1.

Utvrivanje karakteristika korisnika autobuske stanice

1.1. Merodavni broj korisnika
0 m
q` q Q +
q

merodavni broj putnika

q`
o
merodavni broj pratilaca i posetilaca
) q (100 : q q : q`
0 0 0

0

0 0
q 100
q
q q`

q
o
procenat pratilaca i posetilaca
30.81% q
0.98 40.25 5 0.98 40.25 5 q
0
22 i
0

+ +
h
kor
0
0

0 0
503 q`
81 . 30 100
1130
81 . 30
q 100
q
q q`

h
kor
m
1633 503 1130 Q +
1.2. Srednje vreme boravka korisnika u zoni autobuske stanice
min 18.67 t
22.018 22 0.152 22.018 i 0.152 t

+ +
1.3. Stepen korienja prateeg sadraja
28.10% l
0.84 179 35 0.84 179 35 l
1
18.67 t
1

1
1.4. Broj korisnika prateeg sadraja
l Q Q
1 m mp

koeficijent jednovremenih polazaka autobusa

a
a
1
n
+
a broj polazaka autobusa na sat
z
q
a

z - srednji broj mesta u autobusu (60 za prigradske, 50 za meugradske)

mesta 52 z
100
) 22 50(100 22 60
100
i) 50(100 i 60
z

- srednji koeficijent popunjenosti autobusa (0.65-0.9 za meugradski,

0.3-0.45 za prigradski)
Usvojeno:
me

=0.65 i
prig

=0.3
57 . 0
100
) 22 0.65(100 22 0.3
100
i) 0.65(100 i 0.3

h
bus
38 12 . 38
57 . 0 52
1130
a

a
n
broj jednovremenih polazaka autobusa a
n
=(0.4-0.7)
h
bus
n
n
17 . 24 a
12 . 38
100
) 22 0.7(100 22 0.4
a
100
i) 0.7(100 0.4i
a 0.7) (0.4 a

+

1.63
38.12
24.17
1 +
h
kor
mp
748 63 . 1 0.2810 1633 Q
2
2. Definisanje elemenata autobuske stanice
2.1. Sadraj staninog predprostora
U okviru staninog predprostora potrebno je predvideti postojanje peakih staza, stajalita JGP,
stajalita za TAXI vozila i parking za putnike automobile
2.2. Sadraj putnike zgrade
2.2.1. Elementi osnovnog sadraja:
alteri za prodaju karata
alteri za informacije
toalet
garderoba
hol
2.2.2. Elementi prateeg sadraja:
elementi ugostiteljstva (klasian restoran, ekspres restoran, bife, kiosci za hranu i pie)
elementi trgovine (klasini kiosci za prodaju tampe, duvana, itd.; prodavnica,
samousluga,...)
usluge (telefonske govornice, obuar, pota, banka, menjanica,...)
zabava
2.2.3. Sadraj za zaposlene:
kancelarija efa stanice
soba otpravnika
soba za boravak vozaa
dispeerski centar
2.3. Autobuski prostor
peroni za dolazak
peroni za odlazak
parkiralite za autobuse
Na poseban zahtev investitora moe se staviti i:
stanica za snabdevanje gorivom
perionica za automobile
objekata za manje intervencije i popravke
3
3. Definisanje opte i detaljne distribucije korisnika
3.1. Osnovni sadraji
alteri za informacije (koristi ih 0.2% Qm do 12% Qm)
alteri za prodaju karata (koriste ih 10 % putnika)
Garderoba (koriste ih od 1% q

do3% q

)
Toalet (koriste od 8% Qm do 12 % Qm)
Hol (kapacitet hola definiu korisnici koji jednovermeno borave u njemu)
3.2. Pratei sadraj
Ugostiteljstvo (koriste 40 % Qm)
Prodavnica (koriste 40 % Qm)
Usluge (koriste 13% Qm)
Zabava (koristi 7 % Qm)
4
4. Proraun kapaciteta elemenata sadraja autobuske stanice
4.1. Putnika zgrada
4.1.1. Osnovni sadraj
alter za informacije
h K
60
Q

i
m

k
i
procenat korisnika koji trai informacije
h procenat korisnika koji trae informaciju, koji trae altersku informaciju
%) 12 2 ( h k
i
; Usvojeno: % 2 k
i

h
kor
24 . 53 89 . 0
0.02
60
1.63 1633

min
kor

Usvojeno:
min 5 . 0 t
ops

min
kor
ops
2
0.5
1
t
1

alter za prodaju karata
prosean broj karata koje kupuje 1 korisnik (=1.5)
h
kor
1228 47 . 20
1.5 60
1.63 1130
60
q

min
kor

Usvojeno: t
ops
=40min=0.66h
min
kor
ops
5 . 1
0.66
1
t
1

5
toalet
m procenat korisnika koji koriste toalet (8-12%)
Usvojeno: m=10%
h
kor
266 44 . 4
60
0.1 1.63 1633
60
m Qm

min
kor

h
kor
133
mu

h
kor
133
en

Usvojeno:
min 1 t
mu
ops
min 2 t
en
ops

h
kor
min
kor
en
ops
h
kor
min
kor
mu
ops
30 5 . 0
2
1
t
1
60 1
1
1
t
1


g arderoba
g procenat korisnika garderobe (g=1%)
l
p
prosean broj koleta prtljaga po 1 korisniku (l
p
=1.5)
h
kor
p
g l q
38 . 20
01 . 0 5 . 1 58 . 1 860

Usvojeno: t
ops
=2h
h
kor
ops
5 . 0
2
1
t
1

Hol
P
0
stepen korienja osnovnog sadraja (
% 83 . 75 17 . 24 100 100
1 0
l P
)

,
_

,
_

+
860
7583 . 0 261
1 51 . 0 54 07 . 18 1
0
'
0

q
P q
z a K
n h
612
h
K
korisnika jednovremeno
6
4.1.2 Pratei sadraj
1. Ugostiteljstvo h
kor
mp ug
Q 171 428 4 . 0 4 . 0
o Kiosci za hranu i pie h
kor
ug
103 171 6 . 0 6 . 0
o Ekspres restoran h
kor
ug
26 171 15 . 0 6 . 0
o Bife h
kor
ug
42 171 25 . 0 25 . 0
2. Trgovina h
ko
mp tr
Q 171 428 4 . 0 4 . 0
o Kiosci za tampu h
kor
tr
120 171 7 . 0 7 . 0
o Prodavnica h
kor
tr
51 171 3 . 0 3 . 0
3.Uslune delatnosti h
kor
mp usl
Q 86 428 2 . 0 2 . 0
o Telefon h
kor
usl
43 86 5 . 0 5 . 0
o Hemijska istionica h
kor
usl
17 86 2 . 0 2 . 0
o Obuar h
kor
usl
17 86 2 . 0 2 . 0
o Cveara h
kor
usl
9 86 1 . 0 1 . 0
7
4.1.3 Specifikacija povrina putnike zgrade
Elementi opsluivanja
) (
h
kor
) (
min
kor

br. linija
opsluivanja
) ( P
sadraja . jed
2
m
P(m
2
)
OSNOVNI SADRAJ
alteri za informacije 36 2 2 3 6
alteri za prodaju
karata
906 1.5 11 3 33
Toalet
89
89
1.0
0.5
5
7
1.5
7,5
10,5
Garderoba 20,38 0.5 47 0.3 14,1
Hol K=612 - 0.6 367,20
PRATEI SADRAJ
Kiosci za hranu i pie 103 1.0 3 5 15
Ekspres restoran 26 0.07 10 2.5 25
Bife 42 0.1 10 2 20
Kiosci za tampu 120 1.4 2 3 6
Prodavnica 51 0.53 3 15 45
Telefon 43 0.33 4 0.5 2
Hemijska istiona 17 0.53 2 5 10
Obuar 17 0.2 4 3 12
Cveara 9 0.53 2 3 6
SADRAJ ZAPOSLENIH
Kancelarija efa stanice - - - - 16
Kancelarija dispeara - - - - 12
Kancelarija otpravnika - - - - 12
Soba za vozae - - - - 20
639,30
4.2 Autobuski prostor
4.2.1 Broj perona za odlazak
- koeficijent iskorienja broja perona ( 85 . 0 )
- vreme ranijeg postavljanja autobusa na peron (15 minuta - meugradski, 10 minuta
prigradski)
min 05 . 13
100
) 39 100 ( 15 39 10
100
) 100 ( 15 10

i i

perona E
z
q
E
13 63 . 12
85 . 0 51 . 0 54 60
05 . 13 58 . 1 860
60

8
4.2.2 Broj perona za dolazak
koeficijent jednovremenih dolazaka autobusa ( 1 . 1 )

koeficijent iskorienja autobusa u dolasku (

8 . 0
)
h
autob autob
z
q
.
min
.
20 33 . 0
85 . 0 54 60
05 . 1 860
60

min 3 t
ops

min
. autob
ops
33 . 0
3
1
t
1

perona n 6
33 . 0
20

4.2.3 Broj parking mesta za autobuse

r
procenat autobusa koji odlazi na parking direktno po dolasku na stanicu
% 30 20 r , Usvojeno: 3 . 0 r
h
autob
z
r q
.
/
6
85 . 0 54
3 . 0 05 . 1 860

h 3 2 t
ops

, Usvojeno:
h t
ops
5 . 2
min
.
4 . 0
5 . 2
1 1
autob
ops
t

22
5 . 0
6

parking mesta
9
4.3 Stanini predprostor
4.3.1. Broj parking mesta za putnike automobile
d procenat korisnika koji na stanicu dolazi automobilom
% 15 5 d , Usvojeno: % 5 d =0.05
prosean broj ljudi po automobilu
. voz
. put
5 . 2 2
, Usvojeno: 5 . 2
h
autom
m
d Q
.
35
5 . 2
58 . 1 05 . 0 1121

Usvojeno:
h 1 t
ops

min
. autom
ops
1
1
1
t
1

32
1
35

parking mesta
10
7. Definisanje naina prijema i otpreme putnika i autobusa
Uloga autobuske stanice je da opsluuje putnike i prevoznike u pojedinim fazama
putovanja.. Cilj izgradnje autobuske stanice je da se na jednom mestu ponudi organizovana i
kvalitetna usluga korisnicima autobuske stanice. Pa stoga autobuska stanica mora da ima niz
funkcija kojima e zadovoljiti zahteve putnika i prevoznika.
Ljudi dolaze na autobusku stanicu u razliitom broju, koncetraciji u toku vremena i sa razliitim
zahtevima i ciljevima.
Na autobuskoj stanici postoji posebna sluba iji je zadatak da organizuje prijem, otpremu i
kretanje autobusa unutar stanice. Ova sluba se zove kontrolna, a njeni zadaci su sledei:
o identifikacija autobusa u prispeu,
o regulisanje kretanja autobusa u zoni stanice,
o kontrola redovnosti dolazaka autobusa na polazne perone,
o kontaktiranje sa osobljem autobusa,
o daje znak za pripremu i polazak autobusa,
o po potrebi kontrolie ulazak vozila u stanicu.
Kontrolna sluba je obino smetena u posebnom objektu koji se nalazi na ulazu u autobusku
stanicu. Informacije o prispieu autobusa ova sluba moe da dobije:
o vizuelnim putem,
o automatskom identifikacijom putem magnetnog koda,
o daljinskom identifikacijom.
Autobus po ulasku u autobusku stanicu upuuje se prema peronima za dolazak. Svaki peron
je oznaen brojem. U sluaju da autobus nije blagovremeno postavljen na peron, kontrolni centara
obavetava otpravnika koji ispituje i otklanja uzrok. Ako autobus kasni kontrolni centar odreuje
novu poziciju za postavljanje na peronu.
Odlazak autobusa sa perona automatski se signalie u kontrolnom centru putem detektora prisustva.
Najbitnije kod prijema putnika je da se omogui kupovina karte. Idejnim projektom
autobuske stanice definisan je broj altera ili automata za prodaju karata. Ostaje da se definie nain
prodaje i da se formira sama karta za putovanje.
Autobuska stanica moe prodavati karte i za vie prevoznika; u tom sluaju karta mora biti
posevno obraena, da bi mogla da se vri kontrola prodatih karata od strane vozakog osoblja. Karta
u tom sluaju mora da ima duplikat, i to ili u vidu indiga, ili da se sastoji iz dva dela od kojih se
jedan ponitava i zadrava u autobusu. Pri ulasku putnika u autobus osoblje uzima deo karte i na taj
nain kontrolie broj prodatih karata za svaki pravac.
Korisnici autobuske stanice mogu na bilo kojoj biletarnici da dobiju informacije o redu vonje,
cenama i raspoloivosti sedita. Informacije o redu vonje mogu se dobiti dobiti za odlazak ili
povratak. Na raspolaganju stoje sledee mogunosti:
o u odnosu na traeno vreme,
o za polaske poev od traenog vremena,
o za polaske do traenog vremena.
Informacije koje se jo mogu dobiti su: broj polaska, cena karte, naziv prevoznika, oznaka
linije, mogunost kupovine povratne karte, mogunost korienja markice i raspoloiva sedita.
13