Poluautomatski pistolji zavoda "CRVENA ZASTAVA"

Branko BOgdanovtc

U Jugoslavijl sa

domaooJ prolzvodDJl pWolja razm1aJjalo odmM nakon rata. U Vojno-telm1Ckom zavodu

"21. oktobar~. ednosno

preduzeeu "Crvena

zastava". rattnlc11 struCiDjac1suJoi u

pertodu 194:51948. samotnicijativno
po~val1da~u

Luksumi piJtoIj M.57 cal: 7,62 nun

sopstvenu konstrukciju ovog oruZja. Mora sa

prtznati da SU ovt p1oDdrskikorac1 predustmam bez neke ozbiljnije studije illplana.
upravnlk radJ.on1oe,Bora MalgdmQvl6. Ko1lko Be po totograt!Jllz musejske kartoteke moZe Zak)Juc5ltl. ovo o~e je predstavlJalo konstrukoiju sa sloOOc!nlm zatvara<Sem; 1maIo je preklopnu ruc5louza~ dolon10 je jedl.nac5nom 1 ratalnom v&trom (regulator paijbe ugraden na desnoj 8U'anl nav1ake, odnosno usedn1ka), a okv1r je bio smeAten u driol. SituaolJa Be znatno promenJla tek nakon uavaJanJa prvog petogod.lJDJeg plana razvoja vojne lndllBt111e. Njime je bilo predvideno da Be do 19M. eodlne u zemijl O8vojl prolz~a svlh oenovn1h sredstava naoru.iaDJa, pa 1 plitoua kellbra '7,62
mIXI.

~~majstorl au atvorlll v1e prototipova automateklh 1poluautomatsk1h pljto\ja razl1c51tih sistema. No bez dovo\jno teol'et.akog znanja, jasne konoepoU8 1 bar ~neopbcxlnlJili ~ alata 1ma41na, ovl prototipovi au 08taU na n1vou rnanutakturno izl'a4enJh epamplara. Kollkojenamapomato, uMWIQju ZCZ do danae je sa6uvan samo Jedan cd ovlh unlksta. Re4jeo pJ4toiju (lnv. br. 132) koj.lje MWlllju poklonlo blvi1

un1 entullijaama

1 bogatl

Shodno velllwm broju o~a

Is

saveznJc5ke pomo61kojeje egzlstlralo u Jugoslovenskoj Al'Inijl. kao 1dotadainjoj spo)jnopollti&oj dl'ijentaolJl. sasvIm je ra8Wllijivo Jugoeloveneko

118 1nac5e robustn11 kvalltetni aovje&8ld plitolJ Tr-33. Iz toksta Omara Faa (Vojna lndustrIJa JugoeJaviJe, Be IlirI ad 1983, Btr. 139) moie Be nasluUU da je planom bUo predvideno da lie 118 produlmiju ov1h pIitolJa korlst1lsta llnIJa koja Be prlpremala 1sa autoxnate. Sa tadaiDJeg telmoloikeg stanovi.ita, ovo je bIlo sasvIm ostvarlJlvo, a sa ekonomakeg. opravdano 1 raclonalno. No. &plet pollti&l.h okolnoaU nIJe tiao na ruku ambjoijama mlade vojne Indu&trIJe. a->luoija m 1 posledioe koje au ualed11e nakon odlue5nog jugos1.Ovenskog"Ne", uzrokovaleauznatne teiko6e u J'Oal!zaoIjl plaDova. POO&..

oprede)jeDJe

17

PiStdj M.70A (M.60A) co1.9 mm(d) s standardnim koricama

(monogram SFRJ)

..
Desna strana piStolja M.57 cal.7,62 nun
~

Desna strana piStdja (M.60) cal.9 nun (d)

UlOm 1949. godIne za 101eozhIlJniju pro1zvodnJu automata 7.62 mm Zas. tavt je ned08tajeJo 30 majlna, Sredinom i'O(1Ine, zn.ai!l u vreme kada je

otormijena tebn1&ra dokum611taolJa za IBto oruJIIe, od <HO maMna neepbodnlh

za zapoc'!iJij~

serijake

~e,

ned08tajeJo je 6ak 3201 Tom prlllkom Tlto je neJoZIo da ee

potrebne maMne obavezno i u ito

kra6em roku nabave. U svetlu nJegovedlrekUve.do~ 1949.godine

cbezbec1enojenov1bl52Omalna(broj se pove6ao bd zbog planIranog dvo.. namena.lr.og kol'li6enJa kapaolteta za automate 1pl!to~e). lito je joo uvek
za ISO bilo mlUlje od optlmeJnog broja. lpak. produkolja automata stark:as:nijeg I potrebnijeg rucmog protivtenkovakog bacMa. Nalme, i ovo

iovalaje 19150. godine; za 12 meseol. sa treke Je I.zMlo 9782 automata

M.1949, odnosno

o~ se rad1lo na Istoj tehnelokoj llnlJl. Uovako teAkoj sltuaoijl razm1iVanJa 0 plstolju bila au Uuzorna, pa Je ~anJe nJegove proizvodDJe odloZeno za boija vrarnena.
Stru(5nJaci VTI su I.zradl telu116ke

sarno 30% od pIa-

nirane koll&e. No zbog steJne spoljne pretnJe. proizvodDJa ovog o~a avesno je zapostavijena na ra&m eti-

dokun:lentao!Je za pI!toij prlstuplll tek sredinom pedesetlh godina. Kao polazna oenova i ovaj put je uzet 80Vjetski TT-33. izgra4en okometka 7,62 x 215 mm. Ndi konstruktori Izgled I mebanlll'11 lzvornog 0~8

nIsu mnogo men,tali. To je prakticmo zn.ai!llodaje plStoij radio na principu

......!!,ri!!!!"'!!!!'n..:.!.lillliifJt:j t.q::mi I Li:;:irr
1.1 t:'ijrl..;

T8

_--

-==

kratkog trza.nJa cevt 1zatvarli6a; bravlJe~e cevt milo se ~en1m pomeranjem u vertl.k.alnoj ravni (zakre~e na gore), prl <Semusu prstenastl lBpusil ulazlli u odgovaraju6e zlebove navlake. ~eje 1dalje dejstvovalo samo jedl.n.a3nom vatrom: zSdrZalo je prlnoip ko<SeI\lapomo64u prodore zuba zapinJaOe u zasek za koIIel\Ie na udara<m; nakon pr~~8 olr:vlra, donosa(!)e 1 ovde pot1sldvao spojn1ou zatvara6a navie 1 tako bloldrso navlaku u zadn,lem polOOaju. No na p~o:iju su unete 1 neke dom.aoo speolfl(lnostl. Kao prvo, kapacitet okvlra pove6an je aa 8 na 9 metaka, ito je diktlralo izveano produ6e* drike. Daije. povratna oprugoa (opet sme4tena lspod cevl) spojena je sa svojom vodioom. a sama vodlca je "prelomlJena", odnosno reSena na prlnclpudvokrake poluge. Ova konstruktivna novlna znatno je olakiala rasklapanje oruija alii brs~ oev1. ~e lzmene pretrpeo Je 1 _tvaraO; najugoslovenBkoj verzUloc1ba6ena Je poprecma <l1~a za prlCNxi6enJe udarne 19le 1zamen,1ena utvrdlva6em plaslranlm sa ~ atrsne zatvara6a. Radl mogu6nosU nalmadnog v1zIr~a plBtolja, 80Vjetekl t1laml pre~l nlSa.n zam~en je poc1eilJlvom muSloom. Kona<lno.doma6e o~eJe dobUo Ijedan d~ kojlje dOprln081o Slg'W'1108"u rukovan,Iu: na ~emu Je uveden osIgur8(I kojije bloldrso oba-

330m/s

4150m/s

118mm
4 9 metaka.

118mm
4

9 metaka.

230mm

200mm

280m/s

300m/s

94mm
8

94mm
8 8

IMmm

IMmm

Za pr..... o orulje prem .. kaulop ZCZ Za M7 (pramo oru~.: neld.m kataIoshna .... teI1na ocI NO C1) Za M..o (pramo ol'llCje.ptema ka'aIop ZOZ)

pllwll _ nun k M.70.ullvodJ ae I

..

Desna strana piftolja M.67 cal. 9mm (K)

(do 1987.). odnoeno BFRJ. InaOe, n.a. plitoij je aa gornje mane navlake n06lo driavnl grb, a sa ~ene leva strane, natpla "7.62 mm 14.67". Rigorozn1 testovt koji su usledll1, pokazalt 8U da je doma6l plitoij, 0IIIIlaoon kao 14.1957, robustno, s1gurno IprecizIlo o~e. Posedovao je praktiiSnu brzlnu ga4anJa od 30-40 metaka u mlnuttl ~nj1 domet lIIrD& oc1 1640 m. Po6etna brIIIDa IIl'1l&, koja IJe kretala od ~ m/tl$J, garsntovala je dcm>ljno poloienu pu~u da se pLitoljem precimo moglo gaFNRJ'

raOu kadaje okv1r lzvaden 1& ~a. Tek prl stav~u okvtra u driku. ~egova levamana potlBldvalaje oslgura3 (kOOniou) u stranu 1 tako omo-

dit1kovanl8OVjetekl
dine.

TT lz 1951. go-

gu6avala 8l0bodno kretanJe poluge obara6a "nazed. lnaee, novtjugslovenskl plltoijje po d1zajnu najvt6e poc1IJe6ao na mo-

To zna<l1 da je na navlaollmao ravnomerno rasporedene uske areze za prete. ina vlie. <lak su 1 orne plastllSne korloe rukobvata aadriale centralnl medalJo.n sa petokrakom, 1lmlectu (lUIh krakova su (name8to
lzvornog Coop) bill pla8Iran1ln1oUal1

udaJ,jenim do ISO m. a da su naju. rezultail postlzan1 do 30 m. Piitoij M.1957 oc1mah je prlhva6en kao slnfbeno o~ JNA 1 organa SUP odnosno Mll101Je. bodno B ovoj odluol, uZUtaviw tokom 1980.

na d.I.WI.noama ve61m od 2C5 m. Toje prakillSno lIIlIA<IDo daje oruJ4e u borbi Bl~o u dejstva po ollJev1m.a
htIl

s~l

godine bile uvriene prlpreme sa nwtu serl.1u, a nepoeredno nakon toga zapo(Seta je 1 aerljska proizvo.. dDJa. Prvo IlUibeno pravllo .. n09l piitolJ {doc1u.ie,jo6 uvek proi1reno t

19

Ntolj M.67 cal. 9 mm (X)

Polu automat ski pistolji zavoda

"CRVENA ZASTAVA"

podaoima 118 aovjetaki M.33 T1'). DSNO ~ itampao 1963. godJne.

jante~a.
Kao odgOvoI' ~ zah~ vezane za nW!u 0l'I1i4a, poI!etkom sedam deeetih god1na svetlo dana \Wledao je plAto:\! M.1967. Pri~uavog o~a, 1Jtru&l,jaol 8U poMl ad WliJedn08tavniJe soluoijeda sesmanje masa 1 gab8rl.tl jUgoel0Venak9g ~ca M.lS7. No izmedU dva plitoija poetojala'je ljedna bltna razl11ra. Naime, pooetnltaktllSko-tebnl.lSklzahtevldiktlraU 8U da ee novo o~e 1zgrad1oko IromeroijBlnog 1l1et!ra 7,65x17 mm. Tako ee pokazalo da munioija sa etabljim impulsom omogu6ava I.zvesna upro66eJ:!Ja u mehan.loi plito)Ja. Kao prvo. zabrav~lV8.Dje Q8V1 pokazalo 8e suvlJnl.m. pa je na konac'lnoj verzijl Ol'IliiJablo wrrojen alobodnl. lileroioni zatvara6. Samlm ~ spoJnI.oa zat varaISa hlgublla je svoju prvobltnu namenu. Dokje ~ena eksierna opruga potpuno od.stranJena, sema epojnloaje bila aa6uvana u funkoijI 081011. oa oevll BSdriMa navJ.ake u Il8dl\1em pol~u (nalron pram,jeDJa okvlra).

No uskoro 8U 116u e~loa~ polmuJ1 neki nedanaoi pa 1 novi zalltevl vezan1 lIB piiWU. Kao prvo. ~ye6ano dugme utVrcu'V8A5a okvlra
kao 1vremensko alabU8DJe opruge utvrdiva6a, doVodllo je do toga da fie (usled pritleka tufrqle) utVl11ivaO neoI5ek!.vano atlv.lra 1 okvlr lspadne 1z

drike. ~ SUP~e ndpo jed. noetavno 1~c'!no reieIije kako da predupred1 gublj8DJe ovog vltalnog deJa: av1 ~t1vnl radnloi lm1\1uokvlre priVE;:mne za aUdou gajtAna 1mo6u c'Se1lc'!nog lanCil6a. No Zastavln1m k~ ~ duinoet da ~to lzmene ovaj sklop. 8em toga, pokazalo fie daje p!Jtoij M.lS7 relatlvno ~ Ol'I1i4e: sa pu. n1m okvlrom lma masu ad 970.gr. ito je za s1ulbena llca na duinostt predBtaVljs10 ne mall teret. S druge strane, 1Zastavlna orIjent8l)lJa~ kl> meroljalno triIite takocte je d1kt1rala

uvod8DJe 20

)aldie

1 kom~

varl-

sam sklop zatvare6a O8tao je praktlc'!no nepromeD,jen; Isto je vaZUo1118udai'nu oprugu. smeMenu u udaralSu. S druge strane, prlnolp koI!e~a oruija donelde je prl.bl1ien sspednlm konoepclJama.. P1itolJ M.67 doblo je 118 levoj &tran! rama, neito 1znad korioa, jednoetavnu poluinu koCniou kojom se, po potreJ)i. mogao bloklrati udaralS 1navlaka. SpoU~l izgled navl8ke 1 uda1'a/Sa, pol~ povi-atne opruge 1obJ1k 1 reienJe vooe6e 1Saure, u potpunoeti au odgovat'sl1 svom gabarltno ve6em UZOl'U. Interesa.ntno je da au Be konstruktori odlulSlli za rukohvat ~e duilne, au zato iste ilrine kao Uood M.19lS7.Ovo je ulSlI\1enou ieijl da ee za oba o~ !.ekorlstl univerzalnl okvlr 1prinQip ~egovog utvr ~a. No kI).sn1Je Be pokazalo da ova !deja nepotrebno lrompllkuje proizvodDJu, pa se ad ~e odustalo. Nalme. okvlr za M.671pakje trebalo sltratlti na gabarlt dclke (time je :oJegov kapaletetI'edukovan na 8 meIna(Ie,

PiJtoIj M.70A caL7,65 mm

A.

PiStolj M.70A (M.60A) rol.9

mm(d) s komercijalnim

koricama (monogram ZCZ)

taka),1 ~edno gil poduino pregradit1 k.ako bl prlhvatao munlciju 7,65 mm (kra6u od one 7,62 mm). Napome. Dimo daje plitoU K67 dopl0 t nove, ~nlrane plasticme korloe,na kojlma je bto medaijon a 1n1olJallma

p!.'Olnoda6a: ZCZ.
~eM.67bUojepr1hva6enood lJtrane stareli!nsJrog sastava JNA 1 rac'!nlka SUP, odnosno millolJe. St.-

vlie, naken poJave Istog plStolja u kallbru 9 mm(k) (M. 70), on je usvojen kao sIu!beno oru.f;je stareil.nskog sastava n.de Armije. "ZaStava" je tokom sedamdeseti.h
godl.na nastav1la svoj rad aa prila. godavaD.ju ob8 plSto"ija zahtev1ma 810bodn0lir trmta. Njen 81ede6i korak

ogledaose u ~u
(s novim oznakama .60

dijapazona

kalIbera. Uskorosupromovtsaneko-

merolJalne variJante plitolja M.191S7

1 M.70) u stanc1ardnom kaI.1bru 7,62 mm (za munJoVU 7,62x2t1 mm odnosno 7,63 m Mauzer) 1kaJ1bru 9 mm (d) ("dup

21

PiStolj M.67 col. 7,65 mm

devetka" Parabell1;1lU, odnosno Luger, 9%19 mm), kao I plito)js M.67 (OGl.86enfb kao M.70) u kaUbrl.mn 7.65 mm (7,65 mm BrQwping ki'atJd. .3.2 AOP, 7,65% 17 mm) i 9 mm (k)
("Is:x'atlta devetka" Browning.38 AOP, 9%17 mm). Na,kon toga.1lllekoUkoje

skra6eno ku6iSte mehanlzma za okldanJe lusvojen oKv1r Sveden na lIirinu kQrl.Menog metka. 0Samdesetih god1na. na oba komerc)jalna pi.toija (u eva c'!ettl'l ,kaJibra) uveden je i nov!, jed.ln.stven slstem O$lgPranja. KonalSnl ~bor og}edao se u kol!niol ugradenoj na ~evoj atranl navlalte, kojs je, po potrebl blolQral.a udarnu 191u 1 samu navlaku. Ovo izvrsno
1'8I1eDJep1"V1put je b1lo prlmenjeno joil na Valterovom plJiolju 'PP !smatra Be jednlm od u8dbezbednljlh. Zas-

Mora se prl.znatl da je ovo predstsvijalo iz1rostan poslovnl pot~ ''ZsstaVino" or~e se, sam po l>valltetu izrade. I po eatetl!)i vinulo u svetskl vrh. IStIns. u ~evou Be lovaOlto o~e Ukr_valo I ranije. No to su, ugl.avnom, bUe stereotlpne ifaroe 1zvedene totohemijsklm postupkom. Ova jetttna I neorlginalna metoda nUe mogla bitl konkurentna u odnosu na ru6nl red poznatijlh avetsk1h tIrtnl. SVesnl toga. U '1Z&stsVi" su 1977. godlne, lmlec1u 25likovno

IlIlJta1entovanUlh radnfk:a, lzabrali ZdeIlkaPerhineka, Rad.IvojaLazl6a, Ora-

gomira MlloDwVi6a. Novicu Prokl6a I RanitA Babi6a, 1poslalllh u,jedan od 1l.I\I$tar!Jih ev1'O(l'Jkih oruZaraklh 00ntara. u Zul (SUhl), na obuku u rumtoj gravuri. Petorloa plonU'a u ovom postu 1Zvanredn0 I!JU aavladall nemalSki stU. '1 prtmenu arsl>eske 1 lovai!ke ~vure. On! au po6eli da razv:u~u 1 autohtonu Ifaru u ko,Juje bto ukompollovan W ~emenata 1z nscIonalnag fOlklora. Tuo je tabrlka stvorlla

tsvino o'i"~e sa na'ii'edenlm poba~ uzosnovnuoznaku models (M.60 1M.70) dobUo je 1slovnl sli1Iks A, 1 na svetskom t-rZiStu predStsvlja veoma ko1lku:reritnu robu. No kra_ guJevallkl stru6njaoi ne odUBtl\lu od toga dll SVoje pt8t01Je 1 dalje poba1J~ve,ju: u nl\l~ budu6nostl, na oJ;UlJu 6e Be pojavitl i zadnji podeiiJjlvi n1lien, 8tQ se smail'S veoms vaZn1m za korlSnlke Wimerene na prechmija gadanja. Na kr~\1, napothenlmo I to daje

solldnu bazu za daljl l'aZVOj sopstveue !kole u op~emenj~vanju oru.fJa. a p~toiji ~ dlBkretnlm inlcljaliina ~eva&dh ~vera na oonl su 1
van granloa JUlie zemlje.

"Zastaw" j~ S~deSetlh
pl'Obirijivim
SUZDe.

godina

kupotma ponudila lukgravirane verzUe 000 p1~tolja.

22

Mra':naslava automatskog piitolja

edan od rerkih automatskih pis(olj~ ~oji j~ 9~(avio ,dllbok trag u istorj~i Je ~.e$ki "vror 1'96J" u javlj'osti p07.natiji kao "~korpion". Konstrueror Miroslav Ribar, iskoristio je autornatski I?j~lolj 19ora J,akovlj_evi6a Stecki"a 9 mm MajWov A~S iz 19.51. godine i" nap~avio novo mo.t.l1:Goru~je. "Skoreion" je vrl9 brzo pomn!Cio slaxu svog srarijeg brata esvojivst ~irok() lnisle. Ovome je U mnogome .doprinela i eena ce,-,"kogpi~[olja, jer je u proizvodnj] do m~k'$Jmuma kQm~ena tehnologija 'taJ)1p,anja" limova. "Skorpioll" se zasniva na inercionom zarvaracu sa dve simetrttne povrame opruge 'i otYor9m za izbaj,,:~nje ~aura }a gornje strane. Puni lie okvirom sa 10 in 20 metaka II uvodnik ispred branika obata~a. 'Zbo~ velike kadence, koja je uti car~ ns kO'nliolu orozja Ribar je bio pri. nillran ,da ugradi mebal)j~am Z~'uspo,avan. je, nakon ~ega su "Ce:;i oavo<ino" p,ostiglJ optlmaLnib 750' melakalmln.

Alitomatw

piStolj M.6J &iJce proizvodDje sa od 30 metJl1aJ

gradovin13 bio ie pora~v3ju6: ubijeno ~ 127 ciyila i 68 leroriSta, . POZjlato je da su 7.emlje im'Seg r~ blob polllagaic levo orijenti5ane os!oIlodi la~ke pokrere. ali i teroristKke grupe !fuom s~ela. Glavnu ulogu u obuci i ~POl'\lci naoruzMja uglavnom je imala annija i Illina policija ("'Slnzi") NDR (bi"se lstoene Nemacke). Najveci k;:;risnik ove pomoCi bio je FLO. Palestinei $U preds13vljaJi I po.~red pika preko I(,oza je ondje d,isrribuitano oe)im lerorJst:i~kim oJganizaeijnma, ~ime je zamagljiva,no i njeg(:)vo pr-avo poreklq, Nakon preseljenja PFLP u LibnJI, peed ~E8vnik ~Crvcnib. brigllda" Moreri. se n8 jeGl'ilicJ "Papag:i()" uputia na '~4U'cnje" O{j italUan.~ldb.obala do ~e~~ra. gde sc :sastno ~a :lQtion'l HabaOOm. Prilikom ovog, SUSreta-, za, nove" radik-aloije prilladnike "Brigada", ogovorena je nabavka c~ih "s)l:O'1)ib,nn". N'lIkon Ara'fat(:)y.(:)g napu~tanja t-adikallle politike i stupallja lla PUI pregovo(a. prescl!eni su glavni i.zvGri snabde-. ~8nja (et<?n~fu,; Ru~e'n ~erlin*og lida i j~ krnj blokov$ke pQdele IrebaJo je da oznaft i kraj prii5e 0 srnrtonosnOm "~JtOrpiOl)ll.

j ~

priguJiva&J i okv.irom

Oluije "CI'Venlh brlg.da

Pppularn,bsli ovog autematskog pi~\olja svak~ko je doprinela i agt:e$'ivna propagan. da ekspo11ne fjrme "Omnipol". ')Skol'pion~ je prihvaren lie mnegim :u-m,ijama i poliei. jqrna A~rike, Atije i Ju~lie AJI)eri~e. Medulim, "vi.6.J C,< najvecu sycl'sku (rnra'cnU) slavu lile6 ,~aJjvaljuju'ci leioriSlima ~vill boja' i o,predeljenja, n prv.en~Lveno ilalijanskim "C.'venim br.igadama", 3 kod nlls ce ga ovek(ive~iti uliC-lli sukobi krimi nqlaca u posleQnjih nc}('olik,,0gOdina, Najve\lu medijsw pa!nju privukao je slucaj Aldo Moro; popularnj poJitiw otel je 16. marta a njegov leS oll<riven je II ~imu. 9., maja 1918. godil1e. Sudskom ek"$per.tizom ust,81l0v:ljello j'e os Je MQro usmr&m hich1l8 Il' prigusenog "~kO'1)iona". u 10 vteme omi'ljeoog oru'2ja "Crvenih brigada". Postavlja se' pitanje Kako i kada su ":i3rig~pe' o~~reRlel'tite v~j 8l"llehaJ"? Bil.al1s divljanja 'lerori'stll U Illllijal).$kjm

mraCll<l legenda 0 ovam pi.~lju nasl3vlja da iivi . na naSim ulicama. 'Skorpiou' je odjedoom ~Iao nsjres~i gost domacm cmih hrooika. PoSl,llvlja se novo pitanje otkud ovnj automatski pi~tolj u rul<ama -svak0l! kriminalea (i ne Samo kriminaLca) k6ji iole "dtii do i\.ebe"? So;~amdeselih Jl,o.d,ina bivsa JNA je n~ba"iJa veee kolii!jne originaJnih, ceSkih "~korpion". Nakon rllza testova,' llaklju~eno je da je ovo oruzJe ille'alno za speeijalne .jllClini~,e, S!:U:,~il1ei POsade 9k1opnih vozi~ la. &si $\1 p,evoljno ponudili l.icenenu do~ume.nla.ciju, ali su "Zaslavjni" <Stru~njaci USl:lnoviJj neke nedoslednosti. Isposlavilo Se da pi~olj izrallen 1"0 origi nalniiil crtelima ima l<~dell!lu date,ko ve~u od one de('inisane lieencnom j prospe~t nom dokumentooijom, Tek: tada se saznalo da Sll Cesi brzinu vatre konu'olisal.i "na ub.o. 3 ne precizoim in~t;rull\entj01a' koji su koriUeoi u K.ragujeVclh Na'k;ol1 n'iZll \lSa\'t~3'"Dja. u ~r~guj~v.cu je l1o.;~t,\'O "ftorpioo' (oznaCen kao M,84) k:Yaliletniji ad ~ ori~inal3. Tako je u nnorufaoje 1!,(.-\ .a te(!ti M.61 (j)" uveden j doma6i """'001, .>l_j p~t()lj 7,65,1I11ll M.8f1.
.'13 iaIost.

rrrrtrflr ~ h'~:lr:i ~:I In i~.f~'f~1;!-rl 1 T . r~m

~JrorpiOD u ndCBma muslimaQSirog

terorist prilikom otmice aviona

donosili kao "ratne trofeje". 'korpioni' su postal] unosan predmet ilegalnc trgovine i stvar pre~tita u podzemlju ali i medu legalnim(,?) "telohraniteljima" najrazli~itijih "in" li~nOsli. Tako je prosror SRI postao "bogatiji" "~korpiollima' nego ~to jc 10 bila Italija u vrerne najcrnjeg ralasa rerorlzma. Pri tome. malo sc haje to ~injenicu do jc poscdovunje automatskog oru'..ja u najo~tdjoj suprotnosti sa nasim
pozitlvnim zakonima. Sigurno je da inspektor za suzbijanjc

Mini-pitoJj. velik brzina paljbe

Kako se priblifavac t r agi~nn rasplct jugoslovenske krizc, interesovnn]e za avo otuzje sve vi~e su pokaz iva!e i nckc republicke slut-be unutrasnjih poslova. U dllhll plunirnnog povecanjo sostavu (kao okosnice buducih samostalnih oru~anih 'naga). MUP Hrvatske je 6. scptembra 1990. godinc $uvc7n0I11 SUPu uputio zahtev za nabavku 500 pi~tolja M .&4 i milion l11etaka 7.65 x 17 mill. Sarno 4 dana kosnijc. Hrv.mko je kragujeva~koj "7..a~tavi 01ka7.:110 k()rnpletnu narudlbinu. Nairne. Hrvati 'u 'otkrili" ,igumlJcg I Jef tinijeg l<poruCIOC1l

/zgublJenl iko,p/onl"
U l110gacinimn lada~njc CSFR nala/ilc su 'c vel ike koli~ine adba~cnih '~korpl' ona koji su raniJc pripadalt armiji i radnickoj miliciji. Karel Nohei!. zastupnik pominjanog Omnipolo'. pocetkom juno 1991. godinc navodno jc trcbalo tr3n~

portovari kamionima nJd~k.e "lrnereurope" do luke Plocc, odakle ee brodom biti prebaceni u Indiju. MUP Hrvatske je 20. juna izdao uredne dozvole (val1nost do 9. jula) za lranzit, transport i uskladistenjc u luckim magacinima. Medutim. 22. juna oko 21:30 c:lwv'a. u luku je provalilo 7 ncrcgislrovanih kamiona na koje je uto vareno 34 sandukoa sa 2000 "~orpiona". Naravno. kamioni sa pistoljima "nestali su u nepoznalom pravcu a CSFR je ulo!ila cnergican protest" vladi SFIU. To je sarno JOOnnad primera (ne)legalnog prodora aulomatskib pilitolja no naSc prostore. Nakon izbijanja oruzanih dej~lnva. prvo u Hrvatskoj 0 pOlom i Bosni i Hercegovini. prakt,~no bilo jt! nemogucc praliti dalje lokove ovog oruzja. korpionima' M.84. M.61(j) i vz.6J raspologalc su sve sukobljenc srrane a povralnici sa boji~ta su ih u urbane sredinc masovno

krvnih i scksualnih dc likata , Dragan Ro.disic, I. fcbruara 1996. godine Ilije biO ubijen iz Icgalnog "~korpiona". Ni ubica Miroslavn Bi~i~a Biie (21. lIlaj 1996.) takode niJe mogno mati dozvolu Z3 automatski pislolj iste Illurke. Iz 'skorpiona" je 6. oklobra 1996. likvidiran i Zoron Dimitrov Llca. Kona~no, navOOimo da u beograd~kom ;,tilu g:mgsler<;kih obra~una 'skorpionu" konkurisc samo nema~ki 'hekler I !.:oh MPS" kalibrn 9 mm i neSlo redi "ingram" u kalibrima 11.43 iii 9 mm Luger. Oba lipa aUlomata svojevrerneno ~u u ograni~enim ,crijllma nabavljenn za polrebe ~aveznog MUP i JNA a dnna~ 'iC lako mogu nabaviti na cmom tdistu. Braako BOGDANOVIt rrrr,rr,f,IHfjr;i 'trl-mi i j~'f";;i-rl,t:,r,m

Test: IIZbrojovka 83

11

Pisto!j lepo lei; u (doduse premslenoj) ruci.

!IS lfZi~tu nema mnogo pi~lolJa kalibra 7,65" sa velikim kapacitetom okvi1"<1" pglQlj CZ.83 sigumo 7;a~hlzuj~ na~u P.!iZnju. Jer, ukoliko prizn"aje.mO gtlnic.e efj)!:a~ndsii standardnog metka 7,65 mm 1I semood-

obzirom da

{lim verLijalna pi~tolj~ \1 ls;alibru 9 eARA. Dvoredni ekvir ll'aZi 8voje - pritieoo swk rukohvat (34 mm) uprkos ispusru 7;1 palac, nije najprijauliji za ko~nJke li<1 mailjim d)anovima. Takode, na vrle sn~ou I19Vl11tnuoprugu verovatne ce irnati primedbe strelci lleznJjeg pols. Ni n3.Zu~ana povrsina, narnenjena zapinjanju zatvara~. nije dovoljno ~Iroka. Nl\ll1a aap!!ljanje, .q6du~:nije Pt:e9Sta~Ui1lo veef RroQ!~m.Ali. mogucirn strelcima slabijeg rota prepof\l~uJeJ1l a d cvrslo prihvate zalvamo slabijem rukom i .umesto' da njega [JOvuk'u - ,~.tisIlU unapred rukoOynt $mifuij~rn. ~ukohval je dpbro pblikovan i erotje lejX) I~ u uci; po naSem ml!ljenju, ipak; magno bi da bude i par milimelam u~, sto bi gabariti okvira mogH da podnesll. Pi~tolj se ~ini i dva I11ilin.let~ra ~, ll~led p6luga kocnice ,s~lenih ,$3 o'be.,strane. K~nica, lna&, deluje po sistemu "jedanaestice" (ColIOv mOdel 1911). SIO ~nati: gore" - 7.aKoreno. dole. - Rucanje. Vidljiv~ Je i crvena !~~.

Dvosfruko de}stvo !:lit je piStolj nari'j'Cnje:i1i lcvolUliim i d.esl\.Qrukim srrelein,18, goyori i dugme' ill oslobooanje okv,ira, smeSleno sa obe strano, oa brambene ,svrhe. nekoliko <!<*Ialnih melaka moglo bi, U krili~noj situaciji, biti dobrod9S10. A uobicajenorn me.~tu - gde iz rucke izlazi branik oRida~a. to znaci da smo "Zbrojovkom 83" dobili OSrui\c piStoljs (Z.:83 je sa dy~trul9m ~f:lKasno q(!t;ramoollo onlfje' ~oje, BO (Sle9l'0) dejstvom, ~to znaci da jednim poteZQOl napnemo svim kriterijomima. stup'! lIZ bok '~euden'ih udarac i onda okj'ncmo. SIOomogu6uje veei ste~ devetki". pen pripravllosti - mgum<t ga nQSi(i sa metkOlll II le.zitlu i spu~lenfm Udar.a~.nl. !edllia slabost je, Kompa/dfl' plitQU u LOme'l(lo koonica nema dodallle fuokcije, koje Uprkos n&cinu f)mkcienisanja (neblok:iran zatvaracJ' ovaj pi~tolj se fie mcm svrstali u bi omogucavale sigumo oslobactanje (ldara~a nad ~ite; po dimenzijama pte Odggvat3 k/?.mpaKl- mel~oril u revi. 1'tQj~odac PrOPJ'Sllje slede;6i

Dobrom pogodku,

je pored

izveilbanosti

sa

sire/ca. verovatno S:llmova}a

i fiksna cev

melod (Roil nije ~vim u sl(ladu sa pril,Vl)ima sigumog rukovanja orufjem. p3 ga valja izvodiIi pOO oslovom da je cev sve vreme uperen3 U Sigurlm smer;): napuniti piStolj. napeu gao ubadIi melak u l~i~le, uc;lar.i.C ~"rstQpn'bvatiti izm&!u palGil i bziprsla s1abije cuke. P,ritisnuli oll'idac i udam~ pa!ljivo spustiii 1] prednji p()lo~. Pistolj oncla mo!emo d:i nQ!limo u fulTOli. a mci7..emoga
rrrrrrrrf' .. niTfr:.D~f.{i"'''lil f. j

1.,:,~srtr...t:,ljlli ..

Uveeanlnt kapaeltetont
(' 5 + 'J, ieilea 7,6Slca

u dobroJ nter. nadok na.-uje .lablJe e'.lde ntun.elJe ntanj.. bra u .wlle santood brane

Iea,,

tizan" (PPU). Napunili smo oba okvira; jedan ilalijan~kom. drugi domecom municijom. Dobro SOlO se potrudili da natisnemc propisanih 15 metaka (dobro bi nam doSla kakva jednostavna \pravica za puDjenje. koja, na &lOSI. ne ide uz ovaj pi~olj). Sledio je ~srel sa merom. udaljencm 25 metara. Gadali SIllO slobodnom rukom. il. izv. Weaver-ovog stava, jednostrukom akcijom okidal::a (2,5 kg). Po prvom hieu (kada smo pi,rolj zapeli ru~DO) okidal:: lma neobiean preskok, odmah potom postaje o~triji i glmko okidn poel pritiskom od 2,5 kg. u naslavku ll11dunja.nL~mo se vi~.o;reli sa lim preskokonl. Posle nekoliko pucnjeva. metak PPU lie zaglavio pri ula.sku u lezisle. 'Zastoj snlO Olklonili i nastavili sa preciznim gadanjem. 1)10 se dogodilo i sa munieijom "Fiocchi'. Medulim. kada smo U okvir ubocili manje od 15 meroka. zasloja vi~ nije bilo. Ustanovili smo da se radi 10 0 neprnvilnom ulaganju metaka. za sta je "kri vaco bila izuzetnO snaZn3 epruga. na koju. kod metaka rnalog kalibra, nismo navikli. Najboljn skupina 00 5 metak3 "FlOCChi" "merila je 90 mm; sa I)~om municijom nepunih 1.5 em vi~e. s lim ~IOjc PPU mcln.k odavao uli.;ak ja~eg punjenja. Kod gad'unja sa dvoslrul<im dejslvom odlll~iIi bmo sc zn "ll~daljinu od 10 111 realni ju za IU VI'SIU gat:tanja. Nije bilo problema sa neorekivanim" ispucavanjem. Uprkos bl'zom. skoro instiktivncm gadanju. pogoci su bili ~wim dOOro centrirani u IPSe melu. J~ jedna primedba: pri oslobadanju napelog udarOCaprema upulMvima proizvodOCa. nije nam ~ sve gl3.lko

Licna I(arta CZ83:

7 liS M=: cIutina,Iirioa.visiDa: N'iJansb linija:

mm (IllS :< 17 Brownina) oeblotlral1 zorvar 17. x 36 :< 129 .IIIID

123 mm '17mm

Du!ina

ceve

Kapocitet: Sill oki:danja (SAlDA):

15+1 rocut 2SlS3 N

liksn4.

Mull.. : Nilan:

sa fOlIforcs<:<l

.!nom~o.m Klizno podesiv po

ptOVCU

Mesa prunog oruija:

Kotak navoja:

750 &

u d04no 250 mm

polazilo za rukom; ipak bi bilo ~igumije da je proizvodae ugradio tzv. dec:ocker.

bldJuUk
Testirani Cz..83 podneo je probu veoma uspcmo. Jedine OllSe primedbc. u su~ini. svode lie na nedostatak poluge za o,lobadanje udarOCa, pomOCne spravice za punjenje visokokapaci lcmog okvirn i, donckle. grubu kona~nu obrndu. ukoliko zaneroarimo p(lC!elnct~kore, sve vrcme testa dejs~vovao je besprekomo. liZ 81vamo dobre pogodke. koji SIl sl'llno pogadnli u mesto kOje smo i ciljnli. Totiko 0 slan<iardllo01 modelu. "SI adokuscimaO SU, ipak. na r.JspoJagallju i dodame (i doplatne) varijanle: tri kalibrn i dye vnrijanle izvedbc branika okidal::a, tricijumski ni~i. poligonalDa cev (za kalibar 9 mm Mnkanav) ...

R.~.

odmah i aktivirnli. duZim i ~naZnim P9lezanjem okidaZ3 (53 N). T<ndajc udaral::spu~ten, koonicu Ilije mogu&. aklivil1lli. Posle pl'Voga hien, udnrn~ oslaje za(.lCIi pi~IOljprelnzi na jedncstruko delovanje okida~a, ~IO013k~va dalje g:l(!anjc. I'rIUln}e $II pNkJdIma Na raspolaganju smo imali municiju <;a un ima sa plJOom k~ulieom: "Fiocchi' i "Prvi par.

Pistoli nZastavaH M 57, sistema n ios uvek ie zaslgumo nalmasovn1le kratkocevno oruiie u vlasniltvu privalnih lica. Zbog toga smo ocIluiili da obiasnimo odriavanie i upotrebu ovog pistolia kao i neke speci6lnosti velane la nlega.

ODRZAVANnl
Tu nema nikakvih posebnosti, to je pistol] izraden od standardnih celika koji trazi svakodnevno odrZavanje ukoliko se svakodnevno koristi. Posebnu paznju treba obratiti odrzavanju cevi jer mnogi vlasnici tog pistolja koriste vojnu municiju proizvedenu jos pre 20-ak godina. Sva ta municija ima kapisle sa zivom koje su izuzetno korodivne. Zbog toga ako koristite tu municiju vas pistolj morate cistiti odmah po pucanju, odnosno koriscenju ukoliko ne zelite da yam se u cevi pojavi korozija.

Ukoliko snaino udarimo udaraeem na ovai naia (..ole i pad) a metak ie u cevi i spullen udaral, cloG ie do Ilia

,.,..,.!

INBRUA laLA
To je jedan dosta star .Jzum'' koji obezbeduje sigurnost, odnosno bezbednost nosenja punog pistolja. Sta to znaci? Kod oruzja ovog sistema udarna igla nije iste dufine kao i njen hod vee je kraca. To znaci kada udarac pritisne iglu do kraja ona ne viri iz svog lezista. Kada udarac udari snazno iglu ona silom inercije izlece jos taj dec puta koji je potreban da bi aktivirala kapislu, Kod takvog oruzja kada se udarae polako spusti direktno na udarnu iglu '! metak se nalazi u cevi, igla ne dodiruje kapislu metka. Na zalosr kod pistolja IT to nije tako (i kod M 57). Ovi pistolji imaju iglu cija je dufina ista kao i njen hod. Tako kada spustite udarac pistolja M 57 na udarnu iglu ona iz lezista viri onoJiko koUko udara u kapislu. Prilikom nosenja pistolja M 57 sa metkom u cevi i spustenim udaracem igla lezi direktno na kapisli metka. Zbog toga je bilo dosta s)ueajeva nehatnog opaljenja. Pisto)j tako moze opaliti i ako se snafno udari po udaracu (padne) ali isti i sa prednje strane, po ustima cevi. Ako se udarac naJazi na prvom "sigurnosnom" zubu, ne uzdajte se u to, nije to velika garancija. I u tom slucaju prilikom snaznih udaraca moze doci do opaljenja metka, ako je municija sa osetljivom kapislom. Zbog toga yam ne preporucujemo nosenje pistolja M 57 sa metkom u cevi.

Iu

ovom slulaiu moie doCido opalienia ukoliko ie metak u cevi a udarac spullen na udamu iglu
'/

Specifilan trag na kapisli koii ostavliaiu oruiia koia nemaiu inertnu udamu iglu.

16

RAsr AVL.JAIJI

Prvo izvulemo osigural spoinice kOli se naIaD sa desne strane

Zatim izvuiemo spoinicu sa leve strane. Da bi ie lalcle izvadiR samo malo povulemo navlaku unazad

Navlaka laiedno sa cevi i povratnom oprugom svule se u napred

U ramu ostaie udami mehanizam koP se iednostavno izvadi. Niega nemoite rastavliati

Povratna opruga se izvadi laiedno sa vodilicom.

(auru vodilice cevi okrenemo la 90 iona se skine, lime se oslobac1a (ev

Cev se iednostavno izvadi prema vant.

IIFrlzlral_l.je'l M70

ve" bio je pi~tolj M-57. u kalibru 7.62 x 25 mm: dobro ali glomazno ~luLbeno oruije. Tek porelkom 70-ih godina, reseno je da se, prvenstveno za potrebe polieije. ali i za potrebe eivilnog ldi~ta, proizvede manje i slabije orulje. Tako jc u proizvodnju usao pitolj "Crvena Zastava M70', kalibra 7,65 x 17 mm. Kao uzor za proizvodnju ovog mad cia poslufio je njegov stariji

ug; niz godinu, jedim p;IOlj II proizvodnom

programu "Crvene Zasta-

Ova] model ~11 200 rnrn ukupne dufine i cevi duune 94 rnm, verovatno nije najmanje orulje u klasi na Iditu. a ni njegova masa od 740 grama svakako nije zanemarljiva, ali. uhvaljujudi b~ ovim osobinarna, lako ga jc kontrolisati i pri najbdoj paljb], a preciznost mu je, ~ak, veoma dobra. M 70 irna kapacitet od 8 + I metak u kalibru 7.65 mrn, a verzija u kalibru 9 x 17 mm

jedan metak manje,

Sve ovo uglavnom je pozna

Razliciti majstori . razliciti '"i terijumi i UI(USiu "friziranju" i "iminkanju" najprisutniteg piitolja na naiem triistu
brat" M57. ~to je u tom trenutku bilo logicno i veoma ekonomi~no r~enje. to. kao i to do je najve~a mana ovog ina~ solidnog, oru~ja. .kratak rukohvat, jo~ i pod loliim uglom u odnosu no o~u cevi. Kako proizvodat nu OVOll1 mod elu nlje otklonio ovnj nedostatak. mnogi vla.~nici re.~ellje su potrdili u manje iii vi~ poznatim pu~karskim radionicama. gde su svoje Ijubimce doradivali i ulep~avali. Tako suo u svakoj od mnogih pu~kar~kih radionica, doli do svoje sopstvene filozofije "foziranja" pi~tolja M70. Svakako, nemogu<!e ih je sve i pobrojali. ali ~emo poku~a(i da vam predstavi rno nake od (po n~~em rni~ljenju) intere..~antnijill. RQ.de$jv. Od OSUllih izmena. ne osporavajllci. pri tom III one vredi pomenuti produ1en rep koje nismo pomcnuli. oroza j prose~en (odozdo i Ol' U Pelrovcu no Mlavi. kod duZ) obara~, kno kod "Zaspoznalog 'Grofa. nudi se motovinog" modela 10 mm AUdel koji ~vakako ne treba zaoTo. Na dno okvira poMovljen biCi. Na ovom primerku majsje oslonae 13 mali pr.t. odno~(Go su utinili nekoliko izmena no paciji kljun". a opciJa ~u i na navlaei. Na prednjem kraju. drvene anatom~ke koriee. Tako sa gomje Slrane. prose~eni su prepravljen. mali 'Ll\lavin" rebrast i prorezi, kak vi se "sluzbenik" dobija 1.llISl3 nepobi~no nolaze no kompenza repoznatljiv obris. ali nijedna lorima odskoenog ugla. ali nn od ovih prcpravkl nc pove6ava 0";001 model II i no ovom mesHI njegovu fUllkc:ionalnoM. olli nemaju nikakvlI ulogu. Borbena mot Iz ""r,.'''" oSim kozmctil!kc. Dul cele Model. no kome SOlO pronavlake montirana jc ventilira naSH snstinske izmene. dora juca sina. no koju su postavldi ... n je u -ervisu 'Target" u a jeni ngani. od kojih je zadnji

Tezak I p,edllan
Model M70 je. tako. naslno skracivanjcl11 navlake i rukohvatao liZ izbaeivanje. za slabiji metak 7.65 mm nepotrebnog, bravljenja. ~to je uslovilo neslo izmenjen na~in fiksiranja cevi. dok U ostalom nisu mene VeCe izmene. Jedina novina. koju je ovaj model doneo. sasloji se u uvodcnju mchani~ke kocoice. koja se kod ovog pitolja nalazi na Icvoj stroni rama, i~a rukolivata.

"LEPOTAN

I
cevt, POIpU no su nepotrebne kod ovc vrste pi~loljtl (slobodnQg zatvaraca i u ovako slaborn kalibru), jet samo povecavaju dimenzije otezavaju prikriveno nosen]e. Ovakvo misljenje zasrupa i poznan rnajstor Dragan Nikolic "Nile", iz zajcearskog servis a Pro fll " . koji smatra da je najvafnije u doradi ovog models - oCuvanje njegovih IO manjib dimenzija. koje su ~ak prevelike, I;>asu dodaci na navlaci nedopustivi. Njegove inlervencije oa ovom modelu. pre svega, idu u pravcu besprekornog finisiranja i uklanjonja Iragova lose masinske obrade, a znStita je bruniranjem iii kombinacija sa hromiranjem. Neudobnosl rukohvaLa. resena je anatomskim drvenim koricama. koje ne smeju do budu pre~iroke, jer orutje tada "klizi i1. sake". Nik. lakode. ne prcporucuje kori~tenje dOdalaka Z3 mali prsl nn okviru ovog pglolja, jcr kod Ijudi sa srednjim i krupnijim rukama on udara u prste i ometa evrsl i pouzdan zah val ru kohval3. Tako se, oa kraju. pokazaJo da ovom problemu svnko prilazi lz svog ugla i do ncma uoiverzalnih re~cJ1ja 0 pravim. r.aiSt3 neophodnim. izmenama doradoma ovog modela. ustima

STRELCA"
Da je od "ruznog pa~eta moguee napraviti lepotan a pokazuje primerak pistolja M-70 koji je iza~ao iz radionice "Strelac" u Beogradu. Vrsni majstor Miodrag Zivkovic dokazao je da ni malo ne zaostajemo za kreacijama ~uvenih

IZ

orufara, priznatih u svetu

onl~ja.

"Plasticnorn operacijorn" u ovo] poznatoj radionici, izmenjen je kompleIan imid~ siarog pistolja. Sada pred nama stoji orutje vredno pa~nje: pistolj je tvrdo hromir:ln, tako d:l jc dobio trajnu povrSinsku ~nStilu. Iz cstetskih r<lzloga na navlaku je dodata venlilirajuca sinn mnogo bolji oi~ani. Poveeana je mamuza n3 usadnik'U i sa analomski m dr~kama koje prclaze preko okvira pove6anog kapacilel3 pistolj mnogo bolje lezi u ruei. Osim dobrog dizajna koji je dal stitniku obaralje izfrizirao je oslonac loa prst leve rukc lako da je omogu~eno siguroije gadanje. Udaralj je prera<ten lako da nc postoji bojazan od prokJiloavanja. Proccnjujemo da je ovo veoma u'pe~na dorada i prcporucujcmo je lji(3ocima

Boris VOJVODIC
Beogradu. "Sminkanje" ojihovog modcla trajalo jc dve godine. a radio ga je poznnti majstor Bane Toljaga. zajedno sa majslorPerunom. Taka je M-70 dobio novi ram, izraden od kvaJitetnog dur-aluminijum:l. 'I:l kapacilelom od t 5 + t metak, sa veoma u~pe~no oblikovanim rukohV810m. ovaj ram jc pi~lolju dao poscban kvalitet. Osim novog oblika, ovako preradeni pi~tolj ima i vi~eslruko povecanu borbenu mot. pre svega zahvaljuju~i pouzdanosti okvira pi~tolJa "Zbrojovka M-83", koje je I;najslor-Bane upolrebio. Ostale ILmene, u vidu visoke venlitiraJu~e ~ine, POlpUIlO pode.~iYih niblla i kOlllpenz.1Iora trzaja nn

pucavanje piito ja

"CRVENA ZASTAVA"
kalibra 7,65 milimetara

Osim pistolja i revolvera drugih kalibara, "Crvena Zastava "proizvodi i dva pistolja u kalibm 7, 65 mm: poluautomatski pistoij M 70 i automatski pistoij M 84.
Bez obzira sto oba modela p tolja upotrebljavaju isti metak 7,65 mm), oni se zbog konstrukcionih razlika upotrebljavaju na razlicitim daljinama: .poluautomatski pitolj M 70 do !:O m, sa napomenom i uputstvom da se najuspe~nije dejstvo oostlze do 30 m. .automatski pi~tolj M 84 do 200 m, uz "pornoc'kundaka, a do 50 m, pucanjem iz ruke.

M84
'.
L

SHka 1a

m, pogledajmo kakav uspeh u gadanju ostvaruju tako doteranl ni~ani (slika 3). Stika 3 oeigledno pokazuje da se pi~toljem kalibra 7,65 mm, koji je upucan tako, da na 150 m "seee" liniju nianjenja, postile uspeh u gadanju i na svim bli!im daljinama, bez promene nibna, ako ciljevi nisu ni!i od 36 cm. Upucavanjem, pak, za 25 m, ef;kasnost je vidno umanjena na vecim daljinama, to je bez znaeaja, ako se upotreba pi~tolja planira samo na kracirn odstojanjima. Me<.1utim,ako je moquce, zahvaljujuci stepenu streljaeke ve~tine, da strelac-vlasnik pitolja M 70 uspeno gada i vecim udaljenostima, onda toj svrsi mora biti usmerena i priprema pitolia. Za takve potrebe je optimalno reenje-upueavati pitolj 7,65 mm M 70 za daljinu od 75 m. To znae;, da nian treba dote rati tako da putanja projektila seee liniju nian jenja na 75 m. Vizuelnu predstavu ovakv0g reenja pruza grafik putanje na sliei 4.

.L.
. ..
"
I ,

'.

-" '

'r

-c.,.,.__

Iz ovako deklarisane namene

OOtolja proistekli su i razlieiti levi za njihovo upucavanje.

zan-

Svojim kupcima "Zastava" iSpOrueuje upucane pitolje s tim ~o upucavanje realizuje: .sa 7,65 mm M 70 na 25 m, oomocu mete na stici 2a .sa 7,65 mm M 84 na 50 m, sa ..... S<inom 150, 'koristeci se metom <ao na slic; 2b

M70
Stika 1b

na

S obzirom da se automatski
DiStol) M 84 upucava za 150 m, a ooluautomatski pi~tolj M 70 za 25

7cm

BALIST

aGITF~P~1
M70 300 m/s M84 310 m/s oko 1.400 m 122mm 94mm 0,74 kg 8 metaka 147mm 115mm 1,28 kg

Karak1eriS1lke
I ?oeetna

brzina

iMaksim. dornet projektila

;)-.: na nrSanske linije

I'Du:i..~a cevi

tb:sa pt$tolja
I~~ce:~ra
-e_-::551;a :;;r:te. gadal-.,i.a

10 metaka iii 20 metaka 12-13 metaka I sec

r
II

e 4 se vidl ca 75-metar: pulanjCl pnpada skupu vrto pok>"""'!enfnutanja. Naime visina .... p anjS 00 7 em u odnosu na liniju ~lnjenja, ne rnoze umanjiti uspe u gadanju nl vrlo malih eiljeva. Ovo su velitine kOje ne smeju biti enebregnute samo prilikom gadanja na takmitenjima (u sportske kruine mete). Oa se podsetimo, mada je 0 ovorn prineipu upueavanja vet o '0 reti u prosnrn brojevima ovog casopisa, meta za upueavanje '"'102.ese postavljati ma na kom odstojanju pod uslovom da su ooznate vlsine putanja. S obzirom oa su najteMa pi~toljska streusta dugatka 25 m, strelae treba da pripremi metu sa jasno vidljivom I')i~anskom taekom, iznad koje ce, na 6 em, obeleziti kontrolnu taoku, tj.tacku kola pokazuje mesto srednjeg pogotka

Sa

E o

w ....,
Z
~

a..
W
~

:::J

o a:
o

DALJINA GADANJA ( m )
Slika 3. Putanja projektila upucanih pi~tolja 7,65 mm po fabrlckim ustovims. 1) Pistolj M 84 2) Pistolj M 70

o balistifklm

karakterlstlkama.

Na potetku teksta navedeno je da je pocetna orzina ry projek1ila ispaljenog tz pi~olja 7,65 mm M 70 ne~o manja od Vo pi~olja 7,65 mm M 84. Oa drugi balistitki podaei ne bi dovodili u nedoumieu manje uputene titaoee, nalazimo za potrebno da dame obja~njenje u vezl sa maksimalnim dometom ( oko 1400 m za oba pi~tolja). Automatskl pi~olj 7,65 mm M 84 ima duzu eev, pa je stoga energija barutnog punjenja bolje iskori~eena: potetna brzina projek1ila je 310 mIs, tj. za 10 m/s vi~e nego iz pi~tolja 7,65 M 70. Zbog ove razlike Vo, sigurno je, da ee pri ostalim istim uslovima domet pi~olja M 70 biti manji. Oomet automatskog pi~olja 7,65 mm M 84 iznosi 1350 m, kada se hitae ispali pod uglom od 3a<> u tzv. normalnim (tablitnim) usovima: vreme bez vetra, temperatura vazduha + 15C,

_- _-

_+-

+12 ,g_m__

.. _

- - ....

+7 em
...._

25 m

50 m

- -- - 75 m ......
......

100 m

Slika 4. Grafik putanje optima/no upucanog pisto/ja 7,65 mm M 70 za gadanje na vecim daljinama od 25 m

~ -12 c

...

atmosferski pritisak 1000 milibara, vla.!nost vazduha 50% i potetna brzina tatno 310 m/s. Medutim, takvi se uslovi veoma retko steknu. Ako je, reeimo, u vreme ispaljivanja hiea temperatura vazduha bila + 25C (1OOC vi~e od normalne temperature), a svi drugi uslovi normalni, projek1il te dosegnuti daljinu 1350 + 37 = 1387 m.Ukoliko, pak, pri ostalim tablitnim (normalnim) uslovima duva vetar u smeru gadanja (usputni vetar) brzinom od 10 mIs, domet projektila dostize

vrednost 1350

160 = 1510 m.

U odnosu na ove meteoroI~ke tinjeniee, vrlo je mali utieaj promene potetne brzine: pitolj 7,65 mm M 70 sa brzinom Vo = 300 m/s ostvaruje u normalnim meteorolo~kim uslovima, a pri istom polaznom uglu od 33, samo za 15 m manji domet od svog "rodaka"- M 84. Toznati da, zahvaljujuei meteorolo~kim uslovima, pi~tolj M 70 mole postiei i veei domet od pi~olja 7,65 mm M 84. Eto, ~ta je bio razlog ~o je za ova dva pi~olja, koji upotrebljavaju istu munieiju, deklarisan isti domet, 1400 m, kao daljina oko kOje, zavisno od meteorolo~kih faktora, padaju hiei ispaljeni pod uglom od 33. Kad smo vee kod maksimalnog dometa, da navedemo i podatak koji treba da opomene one koji olako ispaljuju "u vis", smatrajuti da je takav projektil potpuno bezopasan. Medutim, nije tako. Brzina projektila u tatki maksimalnog dometa je 72 mIs, a njegova energija: E = m V2.

obliku sfere pretnika 3,18 nr=': treba da ima najmanju brzinu 00 oko 52 m/s da bi problo kok eov~ijeg organizma"). Zbog toga NE UPOBEBLJAVAJTE PISTOLJ KADA -0 NIJE NEOPHOONO i ne recite a=. tane kalibra 7,65 mm ispaljeoo IZ pi~olja M 70 (M -84) "Zastava" drugih proizvoc1ata, ne ~ "preleteti" daljinu od 1400 m

Zavrlna napomena
Sve to je reteno za upucavanje pi~olja 7,65 mm M 70-Zzstava" mo!e da se primenjuje upucavanju pi~olja kalibra 7 65 mm drugih model a, strane prCX2vodnje. Naime, male razlike _ du!lnama eevi ne menjaju b balistieke karakteristike ovih pes tolja do daljine od 100m.

....

0,0047. 722

= 12,2 J

ISPRAVKA

~o Iznosi 0,265 dlula po kvadratnom milimetru (J/mm2).

U casop/su .METAJ<;- br.15

f.F.D!:t1

NT
30cm

Ova kolitina energije, prema vojnim krlterijumima, ne smatra se dovoljnom za sigurno onesposobljavanje toveka ( 1,5 J/mm2), ali je jo uvek vee a cd neophodne da bi probila kolu i prodrla done'cle ..J t iov() pre-_,a If 2 .. ..t'1d .. "

1991.g.) u clanku .Opti8ri BS~ nl doSlo je do korektOtSlce ~ Ike u potpisu aulora ~ Umesto Jorde 8ranJct:MC t - A da stOji DORDE BRNOn:5. OII!io putem se ujedno I mi!rJe:-=::o gospodinu Dordu &1Jol!liiol'

I1&'JtJJ}oj grdcI

ca::la-

SKORPION VZ 61, AUTOMATSKI PISTOLJ KOJIM JE UBIJEN ALOO MORO, INAtE OMIUENO ORUZJE TERORISTA.

AUTOMATSKI v PISTOLJ M. 84

M.19a..

S vremenom, u svetu se 1skazala potreba da stareAine 1 vojn1cl odre4en1h dumosttl spec1jalnostt dob1ju oruZJa mal1h d1menz.lJa1 mase, all veUke brz1ne ~ gactanja. Takvo oru.fJe trebalo Je da sltdi za lInt~tavanJe ~ve sUe na bl1sk1m odstojanj1ma, t to prvenstveno u borbt na su!enom protoru (u naseijenim mesttma) 1 pri izv04enJu diverzantskih akc1ja. Zbog svoJe kompaktnostl, pogodmh gabar1ta i relativno velike vatrene moot, ono Je moglo bitt kor1sno t posadama oklopn1b vozlla. K19s1~n1 automat svoJim d1menz1Jama1masom n1Je 1spunjavao traZene uslove. Sa druge strane, poluautomatkst p1StolJ n1Je 1ma dovoijnu brzlnu ga4anJa a time n1 vatrenu moo. Zna~, trebalo Je stvor1ti neku sintezu :lzmectuova dva oruZja.

Branko Bogdanori6

rvumodernu konstrukciju koja je zadovoijavala poe1.avijene parametre izradlo je 1950. god1ne 1zrae1sk1 major Uzlel Galli; bto je to i dany u svetu ooveni UZI, 1zvrsnl automatplStolJ kaUbra 9 Mm. Godinu dana l!:a8n\le, SSSR Je usvojio 8te&dnov automataki pJ!tOIJ (APS) lBiog' kallbra. No, za nas je najin~inJJe ~~e poznatog iSehoslovaclkog konsiruktora Miroslava Ribara 1z 1961. god1ne; rec! je 0 "Akorpionu", automatakom plitolJu vz. 6.1. Ribar Be odlul!1o da orulJe 1zgrac11

oko meika 7,$5][17 mm. Princip automatike bazI.rao je na slobodnom zatvara6u 8a dYe simetril5n.orasporertene 8plralne opruge. ito je bUo sasvim pl.'lhvatlJlvo 8 obzlrom na jac'5inu1mpulsa odabrane munJqlje. U Zeljl da plitolj u&ni lito prakti6nlJlm za rukovanJe, Ribar je na tela zatvara<Sa ugradlOdve-ruc'5loe za

blo je meban",.am za okidanJe. 8Mtojao 88 od udarada ea oprugom, obarac'5a, zaplnJa3e, rlUldvajaoo. paIJbe 1poluge os1~ Pred.nJegpolo!aja zatvarada. Regulator paijbe !mao je 'dvojaku tunkciJu - slui10 je 1 kao koonJoa - pa Je ~egova eksterna

poluga (plas1.rana sa leve 8trane tela plfio.ija) zamslma1a tri polo!aja:

"O"ukOOeno. '12o"-ra!aina 1 ~l"-jed1nac'5na pa1jba. In~, orulJe 88 mogJo pun1t1 okvlrima ea 10 ill 20 metaka; leillite okVlra na1azf!o 88 ne4to Ispred branlka obaralle, a okv1r lie 11kslrao pomo6u polukruinog i.t!rsa na IBpUBtu kutije 1 va1jka8tog de1a ut-

b10 klas11lan preldopnJ. .. dIsWxle od 7lS1150 metara. No predD;Jlnlien 88 sastojao od za4UUlika 1ml1ii1oe, C!iji

je vrh blo peet{lv.ijenelaloentrll5n.ou

odnosu na telo. ZakretanJ8m moJloe

j~e:

1desnu. Tako. Be ~em mOg'lo dej8tvovaiflilIOk"'OjOiirriiliODi. l[#ucig tome, i otvor za !mbaoi~ <Saura 8in~Je na gonijOJmim1 sanduka. Najsloienlj1 sklop pIJtoija
t;..l~.

levu

'Z'aPln-

pomo6u specijalnog' klju6a, IJlOIia vri1t1 korektura n1liana 1 po pUfCAll po v1sI.nJ.. Zalititnlk muiloe !mao je
jo4 jednu (pomo6nu) t'UJlkoUu. If.. !me, "iikorpion- je bio opa"'''lJen preklopnlm meta1nlm kuDde1rom; u sklop.ijenom pol~ atnDioe 1m-

vrdiva6a.
dao za.n1m.ijlvo I eli er\le nfl1iana;zadJlJi n'ian je

Ceild ko11lrtruldor je

'5

----f.+.+

1. Z. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Barrel Slide Front sight Bolt Extractor Firing pin Recoil mechanism Hammer Rear sight Rate reducing mechanism Folding stock Triggering mechanism Frame Magazine

Melee 1DIlIIrali1N D1ka~n!hn

eJ ...

l6al PiIdovt bra-

res.
poielJnlh

oborena ~ a 200 metak.a

7150

iiiIilirl{:ifo je.J1!I uYU INM;.Jn!Ina

Iak.o konoepoUald MUlinO saml RIbarov prototip Je na poll. gonakim t.pltivluijima poleeno Jednil -vemtu ftl6u: pnaiffilmatalW) -Wtn, plfiolrJe .lilfaO lako veUku

bI.lo ~ do metaka u mlnut1.

~n.

Jo!!iffnaJlnevatre 08~

.,itfo_C?i'il~a:a-~difku

kideDciu p'a..sa a&88 praktiOnOiii)e mopo koJittolDJllU. 000 }eo :ltUiIira

~~a

je s.ta: 35 ~ u mlnuU. Zrno Wpeljeno w "lkorplon.a" lmalo je polleinu brII1nu (Vo) od S80t: 10 m/soo, pa Je briBan1 domet a ftgure visine 0,15 m 1zn08l0 1715 m. a za ftgure
v1Ioke 1 m, 236

popularn08t . .Jeft1n,Jec1n08tavan za ruk~e i Cidriavanje i dOVO!JiiO preotzan oozlrOm na O8DOvnU ra;:on Ie blo pr1h~u mn_o::Iflm reguJ.arn1m armijama__j_po~ jama, kiO 1 gerUskim tormaoijama zemalJa Atrike, AsiJe C.JlllDe AI:n&:

menu,

rike. -PiicWj.irnutt vll1 1 "Skorpione"

kOmeroUalnljj) usPeJlom svog o~a, au l'U-

~...!;

m.

di epeo1j~_~~"!!?!"~ ~_~~~~. l nje bribie pdanja. lIoIeban m je uhliLVaO' Ud;'P "ivaI'aaa pri liretUlju un.. ,d i uaporavao njelfOVO
kretUlje na~.

NekoUko go41na nakon promoCUe, 6eik1 VII. 81 ve6 je ui1vao ilroku

Pri kretanjU una.sacS. rebro tela atvara6a potlakivalo je polUi'U mebanlzma za

uaporenje. Poluga Ie obrtala~kO otIOVine, povlaaUa sadrW 1 twldvala apeoIJaInl kl1p nanlM. N on doeUaanja nuIte u.i5ke, aawua6 je pod deJstvow POVI at.n1h opruga po6lr!Jao hod naprecL Nakon prectenotr _~ U wm momentu prestlijao je prit'-ak zatvara6a na polugu mebanlzma lila usporenJe, kl1p Ie kretao nav!Je, poijaklvao polueu 1 udrW 1 oeIobac1aoat varac'S. Na ~ nallln, teorl,laka brzlna nhvatao

putl od oko 8 mzn. sub .&dria& je

7.65 mm Cartridge

va. 64 (za metal!: 9x17tnm, "kratltadevetk8"Browu Ing). vz.66 (za sOvjetaku piJtoljaku munlciju 9 mm Makarov) 1 VII.68 (za "dugu devetku" Parabe1lum). ~ ve ver!lJe n1Bu uspele da pomra6e slaw izVornogmodela, I~adenog oko 8l&bljeg. all mnogo komerotJiIl.nije~~lka or,gs mm Browuln~ PeXietkom sedamd_tih IOdina 1 .JUIrCJIIlaviJaje, potrebe epeol.la1n1b a jed1n1oa mA, n.abavUa aveenu koU i!!nu orlgtnaln.Ul "lkorpionaft)4. 198 1. Nul etru~njaol au iSeh08lova6kom piJto]JiLdal1 uiiavnom _j)OZltlvnu ooenu. Poaebno .n~nlm 88 ~ kaaalOCia je "ikorplon, 3Iboa' pri:mene-m~lmAlnog braJa pre7 eoviiilhelemenaii, relafivno jedn08tavan flenm a lSradu.Tako Ie .JueoslaVija odiu&1a da nabav1ll.oen

cear

16

'''''.=._ AUTOMATSKI PISTOLJ M. 84

:~'I".,'"

:c::

1=

~>::"'"--

....

1'"

Na zahtev citalaca predstavljamo IIZastavinll 70 M

v
.

kupaca. Prakticno , autornatska kocnica hila jc u koliziji sa dvostrukorn narncnorn ""Zastavinog" "rnalogabariinog" pistolja: ona jc usia u prilog bczbcdnosti civilnih kupaca. ali nijc odgovarala sluzbcnoj klijcntcli (oruzjc jc uslo u oprcmu .rNA i MUP). dornacih Konacnu modifikaciju na pistolju M.70 prcdstavljala jc nova, savrcmcnija mchanicka kocnica. bazirana na principu valtcr PI' i PPK. Na lcvoj strani
navlakc ugradcna jc rotaciona kocnica

Neposredno, nakon uvodenja piitolja 7,6Z mm M.S7 u operativnu upotrebu u Armiji, pocele su da stiiu primedbe stareiinskog kadra da je ovo oruije isuviie glomazno i teiko za svakodnevno noienje. Tako se pojavio malogabaritni piitolj M70
ora S~ priznati da jc kragujcvat:ka "Zastava: rau na oruzju sa slit:nim t..;hnickim karaktaistikama. zapocda prvcnstvcno rai:unajuci na praktit:llo nczasito uomac..; Irzist~ (gde trcha uz~ti u ohzir odsustvo adckvatne konkurencije). ali imaju~i u vidll i prouor na komacijalno svetsko trzist~. U I.dji ua dostigne konkur..;nciju na slohounom trzis(u, "Zaslava" sc sr..;t1inom scdOlc dcccllij~ ocJlut:ila za (bar na prvi pogl~d) na.ijcdnostavniju i najhrl.u soluciju: smanjili mas~ i gabarile sluzl'x!nog pistolja M.57 i prilagouiti ga popularnoj municiji 7 .65x 17 (7.65 Browning, ~2() ACP) i 9xl7 (9mm/k. ~80 ACP). Ma koliko izglcuala jcunostavna. ()\'O j~ hila smda i originalna id~ja: niko 01.1 I il:~ncnih proizvuual:a popularnog "t~lcjca" nijc pokusan Ua lIratli nc~lO slicno. U "Zaslavj". jcuan od Ilosilaca razvoja no\'o('o urul.,a bio ,'c Boi.idar Bla<Toj..;vic .. 0 . - tida. i:ovck koji C~ s~ proslavit i dvc dcccnijc kasnijc pistoljcm CZ - 99.

koja jc jcdnim ispustorn blokirala i stitila od dcjstva udaraca na udarnu iglu,

dok jc drugirn ispustom pornicala razd-

Waller kao uzor

Aulomalska koinica
Kao pr\'o. I.hog slahi.icg impulsa ouabranc municijc. kuu novog orul.ja otpala jc potrcha za hravljcnjcm ccvi i zatvara~a. Tako suo kao suvi;ni. odhaccni prstenasli ispUSli na c~vi i prst~nasli zkho\'i u navlaci. kao i \'crizica spojnil.:c i nj~na oso\'ina. Ispust na ccvi za smdtaj v~rizic~ zaurZan jc kao zadnji oslonac sada n~pokr~tnc ccvi na ram. Sama spojniea ostala j~ u funkciji "hvatanja" navlak~ u zadnjcm poloJ.aju nakon ispalj..;nog poslcdnj~g hica. S..;m toga. osovina spojnic..; sluzila

oslonac ispusta e~VI I "()slonac potiskiva~a povratnog mchanizma. Kod prvill tilX)va "malogaharilnih" pislolja spojnica s~ osiguravala kao i kod M.57 - cksternim viljuskastim osigurat:em (oprugom ulvrdivaca zatvaraca) na uesnoj strani rama. No. uhrzo j..; viljuskasti osigurac ouhaccn. a njcgovu fllnkciju prcuz..;o j~ IZv. pOliskivat: sa svojom oprugom. aksijalno ugraden u vr~teno (vodieu) povralnc oprugc. Po suhjcklivnom mi;lj~nju autora. ovakvo reSenje sarno jc uslozilo tchnologiju izradc. pove<3alo broj ddova i ot~zalo rasklapanjc oruzja. Novi pistolj j~ ponovo dohin jcdnostavnu jeunokraku vodieu povratnc oprug~. Usadnik sa uuarnim mehanizmom. m..;hanizam za okidanje i zat varat: uglavnom nisu mcnjani. Izmcna se oglcdala u ouhaeivanjll k02cnja pomo~ll prvog zuba na udaracu i uvou~nju kocnit:~ u viuu polugc na h,:voj strani rama. iznad kmica. Kocnil;a je blokirala dclov~ za okidanjc pr~k.o zapinjRt:c a prcko raztlvaja~a je sprecavala krclanje na\llak~ u zadnji polozaj. Ovakav tip mchanicke ko~nicc predsta\'ljao jc samo formalan ustupak zahlcvima potcncijalnih /.apacJnih kupaca. Pored mehanicke kocnicc. na pistolju jc zaurzanCl i "allwmatska" kocnica ispou !eve koricc. koja j..; on~Ologu~avala okiuanj~ pistolja kada jc okvir izvad~n a m..;tak je ostao u ecvi. No. sa\'r~mcni zahtcvi za hroh~nim pisloljcm ovaj uodatak smalraju suvisnim. Ovaj uodatak ima opravuanje. sarno kod neobu~(!nih i n~pazljivih vlasnika. u koj~. na za1051, spada vdiki hroj
jc kao prcdnji

U t1aljoj razradi pistolja. konstruktori Sll s~ odlucili za rukohvat manjc duzine. ali ist~ sirin~ kao i kotl M.57. ()v() j~. na\odno. ucinj~no u zclji da s..; za uha pislolja iskoristi isti olkivak rama. univcrzalni okvir i isti princip n,'~{fovo'~ utvrdivanla . 0 Uocljivu novinu na oruzju. s~m k02nkc. prcdstavljao je un~koliko rcdizajniran zavrsctak rama (bolja zaSlita sak~) i novi izglcd plaslii:nih korica. U smislll Primamo<' zaht~va - smanJ'cn,'a (faharita i masa-ccv oruzja je u odnosu na M.57 skraccna Zel 22 mm, lIkupna duzina smanj~na jc za ~5 mOl, visi na za 15 mm amasa za oko 130 grama. Novi pistolj prvohitno jc oznat:~n kao M .67. da hi pobolj;ana vcrl.ija poncia naziv M.70.
(> (:I .:;,

i tako prckidala vczu obaraca-zapinjaca. Ova vcrzija pistolja. u oba kalihra (7,65 mm i 9 mm/k/). oznac~na j~ kao M.70A. Mcdutim, do tog vrcmena vcC jc hio iskristalisan zahtcv cJa savrcm~ni horbeni pistolj nc SOle imati m..;hanicku koi::nit:u. sto jc dcplasiralo i OVU. inac~ kvalitctnu. no\'inu ZCZ. Opsta (.)c~na 0 pislolju M .70 zavisi ad njegovc namcn..;. Kao samoodhrarnhcni civilni pistolj on ima izvcsnih kvalilcta: siguran .i~za rukovanje. pogodan za nOSenje na iii uz vlasnika. rdativno jc pr~cizan i jos uv~k dovoljno mocan tla pruzi OSl1ovnu zastitu vlasniku. No. kao sluzbeno oruzje, pistolj M.70 u svakom pogkdu ouavno j~ pr~vazidcll. vajac na dole

Bnnto BOODANOVIt

Tehnicki podaci:
kalibar duzina cevi kraj ilebova duiina pistolja duiina nisanske linije visina pistolja kapacltet okvira E25 E50 efikasan domet krajnji domet prakticna brzina gadanja Penetracija zrna na distanci od 15m: u meku zemlju u pesak u jelovinu celicni lim 1 mm celicni lim 1.5mm 7.65mm 94mm 6 165mm 122mm 115mm 8 194 J 179 J 25m 1350m( 1400) 30-40 metakalmin 450mm 250mm 100mm potpuno probija delimicno probija 9mm (k) 94mm 6 165mm 122mm 115mm 7i8 25m 1350m

500mm 350mm 70mm

MOil.

70

Han. 7,65 MM
Han. 9MM (H)

I PAI'Y,I} HAJ~

I~ I (I( I

BIt 1\

~o)j(" v :-a1H,1I nOIl0)l<:lI, naunasa non ,n.:::jCTBoMnonpaTllC onpyrc ~tllrr~c "PCWI<>C nanpen, [fPII TO.\\Ccc apuie cnenehe pa)J.luc: oJU _ \,1I0IlH':I!,C ~IC11\tl Y ues:
J{ 1.'Ul J.a&JJ:lpalbCIteSII, II

3,;1onarucn,e
IfnpC;ulu

~~ ocnodahaise

cncnehcr .\lCTKa norpefino jc 1101-(0110 rrosvltn 1(IHi I~'C ('e onnuja lW)(O jc U<l.IJPl!;\o6jawlbeHo.

ooapalle.

06 apaqy

C1 .

O,

B
CJI.

~.==,,=-===----..
l.

L.

7,65 .\t 300 94

6 2-l0

260
94
6

9 ~lM (T<:)

Ka.ta ce rrcrrann .noC:'IC .. l,lhH MeTal,. aonoca-r ~reTKa I{3 oxsupa 3aXBaTa
ca \'lIVTpaWl:I,C

e~~.

crpane

crrojnnuv

(A en. 1)
I

fIO~JUl<e

Je,'"

osa CBOJn~tJlCll"CTO\1

165
115 675

240
7 165

115 650

(en. 1). ~ .... 3a rracraazsarse rabaisa TPCO~ 1TCIIpa)i{q,clIlT oxsnp aaxtemrru I1~!Hm{. ,Ua Gil ce OKBJlP Jf3BaAIIO not PCUllO jc nanncxi gCCItC p~ xe npnrncuv Tit yrapbUBa4 OKBHpa (B. en. I), a JICIlO;\1 1'\,1(0\1. WI1l\,llll .mmHp. Kaia ce CT3Bn nvn oxnnp, nO;\ton~~ nanna )~CCIIC P\,I<C 1I(~'IICIl~ cc cuojunua (A. err, 1) uanonc. 11:\ anaxa cc OCJ1000,~II, xpchc IIC.IIIJJl',1 I \'oaIlV.lc ;,\lCT3l\. ~' ncn II saraapa ues. Cana

Jv

\'Ha~a' \'

lIaW\HlTII

3apC3 11;\ naunaun

aaapxcaaaj

YOlt je Y 3aJJ,rbe:-.t o.lo)Ka. n

jc rnnuron, nouono CIlPC;".WII

3a I abau.e.

Y KOJIIIKO nocno ncna,

o~Bnpa: I!a:J1'{_c,\f
Ka3all JC Ila

),CIIUI'

1I0":JlC,U

i.er

JlOllICKVic .norte 11 0(';100ah3 113. II.WKa !<0J;,t CC lJpall.<t Y IlpCHII,1I 1I0!10)1,aj. IIa411H 1l0111{'JmU~Ub"lcnojUllllc npn.
.n:l:lIC P\,Kl!

n:

\1I.!l h:a lIe;'\\a Cllujllllll:l lin

nOTpcGc ~'a 33\\CnO\1

(CJ1. 2).

jy cnc]J.ebH Me'fal< nCupcJJ,

'lena
www.mycity-military.com

no l ~c'jcrm'~rnODPCI'lUe OItPYI'C
(.'.1,-~cl\c pa.1tbC:

ca

JI~131.! crpane nuurron,a 110. lLC ce 6:IOKIIP<lh' ~Cjl J. an 3<\ OKlI'~aJbC (vnapun xrcxa. IIW1<1\I) npCKO aarunsa-re U ua~:~a"a )1pe~o pa3J.Baja~~ na u-

PY'Ill:l.

KOlJIIllL~<l CC

IIall f\311

~lOhy

III uta Y.:la :J.H)~ rro.toacaj v TIll. \1 unonJC \'l,04CH (\. C.'I. 3), a 1'?11.<lJ\! IIPC.l.I-bC,\( I1o:to,Kajy 1I.f!IlIU.u Je_ 01'KOtJCII (8). Ta:la cc y )l{ seov nO.IY;KIII.{C BII~1I upseua ra-nca 311aK ie IHJIJITOJT,OTKOllCH.

oc, Kana JC nO:I'l<III\a

KOt!.

na

..
c.'l.
6

c ,~

Ilopert

py"!lIC ('OI.IHllltC,

rraui-

rorst ( Mo.:.l. 70 clla6}J.enclllI cy

Ii UVTO:'.taTC((O:\( I<Ol..fllHI~OM RO

xrenca 113 oxnupa

;lilxnnTa
IICII\

lin yca.fl,ItIIKY, IICrro.t Helle xopuue (CJl, 4), (flp. xa a~ll'0<t\f(\'t'cKe tW\1I1l11.1e JC JU\

ia ce uanasu

jc. a oua rhll je Y

Ii oxnnp H(.~pyKt'

C'DOjU\l

nO'1

orrcxrorvlut

QKlll:1I>C

OTKO'-lC'

3a, \'hl..':\l uo.roxca-

nor 11111J.rrOJc,n ,3 ~n je oxeup 1

usnabeu.

n xie ran ocrao v ne-

npurucnvru

aaxicmrnr

llyUII\f. yTlIp.

OKBHp. Kana Cl! craBIl 11\111 BJ.lqa (A. C'-I. 1) H:UO:tI!, liay ues 11 3aTBapa nCB. CaA3
lle~[a nOTpcoc 3::\ ~\:.l~tCIIO\t ta lIa ;J.O:IC II oC:lOuaba lIaOTHCKH8alba CIlOjlflll{C npli'

--- --CJI. 4

BU. '.,' TOM c:I\,l.Jaj\' <lYTO\taTCKa I\O'lIl1lHa \ ua .ta y uapovurrn npopca 11a ofiapa-nr n OIlC\tO-

rvllaBa

IbCItO

nOD:tU1.ICIM:.

C.Il. 7

------

PACl,JlAnl\}l,E 11 CKHAllAlhE nnllITO.:bA I. CKII;~aH)C no;~cliC \m\,p~

(C11. 5)

npc
IIIU'lll0lba U1Ip.
If

n01.ICTKa

paCKllalll111.:\
113BaIl.IIT11 OK-

Tpcoa

3t:nrnt ce OJ\Daju Do[~ch<, \1"vpn I~Can. 3u one 1prtin p,pn~

1111.\\ UlTtl1I1!he:Vl 11JTll{ Ily'lll 11:\

CJIOII 1I00pi:nllC Ollp\,rc cue ).l.OK cc lH\~pn ()CJloGOJUt ~U\ CO MO'

il,e {)I<pcnYTlI. qa~'pv TpcGa

OI{PCIlYHI 3a

18GO

11 113TluAnrJl.

1,0l1l1l1U,i CC II \1I,nll en 11.11': t. rp.urc 111111110 f, I 110. \\(\hV I lot: C(' (i IUIWp,tj, I~ t.) 011 .4.1 01 1.111>(.' ~U)llill ML'Xa Hilla \I) IIP~ ''0 J:lrII1H .. ,lll'. 11 11.1_ n I,i"~ IIpCI 0 p,i I. UI.Il.llI.1 II.' I.. lie. Kil \.1 ie 110 1\ ;l\ una "Olf' 111111,1 \ ~a'U"~"t "OICJ)h,Ih HII WIO.h. 'IW'll'lI (\ ,-,I. l~ 1 .. ",)1.3 te rux Ut.C\1 II) IJ') l<UIV

P\"mn

t ..

... JHUU;C (en, 6) 2 ,. Da b ersc C}IO, -hc 4il\'PC lIOCI\ll,:J.a]bc~t

no,\C . }JllUJC

. lIa
33

orutcarnr

ca-

xmuhcn.e n

H3lJHU nnln'l'oYl nO~Ul31111albC

aparira
uujcua

cu

tv

OIlPl'f~ HIIJe 'r'lluta oc-ymte je cU0.l J1ontCKU.

npllTliCl.<a

)J.al1,a pacxnanarsa
OKII,1atbC,

1(:10
B':laCHII

uabeu-e
\,3

y;tapHC nrnc,

nofiobena Balla. uanpe.a

IICGII Tpc6ano na npuru

KOBaf1(l nnuc

Ilosparav

a aaruxr, cnoJltll

onpvrv,

JlOBvnll
1 r

k v

nurnro.i,

OlhO'lCU

(In l'n 1.1

011 \11

ce v

~h:."l. .

G\' no

1\ 'llIl<.'

UPSCIl,l T.\lfl\"1 ..Il1al' JI<l nlllll ro.!> Oll{OllCtf.

ic

''lIIPCl'O\[ ",. ' 111 ;J,eCHC 1a!tO no ilpaCIIR\t rann le~[ ~I. c l11CII\ TIl, a .'leBOM P\,KO~f npuxsararu II 113Byhn lJ1f.\tC J . npecrana ae3a H3~ICb", J(CBU n

p\'Ke

~\

xa-

noxroh oaroaapa Ilpnmrxo cxnanaisa J1I

Hoene cxnanarsa

lin npouec pacioranarsa.

nOfl:la<ICH.C~1

J.l!11[

.le

PYKOBAIbE Jf OAP),KAB:UbE -

yca:UIIIKa.

Cn. 6

jylill\t
6paHY
Hr",HO

Jl rC.liOBH 3a 3aKOHcKliM npomlcmta.

ITpaso

Ue3aWTJlnelmx. !lm~a 11
CpC~CTBO

O;J,6paHe. B,:'J!lC
pa300pl

~lopaJUIIIM'l{sa..1Jlrc:rm.la,
TO.hl( hOlllllillC, IIlIllI 1I.1t) \CII.' II I I c\r Ilnl,H,,'I(O\\ 1,("111111111\1 1,0, ia cc 1I(\.I~ III 11.1 Yl,"\ UII"'H, IIC110'1 )ll'lll' l\OPIIllC ~~.,. ,1". X.I a\'Tq,,~m reI,'; lW'U1I1Uc..: Ie 1:\ Olle\IOf\~lIl 0"" 'l.I1IoC 0 I ,m4c..: 01' IIIIlU-fo.h:i ",I la (JIWIlj) II 3lh\ bc II , ~\ \I:la~ (1('IUO \' IlC' Ull. Y 10\1 cnY'I.\h' a\'1 o.\Ia I Cl\a

n"p(';1. 1)\ \I Ill'

;'\h) \: 70

ti'

paq

n m

Gi~p,

\
\
CJI. 7

DIIBalbC,\{ It O;J,I'OBOPHowhy. KOlla ~3 he mlw:rO:b ~ollll j..... ul. IICK.'bPWBO ynoTpcG1bCHll caMO

,-

IhllllTO.!b He

Tpe6a

n03a)
H.

3. O:tsajal ...c
Xallll3~ra 3a
3::1\1

liaBJIaKC

11 ~fC-

OKlllJ,al'be (c.'Y.

7)

je, na :-'Ia KaKO UmI3!lK na311TJI Jtn ntfUIT01b .lUi

it'

DOB.1aQetbe:-'1 Hunpe]l, UUBJlU K3, Ul!B H nOBpaTHl{ :-.tex;)llu

Clay, nOlllhy.

cnabu
'lysalhc

,p KOlt
u:rn

pol53.K

CIi:ICI.lHCrB)::

CKII,lajy

"o'Uluna \ n,\}:l Y

lIapo\11I Til

TlPPPt'J lin ooapUllll It oneMO1\ hau:l JLCHO HOU:I:llfClhC.

Ka {a

c~ HaBnaK:l

cc ca ycan~inl{a,
OASOJll 0;1.

llapOtUH'O O~

IlHlUT01ba'! TaMQ r..'l:C

,:r.O

"rna

C,'\,4aJ\'
1IIIaI.Jc

HI.! C~tcjy ,nonn \P nvl."t"_

HCna~H>C

VC<l:\IIIIK3, ~\eXaHU:la\\ 3:1 OKII;h\lLl~ Cl! :taKO CKlljl.a ell yca,n.

III1J.;a nOBll<.\lJClhC.\l na

rope.

}(OPlK.
llpn.'UKOM nper.i1C~a, n

'llJTOffia HtljGO:hC jc ~a B:taCJUlK n lIapolJllrO, ,tJ.CllC. '1 OnaKUlL\{

JW.I\ 611:10 :K3KUe MllHIIlI\.n311uje linn lIU ,nO:lC; opy)Kjc Tpe6a \

/~
PACKJIAnAlbE II C.I\:IAnMbE llJlUITOJl>,\

Gcran~\1'n

,n3 C(! lUHU1'O:h' HOCII

TO

Y
j\'

.\IIIPIIO,.\OIlCKC VC:1013IUl:l

1. CIW:J,.UbCDo~clic ~w\,pe (~I. 5) Ifpe notlcnm paclw311aJbU

muilfo;'ba BBP,

l\LlPIlCl c. 3a mIUlTO!b R3:t 3a 11IIIU1'O.(' htt:l. 9 :>'L\t (Kl I{OP M\'llIlIlnie nptHlJIJotil \,3 l ~ hV :-"\,IUIlIIIJY 'lPCO,l Ha6au.'b3r.l \

B.l:ltmtUll

tnllllTo.'b<l

np

Tpcoa

H3saWfl'II

OK-

1lonp:1'l'1I0r HII3Ma II I{CBII (c;l. R).

4. Un hCIl,e IJ
J

:\1(':'(".

lIaKOllU1L.\'.

licTO

CC OAHO'U H Ii

3amM ce
IIm(

o~Baja

BO}lcha tfa

\'P:.l l~CBlf. 3a
CJlon J100panlC

OBO 'I pdia

IU rarwhe~t

]l,pnc JT() 1'JICUyTII Sla

lI[tll~lal<\.~ \'\! lIPU(l 11311.1. )111 nonpalllll .\H!~~11111'.Pol 11011. l;l'IClhl!:'\ JI.\:I~\Jl. ,~., 1"11\1 <:l' II \ 11.1111:\1(1" lI,ma III IAl!JI 1l1l11I'111l"

ee lJaypa ,KC Ol{peuyw.

OKpeHVT.H 3a

OUP\'J'C CBe ,IlOI\ OCJIOUOJUl ;la CC MO'

ILc:.t 1l.1fIPCJ\,

tIaypy

Tpc6a

180 If

113Ba)~1l1U.

('JI,

CZ 99 handguns Matte blue Commercia'

imported

into USA 500

~th synthetic

g.rfps

bhJ. with synthetic grips

750
1000

Military pilint.d" finish y,jth synthetic grips Matte blu.

flnlah lith ...Ood grips t

11' 115
2 55

High polish btu. 'Mt" wood gnpsMilitary "p.lnt.d" finish .,.;th wood grips testing prototyp-es (not sold commerdally)

.40 S&W Qllb.r Total

2537

----

----

MET

N. B. Dondur Posle odlaska populamog ntelei~ u penziiu, tie kada ie izvrIeno preoruiavanie poliaie, moiemo sa sigurnolCu tvrditi da ie piltoli nlastavaU a 99 trenutno naibroinije orulie u nalGi zemlii. Ovde mislimo na rulno samooclbrambeno oruiie. !bog toga smo se odluCili da ovai piltoli predstavimo u iednom oplimijem Clanku.

laiio i8k sada!

Naravno da Ce mnogi citaoci postaviti ovo pitanje. I na njega Cerno odgovoriti. Znate kakva je medijska kampanja bila podignuta kad se pi~tolj ez 99 pojavio. Te najboIji na svetu, te puca ispod vode, ispod snega, ispod zemlje i ne znamo ispod cega sve jo. Bilo je to vreme bivse SFRJ, kada je ta nesretna tvorevina jos uvek ufivala ugJed u svetu j imala mnoge poslovne i

ekonomske veze sa citavim svetom. Upravo iz jednog takvog posla nastao je i CZ 99. Pistol] je bio narucen za Americko trliste, 5tOje podrazumevalo da je i reklamPistolj Sig Sauer 226 je ono 5tO se veze uz na kampanja morala biti arnericka, sto je ime pistolja CZ 99. Mnogi tvrde da je CZ ona uistinu i bila. Prvi primerci bili su nasamo neuspela kopija Sig Sauer-a 226, menjeni americkorn tdistu, i sarno 'retki dok drugi govore da je on njegovo pobolj"sretnid" sa debelim vezama rnogli su se sanje. Pokusacemo tu nesto malo da pojanadati da ce uspeti dobiti koji primerak snimo i da uporedimo ova dva pistolja. ovog pistolja. Pisati tada 0 tom pistolju Prvo 5tO nam upada u oci je skoro identiosim da je najbolji bilo bi i1uzorno. Zbog can vanjski izgled. Losiji poznavaoci orutoga smo hteli da sacekamo da se "p;rasizja tesko mogu utvrditi koje je koji pistolj. na" malo sJegne i da izide nekoliko proiIpak malo pazljivijirn razgledanjern videzvodnih serija, kako bi imali kompletan cere da je Sig-ov pitsolj nesto tanji. Kada uvid u kvalitet oruzja, Svi prvi modeli su pistolj CZ 99 testirali u Arnerici, nekoimali su kontrolu namenjenu izvozu, pa licini vrhunskih strelaca su ponudili nas smo se hteli uveriti hoce li isti kvalitet biti pistclj da ga opipaju i bez gledanja kafu 0 i kod primeraka namenjenih domacem trkojern se orufju radio Skoro svi su potvrutu. Posle je do~ao nesretni rat, pa sanrdili da se radi 0 SIG-u, dok je iskusni kcije, zabrana izvoza, zabrana uvoza maIPse strelac John Mattera pretpostavio terijala i sve osta10, ali CZ 99- se uprkos da se radj 0 SIG-u ali u kalibru 10 mm. svemu i dalje proizvodio i dalje ce se proiMislimo da smo yam slikovito opisali razzvoditi. Tako smo dobili i prirncrke nastaliku u gabaritima oruzja. Druga razlika je Ie u tim oteZanirn uslovima, cime je stika u komandnim polugama. Dok SIG irna o pi~tolju CZ 99 jo~ vise upotpunjena. dYe poluge, kod CZ 99 komande (zauSam autor je od pojave piStolja CZ 99 pa stavnik navlake i odapinjac udaraca) su do ovog clank a imao priliku da testira i sjedinjene u jednu pOlugu i naSe licno miisprobava bar 100 primeraka iz svih serija, Sljenje je da je ovo resenje bolje. Isto retako da ce ovaj sud biti merodavan. Ocesenje je primenjeno i kod Walther-a 88. na pistolja CZ 99 u svakom pog1edu je da- . Poluga kod pj~tolja CZ 99 je na jed nom nas merodavnija i objektivnija nego u vremestu, na dohvat palca I bda je za rukome njegovog nastanka. Ipak pre nego vanje. Za raz1iku kod SIG-a poluga za predstavimo sam pistolj ez 99 pozabavioslobadanje navlake nalazi se dO!>tapozacerna se nekim stvarirna i pojrnovima koji di i malo je nezgodnija za ru 0\ anje. Sasu vezani uz ovaj pgtolj. rna navlaka kod CZ 99 izradena je od pu-

CZ 88 I SI8 SAUER 228

12

Koje ie koji piltoli? !~. prvi pogled skoro su identilni. lpak fete .. Ii da levi piftoli (a 99) ima na drki samo ieclnu polugu doll model sa desne strane (51G SAUER226) ima elve poIuge

51G SAUEI 226 (lore) i a 99 (dole). Obra.i'e painiu na drugafiji ugao oIIarale gomieg piitolia (SlG) kao i .. drugaiii cr.... in udarala Ito . omogueu;e IakJe bno
zapl ......

Pogled sa gomie strane pBtolia. uoapyo ie da ie desni piltoli (5IG) nelto vii. Tu ie vidlilY i dodatak gde se cev bravi lime ie uoiIiivo da se ram pillolia 51G ne sasloti iz iednog dela

Pogled na navlaku sa donie slrane zaiedno sa cevi i povrstnom oprugom. Hello tania nawlaka i upredena opruga pripada 51Gu

ramove. SaIllO po to.... Do ima ieclnu poIugu kOlllandi znamo da se radi 0 piBoliu a 99
IICI

pogled

nog celika i iz jednog je kornada sto je cini kornpaktnijom u odnosu na stancovani lim upotrebljen kod navlake SIG-a koja je trodelna. Sarna drSka pistolja SIG je osnovna prednost u odnosu na CZ 99. Nesto je duza j tanja u odnosu na CZ 99 i rnnogo bolje lezi u ruci. DrSka CZ 99 siroka je 35,3 mm dok je kod SIG-a 33,3 mrn. Ali to je jos uvek podnosljivo u odnosu na staru drvenu drSku u prvoj varijanti pistoija CZ 99, sa kojom se zaista nije mo-

Pogled na zadniu stranu pBlolia. Levo ie a 99

glo dobro pucati. Okidanje i dug hod obarace ipak su najveca boljka pistolja CZ 99. Nije nam jasno zbog Cega do sada jos uvek nije resen problem loseg ugla obaraea. Malen j neudoban udarac jos je jedna zamerka u odnosu na pistolj SIG. Ali sada da vidimo i drugu stranu medalje. Svi modeli pistolja CZ koje smo do sada probali funkcionisali su besprekorno i preciznost je kod svih bila na najvisem nivou. Sarna finalna izrada zadovoljava, funkcija i sve osobine su u nivou svih modernih svetskih pistolja te namene. Pistolj CZ 99 moZe slobodno da stane u vrstu sa svim svojim konkurentima i zbog toga nemojte misliti ~ da ako neko ima mnogo novaca i placa LN

13

MET A K ,:-=================================~

pi~tolj oekoliko puta vik od CZ-a da on i vredi nekoliko puta vik.

all
Prvo sto mozemo reei 0 ovom pistolju je da se ram 0 modemom borbenom p~tolju visokog kvaliteta. Primenjene su sve tehnieke pojedinosti koje se od orufja te kon-

cepcije zahtevaju. Krenimo redom. Cev je standard no busena sa desnim korakom navoja. Cev pi~tolja CZ 99 hromirana je izvana i iznutra. Ovo u mnogome olaksava odrtavanje oruZja i produzava mu vek trajanja. UnutraSoje hromiranje cevi ova ondje osposobljava i za vojne potrebe i situacije kada po l()..ak dana nema moguc10Sti da se asti upotrebljavano ondje. Naneseni hrom na unutraSnjosti cevi spreCava korodiranje. Kod piStolja CZ 99 primenjen je sistem blok brave, kao kod ~IG-ovih p~tolja. To znaCi da piStolj bravi ravnim delom cevi umesto dosadaSnji~

t4

..

Ii _ sl mos .... if ie .. iii.' sid i ._ ad , mi..

., ruG Sl

'''.c se ie ,.11,.
..-)

ZIII.' sa
i cev sa LInt

1_ sid

Ie

JI.I,

-.- .....
("

starim Browningovim sisternom prstenova na cevi. Navlaka je izradena od punog komada celika i dosta je robusna, mozda i malo previse sro daje malo vecu sirinu pistolju. Ali zbog tako robusne navlake i cevi pistolj dobro funkcionise u svim vremenskim uslovima i nepogodama. Tu je i onaj ,Jamozni" test kada se pistoljem CZ 99 puca 'ispod vode. To rnu omogucuje monolitna navlaka i jaka cev. Na navlaci se nalazi i indikator metka u cevi. Njegovo reSenje licno mi se ne dopada baS n'ajbolje. Kod nekih prirneraka sam nailazio da indikator malo viri i onda kada nema metka u cevi. Razlika kada je metak u cevi i kad nije toliko je mala da je skoro nemoguCe uociti. Ali to je bilo sarno kod nekih modela. Ipak mislim da bi se taj deo trebao nekako drukCije resiti i)i bar ovaj postojeci malo doraditi. Nisani na pistolju CZ 99 su jedna od boljih stvarl. Visoki i siroki borbeni nisani lako su uocljivi u svakoj situaciji. Prvi mode Ii imali su tricijumske cevCice time se ovo orufje mog10 koristiti i u uslovima smanjene svetlosti, tj. u mraku. Ve.rovatno u nedostatku materijala danasnji mOOeH se isporucuju sa tri bele tacke umesto sa tricijumskirn tackama. I ova opcija sa belim tackama je dobra, uostalom to je standard kod vecine zapadnib' pistolja. Sam izvlakac se nalazi na malo nezgodnorn mestu, aJi na svim te-

stiranim modelima on je funkcionisao dobro. Sarno resenje izvlakaca uzeto je od pistolja SIG. Duralni ram sa komandama u principu prati koncepciju pistolja SIG s tom razlikom sto jedna poluga zamenjuje funkciju koju kod SlG-a obavljaju dye. Ovo resenje je poboljsano u odnosu na SIG-ov pistol]. Poluga za oslobadanje navlake nalazi se taeno na mestu gde stoji palac prilikom drianja pistolja, Isla polu-' ga slufi i za otpoStanje napetog udaraea ("dekoker Tim sto su ove dYe funkcije sjedinjene dobijamo na vremenu prilikom bdeg punjenja. Za razliku 00 CZ 99 poluga za oslobadanje navlake nalazi se dosta iza rnesta gde palac prirodno stoji prilikom drianja oruzja. Poluga za l1lstavljanje, tj. oslobadanje. navlake nalazi se na sredini rama i njenim jednostavnim okretanjem za 9()P prema dole oslobada se navlaka sa cevi i povratnom oprugom. Oni se jednostavno "svuku" prema napred. Udarac je po miSljenju autora isuviSe malen i dosta nezgodan za brzo zapinjanje. U slobodnom stanju njegova kosin a je ,nagnuta prema dole i tesko ga je brzo zapeti, prst hoce da sklizne preko njega. Malim redizajniranjem ovaj "problemcic" moZe se veom.a lako rditi. Udarac na pistolju SIG je slicnih dimenzija ali mnogo zgodniji za brzo zapinjanje. To je sarno zbog toga to je njegov ugao cak malo'izU ).

dignut u odnosu na navlaku pistolja, sto je i vidljivo na nasim fotografijama. Obaraea i njen predug hod ipak je, bar po nasem miSljenju najlosija stvar na ovom pistolju. U stvari to bi bila ijedina ozbiljna primedba koju bi imali na ovo oruZje. lako su takav hod obarace lei standardi, a oni su da se podsetimo, i bjli narucioci "posla", drugaCijim dizajnom obaraee ovaj "nedostatak" bi se lako mogao otkloniti. Sa skoro potpuno rayne obaraee prilikom pucanja ..dvostrukom akcijom" prst na Iqaju skoro da sklizne. Ravna obaraea je kon~truisana za sportska oruZja male sile okidanja, gde je hod obarace jedva ne~to dun od jednog milimetra. Ni ovaj put De moremo zaobiCi SIG i jednostavno obaraea pistolja CZ 99 treba da prati liniju obaraee SJG-a (kukasti oblik) i ovaj nedostatak ce donekJe biti otklonjen. Dovoljno je da poremte slike ova dva pistolja i da vidite da rediiajniraoje obaraea pistolja CZ 99 ne bi bio neki veliki problem. Branik obaraee je velik sto omogucuje i pucanje u rukavicama sto se uglavnom zahteva ad svih novih modela pistolja. Oblik branika omogucuje pucanje sa dYe ruke. Dugme osiguraea magacina je obostrano i tako dobvatljivo, a jo uv~k na takvorn mestu da ne moZe do-' 6, do nehoticnog aktiviranja, tj. ispadanja t\A magacina, sto je cest slueaj sa nekim pi- I.N

:iahievau ameri~':

lzgIed .... " ......

CZ 88 I

pistolja CZ 99, marketinski posao je odradio odlicno. Ne znamo da Ii je i jedan proizvod iz bivse SFRJ koji je dosao u stoljima. To se cesto desavalo kod pistolja Ameriku dobio toliko pohvalnih oeena IT. Rukohvat je mozda nesro deblji nego kao pistol] CZ 99. Dobro znarno kakvi su sto bi trebalo da bude, aJi sa novim plaArnerikanci sovinisti kada je rec 0 oruzju, sticnim drskama on je jos uvek u granicaa dobro zriamo kakvo je amerieko trziste rna koje ornogucuju dobro ~,Iezanje" u rukada se radi 0 oruzju. Tome moramo doei i strelcima sa manjim pesnicarna. Ali dati i podatak da je "Zastava" na zalost i zato bi imali malu prirnedbu na njegovu ovaj put zakasnila. Svetsko trzist~ u treduzinu. Za strelce sa krupnijorn pesnicom nutku pojave pistolja 99 vee je bilo malo je .,kusav" tj. kratak, tako da peti prepuno sluzbenih pistolja te koneepcije prst (mali prst) slobodno visi ispod maga(dvostruka akcija, obostrane komancle, cina. Ovaj mali nedostafak lako se moze odapinjac udaraca, dvoredni magacin). resiti produzetkom magaeina, takozvanirn Svi modeli (bar oni najpoznatiji) koji su "pacijim kljunom". To bi otprilike bilo se pojavili na trzistu pre CZ 99 imali su sve 0 pistolju CZ 99. Svi pistolji koje sam vee svoje mesto i odraden rnarketinski imao priliku da testiram pokazali Sil zaista d~o posla. Utoliko je pistQJju CZ 99 bilo zadovoljavajueu preciznost. Ni ja ni moji teze. Ali T-D Arms, i naravno "Zast.ava" saradniei nismo naisli ni na jedall prime.nisu odustajali. Pojava pistoJja CZ 99 na rak keji je imao grupu pogodaka koja izlaamerickom trzistu propraeena je u svim zi iz stanclarda borbenih pistolja. emjnentnim a:merickim novinama koje obraduju teme oruzja. Mozda je na to uticala i slicnost pistolja sa SIG-om iii isti znak kao kod Ceske Zbrojevke, oTuzja izuzetno eenjenog u Americi, ali pistolj Vee smo naveli da je CZ 99 nastao u nasoj CZ 99 izazvao je izuzetno intresovanje. zemlji u vreme kada je na zastavi jos uvek bi1(\ petokraka. Sam taj simbol je uzroko- ~ SkOTO svi testovi objavljeni u americkim novinarna odlikovali su se pozitivnim tovaG mnogo podozrenja u zapadnom svetu; nom. Naravno bilo je tu negativnih oeena pa tako sve sto je dolazilo sa te strane na pojedine sitnice, na koje i mi upucujeimalo je tezak posao da bi pokazalo svoje me, ali kqnacna oeena svaki put je bila vrednosti. "Zastavin" partner i-D Arms, pozitivna.':'Na zalost upravo kada je trebakoji je bio zaduZeJl za uvoz i distribuciju

MET

cz

10 oceki au rezultate marketinske kampanje i da pRtoJj CZ 99 pocinje da se bori za svoje mesto na svetskoj lestvici, dolazi do raspada SFRJ. blokada. rata i svega onoga 5tO nam se danas desava. Samim tim CZ 99 nesraje sa svetske scene i na nama je sarno da cekamo da ovo prode i da CZ 99 pokusa da nastavi tarno gde su ga nepravedno zaustavili. Za utehu ostaju nam katalozi americkih novina gde u delu prodaje oruzja stoji da je cena pistolja CZ 99 ista kao i .,mitske- nepravilno favo'riz()vane Berette 92.

Detali .lela cevi koii bravi

CZ AlDerlka
Jedna od reklatna koje su se vidale po americkim casopisima. Tu su u detalje navetkne sve prednosti ovog

oruija: kvalitetni ~oldi aUk, tricijumski nisan, jedna poluga sa vise junkicija, leteea udarna igia, indikator metka, obostrano ,dugme utvrdivaca okvira, rastal'ljanje bez

alata, moguCnost pucanja pod vodom, rad na temperaJUri od -30 do + SOCC, trajnost do 30 000 metaka, garantollana p1?dznost na prvih 10000 meraka..

16 .

,ogled no gorniu stranu cevi I deo koiim ona bravi. Umesfo dosadalnpJI stanclarclnih
51 pwenova pnmelll_ .. Sld~emlll t samo iednog ravnog cIeIa koii

bravi no otvorenom delu navlake. Jeclnostavniji i ieftiniji sistem

Cev piftolia

a 99 sa upisanim

kaDbrom. (ev ie hromirana inana i imutra

Magacin sa oIIelelenim broiem metaka

OZ 99 DAllAS
Kao sto smo vee naveli CZ 99 se normalno proizvodi i uprkos sankcija koje su uvedene nasoj zemlji. Svi dobro znamo sta to znaci za proizvodnu privredu vezano za materijale, tehnologiju i sve drugo sto ide uz to. Ipak "Zastava" je uspela sacuvati kvalitet svojih proizvoda, pre svega pistolja CZ 99. Mada su se pojavile price da danasnji pistolji CZ 99 nisu ni izbliza kvalitetu onih sa pocetka proizvodnje. CUli smo cak i price 0 cestim kvarovima, cak i 0 rome kako pucaju ramovi. Iz naseg licnog iskustva, a ono, verujte, nije malo, mozemo yam sa sigurnoscu tvrditi da su sve to sarno glasine. Mozda na nekim primercima finalna dorada nije na nivou "americkih" modela, ali funkcija i sve ostalo je i dalje na nivou kakav se i ocekujc od tog oruzja. Ako neko ima neki sluca] da je oruzje pucalo nek nam se slobodno javi, mi cemo to svakako objaviti. Do tad a rnozemo yam reci, slobodno kupujte pistol] CZ 99 i budite uvereni da posedujete odlican borbeni pistolj ravan svim svetskim modelima te klase i koncepcije. Pistolj je izvorno nastao u kalibru 9 mm Para, ali je prateci svetski trend, svetlost dana ubrzo ugledao i model u kalibru .40 Smith & Wesson. Ovaj model i njegovo poreaenje sa onim u kalibru 9 mm Para bice predmet sledeeeg clanka. 0 tome Ci.tajte u sledecem broju.

Udaral bi po miilieniu autora morao biti vea iii bar nzakrenufU prema gore

Nekadalnii modeli su imali triciiumske tailee. Danalnii modeli se isporvluiu sa tri

bele

talke

.,

17