Husain Abdul Sa ar OSNOVI KLASINOG ARAPSKOG JEZIKA I Uvod u tvorbu rei sarf ( )

Sadraj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Mapa arapskog jezika Uvod u arapske rei 5 8 11 16 21 24 28 32 34 40 44 50 53 56 58 61 68 Glagol prolog vremena ( ) Glagol sadanjeg vremena ( ) sadanjeg vremena u stanju dezm ( ) 10 Zabrana ( ) 11 Particip aktivni ( ) 16 est razreda I glagolske vrste Dodaci 1 12 Particip pasivni ( ) Glagol sadanjeg vremena u stanju Pojaani oblik ( ) Imperativ

Predgovor

Hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova. I neka su Allahova milost, mir i blagoslo v na naeg Prvaka Vjerovjesnika Muhammeda, na njegovu asnu porodicu i na njegove pl emenite drugove. Ova knjiga je izmenjeni prevod knjige Fundamentals of Classical Arabic, Volume 1 i je autor Husain Abdul Sa ar. Prilikom prevoenja je koritena on-li ne verza knjige, dostupna besplatno na sajtu http://sacredlearning.org/, inae zvan inom sajtu autorove organizace Sacred Learning. Molim Allaha da nagradi autora za uloeni trud! U knjizi je na postupan nain dat pregled tvorbe arapskih rei. Na kraju veine lekca postoji tabela (ili vie njih) koju treba zapamtiti i koja predstavlja o kosnicu lekce. Ovu okosnicu italac nosi sa sobom i oko nje lako zida ostalo izloeno g radivo. Tako, sprat po sprat, mogue je za kratko vreme savladati sve vane oblike rei a rapskog jezika i spremiti se za sljedeu graevinu: sintaksu arapskog jezika, tj. fo rmiranje reenica. Ovaj udbenik se moe savladati odmah nakon uenja itanja arapskog pis ma, tj. odmah nakon, na naim prostorima popularne, Sufare. Metod koji udbenik korist i je zasnovan na tradicionalnim metodama sticanja islamskog znanja pamenju tabela glagolskih i imenikih oblika, i to samostalno, pre nego to uu u reenicu. Pamenje na ente moe biti dosadno, ali se trud viestruko isplati, kao to e italac, ina Allah vidje ti. Uinie mu se da se odjednom pred njim odkrinjuju vrata razumevanja asnog Kurana, mn oge rei poinju da dobaju smisao, lako je pogoditi ta je glagol, ta imenica. A otkrie i skrivenu vezu izmeu sedde, mesdida i Sadida. Nakon ovog udbenika, ili uporedo sa njim , valjalo bi konsultovati i neki udbenik ili prirunik u kome se opirne obrauje arapsk a gramatika. Recimo, on-line je dostupna Gramatika arapskog jezika, 1. i 2. dio iz 1936-1937 godine. Autori su Dr. air Sikiri, Muhamed Pai i Mehmed Handi. Linkovi do tranica posveenih ovim knjigama: http://www.archive.org/details/gramatikaarapskog jezika1936 http://www.archive.org/details/gramatikaarapskogjezika1937vol2 2

3 Direktni linkovi do PDF verza gore navedenih knjiga: http://bit.ly/gram-ar1 htt p://bit.ly/gram-ar2 Ipak, nema udbenika koji moe da zameni dobrog uitelja. Kompletan XeTeX source kod knjige je dostupan na adresi: https://bitbucket.org/edin1/fund _arabic1-bs/ Prevod ima dosta greaka (pravopisnih, gramatikih, stilskih), pa ako n eku primetite moete je praviti na: https://bitbucket.org/edin1/fund_arabic1-bs/issu es/new/. Molim vas da zamolite Uzvienog Allaha da nagradi sve one koji su na bilo koji nain doprineli tome da ova knjiga ugleda svjetlost dana, kao i da im oprosti grehe!

Predgovor prvom izdanju na engleskom jeziku Sva hvala pripada Allahu (T), Tvorcu svemira. Neka su mir i milost na Njegovog p osljednjeg plemenitog poslanika, Muhammeda (S). Tradicionalno, uenici sakralnog i slamskog znanja bi poinjali uei temelje konjugace glagola arapskog jezika. Svaka poj edinana lekca je savlaivana u potpunosti pre nego to bi uitelj dozvolio prelazak na na rednu lekcu. Nakon usavravanja svih lekca, studenti bi se usredsreivali na osnove ar apske gramatike. Ja sam bio blagoslovljen da pohaam vjersku kolu u Pakistanu koja jo uvek primjenjuje tradicionalne metode. Moji nastavnici su uili pred iskrenim uite ljima, a i sami su bili slinog kova. Vodili su svoje uenike, korak po korak, du sta ze utabane etrnaesto-vjekovnim uenjatvom. Iako sam bio u mogunosti da provedem samo nekoliko godina u drutvu takvih vodia, moj napredak je bio ubrzan. Takva je sudbin a otpatka baenog u tok brze, drevne reke. Malo je udbenika arapskog na engleskom je ziku koji su raeni u skladu sa tradicionalnom islamskom obrazovnom metodologom. U ovoj knjizi, ja sam preplitanjem biljeki i resursa mojih uitelja dao pregled araps ke konjugace glagola i deklinace imenica. Ina Allah (ako Bog da), budui tomovi e biti posveeni ostalim principima klasine arapske gramatike. Ono od ega strahujem je da sam u ovom radu zaprljao isti lanac. Moji uitelji su rtvovali svoje ivote, zdravlje i porodice da bi se usavrili u datim disciplinama. Dozvoljeno mi je bilo da borav im i ubiram plodove iz njihovih prostranih vrtova uprkos mojim oiglednim nedostac ima i pomanjkanju posveenosti. Takva je milost uitelja prema studentu. Molim Uzvien og Allaha da pree preko ove zadnje karike i da dozvoli tragau da se okoristi posvee nou velikih uenjaka iz prolosti. Molim vas da se pomolite za mene, moje uitelje i sve one koji su prenosili ovu tradicu sa koljena na koljeno. Sluga uenjaka Husain Abd ul Satar Safar 1423 April 2002 4

Lekca 1 Mapa arapskog jezika Slika 1.1 predstavlja mapu arapskog jezika. Ovaj gra k daje pregled naeg zadatka i uspostavlja okvir za budue uenje.

Princip 1.1 Termin artikulaca ( 1) se odnosi na sve rei koje proizvodi jezik. Artikulace oje su smislene ( ) i (2) rei koje su besmislene ( .) Smislene ( ) artikul a. Na primjer, arapska re kitab ( ) znai knji ga. Sa druge strane, besmislene tvrenog znaenja. Pogledajmo kao primjer re Pepsi. Izgovorena petsto godina unaza ronalaska ovog danas poznatog pia, ova re ne bi imala nikakvo znaenje. Princip 1.2 Smislene ( ) artikulace se mogu dalje podeliti na: (1) jednolane ( z jedne rei zove se jednolana ( ;) dok, ako je sastavljena od vie ) Na primjer, re kitab ( ) je jednolana, dok je fraza )

i (2) vie od jedne re 2 Rasul

Princip 1.3 Sve jednolane ( ) rei se mogu svrstati u jedan od tri tipa: 1. imenica ( ) ( ) je izveden iz glagolske imenice baciti. Arapski gramatiari koriste ovaj termin ulace zato to prilikom govora bacamo zvuke sa jezika. 1 Lafz 2 znai, Allahov Poslanik. 5

LEKCA 1. MAPA ARAPSKOG JEZIKA 6 . . Artikulaca . Besmislena . . Smislena . Vielana . Jednolana . Korisna Imenica . Beskorisna . Glagol . estica Slika 1.1: Mapa arapskog jezika

LEKCA 1. MAPA ARAPSKOG JEZIKA 2. glagol ( ) ada u jednu od ove tri kategore. 7

3. estica ( )

Drugae reeno

Princip 1.4 Vielane ( ) artikulace se sastoje od dve ili vie rei. Takve kombinace su ili k epotpune ideje i zajedno se uvezuju ili beskorisne ( tako da formiraju frazu3 , i i nepotpunu reenicu. Ovaj tom se bavi jednolanim ( ) reima sa naglaskom na konjugac i deklinaci imenica. 3 Fraza se de nie kao dve ili vie rei koje formiraju sintaksni sklop koji je manji od potpune r eenice.

Lekca 2 Uvod u arapske rei Princip 2.1 Arapski alfabet se sastoji od dvadeset i devet slova i tri kratka vokala (slika 2.1). Ovaj ubenik podrazumeva da je italac upoznat sa alfabetom i kratkim vokalima.

Princip 2.2 Veina arapskih rei se formira iz tri korenska slova. Ova tri slova se povezuju u kore n i dobaju znaenje. Na primjer, korenska slova ( - - itati s desna u levo) imaju zna i. Princip 2.3 Slova - - se koriste kao modelirajua korenska slova4 . Prvo slovo je f ( a tree lm ( ) pozica. Korenska slova - - imaju znaenje raditi. )

pozica

Princip 2.4 Veina arapskih imenica i glagola se doba postavljanjem tri korenska slova u odgovar ajue obrasce. Ovi obrasci podrazumevaju i vokalizacu5 korenskih slova i esto zahtevaju dodavanje nekorenskih slova. Svaki od ovih obrazaca oslikava znaenje tri korenska slova na jednistven nain. Na primjer, obrazac opisuje osobu koja sprovodi u djelo zn e koren skih slova6 . Ovaj obrazac podrazumeva vokalizovanje f ( ) pozice fethom, d e elifa, i 4 Slova 6 Na

je postupak dodavanja kratkih vokala: damme, fethe, i kesre jezik takoe koristi o brasce. Posmatrajmo, kao primjer, re uitelj. Dodavanjem su ksa -elj korenu glagola u mo re uitelj. Ovaj obrazac opisuje osobu koja sprovodi u djelo znaenje glagola (tj. on oga koji 5 Vokalizaca - 8 se koriste u ovom udbeniku za ilustrovanje glagolskih i imenikih obrazaca.

LEKCA 2. UVOD U ARAPSKE REI 9 Arapski alfabet . DM . TH . T . B . . ELIF . R . DHL . DL . KH . H . DHD

. SD . N . SN . Z . F . GAJN . AJN . ZH . TH . NN . MM . LM

. KF . QF . HEMZE . J . WW . HA Arapski kratki vokali . DAMMA . FETHA . . KESRA Slika 2.1: Arapski alfabet i kratki vokali

LEKCA 2. UVOD U ARAPSKE REI 10

vokalizovanje ain ( ) pozice kesrom. Ako korenska slova ( - - pisati) zamene f ( obrasca, nastaje re ( onaj koji pie) (slika 2.2). Slino, zamjenom f ( ,) slovima ( - - oboavati) formiramo re (oboavatelj). . . . Onaj koji radi . Korak 1.: Razdvajanje slova obrasca . . Korak 2.: Zamjena korenskih slova . . Korak 3.: Ponovno vezivanje slova da bi se formirala nova re . Onaj koji pie ili Pisac Slika 2.2: Formiranje rei od korenskih slova - sa odgovarajuim novim slovima - -

ui druge). Slino tome, pogledajmo jo neke nae rei koje slede ovaj obrazac, npr. gradi j (onaj koji gradi) i staratelj (onaj koji se stara o nekom).

Lekca 3 Glagol prolog vremena ( ) Glagol prolog vremena ( ) opisuje radnje i dogaaje koji su se ve

Princip 3.1 Obrazac ( uradio je) se koristi kao model za glagol prolog vremena. Kod ovog obrasca, svako od korenskih slova je vokalizovano fethom7 . Princip 3.2 Glagoli u naem jeziku se konjuguju tako da oslikavaju subjekat8 glagola. Pogledaj mo kao primjer uradio je on i uradili smo mi. Ovdje, zamjenice on i mi predstavljaju jekte. Arapski glagoli se konjuguju na slian nain. Precizne, arapski glagoli se kon juguju tako da oslikavaju tri aspekta svog subjekta: 1. lice9 (prvo, drugo, tree) 2. rod10 (muki, enski) 3. broj11 (jednina, dvojina, mnoina) 7 Obrazac 8 Subjekat 9 Prvo

je izvritelj radnje koju opisuje glagol. lice se odnosi na govornika. Na primjer, uradio sam ja ili uradili smo mi. Drugo lice se odnosi na onoga kome se govori. Urad io si ti, na primjer. Tree lice se odnosi na osobu o kojoj se pria. Npr., uradio je on ili uradili su oni. 10 Muki rod (masculinum) se koristi za muka bia ili muke objekt . Na primjer, uradio je on or uradilo je ono. enski rod (femininum) se koristi za ensk a bia ili enske objekte. Na primjer, uradila je ona ili uradilo je ono. 11 Jednina (si ngular) se odnosi na pojedinca. Na primjer, uradio je. Dvojina (dual) se odnosi na dva pojedinca. Na primjer, uradili su obojica. Mnoina (plural) se koristi za grupu od tri ili vie pojedinaca. Na primjer, uradili su. je jedan od nekoliko obrazaca koji se koriste za glagol prolog vremena. Ostali su pri kazani u lekci 16. 11

LEKCA 3. GLAGOL PROLOG VREMENA ( ) 12 Princip 3.3 Arapski glagoli, slino naim, se konjuguju tako to se na kraju glagolske osnove doda ju odgovarajui nastavci (su ksi). Paljivo prouite konjugace glagola prolog vremena (tab ela 3.1), posebno promjene u licu, rodu i broju. Princip 3.4 Glagoli u naem jeziku mogu biti u aktivu ili pasivu. Aktiv se koristi kada subjek at reenice vri radnju koju oznaava glagol. Na primer, Zejd je napisao knjigu. Ovdje, glagol je napisao je u aktivu jer je Zejd naznaen kao pisac. Sa druge strane, pasiv se koristi kada subjekat glagola ne naznaen. Na primjer, Knjiga je napisana.. Ovdje je glagol je napisana u pasivu, jer autor ne naznaen, iako je knjiga napisana. Arap ski glagoli takoe mogu biti u aktivu i pasivu. Rane, princip 3.1 je prikazao kao aktiva glagola prolog vremena. Obrazac pasiva glagola prolog vremena se formira od aktiva (1) promjenom vokala prvog slova u dammu i (2) promjenom vokala predzadn jeg slova u kesru. Tako, ( uradio je) postaje ( uraen je)

Princip 3.5 Principom 3.2 je ustanovljeno da konjugaca glagola u aktivu oslikava subjekat gla gola. Konjugaca glagola u pasivu oslikava lice, rod i broj objekta12 , a ne subje kta glagola. Posmatrajmo kao primjer iskaz ( on je udaren). Ovdje je dat objekat glago la (tj. on), ali subjekat ne naznaen. Kao to se vidi u tabeli 3.2, konjugace aktiva pasiva koriste iste nastavke.

Princip 3.6 Ako postavimo re pre aktiva ili pasiva dobiemo odrini glagol prolog vremena (table Na primjer, ( uradio je) postaje ( Ne uradio), i ( uraen je) postaje ( 12 Objekat je imenica koja prihvata radnju glagola.

LEKCA 3. GLAGOL PROLOG VREMENA ( ) 13 Tabela 3.1: Konjugaca glagola prolog vremena LICE ROD 3. BROJ NASTAVAK OSNOVA + AK TIV Uradio je Njih dvojica su uradili Muki Jednina

3. Muki Dvojina +

3. Muki Mnoina + Uradili su a 3. enski Jednina + Uradila je

3. enski Dvojina + Njih dve su uradile 3.

enski Mnoina + Uradile su

2. Muki Jednina + Uradio si

2. Muki Dvojina + Vas dvojica ste uradili

2. Muki Mnoina + Uradili ste 2. enski Jednina + Uradila si

2. enski Dvojina

+ Vas dve ste uradile

2. enski Mnoina + Uradile ste 1. M. i . Jednina + Uradio sam

1. a M. i . Mnoina + Uradili smo Elif ( ) na kraju ove konjugace se ne izgovara.

LEKCA 3. GLAGOL PROLOG VREMENA ( ) 14 Tabela 3.2: Glagol prolog vremena ODRINI PASIV Ne uraen

ODRINI AKTIV PASIV Ne uradio

Uraen je

AKTIV Uradio je

Njih dvojica nisu uraeni Njih dvojica nisu uradili Njih dvojica su uraeni Njih dvo jica su uradili

Nisu uraeni

Nisu uradili

Uraeni su

a Uradili su

Ne uraena

Ne uradila

Uraena je

Uradila je

Njih dve nisu uraene Njih dve nisu uradile Njih dve su uraene Njih dve su uradile Nisu uraene Nisu uradile Uraene su

Uradile su Nisi uraen

Nisi uradio

Uraen si

Uradio si

Vas dvojica niste uraeni Vas dvojica niste uradili Vas dvojica ste uraeni Vas dvoj ica ste uradili

Niste uraeni

Niste uradili Uraeni ste Uradili ste Nisi uraena

Nisi uradila

Uraena si

Uradila si

Vas dve niste uraene

Vas dve niste uradile

Vas dve ste uraene

Vas dve ste uradile

Niste uraeni Niste uradile Uraene ste Uradile ste Nisam uraen Nisam uradio/la Uraen/a sam Uradio sam

Nismo uraeni a

Nismo uradili/le Uraeni/e smo Uradili smo Uraeni su, podrazumeva da je vie poslova uraeno. Prisjetimo se da pasiv oslikava objek at.

LEKCA 3. GLAGOL PROLOG VREMENA ( ) 15 Kljuna napomena Konjugace glagola prolog vremena se moraju zapamtiti13 (tabela 3.2) pre prelaska na sljedeu lekcu. napomenute tabele u ovoj knjizi treba pamtiti, tj. recitovati, na sljedei nain: pr vo pamtimo posljednju desnu kolonu (i to od vrha nadolje), zatim kolonu levo do n je, zatim kolonu levo do nje i sve tako do posljednje leve kolone. U sluaju konkret ne tabele 3.2 to znai da treba da prvo upamtimo kolonu AKTIV, zatim kolonu PASIV, zat im kolonu ODRINI AKTIV, i na kraju ODRINI PASIV. Recitaca bi izgledala ovako: 13 Sve

Lekca 4

Glagol sadanjeg vremena ( ) Glagol sadanjeg vremena ( ) opisuje radnje, stanja i zbivanja koja se trenu jeg vremena se konjuguju pomou pre ksa i nastavaka.

Princip 4.1 Obrazac ( on radi) se koristi kao model za aktiv glagola sadanjeg vremena. U zavisnos od konjugace, neko od etiri slova: (j, t, nn i hemze se uvek stavlja kao pre ks ovima (tabela 4.1). Princip 4.2 Aktiv glagola sadanjeg vremena se konjuguje tako to se odreena slova dodaju na kraj u glagola. Kao i kod glagola prolog vremena, konjugace oslikavaju tri osobine glag olskog subjekta: lice, rod i broj. Paljivo prouite tabelu 4.1, i obratite panju na razlike izmeu konjugaca. Princip 4.3 Glagol sadanjeg vremena moe da bude u aktivu ili pasivu. Obrazac za pasiv glagola sadanjeg vremena se formira iz aktiva tako to se (1) vokal prvog slova promeni u da mmu i (2) vokal predzadnjeg slova promeni u fethu14 . Tako ( on radi) postaje ( u). 14 Ovaj drugi korak je potreban ako aktiv glagola sadanjeg vremena ima dammu ili kesru na predzadnjem slovu. Ti obrasci su obraeni u lekci 16. 16

LEKCA 4. GLAGOL SADANJEG VREMENA ( ) 17 Tabela 4.1: Konjugaca glagola sadanjeg vremena LICE ROD 3. BROJ SUFIKS OSNOVA + PR EFIKS + AKTIV On radi Muki Jednina

3. Muki Dvojina + + Njih dvojica rade

3. Muki Mnoina + + Oni rade 3. enski Jednina + + Ona radi 3. enski Dvojina +

+ Njih dve rade

3. enski Mnoina + + One rade 2. Muki Jednina + + Ti (S/M) radi 2. Muki Dvojina + + Vas dvojica radite

2. Muki Mnoina + + Vi (P/M) radite 2.

enski Jednina + + Ti (S/F) radi 2. enski Dvojina + + Vas dve radite

2. enski Mnoina + + Vi (P/F) radite 1. M. i . Jednina + + Ja radim 1. M. i . Mnoina + + Mi radimo

M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural

LEKCA 4. GLAGOL SADANJEG VREMENA ( ) 18 Princip 4.4 Isti nastavci koji se koriste za aktiv glagola sadanjeg vremena se koriste i kod pasiva. Meutim, konjugace pasiva oslikavaju lice, rod i broj objekta, a ne subjekt a glagola. Tabela 4.2 ilustruje konjugace i aktiva i pasiva glagola sadanjeg vreme na.

Princip 4.5 Stavljanjem rei pre konjugaca pasiva i aktiva doba se odrina forma glagola sadan (tabela 4.2). Na primjer, ( on radi) postaje ( on ne radi), a ( na taje

Princip 4.6 Glagol sadanjeg vremena moe opisivati neku radnju, stanje ili zbivanje u budunosti1 5 . Na primjer, se moe prevesti kao on e raditi. Postavljanje pre ksa ili re pasiva glagola sadanjeg vremena eksplicitno oznaava budue vreme (futur, tabela 4.3). Na primjer, i se prevode kao on e uraditi.

Kljuna napomena Konjugace glagola sadanjeg vremena moraju biti memorisane (table 4.2) pre prelaska na narednu lekcu. 15 U ovoj knjizi, je prevoeno kao glagol sadanjeg vremena. Precizni p io imperfekat. Imperfekat se odnosi na radnje koje se jo uvek nesu zavrile. Stoga ob uhvata i sadanje (on radi) i budue vreme (on e raditi).

LEKCA 4. GLAGOL SADANJEG VREMENA ( ) 19 Tabela 4.2: Glagol sadanjeg vremena ODRINI PASIV ODRINI AKTIV PASIV AKTIV Na njemu se ne radi

On ne radi

Na njemu se radi

On radi

Na njima dvojici se ne radi

Njih dvojica ne rade

Na njima dvojici se radi

Njih dvojica rade

Na njima (P/M) se ne radi Oni ne rade Na njima (P/M) se radi Oni rade Na njoj se ne radi Ona ne radi Na njoj (S/F) se radi Ona radi Na njima dvjema se ne radi

Njih dve ne rade

Na njima dvjema se radi

Njih dve rade

Na njima (P/F) se ne radi One ne rade Na njima (P/F) se radi One rade Na tebi (S/M) se ne radi Ti (S/M) ne radi Na tebi (S/M) se radi Ti (S/M) radi Na vama dvojici se ne radi Vas dvojica ne radite Na vama dvojici se radi Vas dvo jica radite

Na vama (P/M) se ne radi Vi (P/M) ne radite Na vama (P/M) se radi Vi (P/M) radite Na tebi (S/F) se ne radi Ti (S/F) ne radi Na tebi (S/F) se radi Ti (S/F) radi Na vama dvjema se ne radi

Vas dve ne radite

Na vama dvjema se radi

Vas dve radite

Na vama (P/F) se ne radi Vi (P/F) ne radite Na vama (P/F) se radi Vi (P/F) radite Na meni se ne radi Ja ne radim Na meni se radi Ja radim Na nama se ne radi Mi ne radimo Na nama se radi

Mi radimo

M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural

LEKCA 4. GLAGOL SADANJEG VREMENA ( ) 20 Tabela 4.3: Budue vreme PASIV FUTURA AKTIV FUTURA PASIV FUTURA AKTIV FUTURA On e biti uraen

On e uraditi Njih dvojica e uraditi On e biti uraen

On e uraditi

Njih dvojica e biti uraeni

Oni e uraditi Ona e uraditi Njih dvojica e biti uraeni

Njih dvojica e uraditi

Oni e biti uraeni Oni e biti uraeni Oni e uraditi Ona e biti uraena

Ona e biti uraena Ona e uraditi Njih dve e biti uraene

Njih dve e uraditi One e uraditi

Njih dve e biti uraene

Njih dve e uraditi

One e biti uraene One e biti uraene One e uraditi Ti e biti uraen Ti (S/M) e uraditi

Ti e biti uraen Ti (S/M) e uraditi Vas dvojica ete biti uraeni

Vas dvojica ete uraditi Uradiu Vas dvojica ete biti uraeni

Vas dvojica ete uraditi Uradiu Vi ete biti uraeni Vi (P/M) ete uraditi Vi ete biti uraeni Vi (P/M) ete uraditi Ti e biti uraena Ti (S/F) e uraditi Ti e biti uraena Ti (S/F) e uraditi Vas dve ete biti uraene

Vas dve ete uraditi

Vas dve ete biti uraene

Vas dve ete uraditi

Vi ete biti uraene Vi (P/F) ete uraditi Vi ete biti uraene Vi (P/F) ete uraditi Ja u biti uraen Ja u biti uraen Mi emo biti uraeni Uradiemo Mi emo biti uraeni Uradiemo

M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural

Lekca 5

Glagol sadanjeg vremena u stanju raf ( ) Pojam gramatikog stanja Kao i ljudi, arapske rei doivljavaju stanja. Ljudska emotivna stanja nastaju kao re zultat naih svakodnevnih interakca, a ispoljavaju se naim facalnim ekspresama. Na pri mjer, sretanje pratelja nas ini srenim, to izraavamo osmjehom na naem licu. Arapske r e ponaaju na slian nain. Unutar reenice sudjeluju sa susjednim reima i, kao posljedicu , doivljavaju gramatika stanja. Ova gramatika stanja se zatim ispoljavaju na zavreci ma rei. Ba kao to lice osobe ukazuje na njeno emotivno stanje, tako i posljednje slo vo rei otkriva njeno gramatiko stanje. I dok ljudi mogu imati mnogo emotivnih stanj a, arapske rei doivljavaju samo etiri gramatika stanja: 1. raf ( ) 2. nasb ( ) Princip 5.1 Od etiri gramatika stanja, arapski glagoli doivljavaju samo tri16 : 16 etvrto stanje, derr ( 21 ,) doivljavaju samo imenice

LEKCA 5. GLAGOL SADANJEG VREMENA U STANJU RAF ( ) 22

Princip 5.2 Svi glagoli sadanjeg vremena, i u pasivu i u aktivu, su u stanju raf ( .) Konjugace gl la sa danjeg vremena se zavravaju sa ili (1) dammom ( ) na posljednjem slovu ili (2) ( ) kao posljednjim slovom (tabela 4.2). Oba ova zavretka oznaavaju gramatiko stanje ra f ( .)

Princip 5.3 Kada se razmatraju gramatika stanja rei uopte, a posebno glagola, moraju se postavit i tri pitanja: 1. Koje je gramatiko stanje rei? 2. ta je uzrokovalo ulazak u to gram atiko stanje? 3. Kako je oslikano gramatiko stanje? Postavljanje ova tri pitanja p omae u ilustrovanju principa ove lekce. Pogledajmo kao primjer, ( on radi): 1. matiko stanje glagola? Glagol je u stanju raf ( .) 2. ta je uzrokoval ? Raf ( ) je podrazumevano stanje glagola sadanjeg vremena. 3. Kako je oslikano gr anje? Raf ( ) stanje se oslikava dammom ( ) na posljednjem slovu rei . mo glagol ( vi [mnoina mukog roda] radite): 1. Koje je gramatiko stanje gla ( .) 2. ta je uzrokovalo ulazak u to gramatiko stanje? Raf ( ) je podrazu g vremena. 3. Kako je oslikano gramatiko stanje? Stanje raf ( ) je oslikano nnom ( ) jednjim slo vom u .

Princip 5.4 Kao izuzetak od principa ove lekce, jedan dio arapskih rei nikada ne ulazi u stanja . One se nazivaju nepromjenjive ( ) i slie stoikoj osobi koja je indiferentna kada s itanju emotivne situace. Kao to takva osoba ne doivljava nikakvo osjeanje, tako ni promjenjive ( ) rei ne ulaze u gramatika stanja.

LEKCA 5. GLAGOL SADANJEG VREMENA U STANJU RAF ( ) 23

Princip 5.5 Po de nici, dve konjugace glagola sadanjeg vremena su nepromjenjive ( .) To su mno enskog roda i mnoina drugog lica enskog roda . Posljednje nn obe ove e; ve ukazuje na subjekat glagola (tj. grupu ena). Zato je vano da prepoznamo ove dve konjugace kao nepromjenjive ( ) postae jasno u narednoj lekci kada budemo g enama u gramatikim stanjima. Princip 5.6 Svi glagoli prolog vremena (lekca 3)su takoe nepromjenjivi ( .)

Lekca 6

Glagol sadanjeg vremena u stanju nasb ( ) Princip 6.1 Odreene rei koje dolaze pre glagola menjaju njegovo znaenje. Ove rei nazivamo estica ) partikulama, rjeicama). Na primjer, estica negira glagol prolog vremena, a esti sadanjeg vremena (lekce 3 i 4). Princip 6.2 estice koje menjaju znaenje glagola esto utiu i na gramatiko stanje. Kada stavimo slje dee etiri estice pre glagola sadanjeg vremena, on e prei u stanje nasb ( : 71) 1. 2. 4. Princip 6.3 Promjene u gramatikom stanju se oslikavaju na kraju rei ili (1) promjenom vokalizace ili (2) promjenom slova. Ako se glagol sadanjeg vremena zavrava sa dammom ( ) u stanj u raf ( ,) damma se menja u fethu ( ) da bi oslikala stanje nasb ( .) Ako raf ,) onda nn otpada da bi se postiglo stanje nasb ( ( ) tabela 6.1). ( 17 Ove estice nemaju sopstveno, samostalno znaenje. Kada ih stavimo pre glagola sad anjeg vremena, one mu menjanju znaenje. Diskusa o tome kako svaka od ovih estica menja znaenje glagola prevazilazi okvire ovog udbenika. 24 3.

LEKCA 6. GLAGOL SADANJEG VREMENA U STANJU NASB ( ) Tabela 6.1: Ispoljavanje stanja GLAGOL PRVOBITNO U RAFU POKAZATELJ STANJA RAF Krajnja damma Krajnji nn Krajnji nn Kr ajnja damma Krajnji nn + ESTICA UZROK NASBA NAIN ISPOLJAVANJA NASB Promeniti krajnju dammu u fethu Ukloniti krajnji nn Ukloniti krajnji nn Promeniti krajnju dammu u fe thu Ukloniti krajnji nn Nema promjene Promeniti krajnju dammu u fethu Ukloniti kra jnji nn AKTIV STANJA NASB 25 On radi

Njih dvojica rade

On nee nikad raditi

+ Njih dvojica nee nikad raditi

Oni rade + Oni nee nikad raditi

Ona radi + Ona nee nikad raditi Njih dve rade

+ Njih dve nee nikad raditi One rade

Nepromjenjiva Krajnja damma Krajnji nn +

+ One nee nikad raditi

Ti (S/M) radi Ti (S/M) nee nikad raditi Vas dvojica radite

+ Vas dvojica neete nikad raditi

Vi (P/M) radite Krajnji nn Krajnji nn Krajnji nn + Ukloniti krajnji nn Ukloniti krajnji nn Ukloniti krajnji nn Nema promjene Promeniti krajnju dammu u fethu Promeniti krajnju dammu u fethu Vi (P/M) neete nikad raditi

+ Ti (S/F) radi Ti (S/F) nee nikad raditi

Vas dve radite

Vas dve neete nikad raditi Vi (P/F) radite Nepromjenjiva Krajnja damma Krajnja damma +

+ Vi (P/F) neete nikad raditi

Ja radim Ja neu nikad raditi Mi radimo

+ Mi neemo nikad raditi

M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural

LEKCA 6. GLAGOL SADANJEG VREMENA U STANJU NASB ( ) 26

Princip 6.4 Dve nepromjenjive ( ) konjugace glagola sadanjeg vremena (drugo i tree lice mnoin ) nikad ne ulaze u stanja (princip 5.5). etiri estice koje izazivaju stanje nasba ( ) ne menjaju ove dve konjugace, i krajnji nn kod svake od ovih konjugaca se n bela 6.1).

Princip 6.5 estica se koristi kao model za ilustracu stanja nasb ( .) Ova estica menja pod .) Nadalje, ona menja znaenje glagola (1) ograniavajui vano stanje raf ( negirajui ga. Tako ( on radi) postaje ( on nee nikad raditi). Kljuna napomena Konjugace glagola sadanjeg vremena u stanju nasb ( prelaska na sljedeu lekcu. )

moraju biti zapamene (tabela 6.2

LEKCA 6. GLAGOL SADANJEG VREMENA U STANJU NASB ( ) 27 Tabela 6.2: Glagol sadanjeg vremena u stanju nasb PASIV NASBA On nee nikad biti ur aen AKTIV NASBA On nee nikad raditi

Njih dvojica nee nikad biti uraeni

Njih dvojica nee nikad raditi

Oni nee nikad biti uraeni

Oni nee nikad raditi

Ona nee nikad biti uraena Ona nee nikad raditi Njih dve nee biti nikad uraene

Njih dve nee nikad raditi

One nee biti nikad uraene

One nee nikad raditi

Ti nee biti nikad uraen Ti (S/M) nee nikad raditi Vas dvojica neete nikad biti uraeni Vas dvojica neete nikad raditi

Vi neete nikad biti uraeni

Vi (P/M) neete nikad raditi

Ti nee nikad biti uraena

Ti (S/F) nee nikad raditi

Vas dve neete nikad biti uraene Vas dve neete nikad raditi Vi neete nikad biti uraene

Vi (P/F) neete nikad raditi

Ja neu nikad biti uraen Ja neu nikad raditi Mi neemo nikad biti uraeni

Mi neemo nikad raditi

M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural

Lekca 7 Glagol sadanjeg vremena u stanju dezm ( ) Princip 7.1 Sljedeih pet estica, kada se postave pred glagol sadanjeg vremena, uzrokuju da on ue u stanje dezm ( : 81) 1. 2. 4. 5. 02 91 3.

Princip 7.2 Prisjetimo se da se promjene gramatikog stanja oslikavaju na kraju rei (1) promjeno m u vokalima i (2) promjenom u slovima. Ako se glagol sadanjeg vremena zavrava dam mom ( ) u stanju raf ( ,) ta damma se menja u sukn ( ) da bi se oslikalo stanj zavrava ,) onda nn ( ) otpada da bi se oslikalo stanje dezm ( ( ) tabe estice nemaju sopstveno samostalno znaenje. Kada se postave pre glagola sadanjeg vre mena, menjaju mu znaenje. Diskusa o tome kako svaka od ovih estica menja znaenje glago la prevazilazi okvire ovog udbenika. 19 Ova estica se zove lm naredbe ( .) lm zabrane ( .) Ona se po znaenju razlikuje od estice koja se koristi za ne g vremena i koja se zove lm negace ( .) 18 Ove 28

LEKCA 7. GLAGOL SADANJEG VREMENA U STANJU DEZM ( ) Tabela 7.1: Ispoljavanje stanja OL PRVOBITNO U RAFU POKAZATELJ STANJA RAF Krajnja damma Krajnji nn Krajnji nn Krajnj a damma Krajnji nn + ESTICA NAIN UZROK ISPOLJAVANJA DEZMA DEZMA AKTIV STANJA DEZM 29 On radi

Promeniti krajnju dammu u sukn Ukloniti krajnji nn Ukloniti krajnji nn Promeniti kraj nju dammu u sukn Ukloniti krajnji nn Nema promjene Promeniti krajnju dammu u sukn Uk loniti krajnji nn Ukloniti krajnji nn Ukloniti krajnji nn Ukloniti krajnji nn Nema p romjene Promeniti krajnju dammu u sukn Promeniti krajnju dammu u sukn On ne radio

Njih dvojica rade

+ Njih dvojica nisu radili

Oni rade + Oni nisu radili

Ona radi + Ona ne radila Njih dve rade

+ Njih dve nisu radile

One rade Nepromjenjiva Krajnja damma Krajnji nn Krajnji nn Krajnji nn Krajnji nn

+ One nisu radile

Ti (S/M) radi + Ti nisi radio Vas dvojica radite

+ Vas dvojica niste radili

Vi (P/M) radite + Vi niste radili

Ti (S/F) radi + Ti nisi radila

Vas dve radite

Vas dve niste radile Vi (P/F) radite Nepromjenjiva Krajnja damma Krajnja damma

+ Vi niste radile

Ja radim + Ja nisam radio Mi radimo

+ Mi nismo radili

M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural

LEKCA 7. GLAGOL SADANJEG VREMENA U STANJU DEZM ( ) 30

Princip 7.3 Dve nepromjenjive ( ) konjugace glagola sadanjeg vremena (drugo i tree lice enske d ne ulaze u stanja (princip 5.5). Pet estica koje uzrokuju stanje dezm ( ) ne menjaju e dve konjugace, i krajnje nn obe ove konjugace ne otpada sa kraja glagola(tabela 7.

Princip 7.4 estica se koristi kao model za ilustracu stanja dezm ( .) Ova estica menja pod gola raf ( ) u stanje dezm ( .) Nadalje, menja znaenje glagola (1) prebacujui u prolo i (2) negirajui ga. ( On radi) postaje ( on ne radio). Kljuna napomena Konjugace glagola sadanjeg vremena u stanju dezm ( ) laska na sljedeu lekcu.

se moraju zapamtiti (table 7.2) p

LEKCA 7. GLAGOL SADANJEG VREMENA U STANJU DEZM ( ) nju dezm PASIV DEZMA AKTIV DEZMA 31 On ne raen

Tabela 7.2: Glagol sadanjeg vr

On ne radio

Njih dvojica nisu raeni Njih dvojica nisu radili

Oni nisu raeni

Oni nisu radili

Ona ne raena Ona ne radila Njih dve nisu raene

Njih dve nisu radile

One nisu raene

One nisu radile

Ti nisi raen Ti nisi radio Vas dvojica niste raeni Vas dvojica niste radili

Vi niste raeni

Vi niste radili

Ti nisi raena

Ti nisi radila

Vas dve niste raene Vas dve niste radile Vi niste raeni

Vi niste radile

Ja nisam raen Ja nisam radio Mi nismo raeni

Mi nismo radili

M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural

Lekca 8 Pojaani oblik ( ) Pojaani oblik opisuje, naglaeno, budue radnje ili dogaaje. Na primjer, znai

Princip 8.1 Pojaani oblik se formira: (1) dodavanjem estice na poetku konjugaca aktiva i pasiva g agola sadanjeg vremena i (2) dodavanjem na kraj istih21 (tabela 8.1). U zavisnosti od konjugace, ) i ona mmoe biti vokalizovano fethom ili kesrom da glagol, prvobitno u stanju raf ( ,) postane nepromjenjiv ( .) Ona takoe men sadanjeg u pojaano budue. Tako, ( on radi) postaje ( zaista e on

Kljuna napomena Konjugace pojaanog oblika moraju biti zapamene (tabela 8.1) pre prelaska na sljedeu l ekcu22 obrazac pojaanog oblika se formira (1) dodavanjem estice na poetku glagola sadanjeg v emena i (2) doda vanjem na kraju. Ovaj obrazac je rjei od prethodno navedenog i neem ga razmatrati. 22 Postoje detaljna pravila za dobanje konjugaca pojaanog oblika iz odgovarajuih konjugaca glagola sadanjeg vremena (npr., iz .) Kod je obrazaca. Neke ire rasprave o ovim pravilima prevazilaze okvire ovog udbenik 21 Drugi 32

LEKCA 8. POJAANI OBLIK ( ) i! 33

Tabela 8.1: Pojaani oblik PASIV Zaista e bit

Zaista e njih dvojica biti uraeni!

Zaista e njih dvojica raditi! a Zaista e biti uraeni! Zaista e oni raditi! Zaista e biti uraena! Zaista e ona raditi!

Zaista e njih dve biti uraene!

Zaista e njih dve raditi!

Zaista e biti uraene!

Zaista e one raditi!

Zaista e biti uraen! Zaista e (S/M) raditi! Zaista ete vas dvojica biti uraeni! Zaista ete vas dvojica raditi!

Zaista ete biti uraeni! Zaista ete (P/M) raditi! Zaista e biti uraena! Zaista e (S/F) raditi!

Zaista ete vas dve biti uraene!

Zaista ete vas dve raditi!

Zaista ete biti uraene!

Zaista ete (P/F) raditi!

Zaista u biti uraen! Zaista u raditi! Zaista emo biti uraeni! a Zaista emo raditi! oznaava nn sa eddom koja je vokalizovana kesrom. M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural

Lekca 9

Imperativ ( ) Imperativ ( ) se koristi za nareivanje neke radnje. Na primjer, znai, imperativa se izvode iz glagola sadanjeg vremena u stanju dezm ( .) Konjugace aktiva i rativa oslikavaju lice, rod i broj osobe kojoj se nareuje. Na primjer, zna !. Konjugace imperativa u pasivu oslikavaju lice, rod i broj objekta naredbe. Na p rimjer, znai, oni (npr., poslovi) moraju biti raeni!

Princip 9.1 Imperativ se formira iz glagola sadanjeg vremena na dva razliita naina. U sluaju akt iva prvog i treeg lica, imperativ se pravi postavljanjem estice pre glagola sadanje remena (tabela 9.1). ) i jedna je od pet estica koje uzrokuju prelazak glag zove lm naredbe ( sadanjeg vremena u stanje dezm ( ( ) princip 7.1). Na primjer, on mora da radi!). Princip 9.2 Konjugace aktiva drugog lica imperativa se tvore (1) stavljanjem drugog lica glag ola sadanjeg vremena u stanje dezm, (2) zamjenom poetnog t za drugo lice sa hemzetom (koje stoji na elifu), i (3) vokalizacom ovog hemzeta sa kesrom23 (tabela 9.2). N a primjer, ( radi) postaje ( radi!).

Princip 9.3 Sve pasivne konjugace imperativa, ukljuujui i drugo lice, se formiraju postavljanje m lma na redbe ( ) pre konjugaca pasiva glagola sadanjeg vremena. Na primjer, ( postaje 23 U nekim sluajevima, hemza se vokalizuje dammom. Ovo se deava kada je i slovo na ajn pozici glagola sadanjeg vremena vokalizovano dammom. Ovi oblici su obraeni u le kci 16. Na primjer, ( pomae), postaje ( pomozi!). Vidjeti tabelu 16. . 34

LEKCA 9. IMPERATIV ( ) 35

Tabela 9.1: Formiranje prvog i treeg lica imperativa u aktivu GLAGOL PRVOBITNO U RAFU POKAZATELJ STANJA RAF Krajnja damma Krajnji nn Krajnji nn Kr ajnja damma Krajnji nn + LM NAREDBE UZRONIK DEZMA NAIN ISPOLJAVANJA DEZMA Promeniti kr jnju dammu u sukn Ukloniti krajnji nn Ukloniti krajnji nn Promeniti krajnju dammu u sukn Ukloniti krajnji nn Nema promjene Promeniti krajnju dammu u sukn Promeniti krajn ju dammu u sukn IMPERATIV U AKTIVU On radi

Neka on radi!

Njih dvojica rade

+ Neka njih dvojica rade!

Oni rade + Neka oni rade!

Ona radi + Neka ona radi! Njih dve rade

+ Neka njih dve rade!

One rade Nepromjenjiva Krajnja damma Krajnja damma +

+ Neka one rade!

Ja radim Moram raditi! Mi radimo

+ Moramo raditi! M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural

LEKCA 9. IMPERATIV ( ) 36 Tabela 9.2: Tvorba aktiva drugog licaa imperativa SADANJE VREME U DEZMU Ti (S/M) ra di PRVI KORAK Ukloniti poetno Ukloniti poetno DRUGI KORAK + Dodati na poetak glagola AKTIV IMPERATIVA [Ti] Radi! (S/M)

Vas dvojica radite

+ Dodati na poetak glagola Radite vas dvojica! Dodati na poetak glagola [Vi] Radite! (P/M) Dodati na poetak glagola Dodati na poetak glagola

Vi (P/M) radite

Ukloniti poetno Ukloniti poetno +

Ti (S/F) radi

[Ti] Radi! (S/F)

Vas dve radite Ukloniti poetno +

Radite vas dve! Vi (P/F) radite a

Ukloniti poetno + Dodati na poetak glagola [Vi] Radite! (P/F)

Kao to znamo, drugo lice se odnosi na osobu kojoj se govori. Tako svaka konjugaca iz tabele 9.2 direktno nareuje nekoj osobi ili grupi osoba. Na primjer, ( radite!) dvjema osobama da urade neku radnju (tj., radite vas dvojica!). M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural

LEKCA 9. IMPERATIV ( ) 37 ( budi raen!) (tabela 9.3).

Pojaani imperativ Pojaani imperativ se koristi za naglaeno zahtevanje radnje. Na primjer, znai sv raditi!. Sve konjugace pojaanog imperativa se (ili zaista) radi! a dobaju iz ika. Konjugace aktiva pojaanog imperativa lice, rod i broj osobe kojoj se nareuje. Na primjer, znai, svakako moraju biti raeni (npr. poslovi)!.

Princip 9.4 Pojaani imperativ se formira iz pojaanog oblika na dva razliita naina. U sluaju aktiv a prvog i treeg lica, pojaani imperativ se formira (1) uklanjanjem lma pojaanja ( ) iz ojaanog oblika i ) umjesto njega. Poto su svi oblici pojaanog oblika nepromjenjivi ( stavljanjem lma naredbe ( ( ,) ovaj lm ne menja stanje glagola. Ipak, znaenje glag ja iz pojaanog oblika u pojaani imperativ. Na primjer, ( zaista e on ura ra uraditi!).

Princip 9.5 Aktivne konjugace drugog lica pojaanog imperativa se formiraju (1) uklanjanjem sa poe tka pojaanog oblika, (2) zamjenom poetnog t sa hemzetom (koje stoji na elifu i (3) v okalizovanjem ovog hemzeta kesrom24 . Na primjer, ( zaista e raditi!) postaje ( Princip 9.6 Sve pasivne konjugace pojaanog imperativa, ukljuujui i drugo lice, se formiraju zamj enom lma pojaanja ( ) sa lmom naredbe ( .) Na primjer, ( zaista e biti 9.4). Kljuna napomena Konjugace imperativa i pojaanog imperativa moraju biti zapamene (tabele 9.3, 9.4) p re prelaska na sljedeu lekcu. 24 U nekim sluajevima, ovo hemze se vokalizuje dammom. Pogledati fusnotu 23

LEKCA 9. IMPERATIV ( ) 38

Tabela 9.3: Imperativ PASIV Neka bude raen!

AKTIV Neka on radi!

Neka njih dvojica budu raeni! Neka njih dvojica rade!

Neka budu raeni!

Neka oni rade!

Neka bude raena! Neka ona radi! Neka njih dve budu raene Neka njih dve rade! Neka budu raene

Neka one rade!

Budi raen! [Ti] Radi! (S/M) Budite raeni vas dvojica!

Radite vas dvojica!

Budite raeni!

[Vi] Radite! (P/M)

Budi raena!

[Ti] Radi! (S/F)

Budite raene vas dve! Radite vas dve! Budite raene!

[Vi] Radite! (P/F)

Moram biti raen! Moram raditi!

Moramo biti raeni! Moramo raditi! M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural

LEKCA 9. IMPERATIV ( ) Tabela 9.4: Pojaani imperativ PASIV POJAANE KOMANDE aen! AKTIV POJAANE KOMANDE Svakako neka on radi! 39

Svakako neka budu raeni njih dvojica! Svakako neka njih dvojica rade!

Svakako neka budu raeni! Svakako neka oni rade! Svakako neka bude raena! Svakako neka oni radi! Svakako neka budu raene njih dve!

Svakako neka njih dve rade!

Svakako neka budu raene!

Svakako neka one rade!

Svakako budi raen! Svakako [ti] radi! (S/M) Svakako budite raeni vas dvojica!

Svakako radite vas dvojica!

Svakako budite raeni! Svakako radite! (P/M) Svakako budi raena! Svakako [ti] radi! (S/F) Svakako budite raene vas dve!

Svakako radite vas dve!

Svakako budite raene!

Svakako radite! (P/F)

Svakako moram biti raen! Svakako moram raditi! Svakako moramo biti raeni! Svakako moramo raditi! M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural

Lekca 10

Zabrana ( ) Zabrana ( ) je oblik koji slui za zabranu neke radnje. Na primjer, znai, konjugace zabrane se izvode iz glagola sadanjeg vremena u stanju dezm ( .) Konjugace va zabrane oslikavaju lice, rod i broj osobe kojoj se neto brani. Na primjer, !. Konjugace pasiva zabrane oslikavaju lice, rod i broj objekta zabrane. Na primjer , znai, neka oni (npr., ti poslovi) ne budu raeni!.

Princip 10.1 Postavljanjem estice pre svih konjugaca glagola sadanjeg vremena tvorimo zabranu ( . estica se zove lm zabrane ( ) i jedna je od pet estica koje uzrokuju mena u stanje dezm ( ( ) princip 7.1). Ona takoe menja znaenje glagola iz sadanje abranu. Na primjer, ( ti radi) postaje ( ne radi!).

Pojaana zabrana Pojaana zabrana se koristi za naglaenu zabranu radnje. Na primjer, znai, nika konjugace pojaane zabrane se izvode iz pojaanog stanja. Konjugace aktiva pojaane zab rane oslikavaju lice, rod i broj osobe kojoj se neto brani. Na primjer, znai, rade!. Konjugace pasiva pojaane zabrane oslikavaju lice, rod i broj objekta zabran e. Na primjer, znai, neka nikako ne budu raeni (npr., neki poslovi)!.

Princip 10.2 Pojaana zabrana se formira (1) uklanjanjem lma pojaanja ( ) iz svih konjugaca pojaanog anja i .) Poto su svi oblici pojaanog stanja nepromjenjivi ( ,) (2) njegovom rane ( 40

LEKCA 10. ZABRANA ( ) 41

ovo ne menja gramatiko stanje glagola. Meutim, znaenje glagola se minjenja iz pojaano g u pojaanu zabranu. Na primjer, ( zaista e raditi!) postaje ( nika Kljuna napomena Konjugace zabrane i pojaane zabrane moraju biti zapamene (tabela 10.1 i 10.2) pre pr elaska na sljedeu lekcu.

LEKCA 10. ZABRANA ( ) 42 Neka ne bude raen!

Tabela 10.1: Zabrana PASIV AKTIV

Neka on ne radi!

Neka njih dvojica ne budu raeni! Neka njih dvojica ne rade!

Neka ne budu raeni!

Neka oni ne rade!

Neka ne bude raena! Neka ona ne radi! Neka njih dve ne budu raene!

Neka njih dve ne rade!

Neka ne budu raene!

Neka one ne rade!

Ne budi raen! Ne radi! (S/M) Ne budite raeni vas dvojica!

Ne radite vas dvojica!

Ne budite raeni!

Ne radite! (P/M)

Ne budi raena!

Ne radi! (S/F)

Ne budite raene vas dve! Ne radite vas dve! Ne budite raene!

Ne radite! (P/F)

Neka ne budem raen! Neka ne radim! Neka ne budemo raeni!

Neka ne radimo!

M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural

LEKCA 10. ZABRANA ( ) Tabela 10.2: Pojaana zabrana PASIV POJAANE ZABRANE Nek raen! AKTIV POJAANE ZABRANE Neka on nikako ne radi! 43

Neka njih dvojica nikako ne budu raeni! Neka njih dvojica nikako ne rade!

Neka nikako ne budu raeni! Neka oni nikako ne rade! Neka nikako ne bude raena! Neka ona nikako ne radi!

Neka njih dve nikako ne budu raene!

Neka njih dve nikako ne rade!

Neka nikako ne budu raene!

Neka one nikako ne rade!

Nikako ne budi raen! Nikako ne radi! (S/M)! Nikako ne budite raeni vas dvojica!

Nikako ne radite vas dvojica!

Nikako ne budite raeni! Nikako ne radite! (P/M)! Nikako ne budi raena! Nikako ne radi! (S/F)!

Nikako ne budite raene vas dve!

Nikako ne radite vas dve!

Nikako ne budite raene!

Nikako ne radite! (P/F)!

Neka nikako ne budem raen! Neka nikako ne radim! Neka nikako ne budemo raeni!

Neka nikako ne radimo!

M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural

Lekca 11

Particip aktivni ( ) Veina arapskih rei se doba iz tri korenska slova, koja spojena meusobno dobaju odreen naenje. Postavljanje ovih slova u razliite obrasce stvaramo razliite, ali povezane rei. Lekce 11-15 pokrivaju neke od esto sretanih imenikih oblika.

Princip 11.1 Particip aktivni ( ) oznaava osobu koja radi radnju opisanu korenskim - - imaju znaenje raditi, a njihov particip aktivni oznaava onoga koji

Princip 11.2 Particip aktivni ima i muki i enski oblik25 . Postavljanjem tri korenska slova u ob razac do bamo muki oblik participa aktivnog. Na primjer, zamjenom f ( ,) ai obrascu sa - - nastaje re ( mukarac koji oboava) (slika 11.1).

Princip 11.3 enski oblik participa aktivnog se tvori postavljanjem korenskih slova u obrazac . ti) postaje ( ena koja oboava). 25 Sve arapske imenice, i za iva bia i za neive predmete i pojmove se svrstavaju il i u muki ili u enski rod. Na primjer, imenica ( sunce) je enska dok je ( kn k se koristi za muka bia ili muke objekte. Slino, enski oblik se koristi za ens li enske objekte. 44

LEKCA 11. PARTICIP AKTIVNI ( 45 . .

. Onaj koji radi . Korak 1.: Odvojiti slova obrasca . . Korak 2.: Zameniti korenska slova . . Korak 3.: Ponovno spajanje slova rei da bi se dobio particip aktivni mukog roda . Onaj koji oboava ili Oboavatelj Slika 11.1: Nastanak participa aktivnog iz korenskih slova - sa odgovarajuim novim slovima - -

LEKCA 11. PARTICIP AKTIVNI ( 46

Princip 11.4 Arapske rei ulaze u etiri gramatika stanja (lekca 5). Od ovih, imenice ulaze u tri26 : (1) raf ( )2( ,) nasb ( ) i (3) derr ( .) Imenice izraavaju ova njeg slova u rei ili (2) promjenom slova na kraju rei.

Princip 11.5 Veina arapskih rei u jednini, bilo mukih ili enskih, izraava promjenu gramatikog stanj promjenom vokala na posljednjem slovu rei. Dve damme ( ) ukazuju na stanje raf ( ,) ( ) na stanje nasb ( ,) a dve kesre ( ) na stanje derr ( . ) Ovo je prikazan u ovoj lekci) i za muku i za ensku jedninu participa aktivnog.

Princip 11.6 Kao i glagoli, arapske imenice takoe imaju oblik dvojine28 . Dvojina se doba iz je dnine (1) uklanjanjem vokala sa zadnjeg slova i (2) dodavanjem odgovarajueg zavret ka. Ovaj zavretak oslikava gramatiko stanje rei. Ako je re u stanju raf ( ) onda s ; a ako je re u stanjima nasb ( ) ili derr ( ,) kao zavretak se doda kod mukog roda kao to je prikazano u tabeli 11.1. Na primjer, ( oboavatelj) postaj ) u stanju raf ( ) i ( dva oboavatelja) u stanjima nasb ( ) i derr ( u stanju raf ( ) i ( dve oboavateljke) u stanjima nasb ( ) Princip 11.7

Postoje dve vrste mnoine arapskih imenica: nepravilna mnoina u jednini razbe (na mnoina ( slova), (2) ubace i/ili uklone slova i (3) pro . Ne postoji neka predodreena kombinaca ovih promjena. Tako, svaka nepravilna mnoin a mora biti pojedinano zapamena. Na primjer, nepravilna mnoina za re ( knjiga) j je nepravilna mnoina za ( dama): ( dame). U oba navedena sluaja, obl va su dodata ili oduzeta, a vokalizaca je promenjena. 26 Ova gramatika stanja su rezultat meudjelovanja imenica sa drugim reima u reenici. Na primjer, ako je imenica subjekat reenice, onda ona ulazi u gramatiko stanje raf ( .) Cilj poetnika je da naui ta su to gramatika stanja i da zapamti njihove razl Rasprava o ulogama rei u reenici i o uzrocima promjene njihovog gramatikog stanja pr evazilazi okvire ove knjige. 27 Udvostrueni vokal je poznat kao tenwn ( ) 28 Dv sti kada se govori o dve osobe ili dva objekta

LEKCA 11. PARTICIP AKTIVNI ( 47

Princip 11.8 Druga vrsta mnoine u arapskom jeziku se zove pravilna mnoina, i ona se koristi kod participa aktivnog29 . Pravilna mnoina se formira od jednine (1) uklanjanjem vok alizace sa posljednjeg slova i (2) dodavanjem odgovarajueg nastavka. Ovaj nastavak je razliit za muku i ensku formu i oslikava gramatiko stanje rei (tabela 11.2). U slu ju pravilne mnoine mukog roda, ako je re u stanju raf ( ,) dodaje se su ks ; a anja nasb ( ) ili derr . Na primjer, ( oboavatelj) postaje ( ima nasb ( ) i derr ( .) U sluaju pravilne mnoine enskog roda, ako je r o je re u stanjima nasb ( ) ili derr ( ,) dodaje se zavretak . Na primjer, raf ( ) i ( oboavateljke/oboavateljki) u stanjima nasb ( ) Kljuna napomena Deklinace participa aktivnog moraju biti upamene (tabela 11.3) pre prelaska na slje deu lekcu. 29 Neke rei (u jednini) imaju samo nepravilnu, a druge samo pravilnu mnoinu. Retko, neke rei e imati i pravilnu i nepravilnu mnoinu. Veinom, participi aktivni imaju pravilnu mnoinu.

LEKCA 11. PARTICIP AKTIVNI ( 48

Tabela 11.1: Formiranje dvojine od jednine STANJE OBLIK U JEDNINI KORAK PRVI REZ ULTAT MUKI ROD Ukloniti su ks SUFIKS OBLIK U DUALU RAF Radnik

NASB Radnika

Dva radnika

Ukloniti su ks JARR

+ Dva radnika Ukloniti su ks + Radnika Dva radnika

ENSKI ROD RAF Radnica Ukloniti su ks NASB

+ Dve radnice Dve radnice Ukloniti su ks Radnicu

JARR Ukloniti su ks Radnice + Dve radnice

LEKCA 11. PARTICIP AKTIVNI ( 49

Tabela 11.2: Formiranje pravilne mnoine od jednine STANJE OBLIK U JEDNINI KORAK P RVI REZULTAT MUKI ROD RAF SUFIKS OBLIK U MNOINI Radnik

Ukloniti su ks NASB JARR Radnika

Radnici

Ukloniti su ks

+ + Radnike Ukloniti su ks Radnika Radnika ENSKI ROD RAF

Radnica Radnicu Ukloniti su ks NASB

+ Radnice Ukloniti su ks

Radnice JARR Ukloniti su ks Radnice + Radnica Tabela 11.3: Particip aktivni ENSKI ROD PRAVILNA MNOINA DVOJINA JEDNINA PRAVILNA MNOINA MUKI ROD DVOJINA JEDNINA S TANJE Radnice Dve radnice

Radnica

Radnici

Dva radnika

Radnik

Radnica Radnice Dve radnice

Radnicu Radnika

Radnike Dva radnika

Dve radnice Radnice Radnika Dva radnika Radnika

Lekca 12

Particip pasivni ( ) Princip 12.1 Particip pasivni ( ) oznaava osobu ili stvar nad kojom se sprovodi r ova. Na primjer, slova - - imaju znaenja raditi, a njihov particip pasivni j. djelo.

Princip 12.2 Muki oblik pasivnog participa se tvori postavljanjem tri korenska slova u obrazac . Na primjer, zamjenom f ( ,) ain ( ) i lm ( ) pozica u ovom obrascu sa i objekat mukog roda koji je udaren) (slika 12.1).

Princip 12.3 enski oblik participa pasivnog se tvori postavljanjem tri korenska slova u obrazac er, ( - - udariti) postaje ( ena koja je udarena ili objekat enskog roda koj Princip 12.4 Dvojina i pravilna mnoina participa pasivnog se tvore na nain slian onom opisanom z a dvojinu i pravilnu mnoinu participa aktivnog (lekca 11). U veini sluajeva, partici pi pasivni nemaju nepravilnu mnoinu. Kljuna napomena Deklinace participa pasivnog moraju biti upamene (tabela 12.1) pre prelaska na slje deu lekcu. 50

LEKCA 12. PARTICIP PASIVNI ( ) 51 . . . Muki rod participa pasivnog . Korak 1.: Odvojiti slova obrasca . . Korak 2.: Zameniti korenska slova . . Korak 3.: Ponovno spajanje slova rei da bi se dobio participa pasivni mukog roda . Mukarac koji je udaren ili Objekat mukog roda koji je udaren Slika 12.1: Nastanak participa pasivnog iz korenskih slova - sa odgovarajuim novim slovima - -

LEKCA 12. PARTICIP PASIVNI ( ) 52 Tabela 12.1: Pasivni particip ENSKI ROD PRAVILNA DVOJINA MNOINA JEDNINA MUKI ROD PR AVILNA DVOJINA MNOINA JEDNINA STANJE uraene dve uraene

uraena

uraeni

dva uraena

uraen

uraene dve uraene

uraenu

uraene dva uraena uraenog

uraenih

dve uraene uraene uraenih

dva uraena uraenog

Lekca 13 Imenica mjesta i vremena ( ) Princip 13.1 Imenica mjesta i vremena ( ( ) takoe i ) va. Na primjer, slova - - znae raditi a njihova imenica mjesta i vremena rada.

oznaa

Princip 13.2 Imenica mjesta i vremena nastaje tako to se tri korenska slova postave u obrazac ili 1). Svaki pojedinani koren koristi samo jedan od navedenih obrazaca. Na primjer, z amjenom f ( ,) ain ( ) i lm ( ) pozica ovog obrasca sa ( - - klanjati, tj. pada ( mjesto klanjanja). Princip 13.3 Imenica mjesta i vremena nema enski oblik. Princip 13.4 Dvojina imenice mjesta i vremena se formira slino dvojini participa aktivnog (lek ca 11). Princip 13.5 Suprotno prethodno obraenim imenikim oblicima, imenica mjesta i vremena koristi ne pravilnu mnoinu. Kao to je pomenuto u lekci 11, nepravilna mnoina svake pojedinane im enice u 53

LEKCA 13. IMENICA MJESTA I VREMENA ( ) 54 jednini mora biti zapamena. Tabela 13.1 prikazuje esto korieni obrazac nepravilne mn oine za imenicu mjesta i vremena. Princip 13.6 Prisjetimo se da imenice izraavaju gramatika stanja (1) promjenom vokalizace poslje dnjeg slova u rei ili (2) promjenom slova na kraju rei. Opte je pravilo da nepravilne mnoine izraavaju svoja gramatika stanja promjenama u vokalizaci posljednjeg slova. Dve damme ( ) ukazuju na stanje raf ( ,) dve fethe ( ) na stanje nasb ( )

Princip 13.7 Nepravilna mnoina imenice mjesta i vremena se razlikuje od gore navedenog princip a, jer trpi samo jednu dammu ( ) ili fethu ( ) na posljednjem slovu (tabela 13.1). Ova vrste rei se u arap skom jeziku nazivaju gajr munsarif ( .) One ne e (tenvn) niti kesru na posljednjem slovu. Tako, za gajr munsarif, jedna damma ( ) uka zuje na stanje raf ( ,) a jedna fetha ( ) na stanja nasb ( ) i derr ( .) Kljuna napomena Deklinace imenice mjesta i vremena moraju biti upamene (tabela 13.1) pre prelaska n a sljedeu lekcu.

LEKCA 13. IMENICA MJESTA I VREMENA ( ) 55 Tabela 13.1: Dva oblika mukog roda imenice mjesta i vremena MUKI ROD NEPRAVILNA MN OINA DVOJINA OBRAZAC A dva mjesta ili vremena rada mjesto ili vreme rada JEDNINA S TANJE mjesta ili vremena rada

mjesta ili vremena rada

dva mjesta ili vremena rada mjesto ili vreme rada

mjesta ili vremena rada dva mjesta ili vremena rada mjesta ili vremena rada OBRAZAC B mjesta ili vremena rada

dva mjesta ili vremena rada mjesto ili vreme rada

mjesta ili vremena rada

dva mjesta ili vremena rada mjesto ili vreme rada

mjesta ili vremena rada dva mjesta ili vremena rada mjesta ili vremena rada

Lekca 14

Imenica orua ( ) Princip 14.1 Imenica orua ( ) opisuje alat koji se koristi da bi se izvrila radnja d slova - - imaju znaenje raditi, a njihova imenica orua se odnosi na orue

Princip 14.2 Imenica orua se tvori postavljanjem korenskih slova na jedan od tri obrasca: (1) dom, zovu kratki, srednji i dugi, prema broju slova koji u sebi sadre (tabela 14. 1). Data kombinaca slova moe koristiti jedan, dva ili sva tri obrasca. Na primjer,sl ova - - znae otvoriti, a njihova imenica orua oznaava orue kojim se otvar Princip 14.3 Imenica orua nema oblik za enski rod. Princip 14.4 Dvojina imenice orua se pravi slino dvojini aktivnog participa (lekca 11). Princip 14.5 Imenica orua koristi nepravilnu mnoinu gajr munsarif ( .) ni udvostruena slova (tenwn) niti kesru na posljednjem slovu (lekca 13). 56

Kao to z

LEKCA 14. IMENICA ORUA ( ) 57 Kljuna napomena Deklinace imenice orua moraju biti upamene (tabela 14.1) pre preslaska na sljedeu lek cu. Tabela 14.1: Tri oblika mukog roda imenice orua MUKI ROD NEPRAVILNA MNOINA DVOJIN A JEDNINA STANJE orua za rad

OBRAZAC A (KRATKI) dva orua za rad orue za rad

orua za rad dva orua za rad orue za rad

orua za rad dva orua za rad orua za rad OBRAZAC B (SREDNJI) orua za rad

dva orua za rad orue za rad

orua za rad dva orua za rad orue za rad

orua za rad dva orua za rad orua za rad OBRAZAC C (DUGI) orua za rad

dva orua za rad orue za rad

orua za rad dva orua za rad orue za rad

orua za rad dva orua za rad orua za rad

Lekca 15

Superlativ ( ) Princip 15.1 Superlativ ( ) oznaava najvii stepen ili komparativ osobine koju er, slova - - znae raditi, a njihov superlativ se odnosi na onoga koji najvi radi.

Princip 15.2 Jednina mukog roda superlativa se tvori postavljanjem tri korenska slova u obrazac ( tabe la 15.1). Na primjer, zamjenom f ( ,) ajn ( ) i lm ( ) pozica o vei). Ovaj obrazac je gajr munsarif ( ) pa ne trpi ni udvostrueni samoglas na posljednjem slovu.

Princip 15.3 Muki oblik superlativa koristi standardnu dvojinu, a mnoina moe biti i pravilna i n epravilna. (tabela 15.1). Nepravilna mnoina mukog roda superlativa je gajr munsar f ( .)

Princip 15.4 enski rod superlativa se obrazuje postavljanjem tri korenska slova na obrazac . 03 jer, zamjenom f ( ,) ajn ( ) i lm ( ) pozica ovog obrasca sa ( - - biti velik) k za svako gramatiko stanje ima isti zavretak. Drugae reeno, isti obrazac , se a tri gramatika stanja (tabela 15.2). posljednje slovo ove rei lii na ya, to je, ustvari, elif maqsura ( ) obini elif, uzrokuje produenje samoglasnika koji mu prethodi. Tako, enski oblik rlativa se izgovara ful. 30 Iako 58

LEKCA 15. SUPERLATIV ( ) 59 Princip 15.5 enski rod superlativa koristi standardnu dvojinu, i obe vrste mnoine: pravilnu i ne pravilnu. (tabela 15.2). Kljuna napomena Deklinace superlativa moraju biti upamene (tabele 15.1 i 15.2) pre prelaska na slje deu lekcu. Tabela 15.1: Muki rod superlativa MUKI ROD NEPRAVILNA MNOINA PRAVILNA MNOIN A DVOJINA JEDNINA STANJE oni koji rade vie (ili najvie)

oni koji rade vie (ili najvie)

dvojica koji rade vie (ili najvie)

onaj koji radi vie (ili najvie)

one koji rade vie (ili najvie) one koji rade vie (ili najvie) dvojicu koji rade vie (ili najvie) onoga koji radi vie (ili najvie)

onih koji rade vie (ili najvie) onih koji rade vie (ili najvie) dvojice koji rade vie (ili najvie) onoga koji radi vie (ili najvie)

LEKCA 15. SUPERLATIV ( ) 60 Tabela 15.2: enski rod superlativa ENSKI ROD NEPRAVILNA MNOINA PRAVILNA MNOINA DVOJI NA JEDNINA STANJE one koje rade vie (ili najvie)

one koje rade vie (ili najvie)

dve koje rade vie (ili najvie)

ona koja radi vie (ili najvie)

one koje rade vie (ili najvie)

one koje rade vie (ili najvie)

dve koje rade vie (ili najvie)

onu koja radi vie (ili najvie) onih koje rade vie (ili najvie) onih koje rade vie dve koje rade vie (ili najvie) (ili najvie) one koja radi vie (ili najvie)

Lekca 16

est razreda I glagolske vrste Princip 16.1 U lekci 3 je uzet kao modelni obrazac aktiva glagola prolog vremena. Ipak, ovo je sam je dan od moguih obrazaca. Neki obrasci samo vokalizuju korenska slova, dok drugi d odaju i razliita nekorjenska slova31 . Obrasci koji sadre samo bazna slova (tj., b ez dodatnih slova) se svrstavaju u I vrstu. Aktiv prolog vremena prve glagolske v rste moe imati sljedee tri vrste vokalizovanja: 1. 2. 3. P e fethom ( ;) meutim, vokal na ajn ( ) pozici je promjenjljiv.

Princip 16.2 Dati troslovni koren, uz retke izutetke, koristi samo jedan od ovih obrazaca za ak tiv prolog vremena I vrste. Na primjer, koren ( - - uti) koristi obrazac , a kao r ba (uo je). Sa druge strane, korenska slova ( - - biti plemenit) korist at doba ( bio je plemenit). Obrazac za svaku troslovnu kombinacu mora biti zapamen. Princip 16.3 Pasiv prolog vremena I glagolske vrste uvek koristi obrazac ekci 3. 31 Glagolske . Ovaj obrazac je opisan

vrste koje dodaju nekorjenska slova nisu obraene u ovom udbeniku. 61

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 62

Princip 16.4 Svi obrasci glagola prolog vremena, bilo u aktivu ili pasivu, se deklinuju sa nas tavcima koji su dati u lekci 3 (tabela 3.2). Kada deklinujemo bilo koji od tri ob rasca za aktiv prolog vremena I glagolske vrste, ajn ( ) pozica ne menja vokal (tabela 6.1). Tabela 16.1: Obrazac I glagolske vrste LICE 3. 3. 3. 3. 3. 3. 2. 2. 2. 2. 2. 1. 1. ROD BROJ SUFIKS OSNOVA + + + + + + + + + + + + + +

Muki rod Jednina Muki rod Dvojina Muki rod Mnoina enski rod Jednina enski rod Dvojina nski rod Mnoina Muki rod Jednina Muki rod Dvojina Muki rod Mnoina enski rod Jednina en ki rod Dvojina enski rod Mnoina M. i . M. i . Jednina Mnoina

AKTIV

Princip 16.5 Lekca 4 je prikazala kao modelni obrazac aktiva glagola prolog vremena. To je samo od nekoliko obrazaca koji su u upotrebi. Sadanje vreme uvek poinje sa sljedea eti ova: hemze ( ,) t ( ,) j ( ) i nn ( .) Kod I glagolske vrste, ovo pre ksno slov thom ( .) Meutim, vokal ajn ( ) se menja. Tako, aktiv sadanjeg vremena I glagolske tri mogua obrasca: 1.

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 2. 63

3.

Princip 16.6 Pasiv sadanjeg vremena I glagolske vrste uvek dolazi na obrazac u lekci 4.

Ovaj obrazac je o

Princip 16.7 Svi obrasci glagola sadanjeg vremena, bilo aktiva ili pasiva, se deklinuju po su ks ima iz lekce 4 (tabela 4.2). Kada deklinujemo ma koji od tri obrasca aktiva sadanj eg vremena, ajn ( ) pozica uvek zadrava svoj vokal (tabela 16.2). Ovo vai i za stanja b ( ) i dezm ( ,) za aktiv pojaanog oblika, za imperativ, kao i za zabranu olske vrste LICE/ROD/BROJ 3. Muki Jednina 3. Muki Dvojina 3. Muki Mnoina 3. enski Je na 3. enski Dvojina 3. enski Mnoina 2. Muki Jednina 2. Muki Dvojina 2. Muki Mnoina 2. ski Jednina 2. enski Dvojina 2. enski Mnoina 1. M. i . Jednina 1. M. i . Mnoina SUFIKS OSNOVA + + + + + + + + + + + + + +

PREFIKS + + + + + + + + + + + + + + AKTIV

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 64

Pasiv uvek dolazi na obrazac . Fetha na ajn ( ) pozici ostaje i ko stanja nasb ( ivnih konjugaca pojaanog oblika, imperativa (i) zabrane. U apendiksu su, kao ilustra ca, date sve konjugace za korenska slova ( - - udariti).

Princip 16.8 Svaka kombinaca korenskih slova koristi samo jedan od tri obrasca aktiva prolog vre mena i jedan od tri obrasca aktiva sadanjeg vremena. Na primjer, koren - - koristi obra ac za aktiv prolog vremena i za aktiv sadanjeg vremena. Kombinovanjem ( ) pozica aktiva prolog i sadanjeg vremena doba se 9 kombinaca (slika 16.1). Meutim, aksi, koristi se samo 6 kombinaca koje se nazivaju razredima I glagolske vrste. Postoji Postoji Postoji Postoji Postoji Ne postoji Ne postoji Ne postoji Postoji

Slika 16.1: Kombinace aktiva I glagolske vrste pa erns Princip 16.9 Tabela 16.3 daje kao primjer po jedan glagol za svaki od est razreda I glagolske vrste. U prvom redu je naveden aktiv treeg lica mukog roda prolog i sadanjeg vremena , masder ( 23) aktiva 32 Masder ( - pomagati), znai pomagati. Zbog rime, masder je stavljen u stanje nasb ( .)

predstavlja glagolsku imenicu korenskih slova, a najee ga prevodimo kao in nitiv. Na p rimjer, , od

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 65 i aktivni particip. Drugi red sadri pasiv treeg lica mukog roda prolog i sadanjeg vre mena, pasivni masder i pasivni particip. Trei red se sastoji iz imperativa i zabr ane. U etvrtom redu se navodi imenica mjesta i vremena i imenica orua. Konano, peta lina sadri oblike mukog i enskog roda superlativa. itav ovaj model je detaljne opisan na slici 16.2. Aktivni particip je pomaga

Pomagati

a On pomae

Pomogao je

Pasivni particip je pomognut

biti pomognut pomae mu se

pomognut je A zabrana je Ne pomai!

Imperativ je Pomozi!

A imenica orua je pomagalo. Imenica mjesta i vremena is mjesto (pomagalite) ili vreme pomaganja

enski rod superlatia je ona koja pomae vie (ili najvie). a

Superlativ je onaj koji pomae vie (ili najvie). Pogledati biljeku 32. Slika 16.2: Ilustraca modela glagolskih vrsta

Princip 16.10 Razred E, I glagolske vrste se razlikuje od ostalih razreda na dva naina. Prvo, aktiv i particip koristi obrazac . Drugo, uopte nema pasivnih glagolskih oblika niti p articipa. Svi glagoli koji dolaze na obrazac se razlikuju od ostalih na ova dva nai Kljuna napomena Svaki razred I glagolske vrste dat u tabeli 16.3 mora biti u potpunosti upamen i konjugovan, odnosno deklimovan. Na primjer, i treba izmenjati po konjugacama azanim u lekci 3, dok i treba konjugovati za stanja raf ( ,) nasb ( ace su neophodne i za pojaani oblik, imperativ, zabranu, a deklinace za sve imenike oblike. Apendiksi kao ilustracu daju sve konjugace za korenska slova ( - - udariti).

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 66

Tabela 16.3: est razreda I glagolske vrste I VRSTA, RAZRED A dammu na ajn ( me pozici , Pomogao je zici, a sadanje vreme ) ima fethu na ajn pozici (

Po obrascu

\ I VRSTA, R , uo je

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 76 a I VRSTA, RAZRED A Po obrascu \ a sadanje ) ima dammu na ( vreme pozici ( , Smatrao je . , dva su rasprostranjena i oba su navedena

) ima fethu ( ajn pozici , Bio je plem Neki glagoli imaju vie masdera. Kod

Dodaci U narednim dodacima su prikazane konjugace za korenska slova ( - - udariti). Oni slue k obnova preene matere i bolja ilustraca prevoda obraenih glagolskih i imenikih oblika. 68

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 69 Dodatak A Prolo vreme: I glagolska vrsta (razred B) ODRINI AKTIV PASIV AKTIV ODRINI PASIV Ne udaren

Ne udario

Udaren je

Udario je

Njih dvojica nisu udareni Njih dvojica nisu udarila Njih dvojica su udareni Njih dvojica su udarili Nisu udareni Nisu udarili Udareni su Udarili su Ne udarena

Ne udarila

Udarena je

Udarila je

Njih dve nisu udarene Njih dve nisu udarile Njih dve su udarene

Njih dve su udarile Nisu udarene Nisu udarile Udarene su Udarile su Nisi udaren

Nisi udario Vas dvojica niste udarili Udaren si

Udario si

Vas dvojica niste udareni

Vas dvojica ste udareni Vas dvojica ste udarili

Niste udareni Niste udarili Udareni ste Udarili ste Nisi udarena Nisi udarila Udarena si Udarila si Vas dve niste udarene

Vas dve niste udarile

Vas dve ste udarene

Vas dve ste udarile

Niste udarene Niste udarile Udarene ste Udarile ste Nisam udaren(a) Nisam udario/la Udaren(a) sam Udario/la sam Nismo udareni/e Nismo udarili/e Udareni/e smo Udarili/le smo

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 70 Dodatak B Sadanje vreme: I glagolska vrsta (razred B) ODRINI AKTIV PASIV AKTIV ODRINI PASIV On ne doba udarce

On ne udara

On doba udarce

On udara

Njih dvojica ne dobaju udarce Njih dvojica ne udaraju Njih dvojica dobaju udarce N jih dvojica udaraju

Oni ne dobaju udarce

Oni ne udaraju

Oni dobaju udarce

Oni udaraju

Ona ne doba udarce Ona ne udara Ona doba udarce

Ona udara Njih dve ne dobaju udarce Njih dve ne udaraju Njih dve dobaju udarce Njih dve udaraju One ne dobaju udarce One ne udaraju One dobaju udarce One udaraju Ti (S/M) ne doba udarce Ti (S/M) ne udara

Ti (S/M) doba udarce

Ti (S/M) udara

Vas dvojica ne dobate udarce

Vas dvojica ne udarate

Vas dvojica dobate udarce

Vas dvojica udarate

Vi (P/M) ne dobate udarce

Vi (P/M) ne udarate

Vi (P/M) dobate udarce

Vi (P/M) udarate

Ti (S/F) ne doba udarce Ti (S/F) ne udara Ti (S/F) doba udarce Ti (S/F) udara Vas dve ne dobate udarce Vas dve ne udarate Vas dve dobate udarce Vas dve udarate Vi (P/F) ne dobate udarce Vi (P/F) ne udarate Vi (P/F) dobate udarce You (P/F) strike Ja ne dobam udarce

Ja ne udaram

Ja dobam udarce

Ja udaram

Mi ne dobamo udarce

Mi ne udaramo

Mi dobamo udarce

Mi udaramo

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 71 Dodatak C Sadanje vreme u nasbu i dezmu: I glagolska vrsta (razred B) PASIV NASBA AKTIV NASBA Nee nikad biti udaren

On nee nikad udariti

Njih dvojica nee nikad biti udareni Njih dvojica nee nikad udariti Nee nikad biti udareni

Oni nee nikad udariti

Nee nikad biti udarena

Ona nee nikad udariti

Njih dve nee nikad biti udarene Njih dve nee nikad udariti Nee nikad biti udarene

One nee nikad udariti

Nee nikad biti udaren

Ti (S/M) nee nikad udariti

Vas dvojica neete nikad biti udareni Vas dvojica neete nikad udariti Neete nikad biti udareni

Vi (P/M) neete nikad udariti

Nee nikad biti udarena

Ti (S/F) nee nikad udariti

Vas dve neete nikad biti udarene Vas dve neete nikad udariti Neete nikad biti udarene

Vi (P/F) neete nikad udariti

Neu nikad biti udaren(a)

Neu nikad udariti

Neemo nikad biti udareni/e

Neemo nikad udariti

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 72 PASIV DEZMA AKTIV DEZMA Ne udaren

Ne udario

Njih dvojica nisu udareni Njih dvojica nisu udarili Nisu udareni

Nisu udarili

Ne udarena

Ne udarila

Njih dve nisu udarene Njih dve nisu udarile Nisu udarene

Nisu udarile

Nisi udario

Nisi udario

Vas dvojica niste udareni Vas dvojica niste udarili Niste udareni

Niste udarili

Nisi udarena

Nisi udarila

Vas dve niste udarene Vas dve niste udarile Niste udarene

Niste udarile

Nisam udaren(a)

Nisam udario/la

Nismo udareni/e

Nismo udarili/e

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 73 Dodatak D Pojaano stanje: I glagolska vrsta (razred B) PASIV AKTIV Zaista e biti udaren

Zaista e on udariti!

Zaista e njih dvojica biti udareni

Zaista e njih dvojica udariti!

Zaista e biti udareni Zaista e oni udariti Zaista e biti udarena Zaista e ona udariti

Zaista e njih dve biti udarene

Zaista e njih dve udariti

Zaista e biti udarene

Zaista e one udariti

Zaista e biti udaren Zaista e (S/M) udariti! Zaista ete vas dvojica biti udareni Zaista ete vas dvojica udariti

Zaista ete biti udareni Zaista ete (P/M) udariti Zaista e biti udarena Zaista e (S/F) e udariti! Zaista ete vas dve biti udarene

Zaista ete vas dve udariti!

Zaista ete biti udarene

Zaista ete (P/F) udariti

Zaista u biti udaren(a) Zaista u udariti! Zaista emo biti udareni/e Zaista emo udariti!

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 74 Dodatak E Imperativ: I glagolska vrsta (razred B) PASIV AKTIV Neka bude udaren!

Neka on udari

Nek njih dvojica budu udareni! Neka njih dvojica udare Neka budu udareni! Neka bude udarena!

Neka oni udare! Neka ona udari

Neka njih dve budu udarene! Neka njih dve udare Neka budu udarene! Budi udaren!

Neka one udare Udari (S/M)! Budite udareni vas dvojica! Udarite vas dvojica! Budite udareni! Budi udarena!

Udarite (P/M)!

Udari! (S/F)

Budite udarene vas dve! Udarite vas dvojica! Budite udarene! Udarite! (P/F)

Moram biti udaren(a)!

Moram udariti!

Moramo biti udareni/e! Moramo udariti!

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 75 PASIV POJAANE KOMANDE Svakako neka bude udaren!

AKTIV POJAANE KOMANDE Svakako neka on udari!

Svakako neka njih dvojica budu udareni! Svakako neka njih dvojica udare!

Svakako neka budu udareni! Svakako neka oni udare! Svakako neka bude udarena! Svakako neka ona udari! Svakako neka njih dve budu udarene!

Svakako neka njih dve udare!

Svakako neka budu udarene!

Svakako neka one udare!

Svakako budi udaren! Svakako udari! (S/M) Svakako budite udareni vas dvojica!

Svakako udarite vas dvojica!

Svakako budite udareni!

Svakako udarite! (P/M) Svakako budi udarena! Svakako udari! (S/F) Svakako budite udarene vas dve!

Svakako vas dve udarite!

Svakako budite udarene

Svakako udarite! (P/F)

Svakako neka budem udaren(a)! Svakako moram udariti! Svakako neka budemo udareni/e! Svakako moramo udariti!

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 76 Dodatak F Zabrana: I glagolska vrsta (razred B) PASIV AKTIV Neka ne bude udaren!

Neka on ne udara!

Neka njih dvojica ne budu udareni! Neka njih dvojica ne udaraju! Neka ne budu udareni!

Neka oni ne udaraju!

Neka ne bude udarena!

Neka ona ne udara!

Neka njih dve ne budu udarene! Neka njih dve ne udaraju! Neka ne budu udarene!

Neka one ne udaraju!

Ne budi udaren!

Ne udaraj! (S/M)

Ne budite udareni vas dvojica! Ne udarajte vas dvojica! Ne budite udareni

Ne udarajte! (P/M)

Ne budi udarena!

Ne udaraj! (S/F) Ne udarajte vas dvojica! Ne budite udarene vas dve!

Ne budite udarene

Ne udarajte! (P/F)

Neka ne budem udaren(a)!

Neka ne udaram!

Neka ne budemo udareni/e!

Neka ne udaramo!

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 77 PASIV POJAANE ZABRANE AKTIV POJAANE ZABRANE Neka nikako ne bude udaren!

Neka on nikako ne udara!

Neka nikako njih dvojica ne budu udareni! Neka njih dvojica nikako ne udaraju!

Neka nikako ne budu udareni! Neka oni nikako ne udaraju! Neka nikako ne bude udarena! Neka ona nikako ne udara! Neka nikako njih dve ne budu udarene!

Neka njih dve nikako ne udaraju!

Neka nikako ne budu udarene!

Neka one nikako ne udaraju!

Nikako ne budi udaren! Nikako ne udaraj! (S/M) Nikako ne budite udareni vas dvojica!

Nikako ne udarajte vas dvojica!

Nikako ne budite udareni!

Nikako ne udarajte! (P/M) Nikako ne budi udarena! Nikako ne udaraj! (S/F) Nikako ne budite udarene vas dve!

Nikako ne udarajte vas dve!

Nikako ne budite udarene!

Nikako ne udarajte! (P/F)

Neka nikako ne budem udaren(a)! Neka nikako ne udaram! Neka nikako ne budemo udareni/e!

Neka nikako ne udaramo!

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 78 Dodatak G Aktivni particip ( :) I glagolska vrsta (razred B) ENSKI ROD MUKI ROD JEDNINA PRAVILNA MNOINA DVOJINA JEDNINA STANJE PRAVILNA MNOINA DVOJINA udaraica udaraice udaraice dve udaraice

udaraica

udarai dva udaraa

udara dve udaraice

udaraicu

udaraa udarae

dva udaraa

dve udaraice udaraice dva udaraa

udaraa udaraa

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 79 Dodatak H Pasivni particip ( :) I glagolska forma (razred B) ENSKI ROD MUKI ROD JEDNINA PRAVILNA MNOINA DVOJINA JEDNINA STANJE PRAVILNA MNOINA DVOJINA udarene dve udarene

udarena udareni dvojica udarenih udareni udarenog

udarene dve udarene

udarenu udarene dvojicu udarenih

udarenih dve udarene udarene

udarenih dvojice udarenih udarenog

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 80 Dodatak I Imenica mjesta i vremena ( MUKI ROD NEPRAVILNA MNOINA DVOJINA JEDNINA STANJE mjesta ili vremena udaranja :) I glagolska vrsta (razred B)1

dva mjesta ili vremena udaranja

mjesto ili vreme udaranja (npr., bojno polje)

mjesta ili vremena udaranja dva mjesta ili vremena udaranja

mjesto ili vreme udaranja mjesta ili vremena udaranja dva mjesta ili vremena udaranja mjesta ili vremena udaranja

1 Korenska slova - koriste obrazac za tvorbu imenice mjesta i vremena

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 81 Dodatak J Imenica orua ( :) I glagolska vrsta (razred B) MUKI ROD NEPRAVILNA MNOINA DVOJINA JEDNINA STANJE OBRAZAC A (KRATKI) udarala dva udarala udaralo (npr., eki)

udarala dva udarala

udaralo udarala dva udarala udarala

OBRAZAC B (SREDNJI) udarala dva udarala udaralo (npr., eki)

udarala dva udarala

udaralo

udarala dva udarala OBRAZAC C (DUGI) udarala udarala dva udarala udaralo (npr., eki)

udarala dva udarala

udaralo udarala dva udarala udarala

LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE 82 Dodatak K Superlativ ( :) I glagolska vrsta2 MUKI ROD

NEPRAVILNA MNOINA PRAVILNA MNOINA DVOJINA JEDNINA STANJE vei/stari

vei/stari

dvojica veih/starih

vei/staria

vee/stare vee/stare dvojicu veih/starih

veeg/stareg

veih/starih veih/starih dvojice veih/starih veeg/stareg a Svaka od ovih deklinaca se moe prevesti i kao superlativ, npr., najvei/najstari.

ENSKI ROD NEPRAVILNA MNOINA vee/stare PRAVILNA MNOINA vee/stare DVOJINA JEDNINA STANJE

dve vee/stare

vea/staraa

vee/stare

vee/stare dve vee/stare

veu/staru

veih/starih a Svaka veih/starih dve vee/stare vee/stare od ovih deklinaca se moe prevesti i kao superlativ, npr., najvea/najstara. 2 Ovdje emo koristiti korenska slova ( - - biti veliki) da bolje prikaemo prevod superlativa.