Isak Asimov, ZADU@BINA Prevela Gordana Vu~i}evi} Prvi deo PSIHOISTORI^ARI Hari Seldon - ...ro|en 11.988, umro 12.069.

godine galakti~ke ere. Uobi~ajenije je da se ovi datumi navode prema sada{njoj, Zadu`binskoj eri: od 79. godine pre z.e. do 1. godine z.e. Dete roditelja iz srednje klase, ro|en je na Helikonu u sektoru Arktura (gde je, prema legendi sumnjive verodostojnosti, njegov otac bio uzgajiva~ duvana na planetnoj hidroponi~noj stanici); zarana je pokazao zadivljuju}u sposobnost za matematiku. Bezbrojne su, a poneke i protivre~ne, anegdote o njegovoj sposobnosti. Ka`u da je u drugoj godini `ivota... ...Nesumnjivo je da su njegovi najve}i doprinosi bili na polju psihoistorije. Kada se Seldon suo~io sa tom obla{}u ona jedva da je obuhvatala nekoliko neodre|enih aksioma; za njim je ostala duboka statisti~ka nauka... ...Najbolji dostupni izvor pojedinosti o njegovom `ivotu predstavlja biografija iz pera Gala Dornika, koji je kao mladi} upoznao Seldona, dve godine pre smrti velikog matemati~ara. Pri~a o susretu... ENCYCLOPEDIA GALACTICA <Svi ovde dati novavodi iz Galakti~ke enciklopedije uzeti su uz pristanak izdava~a, iz 116. izdanja koje je 1.020 godine z.e. objavila izdava~ka ku}a Galakti~ka enciklopedija S.O.J. sa Terminusa.>

1. Zvao se Gal Dornik, a bio je obi~no provincijsko mom~e koje nikada ranije nije videlo Trantor. To jest, barem ne u stvarnosti. Video ga je mnogo puta na hiperviziji, a s vremena na vreme i u ogromnim trodimenzionalnim novostima kada bi prikazivale neko carsko krunisanje ili prvu sednicu Galakti~kog saveta. Me|utim, iako je ~itav svoj `ivot proveo na Sinaksu, koji kru`i oko jedne zvezde na ivici Plave struje, nije bio odse~en od civilizacije. U to doba nijedno mesto u Galaksiji nije to bilo. Galaksija je tada obuhvatala skoro dvadeset i pet miliona nastanjenih planeta, a sve do jedne pokoravale su se suverenoj vlasti Carstva, ~ija se prestonica nalazila na Trantoru. Bila je to poslednja polovina veka za koju se to moglo re}i. Za Gala je ovo putovanje predstavljalo nesumnjivi vrhunac njegovog mla|anog `ivota, provedenog u bavljenju naukom. Bivao je on i ranije u svemiru, tako da je ovaj put kao putovanje za njega malo zna~io. Istina, ranije je putovao samo do Sinaksovog jedinog satelita kako bi prikupio podatke neophodne za disertaciju o mehanici kretanja meteora, ali svemirsko putovanje je isto - putovao ~ovek pola miliona milja ili mnoge svetlosne godine. Pomalo se ~eli~io za skok kroz hipersvemir, za tu pojavu koju ~ovek ne mo`e iskusiti kod obi~nog me|uplanetnog putovanja. Skok je bio, a verovatno }e uvek i ostati, jedini prakti~no mogu} na~in me|uzvezdanog putovanja. Putovanje kroz obi~an svemir moglo se obavljati brzinom ne ve}om od brzine obi~ne svetlosti (deli} nau~nog saznanja - jedna od onih nekoliko stvari poznatih jo{ od zaboravljenog svitanja ljudske istorije), a to bi zna~ilo godine putovanja ~ak i izme|u najbli`ih naseljenih sistema. Kroz hipersvemir, to nezamislivo podru~je

koje nije ni prostor ni vreme, ni materija ni energija, ni ne{to ni ni{ta, ~ovek je mogao da uzdu` pro|e ~itavu Galaksiju u vremenskom rasponu izme|u dva uzastopna trena. Gal je i{~ekivao prvi od tih skokova s malom zebnjom u stomaku, no skok se sveo tek na neznatni potres, mali unutra{nji trzaj koji je prestao trenutak pre nego {to je bio siguran da ga je osetio. To je bilo sve. A posle toga postojao je samo brod, veliki i blistavi proizvod dvanaest hiljada godina razvitka Carstva, i on sam, sa tek odbranjenim doktoratom iz matematike i pozivom velikog Harija Seldona da do|e na Trantor i pridru`i se ogromnom i pomalo tajanstvenom Seldonovom projektu. Posle razo~aranja sa skokom, ono {to je Gal i{~ekivao bio je prvi pogled na Trantor. ^esto je odlazio u vidikovac. U najavljeno vreme ~eli~ni poklopci bi se podizali, a on bi se uvek tu nalazio posmatraju}i o{tri sjaj zvezda, u`ivaju}i u neverovatnom sumagli~astom rojenju zvezdanog jata, sli~nog nekom d`inovskom konglomeratu svitaca zate~enom usred pokreta i zauvek sti{anom. Jednom prilikom, na nekih pet svetlosnih godina od broda, pojavio se i hladni, plavobeli dim gasovite nebule, te se mle~no prosuo po oknu ispunjavaju}i odaju ledenom senom, da bi dva sata kasnije, posle jo{ jednog skoka, i{~eznuo. Prvi pogled na Trantorovo sunce bio je pogled na o{tru belu ta~ku, skoro izgubljenu u mno{tvu sli~nih, prepoznatljivu jedino zbog toga {to mu je brodski vodi~ na nju ukazao. Ovde, u sredi{tu sazve`|a, zvezde su bile guste. Me|utim, sa svakim skokom suce bi zasjalo ja~e, zasenjuju}i ostale zvezde i ~ine}i ih bledim i razvodnjenim. Jedan oficir se pojavi i re~e: "Vidikovac se zatvara do kraja putovanja. Pripremite se za spu{tanje." Gal po|e za njim i uhvati ga za rukav bele uniforme, na kome se nalazio amblem Carstva - svemirski brod i sunce. On izusti: "Mogu li da ostanem? @eleo bih da vidim Trantor." Oficir se nasme{i, a Gal malo pocrvene. Shvati da govori sa provincijskim naglaskom. Oficir odgovori: "Do jutra }emo se spustiti na Trantor." "Hteo sam da ka`em - da ga vidim iz svemira." "Oh! Mom~e, `ao mi je. Da je ovo svemirska jahta to bismo lako sredili. Ne `eli{ valjda da te zaslepi i da dobije{ opekotine i o`iljke od zra~enja?" Gal se udalji. Oficir mu doviknu: "Trantor bi i onako bio samo jedna siva mrlja, mali{a. [to ne po|e{ na jedno svemirsko kru`no putovanje kad stigne{ na Trantor. Jeftina su." Gal se obazre: "Hvala lepo." Bilo je detinjasto od njega {to se ose}ao razo~aranim, ali detinjatost je prirodna i kod odraslog ~oveka kao i kod deteta, te je u Galovom grlu stajala knedla. Nikada nije video Trantor ra{iren u svoj njegovoj neverovatnosti, u prirodnoj veli~ini, a nije o~ekivao da }e na to morati jo{ da ~eka. 2. Brod je pristajao uz me{avinu {umova. Uz udaljeno siktanje atmosfere koju proseca i koja klizi uz metal broda. Uz ustaljeno zujanje klima-ure|aja koji se bore sa vrelinom trenja; uz sti{ano brujanje motora koji smanjuju brzinu. A zatim, ljudski glasovi, glasovi ljudi i `ena koji se okupljaju u odajama za iskrcavanje, {kripa ~ekrka koji podi`u prtljag, po{tu i tovar na dugu osu broda sa koje }e se kasnije pomeriti ka platformi za istovar. Gal oseti slabi trzaj koji je ukazivao na to da brod vi{e nema svoje sopstveno kretanje. Te`a broda ustupala je pred te`om planete, a za to su bili potrebni sati. Hiljade putnika strpljivo je sedelo u odajama za iskrcavanje, dok su se ove lagano ljuljale po poljima sila kako bi

prilagodile svoju orijentaciju smeru sile te`e koji se menjao. Kona~no, putnici po~e{e da gami`u niz blago isko{ene rampe do velikih razjapljenih izlaza. Galov prtljag je bio mali. Stajao je kod pulta dok su ga stru~no rasturali i ponovo pakovali. Pregledali su mu vizu i stavili pe~at. On sam nije obra}ao pa`nju. To je Trantor! Vazduh je ovde izgledao malo gu{}i, te`a malo sna`nija nego na njegovoj rodnoj planeti Sinaks, ali privi}i }e se ve} na to. Pitao se da li }e se privi}i i na njegovu neizmernost. Pristani{na zgrada bila je ogromna. Krov gotovo izgubljen u visinama. Gal skoro da zamisli oblake kako se stvaraju oko njenog vrha. Nije mogao videti naspramni zid ve} samo ljude i pultove; pod se protezao sve dok nije u sumaglici nestao. ^ovek za pultom ponovo progovori. Zvu~alo je kao da je ljutit. "Makni se, Dornik." Morao je da ponovo pogleda u vizu kako bi se podsetio imena. Gal re~e: "Gde... gde..." ^ovek za pultom pokaza prstom: "Taksi vozila... desno, pa tre}a levo." Gal se pomeri i opazi plamte}e zavijutke vazduha, visoko oka~ene o ni{ta, koji su kazivali "TAKSI VOZILA VOZE U SVIM PRAVCIMA." Dok se Gal udaljavao, iz bezli~ne gomile izdvoji se jedna prilika i zaustavi se ispred pulta. ^ovek za pultom pogleda i mahnu glavom. Prilika u znak odgovora klimnu i po|e za mladim useljenikom. Stigao je u pravi ~as da ~uje Galovo odredi{te. Gal se na|e prite{njen uz {ipku. Na tablici je pisalo Nadzornik. ^ovek, na koga se ovo odnosilo, ne podi`u}i pogled, upita: "Kuda?" Galova sredstva bila su veoma oskudna, ali to je samo za jednu no}, a posle }e dobiti posao. Poku{ao je da zvu~i neusiljeno: "Do nekog dobrog hotela, molim." Ovo ne ostavi nikakav utisak na nadzornika. "Svi su dobri. Recite do kojeg." U o~ajanju Gal re~e: "Do najbli`eg, molim vas." Nadzornik dodirnu dugme. Na podu se stvori tanka linija svetlosti koja je krivudala me|u drugima koje su iz ~asa u ~as menjale ja~inu u razli~itim bojama i prelivima. Jedna karta bi tutnuta u Galovu ruku. Slabo je svetlucala. Nadzornik re~e: "Jedan i dvanaest." Prebiraju}i po metalnom novcu, Gal nesigurno upita: "Gde treba da idem?" "Sledite svetlost. Karta }e svetlucati dok budete i{li pravim putem." Gal pogleda uvis i po~e da kora~a. Stotine ljudi je milelo po ogromnom prostoru, slede}i svoje pojedina~ne smerove, me{aju}i se i razdvajaju}i se na raskrsnicama kako bi stigli do svojih ciljeva. Njegova putanja se zavr{i. ^ovek u dre~avoj plavo`utoj uniformi, sjajnoj i novoj, od plastike koja se ne prlja, prihvati njegove dve torbe. "Direktna linija za Luksor", re~e. ^ovek koji je sledio Gala ~uo je to. ^uo je i Gala kako ka`e "U redu", a zatim ga je posmatrao dok ulazi u vozilo sa zatupastim prednjim delom. Taksi se podizao uvis. Gal je zurio kroz izvijeno, prozra~no okno, ~ude}i se {to u zatvorenoj kabini ima ose}aj kao da leti kroz vazduh i instiktivno se gr~evito uhvati za naslon voza~evog sedi{ta. Prostranstvo se smanjilo, a ljudi postado{e nasumice razbacani mravi. Prizor se jo{ vi{e smanji, a zatim po~e da klizi unazad. Pred njim se nalazio zid. Zapo~injao je visoko u vazduhu, a protezao se nagore do u nedogled. Bio je izre{etan rupama koje su predstavljale otvore tunela. Galov taksi krenu prema

jednoj od njih, a zatim u nju zaroni. Gal se za trenutak zapita kako je voza~ mogao da je u tom mno{tvu prona|e. Sada je vladala tmina ~iju su sumornost ubla`avali samo treptaji raznobojnih signalnih svetiljki. Vazduh je bio ispunjen {umovima u`urbanosti. Gal se na`e napred zbog smanjene brzine, a taksi isko}i iz tunela i jo{ jednom se spusti na zemlju. "Hotel Luksor", nepotrebno re~e voza~. On pomo`e Galu oko prtljaga, u`urbanog izgleda primi napojnicu od deset kredita, a zatim primi nekog putnika koji je ~ekao da se ponovo podigne uvis. Za sve to vreme, jo{ od trenutka iskrcavanja, nebo se nije pomolilo. 3. TRANTOR - ...Po~etkom trinaestog milenijuma ta tendencija je dosegla svoj vrhunac. Stotinama generacija sredi{te vlade Carstva, locirano, kao {to je i bilo, u sredi{njim oblastima Galaksije, jedan od najgu{}e naseljenih i industrijski najrazvijenijih svetova u sistemu, nije moglo a da ne bude i najgu{}i i nabogatiji ~vor ~ove~anstva koji Rasa ikada be{e videla. Stalno napreduju}i, njegova urbanizacija kona~no je dosegla krajnju granicu. Celokupna kopnena povr{ina Trantora, koja se protezala na sedamdeset pet miliona kvadratnih milja, predstavljaja je jedan jedini grad. Na njegovom vrhuncu, broj stanovnika je prema{io ~etrdeset milijardi. Ovaj ogroman broj stanovnika skoro u celosti se bavio upravnim poslovima Carstva, i smatrao se nedovoljnim da bi izi{ao na kraj sa tim slo`enim zadatkom. (Treba se podsetiti da je nemogu}nost valjanog upravljanja Galakti~kim carstvom, pod nenadahnutim vo|stvom poslednjih careva, i bila zna~ajan ~inilac Pada.) Svakodnevno su flotile od desetina hiljada brodova dovla~ile za potrebe trantorskih trpeza proizvode ~itavih dvadeset svetova, koji su se bavili poljoprivredom... Zavisnost od spoljnih svetova za hranu, a uostalom, i za sve `ivotne potrebe, u~inila je Trantor ranjivim na opsadno osvajanje. U poslednjem milenijumu Carstva monotono brojne pobune stavljale su ovo do znanja jednom caru za drugim, tako da je politika Carstva postala jedva ne{to vi{e od ~uvanja Trantorove osetljive `ile kucavice... ENCYCLOPEDIA GALACTICA Gal nije bio siguran da sunce sija, pa ~ak ni da li je dan ili no}. Stideo se da pita. Izgledalo je kao da ~itava planeta `ivi pod metalom. Obred koji upravo be{e zavr{io nazvali su ru~kom, ali bilo je mnogo planeta gde se `ivelo prema standardnoj ~asovnoj podeli ne osvr}u}i se na, mo`da, nepogodne smene dana i no}i. Broj obrtaja planeta se razlikuje, a Trantorov mu nije bio poznat. U po~etku je `udno sledio putokaze do Sun~ane sobe, ali je utvrdio da je to samo soba u kojoj se sun~aju pod ve{ta~kim zracima. Oklevao je ~asak ili dva, pa se vratio u predvorje Luksora. "Gde mogu da kupim kartu za kru`no putovanje oko planete?" upita on obrativ{i se portiru. "Upravo ovde." "Kada se polazi?" "Za poslednje ste upravo zakasnili. Naredno je sutra. Kupite sada kartu, a mi }emo vam rezervisati mesto." "Oh!" Sutra je suvi{e kasno. Sutra }e biti na Univerzitetu. On upita: "Da ne postoji neka kula osmatra~nica, ili tako ne{to? Mislim, pod vedrim nebom."

"Naravno. Ukoliko `elite, mogu vam prodati ulaznicu. Samo da proverim da ne pada ki{a." Pritisnuo je prekida~ kraj svog lakta i po~eo da ~ita slova koja su brzo promicala preko mle~nog ekrana. Gal je ~itao zajedno s njim. Portir re~e: "Vreme je lepo. Kad malo bolje razmislim - bi}e da je sada sezona suvog vremena." Zatim razgovorljivo dodade: "Ne marim vam ja mnogo za spolja{njost. Poslednji put sam bio na otvorenom pre tri godine. Znate, kad ~ovek to jednom vidi, video je sve; izvolite ulaznicu. Specijalni lift je pozadi. Pi{e na njemu ZA KULU. Samo se poslu`ite." Lift je bio od one nove vrste koja radi na osnovu gravitacionog odbijanja. Gal u|e, a za njim uplovi{e i drugi. Liftboj pritisnu prekida~. Za trenutak, dok su bili u beste`inskom stanju, Gal je imao ose}aj kao da lebdi u prostoru, a zatim po~e malo pomalo da dobija te`inu {to je lift vi{e ubrzavao penju}i se uvis. Zatim zapo~e usporavanje, a njegova stopala se odvoji{e od poda. I protiv svoje volje, on zaje~a. Liftboj povika: "Zavuci stopala ispod {ipke. Zar ne ume{ da ~ita{?" Drugi to ve} behu u~inili. Sme{kali su se dok je on besno i uzaludno poku{avao da sklizne niz zid. Cipelama su se zaka~ili za hromirane {ipke koje su se paralelno protezale na podu u razmacima od po dve stope. Ulaze}i, primetio je te {ipke, ali ih je potom smetnuo s uma. Jedna ruka se ispru`i i povu~e ga na dole. Dok se zadihano zahvaljivao, lift se zaustavi. Isko~io je na otvorenu terasu oblivenu belim sjajem od kojeg ga zabole{e o~i. Tik uz njega na|e se ~ovek ~ija mu je ruka upravo pomogla. ^ovek ljubazno re~e: "Ima dosta slobodnih sedi{ta." Gal zatvori usta - zverao je - pa odgovori: "Zaista, tako izgleda." Automatski se uputi prema njima, a zatim zastade. "Ukoliko nemate ni{ta protiv, zadr`ao bih se malo kod ograde. @elim - `elim da malo razgledam." ^ovek mu dobronamerno klimnu, a Gal se na`e preko ograde koja mu je dosezala do ramena, uroniv{i u celu panoramu. Tle nije mogao da vidi. Be{e se izgubilo u neprestano rastu}im spletovima struktura koje su ljudi izgradili. Nije mogao da vidi ni{ta osim metala prema nebu, dok se samo nebo protezalo u jednoli~nom sivilu; znao je da je takvo iznad cele povr{ine planete. Jedva da se moglo primetiti neko kretanje - na nebu tek nekoliko izletni~kih brodova; znao je, me|utim, da se sav saobra}aj milijardi ljudi odvija ispod metalne kore sveta. Nije se moglo videti nikakvo zelenilo; ni zelenilo, ni zemlja, ni{ta `ivo osim ~oveka. Neodre|eno se priseti da se negde u tom svetu nalazi i Carska palata, usred stotine hiljada kvadratnih milja prirodnog zemlji{ta, zelenog od drve}a, kao duga pro{aranog cve}em. Ostrvce usred ~eli~nog okeana, nevidljivo s mesta na kome se nalazio. Mo`da je bilo udaljeno deset hiljada milja. Nije znao. Mora {to pre na kru`no putovanje! Glasno uzdahnu shvativ{i da je najzad na Trantoru, na planeti koja je sredi{te ~itave Galaksije i jezgro ljudske rase. Nije prime}ivao nijednu od njegovih slabosti. Nije video brodove s hranom kako pristaju. Nije znao za `ilu kucavicu koja delikatno povezuje ~etrdeset milijardi sa Trantora sa ostatkom Galaksije. Jedino je bio svestan najve}eg ljudskog podviga, potpunog i gotovo oholo kona~nog osvajanja sveta. Udalji se pomalo prazna pogleda. Poznanik iz lifta mu pokaza na mesto pored sebe, na koje se Gal spusti. ^ovek se nasme{i: "Zovem se D`eril. Mora biti da ste prvi put na Trantoru?" "Da, gospodine D`erile."

"To sam i mislio. D`eril mi je ime. Trantor osvaja, ukoliko imate pesni~ki temperament. Sami Trantorci se, ipak, ovamo ne penju. Ne vole to. Ide im na nerve." "Na nerve! Uzgred, zovem se Gal. Zbog ~ega ih to nervira? Veli~anstveno je." "Stvar ukusa, Gale. Da ste ro|eni u sobi~ku, rasli u hodniku, da radite u sobi~ku, a godi{nji odmor provodite u pretrpanoj odaji za sun~anje, onda bi vas izlazak u otvoren prostor, gde je iznad vas samo nebo, mogao dovesti do nervnog sloma. Decu, ~im napune pet godina, teraju da jednom godi{nje dolaze ovamo. Ne znam da li to {ta koristi. U stvari, to im nije dovoljno, a prvih nekoliko puta dobiju histeri~ni napad. Trebalo bi da po~nu s tim ~im ih odbiju od sise, i da ih dovode jednom nedeljno." On nastavi: "Naravno, to zapravo i nije va`no. Pa {ta, ako i ne iza|u nikada? Zadovoljni su tamo dole i oni ~ine da Carstvo postoji. [ta mislite na kojoj smo visini?" "Pola milje? " re~e Gal, pitaju}i se ne zvu~i li to naivno. Mora biti da je bilo tako, jer se D`eril nasmeja: "Ne. Samo pet stotina stopa." "Kako? Pa lift je vozio skoro..." "Znam, ali najvi{e vremena je bilo potrebno da dopre do zemljine povr{ine. Na Trantoru su tuneli prokopani na milju ispod povr{ine. Kao ledeni breg. Devet desetina se ne vidi. Zalazi ~ak nekoliko milja i u tle ispod okeana, pored obale. U stvari, tamo dole smo tako daleko da koristimo razliku koja postoji izme|u temperature zemljine povr{ine i temperature na nekoliko milja dubine, da dobijemo svu potrebnu energiju. Jeste li to znali? " "Ne, mislio sam da koristite atomske generatore." "Jesmo nekada, ali ovo je jeftinije." "Pretpostavljam da je tako." "[ta mislite o svemu ovom?" Za trenutak je izgledalo kao da se ~ovekova dobronamernost pretvorila u neku prepredenost. Skoro da je izgledao lukav. Gal se zbuni. "Veli~anstveno", ponovi on. "Da li ste ovde na odmoru? Proputovanju? Ili ste do{li kao izletnik?" "Pa, na ba{ to. U stvari, uvek sam `udeo da posetim Trantor, ali sam ovde prvenstveno zbog posla." "Oh?" Gal oseti potrebu da malo objasni. "U vezi projekta dr Seldona sa Trantorskog univerziteta." "Gavran Seldon?" "A ne. ^ovek o kome govorim zove se Hari Seldon - psihoistori~ar Seldon. Nisam ~uo za Gavrana Seldona." "Na Harija i mislim. Zovu ga Gavran. [atrova~ki. Stalno proroi~e propast." "Stvarno?" Gal se iskreno za~udi. "Sigurno, trebalo bi da to znate." D`eril se vi{e nije osmehivao. "Dolazite da biste za njega radili, zar ne?" "Pa, da. Ja sam matemati~ar. Zbog ~ega prori~e katastrofu? Koju vrstu katastrofe?" "Na koju vrstu biste vi pomislili?" "Bojim se da nemam nikakvu predstavu. "^itao sam radove koje su dr Seldon i njegova grupa objavili. "Odnose se na matemati~ku teoriju." "Da, oni radovi koje objavljuju." Gal po~e da se ljuti. "Zato samo re~e: "Mislim da bih se sada povukao u svoju sobu. Umoran sam. Milo mi je {to sam se s vama upoznao." D`eril ravnodu{no mahnu rukom u znak opro{taja. U sobi, Gal zate~e jednog ~oveka kako ga ~eka.

Bio je isuvi{e iznena|en, tako da za trenutak nije mogao da izusti one neizbe`ne re~i koje su mu na usnama lebdele: "[ta radite ovde?" ^ovek ustade. Bio je star, skoro potpuno }elav, hramao je, ali su mu o~i bile veoma sjajne i plave. On re~e: "Ja sam Hari Seldon", trenutak pre nego {to je smeteni Galov mozak uspeo da pove`e taj lik sa se}anjem na lice toliko puta vi|eno na slikama. 4. PSIHOISTORIJA - ...Gal Dornik, koriste}i matemati~ke pojmove, defini{e psihoistoriju kao matemati~ku granu koja se bavi reagovanjima ljudskih konglomerata na utvr|ene dru{tvene i privredne stimulanse... ..."Kod svih takvih definicija implicitna je pretpostavka da je ljudski konglomerat kojim se bave dovoljno veliki za pravilnu statisti~ku obradu." Potrebna veli~ina tog konglomerata mo`e se odrediti pomo}u Prve Seldonove teoreme, koja ... Dalja nu`na pretpostavka bila bi da sam ljudski konglomerat nije svestan psihoistorijske analize, kako bi njegove reakcije bile zaista neusiljene... Osnova svake pravilne psihoistorije po~iva na razvoju Seldonovih funkcija koje ispoljavaju odluke podudarne odlukama onih dru{tvenih i privrednih sila kao {to... ENCYCLOPEDIA GALACTICA "Dobar dan, gospodine ", re~e Gal. "Ja, ja..." "Niste mislili da }emo se videti pre sutra{njeg dana? Da je sve kao i obi~no ne bismo se ni videli. Stvar je me|utim u tome {to moramo da delamo brzo, ukoliko `elimo da iskoristimo va{e usluge. Postaje sve te`e dobiti nove ljude." "Ne shvatam, gospodine." "Na kuli ste razgovarali s nekim ~ovekom, zar ne?" "Da.Zove se D`eril. O njemu ne znam ni{ta vi{e." "To nije njegovo pravo ime. On je agent Komisije za javnu bezbednost. Pratio vas je jo{ od svemirske luke." "Zbog ~ega? Zbunjen sam." "Da li je ~ovek s kule govorio i meni?" Oklevaju}i, pomalo, Gal odgovori: "Nazvao vas je Gavranom Seldonom." "Da li je rekao zbog ~ega?" "Rekao je da prori~ete propast." "To i ~inim. [ta vam zna~i Trantor?" Kao da svako o~ekuje njegovo mi{ljenje o Trantoru. Gal nije bio kadar da odgovori bilo {ta, do: "Veli~anstven je." "To ste kazali a da niste ni razmislili. A {ta je sa psihoistorijom?" "Nije mi ni palo na pamet da je primenim na problem." "Pre nego {to me budete napustili, mladi}u, nau~i}ete da, kao ne{to {to se samo po sebi razume, primenjujete psihoistoriju na sve probleme - pazite." Seldon iz kese za pojasom izvadi ra~unar. "Primetio je da ljudi imaju obi~aj da ra~unar dr`e pod uzglavljem, kako bi se njime koristili u ~asovima nesanice." Njegova siva, sjajna povr{ina bila je pomalo pohabana od upotrebe. Seldonovi hitri prsti, stara~ki pegavi, igrali su po tvrdoj plastici koja je uokviravala ra~unar. Na sivilu zasja{e crveni simboli.

"Ovo predstavlja sada{nje stanje Carstva", re~e on. Zatim pri~eka. Gal najzad primeti: "To svakako nije potpuni prikaz." "Ne, nije potpun.", re~e Seldon, "i milo mi je {to moje re~i ne uzimate zdravo za gotovo. Me|utim, to je pribli`na vrednost koja }e poslu`iti da se izvede kona~na teorema. Sla`ete li se s tim? " "Da, pod uslovom da kasnije mogu proveriti izvod funkcije." Gal je pazio da ne upadne u mogu}u klopku. "U redu. Ovome }emo dodati poznate verovatno}e ubistva cara, pobune vicekralja, ponovljena razdoblja privredne krize, smanjenje broja planetnih istra`ivanja..." Seldon nastavi da nabraja. Kako je {ta pominjao tako su na njegov dodir o`ivljavali novi simboli, utapaju}i se u novu funkciju koja se pro{irivala i menjala. Gal ga samo jednom prekide: "Ne vidim umesnost te stalne transformacije." Seldon je ponovi, sporije. Gal re~e: "Ali to je obavljeno pomo}u zabranjene socioradnje." "Dobro je. Brzo shvatate, ali jo{ nedovoljno brzo. Za ovo nije zabranjena. Evo, da izvedem to jo{ jednom u neskra}enom obliku." Postupak je bio mnogo du`i, a na kraju Gal pokorno re~e: "Da, sada shvatam." Kona~no, Seldon se zaustavi: "Ovo je Trantor kroz pet vekova. Kako to tuma~ite? A? "U i{~ekivanju je nakrivio glavu. S nevericom, Gal uzviknu: "Potpuno uni{tenje! Ali, ali, to je nemogu}e. Trantor nikada nije bio ..." Seldon je bio ispunjen silnim uzbu|enjem ~oveka ~ije je samo telo ostarilo. "Hajde, hajde. Videli ste kako se do{lo do rezultata. Izrazite ga vlastitim re~ima. Zanemarite na trenutak simbole." Gal re~e: "[to se Trantor bude vi{e specijalizovao to }e biti ranjiviji, manje sposoban da se odbrani. Zatim, {to vi{e bude postajao upravni centar Carstva, to }e postajati dragoceniji. Kako red nasle|ivanja careva bude bivao neizvesniji, a neprijateljstva izme|u uglednih porodica ~e{}a, tako }e i{~ezavati dru{tvena odgovornost." "Dovoljno je. Kako stoji sa numeri~kom verovatno}om potpunog uni{tenja kroz pet vekova?" "Ne bih umeo da ka`em." "Nije lo{e", uzvrati Seldon isturaju}i donju usnu, "ali nije ni dobro. Ta~na brojka glasi devedeset dva i po procenta." Gal primeti: "I vas zovu Gavranom Seldonom? O ovome nisam ni{ta video u novinama." "Naravno da niste. Tako ne{to se ne {tampa. Zar mislite da }e Carstvo na ovaj na~in razotkriti koliko je klimavo? Ovo je veoma jednostavna demonstracija psihoistorije. Me|utim, neki na{i rezultati procurili su i me|u aristokratiju." "To je lo{e." "Pa i ne mora da bude. Sve je uzeto u obzir." "Da li me zbog toga proveravaju?" "Da, proveravaju sve {to je u vezi s mojim projektom." "Izla`ete li se opasnosti, gospodine?" "O, da. Postoji verovatno}a od 1,7 procenata da }u biti pogubljen, {to, naravno, ne bi zaustavilo projekt. I to smo predvideli. Pa, nije to va`no. Nadam se da }ete me sutra posetiti na Univerzitetu?" "Ho}u", re~e Gal. 5.

KOMISIJA ZA JAVNU BEZBEDNOST - ...Aristokratska koterija uzdigla se na vlast posle ubistva Kleona I, poslednjeg od Entuna. Uglavnom je predstavljala element sigurnosti tokom vekova nestabilnosti i neizvesnosti u Carstvu. Obi~no pod kontrolom velikih porodica ^enovih i Divartovih, izrodila se u slepo oru|e za odr`avanje postoje}eg stanja ... Sa vlasti u dr`avi nije bila potpuno odstranjena sve dok na presto nije stupio poslednji mo}ni car Kleon III. Prvi predsednik Komisije... ...U izvesnom smislu, po~etak slabljenja Komisije mo`e se pripisati su|enju Hariju Seldonu, odr`anom dve godine pre po~etka Zadu`binske ere. To su|enje se opisuje u biografiji Harija Seldona od Gala Dornika... ENCYCLOPEDIA GALACTICA Gal nije ispunio obe}anje. Slede}eg jutra probudilo ga je prigu{eno zujanje. Javio se, a glas portira, uzdr`an, u~tiv i umiruju}i, kakav samo mo`e biti, saop{ti mu da je u pritvoru po nalogu Komisije za javnu bezbednost. Gal potr~a do vrata i utvrdi da se vi{e ne mogu otvoriti. Jedino mu be{e preostalo da se obu~e i da ~eka. Do{li su po njega i poveli ga nekuda, ali je to jo{ bio pritvor. Naju~tivije su mu postavljali pitanja. Sve je bilo veoma civilizovano. Objasnio je da je stanovnik Sinaksa, da je poha|ao te i te {kole, da je tada i tada dobio titulu doktora matematike. Podneo je molbu za mesto kod dr Seldona i bio primljen. Iznova i iznova ponavljao je ove pojedinosti, i iznova i iznova vra}ali su se na pitanje njegovog pristupanja Seldonovom projektu. Kako je za njega ~uo; kakve du`nosti treba da obavlja; koje je poverljive instrukcije primio; o ~emu je tu zapravo re~? Odgovarao je da ne zna. Da nije dobio nikakve poverljive instrukcije. Da je nau~nik i matemati~ar. Da ga politika ne zanima. Kona~no, ljubazni ispitiva~ ga zapita: "Kada }e Trantor biti uni{ten?" Gal se pokoleba: "Prema onome {to ja znam, ne bih umeo da ka`em." "A prema onome {to drugi znaju?" "Kako mogu da znam {ta drugi znaju?" Ose}ao je vrelinu, vrelinu po ~itavom telu. Islednik nastavi: "Da li vam je pre neko govorio o takvom uni{tenju, naveo datum?" Kako je mladi} oklevao, on dodade: "Vas su pratili doktore. Bili smo na aerodromu kada ste prispeli, na kuli gde ste nekog ~ekali, a bili smo, naravno, i u stanju da prislu{kujemo va{ razgovor sa dr Seldonom." Gal odvrati: "Onda su vam poznata njegova gledi{ta po tom pitanju." "Mo`da. @eleli bismo, me|utim, da ih ~ujemo i od vas." "On smatra da }e Trantor biti uni{ten kroz pet vekova." "Da li je to dokazano... hm... matemati~ki?" "Da, u~inio je to", re~e Gal prkosno. "Vi, pretpostavljam, smatrate da je to... hm... matemati~ki ta~no?" "Ako iza toga stoji dr Seldon... ta~no je." "Vratimo se onda..." "^ekajte. Imam pravo na advokata. Zahtevam da se po{tuju moja prava kao podanika Carstva." "Bi}e po{tovana." I bila su.

Ne{to kasnije pojavi se jedan visoki ~ovek, ~ovek ~ije je lice bilo u okomitim borama i tako uzano da se ~ovek pitao ima li tu uop{te mesta za osmeh. Gal podi`e pogled. Ose}ao se neurednim i klonulim. Toliko se toga zbilo, a na Trantoru je tek trideset ~asova. ^ovek re~e: "Ja sam Lors Avakim. Dr Seldon me je poslao da vas zastupam." "A tako? Pa, slu{ajte. @elim da se odmah `alite Caru. Dr`e me bez razloga. Potpuno sam nevin." On ra{iri ruke, dlanova okrenutih nadole. "Morate urediti da me Car smesta saslu{a." Avakim je pa`ljivo praznio sadr`aj pljosnate mape na pod. Da je imao snage Gal bi prepoznao celomet metalne pravni~ke obrasce, od tankog metala u vidu trake, pripremljene da se utisnu u li~nu kapsulu. Prepoznao bi i d`epni zapisiva~. Ne obra}aju}i nikakvu pa`nju na Galovu reakciju Avakim najzad podi`e pogled i re~e: "Komisija }e, razume se, aktivirati snop za prislu{kivanje dok traje na{ razgovor. To je protivzakonito, ali }e to ipak u~initi." Gal za{krguta zubima. "Me|utim", Avakim sede bez `urbe, "ovaj zapisiva~ koji sam stavio na sto - po svom izgledu sasvim obi~an zapisiva~ koji dobro vr{i svoj posao - ima i tu odliku da potpuno ometa prislu{kivanje. To ne}e odmah primetiti." "Zna~i, mogu da govorim." "Razume se." "Onda `elim saslu{anje pred Carem." Avakim se ledeno nasme{i, tako da se na kraju ispostavilo da na njegovom uskom licu ima mesta i za osmeh. Obrazi mu se zbora{e. On primeti: "Vi ste iz provincije?" "Zbog toga nisam ni{ta manje gra|anin Carstva. Sa isto onoliko prava koliko ga imate vi, ili bilo koji ~lan Komisije za javnu bezbednost." "Nesumnjivo, nesumnjivo. Jedino {to kao provincijalac ne shvatate kakav je `ivot na Trantoru. Nema saslu{anja pred Carem." "Kome se ~ovek mo`e `aliti na ovu komisiju? Postoji li neki drugi postupak?" "Nema ga. Prakti~no ne postoji pravni lek. Pravno gledano, mogli biste se obratiti Caru, ali vas ne bi saslu{ali. Znate, danas Car nije ono {to je bio u vreme dinastije Entuna. Bojim se da je Trantor u rukama aristokratskih porodica ~iji ~lanovi sa~injavaju i Komisiju za javnu bezbednost. Ovakav razvoj doga|aja predvidela je i psihoistorija." Gal uzviknu: "Zaista? Onda, ukoliko dr Seldon mo`e predvideti kakva }e biti istorija Trantora kroz ~itavih pet stotina godina..." "Mo`e je predvideti i za hiljadu pet stotina godina..." "Neka bude i hiljadu pet stotina. Za{to onda ju~e nije predivdeo jutro{nje doga|aje i upozorio me? Oh, izvinite." Gal sede i osloni glavu o znojav dlan. Potpuno razumem da je psihoistorija statisti~ka nauka i da ne mo`e s ta~no{}u predvi|ati budu}nost pojedinca. Shvati}ete da sam uzrujan." "Niste u pravu. Dr Seldon je verovao da }e vas uhapsiti." "[ta?" "To je `alosno, ali ta~no. Komisija se sve vi{e i vi{e neprijateljski odnosi prema njegovom radu. U sve ve}oj meri se suprotstavlja pristupanju novih ~lanova grupi. Dijagrami su pokazali da bi za na{u stvar bilo najbolje da se sada sve dovede do vrhunca. Sama komisija je pomalo spora, tako da vas je Seldon posetio kako bi je primorao da dela. To je pravi razlog." Gal zaustavi dah. "Zameram..." "Molim vas. To je bilo nu`no. Ne postoje neki posebni razlozi {to ste vi odabrani. Svakako da shvatate da planovi dr Seldona, matemati~ki izvo|eni u toku osamnaest godina,

uklju~uju sve mogu}nosti i va`ne verovatno}e. Ovo je jedna od njih. Ovamo sam poslat jedino zato da vas uverim da nemate razloga za bojazan. Sve }e se dobro zavr{iti; tako|e i projekat; a i za vas postoji razumna verovatno}a." "Koliko iznose brojke?" zapita Gal. "[to se projekta ti~e, preko 99,9 procenata." "A za mene? " "Reko{e mi da ta verovatno}a iznosi 77,2 procenata." "Zna~i da postoji vi{e od jedne mogu}nosti u pet da budem osu|en na zatvor ili smrt." "Za ovo drugo verovatno}a je manja od jednog procenta." "Zaista? Prora~uni zasnovani na jednom ~oveku ne zna~e ni{ta. Po{aljite mi dr Seldona." "Na`alost, ne mogu. I sam dr Seldon je uhap{en." Vrata se {irom otvori{e pre nego {to je Gal, koji je ustajao, mogao da krikne. Stra`ar u|e, do|e do stola, podi`e zapisiva~, razgleda ga sa svih strana i stavi u svoj d`ep. Avakim tiho re~e: "Bi}e mi potrebna ta sprava." "Savetni~e, stavi}emo vam na raspolaganje jedan koji ne stvara stati~ko polje." "U tom slu~aju, zavr{io sam s razgovorom." Gal ga je posmatrao kako odlazi, a zatim ostade sam. 6. Su|enje (Gal je pretpostavljao da je to su|enje, mada je, pravno gledano, to malo li~ilo na slo`enu tehniku sudskog postupka o kojoj je ~itao) nije dugo trajalo. Za{lo je u tre}i dan. A Gal vi{e nije mogao da prizove u se}anje njegov po~etak. Njega behu tek malkice zaka~ili. Te{ka artiljerija bila je uperena na samog dr Seldona. Hari Seldon je, me|utim, spokojno sedeo. Za Gala je on predstavljao jedinu ta~ku uravnote`enosti preostalu na svetu. Publika je bila malobrojna, a ~inili su je isklju~ivo baroni Carstva. [tampa i javnost bili su isklju~eni, a neizvesno je bilo da li je bilo ko sa strane vredan pa`nje uop{te i ~uo da se Seldonu sudi. Atmosfera je bila puna potisnute netrpeljivosti prema okrivljenima. Petorica ~lanova Komisije za javnu bezbednost sedela je za stolom na podijumu. Nosili su skerletnozlatne uniforme i sjajne, priljubljene plasti~ne kape, koje su ozna~avale njihovo sudsko zvanje. U sredini je bio predsednik Komisije, Ling ^en. Gal nikada ranije nije imao prilike da vidi plemi}a tako visokog ranga, pa ga je op~injeno posmatrao. Tokom su|enja ^en jedva da je prozborio koju re~. Jasno je pokazivao da bi time samo naru{io svoje dostojanstvo. Pravobranilac Komisije pogleda u svoje bele{ke i saslu{anje Seldona se nastavi. Pitanje: Da ~ujemo, dr Seldone, koliko je ljudi sada uklju~eno u projekat kojim rukovodite? Odgovor: Pedeset matemati~ara. Pitanje: Uklju~uju}i i dr Gala Dornika? Odgovor: Dr Dornik je pedeset i prvi. Pitanje: Oh, zna~i imamo pedeset i jednog? Prisetite se, dr Seldone. Mo`da ih ima pedeset i dvoje ili pedeset i troje? A mo`da ~ak i vi{e? Odgovor: Dr Dornik jo{ nije zvani~no pristupio mojoj organizaciji. Kada to bude u~inio, broj ~lanova iznosi}e pedeset i jedan. A sada nas je, kao {to sam napomenuo, pedeset. Pitanje: Da ih nema mo`da pet stotina? Odgovor: Matemati~ara? Zar ne? Pitanje: Nisam rekao matemati~ara. Da li ih je pet stotina u raznim svojstvima? Odgovor: Za ljude u raznim svojstvima va{a brojka bi mogla biti ta~na.

Pitanje: Mogla? Tvrdim da jeste.Tvrdim da ukupan broj osoba koje rade na va{em projektu iznosi devedeset osam hiljada pet stotina sedamdeset i dvoje. Odgovor: Verujem da ste ura~unali i `ene i decu. Pitanje (podignutim tonom): Devedeset osam hiljada pet stotina sedamdeset i dve osobe je ono {to sam hteo da ka`em. Nema potrebe da da se igramo re~ima. Odgovor: Sla`em se sa brojkom. Pitanje (po{to su konsultovane bele{ke): Ostavimo to za trenutak, i vratimo se pitanju o kome smo ve} malo razgovarali. Dr Seldone, da li biste mogli da nam ponovite va{a razmi{ljanja o budu}nosti Trantora? Odgovor: Rekao sam, a to i ponavljam, da }e kroz pet vekova Trantor biti u ru{evinama. Pitanje: Ne ~ini li vam se da je va{e tvr|enje nelojalno? Odgovor: Ne, gospodine. Nau~na istina stoji iznad lojalnosti i nelojalnosti. Pitanje: Sigurni ste da va{a tvrdnja zaista predstavlja nau~nu istinu? Odgovor: Siguran sam. Pitanje: Na osnovu ~ega? Odgovor: Na osnovu psihoistorijskih prora~una. Pitanje: Mo`ete li da doka`ete da je taj prora~un ta~an? Odgovor: Samo matemati~aru. Pitanje (uz osmeh): Dakle, vi tvrdite da je va{a istina tako ezoteri~ne prirode da je obi~an ~ovek ne mo`e pojmiti. ^ini mi se da bi istina morala biti jasnija, manje tajanstvena, vi{e dostupna umu. Odgovor: Za neke umove ona ne predstavlja problem. Fizika prenosa energije, koju poznajemo kao termodinamiku, bila je jasna i ta~na u toku cele ljudkse istorije jo{ od mitolo{kog doba, iako i sada ima ljudi koji ne bi mogli konstruisati pogonski motor. I to ljudi visoke inteligencije. Sumnjam da, kada bi neko od u~enih ~lanova Komisije ... U tom trenutku se jedan od ~lanova Komisije na`e prema Pravobraniocu. Njegove re~i se nisu mogle ~uti, ali je siktavi glas imao izvesnu o{trinu. Pravobranilac pocrvene i prekide Seldona. Pitanje: Nismo ovde da bismo slu{ali govore, dr Seldone. Pretpostavimo da ste bili uverljivi. Dopustite mi da ka`em da va{e predvi|anje katastrofe mo`e imati za svrhu i to da potkopa poverenje u carsku vladu, zbog nekih va{ih ciljeva. Odgovor: To nije slu~aj. Pitanje: Tvrdim da nameravate da izlo`ite da }e vreme, koje bude prethodilo takozvanom padu Trantora, biti ispunjeno nemirima raznih vrsta. Odgovor: To je ta~no. Pitanje: Kao i da se nadate da }ete samim predvi|anjem takvih doga|aja biti u stanju da ih izazovete i da u tom ~asu imate na raspolaganju armiju od sto hiljada du{a. Odgovor: Prvo i prvo, to nije ta~no. A i kada bi bilo, provera bi vam pokazala da bi jedva nekih deset hiljada bilo u uzrastu za ratovanje, kao i to da niko od njih nije vojni~ki obu~en. Pitanje: Da li ste ne~iji glasnogovornik? Odgovor: Nijedan me ~ovek ne pla}a, gospodine Pravobranio~e. Pitanje: Potpuno ste nezainteresovani? Slu`ite nauci? Odgovor: Da. Pitanje: Da vidimo onda na koji na~in. Mo`e li se budu}nost izmeniti, dr Seldone? Odgovor: O~igledno. Ova sudnica mo`e kroz nekoliko ~asova eksplodirati, ali ne mora. Ukoliko bi se to desilo neki manje va`ni aspekti budu}nosti bi se nesumnjivo izmenili.

Pitanje: Vrdate, dr Seldone. Mo`e li se izmeniti celokupna istorija ljudske rase? Odgovor: Da. Pitanje: Lako? Odgovor: Ne. Vrlo te{ko. Pitanje: Zbog ~ega? Odgovor: Psihoistorijski trend jedne planete nastanjene mnogim ljudima sadr`i ogromnu inerciju. Da bi se on promenio mora mu se suprotstaviti ne{to {to ima isto toliku inerciju. Ili mora biti u pitanju isti toliki broj ljudi ili se, pak, mora pru`iti veoma mnogo vremena za promenu ukoliko je broj ljudi mali. Shvatate li? Pitanje: Mislim da shvatam. Trantor ne mora biti uni{ten ukoliko mnogo ljudi odlu~i da dela tako da se to ne dogodi. Odgovor: Ta~no. Pitanje: Sto hiljada ljudi? Odgovor: Ne, gospodine. To je premalo. Pitanje: Sigurni ste u to? Odgovor: Uzmite u obzir da Trantor ima preko ~etrdeset milijardi stanovnika. Zatim, da trend koji vodi u propast ne poti~e samo od Trantora, ve} od Carstva kao celine, a da Carstvo ima skoro kvintilion ljudskih bi}a. Pitanje: Razumem. Mo`da bi onih stotinu hiljada moglo izmeniti trend, ukoliko bi oni i njihovi potomci na tome radili pet stotina godina? Odgovor: Bojim se da se to ne bi moglo posti}i. Pet stotina godina je isuvi{e kratko razdoblje. Pitanje: Ah! U tom slu~aju, dr Seldone, preostaje nam da na osnovu va{eg tvr|enja izvu~emo slede}i zaklju~ak. Oko va{eg projekta okupili ste sto hiljada ljudi. To je nedovoljan broj da se izmeni istorija Trantora kroz pet stotina godina. Drugim re~ima, ma {ta oni uradili, ne mogu spre~iti uni{tenje Trantora. Odgovor: Na `alost, u pravu ste. Pitanje: S druge strane, va{ih sto hiljada ljudi ne bavi se ne~im nezakonitim. Odgovor: Ta~no. Pitanje (polagano i sa zadovoljstvom): U tom slu~aju, dr Seldone, obratite pa`nju, molim vas, po{to `elimo dobro promi{ljen odgovor. Kakva je svrha va{e stotine hiljada ljudi? Pravobranio~ev glas postade o{tar. Postavio je zamku i sabio Seldona u ugao, oduzev{i mu, kako je izgledalo, svaku mogu}nost da odgovori. @amor razgovora u redovima plemi}a u publici poja~ao se, i preneo ~ak i na ~lanove Komisije. Skerletnozlatne odore su se naginjale jedna ka drugoj. Predsednika, me|utim, ni{ta od toha nije nimalo uznemirilo. Hari Seldon ostade spokojan. ^ekao je da se graja uti{a. Odgovor: Da smanji efekte tog uni{tenja. Pitanje: [ta ste ta~no time hteli da ka`ete? Odgovor: Obja{njenje je jednostavno. Predstoje}e razaranje Trantora nije neki doga|aj koji stoji sam za sebe, izolovan u shemi ljudskog razvoja. Bi}e to vrhunac slo`ene drame koja je zapo~ela pre mnogo vekova, a ~iji se tok neprestano ubrzava. Govorim, gospodo, o opadanju i padu Galakti~kog carstva. @amor se sada pretvori u potmulu grmljavinu. Pravobranilac, na koga se niko nije obazirao, povika: "Otvoreno izjavljujete da ..." ali zastade, jer su povici iz publike... "Izdaja! "... pokazali da nema potrebe insistirati. Polagano, predsednik Komisije podi`e jo{ jednom ~eki} i spusti ga. Oglasio se kao gong. Kada je prestalo brujanje prestade i `amor publike. Pravobranilac duboko udahnu.

Pitanje (teatralno): Da li vam je jasno, dr Seldone, da govorite o Carstvu koje je dvanaest hiljada godina odolevalo neveljalstvima mnogih nara{taja, i iza koga stoje dobre `elje i ljubav kvadriliona ljudskih bi}a? Odgovor: Svestan sam i dana{njeg stanja i istorije Carstva. Uz du`no po{tovanje, tvrdim da sam u to daleko bolje upu}en od bilo koje osobe u ovoj odaji. Pitanje: I vi prognozirate propast? Odgovor: Ta prognoza je na~injena matemati~kim putem. Ne izri~em nikakve moralne ocene. Meni li~no je veoma `ao zbog takve perspektive. ^ak i da se prizna da je Carstvo u ne~em lo{e (a takvo priznanje ne ~inim), anarhija koja }e uslediti posle njegovog pada bi}e jo{ gora. Moj projekat se zavetovao da }e se boriti upravo protiv takve anarhije. Gospodo, pad Carstva je, me|utim, ne{to toliko ogromno, protiv ~ega nije lako boriti se. Njega diktiraju narasla birokratija, smanjena inicijativa, kastinsko zamrzavanje, gu{enje ljubopitljivosti... na stotine drugih ~inilaca. Odvija se, napomenuo sam to ve}, vekovima, i predstavlja suvi{e veli~anstveno i ogromno kretanje da bi se moglo zaustaviti. Pitanje: Zar nije svakom jasno da je Carstvo sna`no kao {to je i pre bilo? Odgovor: Sve oko vas samo izgleda sna`no. Izgleda kao da }e ve~no trajati. Ali gospodine Pravobranio~e, i trulo stablo izgleda ne mo`e biti sna`nije, na trenutak pre nego {to ga oluja rascepi nadvoje. Upravo sada oluja zvi`di kroz granje Carstva. Oslu{nite u{ima psihoistrije i ~u}ete kako pucketa. Pitanje (nesigurno): Dr Seldone, nismo se sakupili ovde da bismo slu{... Odgovor (odlu~no): Carstvo }e nestati, a s njim i sve ono {to je u njemu bilo dobro. Sakupljeno znanje }e se rasturiti, uvedeni red }e nestati. Izme|u sazve`|a }e se voditi beskona~ni ratovi, presahnu}e trgovina izme|u zvezda, smanji}e se broj stanovnika, svetovi }e izgubiti vezu sa sredi{tem Galaksije... a tako }e i ostati. Pitanje (slabim glasom usred tajca): Zauvek? Odgovor: Psihoistorija, koja mo`e da predvidi pad, mo`e ne{to re}i i o nastupaju}em srednjevekovlju. Carstvo je, gospodo, kao {to je ve} re~eno, odolevalo dvanaest hiljada godina. Doba mraka, koje dolazi, traja}e ne dvanaest, ve} trideset hiljada godina. Drugo carstvo }e se podi}i, ali }e izme|u njega i na{e civilizacije stajati hiljadu generacija napa}enog ~ove~anstva. Protiv toga se moramo boriti. Pitanje (malo se sabrav{i): Sami sebi protivure~ite. Malo pre ste rekli da ne mo`ete spre~iti uni{tenje Trantora, a to zna~i, pretpostavljam, i pad... takozvani pad Carstva. Odgovor: Ne ka`em da mo`emo spre~iti pad. Ali jo{ nije prekasno da skratimo interregnum koji mu sledi. Gospodo, mogu}e je svesti trajanje anarhije na jedan jedini milenijum, ukoliko se mojoj grupi sada dozvoli da dela. Nalazimo se u delikatnom istorijskom trenutku. Ogromna, zahuktala masa doga|aja mo`e se malo... sasvim malo... skrenuti s puta. To nije mnogo, ali mo`e biti dovoljno da se iz ljudske istorije odstrani dvadeset devet hiljada godina bede. Pitanje: Kako nameravate da to postignete? Odgovor: Tako {to bi se sa~uvalo znanje ove rase. Zbir ljudskog znanja prevazilazi znanje bilo kog pojedinca, bilo koje hiljade ljudi. Razaranjem na{eg dru{tvenog tkiva nauka }e se rasto~iti u milion ~estica. Pojedinci }e mnogo znati o maju{nim segmentima ne~ega. Pojedni~no, oni }e biti bespomo}ni i beskorisni. Deli}i znanja ne}e se dalje prenositi. Iz pokolenja u pokolenje znanje }e se sve vi{e gubiti. Me|utim, ukoliko sada pripremimo jedan d`inovski sa`etak celokupnog znanja, ono ne}e nikada biti izgubljeno. Nastupaju}a pokolenja }e ga nadogra|ivati, a da ne moraju sama ponovo da do njega dolaze. Jedan milenijum }e obaviti posao trideset hiljada. Pitanje: Sve to...

Odgovor: Celokupan moj projekat, mojih trideset hiljada ljudi sa `enama i decom, svi su se oni posvetili pripremi jedne Galakti~ke enciklopedije. Ne}e je zavr{iti u toku svojih `ivota. Ja sam ne}u do~ekati ni da je vidim ~estito zapo~etu. Ali do Trantorovog pada ona }e biti zavr{ena i njeni primerci }e se nalaziti u svakoj ve}oj biblioteci u Galaksiji. ^eki} predsednika Komisije podi`e se i spusti. Hari Seldon napusti mesto za svedoka i mirno zauze svoje mesto pored Gala. Nasme{iv{i se on re~e: "Kako ti se dopala predstava?" Gal odgovori: "Preoteli ste mi, bez sumnje, glavnu ulogu, ali {ta }e sada biti?" "Odlo`i}e raspravu da bi poku{ali da se nagode." "Kako znate? " Seldon odgovori: "Da budem iskren, ne znam. Sve zavisi od predsednika Komisije. Godinama sam ga prou~avao. Poku{ao sam da analiziram njegove postupke, ali i sam zna{ koliko je opasno uvoditi u psihoistorijsku jedna~inu }udi pojedinca. Ipak, ja se nadam." 7. Klimnuv{i Galu, Avakim se pribli`i i na`e prema Seldonu kako bi mu ne{to {apnuo. Odjeknu objava da se rasprava odla`e, a ~uvari ih razdvoji{e. Gala odvedo{e. Slede}eg dana rasprava je bila potpuno druga~ija. Hari Seldon i Gal Dornik bili su nasamo sa Komisijom. Zajedno su sedeli za stolom, jedva da je bilo nekog rastojanja izme|u petorice sudija i dvojice okrivljenih. Ponudili su ih, ~ak, i cigarama iz raznobojne plasti~ne kutije, koja je izgledala kao voda {to neprestano struji. Zavarano oko videlo bi pokret, a prsti su kazivali da je kutija tvrda i suva. Seldon se poslu`i jednom cigarom, a Gal odbi. Seldon primeti: "Moj advokat nije prisutan." ^lan Komisije odgovori: "Ovo vi{e nije su|enje, dr Seldone. Ovde smo da bismo raspravljali o bezbednosti dr`ave." Ling ^en re~e: "Ja }u govoriti", a ostali ~lanovi Komisije se zavali{e u svojim stolicama, pripravni da slu{aju. Oko ^ena nastade mrtva ti{ina. Galu zastade dah. Mr{avi, `ilavi ^en, po izgledu stariji nego {to jeste, bio je pravi car Galaksije. Dete, koje je tu titulu nosilo, predstavljalo je samo simbol koga je ^en isfabrikovao, a to, {tavi{e, nije bilo prvi put. ^en re~e: "Dr Seldone, vi naru{avate mir Carstva. Kroz jedan vek ne}e biti u `ivotu nijedan ~ovek od ovog kvadriliona {to sada `ivi me|u svim zvezdama Galaksije. Zbog ~ega bismo se onda bavili onim {to }e se zbiti kroz pet vekova?" "Ja ne}u biti `iv kroz pet godina", uzvrati Seldon, "ali to je za mene ipak na prvom mestu. Mo`ete to nazvati idealizmom. Mo`ete re}i da se poistove}ujem sa onim misti~nim uop{tavanjem koje ozna~avamo pojmom ~ovek." "Ne `elim da se napre`em kako bih shvatio misticizam. Mo`ete li mi re}i zbog ~ega ne bi trebalo da se otarasim vas i neugodne, nepotrebne petovekovne budu}nosti koju nikada ne}u do`iveti, tako {to bih vas jo{ ve~eras pogubio?" "Pre nedelju dana", brzo uzvrati Seldon, "to ste jo{ mogli u~initi, i, mo`da, sa~uvati verovatno}u od jedan prema deset da }ete i sami pre`iveti kraj godine. Danas ta verovatno}a od jedan prema deset ve} jedva da iznosi jedan prema deset hiljada." Me|u okupljenim za~u{e se uzdasi i nelagodno me{koljenje. Gal oseti jezu kako mu se penje uz vrat. ^enovi o~ni kapci se malo spusti{e. "Kako to?" upita on. "Propast Trantora ne mo`e se zaustaviti nikakvim zamislivim naporom", re~e Seldon. "Me|utim, lako se mo`e ubrzati. Kroz Galaksiju }e se proneti pri~a da je moje su|enje

prekinuto. Osuje}ivanje mog plana da se katastrofa umanji uveri}e ljude da im budu}nost ne donosi ni{ta dobro. Ve} sada se sa zavi{}u prise}aju na~ina `ivota svojih dedova. Uo~i}e da su politi~ke revolucije sve u~estalije i trgovinska stagnacija sve izra`enija. Galaksijom }e preovladati ose}anje da vredi samo ono {to ~ovek u datom ~asu za sebe ugrabi. Ambiciozni ne}e ~ekati, a beskrupulozni se ne}e uzdr`avati. Ali svakim svojim postupkom ubrza}e dalje propadanje svetova. Ubijte me, i Trantor }e propasti ne za pet vekova, ve} za pedeset godina, a vi... vi li~no, samo za jednu godinu." ^en re~e: "Ovakvim se re~ima pla{e deca; no ipak, va{a smrt ne bi za nas bila jedini zadovoljavaju}i odgovor." On podi`e svoju uzanu {aku s lista hartije na kome je po~ivala, tako da su samo dva prsta ovla{ dodirivala list na vrhu. "Recite, da li }e se va{a jedina delatnost sastojati u pripremi Enciklopedije o kojoj ste govorili?" "Da." "I to ne bi moralo da se obavlja na Trantoru?" "Plemeniti gospodine, na Trantoru je Carska biblioteka, a tu su i nau~ni izvori Trantorskog univerziteta." "No, svejedno, kada biste bili negde drugde, recimo, na nekoj planeti na kojoj vreva i zabave metropole ne bi ometale nau~na razmi{ljanja, gde bi se va{i ljudi potpuno i nesmetano posvetili svome poslu... zar to ne bi imalo izvesne prednosti?" "Mo`da, ali neznatne." "Ipak, takav svet ve} je odabran. Doktore, mo`ete do mile volje raditi okru`eni va{om stotinom hiljada ljudi. Galaksija }e biti upoznata s ~injenicom da radite i da se borite protiv Pada. ^ak }e joj biti re~eno da }ete spre~iti pad." Osmehnuo se. "Ima toliko mnogo stvari u koje ne verujem, nije mi te{ko da ne poverujem i u Pad; stoga sam potpuno uveren da }u narodu govoriti istinu. Istovremeno, doktore, vi ne}ete podbunjivati Trantor niti naru{avati mir Cara. Drugo re{enje bi donelo smrt vama i onolikom broju va{ih pristalica koliko bi to bilo neophodno. Pre}i }u preko va{ih ranijih pretnji. Od ovog trenutka imate pet minuta da odaberete, smrt ili izgnanstvo. "Koji je svet odabran, plemeniti gospodine?" ljubazno zapita Seldon. "Mislim da se zove Terminus", re~e ^en. Nemarno je vrhovima prstiju okretao papire na stolu dok se ne na|o{e okrenuti prema Seldonu. "Nije nastanjen, ali se na njemu mo`e pristojno `iveti, a mo`e se i oblikovati tako da odgovara potrebama nau~nika. Pomalo je zaba~en ..." Seldon ga prekide: "Nalazi se na samom rubu Galaksije, gospodine." "Kao {to sam napomenuo, malo je zaba~en, {to }e odgovarati va{oj potrebi za koncentracijom. Hajde, imate jo{ dva minuta." Seldon primeti: "Bi}e nam potrebno izvesno vreme da organizujemo jedno takvo putovanje. U pitanju je dvadeset hiljada porodica." "Ima}ete na raspolaganju dovoljno vremena." Seldon je razmi{ljao jedan trenutak a u to po~e isticati poslednji minut. On izusti: "Pristajem na izgnanstvo." Na te re~i Galovo srce presko~i jedan otkucaj. Uglavnom je bio ispunjen neizmernom rado{}u, a ko i ne bi, upravo je izmakao smrti. Ali uprkos velikom olak{anju bilo je tu mesta i za tugu {to je Seldon pora`en. 8.

Izvesno vreme su }utke sedeli, dok je taksi zavijao kroz stotine glistastih tunela prema Univerzitetu. Kona~no, Gal pokaza znake `ivota i upita: "Da li je bilo ta~no ono {to ste rekli predsedniku komisije? Da li bi va{e pogubljenje zaista ubrzalo Pad?" Seldon odgovori: "Nikada ne la`em o psihoistorijskim nalazima. Niti bi mi to ne{to koristilo u ovom slu~aju. ^en je znao da govorim istinu. On je vrlo mudar politi~ar, a politi~ari po samoj prirodi svoga posla moraju imati instiktivno ose}anje za psihoistorijske istine." "Zar ste onda morali da prihvatite izgnanstvo?" za~udi se Gal, ali mu Seldon ne odgovori. Kada su prispeli na tle Univerziteta Galovi mi{i}i po~e{e da rade nezavisno ili, bolje re~eno, da ne rade. Gotovo su morali da ga iznesu iz taksija. Ceo Univerzitet kao da je bio u plamenu. Gal gotovo da je zaboravo da postoji sunce. Ni Univerzitet nije bio pod vedrim nebom. Zgrade su bile natkrivene monstruoznom kupolom od stakla ... koje nije bilo staklo. Bila je polarizovana; Gal je tako mogao da gleda pravo gore u ble{tavu zvezdu. Njena svetlost je bila neprigu{ena i odbijala se o metalne zgrade dokle god je pogled dopirao. Same univerzitetske zgrade nisu bile u strogoj ~eli~nosivoj boji kao druge zgrade na Trantoru. Bile su gotovo srebrnaste. Metalni sjaj, po boji, gotovo da je podse~ao na slonova~u. Seldon re~e: "Vojnici, izgleda." "Kako?" Gal spusti pogled na prozai~nu zemlju i spazi da je pod njim stra`ar. Zaustavi{e se pred njim, a iz obli`njeg dovratka iskrsnu jedan kapetan blagog glasa. On zapita: "Dr Seldon?" "Da." "O~ekivali smo vas. Vi i va{i ljudi od sada potpadate pod vojni zakon. Nalo`eno mi je da vam saop{tim da imate {est meseci da se pripremite za odlazak na Terminus." "[est meseci!" zausti Gal, ali Seldonovi prsti blago stisnu{e njegov lakat. "Tako glasi nare|enje koje sam dobio", ponovi kapetan. On se udalji, a Gal se okrenu prema Seldonu: "[ta se mo`e u~initi za {est meseci? To je obi~no, lagano ubistvo." "Ti{ina. Ti{ina. Hajdemo u moju kancelariju." Nije to bila velika odaja, ali je bila za{ti}ena od prislu{kivanja, i to tako da se to nije moglo otkriti. Na nju upereni snopovi za prislu{kivanje nisu registrovali ni sumnjivu ti{inu ni jo{ sumnjivije stati~ko polje. Umesto toga hvatali su razgvor nasumice izgra|en iz ogromne zalihe bezopasnih re~enica izre~enih raznim glasovima u razli~itim intonacijama. "Tako", opu{teno re~e Seldon, "[est meseci }e biti sasvim dovoljno." "Ne shvatam kako." "Zbog toga, sinko, {to se kod plana kao {to je na{ postupci drugih prilago|avaju na{im potrebama. Zar ti ve} nisam rekao da je struktura ^enovog temperamenta bila podvrgnuta analizi dubljoj nego {to je to ikada u istoriji bio slu~aj. Nismo dozvolili da su|enje zapo~ne sve dok vreme i okolnosti nisu nama i{li na ruku, dok nismo znali da }e ishod biti upravo ovakav." "Zar ste mogli da sredite ..." "...da budem prognan na Terminus? [to da ne?" On prisloni prste na jedno mesto na svom stolu, a deli} zida iza njega kliznu u stranu. Samo njegovi prsti su to mogli u~initi, jer su samo otisci njegovih prstiju mogli aktivirati skener koji se nalazio odozdo. "Na}i }e{ nekoliko mikrofilmova unutra", re~e Seldon. "Uzmi onaj ozna~en slovom T." Gal postupi kako mu je re~eno i pri~eka; Seldon postavi mikrofilm u projektor, a zatim pru`i mladi}u par nao~ara. Gal ih namesti, pa po~e da posmatra film koji mu se pred o~ima odvijao.

On zausti: "Zna~i..." Seldon uzvrati: "[ta te ~udi?" "Ve} dve godine se pripremate za odlazak?" "Dve i po godine. Razume se, nismo mogli biti sigurni da }e odabrati ba{ Terminus, ali smo se tome nadali, pa smo i delali imaju}i u vidu tu pretpostavku... "Ali, za{to, dr Seldone? Ako ste vi sami pripremili izgnanstvo, za{to? Ne bi li se doga|aji mogli lak{e kontrolisati ovde na Trantoru?" "Postoje izvesni razlozi. Rade}i na Terminusu ima}emo podr{ku Cara, a da se pri tom nikada ne pojavi bojazan da }emo ugroziti bezbednost Carstva." Gal re~e: "Ali doti~nu bojazan ste stvorili jedino da biste iznudili izgnanstvo. Jo{ ne shvatam." "Mo`da dvadeset hiljada porodica ne bi otputovalo na kraj Galaksije da je odluka o tome prepu{tena njima na volju." "Zbog ~ega ih treba tamo terati?" Gal zastade: "Zar me ne biste mogli u to uputiti?" Seldon odgovori: "Za sada, ne. Za sada je dovoljno da zna{ da }e na Terminusu biti stvoreno uto~i{te za nauku. Kao i to da }e drugo takvo uto~i{te biti osnovano na drugom kraju Galaksije, recimo ", i tu se nasme{i, "na Kraju zvezda. A {to se ostalog ti~e, ja }u uskoro umreti, tako da }e{ ti videti vi{e od mene... a ne, ne. Po{tedi me svoje potresenosti i dobrih `elja. Lekari mi ka`u da ne mogu `iveti du`e od godinu-dve. Me|utim, do tog ~asa }e biti okon~ano ono {to sam preduzeo, a koji bi ~as bio pogodniji za umiranje od tog?" "A posle va{e smrti, gospodine?" "Pa, bi}e naslednika... mo`da }e{ upravo ti biti jedan od njih. Ti naslednici bi}e u stanju da ostvare plan do kraja, kao i da u pravi ~as i na pravi na~in podstaknu pobunu na Anakreonu. Posle toga se doga|aji mogu odvijati nekontrolisano." "Ne shvatam." "Shvati}e{." Seldonovo izborano lice postade istovremeno i spokojno i umorno. "Ve}ina }e oti}i na Terminus, ali }e neki i ostati. To }e se lako srediti. [to se mene ti~e ", zavr{i {apatom tako da ga je Gal jedva ~uo, "ja sam gotov." Drugi deo ENCIKLOPEDISTI TERMINUS - ..."Polo`aj mu je (vidi kartu) bio nepodesan za ulogu koja mu be{e dodeljena u istoriji Galaksije; me|utim, bio je to istovremeno i neminovan polo`aj, kao {to su na to neumorno ukazivali mnogi pisci. Sme{ten na samom rubu galakti~ke spirale, kao jedina planeta izolovanog sunca, siroma{an prirodnim bogatstvima, po privrednom zna~aju zanemarljiv, posle otkri}a ostao je pet vekova nenastanjen sve dok se na njega nisu iskrcali Enciklopedisti... Sa novim pokolenjem, postalo je neizbe`no da Terminus postane ne{to vi{e od priveska psihoistori~ara na Trantoru. Sa pobunom na Anakreonu i uzdizanjem na vlast Salvora Hardina, prvog iz velike loze ... ENCYCLOPEDIA GALACTICA 1. Zaokupljen poslom, Luis Piren sedeo je za svojim pisa}im stolom u dobro osvetljenom uglu sobe. Rad je trebalo usaglasiti. Napore je trebalo organizovati. Niti je trebalo bri`ljivo utkati u {aru.

Proteklo je ve} pedeset godina; pedeset godina je bilo potrebno da se srede i da organizuju Enciklopedijsku Zadu`binu Broj Jedan u jednu jedinicu koja glatko funkcioni{e. Pedeset godina da se prikupi sirovi materijal. Pedeset godina za pripremu. To je bilo obavljeno. Kroz pet godina svetlost dana ugleda}e prvi tom najmonumentalnijeg dela ikada zami{ljenog u Galaksiji. A potom, u desetogodi{njim razmacima, redovno kao sat... izlazi}e tom za tomom. A za svaki od njih bi}e dopuna, posebnih ~lanaka o doga|ajima od teku}eg zna~aja, sve dok... Piren se sa nelagodno{}u prome{kolji kada se prigu{ena zujalica na njegovom stolu mrzovoljno oglasila. Umalo da zaboravi na sastanak. Gurnuo je ure|aj za odbravljivanje vrata i rasejano, kraji~kom oka, opazio kako se vrata otvaraju i kako ulazi krupna prilika Salvora Hardina. Piren ne di`e glavu. Hardin se nasmeja u sebi. @urio je, ali je znao i to da ne treba da se vre|a zbog Pirenovog kavaljerskog pona{anja prema svakom onom ko bi ga u radu uznemirio. Spustio se u stolicu spreman da sa~eka. Lete}i po hartiji Pirenovo stilo je jedva ~ujno {kripalo. Osim toga nije se ~uo nikakav drugi pokret, niti {um. A onda Hardin iz d`epa na prsluku izvu~e nov~i} od dva kredita. Baci ga uvis, a njegova povr{ina od ner|aju}eg ~elika uhvati treptaje svetlosti dok se obrtao u vazduhu. Uhvati ga u letu i ponovo hitnu, dokono posmatraju}i treperave odsjaje. Na planeti koja sve metale mora da uvozi ner|aju}i ~elik bio je dobro sredstvo za razmenu. Piren podi`e pogled i za`mirka. "Prestani s tim! "re~e d`andrljivo. "A?" "Da baca{ taj prokleti nov~i}. Prestani." "Oh." Hardin stavi metalni disk u d`ep. "Obavesti me kada bude{ gotov, va`i? Obe}ao sam da }u se vratiti na sastanak Gradskog ve}a pre nego {to iznesu na glasanje projekat novog vodovoda." Piren uzdahnu, odmaknuv{i se od stola. "Gotov sam. Nadam se, ipak, da me ne}e{ daviti gradskim poslovima. Staraj se o tome sam, molim te. Dovoljno mi vremena oduzima Enciklopedija." "Jesi li ~uo vest?" zapita flegmati~no Hardin. "Kakvu vest?" "Vest koju je pre dva sata primila ultra-talasna stanica Terminus Grada. Kraljevski guverner Anakreonske prefekture proglasio je sebe za kralja." "Pa {ta onda?" "To zna~i", odgovori Hardin, "da smo odse~eni od unutra{njeg podru~ja Carstva. Istina, to smo i o~ekivali; ali, to stvar ne ~ini prijatnijom. Anakreon se upravo prepre~io nasred na{eg jedinog preostalog trgova~kog puta za Santani, Trantor i samu Vegu! Odakle }e nam pristizati metali? Ve} ima {est meseci kako nijedna po{iljka aluminijuma nije uspela da se probije, a od sada ni{ta ne}emo dobijati, izuzev po milosti kralja Anakreona." Piren nestrpljivo zacokta: "Pa, neka onda po{iljke idu tim putem." "Da li }e to biti mogu}e? Slu{aj Pirene, prema povelji kojom je osnovana Zadu`bina celokupna upravna vlast poverena je Upravnom odboru Enciklopedijskog komiteta. Kao gradona~elnik Terminus Grada imam taman toliko vlasti da mogu sam da se useknem i, mo`da da kinem ukoliko ti supotpi{e{ nalog kojim mi se daje ta dozvola. Odluka je, dakle, na tebi i tvom Odboru! U ime grada, ~ije blagostanje zavisi od neometane trgovine sa Galaksijom, tra`im od tebe i tvog Odbora da sazovete hitnu sednicu." "Stoj! Predizborna agitacija je deplasirana. Hardine, Upravni odbor se ne protivi stvaranju gradske samouprave u Terminusu. Shvatamo da je ona nu`na zbog naraslog broja stanovnika u odnosu na vreme od pre pedeset godina, kada je Zadu`bina osnovana, kao i zbog

pove}anog broja osoba koje se bave poslovima koji nisu vezani za Enciklopediju. Me|utim, to ne zna~i da prvi i jedini zadatak Zadu`bine ne ostaje i dalje izdavanje definitivne Enciklopedije ljudskog sveznanja. Mi smo nau~na ustanova koju Dr`ava finansira, Hardine. Ne mo`emo... ne smemo... i ne}emo da se me{amo u lokalnu politiku." "Lokalna politika! Tako mi carevog no`nog palca, Pirene, radi se o `ivotu ili smrti. Terminus kao planeta ne mo`e da odr`ava mehanizovanu civilizaciju. Nedostaju metali. To zna{. U stenama na povr{ini zemlje nema ni traga gvo`|u i bakru ili aluminijumu, a te{ko da ima i~ega. [ta misli{ da }e biti sa Enciklopedijom ukoliko nas ovaj, kako mu se ono zva{e, kralj Anakreona, pritisne?" "Nas? Zaboravlja{, izgleda, da smo pod neposrednom za{titom samog Cara? Nismo mi deo Anakreonske ili neke druge prefekture. Upamti to! Deo smo Carevog li~nog domena i niko nas ne sme taknuti. Carstvo {titi svoje." "Pa, {to onda nije spre~ilo kraljevskog guvernera Anakreona da {utne me|e? I ne samo Anakreona? Najmanje dvadesetak najudaljenijih prefektura u Galaksiji, u stvari, cela Periferija, po~ela je da tera po svome. Ka`em ti da nema vere u Carstvo i njegovu sposobnost da nas za{titi." "Koje{ta! Kraljevski guverneri, kraljevi... kakva je pa razlika? U Carstvu uvek puvaju s nekom politikom, dok razni ljudi vuku na jednu ili drugu stranu. [to se toga ti~e, bivalo je i ranije da se guverneri pobune, pa i da careve smaknu s prestola ili ubiju. Me|utim, kakve to veze ima sa samim Carstvom? Pusti to, Hardine. To se nas ne ti~e. Pre svega, i na kraju krajeva, mi smo nau~nici. A na{a briga je Enciklopedija. Ah, da, skoro da zaboravim, Hardine!" "[ta?" "U~ini ne{to sa tim tvojim novinama!" Pirenov glas bio je gotovo ljutit. "Sa Dnevnikom Terminus Grada? Nije to moj list, on je u privatnoj svojini. A {ta je u~inio?" "Ve} nedeljama preporu~uje da se pedeseta godi{njica osnivanja Zadu`bine pretvori u praznik i sasvim neprikladno slavlje." "[to da ne? Za tri meseca radijumski satni mehanizam }e otvoriti Prvu kriptu. Rekao bih da je to va`na prilika, zar se ne sla`e{?" "To sigurno nije povod za luckasto paradiranje, Hardine. Prva kripta i njeno otvaranje ti~u se isklju~ivo Upravnog odbora. Sve {to bude va`no saop{ti}e se narodu. To je kona~no, a ja te molim da to objasni{ Dnevniku." "@alim, Pirene, ali Gradska povelja garantuje izvesnu malenkost koju nazivaju slobodom {tampe." "Mo`e biti. Ali Upravni odbor to ne ~ini. Ja sam predstavnik Cara ovde na Terminusu, Hardine, a u ovom pogledu imam puna ovla{}enja." Hardinovo lice poprimi izraz ~oveka koji u sebi broji do deset. Turobno, on re~e: "U vezi tvog statusa kao predstavnika Cara imao bih sada da ti saop{tim jo{ jednu... poslednju novost." "O Anakreonu?" Pirenova usta se stisnu{e. Bio je zlovoljan. "Da. Sa Anakreona nam {alju specijalnog izaslanika. Kroz dve nedelje." "Izaslanika? Ovamo? Sa Anakreona?" Piren pro`vaka ovu novost. "Zbog ~ega?" Hardin ustade i gurnu stolicu pod sto. "Ima{ pravo da jednom poga|a{." Zatim se udalji... krajnje neu~tivo. 2.

Anselma pl. Rodrika - "pl." je ozna~avalo plavu krv - podprefekta Plueme i Izvanrednog izaslanika Njegove Visosti od Anakreon... plus jo{ pola tuceta titula... u svemirskoj luci sa~ekao je Salvor Hardin uz sav upe~atljiv ritual takve sve~ane prilike. Kiselo se sme{e}i, uz dubok naklon, podprefekt izvu~e iz navlake svoj blaster i pru`i ga, dr{kom napred Hardinu. Hardin mu otpozdravi blasterom, za tu priliku pozajmljenim. Tako behu pokazani prijateljstvo i dobra volja, a Hardin, ako je i primetio jedva primetnu izbo~inu na ple}ki pl. Rodrika, obazrivo to pre}uta. Opkoljeni sa svih strana ni`im zvani~nicima u|o{e u vozilo koje polagano i ceremonijalno krenu ka Enciklopedijskom skveru, uz pozdrave doli~no odu{evljene gomile. Podprefekt Anselm primi klicanje sa snishodljivom ravnodu{no{}u vojnika i plemi}a. On se odmereno obrati Hardinu: "Dakle, ovaj grad je cela va{a zemlja?" Hardin podi`e glas kako bi nadja~ao viku. "Mi smo mlada zemlja, Va{a preuzvi{enosti. U na{oj kratkoj istoriji samo je nekoliko pripadnika visokog plemstva posetilo ovu siroma{nu planetu. Otuda i na{e odu{evljenje." Izvesno je da "visoki plemi} "nije razaznavao ironiju kada bi je ~uo. Nastavljaju}i, on dubokomisleno primeti: "Osnovana pre pedeset godina. Hm, hm! Gradona~elni~e, imate mnogo neiskori{}ene zemlje ovde. Da li vam je ikada palo na pamet da je isparceli{ete?" "Jo{ nema potrebe. Veoma smo centralizovani, a takvi i moramo biti, zbog Enciklopedije. Mo`da jednog dana, kad nam se uve}a stanovni{tvo..." "^udan svet! Nemate selja{tva?" Hardin pomisli kako ne treba biti mnogo pronicljiv pa da se primeti kako se njegova preuzvi{enost upustila u prili~no nespretno ispipavanje. On odgovori krajnje nehajno: "Ne, a ni plemstva." Obrve pl. Rodrika se podigo{e. "A va{ vo|a... ~ovek sa kojim treba da se sretnem?" "Mislite na dr Pirena? Da! On je predsednik upravnog odbora i li~ni predstavnik Cara." "Doktor? Zar nema neku titulu? Nau~nik? A smatra se vi{im od dr`avnog organa?" "Svakako", ljubazno odgovori Hardin. "Svi smo mi manje-vi{e nau~nici. Na kraju krajeva... mi i nismo toliko zemlja koliko nau~na zadu`bina... pod neposrednom kontolom Cara." Poslednja re~enica bila je blago nagla{ena {to je pomalo uznemirilo podprefekta. Bio je zami{ljeno }utljiv tokom preostale lagane vo`nje do Enciklopedijskog skvera. Ako je Hardinu i bilo dosadno to popodne, i idu}e jutro, imao je bar to zadovoljstvo da su Piren i pl. Rodrik... po{to su se upoznali uz glasne i uzajamne izraze po{tovanja i zadovoljstva ... jo{ vi{e omrzli jedan drugog. Ucakljena pogleda pl. Rodrik slu{ao je Pirenovo predavanje za vreme 'inspekcijskog obilaska' zgrade Enciklopedije. Uz u~tiv i prazan osmeh pratio je Pirenovo brzo mehani~ko izlaganje dok su prolazili kroz prostrana skladi{ta arhivskih filmova i brojne projekcione odaje. Po{to su, silaze}i nivo po nivo, obi{li odeljenja za pisanje, redakcije, izdava~ka odeljenja i odeljenja za izradu filmova, pl. Rodrik kona~no dade svoju prvu sadr`ajnu izjavu. "Sve je ovo veoma zanimljivo", re~e, "ali je malo ~udno zanimanje za odrasle ljude. ^emu to treba da poslu`i?" Hardin primeti da Piren na ovu primedbu nije mogao da na|e odgovor, mada mu je izraz lica bio veoma re~it. Ve~era je delovala kao odraz popodnevnih doga|aja u ogledalu, jer je pl. Rodrik vodio glavnu re~ opisuju}i... do najsitnijih tehni~kih pojedinosti i sa neverovatnim `arom... podvige koje je na~inio kao komandant bataljona u nedavnom ratu izme|u Anakreona i susednog, tek progla{enog, Kraljevstva Smirna.

Pojedinosti podprefektovog izlaganja nisu bile okon~ane sve dok se ve~era nije zavr{ila, a ni`i zvani~nici izgubili jedan po jedan. Do zavr{nog dela trijumfalnog opisa rasturenih svemirskih brodova podprefekt sti`e u ~asu kada je otpratio Pirena i Hardina na balkon, gde se kona~no opustio na toplom vazduhu letnje ve~eri. "A sad", re~e s nezgrapnom `ovijalno{}u, "pre|imo na ozbiljne stvari." "Svakako", promrmlja Hardin, pale}i duga~ku cigaru od veganskog duvana... pomislio je da ih nema jo{ mnogo... klackaju}i se na stolici oslonjenoj na dve noge. Visoko gore u nebu prostirala se Galaksija, a njen magli~asti so~ivasti oblik lenjo se protezao dokle god je pogled dopirao. Nekoliko zvezda, ovde na samoj ivici svemira, izgledale su samo kao bezna~ajni treptaji. "Naravno", re~e podprefekt, "svi zvani~ni razgovori, potpisivanja papira i sve te dosadne tehni~ke pojedinosti... obavi}e se pred... Kako je ime tom va{em Savetu?" "Upravni odbor", odvrati hladno Piren. "^udan naziv! U svakom slu~aju, to ostaje za sutra. Ipak, mogli bismo sada da izme|u sebe raskr~imo taj ~estar. A?" "[to }e re}i..." podsta~e ga Hardin. "Samo ovo. Ovde na periferiji do{lo je do nekih izmena u situaciji, a status va{e planete postao je malko nesiguran. Bilo bi veoma dobro ukoliko bismo uspeli da postignemo saglasnost o tome kako stvar stoji. Uzgred budi re~eno, gradona~elni~e, imate li jo{ tih cigara?" Hardin se tr`e i oklevaju}i izvadi jednu. Anselm pl. Rodrik je omirisa i zadovoljno zakvoca: "Duvan s Vege! Odakle vam?" "Dobili smo ga malo u poslednjoj isporuci. Jedva da je ne{to preostalo. Sam svemir zna da li }emo ga jo{ dobijati... i da li }e do toga uop{te do}i." Piren se namrgodi. Nije pu{io, {tavi{e, mrzeo je i sam miris. "Va{a preuzvi{enosti, `eleo bih da ne{to da pojasnim. Va{a misija ima isklju~ivu svrhu da razjasni stanje?" Pl. Rodrik klimnu kroz dim svojih prvih sladostrasnih pu}kanja. "U tom slu~aju, sve }e se brzo zavr{iti. Situacija u pogledu Enciklopedijske Zadu`bine Broj Jedan ostaje onakva kakva je uvek i bila." "A! A kakva je to uvek bila?" "Samo ovakva: nau~na ustanova koju izdr`ava dr`ava, a deo je li~nog domena Njegovog Uzvi{enog Veli~anstva Cara." Na podprefekta ovo kao da ne ostavi utisak. Pu}kao je kolutove dima. "Lepa je to teorija, dr Pirene. Dr`im da imate i povelje sa carskim pe~atom... ali, kakva je stvarna situacija? Kako stojite u odnosu na Smirno? Znate, niste ni pedeset parseka udaljeni od prestonice Smirna. A {ta je sa Konomom i Daribuom?" Piren re~e: "Nemamo mi veze ni sa jednom prefekturom. Kao deo Carevog..." "To vi{e nisu prefekture", podseti ga pl. Rodrik, "sada su to kraljevstva." "Pa dobro, kraljevstva. Nemamo mi sa njima ni{ta. Kao nau~na ustanova..." "Do |avola s naukom", opsova njegov sagovornik, upotrebiv{i so~nu vojni~ku psovku koja kao da je jonizovala atmosferu. "Kakve to, do |avola, veze ima sa ~injenicom da svakog ~asa mo`emo o~ekivati da vidimo kako Smirno zauzima Terminus?" "A Car? Da li }e on tek tako sedeti skr{tenih ruku?" Pl. Rodrik se primiri i re~e: "Pa sad, dr Pirene, vi po{tujete carevu svojinu kao {to to ~ini i Anakreon, ali Smirno to mo`da ne}e. Podse}am vas... mi smo sa Carem upravo potpisali sporazum... kopiju }u ujutro predati tom va{em Odboru... kojim se na nas prenosi obaveza da u ime Cara odr`avamo red i mir unutar granica biv{e Anakreonske prefekture. Na{ zadatak je jasan, zar ne?"

"Jama~no. Me|utim, Terminus nije deo Anakreonske prefekture. Niti bilo koje druge." "Da li to Smirno zna?" "Briga me da li zna." "Nas jeste briga. Upravo smo sa Smirnom okon~ali jedan rat, a on jo{ dr`i na{a dva zvezdana sistema. Terminus zauzima strate{ki veoma va`nu ta~ku izme|u dve nacije." Hardin oseti da je umoran. On upita napadno: "Kakav je va{ predlog, Preuzvi{enosti?" Izgledalo je kao da je podprefekt sasvim spreman da prekine sa okoli{enjem i pre|e na neposrednije izlaganje. @ustro, on re~e: "Po{to Terminus ne mo`e sam da se brani, izgleda sasvim o~ito da Anakreon treba da preuzme taj posao umesto njega. Vi shvatate da mi ne `elimo da se me{amo u unutra{nju upravu..." "Hm!" progun|a suvo Hardin. "...ali, isto tako verujemo da bi za sve zainteresovane bilo najbolje ukoliko bi Anakreon no ovoj planeti osnovao vojnu bazu." "I to bi bilo sve {to tra`ite... vojna baza negde na nekom delu ogromne nenaseljene teritorije... i da na tome ostane?" "Razume se, tu je jo{ i pitanje izdr`avanja snaga koje }e vas {tititi." Hardinova stolica se spusti na sve ~etiri noge, a on se laktovima osloni na kolena. "Sad prelazimo na stvar. Da to iska`emo obi~nim re~ima. Terminus bi postao protektorat i pla}ao bi danak." "Ne danak. Porez. Mi vas {titimo. Vi to nama pla}ate." Piren sa iznenadnom silovito{}u udari {akom o stolicu. "Pusti da ja ka`em, Hardine. Va{a preuzvi{enosti, ne dam ni pola {upljeg kredita za Anakreon, i svu tu va{u lokalnu politiku i ratne ~arke. Ka`em vam da je ovo ustanova koju izdr`ava dr`ava, i da je oslobo|ena pla}anja poreza." "Koju dr`ava izdr`ava? Ali mi smo dr`ava, dr Pirene, a ne izdr`avamo je." Piren besno ustade. "Va{a preuzvi{enosti, ja sam neposredni predstavnik..." "Njegovog Uzvi{enog Veli~anstva Cara", uzvrati kiselo Anselm pl. Rodrik, "a ja sam neposredni predstavnik kralja Anakreona. Anakreon je mnogo bli`e dr Pirene." "Vratimo se na stvar", zatra`i Hardin. "Kako biste uzimali taj takozvani porez, Va{a preuzvienosti? Da li biste ga uzimali u naturi... u `itu, krompiru, povr}u ili stoci?" Podprefekt se zabulji. "Kako, do|avola? [ta bismo s tim? Imamo obilne vi{kove. U zlatu, razume se. Hrom i vanadium bi bili jo{ bolji; uzgred, da li ih imate u ve}im koli~inama?" Hardin se nasmeja. "U ve}im koli~inama! Nemamo ni gvo`|a u velikim koli~inama. Zlato! Evo, pogledajte na{u monetu." On dobaci nov~i} izaslaniku. Pl. Rodrik ga uhvati i zagleda se. "[ta je to? ^elik?" "Ta~no." "Ne razumem." "Prakti~no, Terminus je planeta bez metala. Sve metale uvozimo. Prema tome, nemamo zlata, niti bilo ~ega drugog ~ime bismo pla}ali izuzev ukoliko ne `elite nekoliko hiljada bu{ela krompira." "Fabri~ka roba." "Bez metala? Od ~ega bismo pravili ma{ine?" Nastade stanka, a Piren ponovo poku{a. "Ovaj razgovor se potpuno rasplinuo. Terminus nije planeta, ve} nau~na zadu`bina koja priprema veliku enciklopediju. Svemira mu, ~ove~e, zar nemate po{tovanje prema nauci?" "Enciklopedijama se ne dobijaju ratovi." Pl. Rodrik nabra obrve. "Zna~i, potpuno neproduktivan svet, a uz to i prakti~no nenaseljen. Mo`ete, dakle, platiti zemljom." "Kako to mislite?" upita Piren.

"Ovaj svet je gotovo potpuno pust, a nenaseljena zemlja je verovatno plodna. Mnogi plemi}i sa Anakreona bi po`eleli dodatak svom posedu." "Ne mo`ete predlo`iti tako..." "Nema potrebe da izgledate tako uznemireni, dr Pirene. Ima dovoljno za sve. Ukoliko do|e do onog do ~ega }e do}i i budete sara|ivali, verovatno bismo to sredili tako da ni{ta ne izgubite. Mogu se deliti titule i zemlja. Mislim da me u potpunosti shvatate." Piren se podrugnu: "Zahvaljujem." Na to Hardin dodade naivno: "Da li }e Anakreon biti u stanju da nas snabdeva dovoljnim koli~inama plutonijuma za na{u atomsku centralu? Preostala nam je zaliha samo za jo{ nekoliko godina." Piren proguta uzdah, a zatim je nekoliko minuta vladao tajac. Kada je pl. Rodrik ponovo progovorio, glas mu je bio potpuno druga~iji od pre|a{njeg: "Vi imate atomsku energiju?" "Razume se. [ta je tu ~udno? ^ini mi se da atomska energija postoji ve} pedeset hiljada godina. Zbog ~ega je i mi ne bismo imali? Jedino {to se plutonijum ne{to te`e dobija." "Da... da!" Izaslanik zastade i dodade uznemireno: "Pa, gospodo, nastavi}emo razgovor o ovom predmetu sutra. Vi }ete me izvinuti..." Piren je gledao za njim, a zatim procedi kroz zube: "Ta nepodno{ljiva blesava magar~ina! Taj..." Hardin ga prekide: "Nipo{to. On je samo proizvod svoje sredine. Ne shvata mnogo, izuzev onog: 'Imam pi{tolj, a ti ga nema{.'" U o~ajanju, Piren se okomi na njega: "[ta ti je, tako ti Svemira, trebalo da razgovara{ o vojnim bazama i danku? Jesi li sasvim poludeo?" "Ne. Hteo sam samo da ga navedem na razgovor. Uspeo sam da ga nateram da oda prave namere Anakreona... njihovu `elju da izdele Terminus na zemljoposede. Razume se da ne nameravam da to dozvolim." "Ti ne namerava{! Ti. A ko si? Jo{ da te pripitam, {ta je trebalo da blebe}e{ o na{oj atomskoj centrali? Pa to je ba{ ono {to nas ~ini vojnim ciljem." "Da", isceri se Hardin. "Vojni cilj koga se treba kloniti. Pa zar nije o~igledno zbog ~ega sam to pitanje postavio? Upravo je ono potvrdilo jednu moju duboku sumnju." "A to je?" "Da Anakreon vi{e nema privredu zasnovanu na atomskoj energiji. Da je imaju, na{ prijatelj bi nesumnjivo primetio da se plutonijum, izuzev po drevnom predanju, ne koristi u elektri~nim centralama. A iz toga proizilazi da ni ostatak Periferije vi{e nema atomsku energiju. Za Smirno je izvesno da je nema, ina~e Anakreon ne bi dobio ve}inu bitaka u nedavnom ratu, zar ne?" "Tja!" Piren ode, neraspolo`en, a Hardin se blago nasme{i. Baciv{i cigaru, on pogleda gore u rasprostrtu Galaksiju. "Vratili su se na naftu i ugalj?" promrmlja, a ostale misli zadr`a za sebe. 3. Kada je Hardin porekao svoje vlasni{tvo nad Dnevnikom bukvalno je, mo`da, bio u pravu, ali samo bukvalno. Hardin je bio du{a pokreta da se Terminus pretvori u samoupravnu gradsku op{tinu... bio je izabran za prvog gradona~elnika te op{tine... te tako, iako nijedna deonica Dnevnika nije glasila na njega, nije bilo za~u|uju}e {to je nekih {ezdeset procenata kontrolisao na zaobilaznije na~ine. A bilo je na~ina.

Stoga, kada je Hardin nagovestio Pirenu da bi mu trebalo dozvoliti da prisustvuje sastancima Upravnog odbora, nije ba{ bio neki sticaj okolnosti {to je i Dnevnik zapo~eo sli~nu kampanju. Kao ni to da je odr`an prvi masovni skup u istoriji Zadu`bine na kome se tra`ilo da Grad bude zastupljen u 'nacionalnoj' vladi. Kona~no, Piren je preko volje kapitulirao. Sede}i u dnu stola, Hardin je dokono razmi{ljao {ta je bilo to {to je ~inilo da fizi~ari... nau~nici budu tako lo{i upravlja~i. Mo`da je to dolazilo otuda {to su isuvi{e bili naviknuti na nesavitljive ~injenice, a premalo na savitljiv narod. Bilo kako bilo, s leve strane su mu bili Tomaz Sat i D`ord Fara, a s desne Landin Krast i Jejt Fulem, dok je Piren li~no predsedavao. Sve ih je, razume se, poznavao, ali mu se ~inilo da su za ovu priliku odlu~ili da budu naro~ito naduveni. Dok se odvijao uvodni postupak Hardin je napola dremao, ali se prenu kada je Piren, pripremaju}i se, otpio iz ~a{e pred sobom i rekao: "Sa zadovoljstvom obave{tavam Odbor da sam posle na{eg poslednjeg sastanka primio poruku da }e Gospodar Dorvin, Veliki kancelar Carstva, doputovati na Terminus kroz dve nedelje. Moglo bi se o~ekivati da }e na{i odnosi sa Anakreonom biti izgla|eni na na{e veliko zadovoljstvo, ~im Car bude upoznat sa situacijom." Nasme{i se, obrativ{i se Hardinu preko stola: "Saop{tenje u ovom smislu dato je Dnevniku." Hardin prigu{eno {mrknu. O~igledno da je jedini razlog {to mu je bio dozvoljen pristup u svetili{te bila Pirenova `elja da se pred njim razme}e ovim obave{tenjem. On re~e jednoli~no: "Ukoliko se manemo neodre|enih re~i, {ta o~ekujete da }e Gospodar Dorvin u~initi?" Odgovorio mu je Tomaz Sat. Imao je tu lo{u naviku da se, kada bi bio u uzvi{enom raspolo`enju, ~oveku obra}a u tre}em licu: "O~ito je", primeti on, "da je gradona~elnik Hardin profesionalni cinik. Te{ko je verovati da ne shvata da se ne mo`e o~ekivati da Car dozvoli da se njegova uzvi{ena li~na prava kr{e." "Zato? [ta bi u~inio u takvom slu~aju?" Nastade uznemireno kome{anje, Piren re~e: "Ne pridr`ava{ se poslovnika." Posle kratkog premi{ljanja, on dodade: "Osim toga, to su skoro veleizdajni~ke izjave." "Treba li da smatram da mi je odgovoreno?" "Da! Ukoliko vi{e nema{ ni{ta da ka`e{..." "Nemoj olako donositi zaklju~ke. @eleo bih da postavim jedno pitanje. Osim ovog diplomatskog poteza... za koji se mo`e, ali i ne mora pokazati da ne{to zna~i... da li je ne{to konkretno u~injeno da se anakreonska opasnost suzbije?" Jejt Fulen je {akom predano gladio svoje jarko ri|e brkove. "Vi s te strane vidite neku opasnost?" "A vi ne?" "Jedva", uzvrati ovaj milostivo. "Car..." "Tako mi Svemira!" Hardin oseti da ga obuzima bes. "[ta je ovo? Svaki ~as neko spominje 'Cara' ili 'Carstvo' kao da su to ~arobne re~i. Car je udaljen pedeset hiljada parseka, a sumnjam da ga je za nas briga. A i da jeste, {ta mo`e da u~ini? Ono {to je i bilo carske flote u ovim podru~jima sada je u rukama ~etiri kraljevstva, a Anakreon je dobio svoj deo. ^ujte, moramo se boriti topovima, a ne re~ima. Shvatite to. Ostavili su nas dva meseca na miru, uglavnom zbog toga {to smo kod Anakreona stvorili predstavu da imamo atomsko oru`je. Svi dobro znamo da je to {arena la`a. Atomsku energiju imamo, ali samo za komercijalnu upotrebu, a ~ak i nje nedovoljno. Oni }e to otkriti, i ako mislite da }e u`ivati {to su bili nasamareni, varate se." "Dragi moj gospodine..."

"Stanite, nisam jo{ zavr{io." Hardin se zagrejao. Ovo mu se dopadalo. "Lepo je to dovla~iti ovamo kancelare ali bi bilo jo{ lep{e da je dovu~eno i nekoliko velikih opsadnih topova sa lepim atomskim bombama. Gospodo, izgubili smo dva meseca, a mo`da ne}emo imati jo{ dva meseca za gubljenje. [ta nameravate da preduzmete." Besno nabrav{i svoj dugi nos, Landin Krast re~e: "Ukoliko predla`ete militarizaciju Zadu`bine, ja o tome ne}u ni da ~ujem. To bi zna~ilo da otvoreno ulazimo u politiku. A mi smo, velikogradona~elni~e, nau~na zadu`bina i ni{ta drugo." Sat dodade: "Taj ~ovek, {tavi{e, ne shvata da bi naoru`avanje zna~ilo povla~enje ljudi... dragocenih ljudi... sa rada na Enciklopediji. To se nipo{to ne mo`e u~initi, pa bilo {ta da se dogodi." "Sasvim ta~no", slo`i se Piren. "Uvek, i pre svega - Enciklopedija." Hardin zaje~a u sebi. Izleda da je Enciklopedija ~itavom Odboru ozbiljno udarila u mozak. On re~e ledenim glasom: "Da li je ovom Oboru ikada palo na um da Terminus mo`e imati i nekih drugih interesa, osim enciklopedije?" Piren uzvrati: "Ne vidim, Hardine, kako Zadu`bina mo`e imati nekog drugog interesa osim Enciklopedije." "Nisam rekao Zadu`bina, rekao sam Terminus. Bojim se da ne shvatate situaciju. Na Terminusu nas ima ceo milion, a najvi{e ako sto pedeset hiljada radi na Enciklopediji. Za nas ostale ovo je domovina. Ovde smo ro|eni. Ovde `ivimo. U pore|enju sa na{im farmama, domovima i fabrikama, Enciklopedija nam veoma malo zna~i. Mi `elimo da ta dobra budu za{ti}ena..." Vikom ga u}utka{e. "Enciklopedija pre svega", procedi Krast. "Pred nama je zadatak koji moramo ispuniti." "Zadatak, do|avola", povika Hardin. "To je mo`da bilo ta~no pre pedeset godina ali ovo je novo pokolenje." "Nema to veze sa tim", odgovori Piren. "Mi smo nau~nici." Hardin to iskoristi. "Ipak, da li ste vi to? Lepa je to halucinacija, zar ne? Va{a bulumenta je savr{eni primer za sve ono {to nije bilo u redu sa celom Galaksijom, tokom vi{e hiljada godina. Kakva je to nauka, da se zabije{ ovde i da vekovima klasifikuje{ delo nau~nika iz poslednjeg milenijuma? Da li ste ikada pomislili da krenete dalje, da pro{irite njihovo saznanje, da ga usavr{ite? Ne! Sasvim ste zadovoljni {to stagnirate. Cela Galaksija stagnira i stagnirala je, samo Svemir zna, koliko dugo. Zbog toga se i buni Periferija; zbog toga se prekidaju komunikacije; zbog toga ratne ~arke postaju ve~ne; zbog toga ~itavi sistemi gube atmosku energiju i vra}aju se na varvarsku tehniku hemijske energije. Ukoliko mene pitate", povika on vi{e se ne uzdr`avaju}i, "Galaksija ide u Tandariju!" Zaustavi se naglo i sru~i na stolicu kako bi povratio dah, ne obra}aju}i pa`nju na dvojicu ili trojicu koji su poku{avali da mu uglas odgovore. Krast uze re~: "Ne znam {ta poku{avate da postignete va{im histeri~nim tvr|enjima, gospodine gradona~elni~e. Izvesno je da ne unosite ni{ta konstruktivno u diskusiju. Gospodine Predsedni~e, predla`em da se govornikove primedbe izbace iz zapisnika, a da se diskusija nastavi od onoga mesta gde je bila prekinuta." D`ord Fara se po prvi put pokrenu. Fara do sada nije u~estvovao u raspravi, ~ak ni kada je bila naj`e{}a. No, sada njegov krepki glas, krepak onoliko koliko je bio krepak i svaki deli} njegovog sto trideset pet kilograma te{kog tela, basiraju}i prokr~i sebi put. "Da nismo ne{to zaboravili, gospodo?" "[ta?" Svadljivo upita Piren.

"Da kroz mesec dana slavimo na{u pedesetogodi{njicu." Fara je posedovao sposobnost da najo~iglednija op{ta mesta izgovara sa velikom dubokomisleno{}u. "I, onda?" "I da }e se na tu godi{njicu", nastavi spokojno Fara, "otvoriti Kripta Harija Seldona. Da li ste ikad pomislili {ta bi u Kripti moglo biti?" "Ne znam. Ne{to uobi~ajeno. Mo`da prigodni govor sa ~estitkama. Mislim da Kripti ne treba pridavati zna~aj, mada je Dnevnik", i tu besno pogleda u Hardina, koji mu uzvrati osmehom, "poku{ao da od toga napravi problem. To sam, me|utim, na vreme spre~io." "Aha", re~e Fara, "ali mo`da nisi bio u pravu. Zar vam se ne ~ini..." i tu zastade, spustiv{i prst na svoj mali okrugli nos, "da se Kripta otvara u veoma pogodan ~as?" "Ho}e{ re}i, u veoma nepogodan ~as", promumla Fulem. "Imamo i drugih briga." "Va`nijih od poruke Harija Seldona? Ne verujem." Fara postade dostojanstveniji no ikad, a Hardin ga je zami{ljeno posmatrao. Na {ta li cilja? "U stvari", re~e Fara zadovoljno, "vi svi kao da zaboravljate da je Seldon bio najve}i psiholog na{eg doba i osniva~ na{e Zadu`bine. Izgleda umesno pretpostaviti da je svoju nauku iskoristio kako bi odredio verovatni tok istorije u neposrednoj budu}nosti. Ukoliko je to u~inio, kao {to izgleda verovatno, ponavljam da je sigurno uspeo i da na|e na~ina da nas upozori na opasnost, a i da nam, mo`da, uka`e na re{enje. Znate, Enciklopedija mu je bila vrlo prirasla srcu." Prevagnu ose}aj nedoumice. Piren se naka{lja. "Pa sad, ne znam. Psihologija jeste velika nauka, ali, u ovom ~asu, ~ini mi se da me|u nama nema psihologa. Izgleda da smo na nesigurnom tlu." Fara se okrete prema Hardinu. "Zar vi niste studirali psihlogiju kod Alurina?" Hardin odgovori, napola zaokupljen sanjarenjem: "Da, mada nisam okon~ao studije. Dosadila mi je teorija. @eleo sam da postanem in`enjer psihologije, ali nismo imali mogu}nosti pa sam tako po~eo da se bavim najsli~nijim poslom... oti{ao sam u politi~are. Prakti~no vam to izi|e na isto." "Pa {ta mislite o Kripti?" Hardin oprezno odgovori: "Ne znam." Do kraja sednice ne izusti vi{e ni re~i, iako se ponovo vrati{e na pitanje Kancelara Carstva. Zapravo, nije ni slu{ao. Uputili su ga novim pravcem i stvari su po~ele da dolaze na svoja mesta, pomalo. Mali uglovi su se uklapali... jedan ili dva. A klju~ je bila psihologija. U to je bio siguran. O~ajni~ki je poku{avao da se priseti psiholo{ke teorije koju je nekada u~io ... a na osnovu nje je jednu stvar od samog po~etka ispravno shvatio. Jedan veliki psiholog, kakav je Seldon bio, mogao bi dovoljno proniknuti u ljudske emocije i ljdske reakcije tako da bude kadar da u {irokim crtama predska`e istorijsko kretanje u budu}nosti. A to zna~i - hm! 4. Gospodar Dorvin je {mrkao burmut. Imao je dugu, sitno i o~ito ve{ta~ki nakovrd`anu kosu, nadopunjenu parom paperjastih, plavih zulufa koje je s ljubavlju gladio. Govor mu se sastojao od preop{irnih izjava, a uz to je i vrskao. U ovom ~asu Hardin nije imao vremena da vi{e razmi{lja o razlozima trenutne odvratnosti koju je osetio prema plemenitom Kancelaru. Oh, da, elegantne kretnje rukom

kojima je propra}ao svoje primedbe, prostudirana snishodljivost, kojom je propra}ao i najobi~nije potvrdne re~enice. Me|utim, sada je imao problema da ga po svaku cenu prona|e. Pre pola ~asa izgubio je Pirena, naprasno je nestao, proklet bio. Hardin je bio sasvim siguran da }e njegovo odsustvovanje sa preliminarnih razgovora veoma goditi Pirenu. Ali Pirena behu videli u ovom krilu i na ovom spratu. Trebalo je samo zakucati na svaka vrata. Na pola puta on izusti: "Aha!" i u|e u zamra~enu sobu. Nije bilo nikakve sumnje da se na osvetljenom ekranu ocrtava obris slo`ene frizure Gospodara Dorvina. Gospodar Dorvin podi`e pogled i re~e: "Ah, Haldine. Bez bez sumnje nas tla`ite?" Ispru`i svoju burmuticu, preterano naki}enu, a pritom, kako primeti Hardin, lo{e izra|enu; po{to je njegova ponuda bila ljubazno odbijena, on sam zahvati s prsta, umilno se sme{e}i. Piren smrknuto pogleda, a Hardin mu uzvrati sa izgledom bezizrazne ravnodu{nosti. Kratki tajac koji nastade prekidalo je samo {kljocanje poklopca Gospodar Dorvinove burmutice. Odlo`iv{i je, on re~e: "Veliko je delo ta va{a Enciklopedija, Haldine. Podvig, vaistinu, koji }e stajati lame uz lame sa najveli~anstvenijim ostvalenjima svih vlemena." "Ve}ina nas tako misli, Gospodaru. Ipak, to nije sasma dovr{eno delo." "Sude}i na osnovu ovo malo delatnosti Zadu`bine {to sam video ne bojim se za ishod." On klimnu prema Pirenu, koji mu, o~aran, uzvrati naklonom. Pravi ljubavni obred, pomisli Hardin. "Moj Gospodaru, nisam se tu`io na nedovoljnu delotvornost, ve} na krajnji suvi{ak delotvornosti kod Anakreonjana, mada u drugom i destruktivnijem smeru." "Ah, da, Anakleon." Dorvin nemarno odmahnu rukom. "Uplavo otuda dolazim. Klajnje valvalska planeta. Potpuno je nezamislivo da ljudska bi}a mogu `iveti ovde na Pelifeliji. Jednom kultulnom gospodinu nedostaju najelementalniji uslovi; odsustvo najosnovnijih uslova za udobnost, klajnja podivljalost u koju su ..." Hardin ga suvo prekide: "Na `alost, Anakreonjani su uspeli da zadovolje sve osnovne zahteve ratovanja i sve osnovne uslove za razaranje." "Sasvim, sasvim." Izgledalo je da se Gospodar Dorvin naljutio, mo`da zbog toga {to je bio prekinut usred re~enice. "Ali ne treba da sada razgovalamo o poslu, znate. Zaplavo, mene intelesuju dluge stvali. Doktole Pilene, zal niste hteli da mi poka`ete dlugi tom? U~inite to, molim vas." [kljocnuv{i, svetla utrnu{e, a narednih pola ~asa Hardin kao da je bio na Anakreonu, jer na njega uop{te nisu obra}ali pa`nju. Knjiga na ekranu nije mu mnogo zna~ila, a nije se ni trudio da prati prikaz, premda je sam Gospodar Dorvin povremeno postajao gotovo ~ove~anski uzbu|en. Hardin zapazi da je u tim trenucima uzbu|enosti Kancelar izgovarao glas r. Kada se svetla ponovo upali{e Gospodar Dorvin re~e: "Veli~anstveno. Zaista veli~anstveno. A vi, Haldine, da se nekim slu~ajem ne zanimate za alheologiju?" "A?" Hardin se vrati iz odsutnog sanjarenja. "Ne, Gospodaru, ne bih to mogao re}i. Po prvobitnom opredeljenju ja sam psiholog, a po kona~noj odluci politi~ar." "Ah! Bez sumnje zanimljiva stlemljenja. Ja sam, znate", tu se poslu`i d`inovskom porcijom burmuta, "ovaj, ne{to petljam u alheologiji." "Zaista?" "Njegovo Gospodstvo je", upade Piren, "veoma potkovano u toj oblasti." "Pa, mo`da i jesam, mo`da", samozadovoljno re~e Njegovo Gospodstvo. "Jako mnogo sam ladio na toj nauci. U stvali, veoma sam na~itan. I{~itao sam celog D`ordana, Obid`asija, Kvomila ..."oh, znateli sve njih?" "^uo sam za njih, razume se", re~e Hardin, "ali ih nikada nisam ~itao."

"Dlagi plijatelju, molate to jednom u~initi. Mnogostluko }e vam se isplatiti. Smatlam da se ovo putovanje na Pelifeliju isplatilo ve} samim tim {to sam video ovaj plimelak Lameta. Ne}ete mi velovati da u mojoj biblioteci uop{te nema te knjige. Uzgled, doktole Pilene, niste valjda zabolavili na svoje obe}anje da za mene iskopilate jedan plimelak ple nego {to odem." "Sa zadovoljstvom." "Molate znati da Lamet pledstavlja", nastavi Kancelar uzvi{enim tonom, "novu i najzanimljiviju dopunu mom plethodnom saznanju o Pitanju polekla." "O kom pitanju?", zapita Hardin. "Pitanju polekla. Mesto polekla ljudske vrste, znate. Sigulno znate da se smatla da je plvobitna ljudska lasa naseljavala jedan jedini plantalni sistem." "Pa da, to mi je poznato." "Nalavno, niko ne zna ta~no koji je to sistem, to je zabolavljeno u magli dlevnih vlemena. Ipak, postoje teolije. Neki ka`u Silijus. Dlugi insistilaju na Alfa Kentauli ili na Solu, pa i Singi 61, kao {to sasvim lepo vidite, sve u Silijusovom sektolu." "A {ta ka`e Lamet?" "Pa, on ide sasvim novim putem. Poku{ava da doka`e da alheolo{ki ostaci na tle}oj planeti u Alktulovom sistemu pokazuju da je tamo postojalo ~ove~anstvo ple nego {to je i bilo pomena o svemilskim putovanjima." "To bi zna~ilo da je to rodna planeta ~ove~anstva?" "Mo`da. Molam pa`ljivije plo~itati i odmeliti dokaze ple nego {to bilo {ta sa sigulno{}u izjavim. ^ovek mola plvo da vidi koliko su pouzdana njegova opa`anja, zal ne?" Hardin po}uta neko vreme, a onda upita: "Kada je Lamet napisao tu knjigu?" "Oh, lekao bih ple nekih osam stotina godina. Razume se, uglavnom se oslanja na plethodni rad Glina." "Pa za{to se onda oslanjate na njega? Zbog ~ega ne odete na Arktur i sami prou~ite ostatke?" Gospodar Dorvin podi`e obrve i hitro zahvati malo burmuta. "Ali za{to, prijatelju?" "To je bar jasno, da biste iz prve ruke prikupili podatke." "Ali nema potlebe. To bi bio veoma zaobilazan i beznade`no besmislen metod. Pazite, imam dela svih stalih majstola - velikih alheologa iz plo{losti. Odmelavam jedno delo plema dlugom, usagla{avam neslaganja, analizilam plotivle~ne stavove, odledim ko je velovatno u plavu, i dolazim do zaklju~ka. To je nau~ni metod. Bar", on doda pokroviteljskim tonom, "tako ja na to gledam. Kako bi nepodno{ljivo silovo bilo i}i na Alktul ili na Sol, na plimel, pa tamo {epltljati naokolo, kada su stali majstoli to obladili efikasnije nego {to bih se ja ikada mogao nadati da u~inim." Hardin u~tivo promrmlja: "Shvatam." Nau~ni metod, do |avola. Nije ~udo da Galaksija propada. "Gospodaru", re~e Piren, "mislim da bi sada trebalo da se vratimo." "Ah, da. Stvalno." Dok su izlazili iz sobe, Hardin iznenada re~e: "Gospodaru, mogu li da postavim jedno pitanje?" Gospodar Dorvin se ljubazno nasme{i, naglasiv{i svoj odgovor milostivim lepr{anjem {ake. "Svakako, dlagi plijatelju. Bi}e mi dlago ako ikako budem mogao da vam pomognem svojim sklomnim znanjem..." "Nije ba{ re~ o arheologiji, Gospodaru." "Nije?"

"Ne. Ve} o ovome: pro{le godine ovde se ~ulo za eksploziju elektri~ne centrale na planeti V iz Gama Andromede. Dobili smo veoma {tur opis nesre}e, bez ikakvih pojedinosti. Pitam se da li biste vi mogli da mi pobli`e ka`ete {ta se, u stvari, desilo." Pirenova usta se iskrivi{e. "^udim se {to dosa|uje{ Njegovom Gospodstvu sa pitanjima koja nemaju nikakve veze." "Ne mali, doktole Pilene", ume{a se Kancelar. "Sasvim je u ledu. O tome ionako nema mnogo {ta da se ka`e. Elektli~na centlala je zaista eksplodilala, i bila je to plava katastlofa, znate. Velujem da je nekoliko miliona ljudi poginulo, a da je najmanje polovina planete plosto u lu{evinama. Zaista, vlada se ozbiljno nosi mi{lju da uvede o{tlo oglani~enje na neovla{}enu upotlebu atomske enelgije, mada ovo nije za javnost, znate." "Shvatam", re~e Hardin, "ali, ipak, {ta nije bilo u redu sa centralom?" "Pa, zaplavo", ravnodu{no odgovori Gospodar Dorvin, "ko zna? Ple nekoliko godina bila se pokvalila pa se misli da su novi delovi i lad bili slabijeg kvaliteta. Danas je tako te{ko na}i ljude koji zaista poznaju tehni~ke pojedinosti na{ih enelgetskih sistema." On tu`no uze malo burmuta. "Znate li", re~e Hardin, "da su nezavisna kraljevstva Periferije potpuno izgubila atomsku energiju?" "Jesu li? Uop{te me ne iznena|uje. Valvalske planete... Oh, ali, plijatelju, ne nazivajte ih nezavisnima. Ona to nisu, znate. Spolazumi, koje smo sa njima zaklju~ili, pozitivni su dokaz toga. Pliznaju suvelenu vlast Calstva. Molaju, ina~e ne bismo sa njima sklopili spolazum." "Mo`da je i tako, ali ipak imaju znatnu slobodu delanja." "Da, pletpostavljam da je tako. Znatnu. Ali, to skolo da nije va`no. Za Calstvo je mnogo bolje da se Pelifelija oslanja samo na svoje sopstvene snage... kao {to je to manje-vi{e i slu~aj. Ne slu`e nam ni~emu, znate. To su klajnje valvalske planete. Jedva ne{to civilizovane." "Nekada su bile civilizovane, Anakreon je bio jedna od najbogatijih spolja{njih planeta. Koliko mi je poznato, mogao se porediti i sa samom Vegom." "Oh, ali to je bilo ple toliko vekova, Haldine. Te{ko da se na osnovu toga mo`e ne{to zaklju~iti. Stvali su dluk~ije stajale u stala velika vlemena. Nismo vi{e oni ljudi kakvi smo bili, znate. Uostalom, Haldine, vi ste veoma upolan ~ovek. Ve} sam vam lekao da danas ne}u da lazgovalam o poslu. Istina, doktol Pilen me je pliplemio za vas. Lekao mi je da }ete poku{ati da me obaspete pitanjima, ali suvi{e sam ja stali lisac za to. Ostavimo to za sutla." Tako je i bilo. 5. Bila je to druga sednica Odbora kojoj je Hardin prisustvovao, ukoliko ~ovek ne ra~una nezvani~ne razgovore koje su ~lanovi Odbora vodili sa sada ve} odsutnim Gospodarom Dorvinom. Gradona~elnik je, ipak, dobro znao da su odr`ane bar jedna, ako ne i dve ili tri sednice, za koje nekako uop{te nije primio poziv. Ne bi on dobio obave{tenje ni o ovoj sednici, tako mu je izgledalo, da nije bilo ultimatuma. Svodilo se na ultimatum, iako bi povr{no ~itanje vizigrafisanog dokumenta moglo ~oveka da navede na pretpostavku da je u pitanju bila prijateljska razmena pozdrava izme|u dva vladara. Hardin ga polako uze u ruke. Ki}eno je otpo~injao pozdravom: "Njegovog Silnog Veli~anstva Kralja Anakreona svom prijatelju i bratu dr Luisu Pirenu, Predsedniku Upravnog odbora Enciklopedijske Zadu`bine Broj Jedan", a zavr{avao se jo{ divotnije d`inovskim pe~atom slo`ene simbolike. Pa ipak, to je bio ultimatum.

Hardin re~e: "Na kraju krajeva, ispalo je da nismo imali mnogo vremena... samo tri meseca. Pa, i to malo vremena smo uludo stra}ili. Ovo nam ostavlja samo nedelju dana." Piren se zabrinuto namr{ti. "Mora postojati neki izlaz. Potpuno je neverovatno da bi stvari terali do kraja uprkos onome u {ta nas je Gospodar Dorvin uveravao u pogledu stava Cara i Carstva." Hardin na~ulji u{i: "Vidim. Obavestio si kralja Anakreona o tom navodnom stavu?" "Jesam, po{to sam predlog izneo pred Odbor na glasanje i dobio jednoglasnu podr{ku." "A kada je obavljeno to glasanje?" Piren ga pogleda s visine. "Ne verujem da vam dugujem bilo kakav odgovor, gradona~elni~e Hardine." "U redu. Nisam toliko `ivo zainteresovan. Jedino {to mislim da je ba{ va{e diplomatsko preno{enje Gospodar Dorvinovog dragocenog doprinosa situaciji", ugao usana mu se podi`e u nakiselom osmehu, "bio neposredan povod ovoj maloj prijateljskoj noti. Ina~e bi je odlo`ili za jo{ neko vreme, mada ne verujem da bi i to pomoglo Terminusu, s obzirom na stav Odbora." Jejt Fulem upita: "Gospodine gradona~elni~e, kako ste do{li do ovog neobi~nog zaklju~ka?" "Veoma jednostavno. Jedino je bilo potrebno upotrebiti onaj veoma zanemareni artikal zdrav razum. Vidite, postoji jedna grana ljudskog saznanja poznata kao simboli~ka logika, pomo}u koje se mo`e istrebiti sav onaj kukolj koji je nagomilan u ljudskom govoru." "A {ta je sa njom?" upita Fulem. "Primenio sam je. Izme|u ostalog, primenio sam je i na ovaj dokument. Zbog sebe samog to nisam morao da radim, po{to sam znao o ~emu je re~, ali ~ini mi se da bih petorici fizi~ara mogao lak{e objasniti simbolima nego re~ima." Hardin uze nekoliko listova hartije iz mape koja mu je stajala pri ruci, a zatim ih ra{iri. "Napominjem da nisam to sam radio", re~e on. "Kao {to mo`ete videti, ove analize je potpisao Muler Holk iz Logi~kog odeljenja." Piren se na`e preko stola kako bi bolje video, a Hardin nastavi: "Prirodno, poruka Anakreona predstavljala je jednostavan problem, jer se za njene sastavlja~e mo`e re~i da su pre ljudi od dela nego ljudi od pera. Jednostavno se svodi na kategori~nu izjavu koja, predstavljena simbolima, izgleda ovako, a prevedena u re~i pribli`no glasi: 'Dajte nam ono {to tra`imo u roku od nedelju dana, ili }emo ubiti boga u vama i u svakom slu~aju uzeti ono {to `elimo.'" Nastade }utanje, dok je pet ~lanova Odbora pratilo redove simbola, a zatim Piren sede i zbunjeno se naka{lja. Hardin primeti: "Izgleda da je situacija bezizlazna, dr Pirene?" "Izgleda da jeste." "U redu." Hardin zameni listove. "Pred sobom sada imate kopiju ugovora izme|u Carstva i Anakreona... ugovora, uzgred budi re~eno, koji je potpisao onaj isti Gospodar Dorvin koji je ovde bio koliko pro{le nedelje... i njegovu simboli~ku analizu." Ugovor se protezao na pet sitno {tampanih stranica, a analiza je bila na{krabana na jedva pola strane. "Kao {to vidite, gospodo, analiza je pokazala da nekih devedeset procenata ugovora nema nikakvog smisla, a da na kraju dolazimo do ne~eg {to se mo`e opisati na slede}i zanimljivi na~in: Obaveze Anakreona prema Carstvu: nikakve! Vlast Carstva nad Anakreonom: nikakva!" Ponovo su petorica bri`no ~itala analizu, pa`ljivo proveravaju}i re~i u ugovoru, a kada zavr{i{e Piren sa zebnjom re~e: "Ovo izgleda ta~no."

"Priznajte, dakle, da ugovor nije ni{ta drugo do deklaracija o potpunoj nezavisnosti Anakreona i priznanje takvog statusa od strane Carstva?" "Izgleda da je tako." "Mislite li da Anakreon to ne shvata, i da mu nije stalo da naglasi svoj nezavisni polo`aj tako {to }e prirodno te`iti da uzme za zlo svaku eventualnu pretnju od strane Carstva? Naro~ito kada je o~igledno da je Carstvo nemo}no da takve pretnje ostvari, jer u protivnom ne bi nikada dozvolilo nezavisnost." "Ali", primeti Sat, "kako onda gradona~elnik Hardin obja{njava uveravanja Gospodara Dorvina u podr{ku Carstva. Izgledala su..." On sle`e ramenima. "Pa, izgledala su zadovoljavaju}a." Hardin se zavali u stolici. "Znate, u ~itavoj ovoj stvari najzanimljivije je to {to sam, to priznajem, Njegovo Gospodstvo smatrao najpreispoljnijim magarcem koga sam ikada upoznao, a ispostavilo se da je on, u stvari, savr{en diplomata i vrlo pametan ~ovek. Uzeo sam slobodu da snimim sve njegove izjave." Stvori se pometnja, a Piren u`asnuto otvori usta. "Pa {ta?" upita Hardin. "Znam da je to ozbiljna zloupotreba gostoprimstva i stvar koju nijedan takozvani gospodin ne bi u~inio. A znam i to da su stvari mogle da postanu neprijatne da je Njegovo Gospodstvo i{ta primetilo, ali ono nije, a ja imam snimak i to vam je. Uzeo sam taj snimak, kopirao ga i tako|e poslao Holku radi analize." Landin Krast upita: "I gde je ta analiza?" Hardin odgovori: "To je ono {to je najzanimljivije. Po svemu sude}i, od sve tri analize ovu je bilo najte`e obaviti. Kada je posle dva dana prilje`nog rada Holk uspeo da odstrani besmislena tvr|enja, neodre|ena trtljanja, beskorisna op{ta mesta, ukratko svo balavljenje, nije preostalo ni{ta. Sve se potiralo. Gospodar Dorvin, gospodo, u toku pet dana razgovora nije rekao nijednu prokletu stvar, a tako je govorio da to uop{te niste primetili. To su vam ta lepa uveravanja koja imate od va{eg milog Carstva." Hardin ne bi ve}u zabunu stvorio ni da je umesto svoje poslednje izjave na sto stavio aktiviranu smrdljivu bombu. Umoran, strpljivo je sa~ekao da se kona~no primire. "I tako, kada ste Anakreonu zapretili akcijom Carstva", zaklju~i on, "samo ste razdra`ili monarha koji bolje zna kako stvari stoje. Prirodno je bilo da }e njegov ego tra`iti hitno dejstvovanje, a rezultat toga je ultimatum... {to me vra}a na moju polaznu tvrdnju. Preostala nam je jedna nedelja, {ta }emo sada preduzeti?" "Izgleda da nemamo drugog izlaza", re~e Sat, "ve} da dozvolimo Anakreonu da osnuje vojnu bazu na Terminusu." "Tu se sla`em s vama", odgovori Hardin, "ali {ta }emo preduzeti da bi smo ih prvom pogodnom prilikom izbacili?" Jejtu Fulemu zaigra{e brkovi. "To mi zvu~i kao da ste zaklju~ili da se protiv njih mora primeniti nasilje." "Za nesposobnog nasilje je poslednji izlaz", odvrati mu Hardin. "Sigurno je, me|utim, da nemam nameru da im u znak dobrodo{lice prostrem crveni tepih i uglancam svoj najbolji name{taj kako bi se njime koristili." "Ipak, ne dopada mi se na~in na koji to izla`ete", bio je uporan Fulem. "To je opasan stav, utoliko opasniji {to smo u poslednje vreme primetili da dobar deo stanovni{tva tek tako prihvata svaki va{ predlog. Mogu i to da vam ka`em, gradona~elni~e Hardine, da Odboru nisu promakle va{e nedavne delatnosti." On zastade, nailaze}i na sveop{te odobravanje. Hardin sle`e ramenima. Fulem nastavi: "Ukoliko grad potpalite na neki akt nasilja, ono {to }ete posti}i bi}e masovno samoubistvo, a to nemamo nameru da dozvolimo. Na{a politika ima jedno jedino

osnovno na~elo, a to je Enciklopedija. [to god budemo odlu~ili da u~inimo ili ne u~inimo, bi}e tako odlu~eno jer }e predstavljati krajnju i nu`nu meru za o~uvanje bezbednosti Enciklopedije." "Zna~i, dolazite do zaklju~ka da moramo nastaviti na{u intenzivnu kampanju... da ama ba{ ni{ta ne preduzimamo", re~e Hardin. Piren gorko uzvrati: "Sam si pokazao da nam Carstvo ne mo`e pomo}i, mada ne razumem kako i za{to to mora biti tako. Ukoliko je nu`an kompromis... Hardin je imao ko{marni ose}aj da tr~i punom brzinom a da nigde ne sti`e. "Nema kompromisa! Zar ne shvatate da je ~itava ova besmislica oko vojnih baza trtljanje najni`e vrste? Pl. Rodrik nam je rekao {ta `eli Anakreon, otvorenu aneksiju, i nametanje svog feudalnog sistema sa zemljposedima i selja~koaristokratskom privredom. Ono malo na{e atomske energije mo`e ih prisiliti da nastupaju polagano, ali }e ipak nastupati." On uvre|eno ustade, a i ostali za njim, izuzev D`ord`a Fare. D`ord` Fara iznenada progovori: "Molim vas da svi sednete. Mislim da smo predaleko oti{li. Hajde, nema potrebe da izgledate tako ljuti, gradona~elni~e Hardine, niko od nas nije veleizdajnik." "U to me tek morate ubediti." Fara se blago osmehnu. "I sami znate da tako ne mislite. Dozvolite mi da ne{to ka`em." Njegove lukave o~ice se napola zaklopi{e, a na glatkoj povr{ini brade presijavao mu se znoj. "Nema svrhe kriti da je Odbor do{ao do zaklju~ka da se pravo re{enje anakreonskog problema nalazi u onome {to }e biti obelodanjeno kada se kroz {est dana otvori Kripta." "Je li to va{ doprinos ovom pitanju?" "Da." "Da ni{ta ne preduzimamo, je li tako, ve} da u tihom spokojstvu i sa punim poverenjem ~ekamo da deus ex machina isko~i iz Kripte?" "Ukoliko je li{imo va{e emocionalne frazeologije, upravo bi to bila ideja." "Kakav nedovitljiv eskapizam! Zaista, dr Fara, takvo ludilo ve} miri{e na genija. Slabija pamet ne bi za tako {ta bila sposobna." Fara se dobronamerno nasme{i: "Zabavna je va{a sklonost prema epigramima, Hardine, ali i neumesna. U stvari, mislim da se se}ate mog argumenta u vezi Kripte, izre~enog pre tri nedelje." "Da, se}am ga se. Ne pori~em da je, sa stanovi{ta deduktivne logike, to bilo sve samo ne neka glupa ideja. Rekli ste, ispravite me ako pogre{im, da je Hari Seldon bio najve}i psiholog u Sistemu, i da je, stoga, mogao ta~no da predvidi ovu neprijatnu situaciju u kojoj smo sada, kao i to da je ba{ zato i ustanovio Kriptu kao na~in da nam u datom trenutku uka`e na re{enje." "Shvatili ste su{tinu." "Da li bi vas ~udilo ako vam ka`em da sam o ovoj stvari veoma mnogo razmi{ljao proteklih nedelja?" "Vrlo laskavo. S kakvim ishodom?" "S takvim da ~istoj dedukciji ne{to nedostaje. Ponovo je potrebno da se za~ini zdravim razumom." "Na primer?" "Na primer, ukoliko je predvideo anakreonsku gu`vu, zbog ~ega nas nije smestio na neku planetu bli`u galakti~kim centrima? Dobro je poznato da je Seldon izmanevrisao ~lanove Komisije sa Trantora da narede da se Zadu`bina osnuje na Terminusu. Ali zbog ~ega je to u~inio? Zbog ~ega nas je smestio ovde, ukoliko je unapred znao za prekid komunikacija, za na{e izolovanje od Galaksije, pretnje na{ih suseda, kao a i za na{u bespomo}nost vezanu za oskudicu u metalima na Terminusu? To, pre svega! Ili, ukoliko je sve ovo predvideo, zbog ~ega

nije unapred opomenuo prve naseljenike kako bi imali vremena da se pripreme, umesto {to je sa~ekao, da jednom nogom zakora~e sa urvine, pa da to u~ini? A ne zaboravite ni ovo. ^ak i da je u ono vreme mogao predvideti problem, i mi ga isto tako dobro uvi|amo sada. Kona~no, Seldon nije bio ~arobnjak. Ne postoji trik da se izbegne dilema koju on mo`e da vidi, a mi ne." "Ali, Hardine, mi to ne mo`emo!" podseti ga Fara. "Niste ni poku{ali. Nijednom niste poku{ali. Najpre ste odbili da priznate da uop{te postoji neka opasnost! Zatim ste gajili apsolutno slepo poverenje u Cara! A sada ste se okrenuli prema Hariju Seldonu. Sve vreme ste se oslanjali na autoritet ili na pro{lost, a nikada na sebe same." Pesnice su mu se gr~evito stezale. "To je ravno bolesnom stanju, uslovljeni refleks koji odgurkuje u stranu nezavisnost va{ih umova uvek kada je u pitanju suprotstavljanje autoritetu. Izgleda da se u va{im duhovima nikada ne javlja sumnja u to da je Car mo}niji od vas ili Hari Seldon pametniji. A to je pogre{no... kako to ne uvi|ate?" Iz nekog razloga niko mu ne odgovori. Hardin nastavi: "Niste samo vi takvi. Takva je ~itava Galaksija. Piren je ~uo mi{ljenje Gospodara Dorvina o nau~nom istra`ivanju. Gospodar Dorvin smatra da se dobar arheolog mo`e postati ako se pro~itaju sve knjige o tome, knjige koje su napisali ve} vekovima mrtvi ljudi. Misli da se arheolo{ke zagonetke mogu re{avati odmeravanjem stavova razli~itih autoriteta. Piren je to saslu{ao i nije stavio nikakvu primedbu. Zar ne uvi|ate da tu ne{to nije u redu?" Ponovo u njegovom glasu gotovo da su mogli da osete preklinjanje. I ponovo ne bi odgovora. On produ`i: "A i vi, ljudi, a i polovina Terminusa, isto ste toliko lo{i. Sedimo ovde i smatramo da je sve u Enciklopediji. Smatramo da je najve}i zadatak nauke da klasifikuje podatke iz pro{losti. To jeste va`no, ali zar ne treba i}i i dalje? Nazadujemo i zaboravljamo, kako to ne uvi|ate? Ovde na Periferiji izgubili su atomsku energiju. Na Gama Andromedi centrala je eksplodirala zbog lo{e obavljenih opravki, a carski kancelar se tu`i da su atomski tehni~ari malobrojni. Koje je re{enje za to? Da se obu~e novi tehni~ari? Nipo{to! Umesto toga, ograni~ava se upotreba atomske energije." I po te}i put: "Zar ne shvatate? Tako je {irom Galaksije. Metani{e se nad pro{lo{}u. To je izopa~avanje, stagnacija." Uko~eno je gledao redom u jednog za drugim, a oni mu uzvrati{e staklastimm pogledima. Fara se prvi povratio. "Ovde nam ne}e pomo}i misti~na filosofija. Budimo konkretni. Pori~ete li da je Hari Seldon lako mogao da pomo}u jednostavne psiholo{ke tehnike odredi istorijske trendove budu}nosti?" "Ne, razume se da ne", povika Hardin, "ali ne mo`emo se uzdati u njega d nam da re{enje. U najboljem slu~aju, on bi mogao da nam uka`e na problem, ali ukoliko treba da se na|e re{enje, to moramo sami uraditi. On to za nas ne mo`e obaviti." Fulem iznenada progovori: "Kako to mislite da nam 'uka`e na problem'? Problem nam je poznat." Hardin se okomi na njega."To vi mislite! Mislite da je Anakreon jedino o ~emu }e Hari Seldon brinuti. Ne sla`em se s tim. Ka`em vam, gospodo, da niko od vas uop{te nema predstavu o tome {ta se zaista de{ava!" "A da li je ti ima{?" upita Piren neprijateljskim tonom. "Mislim da imam!" Hardin sko~i i odgurnu stolicu. Pogled mu je bio hladan i o{tar. "Ukoliko je ne{to izvesno, to je da je u celoj situaciji ne{to trulo, ne{to {to je ve}e od svega o

~emu smo do sada razgovarali. Postavite sebi samo ovo pitanje: zbog ~ega me|u prvobitnim `iteljima Zadu`bine nije bilo nijednog prvorazrednog psihologa, osim Bora Alurina? A on se bri`ljivo klonio toga da svojim u~enicima prenese ne{to vi{e od osnovnih stvari." Kratak muk, a onda Fara upita: "Pa dobro, za{to?" "Mo`da zbog toga {to bi psiholozi shvatili u ~emu je stvar, i to mnogo ranije nego {to je to odgovaralo Hariju Seldonu. Ovako kako sada stvari stoje, lutamo unaokolo uspevaju}i da nazremo tek po neki nejasni tra~ak istine, ni{ta vi{e. A to je ono {to je Hari Seldon i `eleo." On se promuklo nasmeja."Do vi|enja, gospodo!" Dostojanstveno je napustio sobu. 6. Gradona~elnik Hardin je grickao vr{ak cigare. Bila se ugasila a da to nije ni primetio. Prethodne no}i nije spavao, a naslu}ivao je da ne}e ni ove. To mu se ve} vidljivo prime}ivalo na o~ima. On umorno re~e: "I to bi bilo sve?" "^ini mi se." Johan Li blago dodirnu {akom bradu. "Kako zvu~i?" "Nije lo{e. Samo, sve se mora obaviti krajnje drsko, shvata{? Zna~i, ne sme biti nikakvog oklevanja, ne sme im se ostaviti vremena da shvate situaciju. Kada budemo u stanju da izdajemo nare|enja, i to da ih izdajemo kao da smo upravo za to ro|eni, iz navike }e se pokoravati. U tome je su{tina dr`avnog udara." "A {ta ako Odbor i dalje bude kolebljiv?" "Odbor? Otpi{i ga. Od sutra{njeg dana kao ~inilac u poslovima Terminusa ne}e vi{e vredeti ni pi{ljivih pola kredita." Li lagano potvrdi glavom. "Ipak, ~udno je da do sada nisu ni{ta preduzeli da nas zaustave. Ka`e{ da im ovo nije bilo sasvim nepoznato?" "Fara skoro da je natrapao na problem. Ponekad sam zbog njega nervozan. A Piren je prema meni sumnji~av jo{ od kako su me izabrali. Samo, vidi{, nikada nisu bili u stanju da zaista shvate {ta se kuva. ^itavo njihovo vaspitanje je autoritarno. Uvereni su da je Car svemo}an samo zbog toga {to je Car. A sigurni su i u to da nije mogu}e da se Upravni odbor na|e u polo`aju da ne mo`e nare|ivati, upravo zbog toga {to Upravni odbor dela u carevo ime. Ta nesposobnost da priznaju da postoji mogu}nost pobune na{ je najbolji saveznik." Hardin se iskobelja iz stolice i ode do hladnjaka za vodu. "Nisu oni lo{i, Li, kada se dr`e svoje Enciklopedije, a mi }emo se postarati da se ubudu}e samo nje i dr`e. Beznade`no su me|utim, nesposobni kada je re~ o upravljanju Terminusom. Idi sada i pusti stvari u pogon. @elim da budem sam." Seo je na ivicu pisa}eg stola i odsutno se zagledao u ~a{u s vodom. Svemira mu, kada bi samo bio tako samouveren kako {to se pravi da jeste! Za dva dana }e sleteti Anakreonjani, a on mo`e da se osloni samo na neke predstave i polunaga|anja o tome {ta je Hari Seldon pretpostavljao da }e se dogoditi u proteklih pedeset godina. Nije ~ak ni pravi, ~estiti psiholog, ve} jedan obi~an petljanac, jedva ne{to priu~en, koji poku{ava da pro~ita najve}i um jednog razdoblja. A {ta ako je Fara bio u pravu, ako je Anakreon bio jedini problem koji je Hari Seldon predvideo: ako mu je jedino bilo stalo da sa~uva Enciklopediju, ~emu onda coup d'etat? Slegao je ramenima i popio vodu. 7. U Kriptu je bilo doneseno mnogo vi{e od {est stolica, kao da se o~ekivao ve}i skup. Hardin to zami{ljeno primeti i umorno se smesti u jedan ugao, {to dalje od petorice.

Kao da ~lanovima Odbora ovakav razme{taj nije smetao. [apatom su izme|u sebe razgovarali, pa se to najpre izrodi u {u{ljetave jednoslo`ne re~i, a zatim u ni{ta. Od njih jedino je D`ord Fara izgledao ~ak prili~no spokojan. Izvadio je sat i turobno zurio u njega. Hardin pogleda na svoj ~asovnik, a zatim na stakleni pregradak, potpuno prazan, koji je dominirao polovinom odaje. Bila je to jedina neobi~nost te odaje, jer sem toga ni{ta nije ukazivalo na to da negde ~ili jedna ta~kica radijuma, pribli`avaju}i se onom ta~no odre|enom trenutku kada }e obara~ pasti, kada }e do}i do spoja i ... Svetla se prigu{i{e! Nisu se ugasila, ve} su samo po`utela i pritulila se tako iznenadno da se Hardin tr`e. Zaprepa{}eno podi`e pogled prema svetiljkama na tavanici, a kada ga je spustio, stakleni pregradak vi{e nije bio prazan. U njemu se nalazila jedna prilika, prilika u invalidskim kolicima! Prilika ne progovori nekoliko trenutaka ni re~i, ve} samo sklopi knjigu na krilu, lagano je dodiruju}i vrhovima prstiju. Zatim se nasme{i, lice kao da joj o`ive. Prilika re~e: "Ja sam Hari Seldon. Glas je zvu~ao stara~ki i blago. Hardin gotovo ustade u znak pozdrava, ali sam sebe zadr`a na vreme. Kao u razgovoru, glas produ`i: "Kao {to vidite, vezan sam za ovu stolicu i ne mogu da ustanem da vas pozdravim. Va{i dedovi su se ve} nekoliko meseci nalazili ne Terminusu kada sam se razboleo od prili~no neprijatne paralize. Znate, ja vi{e ne vidim, tako da vas ne mogu pozdraviti kako valja. Ne znam ~ak ni koliko vas ima, tako da se sve ovo mora obaviti bez formalnosti. Ukoliko neko od vas stoji molim ga da sedne, a ako vam se pu{i meni ne}e smetati." Ovla{ se osmehnuo. "A i za{to bi? Ja, u stvari, nisam ovde." Hardin automatski potra`i cigaru, ali se predomisli. Hari Seldon odlo`i knjigu, kao da je stavlja na neki sto pored sebe, a kada je njegovi prsti napusti{e knjige nestade. On prozbori: "Pro{lo je pedeset godina otkako je osnovana ova Zadu`bina, pedeset godina tokom kojih pripadnici Zadu`bine nisu znali koja je bila prava svrha njihovog rada. Bilo je potrebno da `ive u neznanju, ali s tim je svr{eno. Pre svega, valja re}i da je Enciklopedijska Zadu`bina u stvari obmana, i da je to uvek i bila!" Iza Hardina se za~u muvanje, a i jedan ili dva prigu{ena uzvika, ali se on ne osvrnu. Hari Seldon je, razume se, ostao ravnodu{an. On nastavi: "Bila je to obmana u tom smislu da ni ja ni moje kolege nismo davali ni pet para na to da li }e ikada ijedna knjiga Enciklopedije biti objavljena. Ona je poslu`ila na{em cilju, da od Cara izvu~emo carsku povelju, da pomo}u nje privu~emo stotinu hiljada ljudi neophodnih za na{ plan, a pomo}u nje smo uspeli i da ih dovoljno zaposlimo sve dok se doga|aji nisu sami oblikovali, tako da za te ljude postane prekasno da se povuku. Za ovih pedeset godina, dok ste vi radili na ovom prevarantskom projektu, nema potrebe ubla`avati re~i, odse~ena vam je odstupnica, tako da nemate drugog izbora do da pristupite ostvarenju beskona~no va`nijeg projekta koji je bio i jeste na{ pravi plan. Zbog toga smo vas i smestili na ovu planetu i u ovo sada{nje vreme; tokom pedeset godina dovedeni ste do toga da vi{e nemate slobodu delanja. Od sada, a kroz mnoge vekove, morate i}i neizbe`nim putem. Suo~i}ete se sa nizom kriza, kao {to se sada suo~avate sa prvom od njih, a u svakom od tih slu~ajeva va{a sloboda delanja bi}e na sli~an na~in ograni~ena, tako da }ete biti bez priziva primorani da sledite jedan jedini put. To je put koji vam je odredila, i to s razlogom, na{a psihoistorija. Vekovima je galakti~ka civilizacija stagnirala i propadala, iako je to samo nekolicina ljudi shvatala. Ali sada, kona~no, Periferija se otcepljuje, a politi~ko jedinstvo Carstva se lomi.

Budu}i istori~ari }e upravo negde u tom proteklom pedesetogodi{njem razdoblju podvu}i crtu i re}i: 'Ovo ozna~ava Pad Galakti~kog carstva.' Bi}e u pravu, iako jedva da }e poneko u toku slede}ih nekoliko vekova primetiti ovaj Pad. Posle Pada nastupi}e neizbe`no varvarstvo, razdoblje koje bi u obi~nim okolnostima, kako nam ka`e na{a psihoistorija, trebalo da traje trideset hiljada godina. Pad ne mo`emo spre~iti. Mi to ni ne `elimo, jer je kultura Carstva izgubila i ono malo sr~anosti i vrednosti koje je nekada posedovala. Me|utim, mi mo`emo svesti razdoblje varvarstva, koje mora uslediti, na samo hiljadu godina. Ne mo`emo vas upoznati sa svim pojedinostima tog skra}enja, isto onako kao {to vam pre pedeset godina nismo mogli re}i istinu o Zadu`bini. Kada biste saznali te pojedinosti moglo bi se desiti da na{ plan propadne, kao {to bi se to dogodilo da ste ranije pronikli u obmanu sa Enciklopedijom, zbog toga {to bi, zahvaljuju}i saznanju, va{a sloboda delanja bila pro{irena, a broj uvedenih dodatnih promenljivih veli~ina postao bi ve}i nego {to bi na{a psihoistorija bila u stanju da obradi. Ali vi to ne}ete saznati, a to jeste razlog {to na Terminusu nema, niti je bilo, ijednog psihologa izuzev Alurina, a on je bio jedan od nas. Mogu vam re}i i ovo: Terminus i njegov parnjak, Zadu`bina na drugom kraju Galaksije, predstavljaju seme Renesanse i budu}e osniva~e Drugog galakti~kog carstva. Upravo ova kriza upu}uje Terminus prema tom vrhuncu. Uzgred, napominjem da je ovo prili~no jednostavna kriza, prostija od onih koje tek slede. Upro{}eno govore}i, re~ je o ovome: vi ste planeta iznenada odse~ena od centara umiru}e civilizacije u Galaksiji, a prete vam va{i ja~i susedi. Va{ je svet mali svet nau~nika, okru`en ogromnim i brzo narastaju}im prostranstvima varvarstva. U nado{lom okeanu primitivnije energije vi ste ostrvo atomske energije, a uprkos tome bespomo}ni ste jer vam nedostaju metali. Stoga shvatate da ste suo~eni sa surovom neminovno{}u i da ste primorani da delate. Priroda tog delanja, to jest, re{enja va{e dileme, o~igledna je, razume se!" Prilika Harija Seldona ispru`i ruku u vazduh i knjiga se ponovo stvori pred njim. On je otvori i re~e: "Me|utim, ma koliko bio zaobilazan put koji va{a istorija bude sledila, morate svojim potomcima uliti u glavu to da je taj put predodre|en, a da se na njegovom kraju nalazi novo i ve}e Carstvo!" Pogleda oborenog na knjigu on i{~eznu u ni{tavilo, a svetla ponovo ja~e zasja{e. Hardin podi`e o~i i vide pred sobom Pirena, sa tragi~nim izrazom u o~ima, drhtavih usana. Predsednikov glas bio je odlu~an ali bezbojan. "Izgleda da si bio u pravu. Ukoliko do|e{ ve~eras u {est, Odbor }e se s tobom posavetovati u pogledu narednog koraka." Svi se s njim rukova{e i odo{e, a Hardin se nasmeja u sebi. U su{tini su to bili pravedni ljudi; bili su u dovoljnoj meri nau~nici da priznaju po~injenu gre{ku, ali za njih je bilo prekasno. On pogleda na sat. Mora biti da su do sada ve} sve obavili. Lijevi ljudi preuzeli su kontrolu, i Odbor vi{e nije izdavao nare|enja. U stvari, kao {to je Hari Seldon rekao, a Salvor Hardin naga|ao jo{ od onog dana kada mu je Anselm pl. Rodrik po prvi put otkrio da Anakreon nema atomsku energiju, re{enje za ovu krizu bilo je o~igledno. \avolski o~igledno! Tre}i deo

GRADONA^LNICI ^ETIRI KRALJEVSTVA - ...Ime onih delova Anakreonske provincije koji su se otcepili od Prvog carstva prvih godina zadu`binske ere kako bi osnovali nezavisna i kratkove~na kraljevstva. Najve}e i najmo}nije od tih kraljevstva bio je sam Anakreon, ~ija je povr{ina ... ...Nesumnjivo je da se najzanimljiviji aspekt istorije ^etiri kraljevstva odnosi na neobi~no dru{tvo koje im je bilo nametnuto za vreme upravljanja Salvora Hardina... ENCYCLOPEDIA GALACTICA 1. Deputacija! ^injenica da je Salvor Hardin to predose}ao nije stvar ~inilo ni{ta prijatnijom. Naprotiv, slutnja mu je bila nesumnjivo neprijatna. Johan Li se zalagao za krajnje mere, govore}i: "Ne vidim da je potrebno da i dalje gubimo vreme, Hardine. Do idu}ih izbora ne mogu ni{ta u~initi, bar ne zakonskim putem, a to nam daje godinu dana. Ispra{i ih." Hardin napu}i usne. "Li, ti nikada ne}e{ nau~iti. Poznajem te ve} ~etrdeset godina, a nikako da savlada{ tu plemenitu ve{tinu da se ~oveku prikrade{ s le|a." "Nije to moj na~in borbe", progun|a Li. "Da, poznato mi je. Mislim da si ba{ zbog toga ti jedini ~ovek kome verujem." Hardin zastade i ma{i se za cigaru. "Daleko smo odmakli, Li, od onog doba kada smo organizovali na{ udar protiv Enciklopedista. Starim. [ezdeset i dve godine. Da li ikada pomi{lja{ na to kako je brzo prohujalo tih trideset godina?" Li frknnu: "Ja se ne ose}am starim, a imam {ezdeset i {est godina." "Da, ali ja nemam tvoje varenje." Hardin je lenjo cuclao cigaru. Odavno je prestao da `udi za blagim veganskim duvanom iz svoje mladosti. Ti dani, kada je planeta Terminus trgovala sa svim delovima Galakti~kog carstva, spadali su u ono ~istili{te u koje sva dobra stara vremena behu oti{la. Ono isto ~istili{te prema kome se kre}e i Galakti~ko carstvo. Pitao se ko li je novi Car, i da li uop{te postoji Car, pa i samo Carstvo. Svemira mu! Ve} ima trideset godina kako su se ovde na rubu Galaksije prekinule veze; celokupni svet Terminusa sastojao se od samog Terminusa i ~etiri obli`nja kraljevstva. Kako su nisko pali! Kraljevstva! U stara vremena behu to prefekture, a sve su bile deo jedne iste provincije, koja je opet bila deo sektora, a ovaj deo kvadranta, a on, pak, deo sveobuhvatnog Galakti~kog carstva. Od kako je Carstvo izgubilo kontrolu nad udaljenim oblastima Galaksije te male grupice planeta postado{e kraljevstva sa operetskim kraljevima, plemi}ima, besmislenim ratnim ~arkama, dok se `ivot i dalje pateti~no odvijao me|u ru{evinama. Civilizacija koja propada. Zaboravljena atomska energija. Nauka koja je blede}i prelazila u mitologiju, sve dok se nije ume{ala Zadu`bina. Zadu`bina, koju je upravo zbog toga Hari Seldon i osnovao ovde na Terminusu. Li je gledao kroz prozor i njegov glas prekide Hardinovo sanjarenje. "Stigli su", re~e, "i to kopnenim vozilom najnovijeg modela, {tenad jedna." Napravio je nekoliko neodlu~nih koraka prema vratima, a onda pogleda u Hardina. Hardin se nasme{i i mahnu: "Ja sam naredio da ih dovedu ovamo gore." "Ovamo! Zbog ~ega? Pridaje{ im isuvi{e va`nosti!" "Zbog ~ega da prolaze kroz svu onu ceremoniju zvani~nog prijema kod gradona~elnika? Prestar sam za formalnosti. Osim toga, laskanje je korisno kada su u pitanju mladi, naro~ito

ako te to ni na {ta ne obavezuje." On mu namignu. "Sedi tu i pru`i mi moralnu podr{ku, Li. Bi}e mi potrebna sa ovim mladim Sermakom." "Opasan je tip, taj Sermak", re~e kruto Li. "Ima li pristalica? Hardine, nemoj ga podcenjivati." "Da li sam ikad nekog potcenjivao?" "Pa, uhapsi ga onda. Mo`e{ ga naknadno okriviti za ne{to." Hardin prenebre`e ovaj poslednji savet. "Evo ih, Li." U znak odgovora na signal on pritisnu papu~icu ispod pisa}eg stola i vrata kliznu{e u stranu. ^etvorica ~lanova deputacije u|o{e jedan za drugim, a Hardin im ljubazno pokaza na naslonja~e raspore|ene polukru`no u odnosu na njegov sto. Nakloni{e se i sa~eka{e da gradona~elnik prvi progovori. Hardin podi`e neobi~no izgravirani srebrni poklopac kutije za cigare koja je nekad pripadala D`ordu Fari, ~lanu nekada{njeg Upravnog Odbora iz davnih dana Enciklopedista. Bio je to nepatvoreni proizvod Carstva, i to sa Santanija, iako su cigare, koje su se u njoj nalazile, bile doma}e. Jedan po jedan, sa sve~anom ozbiljno{}u, ~etiri ~lana delegacije se poslu`i{e cigarama i ritualno ih pripali{e. Drugi zdesna bio je Sef Sermak, najmla|i u skupini mladih, najzanimljivijeg izgleda, precizno potkresanih o{trih `utih brkova, upalih o~iju neodre|ene boje. Hardin istog ~asa otpisa ostalu trojicu; videlo se da su u pitanju obi~ni ~lanovi. Usredsredio se na Sermaka, koji je ve} u toku svog prvog mandata u Gradskom ve}u vi{e puta uspeo da to smireno telo okrene naglavce, i Sermaku se i obratio: "Bilo mi je veoma stalo da se sa vama sastanem, ve}ni~e, otkako sam ~uo va{ izvrsni govor pro{log meseca. Va{ napad na spoljnu politiku ove Vlade bio je veoma ve{t." Sermakove o~i zasvetluca{e. "Va{e interesovanje ~ini mi ~ast. Taj napad je mo`da i bio ve{t, a mo`da i nije, ali je svakako bio opravdan." "Mogu}e je! To je, razume se, va{e mi{ljenje. Mada, rekao bih da ste prili~no mladi." Sermak suvo odvrati: "To je greh ve}ine ljudi u izvesnom dobu njihovog `ivota. Vi ste ve} postali gradona~elnik Terminus Grada kada vam je bilo dve godine manje nego {to je meni sada." Hardin se nasmeja u sebi. Mladunac je bio bezobrazan. Ali samo re~e: "Smatram da ste do mene do{li zbog te iste spoljne politike zbog koje ste se toliko uzbudili i u Gradskom ve}u. Da li govorite i u ime trojice kolega ili }u morati da saslu{am svakog od vas ponaosob?" ^etiri mladi}a hitro izmeni{e poglede, jedva zatreptav{i o~nim kapcima. Sermak ozbiljno re~e: "Govorim u ime naroda Terminusa, naroda koji nije valjano zastupljen u glasa~koj ma{ini koju nazivaju Ve}em." "Shvatam. Nastavite!" "Svodi se na ovo, po{tovani gospodine Gradona~elni~e. Nezadovoljni smo..." "Pod 'mi' podrazumevate narod, zar ne?" Sermak se neprijateljski zagleda u njega ose}aju}i neku zamku, pa hladno odgovori: "Verujem da moji stavovi odra`avaju stavove znatne ve}ine bira~a Terminusa. Da li vas to zadovoljava?" "Ovakvo jedno tvr|enje bolje bi zvu~alo kada bi bilo potkrepljeno i kakvim dokazom, ali svejedno, nastavite. Nezadovoljni ste." "Da, nezadovoljni politikom koja trideset godina ostavlja Terminus bez odbrane protiv neizbe`nog spoljnog napada." "Razumem. I onda? Nastavite, nastavite."

"Lepo je od vas {to to naslu}ujete. I onda, zbog toga osnivamo novu politi~ku stranku; takvu koja }e se starati o neposrednim potrebama Terminusa, a ne o nekoj misti~noj 'najavljenoj sudbini' budu}eg Carstva. Izbaci}emo iz Gradske ve}nice i vas i va{u ulizi~ku kliku koja se zala`e za izmirenje ... i to uskoro." "Izuzev ako? Uvek postoji neko izuzev ako, znate." "U ovom slu~aju nema mnogo takvih mogu}nosti: izuzev ukoliko sada odmah ne podnesete ostavku. Ne tra`im od vas da izmenite svoju politiku, toliko ba{ poverenja u vas nemam. Va{a obe}anja ne vrede ni{ta. Jedino {to prihvatamo jeste ostavka na licu mesta." "Razumem." Hardin prekrsti noge i iskrivi stolicu na dve noge. "To zvu~i kao ultimatum. Lepo je od vas {to me upozoravate. Ali ja }u ga radije prenebregnuti." "Nemojte misliti da je to bilo upozorenje, gospodine Gradona~elni~e. Bila je to objava na~ela i akcije. Nova stranka je ve} osnovana, a sutra }e i zvani~no po~eti da se bavi svojim zadacima. Nema mesta, niti `elje, za kompromisom, a otvoreno govore}i, jedino {to nas je navelo da vam ponudimo lak{i na~in odlaska bila je `elja da se oda priznanje va{im nekada{njim zaslugama za Grad. Nisam ni o~ekivao da }ete na to pristati, ali savest mi je ~ista. Naredni izbori }e biti ja~i i neodoljiv podsetnik da je ostavka nu`na." On se podi`e i dade znak i ostalima da ustanu. Hardin ispru`i ruku: "Stanite! Sedite!" Sef Sermak sede ponovo, malo prebrzo, a Hardin se u sebi nasmeja, zadr`av{i ozbiljan izraz lica. Uprkos onome {to je rekao o~ekivao je ponudu, odre|enu ponudu. Hardin upita: "U kome biste zapravo pravcu `eleli da se na{a spoljna politika izmeni? Da li `elite da sada, i to smesta napadnemo ~etiri kraljevstva, sva odjednom?" "Ne predla`em ni{ta sli~no, gospodine Gradona~elni~e. Na{ je predlog, jednostavno, da se prekine sa politikom izmirenja. U toku svoje uprave vodili ste politiku nau~ne pomo}i Kraljevstvima. Dali ste im atomsku energiju. Pomogli ste da se poprave atomske centrale na njihovoj teritoriji. Osnovali ste klinike, hemijske laboratorije i fabrike." "I? [ta tome zamerate?" "To ste ~inili da biste ih spre~ili da nas napadnu. Sa takvim podmi}ivanjem izigravali ste budalu u kolosalnoj ucenjiva~koj igri, dozvoljavaju}i da se Terminusu pije du{a, usled ~ega smo sada prepu{teni na milost i nemilost tih varvara." "Kako to?" "Zbog toga {to ste im dali energiju, naoru`anje, {to ste opravili brodove iz njihovih flota, oni su sada neuporedivo ja~i nego {to su bili pre tri decenije. Njihovi zahtevi narastaju, a pomo}u novog naoru`anja kona~no }e sve svoje zahteve ostvariti odjednom, nasilnom aneksijom Terminusa. Na zavr{ava li se obi~no tako svaka ucena?" "A kakav bi bio va{ lek?" "Prekinite s mesta sa podmi}ivanjem, dok je to jo{ mogu}e. Ulo`ite napor da oja~ate sam Terminus i prvi napadnete!" Sa gotovo morbidnim zanimanjem Hardin je posmatrao mladi}eve `ute br~i}e. Mora biti da je Sermak siguran u sebe, ina~e ne bi toliko govorio. Nesumnjivo su njegove opaske bile odraz ose}anja zama{nog dela stanovni{tva, zaista zama{nog. Njegov glas, me|utim, nije odavao pomalo uznemireni tok misli. Bio je gotovo nemaran. "Jeste li zavr{ili?" "Za sada." "E onda, vidite li uokvirenu izreku koja visi na zidu iza mojih le|a? Budite dobri pa je pro~itajte." Sermakove usne se iskrivi{e. "Izreka ka`e: za nesposobnog nasilje je poslednji izlaz." To je na~elo jednog starca, gospodine Gradona~elni~e."

"Gospodine ve}ni~e, primenjivao sam ga kao mladi}, i to uspe{no. Kada se to de{avalo bili ste zaokupljeni svojim ra|anjem, ali ste mo`da ne{to o tome u~ili u {koli." Pa`ljivo je motrio Sermaka, nastaviv{i odmerenim glasom: "Kada je Hari Seldon ovde osnovao Zadu`binu u~inio je to sa prividnim ciljem da se napravi velika Enciklopedija; pedeset godina smo sledili tu varku dok nismo otkrili {ta je uistinu hteo da postigne. Umalo da nije bilo prekasno. Kada su se prekinule veze sa sredi{njim oblastima starog Carstva zatekli smo se, kao svet nau~nika, okupljen u jednom jedinom gradu, bez industrije, i okru`en tek osnovanim neprijateljskim i uglavnom varvarskim kraljevstvima. Bili smo maju{no ostrvce energije u ovom okeanu varvarstva i beskona~no dragocena meta. Tada, kao i sada, najmo}nije od ~etiri kraljevstva, Anakreon, zatra`ilo je i osnovalo vojnu bazu na Terminusu, a onda{nji upravlja~i Grada, Enciklopedisti, veoma su dobro znali da je to tek uvod u osvajanje cele planete. Tako su stvari stajale kada sam... hm... preuzeo stvarnu upravu. [ta biste vi uradili?" Sermak sle`e ramenima. "To je akademsko pitanje. Razume se, znam {ta ste vi u~inili." "Ipak, ponovi}u. Mo`da ne shvatate su{tinu. Postojalo je veliko isku{enje da se prikupi ono vojske {to se moglo i da se u|e u bitku. To bi bilo najlak{e re{enje, koje bi najvi{e zadovoljilo samopo{tovanje, ali i gotovo bezuslovno najgluplje. Vi biste tako postupili, vi sa va{im pri~ama o tome 'da treba da prvi napadnemo'. Ono {to sam ja umesto toga u~inio bilo je da posetimo ostala tri kraljevstva, jedno za drugim, da svakom od njih uka`em na to da bi dozvoliv{i da tajna atomske energije padne u {ake Anakreona bio najbr`i na~in da im se prere`e grkljan; kao i da im u~tivo predlo`im da preduzmu o~igledno. To je bilo sve. Mesec dana po{to se anakreonska vojska iskrcala na Terminus, njihov kralj je primio zajedni~ki ultimatum od svoja tri suseda. Za sedam dana je i poslednji Anakreonjanin napustio Terminus. Ka`ite mi, onda, da li je bilo potrebe za nasiljem?" Mladi ve}nik zami{ljeno pogleda u opu{ak svoje cigare i baci ga u otvor koji je vodio u ure|aj za spaljivanje. "Ne vidim da postoji analogija. Insulin }e dijabeti~ara vratiti u normalno stanje, ali za slepo crevo je neophodna operacija. Tu ne mo`ete ni{ta. Kad druga sredstva zaka`u, {ta onda drugo preostaje do, kako vi ka`ete, poslednji izlaz? Va{a je gre{ka {to smo na to primorani." "Moja? Ah, da, opet ta moja mirovna politika. Izgleda da jo{ niste u stanju da shvatite osnovne neminovnosti na{eg polo`aja. Na{ problem nije bio re{en odlaskom Anakreonjana. Problemi su tek bili zapo~eli. Vi{e no ikada ~etiri kraljevstva su bila na{i neprijatelji, jer je svako od njih `elelo atomsku energiju, a svako od njih se ustru~avalo da nas uhvati za gu{u zbog bojazni od ostala tri. Odr`avamo ravnote`u na vr{ku veoma o{trog ma~a, i najmanje njihanje u bilo kom pravcu, na primer, da neko kraljevstvo postane suvi{e mo}no, ili pak, da dva formiraju koaliciju... shvatate?" "Svakako. Bio je to najpogodniji ~as da se izvr{e sveop{te ratne pripreme." "Naprotiv. Bio je to ~as da se otpo~ne sa sveop{tom predohranom protiv rata. Nahu{kao sam ih jedne na druge. Svima sam redom pomagao. U~inio sam da im Terminus vi{e zna~i kao cvatu}i svet nego kao vojni cilj. To je uspevalo punih trideset godina." "Da, ali ste bili prinu|eni da te nau~ne darove okru`ite najsramotnijom komedijom. Na~inili ste od toga delimi~no religiju, a delimi~no budala{tinu. Izgradili ste sve{teni~ku hijerarhiju i slo`eni, besmisleni obred." Hardin se namr{ti. "Pa, {ta s tim? Ne vidim da to ima bilo kakve veze sa ovom raspravom. Isprva sam tim putem krenuo zbog toga {to su varvari na na{u nauku gledali kao na neku vrstu ~arobne magije, i bilo je lak{e da ih navedemo da nauku prihvate po toj osnovi. Sve{tenstvo se samo stvorilo, a ukoliko mu poma`emo, to je jedino zato {to idemo linijom manjeg otpora. To je sitnica."

"Ali ti sve{tenici upravljaju centralama. A to nije sitnica." "Ta~no, ali mi smo ih obu~ili. Njihovo poznavanje oru|a kojim se slu`e ~isto je iskustveno, a i ~vrsto veruju u svu tu komediju kojom su okru`eni." "A {ta ako neki od njih pronikne u tu komediju i bude dovoljno genijalan da odbaci empirizam? [ta }e takvog ~oveka spre~iti da stekne saznanje o stvarnoj tehnici i da ga proda onome ko najvi{e ponudi? Kakva }e tada biti na{a vrednost za kraljevstva?" "Za to ima malo izgleda, Serma~e. Povr{ni ste. Najsposobniji ljudi sa planeta iz kraljevstva {alju se ovamo svake godine, kako bi se u Zadu`bini vaspitavali za sve{tenike. Najbolji od njih ostaju ovde da bi se bavili istra`ivanjem. Ukoliko mislite da ti koji ostaju prakti~no bez poznavanja osnovnih elemenata nauke ili, {to je jo{ gore sa iskrivljenim znanjem koje sve{tenici sti~u, da su oni ti koji mogu odjednom da prodru u su{tinu atomske energije, elektronike, teorije zakrivljenosti, onda imate vrlo romanti~nu i vrlo glupavu predstavu o nauci. Potrebni su mnogi ljudski vekovi u~enja i izuzetan um da bi se tako daleko stiglo." Za vreme prethodnog izlaganja Johan Li je naglo ustao i napustio sobu. Sada se vratio, a kada je Hardin zavr{io, nagao se prema uhu svog pretpostavljenog. [apatom izmeni{e nekoliko re~i, a zatim mu ovaj uru~i olovni valjak. Potom, po{to je letimice neprijateljski pogledao deputaciju, Li ponovo zauze svoje mesto. Posmatraju}i deputaciju kroz trepavice Hardin je obrtao valjak u rukama. Zatim ga naglim odvrtanjem otvori, a samo je Sermak bio toliko pribran da ne baci hitar pogled na savijeni papir koji iz valjka ispade. "Ukratko, gospodo", re~e nemarno Hardin, "vlada smatra da zna {ta radi." Dok je ovo govorio, ~itao je. List su ispunjavali redovi slo`ene, besmislene {ifre, i tri olovkom na{krabana reda koja su saop{tavala poruku. Baciv{i jedan pogled on je zapamti, a zatim nemarno baci poruku u cev ure|aja za spaljivanje. "Bojim se da se ovim razgovor zavr{ava", re~e Hardin. "Milo mi je {to sam se sa svima vama upoznao. Hvala vam na poseti." Sa svakim se mehani~ki rukova i oni izi|o{e. Hardin gotovo da se be{e odvikao od smeha, ali po{to su se Sermak i njegova tri }utljiva pratioca dovoljno udaljili da ne ~uju, suvo se nasmeja i spusti veseo pogled na Lija. "Kako ti se dopala ova borba blefiranjem, Li?" Li d`angrizavo, glasno {mrknu: "Nisam ba{ siguran da je on blefirao. Postupaj s njim u rukavicama i sasvim je mogu}e da na idu}im izborima pobedi, ba{ onako kao {to re~e da ho}e." "Oh, to je sasvim mogu}e, sasvim... ukoliko se pre toga ne{to ne desi." "Postaraj se da stvari ne krenu u pogre{nom smeru ovog puta, Hardine. Ka`em ti da ovaj tip Sermak ima sledbenike. [ta ako ne bude ~ekao do idu}ih izbora? Be{e jednom i takvo vreme kada smo i ti i ja stvari silom sprovodili, uprkos onoj tvojoj propovedi o nasilju." Hardin podi`e obrve. "Danas si pesimisti~ki nastrojen, Li, a i ~udno protivre~an, ina~e ne bi govorio o nasilju. Ukoliko se se}a{, na{ mali pu~ bio je izveden a da nijedan `ivot nije izgubljen. Bila je to nu`na mera sprovedena u odgovaraju}em ~asu, koja je pro{la glatko, bezbolno i, pre svega, bez napora. [to se ti~e Sermaka, njegov cilj je druga~iji. Ti i ja, Li, nismo Enciklopedisti. Mi smo pripremljeni. Nahu{kaj svoje ljude na ove mladi}e, ali na lep na~in, stari dru{kane. Nemoj da primete da ih prate, ali dr`i otvorene o~i, razume{!" Li se kiselo nasme{i. "Lepo bih se proveo da ~ekam na tvoja nare|enja, Hardine, jel'da? Sermak i njegovi su ve} mesec dana pod prismotrom." Gradona~elnik se prigu{eno zasmeja. "Prvi si se setio, a? U redu. Uzgred budi re~eno", primeti on tiho, "ambasador Verisov se vra}a na Terminus. Privremeno, nadam se."

Nastade krako }utanje, propra}eno izvesnim zaprepa{}enjem, a zatim }e Li: "To je, dakle, bila poruka? Ve} sada dolazi do kidanja." "Ne znam. Ne mogu ni{ta da ka`em dok ne ~ujem Verisova. Mada je mogu}e. Na kraju krajeva, moralo bi da do toga do|e pre izbora. Ali za{to si toliko zabrinut zbog toga?" "Zbog toga {to ne znam kako }e se to zavr{iti. Isuvi{e si zabrazdio, Hardine, upustio si se u borbu izbliza." "Zar i ti, sine Brute", pro{apta Hardin. Naglas, on re~e: "Zna~i li to da pristupa{ novoj Sermakovoj stranci?" Li se i protiv svoje volje nasme{i: "U redu. Pobedio si. [ta misli{ o jednom ru~ku?" 2. Mnogi se epigrami pripisuju Hardinu, priznatom tvorcu epigrama, od kojih su mnogi, po svoj prilici, apokrifni. No, ipak, pri~a se da je jednom prilikom izjavio: "Isplati se postupati otvoreno, naro~ito ako te bije glas da si prepreden." Poli Verisov je vi{e no jednom imao priliku da postupa po tom savetu, jer se ve} ~etrnaest godina nalazio na Anakreonu u dvostrukom statusu, u dvostrukom statusu ~ije ga je odr`avanje ~esto i neprijatno podse}alo na igru bosonogog po vrelom metalu. Za ljude na Anakreonu bio je prvosve{tenik, predstavnik one Zadu`bine koja je za te 'varvare' bila vrhunac tajne i fizi~ki centar ove religije {to su je, uz Hardnovu pomo}, stvorili u toku poslednje tri decenije. Kao takvom ukazivali su mu po~ast, koja je postala u`asno zamorna jer je iz dubine svoje du{e prezirao obred ~ije sredi{te be{e postao. Me|utim, za kralja Anakreona, prethodnog, i njegovog mladog unuka koji je sada bio na prestolu, on je prosto bio ambasador jedne sile koje su se istovremeno i pribojavali i za kojom su `udeli. Sve u svemu bio je to neprijatan posao, tako da je njegovo prvo putovanje ka Zadu`bini u poslednje tri godine, uprkos onespokojavaju}eg incidenta koji ga je u~inio nu`nim, imalo pomalo i prirodu godinjeg odmora. A po{to ovo nije bilo prvi put da mora da putuje u potpunoj tajnosti, ponovo se poslu`io Hardinovim epigramom o korisnosti otvorenih postupaka. Presvukao se u civilno odelo, {to je samo po sebi predstavljalo odmor, i ukrcao se kao putnik druge klase na putni~ki brod za Zadu`binu. Kada je prispeo na Terminus prokr~io je put kroz gu`vu u svemirskoj luci i preko javnog vizifona nazvao Gradsku ve}nicu. Rekao je: "Zovem se D`en Smajt. Imam zakazan sastanak sa Gradona~elnikom za danas posle podne." Efikasna mlada dama, bezizra`ajnog glasa s druge strane, preko druge veze brzo izmeni nekoliko re~i, pa sasvim mehani~kim tonom odgovori Verisovu: "Gradona~elnik Hardin }e vas primiti kroz pola ~asa, gospodine", a zatim se ekran zatamni. Posle toga ambasador na Anakreonu kupi najnoviji broj Dnevnika Terminus Grada, bez `urbe od{eta do Ve}ni~kog parka i sede na prvu praznu klupu; u ~ekanju je pro~itao uvodnik, sportsku stranu i stripove. Kada je pola sata bilo na izmaku stavi novine ispod mi{ke, u|e u Gradsku ve}nicu i prijavi se u predvorju. Dok je sve ovo ~inio ostao je bezbedno i potpuno neprime}en, jer ga zbog tako otvorenog pona{anja niko ~estito nije ni pogledao. Podi`u~i pogled Hardin mu se isceri: "Uzmi cigaru! Kako je pro{lo putovanje?" Verisov se poslu`i: "Zanimljivo. U susednoj kabini je bio jedan sve{tenik koji je ovamo putovao da bi poha|ao posebni te~aj za pripremu radioaktivnih sinteti~kih materija za le~enje raka, zna{..." "Nije ih valjda ba{ tako zvao: radioaktivnim sinteti~kim materijama?" "Ma, nije! Za njega je to bila sveta hrana."

Gradona~elnik se nasme{i: "Nastavi." "Upetljao me je u teolo{ku raspravu, ula`u}i sve napore da me izvu~e iz gnusnog materijalizma." "A da uop{te nije prepoznao svog prvosve{tenika?" "Bez grimizne ode`de? Osim toga, bio je sa Smirna. U svakom slu~aju, bilo je to zanimljivo iskustvo. Zadivljuje, Hardine, to koliko se religija nauke ukorenila. Napisao sam ogled na tu temu, ~isto da bih se zabavio; to se ne bi moglo objaviti. Kada se problem tretira sociolo{ki izgleda da se, onda kada je staro Carstvo po~elo na svojim rubovima da truli, moglo smatrati da je nauka kao nauka izneverila spolja{nje svetove. Da bi je ponovo prihvatili morala je da se zaodene u drugo ruho, i upravo je to i u~inila. Sve se lepo uklapa, ukoliko se ~ovek poslu`i simboli~kom logikom." "Zanimljivo!" Gradona~elnik stavi ruke iza vrata, a onda }e iznebuha: "Po~ni da pri~a{ o situaciji na Anakreonu!" Ambasador se namrgodi i izvadi cigaru iz usta. S ga|enjem je odmeri i odlo`i: "Pa, prili~no je lo{a." "Ina~e ti ne bi bio ovde." "Te{ko da bih. Evo kako stvari stoje."Glavna li~nost na Anakreonu ti je knez namesnik Vinis. On je stric kralja Leopolda." "Znam, ali zar Leopold ne postaje punoletan idu}e godine? Verujem da u februaru puni {esnaestu." "Da." Ambasador po}uta, a zatim dodade uz gadljivu grimasu: "Ukoliko po`ivi do tada. Kraljev otac je umro pod zanimljivim okolnostima. Iglasti metak za vreme lova. Nazvali su to nesre}nim slu~ajem." "Hm! ^ini mi se da se se}am tog Vinisa jo{ od onog doba kad sam bio na Anakreonu, po{to smo ih {utnuli sa Terminusa. Bilo je to pre tog vremena. Da vidim. Koliko se se}am, bio je to crnomanjasti mla|i ~ovek, crne kose, razrok na desno oko. Nos mu je bio nekako ~udno kukast." "To je taj. Jo{ ima kukast nos i razrok je, jedino {to je sada sed. Igra prljavu igru. Sre}om da je naj~uvenija budala na planeti. Zami{lja da je lukav kao sam |avo, {to njegovu budalastost ~ini jo{ upadljivijom." "Obi~no tako biva." "Misli da se jaja razbijaju ako se u njih puca iz atomskog blastera."Dokaz za to je i porez na posede Hrama, koji je poku{ao da uvede pre dve godine, odmah posle smrti starog kralja. Se}a{ se?" Hardin zami{ljeno klimnu, a zatim se osmehnu. "Sve{tenici su bili digli dreku." "Nadigli su takvu dreku da se mogla ~uti i na Lukreci. Od tada pokazuje vi{e opreznosti u opho|enju sa sve{tenstvom, ali jo{ uspeva da stvari sprovodi silom. Na izvestan na~in to je na{a nesre}a, po{to je o~igledno ima krajnje samopouzdan." "Verovatno je re~ o prekompenzovanom kompleksu manje vrednosti. Mla|i kraljevski sinovi obi~no postaju takvi, zna{." "Ipak, to izlazi na isto. Zapenu{io je od `elje da napadne Zadu`binu. Gotovo da se i ne trudi da tu `elju sakrije. Osim toga, u stanju je da to i u~ini, ako se gleda po naoru`anju. Prethodni kralj izgradio je veli~anstvenu flotu, a ni Vinis nije spavao ove dve godine. U stvari, porez na posede Hrama prvenstveno je bio namenjen za dalje naoura`avanje, a kada je to propalo udvostru~io je porez na li~ni prihod." "Je li bilo nekog gun|anja?"

"Ni{ta ozbiljno. Pokoravanje postavljenoj vlasti sadr`aj je svake propovedi u kraljevstvu ve} nedeljama. Mada Vinis nije pokazao nikakvu blagodarnost." "U redu. Stekao sam jasnu predstavu. A sad, {ta se to desilo?" "Pre dve nedelje jedan anakreonski trgova~ki brod nai{ao je na napu{tenu ratnu krstaricu stare Carske flote. Mora biti da najmanje tri veka plovi po svemiru." U Hardinovim o~ima zasija zanimanje, i on se ispravi u stolici."Da, ~uo sam za to. Navigacioni odbor mi je uputio zahtev da se taj brod pribavi radi prou~avanja. ^ujem da je u dobrom stanju." "U suvi{e dobrom stanju", suvo odgovori Verisov. "Kada je pro{le nedelje Vinis dobio tvoj predlog da se brod preda Zadu`bini gotovo je dobio gr~eve." "Jo{ nije odgovorio." "I ne}e, izuzev topovima, ili bar tako on misli. Vidi{, onog dana kada sam polazio sa Anakreona posetio me je i zatra`io da Zadu`bina dotera ratnu krstaricu u stanje bojne gotovosti i da je vrati anakreonskoj floti. Imao je toliko drskosti da ka`e kako je tvoja pro{lonedeljna nota ukazala na nameru Zadu`bine da napadne Anakreon. Rekao je da bi odbijanje da se opravi krstarica potvrdilo njegove sumnje, i nagovestio je da bi mu bile nametnute mere za samoodbranu Anakreona. To su njegove re~i. Nametnute! Zbog toga sam ovde." Hardin se blago nasmeja. Verisov se osmehnu i produ`i: "Razume se da o~ekuje da }e biti odbijen, {to bi u njegovim o~ima bio savr{en izgovor za neposredan napad." "Shvatam to, Verisove."Pa, imamo na raspolaganju najmanje {est meseci da brod opravimo i da mu ga, uz moje pozdrave, uru~imo. U znak na{e pa`nje i ljubavi treba mu dati novo ime - Vinis." Ponovo se nasmeja. I ponovo mu Verisov uzvrati sa jedva vidljivim sme{kom. "Pretpostavljam da je to logi~an korak, Hardine, ali zabrinut sam. To je brod! U ono doba su znali da ih grade. Ima zapreminu cele anakreonske flote. Ima atomske topove koji bi mogli da raznesu planetu, a ima i za{titni omota~ koji mo`e da primi Q - zrak ne stvaraju}i zra~enje. Suvi{e je to dobra stvar, Hardine..." "Samo na prvi pogled, Verisove, na prvi pogled. Ti i ja znamo da bi sa naoru`anjem koje ve} ima Vinis mogao lako pobediti Terminus i pre nego {to bismo stigli da opravimo krstaricu za vlastitu upotrebu. [ta mari ukoliko mu damo i krstaricu? Ti zna{ da do samoga rata nikada ne}e do}i." "Pretpostavljam. Da." Ambasador naglo podi`e pogled."Ali, Hardine ..." "Hajde, {to si stao? Samo nastavi." "Slu{aj. To nije moj domen, ali ~itao sam novina. On spusti Dnevnik na sto i pokaza na naslovnu stranu. "[ta to treba da zna~i?" Hardin baci letimi~an pogled."Grupa ve}nika osniva novu politi~ku stranku." "Tako pi{e." Verisov se vrpoljio. "Znam da si vi{e upu}en u unutra{nje stvari od mene, ali napadaju te svim sredstvima, osim fizi~ki. Koliko su jaki?" "Prokleto su jaki. Verovatno }e posle slede}ih izbora kontrolisati Ve}e." "A ne pre izbora?" Verisov iskosa pogleda gradona~elnika. "Osim izbora ima i drugih na~ina da se obezbedi kontrola." "Nisam ti ja Vinis!" "Nisi. Za opravku broda }e biti potrebni meseci, a napad posle toga je gotovo izvestan. Na{ ustupak }e se protuma~iti kao znak u`asne slabosti, a carska krstarica }e gotovo udvostru~iti mo} Vinisove flote. Izvesno je da }e nas napasti, kao {to je izvesno i to da sam ja prvosve{tenik. Za{to rizikovati? Treba u~initi jednu od dve mogu}e stvari. Ili saop{titi plan kampanje Ve}u, ili sada iznuditi obra~un sa Anakreonom."

Hardin se namr{ti: "Iznuditi obra~un, sada? Pre nego {to nastupi kriza? To je ne{to {to ne smem da u~inim. Zna{ li ti da postoje Hari Seldon i Plan?" Verisov je oklevao, a zatim progun|a: "Zna~i, ti si apsolutno siguran da postoji Plan?" "U to jedva da se mo`e sumnjati", usledi hladan odgovor. "Prisustvovao sam otvaranju Vremenske kripte, i snimak Seldona je to tada saop{tio." "Nisam na to mislio, Hardine. Samo, ne vidim kako je mogu}e planirati istoriju hiljadu godina unapred. Mo`da je Seldon sebe precenio." Na Hardinov ironi~an osmeh on se malo zguri, a onda dodade: "Najzad, nisam psiholog." "Ba{ tako. Niko od nas to nije. Ipak, ja sam stekao nekakvo elementarno znanje u mladosti, dovoljno da znam kakve su mogu}nosti psihologije, ~ak i ako nisam u stanju da te mogu}nosti koristim. Nema sumnje da je Seldon upravo u~inio ono {to je tvrdio da je u~inio. Zadu`bina je stvorena, kako on ka`e, da bude uto~i{te nauke, sredstvo da se kroz vekove varvarstva o~uvaju nauka i kultura umiru}eg Carstva, da bi se na kraju ponovo rasplamsale u Drugom carstvu." Pomalo sumnji~avo, Verisov klimnu. "Svako zna da se o~ekivalo da }e se stvari tako odvijati. Ali smemo li da rizikujemo? Mo`emo li rizikovati sada{njost zbog neke maglovite budu}nosti?" "Moramo, jer budu}nost nije maglovita. Seldon je nju prora~unao i planirao. Svaka uzastopna kriza u na{oj istoriji planirana je, a svaka od njih u izvesnoj meri zavisi od uspe{nog okon~anja prethodne. Ovo je tek druga kriza, a Svemir samo zna kakav bi efekat na ishod moglo imati i najmanje odstupanje." "To je prili~no prazno naga|anje." "Nije! U Vremenskoj kripti Hari Seldon je napomenuo da }e na{a sloboda delanja biti u tolikoj meri ograni~ena da }e biti mogu} samo jedan smer delanja." "Da bi nas zadr`ao na pravoj i uskoj putanji?" "Da bi nas spre~io da skrenemo s puta, da. I obrnuto, sve dok je mogu} vi{e no jedan smer delanja, kriza nije dosegnuta. Moramo pustiti da stvari teku svojim tokom {to du`e mo`emo, a Svemira mi, to i nameravam da ~inim." Verisov nije odgovarao. Zlovoljno }ute}i, grickao je donju usnu. Tek pre godinu dana Hardin je po prvi put s njim razgovarao o ovom problemu, o pravom problemu; o problemu suprotstavljanja neprijateljskim pripremama Anakreona. A i tada, samo zbog toga {to je on, Verisov, pru`ao otpor daljnjoj mirovnoj politici. Kao da sledi misli svog ambasadora, Hardin re~e: "Vi{e bih voleo da ti nikada o ovome nisam govorio." "Zbog ~ega to ka`e{?" iznena|eno uzviknu Verisov. "Zbog toga {to sada ve} {estoro ljudi, pored tebe i mene, jo{ tri ambasadora i Johan Li, ima predstavu o tome {ta se o~ekuje, a bojim se da je Seldonova zamisao bila da niko za to ne zna." "Za{to?" "Zbog toga {to je ~ak i Seldonova usavr{ena psihologija imala izvesna ograni~enja. Nije mogla da obra|uje prevelik broj promenljivih veli~ina. Nije mogla da obra|uje pojedince, bez obzira na du`inu vremenskog razdoblja, kao {to ne mo`e{ primeniti kineti~ku teoriju o gasovima na pojedina~ne molekule. Obra|ivala je gomile, stanovni{tva ~itavih planeta, i to samo slepe gomile koje ne poseduju predznanje o rezultatima sopstvenih postupaka." "To nije jasno." "Ne mogu tu ni{ta. Nisam dovoljno psiholog da bih to nau~no objasnio. Ali ovo zna{. Na Terminusu nema {kolovanih psihologa, niti matemati~kih tekstova koji se odnose na tu nauku. O~igledno, `eleo je da niko na Terminusu ne bude u stanju da unapred pronikne u

budu}nost. Seldon je `eleo da postupamo naslepo, a stoga i ispravno, prema zakonu psihologije gomile. Kao {to sam ti jednom rekao, uop{te nisam znao kuda smo se uputili kada sam isterao Anakreonjane. Moja zamisao bila je da odr`im ravnote`u snaga, samo to. Tek kasnije sam pomislio da zapa`am izvestan {ablon u doga|anjima, ali sam dao sve od sebe da ne delam na osnovu tog saznanja. Uplitanje bi izbacilo Plan iz voznog reda." Verisov zami{ljeno klimnu. "Saslu{ao sam izlaganje slo`eno kao ona u Hramovima, tamo na Anakreonu. Kako misli{ da }e{ prepoznati pravi ~as za delanje?" "Ve} sam ga odredio. Sla`e{ se da ni{ta ne}e zadr`ati Vinisa da nas napadne ~im budemo opravili krstaricu. To je neosporno." "Da." "U redu. To se odnosi na spoljni vid stanja. Me|utim, slo`i}e{ se i s tim da }emo na narednim izborima dobiti novo i to neprijateljski nastrojeno Ve}e, koje }e nametnuti akciju protiv Anakreona. I to je neosporno." "Da." "A ~im budu odstranjene sve alternative, nastupa kriza. Ipak, zabrinut sam." Zastao je, a Verisov je ~ekao. Polagano, gotovo oklevaju}i, Hardin produ`i. "Imam ideju, samo predstavu, da je planirano da istovremeno do|e do spolja{njeg i unutra{njeg pritiska. Kako stvari stoje, postoji razlika od nekoliko meseci, Vinis }e verovatno napasti pre prole}a, a do izbora ima jo{ godinu dana." "To ne izgleda tako va`no." "Ne znam. Mo`da je to prosto zbog neizbe`ne gre{ke u prora~unu, a mo`da i zbog ~injenice da isuvi{e znam. Uvek sam nastojao da moja predose}anja ne uti~u na moje postupke, ali kako mogu biti siguran? I kakav uticaj taj raskorak mo`e imati? U svakom slu~aju", Hardin pogleda uvis, "jedno sam odlu~io." "A {ta to?" "Kada po~ne da izbija kriza oti}i }u na Anakreon. @elim da budem na licu mesta... Ni re~, Verisove. Dockan je. Hajde da izi|emo i da se no}as provedemo."@elim da se malo opustim." "U~ini to onda ovde", re~e Verisov. Ne bih `eleo da me prepoznaju, jer ve} zna{ {ta bi rekla ona nova stranka koju tvoji mili ve}nici stvaraju. Poru~i rakiju." Hardin to i uradi, s tim {to je bio umeren {to se koli~ine ti~e. 3. U davna vremena, kada je Galakti~ko carstvo obuhvatalo ~itavu Galaksiju, a Anakreon bio najbogatija prefektura Periferije, mnogi je car posetio sve~anu palatu podkralja. I nijedan je nije napustio a da prethodno nije oprobao svoju ve{tinu u rukovanju brzoletom i pu{kom na iglene metke, u okr{aju sa pernatom lete}om tvr|avom koju zovu ptica najak. Kako je vremenom sve propadalo, tako i slava Anakreona i{~ile u vetar. Palata podkralja pretvorila se u gomilu ru{evina, izuzev onog krila koje su radnici Zadu`bine obnovili. Na Anakreonu ve} vi{e od dve stotine godina ne vide{e nijednog cara. No lov na najaka ostade i dalje kraljevska razbibriga, a o{tro oko i ve{to baratanje iglenom pu{kom prevashodni uslov da se postane anakreonski kralj. Leopold I, kralj Anakreona i kako je neizbe`no, ali neta~no dodavano, Gospodar Spolja{njih dominiona, iako nije imao ni {esnaest godina, ve} je mnogo puta pokazao svoju ve{tinu. Tek je bio napunio trinaestu kada je oborio svog prvog najaka, desetog je savladao na nedelju dana posle svog stupanja na presto, a sada se upravo vra}ao iz lova na ~etrdeset i {estog.

"Bi}e ih pedeset pre nego {to postanem punoletan", likovao je. "Da se kladimo?" Ali dvorjani se ne klade protiv kraljevske ve{tine. Postoji smrtna opasnost da se dobije opklada. Kako to niko ne u~ini, kralj, lepo raspolo`en, po|e da se presvu~e. "Leopolde!" Kralj zastade usred hoda na jedini glas koji je imao mo} da ga zaustavi. On se durljivo okrenu. Stoje}i na pragu svojih odaja, Vinis se ustremi na svog mla|anog bratanca. "Otpusti ih", nestrpljivo mu dade znak. "Otarasi ih se." Kralj odse~no odmahnu glavom i dva komornika mu se pokloni{e i `urno povuko{e niz stepenice. Lepold u|e u stri~evu sobu. Vinis je natmureno zurio u kraljevo lova~ko odelo. "Uskoro }e{ imati i va`nija posla od lova na najaka." Okrenuv{i le|a, ukru}eno se odgegao do stola. Od kako be{e prestario za strujanje vazduha, za opasno obru{avanje nadomak najakovog krila, za valjanje i propinjanje brzoleta koga je valjalo nogom pokretati, po~eo je da se dr`i kiselo prema tom sportu. Leopold je shvatao da mu se stric dr`i u duhu onog, 'gro`|e je kiselo' te, ne bez pakosti, po~e sa `arom da pri~a: "Trebalo je da nam se danas pridru`i{, stri~e. Isterali smo danas jednog iz ~estara Samije, bio je pravo ~udovi{te. A divalj da ne mo`e biti divljiji. Dva sata smo ga ganjali i pre{li najmanje sedamdeset kvadratnih milja. A onda se na|em naspram sunca", `ivo je pokazivao rukama kao da je ponovo u brzoletu, "i obru{im se u kovitlacu. Pogodim ga ta~no ispod levog krila. To ga je razjarilo, pa se okrenu iskosa. Prihvatim izazov, po|em ulevo ~ekaju}i da raspali. Kad, razume se, eto ti njega. Gotovo me krilom o~e{ao, krenem i ..." "Leopolde!" "I... pogodim ga." "Siguran sam da si to u~inio. Ho}e{ li sad da me saslu{a{?" Kralj sle`e ramenima i uputi se prema kraju stola gde po~e da gricka lera-orah, sasvim se nekraljevski dure}i. Nije se usu|ivao da pogleda stricu u o~i. Vinis najpre re~e: "Danas sam bio na brodu." "Kakvom brodu?" "Samo je jedan brod. Onaj brod. Brod koji Zadu`bina opravlja za flotu. Stara carska krstarica. Da li sam sada bio dovoljno jasan?" "A taj? Vidi{, rekao sam ti da }e ga Zadu`bina popraviti, ukoliko je zamolimo da to u~ini. Sve je to glupost, zna{, ta tvoja pri~a da `ele da nas napadnu. Da su to `eleli, sigurno ne bi bi opravljali brod? Nema smisla, zna{." "Leopolde, ti si budala!" Kralj, koji je upravo bacio ljusku jednog lera-oraha i prinosio drugi ustima, pocrvene. "Ovaj, pazi", re~e sa ljutinom koja jedva da bi ne{to vi{e od zlovolje. "Mislim da ne bi smeo da me tako naziva{. Zaboravlja{ se. Za dva meseca }u biti punoletan, zna{." "Da, i ba{ si mi mnogo spreman da preuzme{ du`nosti kralja. Kada bi se dr`avnim poslovima bavio upola toliko koliko provodi{ vremena u lovu, smesta bih, mirne du{e, podneo ostavku na namesni{tvo." "Ba{ me briga. Nema to veze s ovim, zna{. ^injenica je da sam ja tvoj kralj, a ti moj podanik, iako si namesnik i moj stric. Ne sme{ da me naziva{ budalom, a uostalom, ne bi smeo ni da sedi{ u mom prisustvu. Nisi zatra`io od mene dopu{tenje. Mislim da bi morao da bude{ oprezan, ina~e bih mogao ne{to da preduzmem, i to uskoro." Vinisov pogled je bio hladan. "Mogu li da ti se obra}am sa 'Va{e veli~anstvo'?"

"Da." "Dobro! Vi ste budala, Va{e Veli~anstvo." Njegove tamne o~i sevnu{e ispod osedelih obrva i mladi kralj polagano sede. Na trenutak se na namesnikovom licu pojavio izraz zluradog zadovoljstva, ali se brzo izgubio. Debele usnice razvuko{e se u neodre|en osmeh, a {aku spusti na kraljevo rame. "Ne mari, Lepolde. Nije trebalo da ti tako strogo govorim. Ponekad je te{ko pona{ati se kako valja kada ~oveka pritiskaju doga|aji kao {to su... Razume{?" Me|utim, ma koliko da su re~i bile pomirljive, pogled njegovih o~iju nije postao bla`i. Leopold po~e nesigurno: "Da. Dr`avni~ki poslovi su |avolski te{ki, zna{." Pitao se, ne bez straha, da li mu sleduje dosadna poplava podataka koji mu ni{ta ne zna~e o godi{njem obimu trgovine sa Smirnom ili duga, bu~na rasprava oko retko naseljenih svetova iz Crvenog koridora. Vinis ponovo progovori: "Sinko, mislio sam da ti o ovom ranije ne{to ka`em, a mo`da je i trebalo da to mnogo ranije u~inim, ali znam koliko tvoj madi duh nema strpljenja za suvoparne pojedinosti dr`avni~ke ve{tine." Leopold zaklima glavom. "Da, to je ta~no..." Stric ga odlu~no prekide, nastaviv{i: "Ali kroz dva meseca }e{ biti punoletan. Osim toga, u te{kim ~asovima koji predstoje, mora}e{ da uzme{ puno i aktivno u~e{}e. Ubudu}e }e{ biti kralj, Leopolde." Leopold ponovo klimnu glavom, ali mu je pogled bio sasvim prazan. "Bi}e rata, Leopolde." "Rat? Ali sa Smirnom je sklopljeno primirje..." "Ne sa Smirnom. Ve} sa samom Zadu`binom." "Ali stri~e, pristali su da oprave brod. Rekao si..." U}uao je ~im je njegov stric napravio grimasu. "Leopolde", ne{to od prijateljskog tona be{e nestalo, "razgovaramo kao mu{karac s mu{karcem. Sa Zadu`binom bi bilo rata bio brod opravljen ili ne; utoliko pre, u stvari, {to se opravlja. Zadu`bina je izvor energije i mo}i. Sva veli~ina Anakreona, svi njegovi brodovi, gradovi, ljudi i trgovina zavise od mrvica i ostataka energije koje nam Zadu`bina {krto dobacuje. Se}am se onog vremena, li~no ja, kada su se ulice Anakreona zagrevale sagorevanjem uglja i nafte. No, pustimo sad to, ti to ne mo`e{ zamisliti." Kralj stidljivo natuknu: "Izgleda, ipak, da treba da budemo zahvalni..." "Zahvalni?" riknu Vinis. "Zahvalni {to nam {krto daju samo mrvice, zadr`avaju}i za sebe sam svemir zna {ta i zadr`avaju to sa ko zna kakvim ciljem? Jednog dana }e, mo`da, zavladati Galaksijom." [aka mu se spusti na bratan~evo koleno, a o~i se suzi{e. "Leopolde, ti si kralj Anakreona. Tvoja deca i deca tvoje dece mogu biti kraljevi vasione, ukoliko bude{ imao energiju koju Zadu`bina od nas krije." "Ima ne~eg u tome." Leopoldove o~i zasvetle{e, a le|a mu se ispravi{e. "Na kraju krajeva, s kojim pravom je ~uvaju samo za sebe? To nije po{teno, zna{. Najzad, valjda i Anakreon ne{to zna~i." "Eto vidi{, po~eo si da shvata{. A sad, sinko, {ta bi bilo ako bi Smirno odlu~io da napadne Zadu`binu, pa tako dobije svu energiju? Koliko bismo mogli da odolevamo da ne postanemo vazali? Koliko bi se ti dugo odr`ao na prestolu?" Leopold se uzruja. "Da, svemira mu, sasvim si u pravu, zna{. Moramo napasti prvi. To je obi~na samoodbrana." Vinis se malo velikodu{nije nasme{i. "Osim toga, nekada je, na samom po~etku vladavine tvog dede, Anakreon ~ak bio osnovao vojnu bazu na planeti Zadu`bine, na

Terminusu, bazu koja je bila od `ivotne va`nosti za nacionalnu odbranu. Bili smo prisiljeni da je napustimo zbog mahinacija upravitelja te Zadu`bine, jednog lukavog d`ukca, nau~nika bez i jedne kapi plemenite krvi u venama. Razume{ li, Leopolde? Tvog dedu je unizio jedan obi~an gra|anin. Se}a{ ga se! Jedva da je bio ne{to stariji od mene kada je prispeo na Anakreon sa svojim |avoljim sme{kom i |avoljom pame}u, imaju}i za sobom mo} sva tri ostala kraljevstva koja se kukavi~ki behu udru`ila protiv veli~ine Anakreona." Leopold se zacrveneo, a o~i su mu gorele. "Seldona mi, da sam ja bio na dedinom mestu ipak bih zametnuo boj." "Ne, Leopolde. Odlu~ili smo da ~ekamo, da u pogodnije vreme speremo uvredu. Pre svoje prerane smrti tvoj otac se nadao da }e on biti taj koji }e... No!" Vinis se na ~as okrenu. A zatim, kao da potiskuje ose}anja: "Brat mi je bio." Ipak, ukoliko bi njegov sin..." "Da, stri~e, ne}u ga izneveriti. Odlu~io sam. Doli~no bi bilo da Anakreon rasturi to gnezdo mutivoda, i to smesta." "Ne, ne odmah. Moramo najpre sa~ekati da se zavr{i opravka ratne krstarice. Sama ~injenica da su spremni da obave tu opravku dokazuje da nas se pla{e. Budale, poku{avaju da nas umilostive, ali nas to ni za pedalj ne}e skrenuti s na{eg puta, zar ne?" Leopold sna`no udari pesnicom o dlan. "Ne dok sam ja kralj Anakreona." Vinisove usne se jetko iskrivi{e. "A moramo i da pri~ekamo da do|e Salvor Hardin." "Salvor Hardin!" Kralj razroga~i o~i, a sa mladala~kog }osavog lica izbrisa{e se o{tre bore koje su ga na ~as zgr~ile. "Da, Leopolde, upravitelj Zadu`bine li~no dolazi na Anakreon za tvoj ro|endan, mo`da da bi nas obrlatio svojom slatkore~ivo{}u. Ali to mu ne}e pomo}i." "Salvor Hardin!", prozbori Leopold jedva ~ujno. Vinis se namr{ti. "Zar te je od samog imena strah? Onaj isti Salvor Hardin koji nas je prilikom svoje pro{le posete toliko unizio. Ne zaboravlja{, valjda, smrtnu uvredu nanetu kraljevskom domu? I to od jednog obi~nog gra|anina. Olo{a." "Ne. Mislim da ne. Ne. Ne}u to dopustiti. Ne. Naplati}emo mu se, ali... ali bojim se... pomalo..." Namesnik ustade. "Boji{ se? ^ega? ^ega, ti mlado..." Zagrcnu se. "Bilo bi... hm... nekako bogohulno, zna{, napasti Zadu`binu. Mislim..." On zastade. "Nastavi samo." Leopold zbunjeno re~e: "Ho}u da ka`em, ako zaista postoji Galakti~ki duh, njemu se... hm... mo`da to ne}e dopasti? Zar se ne ~ini i tebi da je tako?" "Ne, ne ~ini mi se", usledi nemilosrdan odgovor. Vinis ponovo sede, a usnice mu iskrivi ~udan osmeh. "Tako zna~i, mnogo mori{ misli Galakti~kim duhom, jel' da? Tako je to kad te pu{taju da jurca{ naokolo. Rekao bih da si dosta slu{ao Verisova." "Mnoge stvari je objasnio..." "O Galakti~kom duhu?" "Da." "Eh, ti neoblizano {tene, on u taj cirkus veruje mnogo manje od mene, a ja u to uop{te ne verujem. Koliko puta ti je ve} re~eno da su te pri~e besmislica?" "Znam ja to, ali Verisov ka`e..." "Do |avola i Verisov! To je besmislica." Nastade kratko buntovno }utanje, a onda }e Leopold: "Ipak, svi u to veruju. Mislim, u tu pri~u o proroku Hariju Seldonu, o tome kako je odredio Zadu`binu da sprovede njegove zapovesti kako bi se jednog dana vratio Zemaljski raj, i kako }e svako ko prekr{i njegove zapovesti biti zauvek uni{ten. Oni veruju u to. Vodio sam njihove svetkovine i siguran sam da veruju."

"Da, oni veruju, ali mi ne. Mogao bi da bude{ zahvalan {to je tako, jer prema toj budala{tini ti si kralj na osnovu bo`anskog prava, a i polubog. Veoma zgodno. To odstranjuje svaku mogu}nost pobune i obezbe|uje potpunu poslu{nost u svemu. I zato ti, Leopolde, mora{ uzeti aktivnog u~e{}a u izdavanju naredbe za rat protiv Zadu`bine. Ja sam samo namesnik i sasvim obi~an ~ovek. Ti si kralj i vi{e od polovine bog... za njih." "Ali ne i zaista, preptpostavljam", re~e zami{ljeno kralj. "Ne, ne zaista", sti`e ironi~an odgovor, "ali si to za svakog osim za one iz Zadu`bine. Kad jednom oni budu uklonjeni, niko ti vi{e ne}e osporavati tvoju bo`ansku prirodu. Razmisli o tome!" "A onda }emo mo}i da sami rukujemo centralama u hramovima, brodovima koji lete bez ljudi, svetom hranom koja le~i rak i svim ostalim. Verisov ka`e da samo oni koje je blagoslovio Galaksti~ki duh mogu..." "Da, Verisov ka`e! Uz Salvora Hardina, tvoj najve}i neprijatelj je Verisov. Dr`i se mene, Leopolde, i nemoj brinuti zbog njih. Zajedni~ki }emo ponovo stvoriti carstvo, i to ne samo od Anakreona, ve} carstvo koje }e obuhvatiti milijardu sunaca Galaksije. Nije li to bolje od Zemaljskog raja iz pri~a?" "Pa-a-a, da." "Mo`e li ti Verisov obe}ati ne{to vi{e?" "Ne." "Vrlo dobro." Glas mu postade odlu~an. "Pretpostavljam da mo`emo smatrati ovo pitanje re{enim." On ni ne sa~eka na odgovor. "Idi sad. Si}i }u ne{to kasnije. I jo{ ne{to Leopolde." Mladi kralj se osvrnu s praga. Sve se na Vinisu sme{ilo, osim o~iju. "Budi oprezan kada lovi{ najaka, sinko. Od one nesre}e s tvojim ocem povremeno sam imao naj~udnija predose}anja vezana za tebe. U onoj gu`vi, kada u vazduhu vrve strelice iz iglenih pu{aka, ~ovek nikada ne zna. Pazi}e{, nadam se. A u vezi Zadu`bine preduze}e{ ono {to ti budem rekao, zar ne?" Leopoldove o~i se ra{iri{e, izbegavaju}i stri~ev pogled. "Da, svakako." "Dobro." Buljio je bezizrazno za sinovcem, a zatim se vratio za svoj pisa}i sto. Dok se udaljavao, Leopoldove misli su bile mra~ne i ne bez zebnje. Mo`da bi bilo najbolje pobediti Zadu`binu i dokopati se mo}i o kojoj je Vinis govorio. A onda, kad se rat zavr{i i kada bude siguran na prestolu... Postade svestan ~injenice da su Vinis i njegova dva nadmena sina slede}i na redu da naslede presto. Ali on je kralj. A kraljevi imaju mo} da narede da se ljudi streljaju. ^ak i stri~evi i bra}a od strica. 4. Izuzimaju}i samog Sermaka, Luis Bort bio je najrevnosniji u okupljanju svih onih otpadni~kih elemenata koji su se stopili u sada veoma glasnu Stranku akcije. Me|utim, on nije bio u onoj deputaciji {to je pre gotovo pola godine posetila Salvora Hardina. Ne zbog toga {to su njegovi napori bili nepriznati, naprotiv. Izostao je iz veoma opravdanog razloga: u to vreme nalazio se na glavnoj planeti anakreonskog sveta. U posetu je oti{ao privatno. Nije posetio nijednog zvani~nika i nije obavio ni{ta zna~ajno. Samo je posmatrao po zabitim uglovima prometne planete i turao svoj zatupasti nos u pra{njave rupe.

Ku}i se vratio u predve~erje jednog kratkog zimskog dana koji je zapo~eo obla~no i sada se zavr{avao sa snegom, a ve} jedan ~as kasnije sedeo je za osmougaonim stolom u Sermakovom domu. Njegove prve re~i nisu mogle popraviti atmosferu skupa koji je ve} bio prili~no poti{ten zbog sve gu{}eg sne`nog sumraka {to se napolju spu{tao. "Bojim se", re~e on, "da je na{ polo`aj od one vrste koju obi~no melodramski nazivaju 'propalim slu~ajem'." "Misli{?" sumorno }e Sermak. "U to se ne sumnja, Serma~e. Nema druga~ijeg mi{ljenja." "Naoru`anje..." zapo~e pomalo zvani~no doktor Valto, ali ga Bort odmah prekide. "Ostavi to. To je stara pri~a." Pogled mu je kru`io po okupljenima. "Govorim o ljudima. Priznajem da je bila moja zamisao da poku{amo da podstaknemo neku vrstu dvorske pobune, kako bi za kralja postavili nekog ko bi bio naklonjeniji Zadu`bini. Bila je to dobra zamisao, i jo{ je to. Njen jedini maju{ni nedostatak je u tome {to je neostvarljiva. Za to se postarao veliki Salvor Hardin." Sermak kiselo primeti: "Navedi pojedinsti, Borte." "Pojedinosti! Nema ih! Nije to tako jednostavno. Stvar je u celokupnoj prokletoj situaciji na Anakreonu. Stvar je u religiji koju je Zadu`bina razvila. Ona dejstvuje!" "Pa!" "Treba da je vidite na delu, da biste shvatili. Jedino {to odavde vidite, to je da postoji velika {kola koja se posvetila obuci sve{tenika, kao i to da, s vremena na vreme, u nekom zaba~enijem kraju grada biva prire|ena poneka posebna predstava za hodo~asnike... i to je sve. ^itava stvar jedva da nas se doti~e. Dok, na Anakreonu..." Lem Tarki zagladi jednim prstom urednu {iljatu bradicu i naka{lja se: "Kakva je to religija? Hardin je uvek govorio da je to samo oblanda, kako bi ne pitaju}i prihvatili na{u nauku. Se}a{ se, Serma~e, onog dana rekao nam je..." "Hardinova obja{njenja ne treba uzimati uvek zdravo za gotovo", podseti ih Sermak. Ipak, kakva je to religija, reci nam Borte?" Bort malo promisli. "Eti~ki gledano, ona je u redu. Jedva da se razlikuje od raznih filosofija starog Carstva. Visoki moralni standardi, i tako to. Sa tog stanovi{ta nema joj se {ta zameriti. Tokom istorije, religija je uvek bila jedan od onih ~inilaca koji je imao vrlo civilizuju}e dejstvo, te u tom smislu ispunjava..." "To znamo", nestrpljivo ga prekide Sermak. "Pre|i na stvar." "Pa, evo." Bort je bio malo zbunjen, mada to nije pokazivao. "Religija koju je Zadu`bina stvorila i ohrabrivala, pazite, po~iva na strogoj autoritarnosti. Sve{tenstvo ima isklju~ivu kontrolu nad oru|ima nauke koja smo Anakreonu dali, ali su tako obu~eni da tim oru|ima rukuju isklju~ivo iskustveno. Potpuno veruju u tu religiju i u... hm ... duhovnu vrednost energije kojom upravljaju. Na primer, pre dva meseca neka budala je ne{to petljala na centrali u Tesalekijanskom hramu, jednoj od velikih. Razume se, digla je u vazduh pet gradskih blokova. Svi, pa i sami sve{tenici, smatrali su da je to bo`ja kazna." "Se}am se. U novinama je tada izi{la neka izfrizirana verzija. Ne shvatam na {ta cilja{." "Slu{aj onda", osorno odvrati Bort. "Sve{tenstvo obrazuje hijerarhiju na ~ijem je vrhu kralj, koga smatraju nekom vrstom manjeg boga. Po bo`anskom pravu on je apsolutni monarh i ljudi u to potpuno veruju, kao uostalom i sve{tenici. Takvog kralja ne mo`e{ zbaciti. Da li sada shvata{?" "^ekaj", upade Valto. "[ta si mislio kada si rekao da je sve to Hardinovo maslo? Kakve on veze ima s tim?"

Bort ga s gor~inom pogleda. "Zadu`bina je revnosno pothranjivala ovu obmanu. Ovoj podvali je pru`ana puna nau~na potpora. Nema nijedne svetkovine kojom ne upravlja kralj okru`en radioaktivnom aurom koja svetli oko celog njegovog tela i uzdi`e se kao kruna iznad njegove glave. Ko ga dodirne zadobije ozbiljne opekotine. U presudnim ~asovima kre}e se kroz vazduh, navodno zahvaljuju}i bo`anskom duhu. Jednim pokretom ruke ispunjava hram bisernom, unutra{njom svetlo{}u. Nema kraja tim sasvim obi~nim trikovima koje za njega izvodimo, ali ~ak i sami sve{tenici u njih veruju, iako ih sami proizvode." "Lo{e", re~e Sermak grizu}i usnu. "Mogao bih da ronim suze kao zdenac u Ve}ni~kom parku", ozbiljno re~e Bort, "kad se setim prilike koju smo propustili. Uzmite onu situaciju pre trideset godina, kada je Hardin spasao Zadu`binu od Anakreona. U to vreme Anakreonjani nisu shvatali da Carstvo propada. Sami su manje-vi{e vodili svoje poslove jo{ od Zeonske pobune, ali ~ak i onda, kada su se sve veze prekinule, jer se Leopoldov deda-gusar proglasio kraljem, oni nisu potpuno shvatili da je Carstvo kaput. Da je Car imao hrabrosti da poku{a, mogao je povratiti vlast pomo}u dve krstarice i unutra{nje pobune koja bi sugurno izbila. I mi, i mi smo to isto mogli u~initi, ali ne... Hardin je uveo obo`avanje monarha. Ja li~no to ne shvatam. Za{to? Za{to? Za{to?" "A {ta radi Verisov?" iznenada upita Hajim Orsi. "Nekada je bio istaknuti akcionista. [ta on tamo radi? Jel' i on slep?" "Ne znam", o{tro odvrati Bort. "Za njih je prvosve{tenik. Koliko znam, on je samo savetnik sve{tenstva za tehni~ka pitanja. Samo figura, proklet bio, ni{ta drugo do figure!" Naokolo je vladala ti{ina a sve se o~i uperi{e u Sermaka. Mladi vo|a stranke nervozno je grizao nokte, a zatim naglas izusti: "Ne{to se tu ne sla`e. Ne{to je tu sumnjivo." On se osvrnu naokolo, a zatim jo{ energi~nije dodade: "Zar je Hardin tolika budala?" "Izgleda da jeste", sle`e ramenima Bort. "Nipo{to! Ne{to tu nije u redu. Da bi se samom sebi tako temeljno i beznade`no prerezao grkljan, nu`na je kolosalna glupost. Ve}a nego {to bi je Hardin posedovao ~ak i da je budala, a pori~em da je budala. S jedne strane zasniva religiju kako bi otklonio svaku mogu}nost unura{njih nemira. S druge strane naoru`ava Anakreon svim vrstama naoru`anja. To ne shvatam." "Stvar jeste malo nejasna, priznajem", re~e Bort, "ali to su ~injenice. [ta drugo da mislimo?" Valdo naglo re~e: "Obi~na veleizdaja. Pla}aju ga." Ali Sermak nestrpljivo zatrese glavom. "Ni to ne verujem. ^itava stvar je suluda i besmislena... Ka`i, Borte, jesi li ~uo ne{to o ratnoj krstarici koju Zadu`bina treba da opravi za anakreonsku flotu?" "Ratna krstarica?" "Stara carska krstarica..." "Ne, nisam. Ali to ni{ta ne zna~i. Brodogradili{ta su religiozna svetili{ta, potpuno nedostupna svetovnoj javnosti. Niko nikada ne ~uje ni{ta o floti." "Iap su neke glasine procurile. Neki iz Stranke izneli su stvar pred Ve}e. Hardin to uop{te nije porekao, zna{. Njegov predstavnik je osudio one koji pronose glasine i na tome je ostalo. Mo`da to ne{to zna~i." "To je samo deo celine", re~e Bort. "Ukoliko je ta~no, potpuno je sumanuto. Me|utim, to ne bi bilo ni{ta gore od ostalog." "Pretpostavljam", re~e Orsi, "da Hardin nema negde neko tajno oru`je. Koje mo`da..."

"Da", otvoreno }e Sermak, "ogromnog ~upavca iz kutije koji }e u psiholo{ki pogodnom trenutku isko~iti i naterati matorog Vinisa u fras. Zadu`bina bolje da sama sebe raznese u vazduh i pri{tedi sebi agoniju neizvesnosti ukoliko treba da zavisi od nekakvog tajnog oru`ja." "Dobro", `urno promeni temu Orsi, "pitanje se svodi na ovo: koliko je vremena preostalo? A Borte?" "Ta~no. Pitanje tako glasi. Ali ne gledajte u mene, ne znam. Anakreonska {tampa uop{te ne pominje Zadu`binu. Upravo sada puna je vesti o predstoje}em slavlju i ni~eg drugog u njoj nema. Znate, idu}e nedelje Lepold postaje punoletan." "Onda imamo mesec dana pred sobom. Po prvi put te ve~eri Valdo se osmehnu. To nam daje vremena..." "\avola nam to daje vremena", za{krguta nestrpljivo Bort. "Ka`em vam da je kralj bog. Mislite da treba da sprovede propagandnu kampanju da bi svom narodu ulio borbeni duh? Mislite da treba da nas optu`i za agresiju i da se koristi jeftinim emocijama? Kada do|e ~as za napad, Leopold }e izdati nare|enje, a narod }e se boriti. Tek tako. To je najprokletiji sistem. Bogu se ne postavljaju pitanja. Koliko ja znam, on ve} sutra mo`e izdati nare|enje, a ti u to nare|enje mo`e{ da uvije{ malo duvana i da ga popu{i{." Svi su govorili uglas, dok je Sermak udarao o sto ne bi li ih smirio, kada se otvori{e ulazna vrata i ulete Levi Norast. Nije skinuo ni kaput, a stepenike je preskakao ostavljaju}i za sobom sne`ni trag. "Pogledajte ovo!" povika, baciv{i hladne, snegom uprskane novine na sto. "I na vizikasterima se samo o tome govori." Ra{iri{e novine i pet glava se nadnese nad njih. Prigu{enim glasom Sermak re~e: "Tako mi velikog svemira, ide na Anakreon! Ide na Anakreon!" "To jeste veleizdaja", zapiskuta Tarki od uzbu|enja. "Proklet bio ako Valdo nije u pravu. Prodao nas je i sad ide po svoju platu." Sermak ustade: "Vi{e nemamo drugog izbora. Sutra }u od Ve}a zatra`iti da se protiv Hardina podigne optu`nica zbog veleizdaje. A ukoliko to ne uspe..." 5. Sneg be{e prestao da pada ali se na zemlji napravio debeo prekriva~, tako da se sjajno zemaljsko vozilo nezgrapno i s naporom kretalo opustelim ulicama. Turobna siva svetlost praskozorja bila je hladna, ne samo u pesni~kom ve} i u veoma bukvalnom smislu, tako da niko, ~ak ni u tada tako uzburkanom stanju zadu`binske politike, bio on akcionista ili prohardinovac, nije imao dovoljno `ara da toliko rano otpo~ne svoju uli~nu aktivnost. Johanu Liju se to nije dopalo i on po~e glasno da gun|a. "Lo{e }e to izgledati, Hardine. Kaza}e da si se izmigoljio." "Neka govore ako `ele. Moram da odem na Anakreon, a `elim da to u~inim bez te{ko}a. Prestani, Li." Hardin se zavali u meko sedi{te i lako zadrhta. U dobro zagrejanom vozilu nije bilo hladno, ali bilo je ne~eg studenog u snegom pokrivenom svetu, {to ga je, ~ak i kroz staklo, uznemiravalo. Zami{ljeno, on re~e: "Jednog dana, kad to do|e na red, trebalo bi da uvedem klimatizaciju Terminusa. To se mo`e uraditi." "Pre toga bih voleo da nekoliko drugih stvari bude ura|eno", re~e Li. "Na primer, kako bi bilo da se klimatizuje Sermak? Za to bi bila ba{ pogodna jedna lepa, suva }elija, u kojoj bi preko cele godine bilo dvadeset i pet stepeni."

"Onda bi mi zaista bila potrebna telesna stra`a", re~e Hardin, "a ne samo ova dvojica." Pokaza na dvojicu Lijevih snagatora koji su sedeli napred, pored voza~a, i o{tro motrili na prazne ulice, s prstima na obra~ima atomskih blastera. "O~igledno ho}e{ da izazove{ gra|anski rat." "Ja? Ima drugih koji d`araju, tako da ne bi bilo potrebno mnogo truda, to mogu da ti ka`em." Stade da nabraja podi`u}i jedan za drugim kratke prste. "Prvo, ju~e je u Gradskom ve}u Sermak napravio tarapanu i zatra`io da se podigne optu`nica." "Bio je potpuno u pravu", hladno odgovori Hardin. "Ali, njegov predlog je odba~en sa 206 prema 184 glasa." "Sigurno. Sa ve}inom od dvadeset i dvoje, a ra~unali smo najmanje na {ezdeset. Ne pori~i, zna{ da si ra~unao." "Bila je to tesna ve}ina", priznade Hardin. "Dobro. Drugo, posle glasanja pedeset i devet ~lanova Stranke akcije ustalo je i izmar{iralo iz Ve}nice." Hardin je }utao, a Li produ`i: "Tre}e, pre nego {to je iza{ao, Sermak je zaurlao da si izdajnik i da na Anakreon ide{ da bi naplatio svojih trideset srebrnjaka, da su ve}nici koji su glasali protiv podizanja optu`nice sau~esnici u veleizdaji, a da Stranka akcije nije tek tako tako dobila svoj naziv. Dakle, na {ta ti to miri{e?" "Na te{ko}e, pretpostavljam." "I ti sad u zoru hvata{ maglu kao neki zlo~inac. Treba da se sa njima suo~i{, Hardine, a ako treba i da proglasi{ vanredno stanje, svemira mi!" "Nasilje je poslednji izlaz..." "...za nesposobnog. Koje{ta!" "U redu. Vide}emo. Saslu{aj me pa`ljivo Li. Pre trideset godina otvorila se Vremenska kripta na pedesetu godi{njicu osnivanja Zadu`bine, i pojavio se Snimak Harija Seldona da bi nam pru`io pravu predstavu o tome {ta se zaista zbiva." "Se}am se." Prise}aju}i se, Li sa poluosmehom klimnu. "Tog dana smo preuzeli upravu." "Ta~no. To je bila prva od na{ih velikih kriza. Ovo je druga, a na tri nedelje od danas bi}e osamdeseta godi{njica osnivanja Zadu`bine. Zar ne misli{ da to ne{to zna~i?" "Misli{ da }e se ponovo pojaviti?" "Nisam zavr{io. Seldon nikada nije pomenuo da }e se ponovo pojaviti, shvata{, ali to bi bilo u skladu sa ~itavim planom. Uvek je davao sve od sebe da od nas sakrije svako predznanje. Ne postoji na~in da se utvrdi, a da se ne rasturi cela Kripta, da li je radijumska brava tako pode{ena da se jo{ koji put otvori, ali je zato verovatno pode{ena da se sama uni{ti ukoliko bismo to poku{ali. Za svaki slu~aj sam posle prve njegove pojave tamo odlazio na svaku godi{njicu. Nikada se nije pojavio, ali ovo je prvi put da zaista postoji kriza." "Onda }e se pojaviti." "Mo`da. Ne znam. Ipak, u ovom je stvar. Na dana{njoj sednici Ve}a, po{to bude{ saop{tio da sam oti{ao na Anakreon, zvani~no }e{ saop{titi i to da }e se 14. marta pojaviti jo{ jedan snimak Harija Seldona, koji }e sadr`ati poruku od najve}e va`nosti u vezi nedavne uspe{no prebro|ene krize. To je veoma va`no, Li. Ma koliko da ti budu postavljali pitanja, nemoj ni{ta dodavati." Li ga je netremice gledao."Da li }e poverovati?" "To nije va`no. Zbuni}e se, a to i `elim. Bi}e u nedoumici da li je to ta~no i {ta sam time `eleo; ukoliko nije, odlu~i}e da odlo`e akciju do posle 14. marta. A ja }u se vratiti mnogo ranije." Li je bio nesiguran. "Ali ono 'uspe{no prebro|eno'. To je koje{tarija." "Koje{tarija koja vrlo zbunjuje. Evo aerodroma!"

Glomazni vasionski brod nazirao se u polutami. Hardin odgaca kroz sneg prema njemu, a na otvorenom ulazu osvrnu se ispru`iv{i {aku. "Zbogom, Li. Ne volim {to te ostavljam da se ovako pr`i{ kao u tiganju, ali nikom drugom ne verujem. ^uvaj se vatre." "Ne brini. Tiganj je dovoljno vru}. Izvr{ava}u nare|enja." On se povu~e unazad, a vratnice se zatvori{e. 6. Salvor Hardin nije odmah otputovao na planetu Anakreon, po kojoj kraljevstvo be{e dobilo ime. Stigao je dan pre krunisanja, po{to je pre toga nakratko posetio osam najve}ih zvezdanih sistema u kraljevstvu, zadr`avaju}i se tek toliko da porazgovara sa mesnim predstavnicima Zadu`bine. Putovanje je stvorilo u njemu mu~nu predstavu o veli~ini kraljevstva. Bilo je iver, bezna~ajna mu{ica kada se uporedi sa nezamislivim prostranstvima Galakti~kog carstva ~iji je nekada tako va`an deo bilo, ali za ~oveka ~iji se na~in mi{ljenja izgradio oko jedne jedine, a uz to i retko naseljene planete, veli~ina Anakreona i po povr{ini i po broju stanovnika bila je zapanjuju}a. Dr`e}i se granica nekada{nje Anakreonske prefekture kraljevstvo je obuhvatalo dvadeset i pet sun~anih sistema, od kojih je {est imalo vi{e od jednog nastanjenog sveta. Stanovni{tvo od devetnaest milijardi, mada jo{ daleko manje od onog na vrhuncu carstva, brzo je narastalo zahvaljuju}i nau~nom razvoju koji je Zadu`bina potpomagala. Tek sada je Hardina oborila veli~ina zadatka. I posle trideset godina jedino je glavna planeta imala energiju. U spoljnim provincijama i dalje su postojala ogromna prostranstva gde atomska energija nije bila ponovo uvedena. A napredak koji je ostvaren bio bi nemogu} da nije bilo jo{ upotrebljivih ostataka koje je za sobom u neredu ostavila oseka Carstva. Prispev{i na prestoni~ku planetu Hardin je ustanovio da su svi normalni poslovi potpuno zamrli. U spoljnim provincijama se dodu{e slavilo, me|utim ovde, na planeti Anakreon, nije bilo `ive du{e koja nije grozni~avo u~estvovala u velelepnim verskim svetkovinama koje su obele`avale punoletnost njihovog boga, kralja Leopolda. Od ispijenog i izmo`denog Verisova Hardin je uspeo da iskam~i samo pola ~asa, a onda njegov ambasador pohita da nadgleda neku novu svetkovinu u hramu. Ipak je i tih pola ~asa bilo veoma korisno, tako da se Hardin sada zadovoljno pripremao za ve~ernji vatromet. U svemu se pona{ao kao posmatra~, po{to nije imao smisla za verske du`nosti koje bi, bez sumnje, morao da preuzme da se saznalo za njegov identitet. Te se tako, kada se plesna dvorana u palati ispunila blistavom hordom najvi{eg i najuglednijeg plemstva u kraljevstvu, na{ao pribijen uza zid, malo ili gotovo potpuno nezapa`en. Leopoldu je predstavljen u dugom nizu drugih osoba i to sa bezbedne udaljenosti, po{to je kralj stajao po strani u samotnoj i upe~atljivoj veli~anstvenosti, okru`en smrtonosnim sjajem svoje radioaktivne aure. Za ne{to manje od pola sata taj isti kralj }e zauzeti svoje mesto na masivnom prestolu od legure rodijuma i iridijuma, ukra{enom zlatom opto~enim draguljima, a onda }e se presto i ostalo veli~anstveno podi}i u vazduh i jedva dodiruju}i tle polagano odlebdeti do velikog prozora, kako bi ogromna masa prostog puka mogla da vidi svog kralja i da vikom samu sebe natera u apoplekti~no stanje. Sam presto ne bi morao da bude toliko masivan, da u njega nije bio ugra|en atomski motor. Pro{lo je jedanaest. Hardin se vrpoljio i propinjao na prste ne bi li bolje video. Odoleo je porivu da se popne na stolicu. U tom trenutku primeti Vinisa kako se kroz gomilu probija ka njemu i opusti se.

Vinis se pribli`avao sporo. Na svakom koraku morao je da izmeni nekoliko ljubaznih re~i sa kakvim uva`enim plemi}em ~iji je deda pomogao Leopldovom dedi da razbojni~ki stvori kraljevstvo, primiv{i zauzvrat vojvodsku titulu. Najzad se oslobodio i poslednjeg uniformisanog velmo`e i pri{ao Hardinu. Osmeh mu se iskrivi u grimasu, a crne o~i su zirkale zadovoljno plamte}i ispod prosedih obrva. "Dragi moj Hardine", re~e on tiho, "morate o~ekivati da se dosa|ujete kad odbijate da otkrijete va{ identitet." "Ne dosa|ujem se, Va{e viso~anstvo. Sve je vrlo zanimljivo. Znate, takvih prizora nemamo na Terminusu." "Bez sumnje. Ipak predla`em da se povu~emo u moje privatne odaje, gde }emo mo}i da du`e i u ve}oj ti{ini razgovaramo?" "Svakako." Ruku pod ruku njih dvojica si|o{e niz stepenice, a mnoga udova vojvotkinja u ~udu podi`e lornjon, pitaju}i za identitet tog neugledno odevenog stranca nezanimljivog izgleda kome je knez namesnik ukazivao tako upadljivo po~ast. U Vinisovim odajama Hardin se savr{eno udobno smesti i uz zahvalni {apat primi ~a{u pi}a koju mu je namesnik li~no sipao. "Lokrisovo vino, Hardine", re~e Vinis, "iz kraljevih podruma. Ne{to pravo, odle`alo je dva veka. Pohranili su ga deset godina pre Zeonske pobune." "Pravo kraljevsko pi}e", u~tivo potvrdi Hardin. "Za Leopolda I, kralja Anakreona!" Otpi{e, a Vinis po}uta, pa blago dodade: "I uskoro Cara Periferije, a posle, ko zna? Mo`da }e se jednog dana Galaksija ponovo ujedniti." "Nesumnjivo. To }e u~initi Anakreon?" "[to da ne? Uz pomo} Zadu`bine, na{a nau~na premo} nad ostatkom Periferije bi}e neosporna." Hardin odlo`i praznu ~a{u i re~e: "Pa da, razume se, samo {to je Zadu`bina du`na da pomogne svakoj naciji koja od nje zatra`i nau~nu pomo}. Zbog velikog idealizma na{e vlade i visokog moralnog zadatka koji je postavio na{ osniva~ Hari Seldon, nismo u stanju da imamo ljubimce. Tu se ne mo`e ni{ta, Va{e viso~anstvo." Vinis se jo{ {ire osmehnu. "Galakti~ki duh, da upotrebim popularnu frazu, poma`e onima koji se sami poma`u. Sasvim razumem: kad bi to zavisilo od nje, Zadu`bina ne bi nikada sara|ivala." "Ne bih se s vama slo`io. Opravili smo za vas carsku krstaricu, mada je moj Navigacioni odbor `eleo da je i sam dobije radi istra`ivanja." Namesnik ironi~no ponovi poslednje re~i: "Radi istra`ivanja! Da! Ali da vam usput nisam zapretio ratom, ne biste je opravili." Hardin negoduju}i mahnu. "Ne znam." "Ja znam. A ta pretnja i dalje postoji." "I dalje?" "Sada je ve} prili~no dockan govoriti o pretnjama." Vinis baci brz pogled na sat koji je stajao na njegovom pisa}em stolu. "Pazite, Hardine, na Anakreonu ste ve} jednom bili. Tada ste bili mladi; obojica smo bili mladi. Ali ve} tada smo potpuno razli~ito gledali na stvari. Vi ste, {to bi rekli, ~ovek koji voli mir, zar ne?" "Pretpostavljam da jesam. Ili bar, smatram da je nasilje neekonomi~no sredstvo da bi se ostvario neki cilj. Uvek postoje bolje zamene, mada ponekad mogu biti manje neposredne." "Da. ^uo sam za va{u ~uvenu uzre~icu: 'Za nesposobnog nasilje je poslednji izlaz.' No ipak", namesnik po~e{a uho sa izve{ta~enom rasejano{}u, "ne bih za sebe ba{ rekao da sam nesposoban."

Hardin uljudno klimnu, ne rekav{i ni{ta. "Uprkos tome", nastavi Vinis, "uvek sam verovao u neposrednu akciju. Verovao sam u to da moram prokr~iti prav put do svog cilja, a zatim se tog puta dr`ati. Mnogo sam na taj na~in postigao, a o~ekujem da postignem i vi{e." "Znam", upade Hardin. "Verujem da na na~in koji ste opisali kr~ite put za vas i va{u decu koji vas vodi upravo do prestola, ako se uzme u obzir nesre}na smrt kraljevog oca, va{eg starijeg brata, i sumnjivo zdravstveno stanje samog kralja. Zar ne, njegovo zdravstveno stanje je sumnjivo?" Na ovaj ujed Vinis se namr{ti, a glas mu postade o{triji. "Hardine, bilo bi uputno da neke teme izbegavate. U zabludi ste ako smatrate da kao gradona~elnik Terminusa imate pravo da stavljate nekakve... hm... nepromi{ljene primedbe, ali oslobodite se te zablude. Mene re~i ne pla{e. Moja je `ivotna filosofija da problemi nestaju ukoliko se ~ovek sa njima smelo suo~i, a do sada im nijednom nisam okrenuo le|a." "U to ne sumnjam. Koji je to specifi~ni problem kome u ovom ~asu ne}ete okrenuti le|a?" "Problem kako ubediti Zadu`binu da sara|uje, Hardine. Va{a mirovna politika, vidite, navela vas je da na~inite nekoliko veoma ozbiljnih gre{aka, samo zbog toga {to ste potcenili smelost va{eg protivnika. Ne boji se svako neposredne akcije kao vi." "Na primer?" bocnu ga Hardin. "Na primer, na Anakreon ste do{li sami, a sami ste do{li i u moje odaje." Hardin se obazre oko sebe. "I {ta tu nije u redu?" "Ni{ta", odvrati namesnik, "osim {to pred vratima ove odaje stoji pet gardista, dobro naoru`anih i spremnih da pucaju. Mislim da se ne mo`ete udaljiti, Hardine." Gradona~elnikove obrve se podigo{e. "Ne `elim da vas uskoro napustim. Zar me se toliko pla{ite?" "Uop{te vas se ne pla{im. Ali ovo vam pokazuje stepen moje re{enosti. Nazovimo to nagove{tajem?" "Zovite to kako vam drago", ravnodu{no }e Hardin, "ne}u se ni zbog kakvog incidenta uzbu|ivati pa ma kako ga vi budete nazvali." "Siguran sam da }ete vremenom promeniti stav. No, u~inili ste jo{ jednu gre{ku, Hardine, ozbiljniju. Izgleda da je ta planeta Terminus potpuno bez odbrane." "Prirodno. ^ega bismo se bojali? Ne ugro`avamo ni~ije interese, a svima na isti na~in poma`emo." "Ostaju}i bespomo}ni", produ`i Vinis, "ljubazno ste nam pomogli da se naoru`amo, posebno nam pomogav{i da razvijemo sopstvenu flotu, veliku flotu. U stvari, flotu koja je, po{to ste nam uru~ili i veliku carsku krstaricu, sada kona~no nepobediva." "Va{e veli~anstvo uludo tra}ite vreme." Hardin se pomeri kao da }e ustati iz naslonja~e. "Ukoliko nameravate da objavite rat i upoznajete me sa tom ~injenicom, onda mi morate dozvoliti da smesta stupim u vezu sa mojom vladom." "Sedite, Hardine. Ne objavljujem rat, niti }ete vi stupiti u vezu sa va{om vladom. Kada se rat povede, a ne objavi, Hardine, ve} povede, Zadu`binu }e o tome blagovremeno obavestiti atomski topovi anakreonske flote, koju }e na admiralskom brodu Vinis, nekada{njoj krstarici Carske flote, predvoditi moj ro|eni sin." Hardin se namr{ti. "Kada to treba da bude?" "Ukoliko vas to zanima, brodovi su ta~no pre pedeset minuta, u jedanaest, napustili Anakreon, a prvi hitac }e biti ispaljen ~im Terminus bude na vidiku, {to bi trebalo da bude sutra oko podneva. Mo`ete se smatrati ratnim zarobljenikom."

"Upravo takvim se i smatram, Va{e viso~anstvo", jo{ namr{ten odgovori Hardin. "Ali sam razo~aran." Vinis se oholo isceri. "Je li to sve?" "Da. Pomislio sam da bi trenutak krunisanja, pono}, bio logi~no vreme da se pokrene flota. O~igledno ste `eleli da rat zapo~ne dok ste jo{ namesnik. Ina~e, bilo bi to mnogo dramati~nije." Namesnik se zabulji u njega: "O ~emu vi to, svemira mu, govorite?" "Zar ne shvatate?" tiho }e Hardin. "Moj protivudar je planiran za pono}." Vinis posko~i sa stolice. "Ne blefirajte. Nema protivudara. Ukoliko ra~unate na podr{ku ostalih kraljevstava, oprostite se. Sve njihove flote zajedno ne mogu se porediti s na{om." "To znam. Ne nameravam da ispalim nijedan hitac. Stvar je prosto u tome {to je pre nedelju dana pu{tena vest da }e od pono}i dana{njeg dana ~itava planeta Anakreon biti pod interdiktom." "Interdikt." "Da. Ukoliko ne shvatate, mogu vam objasniti; to zna~i da }e svaki sve{tenik u Anakreonu {trajkovati sve dok ne povu~em nare|enje. A to ne mogu u~initi sve dok sam u izolaciji; niti bih to u~inio ~ak i da nisam. On se na`e napred i sa iznenadnom `ivahno{}u dodade: "Shvatate li, Va{e viso~anstvo, da napad na Zadu`binu predstavlja skrnavljenje najgore vrste?" Vinis je o~igledno poku{avao da povrati prisebnost. "Ne govorite tako ne{to meni, Hardine. ^uvajte to za gomilu." "Dragi moj Vinise, a za koga drugog bih i ~uvao? Pretpostavljam da je u toku poslednjih pola sata svaki hram na Anakreonu steci{te gomila koje slu{aju sve{tenike kako im upravo na ovu temu govore. Na Anakreonu nema nijednog ~oveka niti `ene koji ne znaju da je njihovo vo|stvo bez povoda izvr{ilo pogani napad na sredi{te njihove religije. Ali do pono}i su preostala jo{ samo ~etiri minuta. Bolje si|i u plesnu dvoranu kako bi posmatrao zbivanja. Sa ovih pet stra`ara pred vratima bi}u bezbedan." Ponovo se zavali u naslonja~u, nasuv{i jo{ jednu ~a{u lokrisovog vina i sa savr{enom ravnodu{no{}u zagleda se u tavanicu. Vinis posla prigu{enu psovku u vazduh i izlete iz sobe. Me|u elitom u plesnoj dvorani zavladao je muk, dok se pravio {iroki prolaz za presto. Leopold je sada sedeo na njemu {aka polo`enih na doru~ja, visoko uzdignute glave i sle|ena lica. Ogromni polijeleji pogasi{e se, a u difuznoj, vi{ebojnoj svetlosti maju{nih atomo sijalica, koje su pokrivale zasvo|enu tavanicu, kraljevska aura blistala je jasno, uzdi`u}i se visoko iznad njegove glave i oblikuju}i plamenu krunicu. Vinis zastade na stepeni{tu. Niko ga nije prime}ivao, svi pogledi bili su upereni na presto. On stisnu pesnice i tu i ostade; Hardin ga ne}e navesti na nepromi{ljene postupke. U to se presto zatrese. Be{umno se podi`e uvis i po~e da se pomera. S postolja, polagano niz stepenice, a zatim vodoravno, na {est palaca od poda, uputi se prema ogromnom otvorenom prozoru. Na zvuk duboke zvonjave, koja je ozna~ila pono}, zaustavi se pred prozorom, a kraljeva aura utrnu. Sle|eni kralj se trenutak nije ni pomerio, lica iskrivljenog od iznena|enja, bez aure, obi~an smrtnik, a onda presto kljoknu i pade na pod sa visine od {est palaca, uz zaglu{ni tresak, upravo u ~asu kada su se sva svetla u palati ugasila. Kroz vrisku i mete` odjeknu sna`ni Vinisov glas: "Baklje! Dajte baklje!"

Dele}i bubotke nalevo i nadesno, on prokr~i sebi put do vrata. Garda izvan dvorane navre u tamu. Nekako doneso{e baklje u plesnu dvoranu; baklje namenjene d`inovskoj bakljadi koja je trebalo da pro|e kroz gradske ulice posle krunisanja. U dvorani su se vrzmali gardisti s bakljama... plavim, zelenim i crvenim... a neobi~no svetlo osvetljavalo je prepla{ena, zbunjena lica. "Sve je u redu", vikao je Vinis. "Ostanite na svojim mestima. Za koji ~as }e do}i struja." On se obrati gardijskom kapetanu koji je ukru}eno stajao u stavu mirno. "[ta je to, kapetane?" "Va{e viso~anstvo", dobi smesta odgovor, "palatu su okru`ili gra|ani." "[ta `ele?" zare`a Vinis. "Predvodi ih sve{tenik. Prepoznali su ga, to je prvosve{tenik Poli Verisov. Tra`i da se odmah oslobodi gradona~elnik Salvor Hardin i prekine rat protiv Zadu`bine." Oficir je ovaj izve{taj podnosio bezizra`ajnim glasom, ali mu je pogled nesigurno be`ao u stranu. Vinis povika: "Ukoliko taj olo{ poku{a da se probije u palatu, raznesite ga. Za sada, ni{ta vi{e. Neka urlaju! Sutra }emo se obra~unati." Baklje su sada bile razme{tene, a dvorana ponovo osvetljena. Vinis odjuri do prestola koji se jo{ nalazio pored prozora, i podi`e malaksalog Leopolda ~ije je lice imalo vo{tanu boju. "Hajde sa mnom!" On baci brz pogled kroz prozor. Grad je bio u gustoj tmini. Odozdo su se ~uli promukli, izme{ani krici gomile. Jedino se desno od palate, gde se nalazio hram Argolid, videlo svetlo. On ljutito opsova i odvu~e kralja. Vinis nahrupi u svoje odaje, a za njim u|o{e petorica gardista. Leopold ih je sledio razroga~enih o~iju, zenemeo od straha. "Hardine", hrapavo re~e Vinis, "igra{ se sa silama koje su ja~e od tebe." Gradona~elnik se ni ne obazre na govornika. I dalje je sedeo okru`en bisernom svetlo{}u d`epne atomo lampice, sa pomalo ironi~nim osmehom na licu. "Dobro jutro, Va{e veli~anstvo", obrati se Leopoldu. "^estitam vam na krunisanju." "Hardine!" ponovo povika Vinis, "naredi svojim sve{tenicima da se vrate na du`nost." Hardin ga hladno pogleda. "Sam im to naredi, Vinise, pa }e{ videti ko se igra silama ja~im od sebe. U ovom ~asu na Anakreonu nijedan to~ak se ne okre}e. Nijedno svetlo ne gori, izuzev u hramovima. Ni kap vode ne te~e, izuzev u hramovima. Na ovoj polovini planete gde je zima nema nijedne kalorije toplote, izuzev u hramovima. Bolnice vi{e ne primaju bolesnike. Centrale su zatvorene. Svi brodovi su na zemlji. Ako ti se to ne svi|a, Vinise, ti mo`e{ narediti sve{tenicima da se vrate na posao. Ja to ne}u uraditi." "Svemira mi, Hardine, i ho}u. Ukoliko treba da do|e do obra~una, neka bude. Vide}emo da li }e se tvoji sve{tenici suprotstaviti vojsci. Jo{ ve~eras }e svaki hram na planeti biti stavljen pod vojni nadzor." "Vrlo dobro. Samo, kako }e{ izdati nare|enje? Sve veze na planeti su prekinute. Vide}e{ da radio, televizija i ultrakratki talasi ne funkcioni{u. U stvari, jedino sredstvo veze koje }e funkcionisat, razume se, osim onih u hramovima, upravo je televizor u ovoj sobi, a ja sam ga podesio tako da mo`e samo da prima." Vinis se uzalud borio za dah, a Hardin nastavi: "Ukoliko `eli{, mo`e{ narediti svojoj vojsci da u|e u hram Argolid, koji je tu pored palate, a onda mo`e{ upotrebiti ultratalasne stanice kako bi stupio u vezu sa drugim delovima planete. Me|utim, ukoliko to uradi{, bojim se da bi tvoju vojsku gomila rasturila u komade, a ko }e ti onda {tititi palatu, Vinise? I va{e `ivote, Vinise?" Vinis promuklo re~e: "Izdr`a}emo, |avole. Izdr`a}emo jedan dan. Neka gomila urla, neka ugasne energija, ali mi }emo izdr`ati. A kada stigne vest da je Zadu`bina zauzeta, tvoja }e

gomila shvatiti u kakvom ja vakuumu izgra|ena njena religija, pa }e napustiti tvoje sve{tenike i okrenu}e se protiv njih. Ostavljam ti vremena do sutra u podne, Hardine, mo`e{ da zaustavi{ energiju na Anakreonu, ali ne mo`e{ da zaustavi{ moju flotu." Likuju}i je zakre{tao: "Na svom putu su, Hardine, a na ~elu im je velika krstarica za koju si sam naredio da se opravi." Hardin veselo odvrati: "Da, krstarica za koju sam naredio da se opravi, ali na moj na~in. Ka`i, Vinise, jesi li nekada ~uo za ultratalasni relej? Ne, vidim da nisi. Pa, za jedno dva minuta vide}e{ {ta relej mo`e da napravi." Dok je govorio televizor o`ive, i on se ispravi: "Ne, za dve sekunde. Sedi i slu{aj, Vinise." 7. Teo Aporat bio je jedan od sve{tenika sa najvi{im ~inom na Anakreonu. Ve} po samom stare{instvu zaslu`io je da bude naimenovan za prvosve{tenika na admiralskom brodu Vinis. No, nisu u pitanju bili samo ~in ili stare{instvo. Poznavao je brod. Radio je na opravci broda pod nadzorom svetih ljudi sa same Zadu`bine. Slede}i njihova uputstva pretresao je motore. Ponovo je povezao televizore; obnovio sistem za vezu; zakrpio probu{eno korito broda; oja~ao grede."Bilo mu je ~ak dopu{teno da poma`e mudracima iz Zadu`bine dok su ugra|ivali jedan ure|aj koji je bio toliko svet, da ga do tada nijedan brod nije imao; toliko svet da je bio rezervisan samo za ovaj veli~anstveni kolos od broda, ultratalsni relej. Nije bilo onda ~udo da ga je srce zabolelo zbog izvitoperene zamisli kojoj je ovaj velelepni brod trebalo da poslu`i. Nije hteo da poveruje u ono {to mu je Verisov ispri~ao... da }e se brod iskoristiti za groznu bezbo`nost, da }e se njegovi topovi okrenuti protiv velike Zadu`bine. Okrenuti protiv one iste Zadu`bine na kojoj je kao mladi} pro{ao kroz obuku i iz koje je sve ono {to je blagosloveno pristizalo. Ali sada vi{e nije bilo sumnje, posle onog {to mu je admiral rekao. Kako je bo`anski obdareni kralj mogao da dozvoli taj gnusni ~in; i da li je to bio kralj? Nije li to, mo`da, maslo prokletog namesnika Vinisa, a da kralj u to uop{te nije upu}en? Sin tog istog Vinisa je onaj admiral koji mu je pre pet minuta rekao: "Postaraj se za svoje du{e i blagosiljanje, pope. Ja }u se postarati za svoj brod." Aporatu osmeh iskrivi lice. Postara}e se on za svoje du{e i blagosiljanje, ali i za kletve, a knez Levkin }e uskoro zapi{tati. Tog ~asa je u{ao u odaju za vezu. Pred njim je i{ao njegov pomo}nik, ali se dva de`urna oficira ne pomeri{e. Prvosve{tenik je imao slobodan pristup u sve delove broda. "Zatvori vrata", naredi Aporat i pogleda na hronometar. Ostalo je jo{ pet minuta do dvanaest. Dobro je tempirao. Brzim, uve`banim pokretima on pomeri niz polugica koje uspostavi{e sve veze, tako da su njegov glas i slika dopirali u svaki deo dve milje dugog broda. "Vojnici kraljevskog admiralskog broda Vinis, pa`nja! Govori vam va{ sve{tenik!" Znao je da zvuk njegovog glasa odzvanja od atomskog topa na fari do navigacionaih stolova na pramcu broda. "Va{ brod je", povika on, "ume{an u svetogr|e. Bez va{eg znanja on obavlja ~in koji }e du{u svakog od vas osuditi na ve~ni led svemira! Po~ujte! Va{ zapovednik namerava da ovaj brod dovede do Zadu`bine i da taj izvor sveg blagoslovenog bombarduje sve dok se ne pokori njegovoj bezbo`noj du{i. Po{to je njegova namera takva, ja ga, u ime Galakti~kog duha, uklanjam sa zapovedni~kog polo`aja jer se ne mo`e zapovedati bez blagoslova Galakti~kog duha. Ni sam bo`anski kralj ne bi mogao da zadr`i svoje kraljevstvo bez pristanka Duha."

Glas mu poprimi dublji ton, dok ga je njegov pomo}nik slu{ao sa po{tovanjem, a dva vojnika sa rastu}im strahom. "Kako je ovaj brod upu}en po |avoljem zadatku, to se i sa njega skida blagoslov Duha." Sve~ano podi`e ruke, a pred hiljadu televizora na celom brodu vojnici u strahu ustuknu{e, dok je dostojanstveni lik njihovog sve{tenika nastavljao: "U ime Galakti~kog duha i njegovog proroka Harija Seldona i njegovih tuma~a, svetih ljudi iz Zadu`bine, proklinjem ovaj brod. Nek' obnevide televizori na ovom brodu koji su njegove o~i. Nek' se parali{u kuka~e koje su mu ruke. Nek' izgube mo} atomski topovi koji su mu pesnice. Nek' prestanu da kucaju motori koji su mu srce. Nek' prestane da radi ventilacija koja mu je dah. Nek' i{~ile u ni{tavilo njegove svetlosti koje su mu du{a. U ime Galakti~kog duha, tako proklinjem ovaj brod!" Na njegovu poslednju re~ otkuca pono}, a jedna, mnogo svetlosnih godina udaljena, ruka u hramu Argolid uklju~i ultratalasni relej, koji trenutnom brzinom ultratalasa uklju~i drugi relej na admiralskom brodu Vinis. I brod Zamre! Jer religiju nauke krasi ta glavna odlika da je delatna, a da su prokletstva kao Aporatovo zaista smrtonosna. Aporat je posmatrao kako se na brod spu{ta tama i ~uo je kako se iznenada zaustavilo tiho, daleko predenje hiperatomskih motora. Likovao je, a iz d`epa svoje mantije izvukao je atomo-lampicu na bateriju, koja svu odaju ispuni bisernom svetlo{}u. Bacio je pogled na dvojicu vojnika koji su se, iako bez sumnje hrabri ljudi, kle~e}i previjali u samrtnom strahu. "Va{a pre~asnosti, spasite na{e du{e. Siromasi smo, neupu}eni u zlo~ine na{ih vo|a", zabogoradi jedan od njih. "Po|i sa mnom", strogo }e Aporat. "Tvoja du{a jo{ nije izgubljena." U brodskoj tami vladali su mete` i strah koji je bio tako jak i opipljiv da se pretvorio u ku`ni zadah. Vojnici su se gu{ali kuda god je Aport okru`en svetlo{}u pro{ao, poku{avali su da dotaknu rub njegove mantije i preklinjali za mrvicu milosti. A njegov odgovor je uvek bio: "Za mnom!" Kneza Levkina zatekao je kako pipaju}i poku{ava da na|e put kroz oficirske odaje, uz glasne psovke tra`e}i da donesu svetiljke. Admiral se s mr`njom zagleda u sve{tenika. "A tu si!" Levkin be{e od majke nasledio plave o~i, ali su ga krivi nos i razrokost obele`avali kao Vinisovog sina. "[ta zna~e tvoji izdajni~ki postupci? Vrati brodu energiju. Ja sam ovde zapovednik." "Ne vi{e", ozbiljno uzvrati Aporat. Levkin se izbezumljeno obazre. "[~epajte tog ~oveka. Uhapsite ga ili }u, tako mi svemira, isterati napolje golog svakog onog koji je mogao da me ~uje. Zastade, a onda dreknu: "Ovo vam nare|uje va{ admiral. Uhapsite ga." A zatim, po{to potpuno izgubi glavu: "Zar }ete dozvoliti da vas namagar~i ovaj {arlatan, ovaj pajac? Ovaj ~ovek je varalica, a Galakti~ki duh na koga se poziva izmi{ljotina i obmana koja treba da..." Aporat ga jarosno prekide. "Uhvatite bogohulnika.Izla`ete svoje du{e opasnosti ako ga budete slu{ali." Na to plemenitog admirala smesta {~epa{e ruke dvadesetak vojnika. "Povedite ga i sledite me." Aporat se okrete i vrati u odaju za vezu, dok su za njim vukli Levkina kroz hodnike koji su se crneli od vojnika. U odaji naredi biv{em zapovedniku da stane pred jedini televizor koji je radio. "Naredi preostaloj floti da prekine plovidbu i da se pripremi za povratak na Anakreon."

Razbaru{eni Levkin, okrvavljen, ispremla}en i napola o{amu}en, postupi kako mu je re~eno. "A sad", nemilosrdno nastavi Aporat, "preko ultratalasnog zraka nalazimo se u vezi sa Anakreonom. Govori}e{ ono {to ti budem rekao." Levkin u~ini kretnju kao da odbija, a gomila u odaji i ostali koji su se gurali u hodniku prete}i zare`a{e. "Govori", re~e Aporat. "Po~inji: 'Anakreonska flota...' Levkin po~e. 8. U Vinisovim odajama vladala je apsolutna ti{ina kada se na televizoru pojavi lik kneza Levkina. Videv{i izmu~eno lice svog sina i uniformu u dronjcima, namesnik zaprepa{}eno uzdahnu i sru~i se u stolicu, lica iskrivljenog od iznena|enja i strepnje. Hardin je flegmati~no slu{ao, ovla{ prekr{tenih {aka u krilu, dok je tek krunisani kralj Leopold sedeo {}u}uren u najtamnijem uglu, gr~evito grizu}i zlatom opleten rukav. ^ak i vojnici behu izgubili onaj bezizra`ajni pogled koji ih odlikuje, te su, nanizani pored vrata, sa atomskim blasterima na gotovs, kri{om bacali poglede na lik na televizoru. Levkin je govorio umornim, isprekidanim glasom, oklevaju}i, kao da mu {apu}u, i nimalo ljubazno: "Anakreonska flota... saznav{i za prirodu svog zadatka... a odbiv{i sau~esni{tvo... u gnusnom svetogr|u... vra}a se na Anakreon... upu}uju}i slede}i ultimatum... onim bogohulnim gre{nicima... koji su se usudili da upotrebe neposve}enu silu... protiv Zadu`bine... izvora sveg blagoslovenog... i protiv Galakti~kog duha. Obustavite smesta svako ratovanje protiv... istinske vere... oli~ene u na{em... sve{teniku Teu Aporatu... i neka se taj rat vi{e nikada ne nastavi i..." ovde nstade duga stanka, a zatim on produ`i, "i neka se biv{i knez namesnik baci u tamnicu i izvede pred crkveni sud zbog svojih zlo~ina. U protivnom }e kraljevska flota... posle povratka na Anakreon... razneti u vazduh palatu... i preduzeti sve druge neophodne mere... kako bi uni{tila gnezdo gre{nika... i jazbinu uni{titelja ljudskih du{a koji sada imaju prevlast." Glas se uz jecaj prekide, a ekran potamne. Hardinovi prsti brzo dotaknu{e atomo-lampicu, i njeno svetlo se ugasi; namesnik, kralj i vojnici postado{e sada samo magli~asti obrisi, dok se po prvi put ukaza aura koja je okru`ivala Hardina. Nije to bila plamte}a svetlost, jer na nju samo kraljevi imaju pravo, ve} manje spektakularna, manje impresivna, a ipak, na svoj na~in, efikasna i korisnija. Hardinov glas se sa blagom ironijom obrati onom istom Vinisu koji ga je pre pola ~asa proglasio ratnim zarobljenikom, dok je za Terminus rekao da se nalazi pred uni{tenjem, a sada je bio zbunjena sena, slomljena i nema. "Ima jedna stara basna koja te mo`e zanimati", re~e Hardin, "stara koliko i ~ove~anstvo, jer su i najstariji zapisi samo prepisi jo{ starijih. Ona glasi: 'Po{to je imao vuka za mo}nog i opasnog neprijatelja, konj je `iveo u stalnom strahu za svoj `ivot. Doteran do o~ajanja priseti se da potra`i mo}nog saveznika. Tako se obrati ~oveku i ponudi mu savez, ukazuju}i na to da je vuk i ~oveku neprijatelj. ^ovek smesta prihvati ortakluk i ponudi da iz istih stopa ubije vuka, ukoliko mu njegov novi ortak pomogne tako {to }e mu staviti na raspolaganje svoje hitre noge. Konj pristade i dozvoli ~oveku da ga zauzda i osedla. ^ovek uzjaha, potera vuka i ubi ga. Radosni konj, kome je laknulo, zahvali ~oveku i re~e: "A sad, po{to je na{ neprijatelj mrtav, skini uzde i sedlo i vrati mi moju slobodu." Na to se ~ovek grohotom nasmeja i odvrati: "Do |avola s tim. \iha-a-a, |ogate! i sna`no obode mamuzama.' I dalje je vladala ti{ina. Senka, koja je nekada bila Vinis, ne pomeri se.

Hardin mirno produ`i: "Nadam se da uo~ava{ analogiju. U te`nji da zauvek u~vrste potpunu nadmo} nad svojim narodima kraljevi ^etiri kraljevstva prihvati{e religiju nauke koja ih je napravila bogovima, a ta ista religija bila je za njih uzda i sedlo, zato {to je `ivotnu krv, atomsku energiju, stavila na raspolganje sve{tenicima koji su nare|enja, to valja re}i, primali od nas, a ne od vas. Ubili ste vuka, ali se njih vi{e niste mogli otarasiti..." Vinis sko~i na noge; u polumraku o~i su mu bile kao sumanute. Glas mu je bio promukao, nesuvisao. "Svejedno, pa{}e{ mi {aka. Ne}e{ mi uma}i! Istrunu}e{! Nek' nas raznesu u vazduh! Nek' sve raznesu! Istrunu}e{! Dokaza}u ti ja!" On histeri~no zagrme: "Vojnici! Streljajte ovog |avola! Raznesite ga! Raznesite ga!" Hardin se na stolici okrete prema vojnicima i nasme{i im se. Jedan od njih uperi atomski blaster, a zatim ga spusti. Ostali se i ne pomeri{e. Salvor Hardin, gradona~elnik Terminusa, okru`en mekom aurom, koji se osmehivao s toliko poverenja, ~ovek pred kojim se sva mo} Anakreona raspala u prah, bio je mo}niji od njih uprkos nare|enju kre{tavog manijaka. Vinis vrisnu neku psovku i otetura se do najbli`eg vojnika. Iz ~ovekove ruke divlje izbi atomski blaster i uperi ga na Hardina, koji se ne pomeri, gurnu oroz i uspostavi kontakt. Bledi neisprekidani zrak pogodi polje koje je okru`ivalo gradona~elnika Terminusa i bezopasno se neutralisa. Cerekaju}i se, Vinis ja~e pritisnu oroz. Hardin se i dalje sme{io, jedino {to aura njegovog polja sile postade malo jasnija, jer je apsorbovala energiju atomske eksplozije. U uglu, Leopold pokri o~i i zaje~a. Uz o~ajni~ki krik, Vinis izabra novu metu i ponovo opali; sru~io se na pod, glave raznete u ni{tavilo. Na taj prizor Hardin se strese i pro{apta: "Do kraja ~ovek neposredne akcije. Poslednji izlaz." 9. Vremenska kripta bila je ispunjena, ispunjena daleko vi{e nego {to je bilo mesta za sedenje, tako da se tri reda ljudi nalazilo u zadnjem delu odaje. Salvor Hardin uporedi ovaj veliki skup sa onom nekolicinom koja je pre trideset godina prisustvovala prvoj pojavi Harija Seldona. Tada ih je bilo samo {estorica; pet starih Enciklopedista, sada mrtvih, i on sam, nominalni gradona~elnik. Tog dana je, uz pomo} Johana Lija, uklonio obele`je nominalnosti sa svog polo`aja. Sada je sve druga~ije, druga~ije u svakom pogledu. Celo Gradsko ve}e o~ekivalo je da se Seldon pojavi. On sam jo{ je gradona~elnik, no sada svemo}an, a posle potpunog kraha Anakreona i sveop{ti miljenik. Kada se sa Anakreona vratio s ve{}u o Vinisovoj smrti i novom sporazumu koji je drhtavi Leopold potpisao, pozdravljen je poverenjem izglasanim sa kre{tavom jednodu{no{}u. A kada su ubrzo potom usledili sli~ni sporazumi sklopljeni sa svakim od ostala tri kraljevstva, sporazumi koji su Zadu`bini doneli mo} koja }e zauvek spre~iti svaki poku{aj napada kakav je bio Anakreonov, na svim gradskim ulicama Terminusa behu odr`ane bakljade. Ni imenu Harija Seldona se nije tako glasno klicalo. Hardinove usne se iskrivi{e. Toliko popularan bio je i posle prve krize. U drugom delu odaje Sef Sermak i Luis Bort bili su zaokupljeni `ivim razgovorom, a nedavni doga|aji kao da ih uop{te nisu zbunili. Pridru`ili su se izglasavanju poverenja, dr`ali su govore u kojima su javno priznavali da su pogre{ili, naduga~ko mole}i za opro{taj zbog kori{}enja izvesnih re~enica u prethodnim raspravama, delikatno su se izvinjavali izjavaljuju}i da su jedino sledili diktat svojih sudova i savesti, smesta lansirav{i novu akcionisti~ku kampanju. Johan Li dota~e Hardinov rukav i upadljivo pokaza na ~asovnik. Hardin podi`e pogled. "Hej, Li! Opet si ne{to kiseo? [ta ti sad ne valja?"

"Treba da se pojavi kroz pet minuta, jel' da?" "Pretpostavljam. Pro{li put se pojavio u podne." "A {ta ako se ne pojavi?" "Ho}e{ li me ~itavog `ivota moriti svojim brigama? Ukoliko se ne pojavi, nije se pojavio." Li se namr{ti i polako zavrte glavom: "Ako ovo ne uspe bi}emo u novom sosu. Bez Seldonove potpore onome {to smo u~inili, Sermak }e biti slobodan da po~ne ispo~etka. Tra`i otvorenu aneksiju ~etiri kraljevstva i pro{irenje Zadu`bine silom, ukoliko je nu`no. Ve} je zapo~eo kampanju." "Znam. Guta~ plamena mora i sam da guta vatru, ukoliko `eli da je raspali. Dok ti, Li, uvek mora{ zbog ne~eg da brine{. Da ne mora{, sam bi se ubio samo da bi izmislio neki razlog za zabrinutost." Li se upravo spremao da mu uzvrati, ali mu se dah prese~e, svetla po`ute{e i potamne{e. On podi`e ruku pokazuju}i stakleni pregradak koji je dominirao polovinom odaje, a zatim se uz {umni uzdah sru~i na stolicu. Sam Hardin se ispravi opaziv{i priliku koja se sada nalazila u pregratku, priliku u invalidskim kolicima! Od prisutnih samo se on se}ao onog dana, pre toliko decenija, kada se prilika prvi put pojavila. Tada je bio mlad, a prilika stara."Od tada prilika nije ostarila ni za jedan dan, ali je zato on ostario. Prilika je gledala preda se, prstima lako doti~u}i knjigu na krilu. Ona re~e: "Ja sam Hari Seldon." Glas je bio stara~ki i blag. U sobi je vladala ti{ina bez daha, a Hari Seldon produ`i kao da razgovara: "Po drugi put sam ovde. Razume se, ne znam da li je neko od vas bio i prvi put. U stvari, ne mogu ~ulnom percepcijom da saznam da li ovde uop{te nekog ima, ali to ne mari. Ukoliko je druga kriza uspe{no prebro|ena, mora biti da ste ovde, nema druge. Ukoliko vas nema, to onda zna~i da je druga kriza prevazi{la va{e mo}i." On se prijatno osmehnu: "U to, ipak, sumnjam, po{to moje brojke pokazuju verovatno}u od 98,4 odsto da u Planu ne}e biti nekog znatnijeg odstupanja u toku prvih osamdeset godina." Prema na{im prora~unima ostvarili ste dominaciju nad varvarskim kraljevstvima koja neposredno okru`uju Zadu`binu. Kao {to ste ih u prvoj krizi zadr`ali koriste}i se ravnote`om vlasti, tako ste u drugoj krizi zagospodarili suprostavljaju}i duhovnu vlast svetovnoj. Me|utim, moram vas upozoriti na samouverenost. Nije mi namera da vam pru`am predznanja preko ovih snimaka, ali bi neophodno bilo navesti da je ono {to ste sada postigli samo nova ravnote`a, mada takva u kojoj je va{ polo`aj znatno povoljniji. Duhovna vlast, iako dovoljna da za{titi od napada svetovne, nije dovoljna da se napadnu drugi. Zbog stalnog ja~anja sile sa suprotnim dejstvom, sile koja je poznata kao regionalizam ili nacionalizam, duhovna vlast ne mo`e prevladati. Siguran sam da vam ni{ta novo nisam rekao. Ugred budi re~eno, morate mi oprostiti {to vam govorim ovako neodre|eno. Re~i kojima se slu`im u najboljem slu~aju su pribli`ne, ali niko od vas nije obu~en da bi moga da shvati pravu simboliku psihoistorije i stoga moram raditi kako najbolje umem. U ovom slu~aju Zadu`bina predstavlja samo po~etak staze koja vodi ka Novom carstvu. Susedna kraljevstva su po ljudstvu i prirodnim izvorima jo{ mo}nija od vas. Osim njih postoji ogromna zbrkana d`ungla varvarstva koja se prote`e celom {irinom Galaksije."U tom okviru jo{ biti{e ono {to je preostalo od Galakti~kog carstva, i to je, mada oslabljeno i u propadanju jo{ neuporedivo mo}no." Ovde Hari Seldon podi`e knjigu i otvori je. Lice mu se uozbiljilo. "Ni u jednom trenutku ne smete zaboraviti da je pre osamdeset godina osnovana jo{ jedna Zadu`bina; Zadu`bina na

drugom kraju Galaksije, na Kraju zvezda. Na nju treba uvek ra~unati. Gospodo, devet stotina i dvadeset godina Plana je pred vama. Problem je va{! Poduhvatite ga se!" On obori pogled na knjigu i u treptaju nestade, dok svetla zasja{e u punom sjaju. U `amoru koji je nastao Li se na`e nad Hardinovo uho. "Nije rekao kad }e se vratiti." Hardin odgovori: "Znam, i nadam se da se ne}e vratiti pre nego {to ti i ja ne budemo bezbedno i udobno mrtvi!" ^etvrti deo TRGOVCI TRGOVCI - ...polit~koj hegemoniji Zadu`bine uvek su prethodili Trgovci koji su svoje tanane pipke pru`ali kroz ogromna prostranstva Periferije. Meseci, pa i godine, protekli bi izme|u dva sletanja na Terminus; brodovi su im obi~no bili nekakav improvizovani krpe`; po{tenje im nije bilo na bogzna kakvoj visini; njihova neustra{ivost... Pomo}u svega tog iskovali su mnogo trajnije carstvo nego {to su to bile pseudoreligiozne despotije ^etiri kraljevstva... Nema kraja pri~ama o tim gorostasnim, usamljeni~kim likovima koji su napola u {ali, a napola u zbilji usvojili jedan od Salvor Hardinovih epigrama: "Nikada nemoj dozvoliti da te tvoje ose}anje morala spre~i da u~ini{ ono {to je ispravno!" Te{ko je sada proceniti koja je od tih pri~a istinita, a koja apokrifna. Verovatno da nema nijedne u kojoj nema bar malo preuveli~avanja... ENCYCLOPEDIA GALACTICA 1. Limar Ponjets bio je nasapunjan od glave do pete kada je preko prijemnika stigao poziv, {to samo dokazuje da otrcana izreka o teleporukama u kadi va`i ~ak i u tamnom, surovom svemiru galakti~ke periferije. Na svu sre}u da je deo trgova~kog broda, koji nije namenjen raznoj robi, krajnje sku~en. Toliko sku~en da je tu{, uklju~uju}i tu i toplu vodu, sme{ten u pregradak povr{ine od dve sa ~etiri stope, a svega deset stopa udaljen od komandne plo~e. Ponjets je sasvim jasno mogao ~uti odse~no ~egrtanje prijemnika. Otresaju}i sapunicu, on uz psovke iskora~i kako bi popravio zvuk, a tri sata kasnije uz bok mu je pristao drugi trgova~ki brod, i kroz vazdu{nu cev izme|u brodova, {iroko se osmehuju}i, u|e jedan mladi}. Ponjets gurnu najudobniju stolicu napred, a sam se na~vori na pokretno pilotsko sedi{te. "[ta si radio, Gorme?" smrknuto zapita. "Jesi li me vijao jo{ od Zadu`bine?" Les Gorm pripali cigaretu, odmahnuv{i odre~no glavom. "Ja? Ni slu~ajno. Ja sam ti samo ona naiv~ina koja se pukim slu~ajem spustila na Gliptal IV dan posle po{te. I tako me sa ovim posla{e za tobom." Maju{na svetlucava lopta pre|e iz ruke u ruku, i Gorm dodade: "Poverljivo je. Strogo poverljivo. Ne mo`e se poveriti subeteru, i tome sli~no. Bar tako pretpostavljam. Ovako, to je li~na kapsula koju samo ti mo`e{ otvoriti." Ponjets se s gadljivo{}u zagleda u kapsulu. "Vidim to. No, znam i to da ona nikada ne donosi dobru vest." Kapsula se otvori u njegovoj {aci i tanka, providna traka po~e se sa izvesnom kruto{}u odmotavati. O~ima je brzo preleteo preko poruke, a kada se pojavio kraj trake njen po~etak ve} be{e postao mrk i sme`uran. Minut i po kasnije sasvim je pocrnela i raspala se u molekule.

Ponjets muklo progun|a: "Oh, Galaksijo!" Les Gorm ga tiho upita: "Mogu li ti pomo}i? Ili je to toliko poverljivo?" "Po{to si ~lan Esnafa mo`e ti se re}i. Moram na Askonu." "Tamo? Kako to?" "Zatvorili su nekog trgovca. Ali to zadr`i za sebe." Gormovo lice poprimi ljutit izraz. "Zatvoren! To je u suprotnosti sa Konvencijom." "I me{anje u lokalnu politiku je u suprotnosti sa Konvencijom." "Aha, to je, dakle, u~inio?" Gorm je razmi{ljao. Ko je taj trgovac? Neko koga poznajem?" "Ne!" o{tro odvrati Ponjets, {to Gorm }utke prihvati i ne postavi vi{e nijedno pitanje. Ponjets ustade i po~e turbno da zuri kroz gledu{u. Mumlao je o{tre re~i na ra~un onog magli~asto-so~ivastog dela koji je predstavljao sredi{te Galaksije, a zatim glasno re~e: "Ba{ sam u prokletom {kripcu. Zaostajem sa ispunjavanjem kvote." Gormu se razdani. "Hej, prijatelju, Askona je zatvoreno podru~je." "Ta~no. Na Askoni ni d`epni no`i} ne mo`e{ prodati. Ne kupuju atomske sprave, pa ma kakve da su. Pravo je ubistvo tamo i}i kada ni izdaleka nisi ispunio kvotu." "Zar ne mo`e{ da se izvu~e{?" Ponjets odsutno zatrese glavom. "Znam tog tipa. Ne mogu prijatelja ostaviti na cedilu. Uostalom, pa {ta? U rukama sam Galakti~kog duha i vedro kora~am njegovim putem." Ne shvataju}i, Gorm izusti: "A?" Ponjets ga pogleda i kratko se nasmeja. "Zaboravio sam. Nisi ~itao Knjigu o Duhu, zar ne?" "Nisam ni ~uo za nju", kratko }e Gorm. "Da si pro{ao kroz versku obuku ~uo bi za nju." "Versku obuku? Za sve{teni~ki poziv?" Gorm je bio duboko potresen. "Bojim se da je tako. To je moja mra~na i sramna tajna. Dok sam `iveo uz ~asne oce bio sam doslovce nepodno{ljiv. Izbacili su me uz obrazlo`enje koje mi je odmah obezbedilo svetovno obrazovanje kod Zadu`bine. Bi}e bolje da po`urim. Kako ti ove godine stoji{ s kvotom?" Gorm zgnje~i cigaretu i popravi kapu. "Upravo vozim poslednji tovar. Ispuni}u je." Sre}nik, tmurno pomisli Ponjets, a kad ga Les Gorm napusti on provede vi{e minuta u nepomi~nom i dubokom sanjarenju. Zna~i, Eskel Gorov je na Askoni, i to u zatvoru! Bilo je to lo{e. Zapravo, mnogo gore nego {to je izgledalo. Jedno je kada se ljubopitljivom mladi}u ispri~a neka razbla`ena verzija da bi ga ~ovek izbacio napolje i poslao za njegovim poslom. A sasvim je drugo kad se ~ovek suo~i sa istinom. Limar Ponjets bio je jedan od malobrojnih koji su znali da majstor trgovac Eskel Gorov uop{te nije trgovac, ve} ne{to sasvim drugo - agent Zadu`bine! 2. Dve nedelje behu protekle! Dve protra}ene nedelje. Nedelja dana da do|e do Askone, sa ~ijih mu je najisturenijih granicalo u susret krenu niz budnih vojnih brodova. Ma kakav da su sistem otkrivanja imali, radio je, i to dobro. Polagano su ga s boka pratili, bez ikakvog signala, hladno odr`avaju}i rastojanje i o{tro mu pokazuju}i put prema sredi{njem suncu Askone. Ponjetsu bi bilo lako da s njima iza|e na kraj. Ti su brodovi bili ostaci mrtvog i prohujalog Galakti~kog carstva, brodovi za putni~ka krstarenja, a ne ratni; bez atomskog naoru`anja predstavljali su samo slikovite i nemo}ne elipsoide. Ali Eskel Gorov je bio njihov

zato~enik, a Gorov je ona vrsta taoca koja se ne ostavlja na cedilu. Askonjanima je to moralo biti poznato. Zatim jo{ jedna nedelja, nedelja da se prokr~i zamorni put kroz jata sitnih ~inovnika koji su ~inili tampon izme|u Velikog majstora i spolja{njeg sveta. Svakom je podsekretar~i}u valjalo laskati i odobrovoljiti ga. Svakom je trebalo oprezno i mu~no iscediti nacifrani potpis koji je vodio do narednog, za stepenicu vi{eg, ~inovnika. Po prvi put su se Ponjetsove trgova~ke isprave pokazale bekorisne. Najzad, Veliki majstor se nalazio s one strane pozla}enih vrata koja su ~uvali stra`ari, a ve} behu pro{le dve nedelje. Gorov je jo{ bio zatvorenik, a Ponjetsu je tovar trunuo u utrobi broda. Veliki majstor bio je ~ove~uljak, ~ove~uljak }elave glave i izborana lica, ~ije telo kao da je bilo nepokretno onako prite{njeno te{kim, ogromnim, sjajnim krznenim okovratnikom. Mahnuo je prstima i red naoru`anih ljudi ustuknu napraviv{i prolaz kroz koji Ponjets sti`e do podno`ja prestola Dr`avnog poglavara. "Ne govori", obrecnu se Veliki majstor, a Ponjets ~vrsto stisnu usta koja je upravo otvorio. "Tako", vidno odahnu askonski poglavar, "ne mogu da smislim prazno naklapanje. Ne mo`e{ mi pretiti, a laskanje ne trpim. Niti se mo`e{ `aliti na nanete nepravde. Ve} sam izgubio ra~unicu koliko ste puta vi lutalice bili opomenuti da su va{e |avolje ma{ine nepo`eljne na celoj Askoni." "Gospodaru", tiho }e Ponjets, "ne poku{avam da opravdam tog trgovca. Nije politika trgovaca da upadaju tamo gde su nepo`eljni. Me|utim, Galaksija je velika, a i ranije se de{avalo da se granice nehotice povrede. Bila je to i ovog puta `alosna gre{ka." "@alosna, zaista", zapiskuta Veliki majstor, "ali da li je bila gre{ka? Va{i sa Gliptala IV po~eli su da me obasipaju zahtevima za pregovore dva sata po{to je taj bezbo`ni nesre}nik uzap}en. Mnogo puta su me upozorili i na tvoj dolazak. Mnogo toga izgleda kao da je unapred planirano, suvi{e je upadljivo da bi to bila gre{ka, `alosna ili ne." Askonjaninove crne o~i bile su ispunjene prezirom. On zahuktalo nastavi: "A i vi, trgovci, {to kao pomahnitali leptiri}i letite sa planete na planetu, jeste li i vi toliko pomahnitali da se spu{tate na najve}u planetu Askone, u samo sredi{te sistema, i da to smatrate nehoti~nom povredom granice? Hajde, sigurno da nije tako." Ponjets se tr`e, mada to ne pokaza. On uporno nastavi: "Ukoliko je poku{aj trgovanja bio nameran, Vepo{tovani, onda je krajnjne nerazborit i kosi se sa najstro`im pravilima na{eg Esnafa." "Nerazborit, to da", kratko re~e Askonjanin. "I to toliko da }e ga tvoj drug verovatno `ivotom platiti." Ponjets oseti gr~ u stomaku. Ovaj se nije {alio. On re~e: "Velepo{tovani, smrt je tako apsolutna i neopoziva pojava, da sigurno mora postojati i neko drugo re{enje." Izvesno vreme vladao je tajac, a zatim je usledio oprezan odgovor: "^uo sam da je Zadu`bina bogata." "Bogata? Svakako. Me|utim, na{a su bogatstva od one vrste koju vi ne}ete da primite. Na{a atomska roba vredi..." "Va{a roba je bezvredna jer nema blagoslov praotaca. Va{a je roba gre{na i anatemisana jer se nalazi pod interdiktom na{ih praotaca." Ove re~enice behu otpevane kao kada se naiuzust kazuje veruju. O~ni kapci Velikog majstora se spusti{e i on zna~ajno re~e: "Nemate ni~eg drugog vrednog?"

Trgovac nije shvatio."Ne razumem. [ta je to {to `elite?" Askonjaninove ruke se ra{iri{e. "Tra`i{ da zamenimo uloge i da ti saop{tim svoje `elje. Radije to ne bih u~inio. Izgleda da }e tvoj kolega morati da bude ka`enjem prema askonskom zakonu o svetogr|u. Smrt gasom. Pravi~ni smo. Za sli~an slu~aj ni najsiroma{niji seljak ne bi vi{e dobio, a ni ja sam ne bih dobio manje." O~ajan, Ponjets promumla: "Velepo{tovani, da li }e mi biti dozvoljeno da sa zatvorenikom razgovaram?" "Askonski zakon", hladno }e Veliki majstor, "ne dozvoljava op{tenje sa osu|enikom." Ponjest u mislima zaustavi dah. "Velepo{tovani, molim vas da se smilujete ~ovekovoj du{i u trenutku kada mu je telo izgubljeno. Za sve ovo vreme, od kako mu je `ivot u opasnosti, odvojen je od du{evne utehe. A sada mu ~ak predstoji da nepripremljen izi|e pred Duha koji upravlja svima." Polako i sumnji~avo Veliki majstor upita: "Jesi li ti Du{ebri`nik?" Ponjets smerno obori glavu: "Za to sam {kolovan. U praznom svemirskom prostranstvu lutalicama trgovcima potrebni su ljudi kao {to sam ja, koji bi se pozabavili i duhovnom stranom `ivota, toliko posve}enog trgovini i ovozemaljskim stvarima." Askonski vladar je zami{ljeno grizao donju usnu. "Svako mora pripremiti svoju du{u za izlazak pred duhove praotaca. Ipak, nikada ne bih pomislio da ste i vi trgovci vernici." 3. Eskel Gorov se prome{kolji na le`aju, otvoriv{i jedno oko, kada se na te{kim vratima pojavi Limar Ponjets. Vrata se sa treskom zalupi{e za njim. Gorov pljucnu i sko~i na noge: "Ponjest! Tebe su poslali?" "^ist slu~aj", gorko re~e Ponjets, "ili delo mog osvetoljubivog zlog duha. Prvo, ti upada{ u sos na Askoni. Drugo, moj trgova~ki put, kao {to je poznato Trgovinskom odboru, vodi me na pedeset parseka pored sistema, ba{ u vreme doga|aja pod jedan. Tre}e, Odbor zna da smo ranije zajedno radili. Nije li to sladak, neizbe`an splet slu~ajnosti? Odgovor se sam name}e." "Pazi", strogo ga upozori Gorov."Neko sigurno prislu{kuje. Nosi{ li distorter?" Ponjets pokaza na kitnjastu narukvicu koja mu je obujmljivala ~lanak, a Gorov se primiri. Ponjets pogleda unaokolo. ]elija je bila prazna, ali prostrana. Bila je dobro osvetljena i bez neprijatnih mirisa. On primeti: "Nije tako lo{e. S tobom postupaju u rukavicama." Gorov se ne osvrnu na tu opasku. "^uj, kako si ovamo stigao? U samici sam ve} skoro dve nedelje." "Od kako sam prispeo, a? Eto, izgleda da matora pti~urina, ovda{nji glavnokomanduju}i, ima svoje slabe ta~ke. Sklon je pobo`nim govorancijama, pa sam pru`enu prilliku iskoristio. Ovde sam u svojstvu tvog duhovnog savetnika. Ima ne~eg u pobo`nim ljudima kao {to je on. Rado }e ti prerezati gkljan ako mu to odgovara, ali }e oklevati da ugrozi dobrobit tvoje nematerijalne i problemati~ne du{e. To ti je malo empirijske psihologije. Trgovac mora da zna pomalo od svega." Gorov se jetko nasme{i. "Uostalom, ti si i i{ao u teolo{ku {kolu. Ti si pravi ~ovek, Ponjetse. Drago mi je da su tebe poslali. Me|utim, Velikom majstoru nije samo stalo do moje du{e. Da li je pominjao otkup?" Trgovac za`muri. "Samo je nagovestio i zapretio smr}u u gasnoj komori. Igrao sam na sigurno i izmigoljio se; mogu}e da je to bila klopka. Zna~i, ipak je to bilo iznu|ivanje? [ta tra`i? "Zlato." "Zlato!" Ponjets se namr{ti. "Metal. [ta }e mu?"

"Ono im je sredstvo razmene." "Je li? A odakle da stvorim zlato?" "Odakle bude{ mogao. Slu{aj me, ovo je va`no. Sve dok Veliki majstor nju{i zlato ni{ta mi se ne}e desiti. Obe}aj mu onoliko koliko bude tra`io. Ukoliko bude potrebno vrati se u Zadu`binu i pribavi ga. Kad me budu oslobodili, pod pratnjom }e nas obojicu izvesti iz sistema, a onda }emo se razdvojiti." Ponjets ga je nezadovoljno, netremice posmatrao. "A ti }e{ se onda vratiti ovamo i ponovo poku{ati." "Moj zadatak je da Askoni prodam atomsku robu." "Ukeba}e te pre nego {to prevali{ jedan parsek. To valjda zna{?" "Ne znam", re~e Gorov. "I da znam ni{ta se ne bi izmenilo." "Idu}i put }e te ubiti." Gorov sle`e ramenima. Ponjets re~e mirno: "Ukoliko treba da ponovo pregovaram sa Velikim majstorom `elim da me uputi{ u celu pri~u. Do sada sam radio naslepo. Tako se i desilo da su neke moje bezazlene opaske kod Velepo{tovanog prouzrokovale napad." "Prili~no je jednostavna", odgovori Gorov. "Jedini na~in da se ovde na Periferiji pove}a bezbednost Zadu`bine bio bi da se osnuje trgova~ko carstvo pod kontrolom religije. Jo{ smo suvi{e slabi da bismo mogli nametnuti politi~ku kontrolu. Jedino tako mo`emo zadr`ati ^etiri kraljevstva." Ponjets klimnu. "To shvatam. A onaj sistem koji ne prihvata atomske naprave ne mo`e se nikada podvesti pod na{u religioznu kontrolu..." "I zato mo`e postati `ari{te nezavisnosti i neprijateljstva." "Da." "U redu, toliko {to se ti~e teorije", re~e Ponjets. "A sad, {ta je to {to zapravo spre~ava prodaju? Religija? Tako mi je bar Veliki majstor natuknuo." "To je neka vrsta obo`avanja predaka. Njihova predanja govore o hudoj pro{losti, kada su ih izbavili jednostavni i vrli junaci iz starijih pokolenja. U su{tini, to je iskrivljavanje onog anarhi~nog razdoblja od pre jednog veka, kada je isterana carska vojska i formirana nezavisna vlada. Moderna nauka, a naro~ito atomska energja, poistove}uje se sa starim carskim re`imom koga se sa u`asom prise}aju." "Tako zna~i. Ali oni jo{ imaju zgodne brodi}e koji su me s lako}om otkrili na udaljenosti od dva parseka. To mi miri{e na atomsku energiju." Gorov sle`e ramenima: "Ti brodovi su, bez sumnje, zaostali od Carstva. Verovatno su na atomski pogon. Ono {to imaju, to odr`avaju. Stvar je u tome {to ne uvode nikakve novine i {to im je unutra{nja privreda potpuno neatomska. To je ono {to moramo promeniti." "Kako mislite da to postignete?" "Tako {to bismo na nekom mestu slomili otpor. Upro{}eno re~eno, kad bih nekom plemi}u prodao perorez ~ija o{trica emituje polje sile, u njegovom interesu bi bilo da progura zakon koji mu dozvoljava da ga koristi. Strate{kom prodajom na strate{kim ta~kama stvorila bi se proatomska frakcija na dvoru." "Tebe su poslali s tim zadatkom, ja sam ovde da te otkupim i odem, a ti }e{ ostati da i dalje poku{ava{? Nije li to malo naglavce postavljeno?" "Kako to?" oprezno }e Gorov. "^uj", Ponjets iznenada postade o~ajan, "ti si diplomata a ne trgovac, i to {to te tako krste ne ~ini te trgovcem. Ovaj slu~aj je za nekog kome je prodavanje poziv. Meni ovde ~itav tovar trune a, kako izgleda, ni kvotu ne}u ispuniti."

"Ho}e{ da ka`e{ da bi stavio svoj `ivot na kocku za ne{to {to nije tvoj posao?" Gorov se usiljeno nasme{i. Ponjets re~e: "A ti ho}e{ da ka`e{ da se ovde radi o patrotizmu i da trgovci nisu patriote." "Op{te je poznato da nisu. Pioniri to nikada nisu." "Dobro. Sla`em se. Ne perjam ja po svemiru da bih spasavao Zadu`binu ili zbog ne~eg takvog. Ho}u da zaradim, a ovo mi je prilika. Ukoliko to istovremeno poma`e Zadu`bini, utoliko bolje. Ponekad sam rizikovao `ivot i sa manje izgleda na uspeh." Ponjets ustade, a Gorov za njim. "[ta }e{ u~initi?" Trgovac se osmehnu. "Gorove, ne znam, jo{ ne znam. Ali ako je su{tina u tome da se prodaje, tvoj sam ~ovek. Obi~no nisam hvalisavac, ali ima ne{to {to }u uvek tvrditi. Do sada mi se nije desilo da na kraju ne ispunim kvotu." Vrata }elije se otvori{e skoro istog trenutka kada je pokucao, a s obe strane ga opkoli{e stra`ari. 4. "Prikaz!" smrknuto re~e Veliki majstor. On se ugodno smesti na krznu, a uskom {akom uhvati gvozdenu toljagu kojom se po{tapao. "I zlato, Velepo{tovani." "I zlato", nehatno se slo`i Veliki majstor. Ponjets spusti kutiju i otvori je, trude}i se da izgleda {to samouvereniji. Ose}ao se usamljenim pred sveop{tim neprijateljstvom; onako kako se prve godine ose}ao u svemiru. Polukrug bradatih savetnika piljio je u njega s odbojno{}u. Me|u njima je bio i Ferl, miljenik mr{avog lica koji je neprijateljski ukru}en sedeo pored Velikog majstora. Ponjets ga je ve} jednom bio video i izdvojio ga je kao glavnog neprijatelja, a stoga i kao glavnu `rtvu. Pred dvoranom grupica vojnika ~ekala je na razvoj doga|aja. Ponjets je zapravo bio odvojen od svog broda, nije imao nikakvog oru`ja osim planiranog mita, dok je Gorov i dalje bio talac. Na nezgrapnoj ~udovi{noj napravi u koju je ulo`io nedelju dana svoje pronicljivosti, doterao je poslednju stvar pomoliv{i se da olovom oblo`eni kvarc izdr`i napor. "[ta je to?" upita Veliki majstor. "Ovo je", re~e Ponjets koraknuv{i unazad, "malena naprava koju sam sam napravio." "To se vidi, ali ne pitam to. To je jedna od onih crnoma|ijskih gnusoba iz va{eg sveta?" "Atomske je prirode", ozbiljno priznade Ponjets, "ali niko od vas ne treba da je dira niti da bilo {ta s njom ima. Samo }u se ja njome baviti, te, ako sadr`i ne{to grozno, na sebe }u primiti svu njenu gnusobu." Veliki majstor prete}i podi`e gvozdenu toljagu prema ma{ini, a usnice su mu se brzo i ne~ujno micale u molitvi pro~i{}enja. Savetnik mr{avog lika, s njegove desne strane, na`e se prema njemu i njegovi ri|i bujni brkovi pribli`i{e se uhu velikog majstora. Stari Askonjanin ga se nestrpljivo oslobodi. "Kakva je veza izme|u tvoje ne~astive sprave i zlata koje bi spaslo `ivot tvom zemljaku?" "Pomo}u ove ma{ine", po~e Ponjets, dok mu se ruka blago spusti na srednju komoru i pomilova njene tvrde okrugle bokove, mogu gvo`|e koje bacate pretvoriti u naj~istije zlato. To je jedina ~oveku poznata sprava u koju se stavi gvo`|e, ru`no gvo`|e, Velepo{tovani, ono isto koje podupire stolicu na kojoj sedite i zidove ove zgrade, a ona ga pretvori u sjajno, te{ko, `uto zlato."

Ponjets je i sam ose}ao kako petlja. Obi~no je glatko, s lako}om, ubedljivo govorio kada je hvalio svoju robu, a sad je sve hramalo kao hicem pogo|eni svemirski brod. Ali Velikog majstora je zanimao sadr`aj, a ne oblik. "Tako? Pretvaranje metala u zlato? Bilo je ve} budala koje su se hvalile da imaju tu ~udesnu mo}. Platili su za svoje bogohuljenje." "A jesu li uspeli?" "Nisu." Veliki majstor kao da se zabavljao. "Uspeh u pravljenju zlata bio bi zlo~in, zlo~in koji sam po sebi izaziva protivmeru. Me|utim, poku{aj plus neuspeh su fatalni. Dakle, {ta mo`e{ da u~ini{ sa mojom palicom?" On re~ito udari njome u pod. "Velepo{tovani }e me izviniti. Moja sprava je jedan mali model koji sam sam ovde napravio, a va{a palica je suvi{e duga~ka." Sjajne o~ice Velikog majstora kru`ile su naokolo, pa se zaustavi{e: "Randele, tvoje kop~e. Hajde, ~ove~e, bi}e ti dvostruko nadokna|ene ako treba." Kop~e su dodavali iz ruke u ruku. Veliki majstor ih zami{ljeno odvagnu u {aci. "Dr`i!" re~e i baci ih na pod. Ponjets ih podi`e. Cimao je sna`no cilindar dok se ovaj nije otvorio, treptao je i ~kiljio trude}i se da na anodnom ekranu bri`ljivo centrira kop~e. Drugi put }e biti lak{e, ali prvi put ne sme biti nikakve gre{ke. Amaterski sklepani transmuter zlovoljno je krkljao deset minuta, sve dok se ne oseti slab miris ozona. Askonjani mrmljaju}i ustuknu{e, a Ferl ponovo ne{to `ustro pro{aputa na poglavarevo uho. Lice Velikog majstora bilo je skamenjeno. Nije se pomerao. A kop~e postado{e zlatne. Ponjets ih pru`i Velikom majstoru, promrmljav{i "Velepo{tovani!" Starac je oklevao, a onda ih jednim pokretom odbi. Piljio je u transmuter. Ponjets zabrza. "Gospodo, ovo je zlato. Skroz naskroz zlato. Ukoliko `elite da proverite mo`ete ga podvrgnuti bilo kojoj poznatoj fizi~koj i hemijskoj analizi. Uop{te se ne mo`e razlikovati od zlata na|enog u prirodi. Svo gvo`|e mo`e se na ovaj na~in preraditi. R|a ne smeta, niti umerena koli~ina drugih metala!" Ponjets je govorio tek da bi ispunio prazninu. Kop~e je i dalje dr`ao u ispru`enoj {aci, a zlato mu je i{lo u prilog. Najzad Veliki majstor polagano pru`i {aku, {to podsta~e usukanog Ferla da otpo~ne govoranciju: "Velepo{tovani, zlato je s otrovnog izvora." Ponjets uzvrati: "I ru`a raste na bunji{tu, Velepo{tovani. Kada trgujete sa va{im susedima kupujete materijal svih zamislivih vrsta ne pitaju}i kako ga dobijaju, da li pomo}u pravoverne ma{ine koju su blagoslovili va{i milostivi praoci ili neke tvorevine svemira. Uostalom, ne nudim vam ma{inu. Nudim vam zlato." "Velepo{tovani", re~e Ferl, "niste odgovorni za grehe stranaca koji ne rade sa va{im pristankom niti sa va{im znanjem. Ali primiti ovo ~udno la`no zlato na gre{an na~in dobijeno u va{em prisustvu, i uz va{ pristanak, predstavljalo bi uvredu za `ive duhove na{ih svetih predaka." "Ipak, zlato je zlato", premi{ljao je Veliki majstor, "i samo je zamena za neznabo`a~ku li~nost osu|enog zlo~inca. Ferle, suvi{e sitni~ari{." Ipak je povukao ruku. Ponjets nastavi: "Vi ste oli~enje mudrosti, Velepo{tovani. Promislite, ako se odreknete neznabo{ca to ne}e zna~iti da ste izgubili ne{to {to je pripadalo va{im precima, dok zlatom koje zauzvrat dobijete mo`ete uresiti svetili{ta posve}ena njihovim svetim dusima. A jedno je sigurno:

ako je zlato samo po sebi zlato, ukoliko to uop{te mo`e biti, zlo }e nestati onda kada se metal iskoristi za tako pobo`nu svrhu." "Tako mi dedovskih kostiju", sa iznena|uju}om o{trinom re~e Veliki majstor. Usne mu se razdvoji{e u kre{tavom smehu. "Ferle, {ta ka`e{ za ovog momka? Ova mu re~ valja. Valja koliko i re~i mojih praotaca." Ferl mrgodno odvrati: "Izgleda da je tako. Samo da ne ispadne da je to neka |avolja naprava." "Nudim i vi{e", iznebuha }e Ponjets. "Zadr`ite zlato kao zalog. Prinesite ga kao `rtvu na oltare va{im precima, a mene zadr`ite trideset dana. Ukoliko do isteka tog vremena ne bude znaka nezadovoljstva, ukoliko ne bude nikakvih nesre}a, to }e biti pouzdan dokaz da je `rtva prihva}ena. [ta se jo{ mo`e ponuditi?" Kada Veliki majstor ustade kako bi proverio da nema neodobravanja, niko u Savetu ne propusti da poka`e svoju saglasnost. I sam Ferl je kratko klimnuo grickaju}i kraji~ak bujnog brka. Ponjets se osmehivao i razmi{ljao o koristima religioznog obrazovanja. 5. Jo{ jedna nedelja bi otpisana dok nije ugovorio sastanak s Ferlom. Ponjets je ose}ao napetost, ali se sada ve} privikao na ose}aj fizi~ke bespomo}nosti. Pod stra`om je napustio grad, pod stra`om se nalazio i u Ferlovoj vili u predgra|u. Nije bilo druge do da to prihvati bez roptanja. Izvan Kruga staraca Ferl je izgledao vi{i i mla|i. A u obi~noj ode}i nije uop{te izgledao kao Starac. On iznenada re~e: "Neobi~an si ti ~ovek." Njegove primaknute o~i kao da zatrepta{e. Ve} nedelju dana, a naro~ito u toku protekla dva sata, ni{ta drugo ne ~ini{ nego nagove{tava{ da mi treba zlato. To mi izgleda kao zaludan posao jer, kome je ono potrebno? [to ne napravi{ jo{ jedan korak?" "Nije stvar samo u zlatu", diskretno re~e Ponjets. "Ne samo u zlatu. Nije to pitanje jednog ili dva zlatnika. Stvar je u onome {to stoji iza zlata." "A {ta mo`e biti iza zlata?" s lukavim osmehom ga podstaknu Ferl. "Nije valjda ovo r|avo prikriven uvod za novu trapavu demonstraciju?" "Trapavu?" Ponjets se malo namr{ti. "Oh, svakako." Ferl prekrsti ruke i osloni na njih bradu. "Ne kritikujem te. Siguran sam da je trapavost bila namerna. Da sam bio siguran {ta joj je razlog, upozorio bih i Velepo{tovanog. Da sam ja bio na tvom mestu zlato bih proizveo na svom brodu, a ponudio bih ga nasamo. Tako bi se izbegla ona priredba koju si za nas izveo, a i otpor koji si prouzrokovao." "To je ta~no", saglasi se Ponjets, "ali po{to sam bio sam, prihvatio sam otpor da bih privukao tvoju pa`nju." "A tako? Samo to?" Ferl se nije trudio da prikrije da se zabavlja. "Dr`im da si predlo`io trideset dana za o~i{}enje kako bi tu pa`nju pretvorio u ne{to malo opipljivije. A {ta ako se ispostavi da je zlato ne~isto?" Ponjets sebi dozvoli malo crnog humora. "A od kada to sud o ne~isto}i zavisi od onih kojima je najvi{e stalo da zlato bude ~isto?" Ferl podi`e pogled i zagleda se u trgovca. Izgledao je u isti mah i iznena|en i zadovoljan. "Razuman stav. Veoma razuman. Reci mi sada za{to si `eleo da privu~e{ moju pa`nju?"

"To }u i u~initi. Ovo malo od kako sam ovde zapazio sam u nekoliko korisnih ~injenica vezanih za tebe koje su me zanimale. Na primer, veoma si mlad, veoma mlad za jednog ~lana Saveta, a ~ak i to da si iz veoma mlade porodice." "Zamera{ ne{to mojoj porodici?" "Nipo{to. Tvoji preci su veliki i sveti, to }e svako priznati. Ali ima ih koji govore da nisi iz nekog od Pet plemena." Ferl se zavali. "Uz du`no po{tovanje svima zainteresovanima", uop{te nije krio svoju zlobu, "Pet plemena imaju usahla bedra i retku krv. Danas nema ni pedeset `ivih pripadnika Plemena." "Svejedno, ima ih koji govore da nacija ne}e prihvatiti da joj neko ko nije iz Plemena bude Veliki majstor. Neizbe`no je da mladi i odskora ustoli~eni miljenik Velikog majstora stekne mo}ne neprijatelje me|u velika{ima, tako ka`u. Velepo{tovani stari, njegova za{tita ne}e nad`iveti njegovu smrt, a tada }e neki tvoj neprijatelj nesumnjivo biti onaj koji }e protuma~iti re~i duha Velepo{tovanog." Ferl se namr{ti. "Za jednog stranca suvi{e ~uje{. Takve u{i su kao stvorene za odsecanje." "O tome se mo`e i kasnije odlu~iti." "Pusti da poga|am." Ferl se nestrpljivo uzvrpolji na stolici. "Ponudi}e{ mi da steknem bogatstvo i mo} pomo}u ovih ne~astivih ma{inica iz tvog broda. Pa?" "Pretpostavimo da je tako. U ~emu bi mogla da se sastoji tvoja zamerka? Gurnuo bi mi pod nos svoje shvatanje dobra i zla?" Ferl odmahnu glavom. "Nikako. ^uj, stran~e, tvoj sud o svima nama, donet na osnovu tvog poganog agnosticizma, takav je kakav je, ali ni ja nisam slepi rob na{e mitologije, iako mo`da tako izgleda. Obrazovan sam ~ovek, gospodine moj, a nadam se, i prosve}en. Duboka su{tina na{ih religioznih obi~aja, u obrednom a ne u eti~kom smislu, namenjena je prvenstveno masama." "U ~emu se, onda, sastoji tvoja glavna zamerka?" blago je insistirao Ponjets. "Samo to. Mase. Mo`da bih bio spreman da s tobom sara|ujem, ali se tvoje male ma{ine moraju tako upotrebljavati da budu korisne. Kako se mogu obogatiti ako moram da upotrebljavam, {ta ti ono be{e prodaje{, recimo, brija~, drhte}i i u najve}oj tajnosti. Mo`da }e moja brada biti lak{e i glatkije izbrijana, ali kako }u se obogatiti? Kako da izbegnem smrt u gasnoj komori ili teror rulje ako me jednom uhvate na delu?" Ponjets sle`e ramenima. "U pravu si. Mogao bih da ka`em da bi lek za to bio da se tvoj narod prevaspita te da atomske sprave koristi radi ugodnijeg `ivota, a na tvoju znatnu dobit. To bi bio d`inovski zadatak, ne pori~em to, ali zarada bi bila jo{ d`inovskija. Me|utim, to je u ovom ~asu tvoja briga, a nipo{to moja. Jer ja ti ne nudim ni brija~, ni no`, a ni mehani~ki ure|aj za uni{tavanje sme}a." "A {ta nudi{?" "Samo zlato. Neposredno. Mo`e{ da dobije{ ma{inu koju sam pro{le nedelje prikazao." Sada se Ferl uko~i, dok mu se ko`a na ~elu gr~evito nabirala. "Transmuter." "Upravo tako. Rezerve zlata bi}e jednake rezervama gvo`|a. Mislim da bi ga bilo dovoljno za sve potrebe. Dovoljno i za polo`aj Velikog majstora, uprkos mladosti i neprijateljima. A i bezbedno je." "Kako?" "Tako {to je tajnovitost su{tina kori{}enja aparata; ista onakva tajnovitost koju si opisao kao jedinu meru bezbednosti u pogledu atomskih sprava. Transmuter mo`e{ da strpa{ u najdublji lagum u najtvr|oj tvr|avi na najudaljenijem posedu, a da ti, ipak, stalno donosi

bogatstvo. Zlato kupuje{, a ne ma{inu, a na zlatu se ne vidi kako je proizvedeno jer se ne razlikuje od prirodne tvorevine." "A ko }e rukovati ma{inom?" "Ti sam. Bi}e ti potrebno samo pet minuta da se obu~i{. Podesi}u je za tebe kad god to bude{ po`eleo." "[ta tra`i{ zauzvrat?" "Pa", Ponjets postade oprezan, "tra`im cenu i to dobru. Od toga `ivim. Recimo, jer to je skupa ma{ina, kovano gvo`|e u koli~ini od jedne kubne stope zlata." Ferl po~e da se smeje, a Ponjets pocrvene. "Podvla~im, gospodine", o{tro dodade, "da ono {to budete platili mo`ete nadoknaditi za dva sata." "Zaista, a kroz jedan sat ti bi se izgubio, dok bi moja ma{ina iznenada postala neupotrebljiva. Bi}e mi potrebna ozbiljna garancija." "Imate moju re~." "Veoma dobra garancija", podrugljivo produ`i Ferl, "ali bi tvoje prisustvo bilo jo{ bolje obezbe|enje. Ja }u tebi dati re~ da }u ti platiti nedelju dana posle isporuke, ukoliko sve bude u redu." "Nemogu}e." "Nemogu}e? A ve} si zaradio smrtnu kaznu samim tim {to si ponudio da mi ne{to proda{. Jedn moja re~ bila bi dovoljna da ve} koliko sutra dospe{ u gasnu komoru, ukoliko ne pristane{." Ponjetsovo lice bilo je bezizra`ajno, jedino su mu o~i mo`da zaigrale. On re~e: "To je nepravi~no preimu}stvo. Da li }e{ bar svoje obe}anje staviti na papir?" "Pa da i ja postanem zreo za smaknu}e? Ne, gospodine!" Ferl se veoma zadovoljno nasme{i. "Ne, gospodine. Samo je jedan od nas budala." Trgovac tiho re~e: "Dakle, dogovoreno je." 6. Gorova su oslobodili tridesetog dana u zamenu za pet stotina funti naj`u}eg zlata. Pored njega bi oslobo|ena i ~uvana, a netaknuta, gnusoba od njegovog broda. Kao i prilikom ulaska u Askonjanski sistem, tako im je i na izlasku valjak pokretnih brodi}a pokazivao put. Ponjets je posmatrao nejasnu, suncem obasjanu ta~kicu koja je predstavljala Gorovljev brod, dok je glas Gorova dopirao do njega, jesan i tanak, preko uskog eterskog zraka za{ti}enog od prislu{kivanja. Glas je govorio: "Ali nije to ono {to se `eli, Ponjetse. Transmuter ne}e tome poslu`iti. Gde si ga, uostalom, nabavio?" "Nisam ga nabavio." Ponjetsov odgovor bio je strpljiv. Sklepao sam ga od komore za ozra~ivanje hrane. U stvari, ne valja. Tro{i suvi{e energije, u protivnom bi ga i Zadu`bina koristila za pretvaranje metala umesto {to po celoj Galaksiji juri te{ke metale. To je jedan od standardnih trikova svakog trgovca, samo {to nikada ranije nisam video pretvaranje gvo`|a u zlato. Ali imresivan je i radi, privremeno." "U redu. Me|utim, ba{ takav trik nije dobar." "Izvukao te je iz sosa." "Nije u tome stvar. Stvar je u tome {to moram da se tamo vratim ~im se budemo otresli na{e bri`ne pratnje." "Zbog ~ega?" "Sam si to objasnio onom tvom politi~aru." Glas Gorova bio je razdra`ljiv. "Poenta tvoje prodaje sastojala se u ~injenici da je transmuter sredstvo za ostvarenje odre|enog cilja, ali

sredstvo koje je samo po sebi bezvredno; poenta je bila u tome da kupuje zlato, a ne ma{inu. Psiholo{ki, to je bez sumnje bilo dobro, jer je uspelo, ali..." "Ali?" Ponjets je u~tivo i uporno navaljivao. Glas iz prijemnika postade piskaviji. "Ali mi `elimo da im prodamo ma{inu koja }e kao takva imati odre|enu vrednost; ne{to {to }e po`eleti otvoreno da upotrebljavaju; ne{to {to }e ih kona~no privoleti da koriste atomsku tehniku zarad svog sopstvenog interesa." "Sve to razumem", blago }e Ponjets. "Jednom si to objasnio. Ali pomisli, molim te, {ta proisti~e iz moje prodaje. Dok transmuter bude radio Ferl }e kovati zlato, a to }e trajati dovoljno dugo da za sebe kupi predstoje}e izbore. Sada{nji Veliki majstor ne}e jo{ dugo." "Ra~una{ na zahvalnost?" hladno upita Gorov. "Ne, ve} na vispreni sopstveni interes. Transmuter }e mu omogu}iti da bude izabran; ostali mehanizmi..." "Ne! Ne! Tvoja premisa je pogre{na. On to ne}e pripisati transmuteru ve} dobrom, staromodnom zlatu. To je ono {to poku{avam da ti ka`em." Ponjets se isceri i namesti udobnije. "U redu." Dovoljno je nasekirao siroma{ka. Gorov je ve} po~injao da zvu~i kao da je izvan sebe. Trgovac re~e: "Ne brzaj, Gorove. Nisam zavr{io. Tu su i druge sprave." Izvesno vreme vladala je ti{ina. A onda glas Gorova oprezno upita: "Koje druge sprave?" Ponjets je automatski i nepotrebno gestikulirao. "Vidi{ li ovu pratnju?" "Da", kratko i nervozno odvrati Gorov. "Ka`i mi {ta je s tim spravama." "Re}i }u ti, ako me bude{ slu{ao. To nas prati Ferlova privatna flota; specijalna po~ast koju mu je ukazao Veliki majstor. Uspeo je da je iskam~i." "I?" "[ta misli{, kud nas vodi? U svoje rudnike na kraju Askone, eto gde. Slu{aj!" Ponjets iznenada stade da govori s ponosom. "Rekao sam ti da sam u ovo u{ao da bih zaradio, a ne da spasavam svetove. U redu, transmuter sam prodao u bescenje. U bescenje, jer sam rizikovao gasnu komoru, ali to se i onako ne ura~unava u kvotu." "Vrati se na rudnike, Ponjetse. Kakve oni veze imaju?" "Imaju veze sa zaradom. Utovari}emo kalaj, Gorove. Toliko kalaja da }emo ispuniti svaku stopu prostora na ovoj staroj deregliji, a onda }emo ne{to utovariti i na tvoj brod. Spusti}u se sa Ferlom da bih izvr{io naplatu, stari dru`e, a ti }e{ me odozgo {tititi svim topovima koje ima{, za svaki slu~aj ako Ferl odlu~i da ne odr`i re~. Taj kalaj je moja zarada." "Za transmuter?" "Za ~itav moj tovar atmoskih sprava. Po dvostrukoj ceni, plus premija." Slegnuo je ramenima gotovo kao da se izvinjava. "Priznajem da sam ga izradio, ali morao sam da ispunim kvotu, zar ne?" Gorov o~ito nije shvatao. Slabim glasom upita: "Da li bi mogao da objasni{?" "[ta tu ima da se obja{njava? To je jasno, Gorove. Vidi ovako, pametnjakovi} je mislio da me je uhvatio u zamku iz koje nema izlaza, zato {to bi njegova re~ kod Velikog majstora vredela vi{e od moje. Uzeo je transmuter. Na Askoni je to smrtni zlo~in, uvek je mogao da ka`e da me je namamio u zamku iz naj~istijih rodoljubivih pobuda i da me proglasi prodavcem prokazanih stvari." "To je jasno." "Sigurno, ali nije u igri bila samo njegova re~ protiv moje. Vidi{, Ferl nikada nije ~uo da postoji, a ~ak nije mogao ni da zamisli, mikrofilmski registrator." Gorov se iznenada zasmeja. "Ta~no", re~e Ponjets. "Imao je preimu}stvo. Propisno sam bio ukro}en. Me|utim, dok sam mu kao i{ibani pas pode{avao transmuter, u njega sam stavio registrator, a izvadio ga

prilikom prve opravke narednog dana. Imao sam savr{eni snimak njegove sanctum sanctorum, svetinje nad svetinjama, dok je siroti Ferl, glavom i bradom, rukovao transmuterom do maksimalnog broja ergova, kvocaju}i nad svojim prvim zlatnikom kao da je upravo sneo jaje." "Pokazao si mu reziltate?" "Posle dva dana. Jadni~ak, nikada ranije u `ivotu nije video zvu~ne trodimenzionalne slike u boji. Za sebe tvrdi da nije praznoveran, ali ako sam ikad ranije video da se odrastao ~ovek tako prepao, mo`e{ me nazvati la`ovom. Kada sam mu rekao da je na gradskom skveru postavljen aparat i da je pode{en tako da proradi u podne da bi ga milion fanati~nih Askonjana moglo posmatrati, a da }e ga potom taj isti milion raskomadati, ve} kroz pola sekunde mi je balavio kolena. Bio je spreman da prihvati svaki posao koji predlo`im." "A jesi li ga?" U glasu Gorova se ose}alo da prigu{uje smeh. "Ovaj, jesi li ga zaista postavio na gradskom trgu?" "Ne, to nije bilo bitno. Pristao je na posao. Kupio je svaku napravu koju sam ja, a i svaku koju si ti imao, u zamenu za onoliko kalaja koliko budemo mogli da povezemo. U tom ~asu verovao je da sam spreman na sve. To je pismeni ugovor, a pre nego {to si|em dole sa njim da}u ti jedan primerak radi predostro`nosti." "Ali povredio si njegov ego", re~e Gorov. "Da li }e upotrebaljavati naprave?" "[to da ne? To je jedini na~in da nadoknadi gubitke, a ako pomo}u njih i zaradi, izle~i}e svoj ponos. Osim toga, on }e postati novi Veliki majstor, i bi}e to najbolja mogu}a li~nost, jer }e biti nama naklonjena." "Da", re~e Gorov, "bila je to povoljna prodaja. Ipak, tvoja tehnika prodaje je neosporno nezgodna. Nije ni ~udo da su te isterali iz bogoslovije. Zar si potpuno li{en ose}aja za moralne vrednosti?" "[ta mari?" ravnodu{no odvrati Ponjets. "Zna{ {ta je Salvor Hardin rekao o ose}aju za moralne vrednosti." Peti deo BOGATI TRGOVCI TRGOVCI - ...Sa psihoistorijskom neminovno{}u narastala je privredna kontrola Zadu`bine. Trgovci su se bogatili, a sa bogatstvom je dolazila i mo}... Ponekad se zaboravlja da je Hober Melou `ivot zapo~eo kao obi~an trgovac. Nikada se ne zaboravlja da ga je zavr{io kao prvi me|u oboga}enim trgovcima...

ENCYCLOPEDIA GALACTICA 1. D`orejn Sat sastavi vrhove bri`ljivo namanikiranih prstiju i re~e: "Pomalo je zagonetno. Zapravo, ovo u najstro`em poverenju, mogla bi to biti nova kriza Harija Seldona." ^ovek naspram njega potra`i cigaretu u d`epu svog kratkog kaputa sa{ivenog po smirnjanskoj modi. "Ni{ta o tome ne znam, Sate. Op{te je pravilo da prilikom svake kampanje za izbor gradona~elnika politi~ari svih boja najavljuju Seldonovu krizu." Sat jedva da se osmehnu. "Ja ne agitujem, Melou. Pred sobom imamo atomsko oru`je za koje ne znamo otkuda poti~e." Hober Melou, trgovac sa Smirna, spokojno je i gotovo ravnodu{no pu{io. "Nastavi. Ukoliko ima{ jo{ ne{to, istresi to." Melou nikada nije pravio gre{ku da bude suvi{e ljubazan prema nekom iz Zadu`bine. Jeste da je sa Spoljne planete, ali ~ovek je ~ovek.

Sat pokaza na trodimenzionalnu kartu zvezda na stolu. On podesi komande i grozd od pola tuceta zvezdanih sistema crveno zaplamsa. "To je Korelijska republika", tiho re~e. Trgovac klimnu. "Bio sam tamo. Smrdljiva rup~aga! Pretpostavljam da je mo`e{ nazivati republikom, jedino {to nekako uvek ispadne da za komodora bude izabran neko iz porodice Argo. A ako ti se to slu~ajno ne dopadne, ne{to ti se desi." Iskrivi usnu i ponovi: "Bio sam tamo." "Ali si se i vratio, {to nije uvek bio slu~aj. Tri trgova~ka broda, po Konvencijama nepovrediva, nestala su u toku pro{le godine na teritoriji te republike. Ti brodovi bili su opremljeni svim uobi~ajenim nuklearnim eksplozivima i odbrambenim poljima sila." "Kakve su bile poslednje vesti s brodova?" "Rutinski izve{taj. Ni{ta drugo." "[ta je Korelija izjavila?" Satove o~i jetko zasja{e. "Nismo mogli o tome da se raspitujemo. Najve}e preimu}stvo Zadu`bine na Periferiji predstavlja glas o njenoj mo}i. Misli{ da mo`emo da izgubimo tri broda i da se za njih raspitujemo?" "Pa kako bi bilo da mi ka`e{ {ta ho}e{ od mene?" D`orejn Sat nije tra}io vreme na takav luksuz kao {to je ljutnja. Kao gradona~elnikov sekretar bio je primoran da se bak}e sa ve}nicima iz opozicije, sa onima koji tra`e posao, sa raznim reformatorima, ili pak, sa udarenim tipovima koji tvrde da su pronikli u tok budu}e istorije koju je predodredio Hari Seldon. Metodi~no, on re~e: "Trenutak. Vidi{, ne mo`e biti slu~ajno da su se tri broda izgubila u istom sektoru iste godine, a atomska energija se mo`e savladati samo atomskom energijom. Automatski se postavlja pitanje: ukoliko Korelija ima atomsko naoru`anje, odakle ga dobija?" "I odakle ga dobija?" "Postoje zapravo samo dve mogu}nosti. Ili ga Korelijanci sami izra|uju ..." "Malo verovatno!" "Krajnje neverovatno! No, druga mogu}nost bila bi da je neko od na{ih veleizdajnik." "Misli{?" Melouov glas bio je hladan. Sekretar stalo`eno re~e: "Nema ni~eg ~udnovatog u toj mogu}nosti. Od kako su ^etiri kraljevstva priznala Zadu`binsku konvenciju u svakoj od tih nacija imali smo posla sa prili~nim grupama disidenata. Svako od biv{ih kraljevstava ima svoje pretendente na presto i biv{e plemi}e koji sigurno ne mogu voleti Zadu`binu. Mo`da su u me|uvremenu neki od njih postali aktivni." Melou jako pocrvene. "Tako. Ima{ li ne{to da mi ka`e{? Ja sam Smirnjanin." "Znam. Ti si Smirnjanin, ro|en na Smirnu, jednom od nekada{nja ^etiri kraljevstva. Samo, po obrazovanju ti si ~ovek Zadu`bine. Po ro|enju si stanovnik Spolja{njeg sveta. Nema sumnje da je tvoj deda bio baron u doba ratova sa Anakreonom i Larisom, a izvan sumnje je i to da su vam porodi~na dobra oduzeta u ono doba kada je Sef Sermak izvr{io preraspodelu zemlje." "Ne, crnog mi Svemira, ne! Moj deda je bio sin svemirskog naseljenika plebejske krvi, a skapao je istovaraju}i ugalj uz bednu nadnicu jo{ pre Zadu`bine. Ni{ta ne dugujem starom re`imu. Ali ro|en sam na Smirnu i ne stidim se ni Smirna ni Smirnjana, tako mi Galaksije! Tvoje podmukle insinuacije o veleizdaji ne}e me toliko upani~iti da po~nem da se ulizujem Zadu`bini. A sada, ili mi izdaj nare|enja ili me optu`i, a sasvim mi je svejedno koja }e od te dve stvari biti." "Moj ~estiti trgov~e, ne dam ni elektron za to da li je tvoj deda bio kralj Smirna ili najve}i dronja na planeti. Istrtljao sam tu burgiju o tvom ro|enju i precima da bih ti dokazao da me to ne zanima. O~igledno nisi shvatio. Da se vratimo na stvar: Smirnjanin si. Poznaje{

stanovnike Spoljnih svetova. Osim toga, trgovac si, i to jedan od najboljih. Bio si u Koreliji, poznaje{ Korelijance. Tamo }e{ morati ponovo da ode{." Melou je duboko disao."Kao {pijun?" "To nikako. Kao trgovac, ali otvorenih o~iju. Ukoliko utvrdi{ odakle dobijaju energiju... ali, da te podsetim, po{to si Smirnjanin, da su dva od izgubljenih brodova imala smirnjansku posadu." "Kada polazim?" "Kada }e ti brod biti spreman?" "Za {est dana." "Tada }e{ i po}i. Sve ostale pojedinosti dobi}e{ u Admiralitetu." "U redu." Trgovac ustade, odse~no se rukova i krupnim koracima izi|e. Sat je oklevao, izve{ta~eno {ire}i prste i masiraju}i ih da olak{a napetost; kona~no sle`e ramenima i u|e u gradona~elnikovu kancelariju. Gradona~elnik ugasi viziekran i zavali se: "[ta ti o tome misli{, Sate?" "Mo`da je dobar glumac", re~e Sat i zami{ljeno se zagleda ispred sebe. 2. Istog dana uve~e, na dvadeset i prvom spratu Hardinovog zdanja, u moma~kom stanu D`orejna Sata, Publis Manlio polagano je pijuckao vino. U krhkom ostarelom telu Publisa Manlia sticala su se dva visoka zvanja Zadu`bine. U gradona~elnikovom kabinetu on je sekretar za spoljne poslove, a pored toga, za sve Spoljne sun~ane sisteme, izuzev za samu Zadu`binu, on je i arhiepiskop Crkve, ^uvar Svete hrane, Stare{ina hramovnika i jo{ ~itav beskona~ni niz zbunjuju}ih, ali zvu~nih titula. Upravo je rekao: "Pristao je da po{alje{ tog trgovca. To je ne{to." "Da, ali tako malo", re~e Sat. Ne donosi nam odmah ni{ta. Cela stvar je podvala najsirovije vrste, po{to nemamo na~ina da je do kraja predvidimo. To je kao da baca{ konopac, nadaju}i se da }e se nekim slu~ajem na njemu obreti i om~a." "Ta~no. A taj Melou je sposoban ~ovek. [ta ako ne naseda lako na podvale?" "Taj se rizik mora preduzeti. Ukoliko postoji izdaja, onda su u nju ume{ani sposobni ljudi. Ukoliko je nema, potreban nam je sposoban ~ovek koji }e otkriti istinu. A Malou }e biti obazriv."^a{a ti je prazna." "Ne hvala."Dosta sam pio." Sat napuni svoju ~a{u, strpljivo podnose}i bri`na razmi{ljanja drugog ~oveka. Ma ~ime da se to razmi{ljanje bavilo, zavr{ilo se bez odluke, jer arhiepiskop iznebuha i gotovo naprasito upita: "Sate, o ~emu misli{?" "Re}i }u ti, Manlio." Tanke usne mu se razvuko{e. Nalazimo se usred Seldonove krize." Manlio se zagleda, a zatim tiho re~e: "Kako zna{? Da se nije Seldon opet pojavio u Vremenskoj kripti?" "Prijatelju, to nije neophodno. Slu{aj, razmisli i sam. Otkako je Galakti~ko carstvo diglo ruke od Periferije i ostavilo nas da se sami petljamo, nikada nismo imali protivnika koji bi raspolagao atomskom energijom. Sada ga imamo, po prvi put. Ve} to, samo po sebi, izgleda va`no. A nije samo u tome stvar. Po prvi put za sedamdeset godina nalazimo se pred velikom unutra{njom politi~kom krizom. Izgleda mi da sinhronizacija te dve krize, unutra{nje i spolja{nje, ~ini stvar o~iglednom." Manliove o~i se suzi{e: "Ukoliko je to sve, nije dovoljno. Do sada smo imali dve Seldonove krize, a oba puta je pretila opasnost da se Zadu`bina zatre. Tre}e krize ne mo`e biti sve dok se takva opasnost ponovo ne pojavi."

Sat nikada nije pokazivao nestrpljenje. "Opasnost se javlja. Svaka budala mo`e da prepozna krizu kada ona ve} nastupi. Uistinu, biti od koristi dr`avi zna~i otkriti tu krizu u za~etku. Pazi, Manlio, postupamo u skladu sa planiranom istorijom. Znamo da jednog dana treba da ponovo sagradimo Galakti~ko carstvo. Znamo da }e za to biti potrebno hiljadu godina ili skoro toliko. A znamo i to da }emo se u tom razdoblju suo~iti sa izvesnim odre|enim krizama. Prva kriza nastupila je pedeset godina posle osnivanja Zadu`bine, a druga trideset godina posle nje. Od tada je proteklo skoro sedamdeset i pet godina. Vreme je, Manlio, vreme." Manlio se neodlu~no po~e{a po nosu: "I tako si ti skovao plan kako da tu krizu do~eka{?" Sat potvrdi glavom. "A ja", nastavi Manlio, "treba li i ja da u tome odigram neku ulogu?" Sat ponovo klimnu. "Pre nego {to se suo~imo sa atomskom pretnjom iz inostranstva, mora}e{ da u na{u ro|enu ku}u uvede{ red. Ovi trgovci..." "Ah!" Arhiepiskop se ukruti, a mu pogled postade o{tar. "Ba{ tako. Ovi trgovci. Korisni su, ali isuvi{e jaki, isuvi{e neoubuzdani. Poti~u sa Spoljnih svetova, vaspitavani su po strani od religije. S jedne strane, znanje stavljamo u njihove {ake, dok, s druge, ukidamo najja~u vlast nad njima." "A ako budemo dokazali izdaju?" "Ako u tome budemo uspeli, direktna akcija bi bila jednostavna i dovoljna. No, to nije najmanje va`no. ^ak da me|u njima i nema izdaje, oni predstavljaju nesiguran elemenat u na{em dru{tvu. Za nas ih ne vezuju ni patriotizam, ni zajedni~ko poreklo, pa ~ak ni versko strahopo{tovanje. Pod njihovim svetovnim vo|stvom spoljne provincije, koje nas jo{ od Hardinovog doba smatraju svetom planetom, mogle bi se kona~no otcepiti..." "To vidim, ali koji bi bio lek..." "Lek se mora brzo na}i, pre nego {to Seldonova kriza dostigne vrhunac. Ukoliko napolju ima atomskog naoru`anja, a nezadovoljstva unutra, ishod bi mogao biti veoma neizvestan." Sat spusti praznu ~a{u koju je pre toga vrteo me|u {akama. "To je o~igledno tvoj posao." "Moj?" "Ja to ne mogu obaviti. Moje je zvanje ~inovni~ko i ne daje mi nikakva zakonodavna ovla{}enja." "Gradona~elnik..." "Nemogu}e. Njegova li~nost je potpuno negativna. Energi~an je samo kad treba da se izbegne odgovornost. Ali ako bi se pojavila neka nezavisna stranka koja bi mogla ugroziti njegov ponovni izbor, mo`da bi i blagoizvoleo pristati da mu se uka`e na put." "Ali Sate, ja nemam dara za prakti~nu politiku." "To prepusti meni. Ko zna, Manlio? Jo{ od vremena Salvora Hardina arhiepiskopski i gradona~elni~ki polo`aj nisu bili sjedinjeni u jednoj li~nosti. Me|utim, sada bi se to moglo desiti, ukoliko dobro obavi{ svoj zadatak." 3. A na drugom kraju grada, u prisnijoj sredini, Hober Melou je imao drugi sastanak. Dugo je slu{ao, a sada oprezno re~e: "Da, ~uo sam za tvoju kampanju da se u Ve}u ostvari neposredno predstavni{tvo trgovaca. Ali za{to ja, Tvere?" Haim Tver, uvek oran da podseti, pitao ga to neko ili ne, da je bio u prvoj skupini sa Spoljnih planeta koja je primila svetovno obrazovanje u Zadu`bini, prosto je sijao. "Znam je {ta radim", re~e. "Se}a{ li se gde smo se prvi put sreli pro{le godine?" "Na skup{tini trgovaca."

"Ta~no. Vodio si taj sastanak. Prikovao si one violine sa crvenim vratinama za stolice, a onda si ih sve strpao u d`ep~i} na ko{ulji i poneo sa sobom. A i kod masa u Zadu`bini pali{. Op~injava{ ih ili bar ima{ solidnu reputaciju pustolova, {to je isto." "Vrlo dobro", suvo }e Melou. "Ali za{to ba{ sada?" "Zato {to je sada na{a {ansa. Da li zna{ da je sekretar za poslove obrazovanja podneo ostavku? Jo{ nije saop{teno, ali bi}e uskoro." "Kako ti to zna{?" "Tako... nije va`no..." On zga|eno odmahnu rukom. "Tako je. Akcionisti~ka stranka se cepa i ve} sada bismo mogli da je ukopamo po pitanju jednakih prava za trgovce ili jo{ pre, po pitanju demokratije, za i protiv." Melou se lenjo zavali na stolici, zagledav{i se u svoje debele prste. "Hm! @alim, Tvere, ali idu}e nedelje odlazim nekim poslom. Mora}e{ da na|e{ nekog drugog." Tver se zablenu u njega. "Poslom? Kakvim poslom?" "Strogo je poverljiv. Hitnost prvog reda. I tako to, zna{. Bio sam na razgovoru sa li~nim sekretarom gradona~elnika." "Sa onom zmijom Satom?" Haim Tver se uzbudi. "Trik. Taj ku~kin sin te se otarasio, Melou..." "Stani!" Melou spusti {aku na stisnutu pesnicu sagovornika. Nemoj da se uzbu|uje{. Ako je trik, vrati}u se jednog dana da se obra~unamo. A ako nije, tvoja zmija Sat nam ide na ruku. Slu{aj, pribli`ava se Seldonova kriza." Melou je o~ekivao reakciju, ali do nje ne do|e. Tver je samo piljio. "[ta je to Seldonova kriza?" "Oh, Galaksijo!" Na taj antiklimaks Melou besno prasnu. "[ta si, do |avola, radio u {koli? [ta ti uop{te zna~e takva glupa pitanja?" Stariji ~ovek se namrgodi: "[to ne objasni{..." Zavladao je dug tajac, a onda Melou obori pogled i polagano re~e: "Objasni}u ti. Kada je Galakti~ko carstvo po~elo da odumire na rubovima i kada su krajevi Galaksije po~eli da se vra}aju u varvarstvo i da se otcepljuju, Hari Seldon i skupina njegovih psihologa osnovali su jednu koloniju, Zadu`binu, ovde usred tog darmara, kako bismo o~uvali umetnost, nauku i tehnologiju i stvorili jezgro Drugog carstva." "Ah, da, da..." "Nisam zavr{io", hladno primeti trgovac. "Tok budu}nosti Zadu`bine bio je isplaniran na osnovu, tada veoma razvijene, psihoistorijske nauke, i stvoreni su uslovi kako bi se proizveo niz kriza, koje }e nas primorati da ubrzamo svoj put prema budu}em Carstvu. Svaka kriza, svaka Seldonova kriza obele`ava jednu epohu u na{oj istoriji. Sada se pribli`avamo jednoj od njih, na{oj tre}oj krizi." "Razume se!" Tver sle`e ramenima. "Trebalo je da se setim. Ali odavno sam iza{ao iz {kole, davno pre tebe." "To pretpostavljam. Ostavi to sad. Va`no je to da me {alju napolje usred razvoja ove krize. Ne mo`e se re}i {ta }u zate}i kada se budem vratio, a i izbori za Ve}e odr`avaju se svake godine." Tver pogleda nagore: "Da li si na tragu ne~emu?" "Ne." "Ima{ li neke odre|ene planove?" "Ni najmanji nagove{taj." "Pa..." "Pa, ni{ta. Hardin je jednom rekao: 'Da bi se uspelo nije dovoljno samo planirati. ^ovek mora i da improvizuje.' Improvizova}u."

Tver neodlu~no odmahnu glavom, a zatim obojica ustado{e gledaju}i se. Na pre~ac, ali sasvim suvo, Melou re~e: "^uj, kako bi bilo da po|e{ sa mnom? Ne zveraj tako, ~ove~e. Bio si trgovac pre nego {to si zaklju~io da u politici ima vi{e uzbu|enja. Tako sam bar ~uo." "Gde ide{? Ka`i mi bar to." "U pravcu Vasalijanskog Procepa. Ne mogu ti re}i ni{ta odre|enije dok ne budemo u svemiru. [ta ka`e{?" "A {ta ako Sat odlu~i da me dr`i na oku?" "[to je malo verovatno. Ukoliko mu je stalo da se mene otarasi, za{to to ne bi bio slu~aj i s tobom? Osim toga, nijedan trgovac ne mora da se otisne u svemir ukoliko nije sam sebi odabrao posadu. Vodim sa sobom koga `elim." U pogledu starijeg ~oveka zaiskri ~udan sjaj. "U redu, idem!" On ispru`i ruku. "To }e mi biti prvo putovanje u poslednje tri godine." Melou zgrabi i prodrmusa njegovu {aku. "Dobro. U dobar ~as! A sad, da prikupim momke. Zna{ gde je ukotvljena Daleka zvezda, jel' da? Onda se pojavi sutra. Zbogom." 4. Korelija je jedan od toliko ~estih fenomena u istoriji: republika, ~iji vladar ima sve atribute apsolutnog monarha, izuzev imena. Stoga je imala i uobi~ajeni despotizam koji nije bio sputavan ~ak ni onim ubla`avaju}im uticajima {to postoje kod legitimne monarhije: kraljevskom '~a{}u'i dvorskom etikom. Materijalno gledano, njeno napredovanje je bilo slabo. Doba Galakti~kog carstva je prohujalo, ostaviv{i za sobom kao jedini trag }utljive spomenike i sru{ene gra|evine. Doba Zadu`bine jo{ ne be{e nastupilo, a sude}i po odlu~noj re{enosti korelijskog vladara, komodora Aspera Arga i po njegovom strogom nadzoru nad trgovcima i jo{ stro`oj zabrani misionarstva, to doba ne}e nikada ni nastupiti. Sama svemirska luka bila je oronula i u propadanju, i posada Daleke zvezde je toga bila mu~no svesena. Natruli hangari stvarali su trulu atmosferu i Haim Tver se vrpoljio i jadikovao otvaraju}i pasijans. Hobar Melou zami{ljeno primeti: "Ovde ima dobrog materijala za trgovanje." Spokojno je posmatrao kroz okno. Do sada se malo {ta moglo re}i o Koreliji. Putovanje je bilo neuzbudljivo. Eskadru korelijanskih brodova, koja je presrela Daleku zvezdu, sa~injavali su mali, kljakavi ostaci stare slave ili razdrndane, olupine od brodova. Sa strahom su se dr`ali na rastojanjue, i posle nedelju dana koliko je ve} Meloua ~ekao da dobije odgovor na svoje molbe da bude primljen od strane mesnih vlasti. Melou ponovi: "Ovde bi se lepo trgovalo. Tako re}i netaknuta teritorija." Tver nestrpljivo podi`e glavu i baci karte u stranu. "[ta, do |avola, misli{ da u~ini{, Melou? Posada gun|a, oficiri su zabrinuti, a ja se pitam..." "Pita{ se? A {ta?" "U vezi sa situacijom. I tobom. [ta }emo preduzeti?" "^eka}emo." Stari trgovac frknu i pocrvene. Zatim zare`a: "O}oravio si, Melou. Oko za{titnog polja broda postavljena je stra`a, a iznad nas su brodovi. [ta ako se pripremaju da pomo}u nas naprave rupu na zemlji." "Imali su nedelju dana da to u~ine." "Mo`da ~ekaju na poja~anje." Tverov pogled bio je o{tar. Melou naglo sede. "Da, pomi{ljao sam i na to. Vidi{, u tom slu~aju imali bismo lep problem. Prvo, dovde smo dospeli bez te{ko}a. Me|utim, to ne mora ni{ta zna~iti, jer su samo

tri od vi{e od tri stotine brodova nestala pro{le godine. Procenat je mali. Ipak to mo`e zna~iti i to da je broj njihovih brodova sa atomskom energijom mali, tako da se ne usu|uju da ih nepotrebno izla`u opasnosti, sve dok se taj broj ne pove}a. S druge strane, to mo`e zna~iti i da uop{te nemaju atomsku energiju. Ili da je imaju, a da je skrivaju boje}i se da smo ne{to na~uli. Na kraju krajeva, jedno je gusarski uzaptiti nesmotrene, lako naoru`ane trgova~ke brodove, a ne{to sasvim drugo uludo zamajavati oponumo}enog izaslanika Zadu`bine, kada sama ~injenica njegovog prisustva mo`e zna~iti da Zadu`bina postaje sumnji~ava. Dodaj ovome ..." "Stani Melou, stoj!" Tver podi`e ruku. "^itavom ovom govorancijom si me udavio. Na {ta, u stvari, cilja{? Presko~i ono izme|u." "Mora{ da saslu{a{ i ono izme|u, ina~e ne}e{ razumeti, Tvere. Obe strane ~ekaju. Oni ne znaju {ta ja ovde radim, a ja ne znam {ta oni ovde imaju. Me|utim, u slabijem polo`aju sam ja jer sam sam, a oni su ~itav svet i mo`da imaju atomsku energiju. Ne mogu sebi dozvoliti da budem onaj koji }e popustiti. Razume se, to je opasno. Svakako, dole na zemlji mo`da ima neka rupa koja na nas ~eka. Ali to smo od po~etka znali. [ta se drugo mo`e u~initi?" "Ne znam... Ko je, sad, pa to?" Melou strpljivo pogleda uvis i uklju~i prijemnik. Ekran posvetle i pokaza ogrubelo lice narednika stra`e. "Govori, naredni~e." Narednik re~e: "Oprostite, gospodine, ljudi su pustili unutra jednog misionara iz Zadu`bine." "Koga?" Melou pomodre. "Misionara, gospodine. Potrebno mu je bolni~ko le~enje, gospodine." "Zbog ovoga }e le~enje mnogima biti potrebno, naredni~e. Naredi ljudima da zauzmu borbene polo`aje." Salon za posadu bio je prazan. Pet minuta posle nare|enja, na svojim mestima pored topova, nalazili su se ~ak i oni koji nisu bili na du`nosti. U anarhi~nim podru~jima me|uzvezdanog svemira Periferije brzina je bila velika vrlina, a posada majstora trgovca odlikovala se upravo brzinom. Melou polagano u|e i sa svih strana odmeri misionara. Pogled mu skliznu na zbunjenog poru~nika Tintera, koji je stajao s jedne strane, a zatim na narednika Demena, ~ije su se bezizra`ajno lice i flegmati~na pojava nalazili s druge strane misionara. Majstor trgovac se okrete prema Tveru, trenutak razmi{ljaju}i: "E onda, Tvere, tiho ovamo sazovi sve oficire, osim koordinatora i balisti~ara. Neka ljudstvo ostane na svojim mestima do daljih nare|enja. Tokom petominutne pauze Melou je nogom otvarao vrata nu`nika, zavirivao iza {anka, povla~io zavese sa debelih okana. Na pola minuta sasvim napusti odaju, a kad se vratio rasejano je pevu{io. Ljudi u|o{e jedan za drugim. Tver u|e za njima i be{umno zatvori vrata. Melou mirno re~e: "Pre svega, ko je bez mog dopu{tenja pustio ovog ~oveka unutra?" Narednik koraknu napre. Svi su skretali poglede. "Izvinite, gospodine. Niko odre|eno. U neku ruku, bilo je to uz op{ti pristanak. On je jedan od nas, moglo bi se re}i, a ovi stranci ovde..." Melou ga prese~e: "Shvatam tvoja ose}anja, naredni~e. Jesu li ovi ljudi pod tvojom komandom?" "Da, gospodine." "Kad se ovo zavr{i prove{}e po nedelju dana u samici. Ti se osloba|a{ svih stare{inskih du`nosti na isto vreme. Razume{?"

Izraz narednikovog lica se uop{te nije promenio, ali mu se ramena jedva primetno povi{e. On odse~no odvrati: "Da, godpodine." "Mo`e{ se udaljiti. Vrati se na svoj polo`aj kod topa." Za njim se zatvori{e vrata, a onda nastade `amor. Tver uzviknu: "^emu ka`njavanje, Melou? Zna{ da ovi Korelijanci ubijaju uhva}ene misionare." "Svaki postupak protivan mojim zapovestima sam po sebi je lo{, bez obzira na eventualne razloge koji su mu i{li u prilog. Niko ne sme da napusti ili u|e na brod bez dozvole." Poru~nik Tinter buntovno proguna|a: "Sedam dana bez akcije. Tako se ne mo`e odr`ati disciplina." Melou ledeno uzvrati: "Ja mogu. Kakva je vrednost discipline u idealnim uslovima? Ja }u je odr`ati i onda kada se suo~avamo sa smr}u, u protivnom nema svrhe. Gde je taj misionar? Dovedite mi ga." Trgovac sede, a pred njega izvedo{e spodobu u skerletnom ogrta~u. "Kako se zovete, o~e?" "A?" Skerletno odevena spodoba se dokotrlja do Melou, dok joj se pri tom celo telo kretalo kao ma{ina. Pogled joj je bio prazan, a na slepoo~nici je imala modricu. Do tada, koliko je to Melou primetio, nije izustila nijednu re~ niti na~inila bilo kakav pokret. "Kako se zovete, o~e?" Misionar iznenada grozni~avo o`ive. Ruke mu se ra{iri{e kao da }e nekoga da zagrli. "Sinko, deco moja! Neka vas ve~no {titi ruka Galakti~kog duha!" Tver iskora~i, nemirna pogleda, i promuklo progovori: "^ovek je bolestan. Neka ga neko odvede do postelje. Melou, naredi da ga strpaju u postelju i da se neko za njega pobrine. Ozbiljno je povre|en." Melou ga odgurnu duga~kom rukom. "Ne me{aj se, Tvere, ili }u te izbaciti napolje. Va{e ime, o~e?" U iznenadnoj molbi ruke misionara se sklopi{e. "Po{to ste vi prosve}eni, spasite me od nevernika." Re~i su kuljale. "Spasite me od tih zveri i mra~njaka {to su se kao gavrani na me stu{tili, a svojim zlo~inima `ele da nahude i samom Galakti~kom duhu. Ja sam D`ord Parma, sa anakreonskih planeta. [kolovao sam se u Zadu`bini, u samoj Zadu`bini, deco moja, sve{tenik sam Duha, upu}en u sve njegove tajne, ovamo me je pozvao unutra{nji glas." Borio se za dah. "Propatio sam u rukama nevernika. Kako ste vi deca Duha, u ime tog Duha za{titite me od njih." Prekinu ih glas iz kutije za uzbunu koji se zaori metalnim tonom: "Na vidiku neprijateljske jedinice! Tra`i se nare|enje." Svi pogledi se automatski podigo{e prema zvu~niku. Melou besno opsova. Sa {kljocanjem, on uklju~i mikrofon i viknu: "Pozor! To je sve!" a zatim ga isklju~i. Uputi se potom prema te{kim zavesama, koje se na njegov dodir {u{te}i razmako{e, i turobno se zagleda napolje. Neprijateljske jedinice. Njih nekoliko hiljada, a sa~injavaju ih pripadnici korelijanske rulje. Olo{ koji se valjao i opkoljavao luku od jednog do drugog kraja; pri hladnoj o{troj svetlosti magnezijumskih raketa videlo se kako se oni iz prvih redova ra{trkano pribli`avaju. "Tinteru!" Trgovac se ne osvrnu, ali mu je vrat otpozadi bio crven. "Uklju~i spoljni zvu~nik i vidi {ta `ele. Pitaj da li se me|u njima nalazi i neki zvani~ni predstavnik. Nemoj ni{ta obe}avati niti pretiti, u protivnom }u te ubiti." Tinter se okrete i izi|e.

Melou oseti na svom ramenu grubu {aku, ali je strese. Bio je to Tver. Besno mu za{i{ta na uho: "Melou, mora{ podr`ati ovog ~oveka. Druk~ije se ne mo`e sa~uvati obraz. Iz Zadu`bine je, i na kraju krajeva, sve{tenik je. Ti divljaci napolju... ^uje{ li me?" "^ujem te, Tvere", zare`a Melou. "Imam ja ovde drugog posla nego da {titim misionare."Gospodine, u~ini}u ono {to ja budem hteo, a tako mi Seldona i cele Galaksije, drzne{ li se da me zaustavi{ i{~upa}u ti smrdljivi grkljan. Ne prepre~uj mi put, Tvere, ili }u te smo`diti." On se okrenu i po~e da krupno kora~a. "Ti! O~e Parma! Zna{ li ti da po Konvenciji nijedan Misionar Zadu`bine ne sme u}i na teritoriju Korelije?" Misionar je drhtao. Moram onamo gde me vodi Duh, sinko moj. Ukoliko mra~njaci odbacuju svetlost, nije li to samo znak da im je ona potrebna?" "Nije re~ o tome, o~e. Ti si ovde protivno zakonima Korelije i Zadu`bine. Prema zakonu, ja te ne mogu {tititi." Misionareve ruke se ponovo podigo{e. Nestade njegove ranije pometenosti. ^ula se prozukla galama brodskog sistema za spoljnu vezu, kao i slab, u talasima, `amor pobesnele horde kako mu odgovara. Taj zvuk unese rastrojenost u misionarev pogled. "^uje{ ih? Za{to mi pominje{ zakon koji su ljudi stvorili? Ima i pre~ih zakona. Nije li Galakti~ki duh rekao: 'Ne ostani ravnodu{an na patnje tvog brata.' A nije li rekao i ovo: 'Makar se radilo o bednom i neza{ti}enom, valja da tako postupi{.' Zar nemate topove? Zar nemate brod? Nije li iza vas Zadu`bina? A pre svega i iznad svega, nije li Duh taj koji upravlja svemirom?" Zastao je da povrati dah. U to napolju prestade da odjekuje sna`ni glas Daleke zvezde, a u odaju se vrati, sav uznemiren, poru~nik Tinter. "Govori", kratko re~e Melou. "Gospodine, tra`e da se izru~i li~nost D`orda Parme." "A ako to ne bude u~injeno?" "^uju se razne pretnje, gospodine. Te{ko je razabrati. Toliko ih je, i izgledaju prili~no gnevni. Ima tamo i jedan koji ka`e da upravlja obla{}u i policijom, ali je o~igledno da nije svoj gospodar." "Gospodar ili ne", sle`e ramenima Melou, "on predstavlja poredak. Ka`i im da }e im otac D`ord Parma biti izru~en, ukoliko se taj guverner ili policajac, ili {ta ve} jeste, sam pribli`i brodu." Iznenada, u {aci mu se obre pi{tolj. On dodade: "Ne znam {ta je neposlu{nost. Sa njom nisam nikada imao iskustva. Ali ako ovde neko misli da mo`e mene da u~i, ja }u mu odmah za uzvrat o~itati lekciju." Pi{tolj se polako okretao, i zadr`ao se na Tveru. Lice starog trgovca sa naporom se opusti, ruke mu se olabavi{e i spusti{e. Muklo je disao kroz nos. Tinter se udalji, i kroz pet minuta sitna prilika se izdvoji iz gomile. Pribli`avala se polagano i oklevaju}i, o~igledno premrla od straha. Dva puta se osvrnula i dva puta su je vidne pretnje vi{eglavog ~udovi{ta naterale da produ`i. "U redu." Melou mahnu blasterom koji jo{ nije bio vratio u korice. "Grane i Ap{ure, izvedite ga." Misionar zaci~a. Podi`e ruke i uko~eni prsti mu polete{e uvis, dok mu {iroki rukavi spado{e otkrivaju}i tanke podlaktice pro{arane venama. "Neka svetlost namah sevnu i utrne." Melou zatrepta i ponovo prezrivo mahnu rukom. Misionar je sipao re~i, poku{avaju}i da se otrgne. "Proklet bio izdajica koji brata brata svojega prepu{ta zlu i smrti. Neka ogluve u{i koje se oglu{uju o preklinjanja bespomo}nog! Neka oslepe o~i obnevidele na nevinost! Neka zauvek bude crna du{a koja se s tamom dru`i!"

Tver je sna`no pritiskao u{i {akama. Melou vrati blaster u korice i odlo`i ga. "Na svoja mesta", naredi pribrano. "Odr`avajte stanje potpune pripravnosti jo{ {est sati posle razila`enja okupljenih. Posle toga, u vremenu od ~etrdeset osam ~asova, `elim dvostruke stra`e. Po isteku tog vremena dobi}ete nova nare|enja. Tvere, po|i sa mnom." Bili su sami u Melouovim odajama. Melou pokaza na stolicu i Tver sede. Njegova zdepasta prilika kao da se smanjila. Melou ga je netremice podrugljivo posmatrao. "Tvere", re~e, "razo~aran sam. Za ove tri godine kako se bavi{ politikom kao da si zaboravio obi~aje trgovaca. Zapamti ovo, tamo u Zadu`bini ja sam mo`da i demokrata, no ne bih se libio da postanem i tiranin ukoliko bi mi to pomoglo da svojim brodom upravljam onako kako `elim. Nikada ranije nisam morao da na svoje ljude pote`em blaster, a to ne bih ni sada u~inio da ti nisi skrenuo. Tvere, ti nema{ nikakav zvani~an polo`aj, ovde si po mom pozivu i svu pa`nju }u ti ukazivati dpk smo nasamo. Me|utim, od sada pa nadalje, u prisustvu mojih oficira ili ljudi ja sam za tebe 'gospodin' a ne 'Melou'. A kada izdam neko nare|enje ima da posko~i{ br`e nego poslednji regrut, ina~e }e{ jo{ br`e biti ispeglan. Shvata{?" Vo|a stranke proguta pljuva~ku. Oklevaju}i re~e: "Izvinjavam se." "Primam izvinjenje! Da se rukujemo?" Tverovi prsti nestado{e u ogromnoj Melouovoj {aci. Tver primeti: "Namere su mi bile dobre. Te{ko je poslati ~oveka napolje, da ga lin~uju. Onaj klecavi guverner, ili ve} {ta je, ne mo`e ga spasti. To je ubistvo." "Tu ne mogu ni{ta. Iskreno govore}i, ~itav taj incident mi je sumnjiv. Nisi ni{ta primetio." "[ta?" "Ova svemirska luka nalazi se usred udaljenog, mrtvog sektora. Odjednom se tu stvori nekakav misionar, begunac. Odakle je pobegao? Dolazi ovamo. "Slu~ajna podudarnost? Okuplja se ogromna gomila sveta. Odakle? Najbli`i, iole ve}i grad, mora da je udaljen najmanje sto milja odavde. A oni sti`u za pola ~asa. Kako?" "Kako?" ponovi Tver. "A {ta ako su misionara ovamo doveli i podmetnuli ga kao mamac? Na{ prijatelj, otac Parma, bio je veoma pometen. A onda je odjednom izgledao sasvim pribran." "Zlostavljanje...", gorko promrmlja Tver. "Mo`da! A mo`da je i tako smi{ljeno, da se vite{ki i galantno stavimo u glupu odbranu ~oveka. Ovde se nalazio protivno zakonima Korelije i Zadu`bine. Da sam ga podr`ao, to bi bilo ravno objavi rata protiv Korelije, a Zadu`bina ne bi imala pravnog osnova da nas brani." "Preteruje{." Zvu~nik zaje~a i odlo`i Melouov odgovor. "Gospodine, primili smo zvani~no saop{tenje." "Smesta ga po{aljite." Posle {kljocanja, u useku se pojavi blistavi valjak. Melou ga otvori i istrese iz njega srebrom impregnirani list. Znala~ki ga protrlja izme|u palca i ka`iprsta, pa re~e: "Teleportiran direktno iz glavnog grada. Komodorov li~ni papir." Jednim brzim pogledom pro~itao je poruku i kratko se nasmejao. "I tako, ja sam preterao, zar ne?" On hitnu poruku Tveru, dodaju}i: "Pola sata po{to smo predali misionara najzad dobijamo veoma u~tiv poziv da pristupimo uzvi{enoj komodorovoj li~nosti, posle sedam dana ~ekanja. Mislim da smo polo`ili ispit." 5.

Komodor Asper bio je narodni ~ovek, kako je sam sebe prozvao. Preostali ven~i} sede kose mlitavo mu je padao na ramena, ko{ulja mu je vapila za pranjem, a govor je propra}ao {mrkanjem. "Ovde nema razbacivanja, trgov~e Melou", re~e on. "Nema razmetanja. U meni vidite samo prvog gra|anina dr`ave. To zna~i naziv komodor, a to je i jedina titula koju imam." Izleda da mu je sve to pri~injavalo neizmerno zadovoljstvo. "Zapravo, tu ~injenicu i smatram jednom od najja~ih veza izme|u Korelije i va{eg naroda. Obave{ten sam da i va{ narod u`iva u blagodeti republikanstva kao i mi." "Ta~no komodore", ozbiljno potvrdi Melou, zadr`avaju}i za sebe pore|enje, "to je argument za koji smatram da sna`no govori u prilog trajnom miru i prijateljstvu izme|u na{ih vlada." "Mir! Ah!" Komodorova seda brada se gr~ila od sentimentalnih grimasa koje su se smenjivale na njegovom licu. "Mislim da na Periferiji nema ~oveka kome ideal Mira vi{e le`i na srcu nego meni. Iskreno mogu re}i da vladavina mira nikada nije bila naru{ena, jo{ od onog doba kada sam u vo|enju dr`ave nasledio svog starog oca. Mo`da to ne bi trebalo da pominjem", on se blago naka{lja, "ali ka`u mi da sam kod mog naroda, mojih sugra|ana, poznatiji kao Voljeni Asper." Melou je bludeo pogledom po negovanom vrtu. Mo`da su se visoki mu{karci sa neobi~no oblikovanim, ali o~ito opasnim oru`jem, slu~ajno skrivali po uglovima u znak predostro`nosti zbog njegovog prisustva. To bi bilo razumljivo. Me|utim, ~eli~ne konstrukcije, koje su se vile nebu pod oblake, opasuju}i ovo mesto, o~igledno su bile nedavno poja~ane, {to ba{ nije potkrepljivalo sliku o Voljenom Asperu. Melou primeti: "Sre}a, onda, da sa vama imam posla, komodore. Despotima i monarsima sa susednih svetova, gde ne u`ivaju u blagodetima prosve}ene uprave, ~esto nedostaju one odlike koje jednog vladara ~ine voljenim." "Odlike, koje na primer?" Komodorov glas sadr`ao je notu opreznosti. "Briga za dobrobit naroda. Za razliku od njih, vi to shvatate." Dok su natenane {etali komodorov pogled ostade oboren na {ljunkovitu stazu. Iza le|a je jednom {akom trljao drugu. Melou te~no nastavi: "Do sada je trgovina izme|u na{a dva naroda trpela zbog ograni~enja koja je va{a vlada nametnula na{im trgovcima. Jama~no vam je odavno postalo jasno da neograni~avana trgovina..." "Slobodna trgovina!" progun|a komodor. "Dobro, slobodna trgovina. Sigurno uvi|ate da bi bila od koristi za obe strane. Ima stvari koje vi imate, a mi ih `elimo, kao i onih koje mi imamo, a vi ih `elite. Potrebna je samo razmena da bi do{lo do potpunog blagostanja. Jednom prosve}enom vladaru, kakav ste vi, prijatelju svog naroda, mogao bih re}i, organu naroda, ne treba o ovome naduga~ko razglabati. Ne `elim da vre|am va{u inteligenciju time {to bih vam dalje obja{njavao." "Ta~no! To sam shvatio. Ali {ta da se radi?" @alosno je cvileo. "Va{i su uvek bili tako nerazumni. Pristalica sam svake trgovine koju na{a privreda mo`e da podnese, ali ne pod va{im uslovima. Nisam ja isklju~ivi gospodar ovde." On podi`e glas. "Samo sam sluga javnog mnenja. Moji ljudi ne prihvataju trgovinu pro{aranu skerletom i zlatom." Melou se ispravi: "Obavezna religija?" "Tako je uvek bilo. Sigurno pamtite slu~aj sa Askonom od pre dvadeset godina. Prvo su im prodali neku va{u robu, pa su va{i zatra`ili punu slobodu za delatnost misionara koji bi tom robom rukovali kako valja, a zatim da se osnuju Hramovi zdravlja. Onda je do{lo do osnivanja verskih {kola, do davanja autonomnih prava sve{tenim licima, i koji je ishod? Askona je sada

integralna ~lanica Zadu`binskog sistema, dok Veliki majstor ne mo`e ni za sopstvene ga}e da ka`e da su njegove. Oh, ne! Dostojanstvo jednog nezavisnog naroda to nikada ne bi podnelo." "Ono {to ja predla`em ne bi bilo nalik ovome o ~emu ste govorili", ubaci Melou. "Ne?" "Ne. Ja sam majstor trgovac. Moja religija je novac. Sva ta mistika i hokus-pokusi misionara me nerviraju, i milo mi je {to odbijate da to podr`ite. To vas ~ini mojom vrstom ~oveka." Komodorov smeh je bio piskav i isprekidan. "Dobro re~eno! Trebalo je da Zadu`bina ranije po{alje ~oveka tvog kalibra." On prijateljski spusti {aku na trgov~evo {iroko rame. Ipak, ~ove~e, rekao si mi samo polovinu. Rekao si mi samo {ta nije dobra prilika. A sad mi reci {ta jeste." "Jedina dobra prilika, komodore, jeste ona koja }e vas zatrpati ogromnim bogatstvima." "Zaista?" Komodor {mrknu. "A ~emu bi mi ona poslu`ila? Istinsko bogatstvo je ljubav sopstvenog naroda. To imam." "Mo`ete imati oba, jer mogu}e je jednom {akom zgrtati zlato, a drugom ljubav." "E sad, mladi}u, kada bi to bilo mogu}e, bila bi to zanimljiva pojava. Kako bi ti to postigao?" "Oh, postoji vi{e na~ina. Te{ko je odabrati. Da vidimo... Na primer, luksuzna roba. Ovaj predmet..." Iz unutra{njeg d`epa Melou izvu~e pljosnati lanac od ugla~anog metala. "Evo, na primer ovo." "[ta je to?" "To treba da se demonstrira. Mo`ete li da zovnete neku devojku? Bilo koju mladu `enu. Bi}e potrebno i ogledalo, po mogu}stvu do poda." "Hm, hm! Hajd'mo onda unutra." Komodor je svoje prebivali{te nazivao ku}om. Stanovni{tvo bi ga, bez sumnje, nazvalo palatom. Nepristrasnom Melouovom pogledu li~ilo je na tvr|avu. Bilo je sagra|eno na uzvi{ici koja se nadnosila nad glavnim gradom. Zidovi su bili debeli i poja~ani. Prilazi su bili ~uvani, a arhitektonski je to zdanje sve podre|ivalo odbrani. Pravo prebivali{te, kiselo pomisli Melou, za Voljenog Aspera. Pred njima je bila mlada devojka. Duboko se poklonila komodoru, koji re~e: "Ovo je jedna od komodorovih devojaka. Da li }e odgovarati?" "Savr{eno." Komodor je pa`ljivo posmatrao kako Melou name{ta lanac oko devoj~inog struka, a zatim se povla~i unazad. Komodor prezrivo {mrknu: "Je li to sve?" "Molim vas da navu~ete zavese, komodore. Mlada damo, pored same kop~e ima jedno dugmence. Pomerite ga nagore, molim vas. Samo hrabro, ni{ta vam se ne}e dogoditi." Devojka postupi kako joj je re~eno i zadr`a dah gledaju}i u svoje {ake, a onda zagrca: "Oh!" Od struka, kao izvora, bila je obasjana bledom, prozra~nom svetlo{}u promeljive boje, koja joj se iznad glave uzdizala u vidu blistave krunice `ive vatre. Izgledalo je kao da je neko i{~upao iz neba polarnu svetlost i salio je u ogrta~. Devojka kro~i ka ogledalu i zagleda se u njegakao op~injena. "Evo, uzmi ovo." Melou joj pru`i ogrlicu od bezbojnih kami~aka. "Stavi je oko vrata." Devojka ga poslu{a, a svaki kami~ak postade po jedan plami~ak, koji je zapalacao i skerletnozlatno zasvetlucao onog ~asa kada se na{ao u svetle}em polju.

"[ta misli{ o ovome?" upita je Melou. Devojka nije odgovarala, ali joj se u o~ima o~itavalo divljenje. Komodor napravi pokret {akom i ona oklevaju}i pomeri dugme nadole i sav sjaj nestade. Ona ih napusti ponev{i sa sobom uspomenu. "Va{i su komodore", re~e Melou, "za komodoru. Smatrajte ih malim darom od Zadu`bine." "Hm, hm." Komodor je obrtao pojas i oglicu u ruci, kao da im odmerava te`inu. "Kako se to posti`e?" Melou sle`e ramenima. "To je pitanje za na{e tehni~are. Ali radi}e i bez, podvla~im bez, sve{teni~ke pomo}i." "Kona~no, to su samo `enske |in|uve. [ta se s tim mo`e uraditi? Odakle bi pristizao novac?" "Imate li balove, prijeme, bankete, tu vrstu provoda?" "Oh, da!" "Znate li da bi `ene pla}ale za takav nakit? Bar deset hiljada kredita." Komodor se osmehnu. "Ah!" "A kako energetski izvor upravo za ovaj komad ne mo`e trajati du`e od {est meseci, bilo bi ga potrebno ~est menjati. Ovakvih stvari vam mo`emo prodati koliko `elite, u zamenu za kovano gvo`|e u vrednosti od hiljadu kredita. To bi vam donelo zaradu od devet stotina od sto." Komodor je ~upkao bradu i bio zaokupljen nekim grdnim ra~unanjem u sebi. "Galaksijo, kako }e se vojvotkinje o to otimati. Ponudu }u ograni~avati, a pusti}u ih da same licitiraju cenu. Razume se, ne}e smeti da saznaju da se ja li~no..." Melou re~e: "Ukoliko `elite, mo`emo vam objasniti kako funkcioni{u la`ne korporacije. Zatim, kad posao krene mo`ete uzeti na{ kompletni asortiman naprava za doma}instvo. Imamo pe}i na sklapanje u kojima se za pet minuta ispe~e i najtvr|e meso, da bude mekano kao du{a. Imamo no`eve koje ne treba o{triti. Zatim ne{to {to odgovara kompletnoj perionici, a mo`e se spakovati u ormari} i radi potpuno automatski. Zatim, tu su ma{ine za pranje posu|a. Gla~alice za pod, name{taj, usisiva~i pra{ine, rasvetna tela... oh, {to vam du{a po`eli. Pomislite samo koliko }e porasti va{a popularnosti ako narodu to u~inite dostupnim. Pomislite koliko }ete uve}ati koli~inu, hm, ovozemaljskih dobara, ako dr`ava zadr`i monopol na prodaju uz dobit od devet stotina od sto. Njima }e to zna~iti vi{e od novca, a ne}e morati da znaju koliko ste vi za to platili. I ne gubite iz vida da nijedna od tih sprava ne}e iziskivati nadzor sve{tenika. Svi }e biti zadovoljni." "Svi, izuzev vas, kako izgleda. [ta vi time dobijate?" "Samo ono {to svaki trgovac po zakonu Zadu`bine dobija. Moji ljudi i ja ubiramo polovinu od ukupne ostvarene zarade. Vi samo kupite sve {to `elim da prodam, i svi }emo dobro pro}i. Sasvim dobro." Komodor je u`ivao u svojim mislima. "U ~emu rekoste da biste `eleli da budete ispla}eni? U gvo`|u?" "Da, ali interesuju me i ugalj i boksit. Zatim duvan, biber, magnezijum, tvrdo drvo. Samo ono ~ega imate u dovoljnim koli~inama." "Dobro zvu~i." "Tako mi izgleda. Oh, i jo{ jedna stvar, uzgred budi re~eno, komodore. Mogao bih da vam obnovim alate u fabrikama." "A? Kako?" "Eto, uzmimo va{e ~eli~ane. Imam neke spretne spravice koje s ~elikom posti`u takve stvari, da svode proizvodne tro{kove na jedan od sto od sada{njih. Cene bi mogle biti

prepolovljene, a da ipak, sa proizvo|a~em podelite lepu zaradu. Da bih vam pokazao na {ta mislim, dozvolite mi jednu demonstraciju. U gradu imate ~eli~anu? Ne}e biti potrebno mnogo vremena." "To se da srediti, trgov~e Melou. Ali sutra, sutra. Da li biste ve~erali s nama ve~eras?" "Moji ljudi..." zapo~e Melou. "Neka svi do|u", {irokogrudo re~e komodor. "Simboli~no prijateljsko zbli`avanje na{ih naroda. To }e nam pru`iti priliku da nastavimo prijateljski razgovor. Samo jedno", lice mu se izdu`i i postade strogo, "bez va{e religije. Nemojte misliti da ovim stvarate pukotinu za va{e misionare." "Komodore", suvo primeti Melou, "dajem vam re~ da bi religija smanjila moju zaradu." "Sad dosta. Otprati}e vas do broda." 6. Komodora je bila dosta mla|a od svog mu`a. Lice joj je bilo bledo i hladno, a crna kosa zagla|ena i ~vrsto zategnuta pozadi. Glas joj je bio zajedljiv. "Jesi li sasvim gotov, mili i plemeniti mu`u? Sasvim, sasvim gotov? Pretpostavljam da bih sad mogla u vrt, kada bih to `elela." "Nema potrebe da stvara{ dramu, moja draga Licijo", blago uzvrati komodor. "Taj mladi ~ovek dolazi na ve~eru ve~eras, pa }e{ mo}i s njim da razgovara{ o ~emu bude{ `elela, a i da se, ~ak, zabavlja{ slu{aju}i ono {to ja budem govorio. Ovde negde }e pripremiti i jednu odaju za njegove ljude. Molim se zvezdama da ih bude malo." "Najverovatnije li~e na veprove koji pro`diru ~ereke mesa i nalivaju se buri}ima vina. A ti }e{, posle, dve no}i je~ati dok bude{ sra~unavao tro{ak." "Mo`da i ne}u. Uprkos tvom mi{ljenju, ve~era }e biti veoma bogata." "Oh, razumem." Podozrivo ga je posmatrala. Postao si veliki prijatelj tih varvara. Mo`da mi ba{ zato nisi dozvolio da prisutvujem va{em razgovoru. Mo`da tvoja sitna du{a kuje neku zaveru protiv mog oca." "To nikako." "Da, i treba da ti verujem, zar ne? Ako je ikada neka jadnica neprikladnom udajom `rtvovana zbog politike, onda je to sa mnom bio slu~aj. Mogla sam pravog ~oveka na}i u bud`acima i brlozima ro|ene planete." "Re}i }u ti ne{to, moja gospo. Mo`da bi volela da se vrati{ na rodnu planetu. Jedino {to bih ti, za uspomenu na onaj deo tebe koji sam najbolje upoznao, prethodno odsekao jezik." On nakrivi glavu na jednu stranu, procenjuju}i. "A i tvoje u{i i vrh nosa, kao poslednji potez koji bi bez sumnje uve}ao tvoju lepotu." "Ne bi se usudio, moj mopsi}u. Moj otac bi u prah pretvorio tvoj minijaturni narod, u meteorski prah. U stvari, mo`da }e to za svaki slu~aj i uraditi kad mu ka`em da se domun|ava{ sa ovim varvarima." "Hm. Nema potrebe da preti{. Mo`e{ ve~eras i sama ispitati tog ~oveka. U me|uvremenu, gospo|o, obuzdajte va{ palacavi jezik." "Je li to tvoje nare|enje?" "Evo, uzmi onda ovo i smiri se." Oko struka joj se na|e pojas, a ogrlica oko vrata. Komodor pomeri dugme i povu~e se unazad. Komodora zaustavi dah i uko~eno ra{iri ruke. Oprezno je dodirnula oglicu i ponovo zadr`ala dah. Komodor zadovoljno protlja ruke i re~e: "Mo`e{ da je nosi{ ve~eras, a nabavi}u ti jo{ toga. A sad budi mirna."

I komodora bi mirna. 7. Hajim Tver bio je nespokojan, tako da je prosto strugao nogama. On upita: "Zbog ~ega pravi{ grimase?" Hober se tr`e iz dubokog razmi{ljanja. "Pravim grimase? Ne bi trebalo." "Mora biti da se ne{to desilo, mislim, osim one gozbe." Iznenada ube|en u ono {to je upravo rekao, naglo dodade: "Melou, ne{to nije u redu, jel' da?" "Nije u redu? Ne. ^ak, naprotiv. U stvari, u takvoj sam situaciji da se svom te`inom bacam na vrata da ih izvalim, a ona su {irom otvorena. Suvi{e lako }emo u}i u tu ~eli~anu." "Sumnja{ u neku klopku?" "Oh, za ime Seldona, ne budi melodramati~an." Melou obuzda svoju nestrpljivost i dodade obi~nim glasom: "Samo, tako lak ulazak zna~i da ne}e imati {ta da se vidi." "Atomska energija, a?" Tver je razmi{ljao naglas. "Ka`em ti. Nema nijednog znaka da ovde na Koreliji postoji atomska privreda. Bilo bi te{ko zakamuflirati sve one rasprostranjene efekte koje bi imala jedna tako fundamentalna tehnologija kao {to je atomska." "Ne bi ih imala, ukoliko se tek uvodi, Tvere, a primenjuje samo u vojnoj privredi. Onda bi je na{ao samo u brodogradili{tima i ~eli~anama." "Zna~i, ako je ne opazimo, onda..." "Onda je verovatno nemaju ili je ne pokazuju. Baci nov~i} ili poga|aj." Tver zavrte glavom: "Eh, {to nisam bio s tobom ju~e." "Ja bih te bio poveo", uko~eno re~e Melou. "Nemam ni{ta protiv moralne podr{ke. Na `alost, komodor je odre|ivao uslove sastanka, a ne ja. A ovo napolju kao da je kraljevsko zemaljsko vozilo koje }e nas odvesti do ~eli~ane.Ima{ li kod sebe sprave?" "Sve su tu." 8. ^eli~ana je bila velika i odisala je vonjem propadanja koji nikakve povr{ne opravke ne mogu sasvim ukloniti. Sada, dok je ukazivala vrlo neuobi~ajeno gostoprimstvo komodoru i njegovoj pratnji, bila je prazna i u njoj je vladala krajnje neprirodna ti{ina. Jednim zamahom Melou nemarno podi`e ~eli~ni lim i postavi ga na dva nosa~a. Zatim uze alatku koju mu Tver dodade, ~vrsto uhvativ{i ko`nu ru~ku unutar olovne navlake. "Alatka je opasna", primeti, "ali to je i testera. Mora{ samo da pazi{ na prste." Govore}i to, on brzo prevu~e prorezom grli}a du` celog ~eli~nog lima koji se be{umno i istog trena prepolovi. Svi jednodu{no posko~i{e, a Melou se nasmeja. Podi`e jednu polovinu i osloni je o svoje koleno. "Du`inu reza mo`ete podesiti s ta~no{}u stotog dela palca, dok }ete i lim debljine dva palca prese}i s istom lako}om. Ukoliko je debljina ta~no procenjena, mo`ete ~elik postaviti na drveni sto i prepoloviti metal a da na drvetu ne napravite nijednu ogrebotinu." Sa svakom re~enicom atomske makaze bi se pomakle, a izdubljeni komad ~elika bi poleteo na drugi kraj odaje. "To bi", re~e on, "bilo deljanje ~elika." On vrati Tveru makaze. "Potrebno vam je da ne{to izrendi{ete. @elite da smanjite debljinu lima, izgladite neku neravninu, uklonite r|u? Pazite!" Tanki, providni listovi po~e{e da odle}u s druge polovine prvobitne table, u zamasima {irokim {est, osam i dvanaest palaca. "Ili da bu{ite? Sve je na istom principu."

Oko njega se napravi gu`va, kao da je posredi opsenarska predstava ma|ioni~ara ili scena iz vodvilja nekog nametljivog i upornog trgova~kog putnika. Komodor Asper pipkao je otpatke ~elika. Visoki dr`avni dostojanstvenici propinjali su se na prste i izvirivali jedan drugom preko ramena, {ap}u}i pri tom, dok je Melou svakim potezom atomske bu{ilice pravio jasne ome|ene, savr{eno okrugle rupe na palac debelom ~eliku. "Da vam poka`em samo jo{ ovo. Neka neko donese dve kratke cevi." Jedan uva`eni komornik sko~i da poslu{a u sveop{tem uzbu|enju i zanesenosti, te zamaza svoje ruke ba{ kao neki pravi pravcati radnik. Melou postavi cevi uspravno i jednim potezom makaza izravna njihove ivice, a potom spoji cevi prislanjaju}i tek napravljene rezove jedan na drugi. I tako dobi jednu jedinu cev! Prethodno atomski poravnani krajevi ~inili su sada na cevi jednu celinu. Jednim potezom... D`ohenisovi blokovi. Melou pogleda svoju publiku i spota~e se pri prvoj re~i, zastav{i. U grudima je osetio uzbu|enje, a u stomaku gr~ i hladno}u. U zabuni koja je nastala, komodorovi telohranitelji su dospeli u prve redove, tako da je Melou po prvi put mogao da izbliza osmotri njihovo nepoznato oru`je. Bilo je atomsko! U to se nije moglo sumnjati. Nemogu}e je da oru`je na eksplozivne projektile ima takve cevima. Ipak, nije to bilo ono najva`nije. To uop{te nije bilo va`no. Na kundaku tog oru`ja, na izlizanoj zlatnoj plo~ici, bio je duboko ugraviran amblem svemirskog broda i sunca! Onaj isti amblem svemirskog broda i sunca kakav je bio utisnut na svakoj debeloj knjizi originalne Enciklopedije, koju je Zadu`bina zapo~ela, a jo{ nije zavr{ila. Onaj isti amblem svemirskog broda i sunca koji je milenijumima bio znamenje na zastavi Galakti~kog carstva. Razmi{ljaju}i, Melou je nastavio da govori: "Pogledajte ovu cev! U jednom je komadu. Nije savr{ena; prirodno, spajanje ne treba ru~no izvoditi." Nisu bile potrebne nove opsenarske ve{tine. Doprlo je do njih. Melou je zavr{io."Ono {to je tra`io dobio je."Mislio je samo na jedno. Zlatni globus sa uobi~ajenim zracima i isko{eni oblik cigare koji je predstavljao svemirski brod. Svemirski brod i sunce Carstva! Carstvo. Te re~i su mu poput svrdla prodirale u mozak. Vek i po je protekao, a Carstvo je jo{ postojalo, negde dublje u Galaksiji. I ponovo je po~elo da se pojavljuje na Periferiji. Melou se osmehnu. 9. Daleka zvezda je ve} dva dana bila u svemiru, kada u svojim odajama Hober Melou uru~i starijem poru~niku Drotu koverat, rolnu mikrofilma i srebrnasti sferoid. "Kroz jedan sat, poru~ni~e, po~e}ete da obavljate du`nost kapetana Daleke zvezde, i to }ete ~initi dok se ne vratim, a mo`da }e to biti i za stalno." Drot se pomeri kako bi ustao, ali ga Melou zapovedni~kim pokretom zadr`a. "Ti{ina, slu{ajte. Koverat sadr`i ta~ne podatke o polo`aju planete ka kojoj treba da se uputite. Tamo }ete me ~ekati dva meseca. U slu~aju da vas Zadu`bina prona|e pre nego {to isteknu dva meseca, mikrofilm sadr`i moj putni izve{taj. Ukoliko se, pak, ne vratim za dva meseca", tu mu glas postade sumoran, "a brodovi Zadu`bine vas prona|u, uputi}ete se na planetu Terminus i preda}ete vremensku kapsulu kao izve{taj. Jeste li razumeli?" "Da, gospodine." "Nijednog ~asa, i ni u kom slu~aju, ni vi ni neko od ljudi ne smete ne{to dodati mom slu`benom izve{taju."

"A ako nas budu ispitivali, gospodine?" "Onda ne}ete ni{ta znati." "Da, gospodine." Razgovor se okon~a, a pedeset minuta kasnije jedan ~amac za spasavanje se lako otisnu od Daleke zvezde. 10. Onum Bar bio je star ~ovek, suvi{e star da bi se pla{io. Jo{ od poslednjih nemira `iveo je sam u udaljenom kraju zemlje, sa ono malo knjiga izbavljenih iz ru{evina. Nije imao ni~ega {to bi se bojao da izgubi, a ponajmanje onog izan|alog ostatka `ivota, tako da se bez ikakve strepnje suo~io sa nezvanim gostom. "Vrata su bila otvorena", objasni stranac. Govor mu je bio nejasan i odse~an, a Bar opazi ~udno ~eli~noplavo oru`je o njegovom boku. U polumraku male sobe Bar je ugledao i svetlucanje za{titnog polja oko ~oveka. On umorno re~e: "Nema razloga da budu zatvorena. Da li sam vam zbog ne~ega potreban?" "Da." Stranac je i dalje stajao na sredini sobe. Bio je ogroman, i po visini i po {irini. "Va{a ku}a je jedina u ovom kraju." "Pust je ovo kraj", potvrdi Bar, "ali ima jedan grad na istoku. Mogu vam pokazati put." "Malo kasnije. Smem li da sednem?" "Ukoliko stolice izdr`e va{u te`inu", ozbiljno odvrati starac. I one su bile stare. Ostaci iz lep{e mladosti. Stranac re~e: "Zovem se Hober Melou. Dolazim iz daleke provincije." Bar klimnu i osmehnu se. "Jezik vas je odavno odao. Ja sam Onum Bar iz Sivene, nekada{nji patricije Carstva." "Zna~i, ovo je Sivena. Upravljao sam se samo po nejasnim starim kartama." "Morale bi biti uistinu prastare pa da polo`aji zvezda budu neta~ni." Bar je sedeo nepomi~no, dok je pogled drugog ~oveka pokazivao da mu misli blude. Bar opazi da je za{titno polje sile oko ~oveka i{~ezlo, a zatim u sebi priznade da njegova li~nost strancima ne mo`e izgledati zastra{uju}e, pa ~ak, utoliko bolje ili gore, ni njegovim neprijateljima. On primeti: "Ku}a mi je stara, a zalihe male. Ipak, mo`emo podeliti ono {to imam, ukoliko }e vam stomak podneti crni hleb i sasu{eni kukuruz." Melou odmahnu glavom. "Ne, jeo sam, a i ne mogu da se zadr`avam. Treba mi samo putokaz kako da stignem do sedi{ta vlade." "To }e biti lako, jer, ma koliko da sam siroma{an, ni~ega me ne li{avaju. Mislite li na prestonicu planete ili na prestonicu Carskog sektora?" O~i mladog ~oveka se napola zatvori{e. "Zar to nije isto? Zar ovo nije Sivena?" Stari patricije klimnu. "Jeste Sivena. Ali Sivena vi{e nije prestonica Normanskog sektora. Ipak vas je stara karta zavela na pogre{an put. Zvezde se vekovima ne menjaju, ali politi~ke granice su veoma nestalne." "To ne valja. Zapravo, veoma je lo{e. Da li je nova prestonica daleko?" "Nalazi se na Or{i II. Na dvadeset parseka odavde. Va{a karta }e vam pokazati. Koliko je stara?" "Sto pedeset godina." "Toliko? Starac uzdahnu. Mnogo {ta se odigralo u istoriji od tada. Znate li ne{to o tome?"

Melou odre~no odmahnu glavom. Bar re~e: "Vi ste sre}nik. Bila su to te{ka vremena za provincije, osim za vreme vladavine Stanela VI, a on je umro pre pedeset godina. Od tog doba, pobune i propadanja, propadanja i pobune." Bar se upita nije li postao suvi{e brbljiv. Samotan je `ivot ovde, a tako retko ima prilike da popri~a sa ljudima. Melou s iznenadnom o{trinom upita: "Propast, a? Zvu~i kao da je provincija osiroma{ila." "Mo`da ne u apsolutnim razmerama. Potrebno je prili~no vremena da se utro{e fizi~ke rezerve dvadeset i pet planeta prvog reda. Mada, u pore|enju sa bogatstvom pro{log veka, nisko smo pali, a nema ni traga nekom pobolja{anju, jo{ ne. Zbog ~ega vas sve to zanima, mladi}u? Potpuno ste `ivnuli i o~i vam se sjaje." Trgovac skoro pocrvene, jer je izgledalo kao da izbledele o~i proni~u duboko u njega i da se osmehuju nad onim {to su videle. "Slu{ajte." Ja sam trgovac tamo napolju, na ivici Galaksije. Prona{ao sam neke stare karte i otisnuo se da na|em nova tr`i{ta. Prirodno je da me pominjanje osiroma{enih provincija uzbu|uje. Sa neke planete ne mo`e{ izvu}i novac, ukoliko na njoj novca nema. Kako, na primer, stoji sa Sivenom?" Starac se na`e napred. "Ne bih mogao da ka`em. Ipak, mo`da bi se isplatilo. Ali vi trgovac? Izgledate pre kao ratnik. [aku dr`ite blizu pi{tolja, na bradi imate o`iljak." Melou tr`e glavu. "Tamo odakle dolazim ne vlada ba{ zakon. Borba i o`iljci ulaze u fiksne tro{kove svakog trgovca. Ali borba je jedino unosna ukoliko vas na kraju ~eka dobit, a ukoliko novac mogu da dobijem i bez nje, utoliko je sla|i. Da li bih ovde na{ao dovoljno novca da se borba isplati? Pretpostavljam da za borbom ne bih morao dugo da tragam." "Ne biste", potvrdi Bar. "Mogli biste da se pridru`ite Viskardovim ostacima na Crvenim zvezdama. Istina, ne znam da li biste to zvali borbom ili gusarenjem. A mogli biste i da se pridru`ite na{em milostivom vicekralju, koji je to milostivo postao pomo}u ubijanja, plja~ke, otima~ine i re~i Cara-de~aka, u me|uvremenu ubijenog. Upali obrazi patricija se zacrvene{e. O~i mu se sklopi{e, a zatim otvori{e, sli~ne sjajnim o~ima neke ptice. "Nisam ba{ stekao utisak da ste prijateljski nastrojeni prema vicekralju, patricije Bare", re~e Melou. [ta ako sam ja jedan od njegovih {pijuna?" "Pa i da jeste!" gorko odvrati Bar. "[ta biste mogli da mi oduzmete?" on usahlom rukom pokaza naokolo po goloj unutra{njosti ru{evnog zdanja. "Va{ `ivot?" "Lako bismo se rastali. Ionako smo pet godina du`e zajedno nego {to bi trebalo. Niste vi jedan od vicekraljevih ljudi. Da jeste, mo`da bih dr`ao jezik za zubima zbog sada ve} usa|enog nagona za samoodr`anjem." "Kako znate?" Starac se nasmeja. "Izgleda da ste sumnji~avi. Hajde, kladim se da mislite kako poku{avam da vas navedem da opanjkavate vladu. Ne, ne. Prestar sam za politiku." "Prestar za politiku? Da li je ~ovek za nju ikada prestar? Re~i koje ste upotrebili da opi{ete vicekralja, kako ono be{e? Ubijanje, plja~ka i drugo. Niste mi ba{ zvu~ali kao objektivan ~ovek. Ne sasvim. Ne kao neko ko je prestar za politiku." Starac sle`e ramenima. "Uspomene peku kada naglo navru. Poslu{ajte! Sami prosudite! Kada je Sivena bila prestonica provincije bio sam patricije i ~lan provincijskog senata. Moja porodica je stara i ~asna. Jedan od mojih pradedova bio je... No, pustimo to. Od stare slave je slaba vajda." "Pretpostavljam", primeti Melou, "da je do{lo do nekog gra|anskog rata ili revolucije." Barovo lice se smr~e. "U ovo izopa~eno doba gra|anski ratovi su hroni~ni. Me|utim, Sivena se dr`ala po strani. Pod Stanelom VI gotovo da je ponovo do`ivela svoje nekada{nje

blagostanje. Posle njega usledi{e carevi slabi}i, a slabi carevi su zna~ili mo}ne vicekraljeve, dok se na{ poslednji vicekralj, onaj isti Viskard ~ije preostale jedinice jo{ plja~kaju trgovce na putu izme|u Crvenih zvezda, namera~io na carski purpur. Nije on bio prvi. A i da je uspeo, ne bi bio ni prvi koji je u tome uspeo. Ali nije uspeo, jer se sama Sivena pobunila protiv pobunjenog vicekralja, kada joj se pribli`io carev admiral predvode}i flotu." On tu`no zastade. Melou uhvati sebe da sav napet sedi na ivici stolice, pa se polagano opusti. "Nastavite, molim vas, gospodine." "Hvala vam", umorno re~e Bar. "Ljubazno je od vas {to imate strpljenja za jednog starca. Pobunila se, ili bolje re~eno, pobunili smo se, jer i ja sam bio jedan od sporednijih vo|a. Viskard je napustio Sivenu, umakav{i nam za dlaku, a planeta i sa njom i provincija behu otvorene za admirala uz sve izraze lojalnosti prema Caru. Nisam siguran za{to smo to u~inili. Mogu}e je da smo ose}ali lojalnost prema simbolu, ako ne i prema li~nosti Cara, jednog surovog i poro~nog deteta. Mo`da smo se bojali grozota opsade." "I?" blago ga podsta~e Melou. "E to nije odgovaralo admiralu", usledi grozan odgovor. "@udeo je za slavom osvajanja pobunjene provincije, a njegovi ljudi za plja~kom koja bi pratila takvo osvajanje. I dok se narod jo{ okupljao po svim velikim gradovima kli~u}i caru i njegovom admiralu, on je zauzeo sve vojne centre, a zatim naredio da se stanovni{tvo Sivene uni{ti atomskim eksplozijama." "Pod kojim izgovorom?" "Pod izgovorom da su se pobunili protiv svog vicekralja koga je Car miropomazao. Admiral je postao novi vicekralj posle mesec dana klanja, plja~ki i u`asa. Imao sam {est sinova. Petorica su pomrla, na razne na~ine. Imao sam k}erku. Nadam se da je umrla, na kraju. Umakao sam, jer sam bio star. Do{ao sam ovamo, a bio sam suvi{e star da bi se na{ vicekralj zbog mene brinuo." On obori glavu. "Ni{ta mi nisu ostavili, zbog toga {to sam pomogao da se istera pobunjeni guverner i {to sam admirala li{io slave." Melou je }ute}i sedeo i ~ekao. A onda tiho upita. "[ta je bilo sa va{im {estim sinom?" "A?" kiselo se nasme{i Bar. "On je bezbedan, jer se pridru`io admiralu kao obi~an vojnik, pod la`nim imenom. Topd`ija je u li~noj floti vicekralja. A ne, vidim vam u pogledu. Nije on nepa`ljiv sin. Pose}uje me kad god mo`e i daje {to god mo`e. On me odr`ava u `ivotu. A jednog dana, kad na{ veliki i slavni vicekralj bude cvileo za svoj `ivot, moj sin }e mu biti d`elat." "I to pri~ate jednom strancu? Sina izla`ete opasnosti." "Ne, poma`em mu tako {to uvodim jo{ jednog neprijatelja. A da sam ne{to prijatelj vicekralja, kao {to sam mu neprijatelj, rekao bih mu da u spoljnom svemiru nani`e brodove, sve do ivice Galaksije." "Tamo nema brodova?" "Jeste li nai{li na neki? Da li je neka svemirska stra`a pravila pitanje oko va{eg ulaska? Sa ono malo brodova i sa okolnim provincijama ispunjenim smutnjama i nepravdama, ne mogu se odvajati brodovi za za{titu varvarskih spoljnih sun~evih sistema. Od otcepljene ivice Galaksije nam nije pretila nikakva opasnost dok se vi niste pojavili." "Ja? Ne predstavljam ja nikakvu opasnost." "Posle vas }e do}i drugi." Melou polako ali energi~no odmahnu glavom. "Mislim da vas ne shvatam." "^ujte!" Bilo je ne~eg grozni~avog u star~evom glasu. "Prepoznao sam vas ~im ste u{li. Oko tela imate za{titno polje, ili ste ga imali kad sam vas prvi put ugledao." Sumnji~avo }utanje, a onda: "Da, imao sam ga."

"Dobro. To je bila gre{ka, ali to niste znali. Znam neke stvari. U ovo natrulo vreme nije moderno biti vojnik. Doga|aji jure i prole}u pored ~oveka, a onoga ko im se ne suprotstavi sa atomskim blasterom u ruci oni zbri{u, kao {to su to sa mnom u~inili. Me|utim, bio sam u~en ~ovek i znam da u celokupnoj istoriji atomske energije nikada nije bilo prona|eno prenosno za{titno polje. Imamo mi za{titna polja, ogromne nepokretne centrale koje {tite grad, ili ~ak i brod, ali ne i jednog jedinog ~oveka." "Ah?" Melou isturi donju usnu. "I {ta na osnovu toga zaklju~ujete?" "Kroz svemir kru`e razne pri~e. Prelaze duge puteve i sa svakim parsekom se izvitoperuju no, kad sam bio mladi} be{e jedan brodi} pun ~udnih ljudi kojima su na{i obi~aji bili nepoznati, a nisu umeli da objasne odakle dolaze. Pri~ali su o nekim ~arobnjacima na kraju Galaksije; ~arobnjacima koji u mraku svetlucaju, a kroz vazduh plove bez ikakvih pomo}nih sredstava, dok ih nikakvo oru`je ne ranjava. Smejali smo im se, i ja sam im se smejao. Zaboravio sam na to, do danas. I vi svetlucate u tami, a mislim da vas moj blaster, da ga imam, ne bi ranio. Recite, da li biste mogli da poletite kroz vazduh tako kako sad sedeite?" Melou mirno odvrati: "Uop{te ne shvatam." Bar se nasme{i. "Prihvatam odgovor. Svoje goste ne ispitujem. Me|utim, ukoliko ~arobnjaci postoje, ukoliko ste vi jedan od njih, jednog dana }e navratiti mnogi od njih ili od va{ih. Mo`da }e to biti dobro. Mo`da nam je potrebna nova krv." Ne~ujno je ne{to za sebe mrmljao, a onda tiho re~e: "Ali to mo`e biti i u suprotnom smeru. I na{ novi vicekralj snuje, kao {to je to ~inio i stari Viskard." "O carskoj kruni?" Bar potvrdno klimnu. "Moj sin ~uje razne pri~e. Kada ste u li~noj pratnji vicekralja ~ovek ne mo`e da ne ~uje. Pri~ao mi je o njima. Ukoliko bi mu ponudili krunu, na{ novi vicekralj je ne bi odbio, ali on ~uva i odstupnicu. Ima nekih pri~a da planira da stvori novo carstvo u varvarskom zale|u, ukoliko se ne popne na carske visove. Pri~a se, no za to ne mogu jem~iti, da je ve} jednu svoju k}er dao za `enu nekom bezna~ajnom kralju na Periferiji." "Kad bi ~ovek verovao u sve pri~e..." "Znam. Ima i mnogo drugih. Star sam i brbljam gluposti. [ta vi ka`ete?" Te stare, o{tre o~i duboko su prodirale. Trgovac se premi{ljao. "Ne ka`em ni{ta, ali bih ne{to zapitao. Ima li Sivena atomsku energiju? ^ekajte, znam da poseduje znanje o atomistici. Nego, da li su energetski generatori netaknuti ili su u nedavnim pusto{enjima uni{teni?" "Uni{teni? O, ne. Pre nego {to bi i najmanja centrala bila taknuta, pola planete bi bilo zbrisano. Nezamenljive su i daju energiju za flotu." On dodade gotovo ponosno: "Ovde imamo ve}e i bolje generatore nego na samom Trantoru." "[ta bi onda trebalo prvo da u~inim, ukoliko bih `eleo da vidim te generatore?" "Ni{ta!" odlu~no odgovori Bar. "Ne biste mogli ni da pri|ete nekom vojnom centru, a da vas smesta ne ubiju. Niko to ne bi mogao. Sivena je jo{ bez gra|anskih prava." "Ho}ete li to da ka`ete da su sve centrale pod vojnom upravom?" "Ne. Ima i malih gradskih centrala koje daju energiju za grejanje i osvetljenje po ku}ama, za vozila i takvu primenu. I tu je ista situacija. Njih kontroli{u tehljudi." "Ko su oni?" "To je specijalizovana skupina koja nadzire centrale. Zvanje je nasledno, mladi se kao {egrti pripremaju za to zanimanje. Strogi ose}aj du`nosti, ~asti i sve to. Samo teh~ovek mo`e da u|e u neku centralu." "Razumem."

"Mada", dodade Bar, "ne ka`em da nije bilo slu~ajeva podmi}ivanja tehljudi. U vreme kada smo tokom pedeset godina imali devet careva, od kojih je sedam ubijeno, a svaki svemirski kapetan te`i da uzurpira vicekraljevski polo`aj, a svaki vicekralj carski, pretpostavljam da i jedan teh~ovek mo`e da poklekne pred novcem. Me|utim, bilo bi potrebno mnogo novca, a ja ga nemam. Imate li ga vi?" "Novca? Ne. Podmi}uje li se uvek novcem?" "^ime drugim, kad se novcem sve kupuje." "Ima dosta toga {to se novcem ne kupuje. Ako mi ka`ete koji je najbli`i grad sa centralom i kako najlak{e da do njega do|em, bio bih vam zahvalan." "^ekajte!" Bar ispru`i tanke ruke. "Gde jurite? Do{li ste ovamo, ali ja ne postavljam pitanja. U gradu gde stanovnike jo{ nazivaju pobunjenicima, uhvatio bi vas prvi vojnik ili stra`ar koji bi ~uo va{ neobi~ni naglasak ili video va{u ode}u." On ustade i iz mra~nog ugla u starom ormanu izvu~e neku knji`icu. "Moj paso{, krivotvoren. Pomo}u njega sam svojevremeno utekao." On ga stavi Melou u ruke i sklopi mu prste. "Li~ni opis ne odgovara, ali ako njime nehajno mahnete, sva je prilika da ga ne}e mnogo zagledati." "A vi? Ostajete bez paso{a." Stari izgnanik cini~no sle`e ramenima. "Pa {ta? Da vas opomenem i na ovo."Obuzdajte jezik! Naglasak vam je varvarski, idiomi neuobi~ajeni, a s vremena na vreme istresete neke prosto zapanjuju}e arhaizme. [to manje budete govorili, manje }ete biti sumnjivi. Sad jo{ da vam ka`em kako da do|ete do grada..." Pet minuta kasnije Melou je ve} bio na putu. Me|utim, pre nego {to je kona~no napustio kraj, vratio se jo{ jednom, na trenutak, u ku}u starog patricija. Kada je rano slede}eg jutra Onum Bar u{ao u svoj vrt, kraj nogu na|e jednu kutiju. U njoj je bila hrana, koncentrisana hrana kakva se obi~no nalazi na brodu, nepoznata po ukusu i na~inu na koji je bila pripremljena. Ali bila je dobra i dugo je trajala. 11. Teh~ovek je bio niskog rasta, a ko`a mu se blistala od negovane jedrine. Kosa mu je bila prore|ena i kroz nju se ru`i~asto sijala lobanja. Na prstima je imao krupno i te{ko prstenje, ode}a mu je bila namirisana; bio je to prvi ~ovek sa kojim se Melou susreo na ovoj planeti a da nije izgledao izgladnelo. Teh~ovek mrzovoljno iskrivi usta. "^ove~e, brzo! ^ekaju me va`ne stvari. Izgleda{ kao stranac." Merkao je potpuno nesivensko odelo Meloua, i pogled mu postade munji~av. "Nisam iz susedstva", spokojno re~e Melou, "ali to i nema veze s ovim. Imao sam osobitu ~ast da vam po{aljem jedan darak ju~e..." Teh~ovek podi`e nos. "Primio sam ga. Zanimljiva |i|a. Mo`da }e mi nekom zgodom poslu`iti." "Imam i drugih, jo{ zanimljivijih darova. Mnogo iznad nivoa |i|a." "Oh?" Teh~ovekov glas zami{ljeno je oklevao izgovaraju}i ovu jednoslo`nu re~cu. "Mislim da ve} mogu predvideti tok ovog razgovora; bivalo je toga i ranije. Da}ete mi neku dranguliju. Nekoliko kredita, mo`da ogrta~, drugorazredni nakit; ono {to tvoja sitna du{ica smatra dovoljnim za podmi}ivanje jednog teh~oveka." On ratoborno isturi donju usnu. "A znam i {ta bi hteo u zamenu. Bilo je dosta drugih sa istom sjajnom idejom. @eli{ da te na{ klan usvoji. @eli{ da te uputi u tajne atomistike i staranja o ma{inama. Po{to vas, pse sa Sivene, svakodnevno ka`njavaju zbog pobune, ti se verovatno iz predostro`nosti predstavlja{ kao stranac, misli{ da }e{ izbe}i zaslu`enu kaznu tako {to }e{ se zakloniti iza privilegija i za{tite tehljdskog esnafa."

Melou bi odgovorio, no teh~ovek iznebuha zaurla: "A sad, tornjaj se dok nisam tvoje ime prijavio Gradskom protektoru. Misli{ da }u izneveriti ukazano poverenje? Sivenski izdajnici koji su mi prethodili mo`da su to i ~inili! Ali sada ima{ posla s drugim sojem. Tako mi Galaksije, pitam se {to te ovog ~asa ovim rukama ne smo`dim." Melou se nasmeja u sebi. Ceo govor je o~igledno bio izve{ta~en i po tonu i po sadr`ini, tako da se sve dostojanstveno gnu{anje izvitoperilo u nenadahnutu farsu. Trgovac sa zanimanjem baci pogled na dve mlitave {ake koje su pomenute kao mogu}i krvnici, pa re~e: "Premudri, gre{ite u tri stvari. Prvo, nisam ja neka vicekraljeva kreatura koja isku{ava va{u lojalnost. Drugo, moj dar je ne{to {to ni sam Car u svoj svojoj veli~anstvenosti ne poseduje, niti }e ikad posedovati. Tre}e, ono {to tra`im zauzvrat veoma je malo, ni{ta, da{ak." "To ti ka`e{!" Pre{ao je na nezgrapni sarkazam. "Hajde, kakav je to carski dar kojim tvoja bo`anska sila `eli da me obaspe? Ne{to {to ni car nema, a?" zakre{ta podrugljivo. Melou ustade i odgurnu stolicu u stranu. "Tri dana sam ~ekao da bih vas video, Premudri, ali za sam prikaz bi}e mi potrebne samo tri sekunde. Molim vas da izvu~ete taj blaster ~iji dr`ak nazirem pored va{e {ake..." "A?" "Bi}u vam zahvalan ako budete u mene pucali." "[ta?" "Ako me ubijete mo`ete re}i da sam poku{avao da vas mitom namamim da izdate esnafske tajne. Bi}ete pohvaljeni. A ako me ne ubijete, dobi}ete moje za{titno polje." Po prvi put teh~ovek uo~i nejasnu belu svetlost koja je lebdela oko njegovog posetioca, kao da je bio umo~en u bisernu pra{inu. Ni{ane}i, on podi`e blaster, i pogleda razroko od ~u|enja i sumnji~avosti, a onda pritisnu kontakt. Vazdu{ni molekuli uhva}eni u iznenadnom proboju atomskog razaranja rascepi{e se na svetle}e, goru}e jone i obele`i{e zaslepljuju}i tanku liniju koja udari Meloua u srce - i rasprsnu se! Pri tome se strpljivi izgled Meloua ne promeni; atomska energija, koja udari o njega, sama sebe utro{i u sudaru sa tom krhkom, bisernom svetlo{}u, a zatim se odbi da u vazduhu zamre. Teh~ovekov blaster pade na pod, uz udar na koji ne obrati{e pa`nju. Melou upita: "Ima li Car sopstveno za{titno polje? Ti ga mo`e{ imati." Teh~ovek zamuca: "Jesi li i ti teh~ovek?" "Nisam." "Otkud ti onda ovo?" "[ta te briga?" Melou je bio hladno prezriv. "@eli{ li ga?" Tanak lanac s dugmadima pade na sto. "Eto!" Teh~ovek ga zgrabi i nervozno opipa. "Kompletan je?" "Kompletan." "A gde je energetski izvor?" Melou spusti prst na najve}e dugme, neodre|ene boje, u olovnom ku}i{tu. Teh~ovek podi`e pogled, a u lice mu navre krv. "Gospodine, ja sam vi{i teh~ovek. Za sobom imam dvadeset godina nadzorni~kog rada; u~io sam kod velikog Blera na Trantorskom univerzitetu. Ukoliko ste toliki {arlatan da meni tvrdite da prostor veli~ine, do |avola, jednog oraha, sadr`i atomski generator, za tri sekunde bi}ete pred Protektorom." "Objasni onda sam sebi, ukoliko mo`e{. Ka`em ti da je kompletan." Teh~ovekovo crvenilo se polako povuklo dok je lanac stavljao oko struka, i slede}i Melouova uputstva, pritisnuo dugme. Vazdu{ni sjaj oko njega bio je nejasno trodimenzionalan. Oklevaju}i, on podi`e blaster. Polako ga podesi na minimum koji skoro da ne bi mogao da

stvori ni opekotinu. A onda gr~evito zatvori kolo; atomski plamen bezopasno se odbio o njegovu {aku. On naglo skrenu pogled na Meloua: "A {ta ako te sad ubijem i zadr`im za{titno polje?" "Poku{aj!" re~e Melou. "Misli{ da sam ti dao svoj jedini primerak?" I on je bio solidno oklopljen svetlo{}u. Teh~ovek se nervozno zakikota. Blaster zazveketa ba~en na sto. On re~e: "A {ta bi ono ni{ta, ona sitnica koju zauzvrat tra`i{?" "@elim da vidim va{e generatore." "Shvata{ li da je to zabranjeno? To bi zna~ilo da obojica budemo izba~eni u svemir..." "Ne `elim da ih taknem, niti da bilo {ta sa njima imam. Samo da ih vidim... sa rastojanja." "A ako odbijem?" "Onda ti ostaje tvoje za{titno polje, ali ja imam i drugih stvari. Recimo, naro~ito konstruisani blaster koji to polje mo`e da probije." "Hm, hm." Teh~ovek skrenu pogled. "Hajde sa mnom." 12. Teh~ovekova ku}a bila je mala dvospratnica, pored ogromne kockaste gra|evine bez prozora koja je dominirala centrom grada. Melou pre|e iz jedne zgrade u drugu podzemnim prolazom, i na|e se u tihoj, ozonom ispunjenoj atmosferi centrale. Ni{ta ne govore}i, sledio je petnaest minuta svog vodi~a. Njegovom pogledu ni{ta nije promaklo. Prstima ni{ta nije dodirivao. Najzad, teh~ovek prigu{eno upita: "Je li ti dosta? U ovakvom slu~aju ne bih mogao da se pouzdam u pot~injene." "Da li se ikada u njih mo`e{ pouzdati?" ironi~no upita Melou. "Dosta mi je." Vratili su se u kancelariju, a Melou zami{ljeno zapita: "I svi ti generatori su u tvojim rukama?" "Svi do jednog", vi{e nego samozadovoljno odgovori teh~ovek. "Odr`ava{ ih u redu i radu?" "Ta~no." "A kad se pokvare?" Teh~ovek s negodovanjem odmahnu glavom: "Ne kvare se. Nikada se ne kvare. Napravljeni su za ve~nost." "Ve~nost dugo traje. Pretpostavi da..." "Nenau~no je pretpostavljati besmislene slu~ajeve." "Dobro. Pretpostavimo da pomo}u atomske energije raznesem neki vitalni deo? Mislim da ma{ine nisu imune na atomsku energiju? Pretpostavimo da napravim kratak spoj na nekoj vitalnoj vezi, ili da razbijem kvarcnu D-cev?" "E pa", besno uzviknu teh~ovek , "onda bi poginuo." "Da, to znam", uzviknu i Melou, "ali {ta bi bilo sa generatorom? Da li bi mogao da ga opravi{?" "Gospodine", zaurla teh~ovek, "po{teno vam je uzvra}eno."Dobili ste {ta ste tra`ili. Sad, odlazite! Vi{e vam ni{ta ne dugujem." Melou se nakloni sa podrugljivim po{tovanjem i udalji se. Posle dva dana bio je u bazi gde ga je o~ekivala Daleka zvezda radi povratka na planetu, na Terminus. A dva dana kasnije, tako|e, teh~ovekovo za{titno polje presta da deluje, i na njegovo veliko ~u|enje, ne proradi nikad vi{e. 13.

Gotovo prvi put za poslednjih {est meseci Melou se odmarao. Le`ao je nag na le|ima u odaji za sun~anje svoje nove ku}e. Njegove sna`ne pocrnele ruke bile su ra{irene, mi{i}i na njima su se zatezali i opu{tali. ^ovek koji je bio sa njim stavi Melouu u usta cigaru i pripali mu je. Zatim i sam uze jednu, rekav{i: "Mora biti da si premoren. Mo`da ti je potreban du`i odmor." "Mo`da, D`ele, ali radije }u se odmarati na ve}ni~kom mestu. A to }u mesto dobiti i ti }e{ mi u tome pomo}i." Enkor D`el podi`e obrve i re~e: "Kako ja u ovo upadam?" "Jasno je kako. Prvo, stari si politi~ar. Drugo, D`orejn Sat te je ispujdao iz kabineta, onaj isti tip koji bi pre izgubio jedno oko nego da mene vidi u Ve}u. Misli{ da nemam velike {anse, zar ne?" "Nisu velike", potvrdi biv{i ministar obrazovanja, "ti si Smirnjanin." "Zakonski nema nikakve prepreke. Dobio sam svetovn obrazovanje." "Hajde, molim te. Otkada se predrasuda upravlja prema nekom zakonu, osim prema svom sopstvenom. A kako stoji s tvojim ~ovekom, Haimom Tverom? [ta on ka`e?" "Pre skoro godinu dana pomenuo mi je da se kandidujem za Ve}e", nehajno odgovori Melou, "ali ja sam ga prerastao. Bu~an je i energi~an, ali to mo`e biti i {tetno. Spreman sam da izvedem pravi udar. Ti si mi potreban." "D`orejn Sat je najmudriji politi~ar na planeti, a on }e biti protiv tebe. Ne tvrdim da sam u stanju da ga nadmudrim. A nemoj misliti da se on ne bori o{tro i prljavo." "Imam para." "To poma`e. Ali bi}e potrebno mnogo da se kupi predrasuda, ti prljavi Smirnjanine." "Imam ih dosta." "Dobro, ispita}u stvar. Samo nemoj posle da mi puzi{ i cvili{ da sam te ja na to navukao. "Ko je to?" Melou opusti kraji~ak usana, a onda re~e: "D`orejn Sat glavom, mislim. Poranio je, a znam i za{to.Mesec dana sam ga izbegavao. Slu{aj, D`ele, idi u susednu sobu i uti{aj zvu~nik. @eleo bih da slu{a{." On pomo`e ve}niku da iza|e iz sobe tako {to ga je golim stopalom {utnuo, a zatim sko~i na noge i obu~e svileni ogrta~. Sinteti~ka sun~eva svetlost smanji se automatski na normalnu ja~inu. Gradona~elnikov sekretar ukru}eno u|e, dok je nemi majordomo na prstima za njim zatvorio vrata. Melou sveza pojas i re~e: "Odaberi stolicu, Sate." Sat jedva da se osmehnu. Stolica koju je odabrao bila je udobna ali se on u njoj ne opusti. Sede}i na samoj ivici, on re~e: "Ako odmah izlo`i{ svoje uslove, mo`emo da pre|emo na posao." "Kakve uslove?" "@eli{ da ti ih izvla~im? [ta si, na primer, radio na Koreliji? Tvoj izve{taj je bio nepotpun." "Predao sam ti ga pre toliko meseci. Tada si njime bio zadovoljan." "Da." Sat je zami{ljeno prstom gladio ~elo. "Ali u me|uvremenu su tvoje delatnosti bile obimne. Dosta znamo o tome ~ime se bavi{, Melou. Ta~no znam koliko fabrika gradi{, kojom brzinom i koliko te ko{taju. Pa i ova palata", on pogleda oko sebe sa hladnim neodobravanjem, "koja te ko{ta mnogo vi{e nego {to iznosi moja godi{nja plata, zatim mesto ka kome sebi kr~i{ put, veoma zna~ajno i skupo mesto, u gornjim dru{tvenim slojevima Zadu`bine." "I? Osim {to ovim dokazuje{ da koristi{ sposobne {pijune, {ta drugo to pokazuje?"

"Pokazuje da ima{ novac koji nisi imao pre godinu dana. A to pokazuje jo{ {to{ta, na primer, da se na Koreliji mnogo toga odigralo o ~emu savr{eno ni{ta ne znamo. Odakle ti pristi`e novac?" "Dragi moj Sate, ne o~ekuje{ valjda da ti ka`em?" "Ne." "I mislim da nisi o~ekivao. Zato }u ti i re}i. Sti`e pravo iz riznica komodora Korelije." Sat po~e da trep}e. Melou se nasmeja i nastavi: "Na nesre}u po tebe, novac je sasvim zakonito ste~en. Ja sam majstor trgovac, bio sam pla}en odre|enom koli~inom kovanog gvo`|a i hromita za neke drangulije koje sam mu isporu~o. Dobijam pedeset od sto od dobiti na osnovu ugovora sa Zadu`binom. Druga polovina ide vladi krajem godine, kad svi ispravni gra|ani pla}aju porez na prihod." "U tvom izve{taju po povratku nije bio pomenut nikakav trgova~ki ugovor." "Nije bilo pomenuto ni {ta sam tog dana doru~kovao, niti ime moje tada{nje ljubavnice, a ni druge neva`ne pojedinosti." Melouovljev osmeh postade podrugljiv. "Poslat sam, da te citiram: da bih dr`ao otvorene o~i. Nikad nisu bile zatvorene. @eleo si da sazna{ {ta se dogodilo sa zarobljenim trgova~kim brodovima Zadu`bine. Nisam ih video niti ~uo za njih. @eleo si da sazna{ da li Korelija ima atomsku energiju. U mom izve{taju se pominju atomski blasteri koje imaju komodorovi li~ni telohranitelji. Nikakav drugi trag nisam primetio. A blasteri koje sam video bili su ostaci starog Carstva, i mo`da slu`e samo za paradu, toliko znam. Dotle sam izvr{avao nare|enja, a posle toga sam bio i sad sam slobodan ~ovek. Prema zakonima Zadu`bine, majstor trgovac mo`e da otvori bilo koje novo tr`i{te, kao i da otud dobija svoju zaslu`enu polovinu dobiti. Kakve su tvoje zamerke? Ne shvatam ih." Sat pa`ljivo uperi pogled u zid i re~e, obuzdavaju}i gnev: "Obi~aj je svih trgovaca da {ire religiju svog zanata." "Dr`im se zakona, a ne obi~aja." "Ponekad je obi~aj stariji od zakona." "Onda se obrati sudu." Sat podi`e pogled, turobnih o~iju koje kao da mu se behu uvukle u duplje. "Na kraju krajeva, ti si Smirnjanin. Kao da naturalizacija i obrazovanje ne mogu izbrisati ono {to je u krvi. Ipak, saslu{aj me i poku{aj da shvati{. Ovo je va`nije od novca ili tr`i{ta. Posedujemo nauku velikog Harija Seldona, koja dokazuje da od nas zavisi budu}e carstvo Galaksije i da s puta koji vodi ka Imperiji ne mo`emo skrenuti. Na{a religija je najva`nije sredstvo za ostvarenje tog cilja. Pomo}u nje smo ^etiri kraljevstva stavili pod svoju kontrolu, i to onda kada su bila kadra da nas smlave. Ona je najmo}nije poznato sredstvo za kontrolu ljudi i svetova. Prvenstveni razlog za podsticanje trgovine i trgovaca bio je br`e uvo|enje i {irenje ove religije, kao i da bi se obezbedilo da uvo|enje novih tehnika i nove privrede bude pod na{om potpunom i neposrednom kontrolom." Zastao je da povrati dah, a Melou mirno ubaci: "Teorija mi je poznata. Potpuno je shvatam." "Zaista? To je vi{e nego {to sam o~ekivao. Onda, razume se, shvata{ i to da tvoj poku{aj trgovanja za sopstveni ra~un; uz masovnu proizvodnju bezvrednih spravica koje samo povr{no mogu uticati na privredu svetova; uz podrivanje me|uzvezdane politike zarad boga profita; uz razdvajanje atomske energije od na{e religije koja je kontroli{e, da takav poku{aj mo`e jedino da se zavr{i odbacivanjem i potpunim poricanjem politike koja je tokom vekova bila uspe{na."

"A i to je predstavljalo dovoljno dugo vreme", ravnodu{no primeti Melou, "da politika postane zastarela, opasna i neodr`iva. Ma koliko da je primenjivanje religije kod ^etiri kraljevstva bilo uspe{no, gotovo da je nijedan drugi svet na Periferiji nije prihvatio. U vreme kada smo zgrabili kontrolu nad Kraljevstvima, to sama Galaksija zna, bilo je dovoljno izgnanika da raznose pri~u o tome kako je Salvor Hardin iskoristio sve{tenstvo i ljudsko sujeverje da bi sru{io nezavisnost i vlast svetovnih monarha. A ako to nije bilo dovoljno, slu~aj sa Askonom od pre dve decenije u~inio je to vi{e nego jasnim. Na Periferiji sada nema vladara koji ne bi radije sam sebi prerezao grkljan nego {to bi dopustio da na njegovu teritoriju kro~i neki sve{tenik Zadu`bine. Nemam nameru da naturim Koreliji, ili nekoj drugoj planeti, da prihvati ne{to {to znam da ne `eli. Ne, Sate. Ukoliko ih atomska energija ~ini opasnim, iskreno prijateljstvo kroz trgovinu bi}e mnogo bolje nego nesigurno gospodarenje zasnovano na omrznutoj suprematiji jedne tu|inske duhovne vlasti koja, kad jednom ma i najmanje oslabi, mo`e jedino propasti ne ostaviv{i za sobom ni{ta trajno, osim besmrtnog straha i mr`nje." Sat ~ini~no re~e: "Veoma lepo sro~eno. Dobro, a sada da se vratimo na po~etak razgovora. Kakvi su tvoji uslovi? [ta tra`i{ da svoje ideje zameni{ mojim? "Misli{ da prodajem svoja ube|enja?" "A {to da ne?" dobi hladan odgovor. "Nije li tvoj zanat kupoprodaja?" "Samo uz zaradu", nimalo uvre|eno napomenu Melou. "Mo`e{ li da mi ponudi{ vi{e nego {to sada dobijam?" "Mogao bi da dobija{ tri ~etvrtine dobiti od prodaje, umesto polovine." Melou se kratko nasmeja. "Lepa ponuda. Celokupna trgovina pod tvojim uslovima pala bi daleko ispod desetine trgovine pod mojim uslovima. Mora{ ulo`iti malo ve}i napor." "Mogao bi da dobije{ mesto ve}nika." "Ionako }u ga dobiti, bez tvoje pomo}i i uprkos tebi." Sat iznebuha zgr~i pesnicu. "Mogao bi da sebi pri{tedi{ kaznu zatvora. Dvadeset godina, ukoliko bude po mome. Izra~unaj koliko bi samo zahvaljuju}i tome bio na dobitku." "Nema tu nikakve dobiti, izuzev ukoliko tu pretnju mo`e{ da ostvari{." "Bilo bi to su|enje zbog ubistva." "^ijeg ubistva?" podozrivo upita Melou. Satov glas je sada bio o{triji, mada ne i glasniji. "Za ubistvo anakreonskog sve{tenika u slu`bi Zadu`bine." "A to li je? A koji dokaz ima{?" Gradona~elnikov sekretar re~e: "Melou, ne blefiram. Dosta je bilo okoli{anja. Treba samo da potpi{em jedan papir i da otpo~ne sudski postupak Zadu`bine protiv Hobera Meloua, majstora trgovca. Prepustio si podanika Zadu`bine zlostavljanju i smrti od strane tu|inske rulje, Melou, a ima{ samo pet sekundi da izbegne{ zaslu`enu kaznu. Ja li~no vi{e bih voleo da odlu~i{ da blefira{. Bezbednije bi bilo da imamo uni{tenog neprijatelja nego sumnjivo preobra}enog prijatelja." Melou ozbiljno re~e: "@elja ti se ispunila." "Dobor!" Sekretar se svirepo osmehnu."Gradona~elnik je bio taj koji je `eleo da se prvo poku{a sa kompromisom, a ne ja. Potvrdi}e{ da se nisam suvi{e zalagao." Vrata se pred njim otvori{e i on iza|e. Melou podi`e pogled kada se Enkor D`el vratio u sobu. Melou upita: "Jesi li ga ~uo?" Politi~ar se te{ko spusti na pod. "Otkako znam tu zmiju nikada nije bio tako besan." "U redu. I {ta ka`e{?"

"Re}i }u ti. Spoljna politika dominacije putem duhovnih sredstava je njegova idee fixe, ali slutim da mu kona~ni ciljevi nisu duhovni. Ne moram ni da te podse}am da su me najurili iz kabineta ba{ zbog rasprave o istom pitanju." "Ne mora{. [ta misli{, koji bi bili ti neduhovni ciljevi?" D`el se uozbilji: "Nije on glup, tako da je sigurno svestan bankrotstva na{e religiozne politike, koja jedva da nam je donela jedno osvajanje u toku sedamdeset godina. O~igledno je koristi za sopstvene ciljeve. Svaka dogma, zasnovana prvenstveno na veri i ose}anjima, opasno je oru`je kada se primenjuje na druge, jer je gotovo nemogu}e garantovati da se oru`je ne}e okrenuti protiv onog ko se njime slu`i. Ve} sto godina podr`avamo obred i mitologiju koji postaju sve vi{e i vi{e sveti, tradicionalni i nepromenljivi. U izvesnom smislu ona i nije vi{e pod na{om kontrolom." "U kom smislu?" upita Melou. "Ne prekidaj. @elim da ~ujem tvoje mi{ljenje." "Pretpostavi da jedan ~ovek, jedan ambiciozan ~ovek, upotrebi mo} religije protiv nas... umesto za nas." "Misli{, Sat..." "U pravu si. Mislim na Sata. ^uj, ~ove~e, ukoliko bude mogao da mobili{e razne hijerarhije na pot~injenim planetama protiv Zadu`bine, a u ime pravovernosti, kakve su nam {anse? Ako postane stegono{a pravovernih, mogao bi da povede rat protiv jeresi, na primer, oli~ene u tebi, a kasnije da sebe proizvede u kralja. Kona~no, Hardin je bio taj koji je rekao: 'Atomski blaster je bez sumnje dobro oru`je, ali mo`e ni{aniti u oba smera.'" Melou se pljesnu po golom bedru. "U redu, D`ele, ubaci me u to ve}e i ja }u ga potu}i." D`el je }utao izvesno vreme, a onda }e zami{ljeno: "A mo`da i ne}e{. Kakva je to pri~a o lin~ovanom sve{teniku? Nije ta~na je l' da?" "Sasvim je ta~na", nemarno uzvrati Melou. D`el zviznu. "Ima li neki ~vrst dokaz?" "Trebalo bi da ga ima." Melou je oklevao, a onda dodade: "Haim Tver je od samog po~etka bio njegov ~ovek, mada njih dvojica ne znaju da mi je to poznato. A Haim Tver je bio o~evidac." D`el po~e da odmahuje glavom. "Uh, uh! Tako lo{e, zna~i, stoje stvari." "Lo{e? [ta je tu lo{e? Prema zakonima same Zadu`bine sve{tenik se nezakonito nalazio na planeti. Korelijska vlada ga je o~ito upotrebila kao mamac, sa ili bez njegovog pristanka. Me|utim, prema zakonu zdravog razuma nisam imao drugog izbora do da se odlu~im na jedini mogu}i postupak, a taj postupak bio je krajnje zakonit. Ukoliko me izvede pred sud, od sebe }e samo napraviti prvoklasnu budalu." D`el ponovo odmahnu glavom. "Ne, Melou, nisi shvatio. Rekao sam ti da igra prljavo. Ne `eli on da te osudi; zna da to ne mo`e u~initi. Ali mo`e uni{titi tvoj ugled kod naroda. ^uo si {ta ka`e. 'Obi~aj je ponekad stariji od zakona.' Mo`e{ ti i biti oslobo|en krivice, ali ako narod misli da si sve{tenika bacio psima, ode tvoja popularnost. Prizna}e da si postupio prema zakonu, pa ~ak i razumno. Me|utim, istovremeno }e{ u njihovim o~ima biti i kukavi~ko pseto, bezose}ajna `ivotinja, ~udovi{te tvrda srca. I nikada te ne}e izabrati u Ve}e. Mo`da }e{ ~ak izgubiti i zvanje majstora trgovca, tako {to }e ti glasanjem oduzeti gra|anstvo. Zna{, nisi domorodac. [ta misli{ da bi Sat mogao jo{ po`eleti? De~ko moj", zaklju~i D`el, "bi}u uz tebe, ali ti ja ne mogu pomo}i. U sosu si... na mrtvoj ta~ki." 14.

^etvrtog dana su|enja Hoberu Melou, majstoru trgovcu, ve}ni~ka odaja bila je bukvalno krcata. Jedini odsutni ve}nik iznemoglo je psovao naprslu lobanju koja ga je privezala za postelju. Galeriju su u prolazima izme|u redova ispunili oni malobrojni predstavnici gomile koji su pomo}u uticaja, imetka ili same |avolske upornosti, uspeli da u|u unutra. Ostatak gomile ispunjavao je trg ispred zgrade, na~i~kano se roje}i pred trodimenzionalnim televizorima pod vedrim nebom. Enkor D`el se probi do sale uz gotovo zanemarljivu pomo} i trud policije, a onda kroz jedva ne{to manju gu`vu i do mesta gde je sedeo Hober Melou. Melou se osvrnu s olak{anjem. "Seldona mi, za dlaku! Jesi li doneo?" "Evo, uzmi", re~e D`el. "Tu je sve {to si tra`io." "Dobro." Kako napolju primaju stvar?" "Gotovo su podivljali", nelagodno se prome{kolji D`el. "Nisi ni po koju cenu smeo da dozvoli{ javno su|enje. Mogao si lako to da spre~i{." "To ne `elim." "Pri~a se o lin~ovanju. A ljudi Publisa Manlija na spoljnim planetama..." "To sam ba{ hteo da te upitam, D`ele. Podbunjuje hijerarhiju protiv mene, je l' da?" "Da li ih podbunjuje? To ti je najsla|a name{taljka. U svojstvu ministra spoljnih poslova pojavljuje se kao tu`ilac u sporu iz oblasti me|uzvezdanog prava. Kao prvosve{tenik i arhiepiskop Crkve, on potpiruje horde fanatika..." "Pusti sad to. Se}a{ se onog citata iz Hardina {to si mi ga tutnuo pro{log meseca? Pokaza}emo im da atomski blaster mo`e da ni{ani u oba smera." Gradona~elnik je upravo zauzimao svoje mesto, i ~lanovi Ve}a se podigo{e na noge u znak po{tovanja. Melou {apnu: "Danas je na mene red. Samo sedi i posmatraj ovu zabavu." Su|enje se nastavi, a posle petnaest minuta Hober Melou pro|e kroz neprijateljski {apat do praznog prostora pred gradona~elnikovim stolom. U njega uperi{e usamljeni svetlosni snop, a sa hiljadu javnih televizora u gradu, kao i sa vi{e desetina hiljada privatnih televizora u gotovo svakom domu na planetama Zadu`bine, prkosno i netremice gledao je usamljeni lik jednog ~oveka. Otpo~eo je te~no i sabrano: "Da bih u{tedeo vreme, priznajem kao istinite sve navode optu`nice. Pri~a o sve{teniku i rulji, kako je izneta, savr{eno je ta~na u svakoj pojedinosti." U odaji se za~u kome{anje i pobedonosno re`anje gomile sa galerije. Strpljivo je ~ekao da se uspostavi ti{ina. "Me|utim, slika koju su oni izneli nije potpuna. Molim za dozvolu da je na sebi svojstven na~in dopunim. U po~etku vam se mo`e u~initi da moja pri~a nema veze sa ovom stvari. Zbog toga vas molim za opro{taj." Melou i ne pogleda u pribele{ke pred sobom. "Po~e}u sa onim istim razdobljem sa kojim je otpo~ela i optu`ba, od dana kada sam se sastao sa D`orejnom Satom i Haimom Tverom. Znate {ta se na tim sastancima de{avalo. Razgovori su bili opisani, a ja tom opisu ne mogu ni{ta dodati, izuzev mojih tada{njih misli. Bio sam sumnji~av, jer je ono {to se toga dana doga|alo bilo ~udno. Pomislite, dva ~oveka, a obojicu sam samo povr{no poznavao, daju mi neuobi~ajene i u izvesnoj meri neverovatne predloge. Jedan od njih, gradona~elnikov sekretar, od mene tra`i da odigram ulogu vladinog obave{tajnog agenta u veoma poverljivoj stvari, ~iji su vam priroda i va`nost ve} obja{njeni. Drugi, samozvani vo|a politi~ke stranke, tra`i od mene da se kandidujem za ve}nika. Prirodno da sam potra`io prikrivene razloge za takvo njihovo pona{anje. Satov je bio jasan. Nije mi verovao. Mo`da je mislio da prodajem atomsku energiju neprijateljima i planiram

pobunu. A mo`da je i ubrzavao obra~un, ili je mislio da to ~ini. U tom slu~aju bilo bi mu potrebno da na planiranom zadatku pored mene bude i njegov ~ovek, kao {pijun. Me|utim, ova druga misao nije mi pala na um sve dok na scenu nije stupio Haim Tver. Razmislite i o ovome: Tver se predstavlja kao trgovac koji se povukao i u{ao u politiku, a ja ni{ta nisam znao o njegovoj trgova~koj karijeri, iako je moje poznavanje te oblasti iscrpno. Osim toga, mada se Tver hvalio svojim svetovnim obrazovanjem, nikada nije ~uo za Seldonovu krizu." Hober sa~eka da smisao ovih re~i dopre do slu{alaca, i po prvi put bi nagra|en ti{inom kao da je galerija kolektivno zadr`ala dah. To je bilo samo za stanovnike samog Terminusa. Ljudi sa Spoljnih planeta mogli su da ~uju samo cenzurisanu verziju kakva je odgovarala zahtevima religije. Oni nikada ne}e ni{ta ~uti o Seldonovim krizama. Me|utim, bi}e jo{ udaraca koje ne}e propustiti. Melou nastavi: "Ko mo`e po{teno re}i da bi bilo kom ~oveku sa svetovnim obrazovanjem uop{te mogla biti nepoznata priroda Seldonove krize? Postoji samo jedna vrsta obrazovanja u Zadu`bini koja isklju~uje svaki pomen Seldonove planirane istorije, a bavi se samim ~ovekom kao polumitskim mudracem... Istog ~asa mi je bilo jasno da Haim Tver nije bio trgovac. Shvatio sam da je u svetom redu, mo`da i sve{tenik, a da je, bez sumnje, tokom tri godine koliko se pretvarao da vodi politi~ku stranku, bio potkupljeni ~ovek D`orejna Sata. Tada sam pipao u mraku. Nisam znao kakve su Satove namere prema meni, ali po{to je izgledalo da mi velikodu{no pru`a ruku, i ja sam mu pru`io palac. Naslu}ivao sam da }e Tver biti sa mnom na putu kao nekakav nezvani~ni ~uvar, u ime D`orejna Sata. Dobro sam znao da imaju u rezervi i druga sredstva ukoliko on ne bi uspeo, i da ta druga sredstva mo`da ne}u blagovremeno otkriti. Poznati neprijatelj predstavlja relativnu sigurnost. Pozvao sam Tvera da po|e sa mnom. Prihvatio je. To, gospodo ve}nici, obja{njava dve stvari. Prvo, kazuje vam da Tver nije moj prijatelj koji protiv mene svedo~i oklevaju}i, i samo zato {to mu to savest nala`e, kao {to je optu`ba `elela da poverujete. On je {pijun koji izvr{ava zadatak za koji je pla}en. Drugo, to obja{njava jedan moj postupak prilikom prve pojave sve{tenika za ~ije sam ubistvo optu`en, postupak do sada nepomenut, jer je bio nepoznat." U Ve}u nastade uznemireno {aptanje. Melou se teatralno naka{lja i produ`i: "Ne volim da opisujem ose}anja koja su me pro`ela kad sam saznao da se na brodu nalazi izbegli misionar. Ne volim ni da ih se prise}am. U su{tini, bilo je to ose}anje u`asne neizvesnosti. U ono vreme doga|aj mi je izgledao kao nekakav Satov potez koji prevazilazi moju sposobnost shvatanja ili rasu|ivanja. Bio sam zbunjen, krajnje zbunjen. Ne{to sam, ipak, mogao da u~inim. Na pet minuta sam se otresao Tvera, poslav{i ga po oficire. Dok je bio odsutan, postavio sam prijemnik vizuelnog registratora kako bih ono {to se bude zbivalo sa~uvao za kasniju analizu. Uradio sam to u nadi, u ludoj ali iskrenoj nadi, da }e ono {to me je tada zbunjivalo pri kasnijem ponovnom gledanju postati jasno. Od tog vremena pedeset puta sam ponovo pregledao vizuelni snimak. Imam ga ovde, te }u to u~initi i po pedeset prvi put, ali sada u va{em prisustvu." Gradona~elnik je monotono udarao kako bi povratio red, jer su u odaji izgubili uravnote`enost, a galerija je urlala. U pet miliona domova na Terminusu uzbu|eni posmatra~i se jo{ vi{e pribi{e uz prijemnike, a za tu`io~evim stolom D`orejn Sat je odmahivao glavom prema nervoznom prvosve{teniku, upiru}i pri tom svoj goru}i pogled u Meloua. Sredina odaje je ra{~i{}ena, a svetla prigu{ena. Sa klupe na levoj strani, Enkor D`el ne{to podesi, i uz uvodno {kljocanje, pojavi se scena u boji, trodimenzionalna, sa svim `ivotnim svojstvima, osim samog `ivota.

Zbunjeni i izubijani misionar nalazio se izme|u poru~nika i narednika. Melouova slika }utke je ~ekala, a onda jedan za drugim u|o{e ljudi sa Tverom na za~elju. Usledio je razgovor, re~ po re~. Narednik je bio ka`njen, a misionar ispitan. Pojavila se gomila ~ije se re`anje moglo ~uti, dok je otac D`ord Parma preklinjao za pomo}. Melou izvu~e pi{tolj, misionar podi`e ruke u sumanutoj, zavr{noj kletvi, a onda se pojavi mali blesak svetlosti i nestade, a misionara odvuko{e. U zavr{noj ceni videli su se oficiri sle|eni grozotom situacije, Tver kako drhtavim {akama pritiska u{i i Melou koji mirno odla`e svoj pi{tolj. Ponovo se upali{e svetla; prazni prostor vi{e nije ni naizgled bio ispunjen. Melou, istinski Melou, nastavi pri~u: "Kao {to vidite, slu~aj je onakav kako ga je optu`ba predstavil, bar povr{no gledano. Ovo }u vam odmah objasniti. Uzgred budi re~eno, ose}anja Haima Tvera za vreme tog doga|aja jasno otkrivaju sve{teni~ko obrazovanje. Istog dana Tveru sam ukazao na izvesne nepodudarnosti vezane za doti~ni doga|aj. Upitao sam ga odakle je iskrsnuo misionar u gotovo pustom predelu u kome smo se tada nalazili. Zatim sam ga upitao kako se tu obrela ogromna rulja, kad je najbli`i ve}i grad bio udaljen stotinu milja. Optu`ba na te probleme nije obratila pa`nju. A ni na neke druge: na neobi~nost razmetljivo upadljive pojave D`orda Parme. Misionar na Koreliji rizikuje svoj `ivot kr{e}i zakone Korelije i Zadu`bine, a pri tom paradira u veoma novoj i prepoznatljivoj sve{teni~koj ode}i. Tu ne{to nije bilo u redu. Tada sam pomenuo da je misionar mo`da protiv svoje volje komodorov sau~esnik, a da se ovaj njime slu`i u poku{aju da nas navede da po~inimo kakav agresivan ~in, kako bi zakonski opravdao uni{tenje na{eg broda i nas samih. Optu`ba je o~ekivala da }u ovim argumentima pravdati svoje postupke. O~ekivala je da }u obja{njavati da je bila ugro`ena bezbednost mog broda, moje posade i mog zadatka, kao i da se sve to nije moglo `rtvovati zbog jednog ~oveka koji bi ionako morao biti uni{ten, hteli mi to ili ne. Ona odgovara mrmljaju}i o '~asti' Zadu`bine i potrebi o~uvanja na{eg 'dostojanstva' kako bi se zadr`ala na{a nadmo}. Me|utim, iz nekog ~udnog razloga, optu`ba je potpuno prenebregla samog D`orda Parmu kao pojednica. Nikakve podatke nije iznela o njemu, njegovom rodnom mestu, obrazovanju ili o njegovom prethodnom `ivotu. Razja{njenje ovog objasni}e, mo`da, ona neslaganja na koja sam ukazao na upravo prikazanom vizuelnom snimku. Te dve stvari su povezane. Optu`ba nije iznela nikakve pojedinosti o D`ordu Parmi jer to nije kadra. Scena vi|ena na vizuelnom snimku, deluje la`no jer je i D`ord Parma bio la`an. Nikakvog D`orda Parme nije bilo. Celo ovo su|enje je najve}e zame{ateljstvo oko problema koji nikada nije ni postojao." Ponovo je morao da ~eka da se uti{a galama, a onda polako re~e: "Prikaza}u vam jedan uve}ani kadar iz vizuelnog snimka. Govori}e sam za sebe. D`ele, molim te, ugasi opet svetlo." Prostorija se zamra~i i prazan vazduh ponovo ispuni sle|ene prilike u avetinjskoj, vo{tanoj iluziji. Oficire sa Daleke zvezde u svojim uko~enim, nemogu}im polo`ajima. Melou je u {aci dr`ao upereni pi{tolj. Levo od njega, otac D`ord Parma, uhva}en usred krika, pru`ao je svoje kand`e dok mu rukavi behu napola spali. Iz misionareve {ake dopirao je neki slab sjaj, koji je kod prethodnog prikazivanja samo sevnuo i nestao. Sada je to bio trajan sjaj. Zadr`ite pogled na svetlosti u njegovoj {aci", dobaci iz polumraka Melou. "Uveli~aj tu scenu D`ele." Slika se uve}a, brzo. Krajevi otpado{e, dok se misionar pomeri ka sredi{tu i ppretvori u d`ina. Onda ostado{e samo glava i ruka, pa kona~no samo {aka, koja ispuni sav prostor i u njemu se zadr`a u svojoj ogromnoj i pomalo nejasnoj napetosti.

Svetlost se pretvori u niz magli~astih u`arenih slova: KTP. Melouov glas zazve~a: "Gospodo, to {to vidite je tetoviranje. Pod obi~nom svetlo{}u je nevidljivo, ali pod ultraljubi~astom, kojom sam osvetlio sobu da bih napravio vizuelni snimak, reljefno se isti~e. Priznajem da je to naivan metod tajne identifikacije, ali tako je u Koreliji gde se ultraljubi~asto svetlo ne mo`e na}i na svakom uli~nom uglu. ^ak i na na{em brodu slu~ajno je otkriven. Mo`da su neki od vas ve} pogodili {ta zna~i KTP. D`ord Parma je dobro poznavao sve{teni~ki `argon i veli~anstveno je obavio svoj posao. Gde ga je i kako nau~io ne mogu re}i, ali KTP zna~i: Korelijanska tajna policija." U nastaloj uzbuni Melou je urlao da nadvi~e galamu: "Imam jo{ jedan dokaz u vidu dokumenata donetih sa Korelije, koje mogu podneti Ve}u, ukoliko bude potrebno. A gde je sada optu`ba? Ve} je monstruozno nagovestila, i to ponovila, da je trebalo da se borim za misionara uprkos zakonu i da `rtvujem svoj zadatak, brod i samog sebe za '~ast' Zadu`bine. Ali u~initi to zbog neke varalice? Da li je to, mo`da, trebalo da u~inim za korelijskog tajnog agenta zaodenutog u mantiju i govornu akrobatiku, po svoj prilici pozajmljene od nekog anakreonskog izgnanika? Mo`da su D`orejn Sat i Publis Manlio `eleli da upadnem u tu glupu, gnusnu klopku..." Njegov promukli glas se utopi u bezli~ni urlik mase. Podigo{e ga na ramena i odneso{e do gradona~elnikovog stola. Kroz prozore je mogao videti kako se bujica ludaka sru~uje na trg, da bi se pridru`ila ve} prisutnim hiljadama. Melou se obazre za Enkorom D`elom, ali iz razlivene mase bilo je nemogu}e izdvojiti neko lice. Postepeno postade svestan ritmi~ki ponavljanog poklika koji se {irio iz jednog malog jezgra, da bi zatim pulsirao do mahnitosti. "@iveo Melou... `iveo Melou... `iveo Melou..." 15. Umornog lica, Enkor D`el je jedva gledao u Meloua. Poslednja dva dana bila su dva mahnita, besana dana. "Melou, divno si se pokazao, ali nemoj sad da sve pokvari{ pucanjem na visoko. Ne misli{ valjda ozbiljno da se kandiduje{ za gradona~elnika? Odu{evljenje gomile je mo}na stvar, ali ozlogla{eno prolazna." "Ta~no", ozbiljno potvrdi Melou, "zato i moramo gomilu stalno tetosati, a da bi se to ostvarilo najbolje je nastaviti sa predstavom." "I {ta sad?" "Ti }e{ urediti da Publisa Manlia i D`orejna Sata pod hitno uhapse..." "[ta?" "To {to si ~uo. Neka ih gradona~elnik uhapsi! Ne ti~e me se ~ime }e{ mu zapretiti. Masu ja dr`im pod kontrolom, bar danas. Ne}e se usuditi da se sa njom suo~i." "Ali po kom osnovu, ~ove~e?" "O~iglednom. Podstrekavali su sve{tenstvo Spoljnih planeta da se izra`ava u frakcijskim raspravama Zadu`bine. Seldona mi, to je nezakonito. Okrivi ih za 'naru{avanje bezbednosti Dr`ave'. Ni{ta mi nije vi{e stalo da budu osu|eni, nego {to je njima bilo u mom slu~aju. Samo ih ukloni iz opticaja dok ne postanem gradona~elnik." "Do izbora ima jo{ pola godine." "Nije to mnogo." Melou ustade i iznenada sna`no stisnu D`elovu mi{icu. "Slu{aj, ukoliko budem morao, na silu }u preuzeti vlast... kao Salvor Hardin pre sto godina. Jo{ nam predstoji i ta Seldonova kriza, a kad nastupi moram biti gradona~elnik i prvosve{tenik. Oboje!" D`el nabra obrve. Tiho re~e: "[ta }e biti? Ipak, Korelija?"

Melou klimnu: "Razume se. Na kraju }e objaviti rat, mada }e im, kladim se, biti potrebno jo{ nekoliko godina." "Napa{}e atomskim brodovima?" "[ta misli{? Ona tri trgova~ka broda izgubljena u njihovom svemirskom prostoru sigurno nisu osvojena vazdu{nim pi{toljima. D`ele, oni brodove dobijaju od samog Carstva. Rekao sam, Carstva! Zna{, ono je jo{ tu. Ovde na Periferiji ga nema, ali u sredi{tu Galaksije ono je jo{ `ivo... `ivcijato. Jedan pogre{an potez mo`e dovesti do toga da nas ono samo {~epa za gu{u. Zbog toga moram postati i gradona~elnik i prvosve{tenik. Ja sam jedini ~ovek koji u ovom trenutku zna kako da savlada krizu." D`el je gutao vazduh. "Kako? [ta }e{ u~initi?" "Ni{ta." D`el se nesigurno nasme{i. "Zaista! Samo to!" Melouov glas je rezao: "Kad budem gazda ove Zadu`bine, ni{ta ne}u u~init. Ba{ ni{ta, u tome je tajna ove krize." 16. Voljeni Asper Argo, komodor Korelijske republike, pozdravi ulazak svoje supruge pse}i obaraju}i svoje retke obrve. Bar za nju nije va`io epitet koji sam sebi be{e nadenuo. ^ak je i on to znao. Glasom zagla|enim kao {to joj je kosa, a hladnim kao pogled, ona izusti: "Mili moj gospodar, kako ~ujem, kona~no je odlu~io o sudbini drznika iz Zadu`bine?" "Zaista?" kiselo odvrati komodor. "A {ta jo{ tvoje mnogostrano znanje uklju~uje?" "Dosta toga, moj plemeniti mu`u. Opet si dr`ao jedno od onih kolebljivih savetovanja sa svojim savetnicima. Lepi su mi to savetnici!" S beskrajnim prezrenjem ona dodade: "^opor {logiranih o}oravelih idiota, koji na svoja upala nedra pritiskaju svoje jalove zarade uprkos o~iglednom nezadovoljstvu moga oca." "Draga moja", sti`e joj blago pitanje, "koji je to tako vrsni izvor iz koga izvire ovo tvoje znanje?" Komodora se kratko nasmeja. "Kad bih ti to rekla, moj izvor vi{e ne bi bio izvor ve} mrtvaja." "Kao i uvek, tera{ po svome." Komodor sle`e ramenima i okrenu joj le|a. "A {to se ti~e nezadovoljstva tvoga oca: bojim se da ono ide do d`imrijskog odbijanja da da jo{ brodova." "Jo{ brodova!" planu ona. "Zar ih nema{ pet? Ne pori~i! Znam da ima{ pet, a {esti ti je obe}an." "Obe}an za pro{lu godinu." "Ali dovoljan je jedan, samo jedan, da od te Zadu`bine napravi smrdljivo |ubri{te. Samo jedan! Jedan da po~isti iz svemira njihove pigmejske brodove." "Da ih imam i tuce, ne bih napao njihovu planetu." "A koliko bi se njihova planeta odr`ala kad bi im trgovina bila upropa{}ena, a tovari igra~aka i drangulija uni{teni?" "Te igra~ke i drangulije zna~e novac", uzdahnu on, "mnogo novca." "Ali kada bi imao samu Zadu`binu, zar ne bi imao sve {to ona ima? A kada bi u`ivao po{tovanje i zahvalnost mog oca, ne bi li imao mnogo vi{e nego {to bi ti Zadu`bina ikada mogla pru`iti? Pro{le su tri godine, i vi{e, od dana kada je ovde bio onaj varvarin sa onim svojim bud`aklijskim ma|ioni~arskim predstavama. Dosta je vremena pro{lo."

"Draga moja." Komodor se okrenu i pogleda je u lice. "Starim. Umoran sam. Nisam vi{e dovoljno gibak da mogu podneti tvoja ~egrtava usta. Ka`e{ da zna{ da sam odlu~io. I jesam. Gotovo je, izme|u Korelije i Zadu`bine je rat." "Najzad!" Komodorina prilika kao da izraste, a o~i joj zablista{e. "Kona~no si se opametio, ali tek kada si odrtaveo. Kad postane{ gospodar ove zabiti, mo`da }e{ postati dovoljno ugledan da ne{to zna~i{ i u Carstvu. Jednom }emo i mi mo}i da napustimo ovaj varvarski svet i posetimo dvor vicekralja. Zaista }emo mo}i." Ona s osmehom odjezdi, dr`e}i jednu ruku na boku. Kosa joj je sijala na svetlosti. Komodor malo pri~eka, a onda se sa zlovoljom i mr`njom obrati zatvorenim vratima: "A kad postanem gospodar onoga {to ti zove{ zabit, mo`da }u biti dovoljno ugledan da se li{im naduvenosti tvoga oca i jezika njegove k}eri. Zauvek!" 17. Nadporu~nik sa Tamne magline u`asnuto je zurio u ekran. "O, Galaksijo!" Ono {to je trebalo da bude uzvik pretvori se u {apat. "[ta je ovo?" Bio je to brod, ali veliki kao kit prema kome je tamna maglina bila ribica belica; na njegovom boku nalazio se simbol Carstva, svemirski brod i sunce. Sve brodske sirene za uzbunu po~e{e histeri~no da zavijaju. Nare|enja su bila izdata. Tamna maglina se pripremi da be`i ukoliko bude mogla, a da se bori ukoliko bude morala; dole, iz odaje sa ultratalasnim ure|ajima, u hipersvemir polete{e poruke za Zadu`binu. Bile su ponavljane do u beskraj! Delom je to bila molba za pomo}, a najvi{e upozorenje na opasnost. 18. Prelistavaju}i izve{taje Hober Melou je umorno protezao noge. Dve godine na gradona~elni~kom polo`aju malo su ga pripitomile, u~inile ga malo mek{im i strpljivijim, ali ga nisu nau~ile da voli zvani~ne izve{taje i zatupljuju}i ~inovni~ki `argon kakvim se obi~no pi{u. "Koliko su brodova pogodili?" upita D`el. "^etiri su o{tetili na zemlji, a za dva se ni{ta ne zna. Svi ostali su na broju i bezbedni." Melou progun|a: "Trebalo je da se bolje poka`emo, ali, ipak, to je samo ogrebotina." Kako nije dobio nikakav odgovor, Melou podi`e pogled: "Da li te ne{to brine?" "Voleo bih da Sat {to pre stigne ovamo", sti`e gotovo nevezan odgovor. "Ah, da, sad }emo ~uti jo{ neko predavanje o unutra{njem frontu." "Ne, ne}emo", odbrusi D`el, "ali ti si tvrdoglav, Melou. Mogu}e je da si inostranu situaciju razradio do najsitnijih pojedinosti, ali nikada nisi nikakvu pa`nju posvetio onome {to se de{ava ovde, na na{oj planeti." "To je tvoj posao, zer ne? Zbog ~ega sam te postavio za ministra za obrazovanje i propagandu?" "O~igledno, da bi me preuranjeno i bedno oterao u grob, ako bi ~ovek sudio po podr{ci koju mi pru`a{. Tokom poslednjih godinu dana u{i sam ti probio pri~om o rastu}oj opasnosti od Sata i njegove Religiozne stranke. ^emu }e poslu`iti tvoji planovi, ukoliko Sat iznudi vanredne izbore i izbaci te? I onaj tvoj sino}ni govor o prepu{tanju izbora Satu, uz osmeh i pljeskanje po le|ima. Da li je ba{ bila potrebna tolika otvorenost?" "Zar se na taj na~in ne oduzima Satu njegovo sopstveno oru`je?" "Ne", naglo re~e D`el, "ili bar ne onako kako si ti to uradio. Tvrdi{ da si sve predvideo, a ne obja{njava{ zbog ~ega si tri godine trgovao sa Korelijom isklju~ivo u njihovu korist. Tvoj jedini ratni plan svodi se na to da se bez borbe povu~e{. Otvoreno najavljuje{ pat-poziciju. Ne

obe}ava{ nikakvu ofanzivu, ~ak ni u budu}nosti. Tako mi Galaksije, Melou, {ta ja mogu da u~inim sa takvom zbrkom?" "Nema u tome privla~nosti?" "Time ne mo`e{ da uti~e{ na mase." "To je isto." "Melou, probudi se. Ima{ dve mogu}nosti. Ili }e{ narodu dati dinami~nu spoljnu politiku, bez obzira na to kakvi su tvoji li~ni planovi, ili }e{ na kraju, ipak, do}i do nekog kompromisa sa Satom." Melou odgovori: "U redu, prvo mi nije uspelo, da poku{amo s drugim. Sat je upravo stigao." Sat i Melou se nisu licem u lice susreli jo{ od su|enja pre dve godine. Nijedan od njih nije mogao u onom drugom da otkrije neku promenu, izuzev {to je suptilna atmosfera oko svakog od njih sasvim jasno ukazivala na to da su uloge vladara i izaziva~a promenjene. Sat sede ne rukovav{i se. Melou mu ponudi cigaru, a onda upita: "Ne}e ti smetati ako D`el ostane? @arko `udi za kompromisom. Mo`e da posreduje ukoliko do|e do `u~nih scena." Sat sle`e ramenima: "Kompromis bi bio dobar za tebe. U jednoj drugoj prilici zatra`io sam od tebe da iznese{ svoje uslove. Pretpostavljam da su uloge sada izmenjene." "Tvoja pretpostavka je ta~na." "Kad je tako... ovo bi bili moji uslovi. Mora{ prekinuti s politikom neve{tog ekonomskog podmi}ivanja i trgovine spravama, a vratiti se na delu proverenoj spoljnoj politici na{ih otaca." "Misli{ na osvajanje pomo}u misionara?" "Ta~no." "I bez toga nema kompromisa?" "Bio bi nemogu}." "Hm!" Melou je polagano palio, a zatim duboko uvla~io i ispu{tao dim sve dok se vrh njegove cigare nije za`ario. "U Hardinovo doba, kada je osvajanje pomo}u misionara bilo ne{to novo i radikalno, ljudi kao ti su mu se opirali. Sada je ono provereno, isprobano, posve}eno... sve ono {to bi jedan D`orej Sat smatrao dobrim. Ali reci, kako bi nas ti izvukao iz na{e sada{nje gu`ve?" "Tvoje sada{nje gu`ve. S tim ja nemam ni{ta." "Smatraj da je pitanje odgvaraju}e ispravljeno." "Uputna bi bila sna`na ofanziva. Pat-pozicija koja tebe kao da zadovoljava, fatalna je. Njome priznajemo svoju slabost pred svetovima Periferije, a tu je najva`niji utisak snage, jer nema tog le{inara me|u njima koji se ne bi, zbog dobrog komada le{ine, priklju~io napadu. Ti bi to morao znati. Ti si sa Smirna, zar ne?" Melou kao da pre~u smisao te primedbe. On upita: "Ako pobedi{ Koreliju, {ta biva sa Carstvom? Ono je, zna{, pravi neprijatelj." Slab osmeh povi uglove Satovih usana: "Oh, ne, tvoj izve{taj o poseti Siveni bio je potpun. Vicekralj Normanskog sektora zainteresovan je za stvaranje nezadovoljstva na Periferiji zbog svoje sopstvene koristi, ali to je samo sporedna stvar. On ne}e staviti sve na kocku zbog nekakve ekspedicije na ivicu Galaksije, kad ima pedeset neprijateljski raspolo`enih suseda i Cara protiv koga mo`e da se pobuni. Parafraziram tvoje ro|ene re~i." "Oh, moglo bi se desiti da to u~ini, Sate, ukoliko bude mislio da smo dovoljno oja~ali da postanemo opasni. A to mo`e pomisliti ako Koreliju zbri{emo u frontalnom napadu. Morali bismo biti mnogo lukaviji." "Na primer kako..."

Melou se zavali u stolici. "Sate, pru`i}u ti priliku. Nisi mi potreban, ali te mogu iskoristiti. Zato }u ti re}i u ~emu je stvar, a ti onda mo`e{ ili da mi se pridru`i{ i prihvati{ mesto u kaolicionoj vladi, ili da i dalje izigrava{ mu~enika i trune{ u zatvoru." "Jednom si ve} poku{ao s tim trikom." "Onda se nisam mnogo trudio, Sate. Sada je pravi ~as. Slu{aj me." Melou napola za`muri. Kada sam se po prvi put spustio na Koreliju", zapo~e, "komodora sam podmitio |i|ama i spravicama koje spadaju u uobi~ajeni asortiman svakog trgovca. U po~etku je to imalo svrhu samo da nam obezbedi ulazak u ~eli~anu. Drugih planova nisam imao, ali taj mi je uspeo. Tek posle posete Carstvu po prvi put sam ta~no shvatio u kakvo oru`je mo`emo pretvoriti trgovinu. Ovo {to nam predstoji, Sate, predstavlja Seldonovu krizu, a Seldonove krize ne re{avaju pojedinci ve} istorijske sile. Kada je planirao tok na{e budu}e istorije Hari Seldon nije ra~unao na sjajne herojske podvige, ve} na {iroki zamah privrede i sociologije. Stoga se re{enja za razne krize moraju ostvariti onim snagama koje su nam u datom trenutku dostupne. U ovom slu~aju to je trgovina." Sat skepti~ki podi`e obrve i iskoristi stanku: "Nadam se da mi inteligencija nije manja od prose~ne, no ~injenica je da tvoje nedore~eno predavanje nije ba{ mnogo jasno." "Bi}e", odvrati Melou. "Uzmimo da je do sada mo} trgovine bila potcenjena. Mislilo se da je neophodno sve{tenstvo pod na{om kontrolom da bi ona postala mo}no oru`je. To nije ba{ tako, a ovo je moj doprinos Galakti~koj situaciji. Trgovina bez sve{tenika! Samo trgovina. Dovoljno je jaka. Budimo vrlo jednostavni i odre|eni. Korelija je sada u ratu sa nama. Usled toga obustavljena je i na{a trgovina s njom. Me|utim, u protekle tri godine ona je svoju privredu sve vi{e i vi{e zasnivala na atomskoj tehnici koju smo mi uveli i koju jedino mi mo`emo produ`iti da isporu~ujemo; primeti}e{ da ovo upro{}avam kao osnovnu ra~unsku radnju. [ta misli{ da }e se desiti kada mali atomski generatori po~nu da otkazuju, a jedna naprava za drugom prestane da radi? Prve na redu su sprave za doma}instvo. Posle pola godine ovakve pat-pozicije, koje se ti toliko gnu{a{, `enin atomski no` ne}e raditi. Njen {tednjak }e po~eti da se kvari. Ma{ina za pranje posu|a ne}e obavljati posao kako valja. Jednog vrelog letnjeg dana regulator temperature i vla`nosti u njenom domu }e zamreti. [ta se onda doga|a?" ^ekao je na odgovor, a Sat mu mirno uzvrati: "Ni{ta. U ratu ljudi trpe mnoge stvari." "Sasvim ta~no. Trpe. U neograni~enom broju sla}e svoje sinove da ginu groznom smr}u u pokvarenim svemirskim brodovima. Podnosi}e neprijateljsko bombardovanje, ~ak i ako zbog toga budu morali da `ive na bajatom hlebu i smrdljivoj vodi u pe}inama na pola milje pod zemljom. Me|utim, te{ko je izdr`ati male stvari kad ne postoji patriotski zanos zbog neposredne opasnosti. Bi}e to pat-pozicija. Ne}e biti `rtava, bombardovanja, ni bitaka. Ima}e samo no` koji ne se~e, {tednjak na kome se ne mo`e kuvati i ku}u u kojoj se zimi smrzavaju. To }e stvoriti nezadovoljstvo i narod }e gun|ati." ^ude}i se, Sat polako upita: "^ove~e, ti u to pola`e{ nade? [ta o~ekuje{? Ustanak doma}ica? Neku `akeriju? Pobunu mesara i bakalina koji ma{u satarama i no`evima uzvikuju}i: 'Vratite nam, zaboga, na{e ble{tavobele atomske ma{ine za pranje rublja.'" "Ne, gospodine", nestrpljivo odbrusi Melou, "to ne, ali o~ekujem op{te gun|anje i nezadovoljstvo koje }e se kasnije pro{iriti i na va`nije li~nosti." "A koje bi to va`nije li~nosti bile?" "Proizvo|a~i, vlasnici fabrika, industrijalci iz Korelije. Kad proteknu dve godine u patpoziciji ma{ine po fabrikama }e jedna po jedna po~eti da otkazuju. Ta industrijska preduze}a, koja smo sva do jednog opremili na{im novim atomskim ure|ajima, odjednom }e se na}i na

rubu propasti. Te{ka industrija }e odjednom i en masse ustanoviti da poseduje ma{ine za staro gvo`|e koje ne rade." "Fabrike su im, kao {to zna{, sasvim dobro radile pre tvog dolaska, Melou." "Da, Sate, radile su... uz dvadeseti deo dana{njeg profita, a da ne pominjemo tro{kove njihovog vra}anja u prvobitno, preatomsko stanje. Koliko }e se odr`ati komodor kada industrijalac, finansijer i prose~an ~ovek budu protiv njega?" "Onoliko koliko bude hteo, ~im se bude prisetio da nabavi nove atomske generatore od Carstva." Melou se veselo nasmeja. "Pogre{io si, Sate, pogre{io si onoliko koliko i sam komodor. Potpuno si pogre{io i ni{ta nisi shvatio. Pazi, ~ove~e, Carstvo ne mo`e ni{ta da im nadoknadi. Carstvo je uvek bilo carstvo divovskih sredstava. Sve su ra~unali u planetama, sun~anim sistemima, u ~itavim sektorima Galaksije. Generatori su im d`inovski, jer su im se i razmi{ljanja kretala u d`inovskim razemerama. Ali mi, mi, na{a mala Zadu`bina, na{a jedina planeta gotovo bez ikakvih rezervi metala, mi smo morali da izi|emo na kraj sa sku~enom privredom. Na{i generatori su morali da budu veli~ine naprstka, jer smo samo toliko metala mogli da potro{imo. Morali smo da razvijemo nove tehnike i nove metode, tehnike i metode koje Carstvo nije u stanju da sledi, jer se toliko degenerisalo da vi{e nije kadro da ostvari nikakav stvarni `ivotni napredak u nauci. I pored svih njihovih atomskih polja, dovoljno velikih da za{tite brod, grad ili celu planetu, nikada ne bi mogli da naprave polje koje bi ~uvalo pojedinca. Da bi jedan grad snabdevali svetlo{}u i toplotom imaju {estospratne motore, video sam ih, dok bi na{ stao u ovu sobu. Kad sam jednom od njihovih atomskih stru~njaka rekao da olovna kapsula veli~ine oraha sadr`i atomski generator, gotovo da se zagrcnuo od neverice. Pa i svoje sopstvene kolose vi{e ne poznaju. Ma{ine rade automatski iz pokolenja u pokolenje, a oni {to se o njima staraju pripadaju naslednoj kasti koja bi bila bespomo}na kad bi makar jedna jedina D-cev u celoj toj ogrmnoj strukturi pregorela. Ceo ovaj rat je bitka izme|u ova dva sistema; izme|u Carstva i Zadu`bine; izme|u velikog i malog. Da bi zgrabili kontrolu nad svetom podmi}uju ogromnim brodovima koji mogu voditi boj, ali nemaju nikakav ekonomski smisao. Nasuprot tome, mi podmi}ujemo stvar~icama nekorisnim u ratu, ali bitnim za blagostanje i zaradu. Jedan kralj ili komodor primi}e brodove, pa i ratovati. U istoriji je uvek bilo samovoljnih vladara koji su dobrobit svojih podanika trampili za ono {to su oni smatrali ~a{}u, slavom i osvajanjem. Me|utim, u `ivotu su va`ne male stvari... a Asper Argo ne}e odoleti privrednoj krizi koja }e za dve ili tri godine zahvatiti celu Koreliju." Sat je stajao pored prozora, okrenut le|ima Melouu i D`elu. Ve} je bio sumrak, a ono nekoliko zvezda, ra{trkanih tu na samom rubu Galaksije, treperilo je na magli~astoj i paperjastoj pozadini So~iva, gde su se nalazili ostaci jo{ mo}nog Carstva koje je s njima zaratilo. Sat re~e: "Ne, nisi ti taj ~ovek." "Ne veruje{ mi?" "Ho}u da ka`em da nemam poverenja u tebe. Suvi{e si slatkore~iv. Lepo si me namagar~io, onda, prilikom svog puta na Koreliju, kada sam mislio da te dr`im na uzdi. Kada sam mislio da sam te na su|enju saterao u ugao, izmigoljio si se i pomo}u demagogije dospeo pravo u gradona~elni~ku stolicu. Kod tebe ni{ta nije neposredno; ne postoji nijedan motiv iza koga ne stoji drugi; nijedna izjava a da nema tri smisla. Pretpostavimo da si izdajica. Pretpostavimo da ti je poseta Carstvu donela njegovu nov~anu pomo} i obe}anje da }e{ vladati. Tvoji postupci bili bi upravo ovakvi kakvi su. Izazvao bi rat, po{to bi oja~ao neprijatelja. A za sve bi na{ao uverljivo obja{njenje, toliko uverljivo da bi svakog ubedilo."

"Ho}e{, dakle, da ka`e{ da nema kompromisa?" blago upita Melou. "Ho}u da ka`em da se mora{ ukloniti, milom ili silom." "Ve} sam te upozorio na to {ta je alternativa saradnji." U iznenadnom nastupu ose}anja, D`orejnu Satu navali krv u lice: "Opominjem te, Hobere Meloue sa Smirna, ukoliko me bude{ uhapsio ne}e biti milosti. Moje ljude ni{ta ne}e spre~iti da {ire istinu o tebi, obi~an narod Zadu`bine }e se ujediniti protiv svog tu|inskog vladara. On poseduje svest o sudbini kakvu jedan Smirnjanin nikada ne mo`e imati... i ta svest }e te uni{titi." Hober Melou mirno re~e dvojici stra`ara koji upravo u|o{e: "Vodite ga. Uhap{en je." Sat re~e: "Bila je to tvoja poslednja prilika." Melou zgnje~i cigaru, ne pogledav{i ga. Posle pet minuta, D`el se prome{kolji i umorno re~e: "Po{to si upravo stvorio mu~enika, {ta }emo sad?" Melou prestade da se igra pepeljarom i podi`e pogled. "Nije to onaj nekada{nji Sat. Ovaj je kao bik kome je krv navalila u o~i. Galaksije mi, on me mrzi." "Utoliko je opasniji." "Opasniji? Besmislica! Izgubio je svaku mo} rasu|ivanja." D`el turobno primeti: "Suvi{e si samouveren, Melou. Previ|a{ mogu}nost narodnog ustanka." "Siguran si u sebe!" "Siguran sam u Seldonovu krizu i istorijsku vrednost njihovih re{enja, spoljnu i unutra{nju. Ima ne{to {to nisam rekao Satu malopre. On je poku{ao da samu Zadu`binu kontroli{e pomo}u religioznih snaga, kao {to je kontrolisao Spoljne svetove, i nije uspeo, {to je najpouzdaniji znak da je religija odigrala svoju ulogu u Seldonovom planu. Privredna kontrola dejstvuje druga~ije. Da parafraziram onaj tvoj ~uveni citat Salvora Hardina, lo{ je onaj atomski blaster koji ne ni{ani u dva pravca. Ukoliko je Korelija napredovala pomo}u na{e trgovine i mi smo. Ukoliko korelijske fabrike propadnu bez na{e robe i ukoliko blagostanje Spoljnih svetova i{~ezne zbog trgova~ke izolacije, propa{}e i na{e fabrike, a i{~eznuti i na{e blagostanje. Nema nijedne fabrike, nijednog trgova~kog centra ili brodske kompanije koja nije pod mojom kontrolom i koju ne bih mogao da smrvim ukoliko bi Sat poku{ao da potpiri revoluciju. Tamo gde njegova propaganda pro|e, ili gde izgleda da bi mogla uspeti, postara}u se da nestane blagostanja. Gde ne bude imala uspeha i dalje }e vladati blagostanje, jer }e moje fabrike uvek raditi punom parom. Ovakav na~in razmi{ljanja me ~ini sigurnim da }e se stanovnici Korelije pobuniti izja{njavaju}i se za blagostanje. Siguran sam da se mi protiv njega ne}emo buniti. Igra }e biti odigrana do samog kraja." "Zna~i", re~e D`el, "uvodi{ plutokratiju. Od nas stvara{ zemlju du}and`ija i bogatih trgovaca. Kakva nam je onda budu}nost?" Melou podi`e svoje sumorno lice i jarosno viknu: "[to bi budu}nost bila moja briga? Nema sumnje da je Seldon predvideo budu}nost i izvr{io pripreme za nju. U vremenu koje dolazi nastupi}e nove krize onda kada mo} novca odumre kao sila kao {to je to upravo slu~aj sa religijom. Neka moji naslednici re{avaju te nove probleme, kao {to sam ja re{io problem dana{njice." KORELIJA - ...I tako se, posle tri godine rata koji }e u istoriji svakako ostati zabele`en kao rat u kome se najmanje ratovalo, Republika Korelija bezuslovno predala, a Hober Melou je u srcima `itelja Zadu`bine zauzeo mesto pored Harija Seldona i Salvora Hardina.

ENCYCLOPEDIA GALACITICA