KAMATNA STOPA -seminarski rad-

mentor

student

Maj,2009.

SADRAJ:

UVOD

2 3 definisanje i stopa i vrste vrste kamatnih kamate kamata stopa

1. KAMATA I KAMATNA STOPA 1.1

Pojam 3
1.2 Funkcije

4
1.3 Kamatna

2. OSNOVNI KONCEPT VREMENSKE VREDNOSTI NOVCA 2.1

5 budue 6

Sloen metod vrednosti

obrauna

kamate-utvrivanje

SILE KOJE ODREUJU VISINU KAMATNE STOPE 3.1 Rizik

8 9 11 12

Zakljuak Literatura

Uvod

Ekonomija danas ne dovodi u pitanje potrebu postojanja kamate.U Svetu ekonomista svaka novana jedinica danas vredi vie nego sutra.Ovakvo shvatanje ne samo da opravdava postojanje kamate,ve je ini jednim od osnovnih instrumenata finansijskog menadmenta.Mnoge finansijske odluke zavise od utvrivanja tekue vrednosti,koja se nalazi u centru razmatranja svake finansijske odluke.Sa pravom se pitamo koliku e vrednost u neko budue vreme imati novac koji danas vredi onoliko koliko vredi-sigurno ce njegova vrednost biti manja. Kamatne stope su vane u nekoliko razliitih kontesta: 1. linom kontekstu,visoke kamatne stope nas mogu odvratiti od kupovine stana ili neeg drugog,jer e nam cena novca biti skupa 2. iste te visoke kamatne stope u sluaju da novac ne elimo da troimo ve da tedimo mogu nas podstai na tednju 3. posmatrano na viem nivou,iz dravne perspektive,kamatne stope utiu na ukupno zdravlje privrede,jer pored toga to utiu na spremnost za potronju ili tednju potroaa,utiu i na investicione odluke preduzea. Visine kamatnih stopa mogu demotivisati preduzee u njegovoj nameri da izgradi neki novi pogon ili neku novu fabriku,to bi omoguilo otvaranje novih radnih mesta.Samim tim vidimo da je sve povezano jedno sa drugim i zbog toga izuavamo kamatne stope i ulazimo u njihovu sr.

1. KAMATA I KAMATNA STOPA 1.1 Pojam i definisanje kamate Obino se smatra da je kamata cena pozajmljenog novca.Ona nije jednaka vrednosti koja se pozajmljuje,ve je samo njen deo.Kamata je naknada za korienje tuih sredstava na odreeno vreme.Biemo taniji ako tvrdimo da je kamata nadoknada,a ne cena robe(novca kao robe). Kamata je,u ekonomiji,cena koju plaa posuiva onome koji mu pozajmljuje novac.Drugim reima,kamata je iznos koji se plaa da bi se "pozajmio" odreeni iznos novca za odreeni period vremena.Iznos novca koji se pozajmljuje zove se GLAVNICA,a procenat kamate koji se plaa na glavnicu zove se KAMATA. Da bi smo sa ireg aspekta gledali na pojam kamate moemo izloiti jo neka ekonomska shvatanja kamate: 1. kamata je cena za "odricanje od likvidnosti".Vlasnik raspoloivog novca se za odreeno vreme odrie potronje ili upotrebe svog novca pozajmljujui ga drugom subjektu.Time on smanjuje svoje rezerve likvidnosti,pa za to vreme na koje je pozajmio novac dobija naknadu u obliku kamate.
2. shvatanje da je "kamata cena zajmovnog kapitala i to njegove

produktivne upotrebe" je objektivno najutemeljenije i naziva se Marksov pristup.Kapitalista preduzetnik je proizvodno uposlio pozajmljeni kapital i iz ostvarenog profita platio kamatu na zajam.Time je kamata i racionalna cena novca. 3. prema Kenzijskoj teoriji kamata se stavlja u funkciju odnosa sklonosti tednji,potronji i investiciona u zavisnosti od stanja i kretanja privrede. Postoje i druge,manje znaajne,teorije kamata.Saimanjem svih njih kao i prethodno izloenih dolazimo do jedinstvenog definisanja pojma kamate:"novac koji se plaa za upotrebu novca". Kamatna stopa se formira pod dejstvom vie faktora:ponuda i potranja zajmovnog kapitala i novca,visine profitne stope,regularnih mera monetarne vlasti. Koliina raspoloivog i za kredit sposobnog kapitala utie na visinu kamatne stope.Ali u stvarnosti su trine varijacije novanog kapitala neujednaene i kao to je unapred konstatovano pod uticajem su ponude i tranje na finansijskom tritu.
4

Uticaj komate na kamatnu stopu u zavisnosti je od veliine prosene profitne stope,zato to je i sama kamata deo ukupnog profita. 1.2 Funkcije i vrste kamata Kamata ima brojne funkcije sistemu.Naveemo samo neke: u savremenoj privredi i finansijskom

1. faktor racionalne upotrebe sredstava 2. faktor efikasne alokacije sredstava 3. faktor za funkcionisanje bankarskog sistema 4. faktor efikasne monetarne politike 5. faktor za meunarodno kretanje kapitala. Kamata se pojavljuje kao faktor brojnih drugih deavanja u finansijskom sistemu,zato je njen znaaj neosporan. Postoje realne i nominalne kamate: 3. realna kamata odreuje odnose na tritu i ona je u stvari nominalna korigovana za indeks cena
4. nominalna je pod direktnom kontrolom monetarne vlasti (centralne

banke) Neosporno je da kamata ima veoma veliku funkciju u privrednom sistemu.Sfere njenog pojavljivanja su ogromne i nemogue ih je sve sada objediniti kao ni zakonitosti delovanja kamate i kamatne stope. 1.3 Kamatna stopa i vrste kamatnih stopa Kamatna stopa je jedan od oblika prinosa na finansijske instrumente,tj. stopa prinosa koju plaa zajmoprimac na pozajmljena sredstva ili stopa prinosa koju ostvaruje zajmodavac na uloena sredstva.Ona je,takoe,CENA UPOTREBE NOVCA. I kada se govori o upotrebi,podrazumeva se da ona traje tokom nekog vremena,i od tuda potie pojam VREMENSKE VREDNOSTI NOVCA (the time of value of money 2. OSNOVNI KONCEPT VREMENSKE VREDNOSTI NOVCA Vremenska vrednost novca (the time value of money) je matematika finansija, pri cemu je kamata zaraena putem tednje ili investiranja novca. Novac moe da se povea ili naraste tokom vremena ukoliko moemo
5

da tedimo (investiramo) i zaradimo prinos na nau uteevinu (investiciju). Pretpostavimo da imate 100 din. da utedite ili investirate, to se zove glavnica (principal). Sadanja vrednost (present value) tednje ili investicije je njegov dananji iznos ili vrednost. Na primer, ovo je vaih 100 din.. Banka nudi da prihvati vau uteevinu za godinu dana i saglasna je da vam plati 8% kamate za korienje vaih100 din.. To iznosi 8 din. kamate (0,08 x 100 din.). Banka ce vam na kraju godine isplatiti 108 din. (100 din. glavnice plus 8 din.kamate) Ovih 108 din.se odnosi na buducu vrednost ili vrednost nakon godinu dana. Buduca vrednost (future value) tednog iznosa, ili investicije, je njegova vrednost u odredenom trenutku, ili nekog datuma u buducnosti. Pretpostavimo da ce vam druga banka platiti 10% kamatne stope na va novac. Na taj nacin biste dobili 10din. kamate (100 x 0,10) ili povracaj na kraju godine dana od 110 din. (100 x 1,10). Iako ova razlika izmeu dveju banaka od 2din. u povracaju (110 nasuprot 108 ) nije velika, ona za vecinu nas ima neki znacaj. Za dvogodinji depozit, gde se prosta kamata isplacuje godinje, razlika ce narasti do 4din.. Druga banka bi vam isplatila povracaj od 120 din. (100 x 1,20), za razliku od 116 din. kod prve banke. Sadanja vrednost,kao i budua se bazira na uverenju da jedan dinar,ili bilo koja valuta,danas vie vredi nego li bilo koja valuta ili dinar koji e biti prihodovan u budunosti.Kupovna snaga jednog dinara danas vea je od kupovne snage jednog dinara sutra,zbog inflatornih i drugih privrednih kretanja.

2.1 Sloen metod obrauna kamate-utvrivanje budue vrednosti Poveanje-uslonjavanje je aritmeticki proces izraunavanja budue vrednosti novca, pri kome se poetna vrednost poveava ili raste, kao kamata na kamatu, da bi dostigla neku vrednost u budunosti. Kamata na kamatu, ili sloeni metod obrauna kamate, ukljuuje zaraivanje kamate na kamatu, pored kamate na glavnicu (ili poetno ulaganje).
6

Na primer, ako u depozit kod banke danas poloimo 100 din.(sadanja vrednost novca) na rok od 1god. sa kamatnom stopom od 5%,na kraju te godine banka e nam isplatiti 105din.(budua vrednost novca).To znai da 100 din.danas ima istu vrednost kao 105din. za godinu dana. Ako u depozit kod banke danas poloimo 100din.(sadanja vrednost novca) na rok od 1god. sa kamatnom stopom od 8%,na kraju te godine banka e nam isplatiti 108din.(budua vrednost novca).To znai da 100 din. danas ima istu vrednost kao 108 din. za godinu dana. Jasno vidimo da budua vrednost novca veoma zavisi od visine kamatne stope po kojoj novac oroavamp u banci. Na sledeoj tabeli moemo videti kako raste na ulog od 100din. iz godine u godinu uz odgovarajue kamatne stope od 5% i 8%. Jedna banka Kamatna stopa Danas Z 1 god. Z 2 god. Z 3 god. Z 4 god. Z 5 god. 5% Glavnica Kamata VVN 100,0000 5,0000 105,0000 5,2500 110,2500 5,2625 115,5125 5,2631 120,7756 5,2632 126,0388 Druga banka 8% Glavnica Kamata VVN 100,0000 8,0000 108,0000 8,6400 116,6400 8,6912 125,3312 8,6953 134,0265 8,6956 142,7221

100,0000 100,0000 -

Promenu vrednosti novca u protoku vremena prikazujemo na VREMENSKOJ OSI.Ona nam,odmah,pokazuje,koliko,na primer 100din. danas vredi za 1,2,...od.,za zadatu kamatnu stopu. Grafiki prikaz promene vrednosti naeg novca prikazan je i na sledeem dijagramu:

150,0000 140,0000 130,0000 120,0000 110,0000 100,0000 108,0000 116,6400 115,5125 110,2500 125,3312

142,7221 134,0265

126,0388 120,7756

5% 8%

105,0000 100,0000 100,0000 1 . 2 .

3 .

4. .

5. .

Vremenska osa takoe nam omoguuje da se vraamo unazad od nekog budueg

Proces utvrivanja sadanje vrednosti nekog budueg iznosa naziva se diskontovanje vrednosti.

150,0000 140,0000 130,0000 120,0000 110,0000 100,0000 108,0000 116,6400 115,5125 110,2500 125,3312

142,7221 134,0265

126,0388 120,7756

5% 8%

105,0000 100,0000 100,0000 1 . 2 .

3 .

4. .

5. .

Sadanja vrednost novca zavisi od visine kamatne stope koju primenjujem o za diskontovanj e buduih

Ovaj dijagram jasno pokazuje da sadanja vrednost novca veoma zavisi od visine kamatne stope koju primenjujemo za diskontovanje buduih iznosa.

3.SILE KOJE ODREUJU VISINU KAMATNE STOPE

Visina kamatne stope odreuje se na osnovu odnosa ponude i tranje za finansijskim sredstvima na tritu .Ilustraciju toga dajemo na primeru obveznice,kao hartije od vrednosti kojom se puno trguje.

 ( )
1000

i (i )
5%

900

6%

=800

7%=i

700

8%

600

9%

1000

( )

2000

3000

4000

, . 800 , i 7%. . , .

Na tritu se kamatna stopa formira za svaki finansijski element posebno,tako da u stvarnosti postoji veliki broj kamatnih stopa.Razlika u visini kamatnih stopa za razliite finansijske instrumente uslovljena je razlikama u visini rizika koji su sadrani u svakom od finansijskih instrumenata.

3.1Rizik

Pojam rizik se obino definie kao neizvesnost nastanka nekog dogaaja koji moe da utie na ostvarenje planiranih rezultata poslovanja.Rizik se ispoljava dvojako: 1. da nam realizacija neizvesnog budueg dogaaja donese gubitke 2. da,zbog nespremnosti da na taj dogaaj reagujemo,propustimo povoljnu priliku za zaradu Svaku kamatnu stopu moemo da rastavimo u dva dela: 1. bezrizinu kamatnu stopu 2. premiju za rizik

Bezrizina kamatna stopa je ona stopa koju nose ulaganja u najkvalitetnije finansijske instrumente,za koje je izvesno da e biti naplaeni u punom iznosu u roku dospea.Obino su to kamatne stope na dravne obveznice.Svi drugi finansijski instrumenti nose u sebi neki rizik povezan sa izvesnou njihove naplate u punom iznosu o roku dospea. Rizik neizvrenja plaanja je najznaajniji finansijski rizik.Neizvrenja plaanja u punom iznosu o roku dospea mogu da nastanu po raznim osnovama pa s toga pored osnovnog razlaganja kamatne stope moemo dodatno da je dekomponujemo,odnosno razloimo:

Kako se meri rizik? Visina rizika meri se u odnosu na posledice i u odnosu na verovatnou nastanka. Kriva prinosa je grafiki prikaz odnosa izmeu prinosa na sredstva sa razliitim rokovima dospea.Analizom oblika krive prinosa moemo da razumemo kako uesnici na finansijskom tritu procenjuju kretanje visine kamatne stope u narednom kratkoronom i dugoronom periodu.Ona
10

najee ima normalan ili prirodan oblik.Tada nam pokazuje da kako raste rok ulaganja tako raste i visina kamatne stope.

%

10 8 6 4 2 0

4,5

5,2

6,8

7,8

8,3

8,7

1 2 3 6 1 . . . . .

2 5 10 . . .

este su i krive prinosa sa uzlaznim ili silaznim nagibom.Te krive ukazuju na oekivanja da e kamatna stopa u narednom periodu da se menja navie ili nanie.

%

13 11 9 7 5 3

5,7

6,9

8,7

9,5

10,5

11

11,5

1 .

2 3 . .

6 .

1 .

2 .

5 .

10 .

. .

13 11 9 7 5 3

11

10,9 10,8 10,6 10,3

10
2 .

9
5 .

8,5
10 .

1 .

2 3 . .

6 .

1 .

11

ZAKLJUAK:

Shodno prethodnom sledi zakljuak o velikoj ulozi i vanosti kamate u jednom privrednom sistemu.Ona je mera politike stabilizacije,ali i zatita realne vrednosti novca.Novac se vremenom obezvreuje ako nema odreene i prihvatljive kamatne stope koja e njegovu vrednost sauvati i poveati tokom vremena.Kamatne stope spadaju u one kategorije privrednog sistema na koje se svakodnevno usmerava najvea panja,jer kao to smo i na poetku rekli one neposredno utiu na stabilnost i razvoj privrede. A to se tie banaka,moglo bi se rei da je kamatna stopa najvaniji instrument njenog funkcionalnog poslovanja.

12

LITERATURA:

1. prof.dr Jovo Jednak <Vremenska vrednost novca> 2. prof.dr Kostadin Puara <Meunarodne finansije > 3. Slavko Milinkovi <Bankarsko poslovanje,Beograd,1999.> 4. dr Jozefina Beke-Trivunac <Osnove bankarstva>

13