SEMINARSKI RAD

Tema : Kamatna stopa

Maj, 2009.

SADRAJ

Uvod............................................................................................3 1. Kamatna stopa.........................................................................3 1.1. Pojam kamatne stope.............................................................3 1.2. Inflacija i kamatna stopa......................................................... 5 1.3. Nominalna i realna kamatna stopa...................................5 1.4. Fierov efekat........................................................................6 1.5. Struktura kamatnih stopa.......................................................7 1.5.1. Rizina struktura kamatnih stopa.........................................8 1.5.2. Rona (vremenska) struktura kamatnih stopa....................10 1.6. Politika kamatne stope.........................................................13 ZAKLJUAK.................................................................................15

Uvod
Kamatna stopa izraava cenu korienja kreditnih i novanih resursa na finansijskom tritu. Kamatne stopa kao takve direktno utiu na na svakodnevni ivot i ostavljaju znaajne posledice na zdravlje cele ekonomije. Upravo iz toga razloga i vanosti, dakle, kamatnih stopa, predmet ovog rada u nastavku rada bie kamatne stope. U nastavku bie obraene sledee teze: - pojam kamatne stope - inflacija i kamatna stopa - nominalna i realna kamatna stopa - Fierov efekat - struktura kamatnih stopa ( rona i rizina) i - politika kamatne stope

1. Kamatna stopa 1.1. Pojam kamatne stope

Kamata je cena upotrebe tuih novanih sredstava. Kamate se izraavaju kao svota koju je dunik obvezan platiti u nekom vremenu - obino u godini dana. Kamata je troak pozajmljivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od sopstvene potronje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Bez kamata bi bilo vrlo malo kredita, pa bi stoga bi ekonomska aktivnost bila manja. Kamatna stopa izraava cenu korienja kreditnih i novanih resursa na finansijskom tritu. Visina kamatne stope kao cene korienja kreditinih i finansijskih resursa je povezana sa stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme njihovog korienja. Stopa korisnosti sredstava uvek je vea u sadanjem vremenu u odnosu na neko budue vreme, pa je i kamatna stopa kao izraz cene korienja odgovarajuih novanih i finansijskih resursa razliita i saglasna odreenoj stopi njihove korisnosti. Kamatne stope pripadaju grupi najpomnije praenih ekonomskih varijabli.

Razlog tome je taj to one direktno utiu na na svakodnevni ivot i ostavljaju znaajne posledice na zdravlje cele ekonomije. One utiu na nae odluke o tome da li emo troiti ili tedeti novac, kupovati kuu ili obveznicu ili jednostavno tedeti novac na raunu kod banke. Kamatna stopa je bitan i, moglo bi se rei, najvaniji instrument funkcionalnog poslovanja banke. U uslovima deregulacije bankarskog poslovanja i dinaminih promena u bankarskom okruenju, kamatne stope banke se esto menjaju i usklauju sa novonastalim uslovima poslovanja banke. To se odnosi na aktivne i na pasivne kamatne stope. Postoji vie razloga zbog kojih zajmodavac naplauje kamatu i koji istovremeno predstavljaju determinante visine kamatene stope: - odloeno raspolaganje novcem: budui da svaki ovek vie voli da jednom sumom raspolae danas, a ne u budunosti, to je potrebno da zajmoprimac nadoknadi zajmodavcu to odloeno raspolaganje, - rizik pozajmljivanja: uvek postoji opasnost da zajmodavac nee u celini ili delimino primiti nazad onoliko koliko je pozajmio, na primer zato to zajmoprimac nije u stanju ili da nee da vrati pozajmnjeno, ili je dolo do promena kurseva valuta i smanjenja vrednosti potraivanja itd; stoga zajmiodavac trai poveanu kamatnu stopu (premija za rizik) u odnosu na potpuno siguran zajam, - oportunitetni troak - ukoliko zajmodavac pozajmi zajmoprimcu novac, tada je propustio priliku da investira u sve druge poslovne mogunosti, to znai i da je propustio da od njih ostvari dobit; to odricanje mora biti nadoknaeno, - inflaciona oekivanja - da inflacija, koja obezvreuje novac, ne bi smanjila vrednost pozajmice koju dunik vrati, to je potrebno da se unapred u zajam ugradi mehanizam koji e tititi poverioca; to se obino ini poveanjem kamatne stope u odnosu na onu koja bi bila primenjena u svetu bez inflacije, - preferencija likvidnosti: pojedinci vie vole da raspolau kapitalom u likvidnom obliku, tj. u obliku koji moe odmah ili u kratkom roku, a po potrebi, biti korien, nego u obliku koji trai vreme i novac da postane raspoloiv (dugovi). Visina kamatne stope kao cene korienja kreditinih i finansijskih resursa je povezana sa stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme njihovog korienja.

Stopa korisnosti sredstava uvek je vea u sadanjem vremenu u odnosu na neko budue vreme, pa je i kamatna kamatna kao izraz cene korienja odgovarajuih novanih i finansijskih resursa razliita i saglasna odreenoj stopi njihove korisnosti. Razlikujemo nekoliko vrsta kamatnih stopa kao i modela za njihovo izraunavanje. Vrste kamatnih stopa su: - nominalna kamatna stopa - stvarna kamatna stopa - realno pozitivna kamatna stopa - realno negativna kamatna stopa - relativna kamatna stopa i - konformna kamatna stopa.

1.2. Inflacija i kamatna stopa

Inflacija predstavlja stanje u kome raste opti nivo cena u privredi. Stopa inflacije je procentualna promena nivoa cena u odnosu na prethodni period. Inflatornim uslovima posebno su pogoeni kreditori i depozitari, kojima preti ozbiljno realno smanjivanje vrednosti novane imovine ili ak njeno nestajanje. To se u nacionalnim okvirima moe tititi preko visine kamatne stope kao realne cene novca. Meutim, u uslovima inflacije problem je visine kamatne stope kao realne cene novca odnosno kapitala u sadanjem u odnosu na budui period.

1.3. Nominalna i realna kamatna stopa

Nominalna kamatna stopa je kamatna stopa koja se najee objavljuje i ne koriguje sa stopom inflacije. Nominalna kamatna stopa je kamatna stopa koju isplauju banke. Nominalna kamatna stopa moe biti: - fiksna i - varijabilna.

Fiksna nominalna kamatna stopa je navedena u ugovoru tj. precizno nominalno ugovorena i po njoj banka vri obraun kamate duniku. Visina varijabilne nominalne kamatne stope moe se utvrditi na dva naina: - prvi, preko vaee kamatne stope na finansijskom tritu u momentu obrauna kamata (na primer: LIBOR) i - drugi, preko ostvarene vaee stope inflacije u momentu obrauna kamata (fiksira se fiksni deo kamatne stope i na njega se dodaje promenljivi deo vezan obino za godinju stopu inflacije). U uslovima visoke inflacije obino se uvodi i revalorizacija realnog dela kamatne stope, pa se taj zbir uveava po stopi inflacije. Realna kamatna stopa je nominalna stopa korigovana za efekte inflacije. Postoji sledee realne kamatne stope: - realno pozitivna i - realno negativna kamatna stopa. Realno pozitivna kamatna stopa postoji onda kad je nominalna odnosno stvarna kamatna stopa od stope inflacije. Realno negativna kamatna stopa - to je situacija kad je nominalna odnosno stvarna kamatna stopa nia od stope inflacije. Izraunava se po istom modelu kao i realno pozitivna kamatna stopa, s tim to je u ovom sluaju rezultat sa predznakom minus.

1.4. Fierov efekat

Po Irvingu Fieru, nominalna kamatna stopa je zbir realne i stope inflacije. Ovaj odnos je dat tzv. Fierovom jednainom koja glasi:

i=r+
Isto tako po Irvingu Fieru: - realna kamatna stopa = nominalna kamatna stopa - stopa inflacije i - nominalna kamatna stopa = realna kam. stopa + stopa inflacije

Zamislimo da se povea se ponuda novca, cene rastu, pa raste i kamatna stopa i to tano za iznos stope inflacije. Primera radi, porast koliine novca izaziva porast cena za 1% tj. inflaciju od 1%. Prema Fierovoj jednaini, tolika stopa inflacije izaziva porast kamatne stope za jedan procentni poen. Taj odnos 1 : 1 naziva se Fierov efekat. Kamatnu stopu (tj. potencijalnu kamatu) posmatramo sa aspekta izgubljenog prihoda mogli da ga ostvarimo da nismo drali novac kod sebe. Da je novac bio uloen mogli bismo raunati sa realnim dobitkom po stopi r. Znamo da e zadrani novac ostvariti negativni dobitak poto e se obezvrediti s obzirom na oekivanu stopu inflacije (-e). Razlika izmeu ova dva dobitka prema Fierovoj jednaini, je nominalna kamatna stopa ili:

r - (-e) = i
Troak dranja novca - na jednoj strani gubi se realna kamata, a na drugoj, realna vrednost novca Prema kvantitativnoj teoriji novca rast ponude novca odreuje stopu inflacije, a ponuda i tranja za zajmovnim sredstvima odreuje realnu kamatnu stopu. Dakle, kada Fed povea stopu rasta novca, to rezultira veom stopom infacije i veom nominalnom kamatnom stopom. To usklaivanje nominalne kamatne stope prema stopi inflacije naziva se Fierov efekat, po ekonomisti Irvingu Fieru,koji je prvi prouavo ovu pojavu. Fierov efekat ne vai na kratak rok, s obzirom da inflacija nije u tom sluaju predviena.

1.5. Struktura kamatnih stopa

Pojam struktura kamatnih stopa se koristi za opisivanje odnosa koji postoje izmeu razliitih vrsta kamatnih stopa u jednoj privredi. U pogledu korienja kredita i emisije hartija od vrednosti instrumenata duga mogu postojati razlike u pogledu rizika i rokova dospea. Otuda se moe govoriti o postojanju dve vrste strukture kamatnih stopa: - rizina struktura i - rona struktura.

1.5.1. Rizina struktura kamatnih stopa

Rizina sturktura kamatnih stopa (risk structure of interest rate) je vezana za postojanje razliitih vrste rizika izmeu pojedinih instrumenata duga. Naime, obveznice istog roka dospea imaju razliite kamatne stope. Odnos izmeu ovakvih kamatnih stopa se naziva rizinom strukturom kamatnih stopa.

Grafik 1 Rast novca (M2, godinja stopa) i kamatna stopa (tromeseni rizini zapisi), 1951 2001

Grafik 1 nam pokazuje dve vane karakteristike ponaanja kamatnih stopa na obveznice jednakih rokova dospea: - kamatne stope na razliite vrste obveznica meusobno se razlikuju svake godine, - razlika izmeu kamatnih stopa se vremenom menja. Na primer, kamatne stope na obveznice lokalnih vlasti bile su vie od kamatnih stopa na obveznice dravne blagajne, ali posle odreenog vremena su pale ispod njih. Isto tako razlika u kamatnim stopama obveznica korporacija sa rejtingom Baa i kamatnih stopa na dravne obveznice SAD, je bila velika za vreme Velike krize tokom 1930 -1933. godine. Razlika se smanjila u periodu od 1940. do 1960., da bi se potom opet poveala. Kako moemo objasniti ova kretanja? Naime, ovakva kretanja nastaju iz razloga to se kod rizine strukture kamatnih stopa javaljaju odnosno na nju utiu: - rizik neplaanja

- likvidnost i - pravila oporezivanja. Rizik obveznice koji utie na visinu njene kamatne stope je rizik neplaanja koji podrazumeva verovatnost da emitent obveznice nee biti u stanju da podmiri svoje obaveze na temelju isplate kamate ili glavnice po dospeu obveznice ili kamate na naplatu. Ukoliko se neka korporacija nae u ozbiljnoj krizi i ukoliko nema plan rehabilitacije vrlo je verovatno da e pribei obustavi isplate svojih obaveza po osnovu izdatih obveznica. Sa druge strane obveznice drave se obino smatraju neoptereene rizikom, jer savezna vlada uvek moe poveati poreze ili ak tampati novac radi podmirenja svojih obaveza. Obveznice poput ovih se nazivaju bezrizine obveznice jer ne nose rizik neplaanja. Razlika izmeu kamatnih stopa obveznica bez rizika i obveznica sa rizikom neplaanja se naziva premija na rizik. Premija na rizik pokazuje koliko dodatnih kamata kupci obveznica treba da zarade da bi bili spremni da dre rizinu obveznicu. Tako moemo da zakljuimo da obveznica koja nosi vei rizik neplaanja e uvek imati pozitivnu premiju na rizik, a poveanje rizika neplaanja poveava i premiju na rizik. Likvidnost je jo jedna karakteristika obveznice koja utie na njenu kamatnu stopu odnosno rizinu strukturu kamatne stope. Primera radi, amerike dravne obveznice su najlikvidnije dugorone dravne obveznice jer se sa njima svuda trguje uz minimalni troak. Korporacijske obveznice nemaju takvu likvidnost, jer ne moe svaka korporacija izdati takvu koliinu obveznica kao drava. Usled pojave potekoa u sluaju potrebe za brzom prodajom ovih obveznica, troak njihove prodaje moe biti visok. Analizom ponude i potranje moe se pokazati da manja likvidnost korporacijskih obveznica utie na poveanje razlike izmeu kamatnih stopa na dravne i korporativne obveznice. Tako razlike izmeu kamatnih stopa na korporativne i dravne obveznice ne nastaju samo usled rizika neplaanja na korporacijske obveznice, ve nastaju i kao odgovor na njihovu manju likvidnost. Zbog toga se nekada premija na rizik naziva i premija na likvidnost, ali najtaniji naziv bi glasio premija na rizik i likvidnost. Meutim ova razlika se ipak formalno naziva premija na rizik. Poreski tretman je veoma bitan faktor rizine strukture kamatnih stopa. Primera radi, isplate kamata po osnovu obveznica lokalnih vlasti izuzete iz saveznih poreza na dohodak.

Ova sjajna injenica utie na poveanje tranje za ovim obveznicama, zbog poveanja njihovog oekivanog povrata i automatski na snienje njihovih kamatnih stopa. Ukoliko zamislimo da radimo u SAD i da je visina naeg dohotka takva da nas svrstava u najvii razred poreza na dohodak, koji u SAD iznosi 40%, za svaki dodatni dolar zarade, dravi se plaa 40 centi. Ukoliko smo novac uloili u dravne obveznice nominalne vrednosti od 1000 dolara, sa kojom se po toj vrednosti trguje i koja ima kuponsku isplatu od 100 dolara, nakon oporezivanja emo zaraditi 60 dolara. Tako je kamatna stopa od 10% na obveznicu na kraju po odbitku poreza ispala svega 6% . Meutim ukoliko smo svoj novac uloili u obveznicu lokalne vlasti nominalne vrednosti od 1000 dolara, prodajnom cenom od 1000 dolara i kuponskom isplatom od 80 dolara, njena kamatna stopa od 8% jeste manja od kamatne stope dravne obveznice iz prethodnog primera koja je iznosila 10%, ali poto je obveznica lokalnih vlasti izuzeta iz oporezivanja, mi emo zaraditi svih 8%. Oigledno je da se na obveznicama lokalnih vlasti zarauje vie nakon oporezivanja, pa su ljudi spremni da dre rizinije i manje likvidnije obveznice, ak i sa manjom kamatnom stopom od onih koje nose dravne obveznice. Zakljuak je dakle da ukoliko neka obveznica ima povoljan poreski tretman, njezina e kamatna stopa biti nia time i njena rizinost manja.

1.5.2. Rona (vremenska) struktura kamatnih stopa

Vremenska struktura (term structure of interest rate) - opisuje odnose koji postoje izmeu kamatnih stopa instrumenata (kredita, HoV) sa razliitim rokovima dospea. Da bi se odredila vremenska struktura kamatnih stopa u jednoj zemlji mora se poi od visine kamatnih stopa na razliite kredite i hartije od vrednosti. Kriva prinosa (yield curve) opisuje ronu, vremensku strukturu kamatnih stopa. Ona moe imati razliite oblike to direktno zavisi od odnosa kratkoronih i dugoronih stopa. Kada krive prinosa imaju rastui oblik: dugorone kamatne stope su iznad kratkoronih kamatnih stopa. Kada su krive prinosa ravne: kratkorone i dugorone stope su identine.

10

Kada su krive prinosa obrnute (inverzne): dugorone kamatne stope su ispod kratkoronih kamatnih stopa. Pitanja koje se nameu kod objanjenja rone ili vremenske strukture kamatnih stopa jesu: - zato se i kako kamatne stope na obveznice sa razliitim rokovima dospea pomeraju tokom vremena - zato su kratkorone kamatne stope niske, a krive prinosa veinom rastue i obrnuto - zato krive prinosa skoro uvek imaju rastui oblik. Teorija oekivanja nudi odgovore na prva dva pitanja ali ne i na tree. Teorija segmentiranih tritaobjanjava odgovore na tree pitanje, ali ne i na prva dva. Teorija premije likvidnosti i teorija preferencije plasmana jesu teorije koje su oslonjene na osnovne pretpostavke obe prethodne i pruaju celovite odgovore na sva tri osnovna pitanja. Pojam strukture kamatne stope je odreen oekivanjima buduih kamatnih stopa. Kamatna stopa na dugoronu obveznicu biti jednaka proseku kratkoronih kamatnih stopa koje ljudi oekuju u periodu do dospea dugorone obveznice. Na primer, ako investitori oekuju da e kratkorona kamatna stopa u proseku iznositi 10% u narednih 5 godina, teorija predvia da e kamatna stopa na obveznice sa rokom dospea od 5 godina takoe, biti 10%. Ako oekivanja da kratkorone kamatne stope jo vie porastu nakon tog perioda od 5 godina i prosena kamatna stopa u narednih 20 godina iznosi 12%, onda e i kamatna stopa na dvadesetogodinje obveznice iznositi 2% i bie via od kamatne stope na petoghodinje obveznice. Ovakva teorija i pretpostavka se temelje na oekivanju da e kratkorone kamatne stope imati drugaije vrednosti u buduem periodu pa stoga i teorija o prosenoj ceni za sve periode sadrane u periodu dospea dugorone obveznice. Ovakav zakljuak izveden je iz analize trita, posebno kupaca obveznica koja nas uverava da kupci nee zadravati obveznice sa niim prinosom ve e ih se reavati u korist kupovine onih sa veim prinosima a sve to pri raliitim rokovima dospea to je, naelno, i neminovnost u slobodnom tritu hartija od vrednosti. Za kupca prodaja jedne i kupovina druge obveznice pod ovakvim uslovima predstavlja kupovinu savrenog supstituta i posledica pravilno izvrene ovakve konverzije ima za rezlutat jednak prinos. Teorija oekivanja dozvoljava svojim osnovnim postavkama pad ili ravnu, ali ne i rastuu krivu prinosa, te se sa takvim pristupom ne daju objasniti injenice sadrane u treem pitanju.

11

Teorija segmentiranih trita tretira zasebno svaku od celina jedinstvenog trita kao poseban segment u kome prati kamatnu stopu pojedinanih obveznica kroz prizmu ponude i tranje, a da pri tome oekivani prinosidrugih obveznica sa razliitim rokom dospea nemaju nikakav uticaj. Potrebe investitora prema kojim, politikom kreiranja porodinih /poslovnih fondova sa duim rokovima dospea, ali odabranim prema vlastitim potrebama, dobiemo relativno jasnu sliku o treem pitanju koje u svojoj osnovi sadri uoeni trend da krive prinosa imaju uvek rastui oblik. Investitori su vie zainteresovani za kratkorone obveznice, jer one nose manji kamatni rizik; zato se investitorima mora ponuditi premija na likvidnost, kako bi se podstakli da ulau u dugorone obeznice.

Slika 1 Odnos izmeu teorije premije likvidnosti i teorije nepristrasnih oekivanja

Tako se teorija oekivanja modifikuje time to se premija na likvidnost, t ln (predstavlja trenutnu premiju na likvidnost obveznice za n period u vremenu t, uvek je pozitivna i raste kako se poveava rok dospea obveznica) dodaje jednaini koja predstavlja odnos izmeu dugoronih i kratkoronih kamatnih stopa, odnosno:

12

S obzirom na to, da je premija likvidnosti uvek pozitivan broj i da raste kako se poveava rok dospea, kriva prinosa do koje se dolazi na osnovu premije likvidnosti i teorije preferencijalnih plasmana, uvek je iznad krive prinosa do koje se dolazi na osnovu teorije oekivanja (kriva prikazana na osnovu nepromenjenih buduih jednogodinjih kamatnih stopa) i ima otriji nagib. Ove dve teorije potvruju i drugu injenicu, tj. da krive prinosa imaju karakteristian otar uzlazni nagib, kada su kratkorone kamatne stope niske, odnosno otar silazni nagib kada su kratkorone kamatne stope visoke.

1.6. Politika kamatne stope

Promenljivost kamatnih stopa je bitna karakteristika poslovne politike banke i kljuni faktor uspenog poslovanja banke. Od obima i strukture produktivne aktive banke i visine aktivnih kamatnih stopa zavisi nivo ukupnog kamatnog prihoda banke. A od visine pasivnih kamatnih stopa zavise ukupni kamatni izdaci banke. Razlika prihoda izmeu ukupnih aktivnih i ukupnih pasivnih kamatnih stopa predstavlja neto kamatni prihod banke. Osnovna bankarska filozofija u trinim uslovima je formiranje izvora sa kraim prosenim rokom dospea uz nie prosene kamatne trokove u odnosu na prosean rok dospevanja plasmana i prosene cenovne aktive. Naime, u trinim privredama se smatra da je prosena kamatna margina banaka u granicama izmeu 1-2 procenta poena dovoljna za pokrivanje njihovih trokova, rizika i motivacionog stimulansa. Poslovne banke u trinim uslovima utvruju kamatne stope na bazi: - tendencija kretanja kamata na finansijskom tritu, - nivoa eskontne kamatne stope,

13

- elemenata konkurentnosti, - predvianja inflacionih trendova i - respektovanja eventualnih administrativnih ogranienja U izgraivanju trinih uslova principi kamatne politke bili bi : - pozitivna realna kamatna stopa treba da se odrava u granicama ravnotene kamatne stope determinisane dugoronim ekonomskim i investicionim performansama privrede i odnosima ponude i potranje na finansijskom tritu - zabrana kartelskog ili monopolskog formiranja kamatnih stopa - konzistencija sa ukupnom trinom valorizacijom u ekonomiji - meuzavisnost u formiranju eskontne kamatne stope i kamatnih stopa na finansijskom tritu - instaliranje vrste politike monitoringa i supervizorstva nad funkcionisanjem svih finansijskih institucija i posebno poslovnih banaka - puna poslovna samostalnost i autonomija svih trinih subjekata i ekonomskih jedinica u pogledu donoenja investicionih i kreditnih odluka. i postepene deregulacije finansijskog trita, osnovni

14

ZAKLJUAK
Kamatna stopa izraava cenu korienja kreditnih i novanih resursa na finansijskom tritu. Visina kamatne stope kao cene korienja kreditinih i finansijskih resursa je povezana sa stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme njihovog korienja. Kamatne stope pripadaju grupi najpomnije praenih ekonomskih varijabli. Razlog tome je taj to one direktno utiu na na svakodnevni ivot i ostavljaju znaajne posledice na zdravlje cele ekonomije. Kamatna stopa je bitan i, moglo bi se rei, najvaniji instrument funkcionalnog poslovanja banke. U uslovima deregulacije bankarskog poslovanja i dinaminih promena u bankarskom okruenju, kamatne stope banke se esto menjaju i usklauju sa novonastalim uslovima poslovanja banke. To se odnosi na aktivne i na pasivne kamatne stope. Inflacija predstavlja stanje u kome raste opti nivo cena u privredi. U uslovima inflacije problem je visine kamatne stope kao realne cene novca odnosno kapitala u sadanjem u odnosu na budui period. Nominalna kamatna stopa je kamatna stopa koja se najee objavljuje i ne koriguje sa stopom inflacije. Nominalna kamatna stopa je kamatna stopa koju isplauju banke. Nominalna kamatna stopa moe biti: fiksna i varijabilna. Relativna kamatna stopa je nominalna stopa korigovana za efekte inflacije. Relativna kamatna stopa je proporcionalni deo godinje kamatne stope koji se koristi za obraunski period kamata tokom godine. Po Irvingu Fieru, nominalna kamatna stopa je zbir realne i stope inflacije. Ovaj odnos je dat tzv. Fierovom jednainom. Pojam struktura kamatnih stopa se koristi za opisivanje odnosa koji postoje izmeu razliitih vrsta kamatnih stopa u jednoj privredi. U pogledu korienja kredita i emisije hartija od vrednosti instrumenata duga mogu postojati razlike u pogledu rizika i rokova dospea. Otuda se moe govoriti o postojanju dve vrste strukture kamatnih stopa: rizina struktura i struktura. Promenljivost kamatnih stopa je bitna karakteristika poslovne politike banke i kljuni faktor uspenog poslovanja banke.. Osnovni principi kamatne politke bili bi : pozitivna realna kamatna stopa treba da se odrava u granicama ravnotene kamatne stope determinisane dugoronim ekonomskim i investicionim performansama privrede i odnosima ponude i potranje na finansijskom tritu, zabrana kartelskog ili monopolskog formiranja kamatnih stopa i dr. 15 rona

LITERATURA
1. Eri D., Bojovi P., (2005), Menadment hartijama od vrednosti, ICIM, Kruevac 2. Eri D., (2004), Finansijska trita, Via poslovna kola, Beograd 3. Jednak J., (2005), Finansijska trita, Beogradska poslovna kola, Beograd

16