POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

BROURA

PLASTENIKA PROIZVODNJA
dipl.ing.Nada Lazovi okovi

dipl.ing.Nada Lazovi okovi

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

Uvod
Srbija ima velike potencijale za proizvodnju povra u zatienom prostoru, ali ih dovoljno ne koristi. Razlog tome su visoka cena repromaterijala, nepovoljni krediti, visoki trokovi proizvodnje, nekonkurentnost na tritu, usitnjenost poljoprivrednih parcela itd. Po miljenju strunjaka, pre svega ekonomista i agronoma, za ekonomski isplativu proizvodnju potrebno je izgraditi i opremiti jedan ili vie objekata od najmanje 1.000 m2 ukupno obradive povrine u kojima e se tokom itave godine, bez obzira na godinje doba, intenzivno proizvoditi povre ili cvee. Zatieni prostori osiguravaju intezivnu proizvodnju, kombinovanu proizvodnju povra van sezone, veu kontrolu od bolesti i tetoina uz primenu bioloke kontrole, a to osigurava i zdraviju hranu. Poznato je da, proizvodnja u zatienim uslovima osigurava raniju berbu, ali zahteva dodatne trokove za zagrevanje. Iako su cene proizvoda rane proizvodnje povra vie u odnosu na proizvode sa otvorenog , ujednaenost proizvoda, kvaliteta i brzina plodonoenja omoguava dobro trite i bolji plasman. -Izbor mesta-lokacija Pri izboru mesta za podizanje zatienih prostora jako je vano voditi rauna o udaljenosti od fabrika, magistrala, o konfiguraciji terena, nagibu, poloaju, visini podzemnih voda, zatiti od vetra i pristupanosti vode. U neposrednoj blizini svakako trebaju biti izgradjeni objekti koji omoguavaju kvalitetnu i sigurnu snadbevenost elektrinom energijom, plinom, vodom, i dobrom putnom mreom.

-Udaljenost od zaga ivaa

tetni gasovi i praina iz industrijskih fabrika imaju tetno delovanje na biljke te smanjuju osvetljenje u plasteniku i stakleniku. Zbog toga zatieni prostori moraju biti udaljeni 1-5 km od fabrika kao i 100-500 m od glavnih magistralnih puteva. tetan uticaj smanjuje se podizanjem visokih ograda od prirodnih ili vetakih materijala kao i intenzivnim provetravanjem objekata.

-Konfiguracija terena, nagib i poloaj

Zatieni prostori se podiu na ravnim terenima bez izrazitih depresija koje izazivaju visoku vlanost i prave senku. Poeljni su blago nagnuti tereni, s nagibom do 0.4%, junog i jugoistonog poloaja zbog oticanja povrinske vode i osunanosti. U sluaju terena s veim nagibom potrebno je ravnanje, a kod nagiba veih od 3% prave se terase na kojima se podiu plastenici. Najpovoljniji poloaj plastenika ili staklenika je smer sever-jug.

-Podzemne vode
Lokacije s visokim podzemnim vodama kao i lokacije uz rene tokove nisu poeljne zbog visokog intenziteta vlage, uestalih jutarnjih magli, hla enja zemljia koje uzrokuje oteenja korenovog sistema. Blizina podzemne vode trebala bi biti na dubini od 150 cm. Ukoliko je visina podzemne vode via a teren vlaan obavezno je postavljanje drenae. dipl.ing.Nada Lazovi okovi 2

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs
-Zatita

od vetra

Jaki vetrovi svojim udarima mogu imati tetne posledice po zatiene prostore tako da se oni podiu na zaklonjenim terenima ili se oko njih podiu zakloni koji trebaju biti 50% propusni kako bi vetar kroz njih mogao strujati, a ne nepropusni, jer u tom sluaju vetar prelazi preko njih i sa druge strane stvara podruje turbulencije. Sa severne strane potrebni su jai i vii zakloni zbog jaih udara vetrova, a sa june nii. Zakloni od vetra mogu biti objekti, drvoredi i ume, ali oni ne smeju bacati senku na plastenik ili staklenik. Mora se voditi rauna o visini i udaljenosti zaklona od plastenika ili staklenika. Zatita od udara vetra pomae i pri smanjenju trokova grejanja jer jai vetrovi sniavaju temperaturu u plastenicima i do 10C. -Blizina i kvalitet vode Pri podizanju staklenika i plastenika vrlo je bitno voditi rauna i o pristupanosti kvalitetne vode. Za podmirivanje optimalnih zahteva biljaka za vodom potrebno je osigurati dovoljnu koliinu kvalitetne vode. Za tu namenu najkvalitetnija je kinica koja se putem cevi skuplja u rezervoare, kao i voda iz prirodnih tokova. Najloija voda za upotrebu je bunarska voda. Kvalitet vode se esto previdi ili zaboravi dok se ne pojavi problem. Pre nego to se krene u proizvodnju treba napraviti analizu vode. Idealna voda trebalo bi imati nizak sadraj rastvorenih soli. Osim na fizika svojstva vode, tako e treba voditi rauna i na bioloki kvalitet vode, odnosno ona treba biti iz istog izvora i bez biljnih patogena i bakterija, tako da bi bilo poeljno odneti vodu na proveru u higijenski zavod. Isto tako posebno su vana i hemiska svojstva vode za navodnjavanje. Kiselost (pH) bi trebala biti u granicama od 6.0 - 7.0, sadraj karbonata i bikarbonata treba biti nizak jer e visok nivo rezultirati nedostacima hraniva u interakciji s pH (npr. gvodje, bor,bakar). pH vode moe se regulisati : da se smanji pH sa 7.5 na 5.5 - 6.0, - dodaje se fosforna kiselina u koliini: 400 - 600 ml/m3 H3PO4, i - dodaje se sumporna kiselina u koliini: 430 540 ml/m3 H2SO4

(vetaka akumulacija vode) dipl.ing.Nada Lazovi okovi 3

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

PLASTENIK
Plastenik je najzastupljeniji oblik zatienog prostora, koji je svojim oblikom, veliinom i opremom u potpunosti prilago en gajenju povrtarskih kultura. U njemu je mogue stvoriti vrlo kvalitetno povre, kontrolisati klimatske, hranljive i ostale uslove potrebne za rast i razvoj biljaka. Plastenici omoguuju razvoj i berbu kvalitetnog povra tokom cele godine, osiguravaju nekoliko puta vei prinos u odnosu na proizvodnju na otvorenom i predstavljaju najintenzivniji oblik proizvodnje.

(lakoprenosivi tunelski plastenik) Za potrebe malih proizvo aa postoji proizvodnja jednostavnog, lakoprenosivog tunelskog plastenika, irine 5 m i visine 3 m. Bez obzira na jednostavno podizanje i vrlo laganu cevnu konstrukciju i ovaj je tip plastenika opremljen sa dve bone ventilacije kako bi se osigurali to bolji klimatski uslovi u njegovoj unutranjosti.

(izgled tunelskog plastenika) dipl.ing.Nada Lazovi okovi 4

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

Jednobrodni tunelski plastenik , irine 9.60 m s ravnim bonim stranicama i slobodnom radnom visinom veom od 5.00 m. Plastenik je u osnovnoj varijanti opremljen sa jednostrukom folijom, dvostranim bonim otvorima za ventilaciju tako e dvokrilnim kliznim vratima smetenim na prednjoj eonoj strani. Bone strane za provetravanje su u osnovnoj konstrukcij i otvaraju od dna prema vrhu, a za njihov pogon se koriste jednostavni runi reduktori. S obzirom na iroko polje primene, plastenik se u sluaju potrebe dodatno oprema s dvostrukom folijom, mogua je ugradnja dodatnih vrata te jednokrilnih eonih otvora za prirodno provetravanje unutranjosti plastenika i mogunost ugradnje krovne ventilacije.

-Tehnike karakteristike plastenika

-Konstrukcija Osnovu plastenika predstavlja stabilna nosiva konstrukcija koja se u najveem broju sluajeva izra uje iz elinih, trajno zatienih tankih cevi. Veliina i raspon glavnih lunih nosaa uslovljavaju veliinu i raspored temeljnih rupa. Te su rupe kod plastenika veih raspona u pravilu krunog oblika. irine 450-500 mm i dubine 700-800 mm. U svaku tako izlivenu betonsku rupu ugra uje se odgovarajui temeljni stub, na koji se kasnije nadogra uje nosiva elina konstrukcija. Pravilno dimenzionirani betonski temelji moraju odgovarati veliini i masi plastenika jer e samo u tom sluaju osigurati vrstinu i postojanost objekta. Zavisno od veliine i namene, plastenik moe biti gra en iz jednog ili vie pojedinanih tunela zvanih la a ili brod. Izme u dva tunela postavljaju se elini pocinkovani oluci koji slue za odvo enje kinice i privrivanje krovnih folija. Pri postavljanju plastenika jako je vano voditi brigu o nagibu krovnih lukova (najmanje 28o) kako bi se spreilo nekontrolisano skupljanje snega na krovnoj foliji. Osim toga oblik plastenika treba biti prilago en terenu u kojem se podie. Naime, plastenici za vetrovita podruja imaju spoljane bone stranice izvedene s blagim kosinama kako bi se, to je mogue vie, smanjio otpor udara vetra.

(konstrukcija plastenika) dipl.ing.Nada Lazovi okovi 5

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

-Podizanje plastenika Kada se izabere mesto gde e se graditi plastenik potrebno je nivelisati teren i snimiti pad. Na taj nain se spreava zadravanje atmosverske i tehnoloke vode u nivou objekata, ali zato se mogu lake prikupljati. Posebnu panju treba posvetiti temeljima i spajanju elemenata. Izgradnja plastenika treba da se izvodi kada je suvo vreme bez previe gaenja zemljita. Rupe za nosee stubove bue se mehaniki ili se kopaju runo. Boni nosai objekta se fiksiraju u temeljima ili se spajaju na nosae koji su posebno postavljeni u zemlju. Na bone nosae ugradjuju se krovni lukovi koji se spajaju sa unutranjim veznim elementima koji ine reetku krovne konstrukcije.

(unoenje zemlje u plastenik) Vrlo esto je potrebno uneti novu koliinu zemlje te istom ispuniti unutranjost plastenika .Na taj nain se smanjuju mikro depresije i omoguava se postizanje ravne povrine. Ako je podruje sa visokom podzemnom vodom tada treba pored plastenika sa jedne i druge strane iskopati kanal dubine 50 cm koji e viak vode odvoditi u sabirnu akumulaciju.
-Izbor folije za plastenik

Troslojna UV - stabilizirana folija, preporuuje se za bone unutranje strane plastenika. uta strana mora biti postavljena tako da nalije bude s unutranje strane plastenika. .uta boja doprinosi integrisanoj zatiti od tetoina, ali u isto vreme potrebno je postaviti lovne ploe/klopke na koje bi se lepili insekti.

dipl.ing.Nada Lazovi okovi

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

Troslojna UVA (ultra ljubiasta - difuzna) folija, koja se preporuuje za zatitu plodova od kie, vetra i drugih nepovoljnih atmosferskih uticaja.

Troslojna (IR- infracrvena) viegodinja (do pet godina), protiv kapanja. Difuzan sloj IR efekt sprjeava odlazak toplote u atmosferu tokom noi, prua zatitu od zale avanja i osigurava raniju berbu plodova, kao i vei i kvalitetniji plod.

Tunel
Karakteristike ovog tipa plastenika je relativno niska cena u odnosu na neke druge, omoguuje jednostavan pristup traktoru i drugim mainama, poveava prinos i poboljava kvalitet zasada, jednostavno se montira i demontira. Jednostavni plastenici bez grejanja To je najjednostavniji i najjeftiniji tip plastenika sa bonom ventilacijom i jednostrukom polietilenskom folijom. Jednostavno se montira i demontira. Konstrukcija eone strane moe biti drvena ili metalna. Ovaj tip ima jednostruka ili dvostruka vrata na otvaranje ili se otvaraju i zatvaraju pomou zatvaraa (zip-zap).

(jednostavni plastenoci ) dipl.ing.Nada Lazovi okovi 7

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

-Materijali za pokrivanje Folija, kao materijal za pokrivanje plastenika ima nekoliko prednosti nad staklom. Prvenstveno to je mnogo nia cena folije ali i konstrukcije, laka primena, otpornost na pucanje te lako instaliranje. Me utim, folije imaju i odre ene nedostatke kao to su vek trajanja, smanjenje transparentnosti, kondenzacija vodene pare. Dugotrajnost materijala za pokrivanje u mnogome zavisi i od kvaliteta nosive konstrukcije. Naime do razgradnje i oteenja folije najee dolazi na dodirnim povrinama folije i konstrukcije. Zbog toga se ti delovi konstrukcije premazuju belim akrilnim bojama ili oblau PVC samolepljivim oblogama. Duina trajanja najjeftinijih polietilenskih folija je 2 - 3 godine, a kvalitetnija folija, debljine 180 i 200 mikrona, moe da traje i do 4 - 5 godina. Danas postoje i folije sa transparentnou veom od stakla ija je duina trajanja 15 godina, ali je i cena nekoliko puta skuplja. Znatnu utedu osigurava ugradnja tzv. dvostrukih folija sa vazdunim slojem koji omoguava smanjenje toplotnih gubitaka i do 35% u odnosu na jednostruke folije te doprinose stabilnosti objekta. Pritisak izme u folija vrlo je vaan kako zbog toplotnog efekta tako i trajnosti folije. Tokom zimskih meseci i vetrovitih dana pritisak je neto vei i kree se do 0.6 bara. U stabilnim letnjim mesecima znatno je manji i ne prelazi 0.4 bara. Materijal za pokrivanje mora imati visoku transparentnost, proputati najmanje 80% vidljivog dela spektra, 20% ultraljubiastog i najvie 10% infracrvenog dela spektra. On mora biti hidrofilan, otporan na kiseline, baze, ulja, niske temperature, mikroorganizme, mora biti UV stabilan, ne sme goreti, proputati vodu te menjati dimenzije pri promeni temperature. Nain privrivanja folije za nosivu elinu konstrukciju zavisi od veliine i tipa plastenika, a najee se vri pomou odgovarajuih aluminijumskih profila sa PVC ili ianim ulocima. Danas na tritu postoje razliiti tipovi folija za pokrivanje plastenika. Najee se koriste: Polietilenskna folija (PE) - je mutne, mleno bele boje, nepropusna za vodu, delimino propusna za CO2 i O2, proputa 80-90% vidljivog dela spektra, 70-75% ultraljubiastog te 80-85% infracrvenog koji smanjuje toplotu i to posebno nou. Pri duem korienju delimino gubi elastinost i prozranost, hidrofobna je, vek trajanja joj zavisi od debljine (0.04-0.20 mm) i iznosi od 9 meseci do 5 godina, jeftina je; Polivinilhloridna folija (PVC) - dobro proputa svetlost, proputa do 90% vidljivog dela spektra i 80% ultraljubiastog dela, dok infracrveni deo ne proputa, akumulira prainu i prljavtinu koja se u zimskom razdoblju mora prati radi boljeg prodiranja svetlosti, vek trajanja 2-3 godine; Etilenvinilacetatna folija (EVA) - je najkvalitetnija i najotpornija folija, dobrih osobina za svetlost i toplotu, hidrofilna, fotoselektivna, dugotrajnija, visoke elastinosti koja smanjuje jainu udara vetra; Akrilik je otporan na vremenske prilike, pucanje, transparentan, ne uti, lako je zapaljiv, lako rastegljiv ali veoma skup; Polikarbonat ima dobru otpornost na udare, skup je, lako se rastee i skuplja. Gubi transparetnost nakon jedne godine.

dipl.ing.Nada Lazovi okovi

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

Prednosti folija su: zatita od zamrzavanja, vie temperature u plasteniku preko noi, manja energija potrebna za zagrevanje, vii prinosi (20 30%), ranija berba. -Elementi plastenika Pored nosive eline konstrukcije i kvalitetnih pokrivnih folija, vrlo je vano pravilno odabrati i dimenzionisati ulazna vrata i otvore za provetravanje. Vrata slue za prolaz ljudi i opreme ali, u sluaju potrebe, i za prirodno provetravanje unutranjosti plastenika. Kod veine plastenika postavljaju se na eonim stranicama a njihov oblik i veliina zavise od oblika, veliine i namene plastenika. Po pravilu se izvode kao klizna i to dvokrilna. Trebaju biti laka za rukovanje i da dobro zatvaraju tj. dihtuju. Za prirodno provetravanje koriste se odgovarajui otvori smeteni na bonim stranicama i krovu plastenika. Bona se ventilacija izvodi kao dvostrana, otvara se namotavanjem folije na pomonu cevnu konstrukciju a isporuuje se i ugra uje u dve osnovne izrade: sa otvaranjem od dna prema vrhu ili od vrha prema dnu. Za otvaranje se koriste, jednostavni runi samokoni reduktori ili posebni reduktori na elektrini pogon.

(boni otvor za provetravanje)

(elektromotorni reduktor)

Da bi se spreilo nekontrolisano ulaenje insekata u unutranjost plastenika poeljno je da se otvori za provetravanje u potpunosti prekriju insekt mreama. Pri tome treba voditi rauna da se izborom gustoe ove mree ne narui sastav prirodnog provetravanja. - Oprema za plastenike Oprema plastenika zavisi od vrste kulture i naina gajenja. U osnovnu opremu plastenika ubrajamo: konstrukciju za vezivanje biljaka, potporne mree, podne folije, radne stolove, plastine kontejnere, mikroprocesore, oprema za grejanje, oprema za navodnjavanje, dodatno osvetljenje, oprema za prihranjivanje, energetske zavese, insekt mree...

dipl.ing.Nada Lazovi okovi

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

Mikroklimatski uslovi u plasteniku -Temperatura

Jedan od najvanijih mikroklimatskih uslova je temperatura. Ona direktno utie na porast, ranostasnost, prinos i kvalitet povra. Porast i sniavanje temperature izvan granica optimalnih vrednosti dovodi do usporenog rasta biljke, a dalji nastavak nepovoljnih temperatura i do prekida rasta i dovodi do uvenua. Nagle promene temperature takodje i velike razlike izme u dnevnih i nonih temperatura isto tako nisu povoljne za uspean rast biljke. Dobar odnos dnevnih i nonih temperatura omoguava povoljni bilans fotosinteze i desimilacije. Da bi se izbegle takve oscilacije temperatura i kako bi se biljkama u svakom trenutku mogli obezbediti optimalni uslovi, neophodno je u plastenike postaviti sistem za zagrevanje. Oprema za zagrevanje plastenika danas predstavlja obavezni deo, bez obzira na veliinu plastenika i tehnologiju gajenja koja e pri tome biti primenjena. Najjednostavniji sistem, koji jo uvek imaju vrlo iroku primenu u plastenikoj proizvodnji, su lako prenosivi ure aji za proizvodnju toplog vazduha.

(Lako prenosivi ure aji za proizvodnju toplog vazduha) Najkvalitetnije je podno grejanje u samom plasteniku: polae se na posebno pripremljene oslonce uz puno potovanje unapred odre enih razmaka ovih cevi. Naime, ove su cevi ujedno i glavne vodilice za prolaz elektromotornih transportnih kolica koja se vrlo esto koriste kod ove vrste proizvodnje, u poetku pri vo enju stabljike a kasnije pri berbi plodova.

(podno grejanje) dipl.ing.Nada Lazovi okovi 10

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

- Svetlost Intenzitet i koliina svetlosti u plasteniku zavise o trajanju sunanog dana, geografskom poloaju, poloaju plastenika, dobu godine, dobu dana, vrsti folije, debljini konstrukcije itd. Biljke delimo na biljke dugog i biljke kratkog dana te odre ujemo mogunost uzgajanja pojedinih kultura na pojedinim geografskim poloajima. Prirodni izvor svetlosti je Sunce. Za optimalnu osvetljenost plastenika potrebna koliina sunevih zraka mora padati pod uglom od 90o. Suneve zrake koje padaju pod drugim uglom reflektuju se izvan plastenika. Za biljke je najznaajniji vidljivi deo spektra, tzv. fotosintetska aktivna radijacija (FAR) pri kojoj se normalno odvija fotosinteza. U nedostatku prirodnog izvora svetlosti koriste se asimilacijske lampe. - Voda Izbor opreme za navodnjavanje u uskoj je vezi s izborom kulture i tehnologije gajenja. Pri klasinoj proizvodnji u zemlji vrlo se esto koriste jednostavni cevni razvodi sa posebno perforiranim cevima. Razmak tih cevi prilago ava se tokom ugradnje rasporedu biljaka u plasteniku (kap po kap). Dogradnjom posebnih dozatora, ovaj se cevni razvod moe vrlo uspeno koristiti i za prihranu biljaka.

(sistem za navodnjavanje kap po kap) Dodatno opremljeni ure aji sa visokim stepenom upravljivosti omoguuju potpuno vremensko i prostorno programiranje rada bez obzira da li se ure aj koristi za navodnjavanje, prihranu ili zatitu. Tako e postoji vie vrsta i naina navodnjavanja, a jedan od estih je i fleksibilni sistem za navodnjavanje, tj. mogunost da se cevi podiu u gornju radnu visinu i tada rotacioni rasprskivai imaju ulogu navodnjavanja npr. salate kienjem, a kod gajenja paprike sistem se sputa u zonu biljke i navodnjavanje se odvija ispod lista. Nedostatci ovog sistema su sledei: neravni teren omoguava stvaranje mikrodepresija koje se brzo pune s vodom i stvaraju zabarenje u zoni korena, na taj nain se poveava vlanost u zoni biljke, a s tim i pojava bolesti.

dipl.ing.Nada Lazovi okovi

11

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

(cevi se sputaju u zonu biljke kod paprike) - Vlanost vazduha

(cevi se podiu navodnjavanje salate)

Veliku ulogu u rastu i razvoju biljaka ima i relativna vlanost vazduha koja utie na intenzitet transpiracije, fotosinteze, oplodnje, takodje i pojavu bolesti. Ona zavisi od apsolutne vlanosti vazduha i temperature. Najvea je u rano jutro a najmanja oko 14 h. Biljke koje imaju potrebu za visokom relativnom vlanou vazduha potrebno je dodatno oroavanje. Onim biljkama koje ne podnose visoku relativnu vlanost vazduha nakon svakog zalivanja potrebno je osigurati kvalitetno provetravanje.

- Kvalitet vazduha U sastavu vazduha CO2 zauzima 0.03%. Sadraj CO2 kontrolie se provetravanjem, a poveava ubacivanjem CO2 posebnim ure ajima za ubrenjem organskim ubrivom. Dobar sastav vazduha u plasteniku postie se redovnim provetravanjem

dipl.ing.Nada Lazovi okovi

12

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

PROIZVODNJA POVRA U PLASTENICIMA

Postoji nekoliko razliitih naina gajenja povra u plastenicima koji pruaju biljci razliite uslove rasta i razvoja. - Gajenje povra na zemljitu Pre podizanja plastenika, potrebno je obaviti detaljnu agrohemisku analizu zemljita i postaviti drenau. Drenaa je neophodna za plastenike, postavljanjem plastinih cevi ispod povrine zemljita na dubini od 70 - 120 cm i razmaku 300 600 cm. Razmak i dubina zavise o svojstvima zemljita. Povre gajeno u plasteniku usvaja 2 - 3 puta vie hraniva u odnosu na povre gajano na otvorenom. Razlika je u tome to je zemljite u plasteniku obogaeno organskim materijama, dodanim supstratima i hranivima te ima dobar vodnovazduni reim i odgovarajui pH. Gajenje povra u plasteniku moe se vriti na vie naina. To moe biti na celoj povrini, u gredicama i na stolovima.

- Gajenje povra u supstratu Supstrati su visokovredne meavine crnog treseta, belog treseta i strugotine kokosa obogaene hranivima i dodacima poput perlita, ilovastih granula, kamene vune i kompostirane kore drveta, koji poboljavaju ve i tako odlina svojstva treseta. Supstrate karakterie dobar vodnovazduni bilans, optimalan pH, sterilnost, veliina pora, razliita struktura itd. Zavisno od vrsti i stadijuma razvoja biljke odabiramo odgovarajui supstrat. Danas postoje i specijalizovani supstrati prilago eni potrebama tano odre enih vrsta biljaka. Pored klasinih supstrata i razliitih vrsta treseta proizvodnja povra odvija se i u supstratu od kokosovog vlakna.

dipl.ing.Nada Lazovi okovi

13

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

- Gajenje povra bez zemljita Gajenje biljaka bez zemljita omoguava veu, kvalitetniju i kontrolisanu proizvodnju, smanjenu upotrebu pesticida, zatitu okoline i proizvodnju zdravog povra. Danas razlikujemo hidropon, aeropon i tehniku hranjivog filma. Hidropon je tehnika gajenja biljaka u vodi u kojoj su dodata sva potrebna hraniva. Aeropon je nain gajenja biljaka u kojem je koren biljke stalno ili samo privremeno uronjen u sistem cevi u kojem se nalazi aerosol (zasiena magla bogata hranivima); Kod tehnike hranjivog filma koren je privren za plastini kanal na ijem je dnu porozni materijal koji omoguuje slobodan razvoj korena, kroz sistem.

(hidroponsko gajenje salate ) Dugogodinje tradicionalno uzgajanje malog broja razliitih vrsta povra u plastenicima (monokultura) dovelo je do osiromaenog zemljita, loe strukture tla, stvaranja nepropusnog sloja, visokog sadraja hraniva i soli, pojave tetoina i bolesti koje je uslovilo smanjenje prinosa. Nekada se u takvim situacijama predlagala promena sloja zemlje, debljine 30-40 cm, ili premetanje objekta koje je vrlo skupo. Iskustva razvijenih zemalja govore da je najprihvatljivije reenje uvo enje hidroponskog naina uzgoja povra. Re hidropon dolazi od grkih rei hydor to znai voda i ponos to znai rad, a predstavlja gajenje biljaka bez zemljita na inertnim supstratima ili bez njih u hranjivoj tenosti. Prednosti i nedostaci hidroponskog uzgoja: - nema plodoreda; - uzgoj jedne kulture; - smanjena pojava patogena; - smanjeno zaga enje sredine; - uvanje podzemnih voda (zatvoreni hidroponski sistemi); - visok nivo automatizacije; - smanjen fiziki rad; - uzgoj na povrinama na kojima nije bilo uslova za gajenje, - visok intenzitet proizvodnje; - manje rada pri obradi, kultiviranju, dezinfekciji; - manja upotreba sredstava za zatitu bilja; - manja potronja vode i hraniva; - bolja kontrola biljaka vodom; dipl.ing.Nada Lazovi okovi 14

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

- bolja kontrola biljnim hranivima; - do 10 puta vei prinosi; - ranozrelost povra; - smanjena pojava stresa kod biljke zbog bolje aktivnosti korena Uz mnoge prednosti hidroponski uzgoj ima i nedostatke. Jedan od njih je visoko poetno ulaganje. Hidroponsko gajenje bez supstrata U hidroponsko gajenje bez supstrata ubrajamo tehniku hranljivog filma, koja se najbolje pokazala u proizvodnji lekovitog bilja i salate.Retko se koristi u proizvodnji paprike i paradajza. Hidroponsko gajenje sa inertnim supstratom Proizvodnja povra u hidroponskom gajenju je gajenje na supstratima. U ovom nainu proizvodnje supstrat predstavlja medij ija je uloga uvrivanje korenovog sistema, odravanje vode u obliku pristupanom biljkama, oticanje vika hraniva kao i osiguravanje izmene vazduha. Supstrat ne sme menjati svoje hemijske osobine u dodiru s vodom i hranivima. Mora biti sterilan, inertan i imati odgovarajui kapacitet za vodu, vazduh i hranjivu otopinu te povoljan odnos makro i mikro kapilara. Pri odabiru supstrata moemo birati izme u supstrata neorganskog, organskog i sintetikog porekla. U supstrate organskog porekla ubrajamo: treset, vlakna kokosovog oraha, pirinane ljuske, piljevinu, koru drveta, borove iglice i dr. Oni imaju odlinu sposobnost dranja vode. U neorganske supstrate ubrajamo: kamenu vunu, vermikulit, perlit, kvarcni pesak, ekspandiranu glinu, stiropor i dr. Neorganski supstrati imaju malu sposobnost izmene katjona, to ograniava njihovu sposobnost osloba anja vezanih hraniva. U sintetike supstrate ubrajamo: ekspandirane poliuretane, ekspandirane polistirene i ureu formaldehid. Sintetiki supstrati se javljaju kao nusproizvod industrije namjetaja. Imaju visoku poroznost i neto manji kapacitet dranja vode od kamene vune. Ukoliko se dezinfikuju vodenom parom mogue ih je koristiti dui vremenski period. Izbor supstrata kao medija za gajenje zavisi od klimatskih uslova, tipu opreme u plasteniku te zahtevima biljaka koje je potrebno zadovoljiti. Najraireniji i najee koriten supstrat u hidroponskom uzgoju povra je kamena vuna. Kamena vuna je inertni materijal sastavljen od vlakana bazaltnih stena koje se tope na temperaturi od 1-600C i pretvaraju u lavu koja se potom centrifugalno razbacuje u tanke niti koje se hlade i presuju u razne dimenzije. Ona se u poetku koristila kao izolacioni materijal u gra evinarstvu. Prednosti kamene vune su smanjen rizik od tetoina i bolesti, nema korova, ekonomino koritenje hraniva, smanjen rast korena, laka kontrola uzgoja i mogunost reciklae nakon upotrebe. Nedostaci su visoka poetna ulaganja, struni kadar.

dipl.ing.Nada Lazovi okovi

15

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

(proizvodnja rasada u kamenoj vuni ) Kokosov supstrat je inertni prirodni materijal kojeg ine kokosova vlakna. Kokosovo vlakno ima sitne mikroskopske stanice sline gra i sun era, pa stoga ima posebno dobro svojstvo zadravanja hranljive rastvore te ujedno zadrava i poroznost. Kokosov supstrat omoguuje lagani rast i dobro irenje korenovog sistema. Tako e sadri 70% lignina i korisne mikrobe. pH vrednost iznosi od 5.2 do 6.8. Kako proizvod ima dobru poroznost, njegova drenaa je bolja nego kod treseta, relativno se manje skuplja i otporan je na zbijanje.

(gajenje paradajza na kokosovom supstratu) Runim zalivanjem i prihranom ne moemo osigurati kvalitetno gajenje i veliki prinos. Zato je neophodno plastenik opremiti automatskim sistemom za navodnjavanje i prihranu sa vrlo preciznim dozatorima, tajmerom i tenziometrom koji e tano odrediti potrebnu koliinu i trenutak dodavanja hranjivih supstrata. Jedinica za navodnjavanje i prihranu pri hidroponskom uzgoju biljaka vrlo je sloena oprema. Broj navodnjavanja tokom dana zavisi o vremenu, koliini svetlosti, razvijenosti rasada i podlozi. Kod gajenja na kamenoj vuni tokom dana moe biti i preko 30 navodnjavanja. Sistem za navodnjavanje i prihranu moe biti otvoren i zatvoren. Kod otvorenih sistema drenana voda se ne reciklira u istom sistemu nego se uz pomo cevi skuplja na jednom mestu i koristi za druge namene. U zatvorenom sistemu drenana voda se reciklira, sterilie i ponovno koristi. Kvalitet vode, koja se koristi za navodnjavanje, moe imati velikog uticaja na prinos. Pre pokretanja sistema potrebno je izvriti detaljnu analizu vode.

dipl.ing.Nada Lazovi okovi

16

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

(povrinski sistem sa kapaljkama) Postavljanje kamene vune Pre postavljanja kamene vune neophodno je pripremiti plastenik. Ukoliko ima biljnih ostataka potrebno ih je ukloniti i unititi. Zatim sledi nivelisanje zemljita i postavljanje drenanih kanala te dezinfekcija.

(drenaa)

(podna folija)

Drenani kanali postavljaju se izme u buduih redova kamene vune i spajaju sa centralnom drenanom cevi koja ide van plastenika. Cela povrina pokriva se belom folijom. Sledi unoenje kocki kamene vune s biljkama koje se postavljaju na blokove kamene vune. Treset Treset je organski materijal koji se u prirodi javlja nagomilavanjem biljnih ostataka, nepotpuno razloenih u uslovima prekomernog vlaenja i nedovoljnog provetravanja. Sadraj biljnih hraniva u tresetu je vrlo nizak, pa ga zato prvenstveno treba koristiti kao materijal koji poboljava fizike osobine zemljita, posebno za poboljanje njegove strukture, te vodnog i vazdunog reima. Na tritu ga ima kao beli i crni treset, a po kiselosti (pH vrednosti) moe biti kiseo, blago kiseo i neutralan te kao takav odgovara razliitim biljkama.

dipl.ing.Nada Lazovi okovi

17

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

(pravljenje tresetnih kocki)

Slike plastenika ZELENA BATA - Smederevo

dipl.ing.Nada Lazovi okovi

18

POLJOPRIVREDNA STRUNA I SAVETODAVNA SLUBA VRANJE

Marika bb, 17500 Vranje, tel/fax: 017/422-197, 423-107; e-mail : zzpvr@ptt.rs

Koriena literatura : Nada Para ikovi i eljko Kraljiak, Zatieni prostori plastenici i staklenici. Bjeli, Povrtarstvo nova dostignua u naoj i svetskoj proizvodnji povra, 2005. Lazi, Povrtarstvo, Novi Sad, 1993. Regional Socio-Economic Development Programme Agro-Informativni centar Surdulica, Vodi za proizvodnju paprike, jul 2006. Prof.dr. arko M. Ilin, Povrtarstvo, www.cvcsp.co.rs www.harbest.com

dipl.ing.Nada Lazovi okovi

19