UNIVERZITET U BEOGRADU FILOLOKI FAKULTET

LITURGIJSKA DRAMA
Seminarski rad iz predmeta Istorija italijanskog teatra

Mentor: prof. dr eljko uri

Student, broj indeksa: Olgica Milievi, 2008/1161m

Beograd, januar 2013.

SADRAJ

NASTANAK, RAZVOJ I OPTE ODLIKE LITURGIJSKE DRAME........................................................................... 2 QUEM QUAERITIS? ........................................................................................................................................ 8 PRIMERI LITURGIJSKE DRAME, MIRAKULA I MORALITETA.......................................................................... 10 BIBLIOGRAFIJA ............................................................................................................................................. 12

NASTANAK, RAZVOJ I OPTE ODLIKE LITURGIJSKE DRAME Drama kao knjievna vrsta nastala je i razvila se u Antikoj Grkoj. Grci su umeli da cene njenu mirnu prirodu i uzvienost. Rimljani, s druge strane, iako su se od Grka nauili dramskom stvaralatvu, nikada nisu umeli na isti nain da je posmatraju. Oni su radije uivali u surovijoj vrsti spektakla, kao to su trke dvokolica i gladijatorske borbe. Drama se odrala samo u zabaenim kucima Rimskog carstva u vidu farse ili pantomime, ali ona nije vie predstavljala umetnost u literarnom smislu. Nakon to je car Konstantin primio hrianstvo, u IV veku nove ere, svi ovi paganski spektakli bivaju osuivani zbog svoje nemoralnost. Ovo je konano dovelo do zabrane izvoenja gladijatoriskih borbi i pozorinih predstava. U pojedinim ruralnim sredinama, uprkos zabrani, opstala je neka vrsta farse, ali smatra da ona nije doprinela ponovnom pojavljivanju drame u X veku1. Ovaj period bismo mogli nazvati "mranim dobom" drame, kako ne postoje zapisi o autorima koji su svoje drame pisali sa namerom da budu izvoene u pozoritu, pred publikom. Poznato je da su u ovom periodu i dalje postojali minstreli, dreseri ivotinja, akrobate i drugi zabavljai koji su neretko bili pozivani i na dvorove, no drama u grkom smislu nije se izvodila. S druge strane, ini se da svi naunici koji su se bavili prouavanjem drame smatraju nagon za glumom jednim od osnovnih oveijih nagona, koji iako moe biti potisnut, ne moe u potpunosti nestati. Upravo tako i objanjavaju razlog ponovnog pojavljivanja drame, koja se rodila u okviru iste one institucije koja ju je prethodno osudila i ukinula - crkve. Nakon to je nemoral iskorenjen, drama se mogla ponovo pojaviti sa blagoslovom crkve. Liturgijska drama nastala je posve nezavisno od tradicionalne grke drame. ini se da ona nije nastala iz tradicionalnih bogosluenja, ve iz tropara koji su bili obogaeni razliitim dodacima kojih je bilo sve vie u zvaninim liturgijama. Smatra se da je ova vrsta drame nastala u srednjem veku, a svoj vrhunac doivela je za vreme Karolinke renesanse. Prvi poznati primer liturgijske drame predstavlja Quem quaeritis - razgovor Marija sa anelima ispred praznog groba.2 Ova dramska vrsta pojavila se u slinom periodu irom Evrope - i postoji izuzetno visok nivo slinosti meu liturgijskim dramama u Engleskoj, Francuskoj, paniji i Italiji, iako u tim poetnim stadijumima nisu mogle izvriti znaajniji uticaj jedna na drugu. Razlog tome je to su rimski uticaj i kultura doprli do svih ovih zemalja, njihovi stanovnici su delili veru, sujeverja, zakone, nain ponaanja;

1 2

Brander, 1912: 107-146. http://www.ygeiaonline.gr/index.php?option=com_k2&view=item&id=31040:leitoyrgiko_drama, preuzeto 21.01.2013.

kako se ideja o nacionalnoj pripadnosti nije pojavila pre XVIII veka, uslovi u kojima ponovo nastaje drama bili su u velikoj meri slini.3 Nije sigurno u kojoj je zemlji nastao ovaj novi vid drame; ipak, pojedinci tvrde da je mogue pratiti njen razvoj. Brender Metjuz (Brander Matthews) navodi da je karakter pria iz Jevanelja koje su doaravane u misama takav da su one prirodno navodile svetenstvo da ih ilustruje pastvi ne samo reima u propovedi, ve dodeljivanjem uloga i mimikom. U tim prikazima uestvovali su vii crkveni velikodostojnici, monasi, klerici, crkveni horovi i deca, a oni su tumaili i enske uloge. Vremenom, ovi dijalozi dobijali su sve vie detalja, scenu, kostime, to je konano dovelo do nastanka drame. 4 Edvard K. embers (Edward K. Chambers), Karl Jang (Karl Young) i Hardin Kreg (Hardin Craig) smatrali su da srednjevekovna (liturgijska) drama vue svoje korene iz crkvenih liturgija u X veku. Oni navode da se razvijanjem tropara Quem quaeritis, dodavanjem novih stihova, rime, scenografije i dr. razvila nova dramska vrsta. embers smatra da je uzrok tome duboko usaeni oveiji nagon ka dramatizaciji.5 Jang se nastavlja na ovu teoriju pokuavajui da blie objasni nastanak drame - on navodi sledee: tropar iz kojeg je nastala liturgijska drama u poetku se nalazio na poetku Uskrnje mise, i njegova funkcija je bila da objavi Hristovo vaskrsnue. Potom je bio izmeten u procesiju, da bi konano bio smeten na kraju Uskrnjeg jutrenja, ispred himne Te Deum kojom se sluba zavrava, gde je konano i postao drama. Jang navodi da je uslov za postojanje drame imitacija. Za njega mimika i govor ine dramske elemente, ali ne i samu dramu; za postojanje drame neophodno je da se osoba koja izgovara rei uivi u ulogu osobe ije rei izgovara. Mora postojati eksterna slinost sa osobom koju on predstavlja, bilo putem odee, kostima ili pak naina ponaanja. Jang takoe navodi da misa nikad nije mogla predstavljati dramu - ona nije predstavljala prikaz ina Hristovog raspea i vaskrsenja, ve sam taj in; stoga je ona mogla samo podstai ideju za nastanak drame, ali ne i stvoriti je.6 Jang se zalae i za teoriju da ova nova forma drame nastaje postepenim, inkrementalnim promenama, te da se moe pratiti razvojna linija u evoluciji drame, od prostog ka sloenijem. Sa njim se ne slae Hardison, koji za primer
3 4

Brander, 1912: 107-146 Ibid. 5 prema: Goldstein, 2004: 16-18 6 Ibid.: 18-19

navodi prostije verzije Quem quaeritis koje datiraju iz kasnijih perioda u odnosu na neke sloenije varijante; L. Goldstejn, pak, nudi odgovor koji ide u korist Janga - naime, kako je ova vrsta drame nastala u crkvenim krugovima, i u istima se dugi niz godina prenosila, mogue je da su neki klerici bili manje prijemivi za uvoenje promena od drugih, te su se kod njih u kasnijim periodima i dalje prepisivale starije varijante ove drame. 7 J. M. Menli (J.M. Manly) tvrdi da liturgijska drama jeste nastala u samoj misi, ali ne postepenim, nedefinisanim promenama, ve naglo, jednom konanom promenom - dodatkom imitacije misi. On ovu svoju teoriju potkrepljuje injenicom da su u srednjem veku postojali razliiti oblici sa dramskim elementima koji, meutim, ipak nikad nisu doveli do nastanka drame. 8 Liturgijska drama je svoje teme, u skladu sa mestom svog ponovnog roenja, crpela iz Biblije, Jevanelja i itija svetaca.9 Prva dramska izvoenja u okviru crkvenih misa vezuju se za Uskrs. Meutim, kasnije su se i drugi verski praznici pokazali kao dobra osnova za uvoenje dramskih sekvenci, iako je raznovrsnost tih sekvenci zavisila od sloenosti ve postojeoh obreda i rituala koji su se obavljali na dotini praznik. Uzevi Boi za primer, liturgijske drame prikazivale su roenje Hrista, prvo u jednoj sceni, da bi potom evoluirale u niz scena iz kojih su nastale Boine priredbe koje se i danas odravaju uoi Boia u crkvama, pre svega na Zapadu. Sauvani su primeri ovako organizovanih prikaza scene Hristovog roenja koji datiraju jo iz X veka. Vremenom je sloenost ovih drama narasla do te mere, da vie nije bilo mogue organizovati ih unutar crkve, niti je bilo mogue da ih izvodi samo svetenstvo.10 Jedna od prvih drama koje se nisu vie izvodile u samoj crkvi jeste drama "Adam", koja je izvedena u dvoritu francuske katedrale oko 1170. godine. 11 Treba napomenuti da ono to je sa duhovne take gledita karakterisalo ove drame nije bila savrena izvedba, ve njihova pobonost i smernost. Liturgijska drama imala je muziku pratnju, a jezik na kome su izvoene bio je latinski. Scenografija je zavisila od tematike - od onih

7 8

Ibid.: 31. Ibid.: 19-24. 9 http://se.gr/music/?p=335, preuzeto 21.01.2013. 10 Brander, 1912: 107-146. 11 Encyclopedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/849217/Westerntheatre/274678/Liturgical-drama#ref134364, preuzeto 23.01.2013.

prvobitnih najjednostavnijih Uskrnjih scena, do mnogo sloenijih kasnijih varijanti. Koriena je odea iz crkvene riznice, koju su dopunjavali simbolikim detaljima.12 U XII veku, liturgijska drama prerasta u dramsku vrstu poznatu pod nazivom mirakul13. Ova drama prikazivala je ivot i udesa svetaca. Skoro svi mirakuli predstavljaju prie o Djevi Mariji ili sv. Nikoli. Oba ova kulta bila su u punom jeku tokom srednjeg veka, a vera u udesne izleiteljske moi svetaca bila je iroko rasprostanjena.U njima su se Djeva Marija ili sv. Nikola javljali u vidu deus ex mahina14 razreavajui na taj nain situaciju prikazanu u drami.15 Neke od drama vezanih za sv. Nikolu su: Tres filiae, Tres clerici, Iconia sancti Nicolai i Filius Getronius.16 Iz nje se u XV veku razvila misterija kao dramska vrsta. Vremenom su ove drame, kako je prethodno napomenuto, u svojoj sloenosti narasle do te mere, da je njihovo izvoenje moralo biti izmeteno iz crkve - prvobitno u njeno dvorite, a potom na trg ili u pozorite. Misterije nisu vie bile rezervisane iskljuivo za svetenstvo, ve su u njima mogli igrati i obini ljudi. Nakon to se liturgijska drama pustila crkvenih skuta, i odvojila od same liturgije, moglo je doi i do njenog sve veeg pribliavanja narodu; ve je napomenuto da uloge vie nisu bile rezervisane iskljuivo za duhovna lica, a promene su bile vidljive i na polju jezika. Latinski je sve vie bio zamenjivan narodnim jezikom - prvobitno samo u pojedinim ulogama, da bi konano i cela drama bila izvoena govorom naroda. Iako je opstala jasna veza sa crkvom u vidu tematike, koja je i dalje prikazivala scene iz ivota Isusa Hrista ili velikih svetaca, misterija je poela da dobija i elemente koji nisu svojstveni crkvenim obrascima - u narodu drama sve vie poprima "elemente humora, radosne veselosti, ivahnog realizma, a esto i nasumine vulgarnosti".17 U dramu su prodrli obiaji, tradicije i narodni jezik. Takoe, vremenom crkva prestaje biti jedini izvor finansiranja ovih dramskih spektakala, ve to postaje narod, ili preciznije, odreene zanatlije i
12

http://www.ygeiaonline.gr/index.php?option=com_k2&view=item&id=31040:leitoyrgiko_drama, preuzeto 21.01.2013. 13 engl. miracle-play 14 Nastalo od gr. - u zhnaenju "bog iz maine". U antikoj grkoj i rimskoj drami reenje problema prikazanog u drami predstavljalo bi se u vidu boanstva koje se pojavljivalo na sceni pomou krana i potom razreavalo situaciju. (Merriam-Webster Online: http://www.merriamwebster.com/dictionary/deus%20ex%20machina, preuzeto 22.01.2013) 15 Encyclopedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/384847/miracle-play, preuzeto 22.01.2013. 16 Mantello, Rigg, 1996: 574-578. 17 Brander, 1912: 123.

esnafi; svaki esnaf bio je zaduen za pripremu odreene predstave, koja bi bila povezana sa njihovom strukom.18 Ipak, sama scena ostaje replika crkvenog enterijera u kome se prvobitno ovakva drama odigravala. Razliite kulise bile su prikazane jedna pokraj druge, prikazujui sve od nastanka sveta pa do Sudnjeg dana. Razlog za to je injenica da jo dok su se ove drame izvodile u crkve, sama scenografija nije bila od znaaja (osim u pojedinim scenama), i veina scena se odravala na sredinjem, otvorenom prostoru bez posebnih scenskih obeleja; ono to je bilo znaajno jeste sama gluma, prikaz dogaaja, a ne mesto dogaanja. Izgled prvobitne scenske bine za izvoenje predstava izvan crkve u Francuskoj bio je sledei: prednji deo je bio prazan prostor u kome su se glumci mogli nesmetano kretati, dok su se u zadnjem delu nalazile razliite kulise. Sasvim levo na uzdignutoj platformi nalazilo se nebo gde je sedeo Bog. Na krajnjoj desnoj strani nalazilo se drelo pakla u kome su bili smeteni avo i njegovi avolci. Prostor izmeu raja i pakla popunjavale su razliite kulise, poreane po sledu dogaaja u radnji dela. Zid u kome su se nalazila vrata implicirao je Nazaret, dok je drugi zid sa kapijom predstavljao Jerusalim; trei zid sa dvoje vrata simbolisao je dom prvosvetenika ili Zlatna vrata19. Natkriveni oltar predstavljao je hram. Centralni deo prikazivao je stubove i tron, gde je bio smeten Pontije Pilat. Nedaleko od paklenog drela mogao se nai bazen s vodom u kojoj je plutao brodi, to je simbolisalo Galilejsko more.20 U Engleskoj je, pak, scenografija drugaije bila ureena. Svaka scena bila je izdvojena i prikazana posebno, a takve scene nazivale su se "inscenacijama". Mogle su biti statine ili pokretne, mada je ei oblik bio ovaj drugi. Misterije bi se izvodile na dan Corpus Christi21, kada bi se inscenacije kretale kroz grad u pravcu povorke, izvodei itavu predstavu na vie mesta u gradu. U ruralnim sredinama nisu postojale pokretne inscenacije, ve su pojedine scene bile postavljene na razliitim mestima na putu povorke, gde bi se onda izvodile take.22

18

Encyclopedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/849217/Westerntheatre/274678/Liturgical-drama#ref134364, preuzeto 23.01.2012. 19 Vrata na ulazu u Jerusalim kroz koja se veruje da e proi Mesija kada ponovo kroi na zemlju. (http://www.blog.hr/print/?id=1620678457, preuzeto 22.01.2012) 20 Brander, 1912: 107-146. 21 Katoliki praznik, kod Hrvata poznat pod nazivom Svetkovina Presvetog Tijela i Krvi Kristove, koji se praznuje 7. juna po Gregorijanskom kalendaru. 22 Brander, 1912: 107-146.

U Italiji su kulise bile poreane kruno na gradskom trgu, dok je publika stajala u centru.23 Zanimljivo je da se izvoenje ovih misterija zapravo smatralo inom umilostivljavanja Boga i svetaca, te su se one esto izvodile u periodima nemira ili velikih epidemija, kako bi se umirio boanski gnev. Poznato je da je jedna takva misterija izvedena u samoj Svetoj Sofiji, u XV veku, neposredno pred pad prestonice, tadanjeg Konstantinopolja, u ruke Turaka. Misterije su takoe izvoene nakon to bi velika katastrofa ili neposredna opasnost bile izbegnute u izraz zahvalnosti za boansku intervenciju. Iz mirakula se takoe razvio i moralitet, alegorina drama u kojoj su linosti bile moralni kvaliteti ili apstrakcije. Moralitet je predstavljao alegorini prikaz propovedi koje su kao glavnu temu imale opiranje posrnuu. Ona je za cilj imala da predstavi odreenu moralnu pouku. Centralna linost bio je ovek, ili oveanstvo, ije bi slabosti bile pod uticajem neastivih sila, kao to su sedam smrtnih grehova (Gordost, Neumerenost, Srebroljublje, Blud, Gnev, Lenjost, Zavist), ali koji je mogao da izabere spasenje uz pomo Milosra, Pravde, Istine i Umerenosti. Osnovne teme su bile izbor izmeu dobra i zla, prolaznost ivota i neizbenost smrti, naglaavajui diferencijaciju izmeu materijalnog i duhovnog. Smatra se da su se moraliteti prvobitno pojavili u Engleskoj, a najstariji poznati je The Castell of Perseverance, koji datira sa poetka XV veka. Ove drame predstavljaju sponu izmeu liturgijske i profesionalne svetovne drame, kombinujui elemente i jedne i druge.24

23

Encyclopedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/849217/Westerntheatre/274679/Mystery-cycles, preuzeto 22.01.2013. 24 Encyclopedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/391805/morality-play, preuzeto 22.01.2013.

QUEM QUAERITIS? Smatra se da je najzasluniji za nastanak ove nove vrste drame bio tropar Quem quaeritis25 , koji predstavlja razgovor izmeu Djeve Marije, Marije Magdalene i Marije, Lazarove sestre, s jedne strane, i anela, s druge.
Interrogatio. Quem quaeritis in sepulchro, o Christicolae? Responsio. Jesum Nazarenum crucifixum, o caelicolae. Angeli. Non est hic; surrexit, sicut praedixerat. Ite, nuntiate quia surrexit de sepulchro. Pitanje: Koga traite u grobnici, o Hriani? Odgovor: Isusa Nazareanina, Razapeta, o Nebeski. Aneli: On nije ovde. Vaskrsao je, kako je i predskazano. Idite, razglasite da se On uzdigao iz svoje grobnice.

Ovaj tropar predstavljao je poetak Uskrnje mise, a izvodili su ga kantor i hor. Najstariji poznati primerak Quem quaeritis potie iz opatije Sen Marsial u Limou. Tokom kasnog X veka ovaj tropar je prebaen sa poetka na kraj Uskrnjeg jutrenja; osloboen litijskih antifona, tropar je mogao biti proiren novim sadrajima. Vinesterska Regularis concordia uva najstariji Visitatio sepulchri26, proirenu verziju Quem quaeritis, koja sadri i detaljna uputstva po pitanju kostima, karakteristika likova i glumakog stila. Iako je reprodukcija dogaaja sa Uskrnjeg jutrenja imala svojstvo slube, a ne igre i predstave, korienje kostima, mimike i vokalskih modulacija svakako je dramske prirode. Podela na razvojne stadijume koja se danas smatra zastarelom, iako je i dalje u upotrebi, jeste sledea: U prvom stadijumu prikazivana je samo scena razgovora izmeu Djeve Marije, Marije Magdalene, Lazarove Marije i Anela. Naredni, drugi stadijum obuhvata scenu razgovora, kojoj se pridodaje i scena gde apostoli Petar i Jovan tre do grobnice, kako bi potom pokazali prazan pokrov kao dokaz vaskrsnua. Trei stadijum kao dodatak prethodnima obuhvata i tzv. Hortulanus scenu, u kojoj Marija Magdalena sree vaskrslog Hrista i zamenjuje ga za batovana. Ovde su se mogli pojavljivati i

25 26

lat. Koga trai? lat. Poseta grobnici.

drugi likovi, poput Pontija Pilata, jevrejskih stareina, vojnika koji su poslati da uvaju grobnicu ili prodavca zaina.27 Do danas je sauvano preko 400 verzija ove drame. Najranije hrianske drame bez sumnje su u vezi sa Visitatio sepulchri. Trea Boina misa, na primer, sadri dijalog izmeu pastira i svedoka u jaslama. Ipak, nemogue je pratiti jasnu razvojnu liniju u procesu uslonjavanja ovih tekstova. Zavisno od sloenosti samih obreda vezanih za odreeni praznik, zavisila je raznovrsnost i sloenost dramskih elemenata u njima. Tako su drame odravane na Bogojavljenje bile mnogo razraenije i raznovrsnije u odnosu na one koje su se odravale na Boi.28 U uvenom rukopisu Karmina Burana iz XIII veka sauvan je tekst Ludus de nativitate, koji je izvoen nezavisno od liturgije. U ovom rukopisu nalaze se jo i Ludus de rege Aegypti i Ludus de passione. Mali je broj ovakvih izvedbi koje su odravane nezavisno od crkvenih misa, poto je u okviru samih misa vie puta bila prikazivana Hristova rtva, te za njima nije imalo potrebe. Najraniji primer predstavlja fragment drame o izdaji i raspeu Hrista iz Montekasinija.29 Najvei broj liturgijskih drama crpeo je svoju tematiku iz Novog zaveta, dok je mali je broj onih koje su temtiku preuzimale iz Starog zaveta; meu najznaajnije od njih spadaju dve drame o ivotu Danijela.

27 28

Mantello, Rigg, 1996: 574-578. Ibid. 29 Ibid.: 576.

PRIMERI LITURGIJSKE DRAME, MIRAKULA I MORALITETA Verses pascales de tres Maries. U pitanju je jedna liturgijska drama iz XII veka koja se izvodila na Uskrs. Njen tvorac je nepoznat, ali se pripisuje jednom od lanova skriptorijuma30 manastira Vika. Drama poinje odlaskom tri Marije do Hristove grobnice, gde na putu sreu prodavca zaina. Trae biljke koje e najbolje sauvati Hristovo telo, za koje trgovac postavlja izuzetno visoku cenu, to Marija Magdalena bez razmiljanja plaa. Tri ene nastavljaju ka grobnici, ispred koje stoji aneo, dok je kamen na grobnici pomeren. Aneo ih obavetava o Hristovom vaskrsnuu, i alje da izveste apostole o tom udu. Sledea scena prikazuje tri ene ucveljene. One oigledno jo nisu posetile grobnicu, te se smatra da prethodna scena predstavlja proroanstvo o onome to e se tek dogoditi. Njih tri odlaze u grobnicu, koju nalaze praznu, gde ih sree aneo, postavljajui pitanje "Quem quaeritis?". Scena se nastavlja Quem quaeritis troparom, a zavrava pevanjem Te Deum. 31 Tres filiae. Ovo je jedan od mirakula posveenih sv. Nikoli. U jednostavno opremljenoj sobi sede otac i tri keri, svako tugujui nad svojom sudbinom. Otac se ali kako njegove keri ele miraz za udaju, dok on nema da im prui ni da jedu. Sestre naizmenino priaju svoju tunu sudbinu, kako zakon zabranjuje venanje bez miraza. One se mole svetom Nikoli da im pomogne i obezbedi im miraz. Nakon to su legle na spavanje, otac kuje planove da svoje keri proda u roblje i na taj nain zaradi pare. uvi ovo, sveti Nikola odluuje da iskoristi svoje porodino bogatstvo da devojkama obezbedi miraz. Ujutru, sestre zatiu arape, koje su prethodno vee okaile na kamin, pune zlata. Radosno zovu oca, obavetavjui ga da sad mogu da se udaju za svoje momke, te da on vie ne mora da ih hrani. Svi se raduju, dok sveti Nikola posmatra posledice svoga dela kroz prozor kue.32 The Somonyng of Everyman. esto nazivan samo "Everyman", ovaj moralitet potie iz XV veka i bavi se pitanjem spasenja i toga ta ovek mora uiniti da bi ga zasluio. Pria zapoinje prologom u kome se Bog ali kako su ljudi postali isuvie okrenuti materijalnim stvarima i zaboravili na Njega. Stoga on alje Smrt po Obinog oveka, pozvavi ga k Sebi da mu ispostavi raune. ovek, svestan da nema sreene raune, pokuava da podmiti Smrt, to ova odbija, ali
30

lat. scriptorium - prostorija u okviru manastira gde su bile prepisivane knjige. (Encyclopedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/530013/scriptorium, preuzeto 23.01.2013) 31 http://en.wikipedia.org/wiki/Verses_pascales_de_tres_Maries, preuzeto 23.01.2013. 32 Drama dostupna na: http://www.stnicholascenter.org/pages/lucchese/ - poseeno 23.01.2013.

10

mu dozvoljava da na put povede nekoga ko e svedoiti o njegovoj dobroti. Stoga se ovek okree svim onim stvarima do kojih je drao za ivota: Drugarstvu, Soju i Roacima, Materijalnim dobrima. Svi oni odbijaju da pou jednom kad saznaju pravo odredite. ovek se potom okree Dobrim delima, koja prihvataju da pou na put sa njim znajui da je odredite Smrt, ali koja su preslaba da bi izdrala taj put zbog ovekove nepanje. Uz pomo Znanja, Ispovesti i Pokajanja, ovek okajava svoje grehe, a Dobra dela jaaju dovoljno da pou sa njim na put. Ona potom pozivaju Lepotu, Snagu, Diskreciju i ula da im se pridrue na putu, ali ona to odbijaju, jer to su stvari koje se s vremenom i godinama gube. Znanje takoe ne polazi sa njima na put, ali ostaje s ovekom do samog kraja. Konano zadovoljan, ovek silazi u svoj grob i umire, sa Dobrim delima pokraj sebe, i uzdie se do neba gde ga doekuju aneli. Na kraju predstave pojavljuje se doktor koji objanjava i pouku prie - samo nas Dobra dela prate ne poslednjem putovanju, sve ostalo je prolazno.33

33

http://en.wikipedia.org/wiki/Everyman_(play), poseeno 23.01.2013.

11

BIBLIOGRAFIJA

1. Mantello, F. A. and Rigg, A. G. (1996): Medieval Latin: An Introduction and Bibliographical Guide, The catholic university of America press 2. Goldsetein, L. (2004): The Origin of Medieval Drama, Fairleigh Dickinson Univ Press 3. Matthews, B. (1912): The Development of the Drama, New York: Charles Scribner's Sons Internet izvori 1. Encyclopedia Britannica: http://www.britannica.com/ [23.01.2013] 2. Jeruzalem i ostalo: http://www.tep.blog.hr [23.01.2013] 3. : http://se.gr/music/?p=335 [21.1.2013] 4. : http://www.ygeiaonline.gr/index.php?option=com_k2&view=item&id=31040:leitoyrgiko _drama [21.1.2013] 5. Merriam Webster encyclopedia: http://www.merriam-webster.com/ [22.01.2013] 6. St. Nichola's Center: http://www.stnicholascenter.org [23.01.2013] 7. Wikipedia: http://en.wikipedia.org [23.01.2013]

12