Metoda spreavanja

Metodu spreavanja ne treba shvatiti kao represiju ili kao oblik spoljanjeg pritiska na linost u razvoju, ve kao pedagoki opravdanu intervenciju u cilju spreavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponaanja. Metodom spreavanja onemoguujemo pojavljivanje, ispoljavanje i ustaljivanje odreenih znanja, ubeenja, stavova i ponaanja koja su suprotna cilju vaspitanja i naporima vaspitaa. Ova metoda ima preventivnu i korektivnu funkciju tj eli da predupredi i promeni ponaanje uenika. Nastavnikova dunost je da struno i sistematski prati razvoj uenika, da reaguje blagovremeno i u skladu sa okolnostima, prvo sredstvima preventive, pa tek na kraju, u krajnjoj nudi, sredstvima prisiljavanja i kanjavanja. Cilje primene sredstava prisiljavanja i kanjavanja nije osveta nastavnika prema ueniku ve spreavanje negativnih formi ponaanja koje su opasnost za samog uenika i onih koji se nalaze u njegovoj blizini. Ono to je neprihvatljivo i negativno, ueniku treba prvo objasniti, pa potom insistirati na primeni eventualne kazne. Uporedo, treba otkriti prave uzroke takvog ponaanja uenika jer e jedino tako vaspitne mere imati pozitivno dejstvo. Sredstva metode spreavanja su drutveno i istorijski uslovljena i promenljiva: 1. Znaci neodobravanja i neslaganja sa tokom i nainom rada i ponaanja uenika, koji se mogu saoptiti mimikom, pokretima ili uzgrednim napomenama, najea su i najblaa sredstva preusmeravanja nepovoljnog toka aktivnosti. 2. Primedbe, prigovori, zamerke, pokude i opomene, direktno ili indirektno izreene i upuene, esto mogu biti dovoljne, ako se radi o blaim prekrajima i poetnim oblicima negativnog ponaanja. 3. Supstitucijom tj skretanjem ili zamenom motiva, navodimo uenika da izvri zamenu aktivnosti nekom drugom, koja je korisnija. 4. Kritika je jedno od najmonijih sredstava spreavanja i zasniva se na potrebi oveka da bude prihvaen od svoje okoline i da u njoj doivljava svoju linu afirmaciju. Individualna kritika je direktna, lina i sa jasnim i konkretizovanim obrazloenjem. Ona moe biti i javna, pred kolektivom ili roditeljima, ime dobija u snazi i efikasnosti. 5. Pretnja, zahtev, osuda, zapovest, zabrana i nareenje su po tonu i nainu formulisanja, otrija i imperativnija sredstva spreavanja. Izriu se retko, jasno i direktno, sa insistiranjem na promeni ponaanja. 6. Ocene su i sredstvo podsticanja ali i sredstvo opomene. One takodje mogu biti i sredstvo upozorenja i obavetenja o uenikovom napredovanju. Ocene vladanja u praksi imaju upozoravajuu funkciju 7. Kazne predstavljaju spoljanje sredstvo primoravanja uenika i nameru da oseti odreenu neprijatnost zbog neprihvatljivog naina ponaanja. Najee su precizirane kolskim propisima i imaju karakter samo moralne kazne. Mnogi vidovi kanjavanja su danas zabranjeni a neki su jo uvek prisutni u dananjim kolama (telesne kazne, kazne glau, kazne zasnovane na strahu, oduzimanje stvari, kazne koje omalovaavaju i poniavaju uenikovu linost i sl.) Nije dobro da se proces vaspitanja sprovodi u uslovima preeste primene metode i sredstava spreavanja i kanjavanja. U postupku kanjavanja nastvanik treba da se pridrava nekih elementarnih zahteva i normi (da ono bude postupno, pravino, dosledno, blago i prema prekraju; s predvianjem

posledica, pririodno i bez ljutnje i saaljevanja; prilagoeno uzrastu, polu, zdravlju, temperamentu i ostalim individualnim karakteristikama uenika; i da traje samo onoliko dugo, koliko je neophodno). Vano je istai vezu metode spreavanja i kanjavanja i principa humanosti. Osnovna namera vaspitaa jeste dobro vaspitanika, njegovo preusmeravanje ka pozitivnim oblicima ponaanja i razvoja njegove linosti kao humane.