOLITVA I ZAHVALNOST PRI PRINOENJU PRVINA I DESETAKA (26,1-19). Posle iznoenja zapovesti i drugih propisa, Mojsije na kraju spominje i propise o darovanjima, o prvinama i drugome desetku. St. 1-11. Od prvina proizvoda zemlje treba svaki Izrailjac da uzme jedan deo u kotaricu i da odnese u svetinju i tamo da sa ovim reima preda sveteniku: "Priznajem danas pred Gospodom Bogom tvojim da sam uao u zemlju za koju se Gospod zakleo ocima naim da e nam je dati". Svetenik treba da uzme kotaricu i da je stavi pred oltar. Rei: "Priznajem danas pred Gospodom Bogom" je stvarno priznanje injenice izraeno prinaanjem prvina, koje su dokaz posedovanja zemlje, koju je Gospod obeao. Ovo priznanje se ima da proprati molitvom u trenutku pruanja kotarice sveteniku. U molitvi se iznosi boanska milost, izbavljanje Izrailja i uvoenje u Hanan."Otac moj koji je bio siromani Armejac (Sirin)". Ovde je re o Jakovu, kao o Izrailju, ocu 12 plemena, koji je siao u Egipat, on je nazvan "Aramejac" jer je tamo dobio ene i decu (up. Os. 12,13). Rauna se da je s njime polo u Egipat 70 lanova porodice (Post. 46,27). Dalje u molitvi se spominje vraanje u obeanu zemlju. Zatim, treba da se raduju pred Gospodom obedom pred Gospodom. Ovo se inilo svakako za vreme jednog od tri praznika kada se dolazilo u mesto svetinje. St. 12-15. I davanje desetaka treba da se osveti molitvom. Istina ovde je samo re o tzv. "drugom desetku", koji se davao svake tree godine. Ovaj se desetak svake tree godine upotrebljavao po gradovima u zemlji za siromane, Levite i doljake. (up. 14,28). Ova se molitva nije izricala u svetinji po odreenoj formi, nego "pred Gospodom Bogom" (up. 27,7), koji "iz svetoga svojega stana sa neba" gleda i daje svoj blagoslov. "Odvojih iz doma svojega to je sveto" tj. Bogu posveeno, to Gospodu i njegovim slugama pripada. Dalje

355

treba da se iznese u molitvi, da nije jeo od ovog vremena nevolje ili alosti, da ga nije upotrebio za neto drugo i nekim dodirom uinio ovaj dar neistim, ili dao na mrtvaca (ovo se odnosi svakako na obiaj da se ivotne namirnice donose na grob, v. Jer. 16,7 Os. 9,4). Kua gde se nalazio mrtvac bila je sa svim ukuanima neista, zato od ovoga desetka se nije smelo nita uneti u takvu kuu. Jevrejski obiaj da se sa mrtvacima stavljaju ivotne namirnice je kasnije dato i ovde se ne misli na taj sluaj. St. 16-19. Na kraju svoga govora iznosi Mojsije jo jednom sadrinu ovoga govora sa snanom opomenom, da Izrailj treba da se dri svom duom svojom i svim srcem Bojih zapovesti, da bi On mogao blagosloviti i proslaviti taj narod. Ovde se nalaze dva vana momenta: sluanje i prihvatanje u ivotu Bojeg zakona od strane Izrailja i potvrenje obeanja da e oni biti Njegov osobiti narod, koji e premaiti sve narode. Gospod eli da im bude Bog. III. T R E I M O J S I J E V G O V O R (OBNAVLJANJE ZAVETA) Ponavljanje 27, 1-30, 20. Izrailj se jo nalazi u Moavskoj zemlji, s one strane Jordana. U ovom svom govoru Mojsije iznosi obnavljanje zaveta nainjenog na brdu Horivu. On poinje sa naredbom, da se po prelasku preko Jordana Boji zakon sveano oznai i utvrdi u obeanoj zemlji. Posle ovoga dolazi iscrpno izricanje blagoslova i prokletstva, koje e biti nad narodom prema njegovom stavu ka zakonu. Na kraju Mojsije postavlja ceo narod sveanim govorom pred Gospoda, i jo jedan put ih podsea na blagoslov ili prokletstvo, sa opomenom da izaberu blagoslov i ivot. 1. PODIZANJE KAMENJA SA PISANIM ZAKONOM U HANAANSKOJ ZEMLJI (27,1-26). Ovde treba razlikovati dva nareenja: 1./ Ust. 1-8, nareuje se da se po ulasku u Hanaan podignu kreom namazani kameni na brdu Evalu i na njemu napie zakon i jo oltar da naine rtvenik samo od kamena i napiu zakon na njemu, i na tome rtveniku prinesu razne rtve. 2./U st. 11-26. nareuje se da se na brdu Garizimu i Evalu objavi blagoslov i prokletstvo. Ova dva nareenja su vezana meusobno istom sadrinom; objavljivanjem zakona. Izvoenje ovih

356

naredaba izvetava se u I.Nav. 8,30-35. Sve ove radnje imale su simboliki znaaj. Ono je oznaavalo priznanje i pokornost Gospodnjem zakonu; stvarnu manifestaciju koja pokazuje da Izrailj prihvata Boji zakon kao pravilnik svoga ivota i rada u obeanoj zemlji. St. 1-10. Zahtev, da se dri ceo zakon, jasno pokazuje cilj pisanja zakona na kamenu, koji su se trebali da podignu u Hananu. Ovo je bio javni i ivi svedok Izrailjevog prihvatanja zakona. Ovu zapovest je Mojsije dao sa stareinama, jer se ono po njegovoj smrti, treba da postaraju za njegovo izvrenje. U st.9. spominju se i svetenici jer su oni imali nadzor nad izvrenjem zakona. St.2.3. sadri naredbu u optim potezima a st. 4-8. njeno izvoenje. Podignuto kamenje treba namazati kreom i na njemu napisati rei zakona. Ovo je bilo vie radi oppomene novom pokolenju u obeanoj zemlji nego spomenik. - Na kamenju su bile napisane samo "zapovesti i uredbe" (st.10), a ne celokupno Mojsijevo Petoknjije. Svakako da nisu napisani svih 613 propisa (prema jevr. raunanju), nego samo vanije, kao opomene. "Kamenje" je trebalo da budu veliki blokovi, a broj ne znamo koliki je bio. Mesto podizanja kamenja je odreeno, to je brdo Eval, odakle se izricalo prokletstvo za neispunjenje zakona. (Isto ovako treba razumeti i stavljanje knjige zakona pokraj zavetnog kovega, kao "svedoanstvo protiv Izrailja" /31,26/.). Ali nainjeni rtvenik je ve podseao glavnu rtvu za oienje greha, a jedenje i veseljenje pred Gospodom predstavlja zajednicu sa Gospodom i spasenje. St. 11-26. Sa sveanim podizanjem kamenja sa zakonom, Izrailj ima da uje i blagoslov i prokletstvo, koje oni treba da sami sveano izreknu u obeanoj zemlji, prvi na brdu Garizimu a drugi na brdu Evalu. est plemena treba da su radi ovoga na Garizimu, a est na Evalu. Blagoslov e izrei plemena od Jakovljevih sinova iz zakonitih Jakovljevih brakova: Simeon, lLevi, Juda, Isahar, Josif i Venijamin a prokletstvo: Ruvim, sa Gadom i Asirom, sinovima od Lijine slukinje Silpe i Zavulon, sa Danom i Neftalinom, sinovima Rahiljine sluavke Vilhe. Da bi se dobio podjednak deo plemena (6,6) od osam zakonitih sinova morala su se uzeti dva (Ruvim i Zavulon) za izricanje prokletstva. Izbor je pao na Ruvima zato to je uprljao svoje prvenatvo rodoskrvljenjem (Post. 49,4) i Zavulon najmlai Lijin sin. Leviti (tj. Levitski svetenici kao uvari i uitelji zakona (I. Nav. 8,33) treba glasno da izgovore pojedine izreke blagoslova i prokletstva, okrenuti prema plemenima, na koje se i odnose ove izreke, a svi mukarci treba da odgovore: "Amin" ime sve to primaju na sebe.

357

Leviti treba da se posta ve izmeu dva brda (I.Nav. 8,33) pored kovega od zaveta i odande da izriu blagoslov i prokletstvo. - Od st. 15,26 slede 12 prokletstava, prema broju Izrailjevih plemena. Prvo se odnosi na tajno idolopoklonstvo (2. zap.); drugo na nepotovanje i sramoenje roditelja (5. zap.); tree na pomeranje mea (19,24); etvrto na zavoenje slepih (Lev. 19,14); peto na izvrtanje pravdi siroti i udovici (24,17); esto, na rodoskrvljenje sa materom (23,1. Lev. 18,8); sedmo, na skotolotvo (Lev. 18,23); osmo i deveto, na rodoskrvljenje sa sestrom po ocu ili materi (lev 18,9.17); deseto, na potajno ubistvo (Izl. 20,13. Broj. 35,16 i d.). jedanaesto, ubistvo iz koristoljublja (up. Izl. 23,7.8.); dvanaesto, na one koji ne prihvate ove rei. Iz ovog poslednjeg prokletstva vidi se da su ranija samo primeri radi nabrajanja. Ovim poslednjim obuhvaeni su svi koji ne dre Boji zakon. Svaki svesni prestup zakona, navlai na grenike Boje prokletstvo, od koga nas moe osloboditi samo Onaj koji je za nas postao prokletstvo (kletva; Gal. 3,10.13.). Blagoslovi e doi ako se sve ovo ne ini, nego dre zapovesti Boje. 2. BLAGOSLOVI I PROKLETSTVO (28,1-68) Da bi istakao znaaj blagoslova, izreenog na Garizimu i prokletstvo izreeno na Evalu stavio celom narodu na srce, Mojsije je odrao jedan dugaak govor o blagoslovu za vernost prema zakonu Bojem i prokletstvo zbog prestupanja. On je tu izneo obeanja i kazne zbog dranja ili ne dranja zakona (v. Izl. 23,20-33. Lev. 26), sve sjedinio i razvio. 1.Blagoslovi. St. 1-14. Ako Izrailj poslua glas svoga Gospoda, Bog ega uzvisiti nad svim narodima na zemlji. Ovo je ustvari razvijanje obeanja iz 26,19. Jedini uslov za blagoslov je poslunost prema Bojoj rei i dranje Njegovog zakona. Ovo Mojsije neprestano ponavlja. St. 3-6. Ovde se iznosi estostruko ponavljanje punine Bojeg blagoslova u svakodnevnom ivotu. Izrailj e biti blagosloven u gradu i u polju svugde gde se kree; plod utrobe, zemlje i stoke, sve to raa i proizvodi, kotarice i nave, gde se plodovi uvaju i hleb mesi svaki dan i najzad sva poduzimanja naroda (up. Broj.27,17). St. 7-14. Ovde se opisuju dejstva blagoslova na sve okolnosti naroda: na poloaj Izrailja prema neprijatelju; pri privreivanju i radu; njegov poloaj prema svim narodima na zemlji. Bog je pozvao Izrailja da mu postane sveti narod kad je sa njim sklopio zavet (v. Izl.19,5.6.),

358

na ta se ukazuje reima: "kao to ti se zakleo" gde se misli na obeanja data patrijarsima ( up. Post. 22,16.17.), koje e Gospod da ostvari. Tada bi se svetost i slava Izrailja pojavila pred svim drugim narodima koji bi tada videli "da se ime Gospodnje priziva na tebe (Izrailja)". Gospodnje ime to je ustvari otkrivenje njegovog bia. Ovo se obeanje jo nije do tada ispunilo u svojoj punini. Iz Mojsijevih rei " ako uzdri zapovesti Gospoda Boga svojega i uzide putevima njegovim" vidi se da on ovo eli jer je poznavao ovaj narod kao nepokoran. On im to nije objavio kao neko Boje obeanje za budunost. U st. 11 i 12. vraa se Mojsije na telesne blagoslove i dalje ih razvija. Gospod e ih blagosloviti u izobilju. Bog e otvoriti svoju riznicu, nebo i dati im tako potrebnu kiu na vreme, da e "delo ruku" njihovih (zemljoradnje) cvetati, tako da mogu i drugima davati na zajam. Izrailj e neprestano napredovati u bogatsvu, moi i ugledu. Najzad se Mojsije vraa na uslov i jo jedanput ga naglaava na kraju "ako uzaslua zapovesti Gospoda Boga svojega" i "ne odstupi ni od jedne rei, koju vam danas zapovedam". 2.Prokletstva. St. 15-19. Ona su nabrojana u sluaju da Izrailj ne poslua glas Gospoda Boga i ne dri njegove zapovesti. Posle objavljivanja svih prokletstava (27,15-26) koja e doi na narod ako ne poslua, nabrajaju se u st.1319 estostruka prokletstva (nasuprot estostrukom blagoslovu ako bi narod posluao v. st.3-6), u svakidanjem ivotu. 3.Pretnje tekim kaznama. St. 20-68. Od st. 20-68. iznose se pet pretnji, koje e se ostvariti kao kazna za neposlunost. One se nee sve odjednom izliti na narod, nego prema njihovome stavu. Prva pretnja (st. 20-26). Ovde se pomenute pretnje objavljuju u raznim oblicima. Gospod e poslati zlo i pogibao za sve to bude radio narod dok se ne zastre i propadne zbog svojih zlih dela. Najpre se pominju sedam raznih bolesti ( broj sedam kao znak Bojih dela). Kao prva spominje se zarazna bolest kuga (pomor) koja e ih istrebiti u obeanoj zemlji; dalje suica - groznica, zapaljenje mozga, ma, sua i medljika setve. Zatim strana sua, bez kapi kie odozgo. Mesto kie padae prah i pepeo. Pri velikoj vruini u Palestini se vazduh esto napuni prahom i peskom i onda poinje iroko, tako da vazduh lii vrevi koja dolazi na vrata iz pei. Dalje se iznose porazi u ratovima. Izrailj e biti kao lopta koja e se bacati meu sva carstva na zemlji ("potucati po svim carstvima"); on e se stalno pokretati tamo amo. Mrtva tela e biti hrana pticama i zverima, to je bila najvea sramota

359

za mrtvaca. Ovo su proroci esto pretili bezbonicima (v. Jer.7,33; 16,4; 1.Car.14,11. i dr.) Narod e tako biti istrebljen da nee biti "ko da ih (ptice i zveri) poplai". Druga pretnja (st.27-34). Nastavlja se dalje Boje pohoenje telesnim i duevnim bolestima i potiskivanjem i pljakanjem od neprijatelja. Preti se sa etiri neizleivih telesnih bolesti: Misirskim pritem (Izl.9,9), jednom naroitom vrstom gube - elafantiazis ( sa ovom boleu su bili kanjeni Filisteji; v. 1.Sam. 5,12). Zatim dolazi: ludilo, duhovno slepilo i poremeenje, tri psihike patnje, tako da e pipati i tapkati kao slepac po mraku, jer nee nai pravoga puta i cilja. Dakle nee imati materijalnog i duhovnog napretka celog svog ivota. Uz to e stizati druge nesree, pljakanje od strane neprijatelja. ena, kua, vinograd, stoka i dr. uzee im se a sinovi i keri odvodie se u ropstvo pred njihovim oima, a nee biti niotkud pomoi. U st. 33.34. zavrava se ova pretnja ponavljanjem, da e sav rod zemlje i njihova trud pojesti drugi narodi, a oni e poludeti gledajui ono to se zbiva. Trea pretnja (st. 35-46). Mojsije se najpre vraa na ve izreenu pretnju u st. 27 da bi ovu patnju izneo sa jedne nove strane; kao znak prekidanje zaveta sa Izrailjem od strane Gospoda. Gospod e udariti narod zlim neizleivim misirskim pritevima po kolenu i cevanicama, od stopala do lobanje. To je bila guba kolena, koja se stalno iri, mada ova bolest obino ne zahvata gornji deo tela. Guba iskljuuje narod iz zajednice sa Gospodom. Dalje, Gospod e narod i njihovog cara odvesti u tuu zemlju, i tamo e morati da slue njihovim drvenim i kamenim bogovima, i bie za udo, pripovest i potsmeh narodima gde budu. Prokletstvo e biti i na zemlji, skakavci e sve pojesti, vinograd e pojesti crvi a masline e otpasti. Raae sinove i keri, a oni e morati ii u ropstvo. Bube e izjesti voe. U orginalu stoje retorki "zujanje i utanje", svakako se misli na skakavce i na bube. Izrailjci e zbog svega ovoga sve vie siromaiti i dublje padati, dok e se neprijatelji u njihovoj sredini podizati. Stranac e biti glava a Izrailjac rep (na suprot st. 12.13.). U st. 45.46. vraa se Mojsije u govoru na poetak sa stranom pretnjom, "I ovo prokletstvo e biti znak i udo na tebe i na semenu tvojemu do veka." " Znak i udo (uenje)" je bez sumnje natprirodno Boje meanje i kanjavanje. Mada e tako biti nad mnogim pokolenjima ne znai da je Bog odbacio Izrailjski narod, nego ako se obrate i vrate bie (ostatak) spaseni. To e biti onda sveto seme Gospodu. (up. Is.10,22; 6,13; Rim.9,27. 11,50, koje Bog nee odbaciti. etvrta pretnja (st. 47-57). Iz ljubavi prema svom narodu Mojsije ih

360

upozorava da e sve to nastupiti kao Boji gnev, jer Izrailj nije sluio Gospoda. On ide i dalje i iznosi strahotu predaje Izrailja neznabocima i njihove patnje pod neprijateljima. Zato to nisu veselim srcem sluili Gospodu u slobodi, sluie neprijatelju u gladi i ei, golotinji i oskudici. Gvozdeni jaram ropstva e im se metnuti na vrat. Gospod e dovesti iz daleka varvarski i bezduan narod, koji nee imati milosti. On e doi iz daleka "kao orao" koji se mono ustremljuje na svoju rtvu. Jezika njihovog nee znati, da bi ublaili njihovu surovost. On nee tedeti starice i decu. Ovaj opis je slian haldejskom narodu (v. Avak.1,6 i d. Jer.48,40; 49,22. Jez.17,3.7.), koji je predstavljen kao orao ali ove rei odnose se i na druge svetske sile, koa Asirce, Vavilonce, Rimljane, koji su proirivali svoju vlast i nad Palestinom. Slino opisuje Isaija Asirce (Is.5,26; 28,11) narod sa nepoznatim jezikom kao i surovost miana (Is.13,17.18) mislei svakako na ovo mesto (st. 50) u Mojsijevom govoru. Ovi narodi e pojesti stoku i odneti sve zemaljske proizvode, a njima nee nita ostaviti, i onda e pasti svi utvreni zidovi. I tada e biti takva glad i nevolja, da e jesti meso svoje dece. U st.54-57 opisuje se opirnije ova grozna glad i nevolja izrailjskog naroda. Najmeki i najneniji bie nemilosrdni prema bratu, eni koju ljubi i preostaloj deci. Oni nee dati meso svoje dece drugima, jer sami nee imati ta da jedu za vreme opsade. Najnenija ena, koja ni nogom nije hodala, nego je noena na nosilima ili sedela na magarcu bie nemilosrdna prema voljenom muu pa ak i prema svome porodu za vreme opsade. Peta pretnja (st. 58-68). Ove uasne patnje jo nisu pri kraju. Puna mera prokletstva mora da se ispuni prema otpalom Izrailju, zbog neposlunosti i nepotovanja Gospodnjega imena. Mojsije sada kae: "Ako ne dri i ne vri sve rei ovoga zakona". Mojsije ovde nije mislio samo na ovu knjigu, nego na celo Petoknjije. Ovo izlazi najpre iz st. 60.61. U Izlasku se spominju zle egipatske bolesti pri emu se misli na zla koja su pogodila Egipane. Dalje, Mojsije svakako ne bi zahtevao da narod dri zakone samo Ponavjanja, jer ova knjiga ne sadri sve osnovne zakone zaveta i zato i nije samostalna knjiga zakona. Dranje svih zapovesti zakona mora da se pokae u potovanju "Gospodnjeg imena". Gde to nedostaje, dranje zapovesti je samo spoljna farisejska pobonost, to se ne moe smatrati dranjem zakona. Ali predmet strahopotovanja ne sme da bude Bog prema ljudskoj predstavi boanskog bia i njegove vladavine nego "slavno i strano ime Gospoda Boga". (st.58). Ako Izrailj to ne ini onda e Gospod njega i njegovo seme pohoditi raznim zlima,

361

bolestima, egipatskim pomorima koja nisu jo ni napisana u knjizi zakona. Ovim zlima bie skoro istrebljeni, i malo e ih ostati, dok ih je bilo ranije kao "zvezda nebeskih". Nain izraavanja koji je Mojsije upotrebio u st. 63, naime, da e se Bog radovati za zlo kao nekad za dobro, koje je uinio Izrailju, bio je ovde potreban, da bi im razbio svako prevarljivo poverenje u Boje milosre. Oni koji Boju dobrotu i trpeljivost zloupotrebljavaju i preziru ne mogu se nadati milosti. - Oni koji nee biti uniteni, bie istrgnuti iz zemlje obeanja i rasejani meu sve narode sveta. Tamo e morati da slue drvenim i kamenim bogovima. Meu tim narodima Izrailj nee nigda imati mira i odmora. Nee imati mesta gde se njegovo telo moe da odmori tj. bie bez otadbine. Nee nikada imati duhovnog i duevnog mira (up.Lev.26,36 i d.) "I ivot e tvoj biti kao da visi prema tebi" tj. pretie svakog trenutka da se otkine. Dakle, oni e biti stalno u opasnosti; stalno e biti u brizi i strahu, ta e doneti dan a ta no. "I vratie te Gospod u Misir na laama". Na kraju Mojsije iznosi ono najgore: povratak u Egipat, u sramno ropstvo. Kad izlaz predstavlja roenje Bojeg naroda, povratak svakako predstavlja propast i smrt. "Lae" izgleda oznauju nain, kod koga nema mogunosti da se pobegne. - Bog im je obeao ako ostanu verni Gospodu, da nee vie videti ovaj put tj. ropstvo niti biti potrebno osloboenje. Ali ako odu u ropstvo niko ih ni kupiti nee kao robove. Ovo pokazuje samo spoljni izraz preziranja, a ne kao to neki misle da se odnosi na 17.000 Jevreja odvedenih pod Titom na teke radove u Egiptu i na prodaju mnogobrojnog roblja na Rahiljinom grobu pod Hadrijanom. Ovo prokletstvo se ispunjavalo prvo u Egiptu za vreme Rimljana a zatim i u srednjem veku a ispunjava se i u nae doba. 3. OBNAVLAJNJE ZAVETA (29,1-30,20) u 29,1 objavljuje se Mojsijev govor (pogl. 29,30) kao "rei (govor) zaveta, koji Gospod zapovedi Mojsiju da uini sa sinovima Izrailjevim, u zemlji Moavskoj, osim zaveta koji je uinio sa njime na Horivu". On se sastoji, prema 29,9 id. u sveanome pozivanju celog naroda da uini zavet, koji Gospod sada zakljuuje sa njima. Ovo je ustvari onaj isti zavet, koji je uinjen na Sinaju, samo se razlikuje u pogledu zahteva da se odri. Ponavljanje pokropljenja naroda sa krvi rtve nije bilo potrebno, jer onaj zavet i nije bio ukinut sa Boje strane, nego je jo vaio. St.(28). Izrailj je video sva Boja dela u Egiptu, ali im nije dao

362

razum da shvate, oi da vide i ui da uju do ovoga dana. Oni nisu to ni traili, pa im Gospod zati nije ni otkrio. St. 9-15. Mojsije poziva narod da ponovo uini zavet sa Gospodom, zavet srca a ne rei. "Danas", kada se pred njih iznosi zavetni zakon, stoji ceo narod pred Gospodom, Svi mukarci ene i deca, pa i doljaci. (Madijanci prikljueni sa Jakovom, Broj. 10,29) i sluge. Oni sada treba da pristanu, da uu u ovaj zavet, koji treba da se zakljui zakletvom, kao potvrdom zaveta (up. Post.26,28). Tada e ih Gospod, od danas, postaviti za svoj narod i On e im biti Bog, kao to se zakleo njihovim ocima. Mojsije napominje, da se ovaj zavet ini ne samo sa prisutnima nego i sa potomcima prisutnih. st. 16-29. Kao najvanije to je Mojsije hteo da podvue, kada su Izrailjci obnovili zavet sa Gospodom, jeste teke posledice prekraja zaveta i otpada od Gospoda. On im skree panju na drvene i kamene bogove, koje su oni upoznali u Egiptu i kod naroda kroz koje su prolazili na putu za Hanan. Neka se uvek toga seaju da niko od njih ne bi pao u idolopoklonstvo. Rei "neka ne bude meu vama korena na kome bi rastao otrov ili pelen" (st.18), su slikovito predstavljanje stranih i pogibeljnih posledica, koje donosi sa sobom idolopoklonstvo (up. Jevr.12,15.16) smisao ovih rei objanjava se donekle u st. 19 to e neko moda rei u sebi: "Imau mir svoj pa i iao za udnjama srca svoga." (Bak.) Rei "pa i da dodam pijanstvo ei" se razliito tumae. Ovo je bio narodni nain izraavanja, neka vrsta izreke, a znai svakako: makar svi propali i oni koji ovaj pelen piju i oni koji za njim ude. Ali Gospod nee oprostiti onima koji ovako misle, nego e se njegov gnev raspaliti nad njima i na njih e doi prokletstva napisana u ovoj knjizi. - Mojsije je zabrinut za itavo pokolenje ovoga naroda, iji vei deo naginje idolopoklonstvu. Postoji opasnost istrebljavanja itavih pokolenja i opustoenja zemlje od dalekih naroda (up. Lev. 26,31.32) Ti narodi kada prodru u obeanu zemlju pitae se, kad vide ovu zemlju, otkuda dolazi ovo opustoenje, i dobie odgovor: "Gospod zatre u gnjevu svome...jer napustie zavet Gospoda Boga otaca svojih". Izraz "zemlju ovu opaljenu sumporom i solju" je slikoviti opis osobina Mrtvog mora i njegove okoline pa nastavlja: "kao gde je propao Sodom i Gomor..." Ovde je re o bogatoj Sidimskoj dolini i njenim gradovima, koja je bila kao raj. Na pitanje: zato uini ovo Gospod daje se odgovor u st.25-28. Najzad u st.29 daje se izraz duboke pobonosti, predaje i opomene, da se ono to je Gospod nama objavio treba da se dri. Objavljeno ili javno je Boji zakon sa njegovim obeanjima i pretnjama, a tajno ili ne objavljeno je svakako

363

ono to e sam Gospod uiniti u budunosti, kad bude potrebno radi dovrenja njegovog dela. St. 30. 1-10. odbacivanje Izrailja i njegovo rasejavanje meu narodima kao i blagoslov ostatku meu njima nije kraj. Ako se obrate i budu posluni, Bog e ih ponovo prikupiti. Oni e se ponovo prikupiti u obeanoj zemlji pa ma koliko daleko bili. Ovo se proroanstvo ne odnosi na prikupljanje Izrailja kada se obrate Hristu, niti da e tada Jevreji biti odvedeni u Palestinu. To potvruju i rei: "I mnoie te vema nego oce tvoje". (st. 5) Ovde se misli pre svega na asirsko i vavilonsko ropstvo, kad su se vratili u obeanu zemlju i njihov broj za vreme Solomuna bio znatno vei. Ako se Izrailj zaista ponizi pred Gospodom i obrati se, Gospod e im uzeti kameno srce i dati im mesno srce i nov duh, da bi Ga stvarno upoznali i drali njegove zapovesti. Ove se obeanje trebalo postepeno da ispuni. Poetak je bio osloboenje od vavilonskog ropstva, a jo u veoj meri Hristov dolazak na zemlju. Otada ovo se obeanje odnosi i na svako pojedino dete Avramovo, koje je prilo Hristu, i sve e se vie ostvarivati. A sve kletve pae tada na njihove neprijatelje (up. Post.12,3). Kad se Izrailj bude obratio, Gospod e ga bogato blagosloviti tj. ponovo e stupiti u zavet sa njima i oni e uivati blagoslov zaveta, a Gospod e im se radovati. St. 11-20. Ispunjenje svih ovih uslova nije nemogue i suvie teko. Bog je sve uinio da mogu drati njegove zapovesti. One nisu neshvatljive i daleko od njih da ih ne mogu dohvatiti, nego naprotiv sasvim blizu u njihovim ustima, i srcima i treba samo da ine. Greh je tako udaljio Boju re od ljudi da im je ona postala veoma teka i strana, skoro nemogua. Ovo e biti omogueno u svoj svojoj punini tek propovedanjem evanelja o Bojoj milosti i pravdanju verom (up.Rim.10,5-10) - U st. 15-20 obuhvata Mojsije sadrinu njegove propovedi o ivotu i smrti, blagoslovu i prokletstvu, koje im je izneo i sveano zaklinje narod na vernost prema Bogu i odravanju obnovljenog zaveta. B. POSLEDNJE MOJSIJEVE REI I SMRT Ponavljanje 31,1-34,12. Pored obnivljenja zaveta sa Gospodom imao je imao je Mojsije, pre smrti jo mnogo ta da uini. On je trebao sa vodstvo naroda, koji je bio pred obeanom zemljom preda svome nasledniku , Isusu Navinu. Sem toga trebao je da zavri knjigu zakona i da je preda svetenicima na uvanje. Gospod mu je zapovedio da nastavi pesmu kao svedoanstvo tvrdovratosti Izrailja i da ih naui toj pesmi. Osim

364

toga, ovaj Boji ovek izrie jo blagoslov nad Izrailjevim plemenima i oprata se sa njima. Najzad dolazi izvetaj o njegovoj smrti sa ime se zavrava knjiga zakona. I MOJSIJEVO OPRATANJE OD NARODA Ponavljanje 31,1-32,52. 1. POSLEDNJE MOJSIJEVE NAREDBE (31, 1-30.) Poslednje naredbe, koje je Mojsije dao pred svoju smrt po Bojoj zapovesti i potrebi odnose se na uvoenje Izrailjaca u obeanu zemlju i uvrenje njihove vernosti prema Bogu. St. 1-8. Mojsije stupa pred narod on im objanjava da ima 120 godina (up. Izlazak 7,7.) i da ne moe vie da radi za narod. On nemoe prema Bojoj odluci, da pree preko Jordana (up. Broj. 20,24). St. 2. nije u suprotnosti sa 34,7. gde se kae da nije izgubio vid i sluh. Ali Gospod e i dalje da vodi svoj narod u obeanu zemlju. On e im predati sve tamonje narode, ali oni moraju uiniti kako im je zapovedio tj. da ih istrebe (up. 7,2. i d. Broj. 33, 51. i d. Izl. 34,11. i d.) Mojsije zatim hrabri narod i novog vou Isusa Navina pred celim narodom. Isus Navin nije bio postavljen za vou naroda, nego je samo imao zadatak da odvede narod u obeanu zemlju i podeli im ovu zemlju. St. 9-13. Posle ovog govora predao je Mojsije zavetni zakon, (Toru) koji je pisao levitskom svetenstvu, koji su nosili koveg od zaveta, i svim stareinama naroda, sa zapoveu da ga svake sedme godine itaju pred celim narodom za vreme praznika (oprosne godine) (15,1.) (na praznik senica Lev. 23,34.). Stari jevrejski opisni nain: "I Mojsije napisa ovaj zakon, i dade ga svetenicima" ne znai da je Mojsije tada napisao i predao zakon, nego samo daje ve napisan zakon predao. To jasno izlazi iz st. 24-26. Sem toga Mojsije nije predao zakon samo svetenicima, da ga stave pokraj kovega, nego i "svim stareinama Izrailjevim", to je znailo samo to, da su i oni obavezni za redovno itanje zakona, kao pravilnika za njihovu veru i ivot. Nemora se tako razumeti da je Mojsije onog trenutka predao svetenicima zakon. Ko e proitati zakon nije bilo odreeno. To je svakako trebalo da budu svetenici ili stareine. Iz Nem. 8, 18. doznajemo da se u Jezdrino vreme zakon itao za vreme praznika senica svaki dan. Ovo itnje zakona odredio je Mojsije na praznik

365

senica svake subotne godine, ne zato to je on u poetku goodine, (kao neki manifest) nego svakako to ovo itanje ima vie unutranje veze sa praznikom senica. itanje zakona odmara duu i veseli srce (up. Ps.19,8-15.). Toga dana trebaju svi da se sakupe, ljudi, ene, i doljaci, da se ue potovati Boga, koji ih je uveo u obeanu zemlju. St. 14-23. Posle predaje slube Isusu Navinu i zakona svetenicima i stareinama, Gospod je pozvao Mojsisja i Isusa Navina u ator od sastanka, da bi im potvrdio novog vou. Gospod im se javio kao i obino u stubu od oblaka i pre nego to je potvrdio Isusa Navin, objavio je Mojsisju, da e Izrailjci, posle njegove smrti sluiti drugim bogovima i opet raskinuti zavet, i da e na njih zbog toga naii velike nevolje. On mu zatim nareuje da napie pesmu i da naui narod, da, kada doe otpad i stigne ih Boja kazna, bude ona svedok protiv njih. Ovo objavljivanje otpada u idolopoklonstvo i Boji gnjev zbog toga je razlog zapovesti u st. 19 i d. ovde se reaju pojedini trenuci i dogaaji budunosti, ali smisao im je sledei: posle tvoje smrti narod e otpasti i moj gnjev e se raspaliti na njih. Izraz "za tuim bogovima" znai, da u zemlji, koju je Gospod dao svome narodu, trebao bi samo Bog da se proslavi a ne da se klanjaju raznim bogovima naroda obeane zemlje. Prema st. 17. kazne e tano odgovarati grehu naroda. I onda e se narod pitati za uzrok tom zlu i mislie se da je to zbog naputanja svoga Boga, ali Gospod e i dalje drati sakriveno svoje lice jer nema pravog pokajanja. St.19. nastavlja "zato sad", kada je nastrupilo to je objavljeno u st. 16-18. "napiite ovu pesmu". Tu se ukazuje na pesmu iz pogl. 32. Mojsije i Isus Navin moraju da napiu ovu pesmu kao voe, a Mojsije kao pisac mora da ih naui, da "ta pesma bude svedok" na njih kada im bude dobro u obeanoj zemlji i budu otpali od Boga, koji im je toliko dobra inio. Zakon, pa obeanja blagoslova i proklestva su isto tako svedoci Izrailju, ali Gospod ipak daje jo i ovu pesmu kao jau opomenu i svedoenje. Gospod je znao da se ova pesma "nee zaboraviti niti e je nestati iz usta semena njihova". Pesma stvarno ide s kolena na koleno i oszvanja u uima potomaka iz samih njihovih usta, kao glas opomene. Bog dobro pozonaje svoj narod, njihove misli i ta e sve initi, unapred. Mojsije je uinio po Bojoj zapovesti. Najzad Gospod daje sada zapovest Isusu Navinu: "Budi slobodan i hrabar, jer e ti uvesti sinove Irailjeve u zemlju za koju sam im se zakleo i ja u biti stobom". St. 24-27. Sa postavljanjem Isusa Navina za vou, zavrena je Mojsijevea sluba. Po povratku iz atora od sastanka zavrio je Mojsije

366

pisanje u knjigu zakona i predao kjnigu Levitima, zapovedivi im da je stave pokraj kovega od zaveta, da tamo bude svedok na narodu, da se vidi njhova nepokornost i tvrdoglavstvo. "Leviti, koji noahu koveg zaveta Gospodnjeg," nisu bili obini Leviti nego levitski svetenici, kojima je bio poveren koveg od zaveta. Leviti Katovci nosili su koveg ali tek onda kada su ga svetenici dokbro uvili. Ovi svetenici su nosili koveg u svakoj sveanoj i znaajnoj prilici (I. Nav. 3,3. i d.; 4,9.10; 6,6.12; 8,33; 1. Car. 8,3.). Katovci nisu smeli ni beouge dodirnuti, iz ega jasno izlazi da su levitski svetenici dobili knjigu zaveta da bi je stavili pokraj kokvega. U kovegu su bile ploe zakona, a pored kovega knjiga zakona koja je bila kao neki zakonik i iscrpni komentar svih obrednih zakona koji su imali vezu za deset zapovesti, zato je i bila ova knjiga pokraj kovega kao neki svedok na narod, kao to je i Mojsijeva pesma svedok u ustima naroda jer je Gospod dobro poznavao i nepokornost i tvrdovratost svoga naroda. Uz ove rei (st. 26.27.) predao je Mojsije zavrenu knjigu zakona levitskim svetenicima mada se to izriito ne spominje, nego se samo kae: "Uzmite ovu knjigu zakona"... Bog je Mojsiju naredio da napie pesmu ali nije naredio da je stavi u Toru, kao njen sastavni deo, nego da ui narod, da bi ostala u ustima naroda. Mogue je da su to ulinili posle Mojsijeve smrti svetenici po nareenju Isusa Navina. St. 28-30. Odmah posle predaje knjige zakona naredio je Mojsije svim stareinama plemena, da dou sa ostalim voama u narodu, da im proitanapisanu pesmu jer su oni trebali da se staraju da narod naui ovu pesmu. 2. MOJSIJEVA PESMA (32,1-43). Ova pesma govori o nepromenljivoj vernosti Gospoda prema svom nevernom i tvrdovratom narodu. Pesma obuhvata itavu prolost i osvrt na budunost Izrailja, opisujui dobroinstva i blagoslove, koje mu je Gospod ukazao kao i njegovu nezahvalnost. Ona je puna poleta sa pogledima na sadanjosti budunost, kao kratko, slikovito, otro i ozbiljno svedoanstvo protiv neposlunog naroda u slavopoj Bogu sa kojim su uinili zavet. Sa druge strane ova pesma je u malome slika celog ivota i rada Mojsija, ovog velikog Bojeg oveka koji je imao ovu uzvienu slubu a koji je izrekao i Boju osudu nad ovim narodom. Miljenje, da je ova pesma potekla tek iz doba careva pojavilo se zbog nepoznavanja sutine proroanstva i pogrenog tumaenja istorijskog znaaja govora u slici.

367

Sve prestave, slike i rei, u ovoj pesmi, ukazuju na Mojsija kao pisca. Stil i osobine jezika su Mojsijevih slika o orlu st. 11. podsea na Izl. 19,4. opisivanje Boga kao stene u st. 4.15.18.30.31 i 37. podsea na Post. 49,24; slika ognja, koji se razgorio u Boojem gnjevu iz st. 22. i gori do najdubljeg podzemnog sveta, podsea nas na 4, 24,6,15. itd. St. 1-5. Od st. 1-3. poziva Mojsije nebo i zemlju da uju njegov govor, jer njegova nauka (govor) se tie celog sveta. Bog je sam svedok svog pravednog postupanja prema nevernom narodu, narokito kad bude otpao od svoga Boga. Mojsije poziva nebo i zelju za svedoka protiv otpadnikog naroda, Izrailja, kao i drugih naroda, da osveti krv svojih slugu (st. 43.), jer e se time otkriti na nebu i zemlji, Booja vernost i pravinost. Ovaj objavljeni govor je tako vaan da treba da padne na narod kao to kia i rosa padaju na travu i oivljavaju je. To isto treba ova pesma da uini na srcima sluaa. Mojsije hoe ne svoje nego Gospodnje ime da hvali i velia. "Stena" je Bog kao sigurno utoite i zatita. Ovo znaenje Boga je iz Mojsijevog doba, koje je kasnije prihvatio David. (2. Sam. 22,3.32. Ps. 18,2; 31,3.). Kao stena Gospod je "Bog veran", na koga se moemo osloniti i zidati u svakoj buri ivota. Nasuprot tome Izrailj je zlo i pokvareno postupao prema Njemu. "Ako se oni pokvarie, je li On zato kriv? Ne, njihovo je to nevaljalstvo; to je narod rava i pokvaren, nisu sinovi njegovi (Bak.) otpadnici, bezboni i nevaljali nisu Boja deca, nego mrlja na njima. St. 6-18. Nevaljalstvo ovog roda vidi se u tome, to su otpali od svog Tvorca i Oca, kome duguju postojanje ivot i blagostanje. Od st. 7-14. nabrajaju se Boja dobroinstva, a od st. 15-18. iznosi se nezahvalnost naroda. St. 6. jasno iznosi ludost otpadnikog naroda, koji je "Oca svoga", koji ga je stvorio i nainio (Mal. 2.10.), napustio, a On ih je "zadobio". Ova re oznaava osnivanje Izrailja kao narod, na temelju njihovog izbavljenja iz Faraonovae vlasti. - U st. 7. Mojsije dalje zahteva od naroda da se podsete ta im je sve uinio Gospod u prolosti. Oni treba kao mlae pokoljenje da pitaju svoje oeve i starce, oni e im izneti predanje, koje se tako uvalo u ono vreme u stihovima 8. i 9. nije re samo o podeli naroda za vreme zidanja vavilonske kule nego obuhvata celi period razvoja ljudske porodice, kao odvojenih plemena, i naroda, koja su se naselila u raznim zemljama. Postanje nas ui da je Bog raselio ljude po svoj zemlji za vreme zidanja vavilonske kule (Post. 11,9.), i da su se od Nojevih sinova namniili narodi (Post. 10,32.) tj. podeljeni narodi se obrazovali po Bojem planu raanja, mnoenja i irenja po zemlji. Sv. pismo ui

368

da je Bojim provienjem svaki narod dobio svoj deo. Tako je i Izrailj, prema broju svog naroda, dobio odgovarajuu zemlju u naslee. Ali Bog je izabrao upravo ovaj narod (koji treba da ivi u ovoj obeanoj zemlji - Hananu) za svoj narod. Bog je ovo uinio, jer je On Izrailja i pre njegovog postanka izabrao za svoj narod. Izrailj kao Boji narod i svojina, dobio je Gospodnje naslee. "Ue naslestva" tj. onaj izmereni komad zemlje, ovde se slikovito primenjuje na narod. Rei st. 10. se ne odnose samo na zakljuenje zavetana Sinaju, i oinsko staranje za svoj narod u pustinji, nego Mojsije potsea na najvee Boje dobroinstvo. Izrailj je bio u bespomonom stanju kad se Gospod smilovao na njega. On gaje premestio u bogatu zemlju Hanan. Celokupno opisivanje ovoga je slikovito prestavljeno. Izrailj se prikazuje kao ovek koji se odjednom naao u stranoj pustinji gde preti smrtna opasnost, ona re "nae ga" oznaava ljubav koja ide da trai to je izgubljeno. Ovde nije re o nalaenju Izrailja u arabijskoj pustinji, jer ih je sam Bog tamo vodio i titio, nego o nevoljama u Egiptu, gde su mogli propasti da ih Gospod nije pohodio i izveo. Zatim se iznosi putovanje, pouke i pruena zatita. Pod slikom orla (st. 11.) koji ui svoje mlade das lete, i brino ih titi od opasnosti, opisuje Mojsije Gospodnje staranje oko svog bespomonog naroda i pomaganje njegovom snanom razvijanju. Ova se slika, istina, na prvom mestu odnosi na zatitu i pomo za vreme putovanja Izrailja po pustinji, ali ne jedino na to. Ona se odnosi i na izvoenje naroda iz Egipta i na uvoenje u obeanu zemlju. Noenje na krilima Boanske ljubavi i moi najbolje se izrazilo u stubu od oblaka i ognja, ali ne samo na ovaj vidljivi znak boanske prisutnosti nego i u mnogo emu drugom. Gospod je verno vodio svoj narod, iako je Izrailj esto otpadao od njega (st. 12-14.). Tu njihovu nezahvalnost hoe Mojsije naroito da istakne oni su bili oobavezni da se dre Gospoda, koji ih je tako divno vodio i uvao, On je uzeo Hanan za njih, da im tamo bude dobro. Izraz "voae ga na visine zemaljske" je slika pobedonosnog osvajanja jedne zemlje. Ko ima visine jedne zemlje, taj je gospodar te zemlje. Iako ovde na prvom mestu re o Hananskoj zemlji ipak se ovde misli i na zemlju uopte. I Jakov je dobio obeanje da e jesti bogati rod zemaljski. "Med iz stene i ulje iz tvrdoga kamena", oznaavaju bogate proizvode iz neplodnih krajeva jer e Gospod tako blagosloviti zemlju, da e ak i stene i kamenje raati. injenica je das je Hanan veoma bogat u divljim rojevima pela, koje grade svoja saa u pukotinama stenja i maslinama, koja rastu na stenovitom tlu. Zatim, mleko maslo i pretelina od stoke kao i pencu i vino, krv od

369

groa sve je to bogati Boji blagoslov. ("Vino, krv od groa" /v. Post. 49,11./ je slatko ne prevrelo vino, sok od groa). Na ovo dobroinstvo Izrailj je svome Bogu odgovorio otpadom. (st. 15-18.). On se ugojio pa se poeo ritati. Da bi ukor pojaao, Mojsije ponavlja ovu misao u obliku neposrednog govora narodu:"ugojio si se, udebljao i zasalio" (Bak.) Ovo udebljanje dovelo je do naputanje Boga, stvoritelja i temelj (stenu) svoga spasenja. Posledica toga je moralo biti idolopoklonstvo, ("tui bogovi" sa kojima je Izrailj vodio duhovni blud. V. Jer. 2,25; 3,13.). Bog naziva idole "gadovima" jer su mu odvratni; i za njih se kriju avoli (demoni). "Bogovima, kojih nisu znali," znai koji se Izrailju niim nisu pokazali, nikakvo dobroinstvo i blagoslov doneli. "Novi, koji iz bliza dooe" tj. koje su oni nedavno primili od okolnih naroda, a koje njihovi oci nisu ni poznavali. Sa st. 18. vraa se Mojsije na misao iz st. 15. da bi jo jednom naglasio Boje dranje prema otpadnikom narodu. Da bi naroito istakao nezahvalnost naroda prema Bogu, kao Stvoritelju i steni spasenja, uzima Mojsije sliku roenja, kako se pokazala roditeljska ljubav Boga prema svom narodu. I tog Boga stvoritelja i roditelja oni su zabooravili i ostavili. St. 19-33. Zbog ovog nerazumnog otpada Gospod e teko pohoditi svoj narod. Ovo pohoenje nije unapred odreana kazna, nego samo posledica uinjenog otpada. to potvruje st. 19.:"kad to idolopoklonstvo vidje Gospod" - Dalje, st. 20-21. se iznosi Boja odluka koja je dvostruka, prvo negativna:uklanjanje svog lica tj. oduzimanje Boje milosti, to e biti sigurno njihov kraj. Dakle, njihov otpad e im doneti samo nesreu i propast. drugo pozitivno: pravo na odmazdu. Kako i u kolikoj meri e se primeniti oova odmazda zavisi od njihovog dranja. Gospod e njih "razdraiti" kao to su oni inili sa Njime, i to "na revnost onima koji nije narod", narodom ljutim razljutie ih time to e ne Izrailjskkom narodu dati preimustvo, uliniti im blagoslov i milost a Izrailja osramotiti. Samo se ovako moe razumeti Boji pojam odmazde, to potvruje i ap. Pavle u Rim. 10, 19., gde govori o Bojem prihvatanju neznaboaca za svoj narod. Primanje neznaboaca u zavet sa Bogom je u vezi sa odbacivanjem neposlunih Izrailjaca. Ovo je slika kojom se prikazuje celom svetu Boji sud nad svim pokvarenim i nevernim pokoljenjima. U st. 22-25. govori se o revnosti Bojoj koja se raslplamtila u plamen gnjeva ak do eola. Odluka koju je Gospod odluka koju je Gospod doneo za neverno pokoljenje odnosi de na ceo svet do najdubljega eola koji je suprotnostprema nebu, a koji unitava i rod zemlje. Svugde se raspalio ovaj plamen i zato utoite i spas moe da bude samo kod

370

ivoga Boga. "Plamen u nozdrvama Bojim je slika razgolelog gnjeva i revnosti. Ovaj plamen nije nita drugo do ivotna energija, Njegov dah koji se rasplamtio u Njegovim nozdrvama. U ovom smislu je Gospod razgoleli plamen u 4,24. koji e kazniti ne samo Izrailjski narod nego i sve narode u budunosti koji ovako ine. Gospod e na to nerazumo pokoljenje nagomilati zla, koje se prikazuje kao strele (st. 23.), glad, groznice, srane bolesti, zveri i zmijin otrov i uz to jo i nevolje rat, ma na bojnom polju a strah u kui kod bespomonih. prorok Jezekilj je od ovih zala uzeo samo 4 (Jez. 14,21.). - St. 26.27. hoe da kau, daje ovaj narod zasluio da bude uniten u orginalu: "razduvau ih" ali Gospod, radi svog imena nee da ih potpuno uniti. St. 20. nam iznosi razlog, zato Iizrailj ne zasluuje da bude poteen: "Jer je to narod koji se neda savetovati i ne uvia". Sada se Mojsije osea obaveznim da ovom nerazumnom narodu lino stavi na srce ove Boje rei koje je Mojsije izrekao (st. 29-31.). "Kamo, da su pametni, da razumeju ovo..." odnosi se na glavnu misao, na njihov otpad od Gospoda, koji ima za posledicu teku kaznu. Kada bi bili mudri i dobro shvatili, oni bi pomou Gospodnje sile lako pobedili svoje neprijatelje. Ali oni su napustili svoju stenu(Gospoda),i ona ih je predala neprijatelju. Sadanje vreme koje pesnik upotrebljava u ovoj pesmi, ne znai da on govori o tadanjem stanju naroda nego govori za budunost, u sluaju ako narod napusti Gospoda, tada e se predati vlasti neznaboaca, mada njihova stena (tj. Gospod ). Neka sami mnogoboci budu sudije, da su njihovi bogovi nita i nemoni prema Gospodu .St.32 i 33. opisuju moralnu pokvarenost i betbotvo Izrailjaca.Izrailja, koji je Gospoda napustio naziva pr. Isaija (1,10) "narodom Gomorskim" a njihove knezove "knezovima Sodomskim" (up. Is. 3,9.). Tu istu misao izraava i pr. Jeremija, kada govori o grasima proroka i naroda jerusalimskog (Jer. 23,14.). Smisao svih ovih stihova (st. 28-33.) je sledei: Izrailj bi lako pobedio svoje neprijatelje, jer je Gospod, njihova stena, jai od stene neznaboaca. Ali je Gospod svoj narod predao neznabocima, jer su doneli plodove Sodoma i izjednaili se sa sodomskom bezbonou. okot i njegovi plodovi (vino) su slika naroda i njihovih dela. Izrailj je vinograd koga je Gospod zasadio da raa dobre rodove, a on umesto groa raa vinjagu. (up. Ps. 80,9. i d. Os. 10,1. Jer. 2,21.). "okot njihov" su Izrailjci koji se tako izopaio, kao da je uzet iz sodomskog vinograda. Puca su njegova loije od vinjage, ona su gorka i otrovna. Zato i vino od njego zmijin otrov (up. Izl. 7,9. 10.), jedna opasna vrsta otrovnih zmija, od ijeg ujeda odmh umre.

371

St. 34-36. Sa st. 34. poinje opisivanje suda. Zbog svoje pokvarenosti Izrailjci su zasluili da budu istrebljeni sa zemlje (v. st. 26.), ali Bog je milostiv i radi svoga imena oprostie im ako prime kaznu i pokaju se. Svi su gresi a i dani budunost ljudi upisani u nebeske knjige (Ps. 136,16. Mal. 3,16. Dan. 7,10.). Stihom 34. zavrava se ovaj deo pesme i u isto vreme prelazi na novi, koji govori o sudu. Rei "nije li to sakriveno kod mene" odnose se ne samo na grehe naroda koji su zapisani nego i na Boji sud. Izrailjev otpad i kazna zbog njega sauvana je (sakrivena) kod Gospoda, "zapeaeno u riznicama njegovim", dakle, jo nije stupilo u stvarnost. Ovo je jo jedan dokaz da je ovde re o proroanstvu budunosti a ne o nekom tadanjem otpadu i Njegovoj kazni. St. 35.36. iznose misao da e Gospod suditi svom narodu za njihove grehe u svoje vreme. Njegova je stvar osveta i odmazda. Popuzanje noge je slika kojom se opisuje poetak pada (up. Ps. 38,16.17; 94,18.). Ovde nije misao, da e Gospod sruiti svoj narod kad ponu da se spotiu nago kad oni budu otpadali, On e izivaditi iz svoje riznice i izneti im njihove grehe, koji su prouzrokovali njihov pad i onda e biti njegova osveta i odmazda. Onda e doi njegov sud. Ko ini greh mora snositi posledice, ali Bog je obeao da ih nee unititi. Prvi deo navodi ap. Pavle (Rim. 12,19. i Jevr. 10,30.), u smislu da ne smemo vrtiti samo osvvetu i odmazdu, nego prepustiti Bogu jer "Gospod e suditi narodu svom," tj. kazniti bezbone i pokvarene u Izrailju, koji potisluju pobone i pravine. Samo tako moe Gospod suditi svome narodu, koji ne eli da uniti, samo tako se moe razumeti da e se On smilovati na svoje sluge (pobone i pravine, kada vidi da nestaje snage u naroda, koji se u njega uzdao, kod svih kod "uhvaenih i ostavljenih." Ovo je jedan slikoviti izraz, izreka koja se ponavlja vie puta ( 1. Car. 14,10; 21,21. 2. Car. 9,8; 14,26.) i svakako ima smisao optosti (svi mukarci, bilo slobodni ili samostalni, oenjeni itd. ili ne). I starim prevodiocima bio je smisao ovog slikovitog izraza nedovoljno poznat, ali se slau da se odnosi na opte. St. 37-39. Tada e Boji narod doi do uverenja, da su bogovi nita i priznae jedino Boga. Sada Bog govori dalje preko Mojsija u prvom licu. U ironiji, poziva Gospod te bogove, koji su "sami" jeli salo od prineenih rtrava i pili vino od naljeva, umesto da je salo izgorelo na rtveniku a vino prosuto na njemu. Neka ustanu sada i pomognu onima koji su ih hranili rtavama, neka im se pokaui, neka im budu zaklon. I sada se javlja Gospod kao jedini Bog direktno reima: "Vidite sada da sam ja, ja sam, i da nema Boga osim mene". Bog se javlja

372

svojim delima, koje je Izrailj ve iskusio i iskusie jo. On daje svom narodu duhovni i telesni ivot i smrt, on moe da rani ali i da isceli, niko se nemoe osloboditi od njegove ruke. (Ove misli se esto ponavljaju: 1. Sam.2,6; 2.Car. 5,7; Os. 6,1; Is. 30,26; Is. 43,13; Os. 5,14.) St. 40-43. Gospod e se pokazati kao jedini i istiniti Bog, koji ubija i oivljava. On e uiniti odmazdu i osvetiti krv svojih slugu i oistiti od greha svoju zemlju i narod. Sa ovim utenim obeanjem za njegove sluge, zavrava se pesma. Podizanje ruke k nebu je pokret nekog koji se poziva na Svevinjeg koji je na nebeskom prestolu kao na svedoka za istinu (up. Post. 14,22.). Ovde se kao u Izl. 6,8. i Broj. 14,30. zakletva odnosi na samoga Boga, koji je na nebu. On se nemoe zakleti veim nego to je On. (up. Is. 45,23; Jer. 22,5; Jevr. 6,16-18.). Goospod se kune onimkoji veno ivi koji e zakletvu i ispuniti (up. Broj. 14, 21.28.). Kao osvetnik svoga naroda, Gospod se prestavlja kao ratnik koji otri svoj blistasvi ma i uzima tul pun strela (kao. Ps. 7,13.). On uzima sud u svoje ruke to ne prestavalja propast neprijatelja, nego se samo pesniki iznosli kako bog sad sudi. Kazna je odmazda za uinjeno zlo. Gospodnji neprijatelji su kako neznaboci van Izrailjua tako i bezboni meu Izrailjcima. Narodi e hvaliti njegov narod i radovati se to je Bog kaznio svoje neprijatelje i osvetio krv svojih slugu, koji su bili gojneni u sred njegovog naroda i izvan njega zbog ega je bila i zemlja oskrvljena. 3. POSLEDNJI MOJSIJEV SAVET (32,44-47). Ovde se opisuje kako je Mojsije sa Isusom Navinom izgovorio ovu pesmu narodu i na kraju im jo jednom stavi ona srce dranje svih Bojih zapovesti. Ovaj izvetaj potie od pisca dodatka Mojsijevom "zakonu" (Tori), koji je ovu pesmu i uneo u knjigu zakona. Ovo potvruje i ime Avsije (Hoea), koje je Isus Navin ovde uzeo u svome izvetaju, a koje je njegovo staro ime ( v. Broj. 13,9.) pre nego to je dobio ime Isus (Jehoua, znai "Gospod je moja pomo" - njegovo slubeno ime) od Mojsija (v. Broj. 13,17.). Tuse vidi njegova skromnost; on uzima svoje staro ime, dok je jo bio Mojsijev sluga. To ime sada opet upotrebljava u ovom izvetaju. 4. PRIPREMANJE MOJSIJA NA SMRT (32,48-52).

373

Istoga dana kada je Mojsije izgovorio pesmu narodu, objavio mu je Gospod ponovo vreme njegove smrti pozivom, da se popne na goru Navov, (Nebo), da bi video Hanansku zemlju i onda pribrao se svome rodu tj. umro tamo gore. II MOJSIJEV BLAGOSLOV NAD IZRAILJEM (Ponavlj. 33,1-29). Pre nego to se Mojsije popeo na goru Navav, gde je trebao da umre on se oprostio sa svojim narodom, sa dvanaest plemena Izrailjevih. On je tom prilikom izrekao blagoslov nad njima. Ovan blagoslov poinje ukazivanjem na sveano zakljuivanje zaveta i davanje zakona na Sinajskoj gori, odakle i potiu svi blagoslovi nad Izrailjem. Zatim slede izreke blagoslova za svako pojedino pleme. Najzad, blagoslov se zavrava sa zahvalnou Gospodu, kao monom zaklonu i titu svog naroda u borbi protiv njegovih neprijatelja. Ovaj blagoslob nije sam Mojsije napisao nego ga je samo izgovorio pred plemenima. Ovo potvruje i neke reenice kao: "A za Judu ree" (st. 7.), "i za Levija ree", itd. Dakle, ove Mojsijeve rei je uneo neko drugi (Isus Navin?) Ni sam red moda nije isti, jer ne nabraja po stareinstvu, niti po redu plemena u Logoru. Red je uzet svakako prema blagoslovu i odnosu prema Gospodu, sa izuzetkom prvoroenog. Ako uporedimo Mojsijev blagoslov sa Jakovljevim, oni su u svojoj sutini isti, smo to je Mojsije potvrenje partrijarhovog blagoslova. Mojsije se oslanja na Jakovljev blagoslov, to se jasno vidi iz blagoslova nad Josifom. Drugi blagoslovi su vie orginalniji i slikovitiji, ali ne izostaju za Jakovljevim blagoslovom. Oba blagoslova opisuju razvoj samih vremena i u nedostatku podataka slue kao pomono srestvo za upoznavanje posebnog razvoja dvanest plemena i njihovog karaktera. Plemena su u mojsijevo vreme postalo mnogobrojni narod. Poneto se i izmenilo u Jakovljevom blagoslovu. Na primer: proklestvo rasejanja po Izraelju koje je izrekao Jakov nad plemenima Simeunovim i Levijevim (v. Ponav.49,5-7) pretvoreno je sada, Bojom milou, u blagoslov nad Levijem. Lavijevo pleme, posle zaveta na Sinaju, odluno brasni Gospodnji zavet radi ega mu je i povereno urim i ztmim, a pozvan je i za uitelja Gospodnjih prava i zakona nad Izrailjem. St. 1. Iz ovog stiha jasno izlazi da Mojsije nije pisac ovih blagoslova. On Mojsija naziva "ovekom Bojim" (up. Ps. 90.1; Is. Nav.

374

14,6). Izraz "ovek Boji" oznaava proroka (up. 1. Sam. 9,6; 1. Car. 12,22; 13,14. i dr.), oveka koji je u neposrednoj vezi sa Bogom, koji doivljava neposredna otkrivenja. St. 2-5. U samom poetku Mojsije opisuje imenovanje Izrailja za Bji narod. Tu se prikazuje slava i velianstvo Gospoda koji je uinio zavet sa Izrailjem. Ovde se nemisli na razne pojave Boje, nego samo na otkrivenje na Sinaju. On se pojavio odjednom kao sunce nad svim ovim brdima. Sa vrha Sinaja pojavio se Gospod narodu koji je bio smeten na podnju ovog brda. Brdo Sir (Seir) je na istoku od Sinaja, a gore faranske vie na jugu. Svetlost sa Sinaja dopirala je ak do ovih okolnih brda. Ali Gospod nije doao u stvari sa Sinaja nego sa samog neba, "izie iz svetih mirijada svojih", tj. iz sredina hiljada svojih anela, koji ga okruuju. (Up. 1. Car. 22,19; Dan. 7,10) "A u desnici mu zakon ognjeni za njih." Izraz "zakon", nije semitska re, nego perisiskog porekla u haldejskom jeziku, koju su upotrebljavali samo Nejevreji, kada su govorili o boanskom zakonu (v. Jezdra 7,12.21.25.26; Dan. 6,7) Re "ognjen" (plamen) je slikovito opisivanje munjine svetlosti. Prema Post. 19,16. Boja velika pojava na Sinaju bila je praena grmaljavinom i sevanjem munja, koja se esto prestavlja kao Gospodnje strele. Sada kada uzmemo u obzir Avak. 3,4. gde kae: "zraci izlaahu mu iz ruku", moemo lake objasniti izraz "zakon ognjeni". Sada se u st. 3. iznosi slava "pravoga Izrailja", svih Gospodnjih svetih na zemlji, poto je st. 2. ve izne o Gospodnju slavu sa mirijadama anela. "Doista ljubi narode" (Bakoti: "Jest, on voli narod") odnosi se na prvom mestu na oveka, koga Gospod ljubi. Luter prevodi ovo mesto:"Kako On ljubi ljude." u Bojoj ljubavi prema Izrailju vidi se i njegova ljubav prema oveanstvu. Ali ovde treba misliti samo na prave duhovne Izrailjce "Boje svete". U Dan. 7,21. i d. (27) re je o "svetima Vinjega" a ne o svim Jevrejima, Avramovoj deci po telu "Boji sveti", koji su rasuti po svim narodima pripadaju"pravom Izrailju" i svi oni ine "Boji narod". "Svi su veci njegovi Gospodnji u rukama tvojim." Ovde se govori o Gospodu i njegovom blagoslovu "svojim svetima",koje on vrsto dri u ruci. Ovu zatitu i pomo uiva samo "pravi Izrailj" njegov narod na zemlji. Gospod, koji je u svvome velianstvu, sa mirijadama svojih anela doao na Sinaj ljubi Izrailja i u njemu sve narode. On je dao tadanjem "Bojem narodu", "zboru Jakovljevom," preko svoga sluge Mojsija, najskupocenije blago, svoj zakon. On je tako postao car u Izrailju. Mojsije ovde upotrebljava za sebe tree lice jer je zakon i

375

njemu samom dat, i on je lan te ljudske zajednice. St. 6. Sa ovim stihom poinju izreke blagoslova. Ruvim. Prema Jakovljevom blagoslovu on je izgubio pravo prvoroenog. (Post. 49,3.4.). O Mojsijevom blagoslovu obeava se ovom plemenu postojanje i neto napredovanja, ali e ih biti malo. Posle Ruvima po starosti i redu sledi Simeun. Ali, on je ovde sasvim izostasvljen, jer prema Jakovljevom blagoslovu (Post. 49,47.) ima da se ovo pleme raspe po Izrailju. Otuda je ovo pleme dobilo samo neke gradove u Judinom podruju (Is. Nav. 19, 1-9.), i tako je izgubilo svoje svojstvo kao pleme iako nije ostao bez blagoslova ipak nema uea u Judinom blagoslovu niti optem. To je zato to oni nisu, kao Levitsko pleme, pokkuavali da uklone onu mrlju iznesenu u Jakovljevom blagoslovu, nego su jo na to uinili novi prekraj. (v. Broj. 25.) Simeonovi nisu izumrli nego su i dalje iveli u Judinom plemenu. Oni se spominju jo u 8 veku pre Hrista pod Jezekijom. Trinaest knezova sa svojim rodovima traili su nove pae i osvajali novu zemlju na jugu prema brdu Siru. (v. 1. Dnev. 4,34-43). St. 7. Juda. Od njega netreba da se odvoji vladalaka palica (v. Post. 49,10.). On je spomenut kao carsko vladalako pleme pre levitskog. Rei:"...dovedi ga opet k narodu njegovu" odnosi se na sluaj rata u kome je Judino pleme, po rodu, odreeno da bude na elu. Ovde je izraena molba da se Juda sreno vrati svome narodu (Izrailju) poto je vojevao za njega. St. 8-11. Levi. Ovaj blagoslov je izgovoren kao molitva Bogu. Urim i tumim koji je nosio prvosvetenik na naprsniku (Post. 28,29.30) je zaloga Bojem narodu da e ga Gospod uputiti na dobar put u sva vremena. Posedovanje i tumima od Levijevog plemena smatra se kao njegovo preimustvo kao pleme. Levijevo pleme je branilo Boje pravo zato mu je i pripao urim i tumim. Blagoslob je upuen ne Aronu nego Leviju kao prestavniku celog plemena. Mojsije podsea na iskuenje koja je imalo ovo pleme u Masi i na vodi Merivi, gde ih je Gospod "prvo ponizio pa potom uzvisio". (v. Post. 17,1-7; Broj. 20, 113. up. Ponav. 6,16). U oba sluaja narod se prvo preprao sa Mojsijem i Aronom i tako kuao Gospoda, kao pravog vou. Otuda u 8,32. i d. se vodstvo, kuanje i ponienje Izrailja u pustinji oznaava kao od Gospoda. Mojsije i Aron se smatraju za vou ovog plemena i preko knjih je iskuano celo Levijevo pleme. Ono se borilo za Gospodnju ast i njegov zavet i u toj borbi odrekne se ak i rodbine. (v. Izl. 32, 26-29; Broj. 25,8). Ovde se pokazao duh; koji Mojsije pridaje celom plemenu zato je i ovo pleme dobilo dostojanstvo svetenstva. I

376

Mojsije velia ovaj njihov poziv. Oni treba da ue narod svim Bojim uredcbama (Lev. 10,11) i zapovestima ("zakonu") i kad i rtve da prinose Gospodu. Ovo su radili svetenici uz pomo Levita. Na kraju Mojsije moli da im Bog podari silu, da im niko nemoe nakoditi. ("Polomi bedra". Bedra su sedite snage i jaine; v. Ps. 69,24.) St. 12. Venijamin. Ovaj omiljeni sin svoga oca (Post. 35,18. 44.20) nosi opravdano to ime. On je i Gospodu mio zato e mu Gospod biti zatita. Slika, izraena reima:"...meu pleima njegovom nastavea priazuje oca koji nosi svog sina ( v. 1,31; up. Izl. 19,4. i 5; 32,11). Tako e Gospod da brani Venijamina. St. 13-17. Josif. Ono to je Jakov elio za svog sina Josifa to isto eli Mojsije za ovo pleme, a to je punisna zemaljskog blagoslova i snagu u borbi protiv naroda. Vreme i prilike su uinile da se Mojsijev blagoslov razlikuje (up. Post. 49,22. i d.) Jakov daje sliku "rodne grane kraj izvora", a Mojsije ima pred oima Josifovu zemlju i eli mu bogati rod. Neka Gospod blagoslovi njegovu zemlju "blagom s neba" a to je rosa i vode iz zemlje. Blago od sunca i meseca su plodovi zemlje koji rastu na vreme pod uticajem sunca i meseca, njihovom svetlou i toplotom. Blago starih brda i breuljaka (humova) su ume i zelenilo ( bilje), koje pokrivaju brdo i breuljke. Na kraju obuhvata Mojsije celu zemlju, sva skupocena dobra koja ona prua. Uz ovaj blagoslov sa neba i od zemlje, neophodnoje potrebna i milost i naklonost Onoga, koji se Mojsiju pojavio u kupini - Gospodsa, da ih spase od egipatske nevolje i ropstva i da ih postavi u zemlju gde tee mleko i med. Usled ovakvog blagoslova Josifovo pleme e biti tako mono, da e pobediti sve narode "krasota je njegova kao u prvenca teleta - velianstvo on ima bika svog prvenca" - Bakoti, znai prvoroeni od Josifa je jak kao bik, a "rogovi njegovi kao rogovi u jednoroga". To je Josifu drugi sin Jefrem, kog je otac Jakov uzdigao za prvenca. (v. Post. 48,18.) Sva Josifova deca lie oddraslim bikovima, ali Jefrem je najjai meu njima. On je obdaren velianstvom. Snaga ovih bikova, Jefrema i Manasije, je velika. Ona je skoncetrisana u rogovima, koje je najae orue bika. To nisu obini rogovi nego kao u divljeg jednoroga. (Broj. 23,22). Sa ovakvim rogovima oni e da bodu narode "do kraja zemlje", "do najudaljenijih naroda". U ovoj sili Jefrem je jai ("mnotvo tisua") od Manasije ("tisue"). St. 18.19. Zavulon i Isahar. Mojsije govori u isto vreme o dva poslednja sina Lijina; i toisto onako kako ih je Jakov postavio: mlaeg Zavulona ispred starijeg (Post. 49,13.). Mojsije im prvo potvruje Jakovljev blagoslv koji govori o proirenju njihovih imena, a posle im

377

Mojsije dovikkuje da se raduju, Zavulon izlasku, a Isahar svojim atorima. Neki u prevodu daju smisao: "Veseli se Zavulone I Isaharu svojim radom i odmorom". Oni misle da ih Mojsije ujedno uzima a ovakvo izraavanje je samo pesnika paralela. Ali ipak Zavulon e se vie baviti pomorstvom i trgovinom a Isahar, nomadskim ivotom po atorima u kui, ali oboje treba da se raduju svojim poslovima, Jedno van a drugi u kui, jer e napredovati. Oni e se obogatiti, ali to bogastvo (izobilje) nee oni uiniti Mamonom nego e narode sazvati na Goru i tamo prineti pravedne rtve. Izrazi:"jer e obilje morsko sisati i sakriveno blago u peslu", odnose se na dobit i blagostanje od njihovog poloaja, na morskoj obali jer more prua velike koristi i mogunosti. St. 20.21. Gad. Mojsije hvali Gospoda , koji e Gadu dati mesta za njegovo irenje i napredovanje, da bi u ratu protiv neprijatelja razvio svoju lavovsku prirodu. ( Uo. Post. 49,19). Drugi deo st. 21. "on se krenu na elo naroda", (Bakoti) odnosi se na Gadovo stavljanje Izrailjevih plemena. (Is. Nav. 1,14; 4,12. up. Broj. 32,17.21.32) sa svom ostalim knezovima i narodinm ada bi osvojli obeanu zemlju i istrebili Hanance. To su Gadovi izjavili Mojsiju i narodnim knezovima. To hvali Mojsije. St. 22. Dan. Dok Jakov uporeuje Dana sa zmijom na putu koja iznenad ujede konja u nogu, da konjanik natrake pada. Mojsije opet eli Danu vie jo snage u borbi protiv neprijatelja on ga naziva "Laviem", koji iznenada skae iz svoje zasede. U Vasanu ima mnogo gustih uma i peina, odakle su lavovi vrevali stada. Dan e napredovati. St. 23. Neftalim. Jakov u svome blagoslovu uporeuje Neftalina se koutom a Mojsije eli ovom plemenu puninu boanske milosti i blagoslova od Gospoda i obeava mu zapad ("more") i jug, tako da e se sjediniti preimustva zdravog morskog vazduha sa udobnom toplotom sa juga. Sve ovo se odnosi na blagodati od umovitih brda na severu Hanana. St. 24.25. Asir. On treba sa pravom da nosi svoje ime (Asir) znai "blaeni", v. Post. 30,13). On je zbilja blaeno dete. Celog svog ivota e ga pratiti zemaljski blagoslovi, vie nego ostalu Jakovljevu decu, jer ga Bog blagosilja. Izraz "zamaka e u ulje nogu svoju" oznauje veliko bogatstvo njegove zemlje, to je ve Jakov obeao Asiru (v. Post. 49,20). Ali za pravo blaenstvo potrebno je i sigurnost i mir, da bi se uivalo dobro koje Bog daje. I to mu se obeava u st. 25. "Nek su prevornice od gvoa i braka." (Bakoti) Neki prevode: "Kao od

378

gvoa i tue neka budu tvoji gradovi." U svaku sluaju re je ovde o sigurnosti njihovih stanova. To sve treba da traje za vreme itavog ivota. St. 26-29. Zavretak blagoslova odgovara uvodu. Poto je Gospod osnovao svoje carstvo u Izrailju, Mojsije zavrava ukazivanjem na Gosppoda, kao njihovu zatitu i pomo. Smisao st. 26.27. je, da nijedan drugi narod nema Boga, kao to je Gospod, "Bog Izrailjev", koji vlada nebom i na zemlji prua pomo i zatitu svome narodu Izrailju protiv svih njegovih neprijatelja. (Up. Ps. 68,34.). Hodsanje po nebu na oblacima je slika neograniene svemoi Boje, koji sa neba vlada svetom i pomae svome narodu. On mu je zaklon (stan). Ovo je Mojsiju svojstvena slika, koju je svakao uzeo seajui se lutanja narodsa po pustinji, gde je zaklon bio od ogromne vanosti. Gospod im nudi sve to prua siguran i udoban stan. Pod venom miicom snaga nikada ne prestaje. Obeano gonjenje neprijatelja ne odnosi se samo na istrtebljenje Hananaca nego vai za sve neprijatelje Bojeg naroda. St. 28. Hoe da kae, da, poto je Bog stan i pomo Izrailju,oni e iveti u rodnoj zemlji, jer su od Jakova od njegovog izvora (up. Ps. 68,26.). Prema st. 29. Izrailj je blaeni narod (up. Zah. 9,9. sa Is. 45,17.). Gospod nije samo sauvao Izrailj nego je On "ma" i "tit" njegov, tj. oruje i zatita kome nee niko odoleti. Izrailj e "gaziti njihove visine" tj. pobediti sve svoje neprijatelje. III MOJSIJEVA SMRT I POGREB (Ponav. 34, 1-12.) St. 1-4. Poto je Mojsije blagoslovio narod, popeo se on, prema Bojem nareenju (32,48-51), na brdo Navav (Nebo), na vrh po imenu Fazga (Pizga), odakle se pruao daleki pregled na sve strane. Ovo Mojsijevo gledanje obeane zemlje, nije bilo u nekom vienju, nego prirodno, svojim oima, da bi video zemlju u koju e da ue narod koji on vodi, ali bez njega. (P. P. str. 414-419) St. 5.6. Posle ovoga trebao je stari, ali neistroeni sluga Boji da okuksi smrt, kao platu za greh (P. P. str. 412/3). Mojsije je "umro" na ovome brdu a "sahranjen" u Moavskoj zemlji a ne u Hananu. (v. Broj. 27,12-14.). Dolina gde je Mojsije pogreben nije Jordanska dolina nego moda dolina kod Fazge (v. 21,20.). Poto je prema 3,27. Mojsiju saopteno da se popne na brdo Navav, i da se nee vie vratiti, pri njegovom penjanju svakako su oi naroda bile uprte prema Mojsiju, dokle god su ga mogli slediti. Moda su ga i dalje pratile oi naroda kada je sa Gospodom siao u spomenutu

379

dolinu. Ne pie da je Gospod odneo njegovo telo u dolinu. To to je sam Gospod "sahranio" svoga vernog slugu, u tesnoj je vezi sa Mojsijevim odnosom prema Bogu u njegovom ivotu. Iako je morao umreti zbog sagreenja na vodi Merivi i osetiti odvratnost svetoga Boga prema grehu, ipak je Gospod hteo das istakne svoga slugu kome je govorio licem k licu, pred narodom. On ga je "pogrebao" slino kao Enoha i Iliju. Niko osim Jahve nezna tano mesto gde je Mojsije umro i pogreben. Sotona je elio da Mojsija i dalje zadri u svezama smrti (v. Juda 9.). On se ovom prilikom usprotivio Hristu, ali Mojsije je vaskrsao i otiao na nebo (up. Marko 9,2-4; P.P. str. 419/5421). St. 7.8.9. Mojsije je umro u svojoj 120 godini, ali oi mu jo nisu potamnele i sveina ga nije napustila. Gospod je svoga slugu obdario ivotnom snagom do same smrt. Trideset dana je trajala alost za Mojsijem u narodu. St. 9-12. Na mesto Mojsijevo stupa sada Isus Navin kao via naroda, "pun mudrosti, jer Mojsije bjee metnuo na nj ruke svoje". (Broj. 27,18.22.), i narod ga je sluao, ali on nije bio kao Mojsije, koji je govorio sa Gospodom licem k licu. Gospod je upoznao Mojsija sa sobom i zbog toga je on i uinio tolike znake i udesa, kao i velika dela, u Egiptu i meu Izrailjem koja niko pre i posle njega nije inio. Ovaj sud o Mojsiju ne odnosi se na kasnije proroke i njihov rad, koji su isto mnogo uradili za Gospoda i njegov narod, ali ipak je Mojsije najvei meu prorocima, njemu je Gospod govorio "iz usta k ustima" i on ga je "gledao doista, a ne u tami niti u kakvoj prilici". (Broj. 12,68). Mojsije je bio posrednik starog zaveta, i dokle je trajao taj zavet nije se mogao pojaviti prorok vei od njega.

380