KONTROLNA SOBA REIJA

Kontrolna soba je centar zbivanja u televizijskom studiju. Tu radi reditelj i njegovi pomonici, a i video-tehniari. Neke kontrolne sobe su tako postavljene da imaju pregled zbivanja u studiju, ali veina kontrolnih odaja su slepe i mogu se nalaziti prilino daleko od studija, ak i u drugom delu zgrade. Video-tehniari sede za kontrolnim stolom, dok se pred njima nalazi izvestan broj monitora kontrolnih televizijskih ekrana. Postoji monitor za svaku kameru, na kome se vidi ta ta kamera snima. Drugi monitori su spojeni sa reprodukcijom filma, ili sa

magnetoskopom, sa dijapozitiva, ak i studijima.

projektorima sa drugim

Video-tehniari posmatraju monitore i doteruju kontrast i jasnou slika, tako da se sve slike u tome podudaraju. Slike koje vi primate bile bi veoma nemirne, ako bi jedna kamera imala tamne a druga svetle slike. Iza video-tehniara, za drugim kontrolnim stolom, sedi reditelj sa svojim pomonicima i video-mikser. Reditelj posmatra sve monitore, pa, ili direktno ili preko video-miksera, daje naloge kamermanu ta da snima.

Za vreme emisije sve kamere stalno rade, a reditelj bira onu iju sliku eli da emituje. On stalno govori videomikseru broj kamere ili kanala koje treba emitovati, a ovaj ih ukljuuje pritiskujui na odgovarajue dugme. Slika koja se emituje pojavljuje se na normalnom (ili linijskom) monitoru. Ponekad se ova prebacivanja vre tako brzo da kad video-mikser radi sa kontrolnim dugmadima, izgleda kao da kuca na pisaoj maini. Pored monitora kontrole, kontrolna soba ima jo mnogo vitrina ili polica prepunih elektronskih cevi. Neke od njih daju i reguliu snagu. Druge pojaavaju signal pre nego to ga otpreme. Jedan drugi ureaj, koji se zove generator za sinhronizaciju, ima zadatak da uskladi sve kamere i filmske kanale, otpremnik i va televizor, da bi svi radili ukorak. Zbog toplote koju razvijaju stotine elektronskih cevi, kontrolna soba je obino suvie topla i mora da ima ureaj za klimatizaciju.

KONTROLISANJE ZVUKA TONSKA REIJA U zasebnom delu kontrolne sobe postoji audio-kontrolni sto, gde radi ton majstor. Ta tabla ima sedam ili osam buona za spajanje mikrofonskih kablova i drugih ureaja za zvuk. Svaki ovaj buon naziva se mesto. Za svako mesto postoji po jedno dugme, koje kontrolie boju i jainu zvuka. Ova se dugmad zovu potenciometri. Audio-tehniari mogu stvarno da vide koliko je glasan jedan zvuk na jednom kalibriranom DB (decibel- metru). Za vreme prikazivanja upotrebljava se vei broj mikrofona. Neki hvataju glasove glumaca, neki muziku orkestra. Spiker e govoriti u jedan mikrofon, dok specijalista za zvune efekte koristi i druge. Ako se u programu upotrebljavaju zvuni film ili zvuna traka, zvuk se i tada kontrolie na stolu za kontrolu zvuka. Ton majstor posmatra kontrolni prijemnik da bi bio siguran da je otvorio pravi mikrofon u pravo vreme. Njegov je posao u stvari da pomea sve te pojedinane zvuke tako da ih ujete usklaene onako kako treba. Od ton majstora se takoe moe zatraiti da puta muziku sa ploa na svoja dva gramofona, ako je to potrebno za emisiju. Ponekad je za rukovanje svim ovim ureajima potrebno i nekoliko tonskih tehniara.

IVA EMISIJA IZ STUDIJA

Kada posmatrate ivu televizijsku emisiju, vi vidite neto to se toga trenutka deava. Nema mogunosti da se neka scena ponovi ili ispravi, kao kada se emisija snima na filmsku ili magnetoskopsku traku. Ma ta se desilo, emisija se nastavlja sve dok se ne zavri. Bez obzira da li je to drama, kviz ili muzika revija, oseate da se zaista neto stvarno deava. LJUDI KOJI PRAVE TV EMISIJU Odeljenje za programe usvaja neku ideju za emisiju. Producent odluuje kako ta emisija treba da izgleda. Scenarista uobliava ideju reima, dok je posao reditelja da te rei pretvori u predstavu. Producent i reditelj odaberu glumce uz pomo umetnikog direktora, odluuju kakav e biti dekor u emu im pomae scenograf, sa redaktorom muzike odabiraju muziku, a ako ima i igre, to reavaju sa koreografom. Odeljenje za izvoenje programa imenuje pomonike reditelja i asistente produkcije, dodeljuje ureaje u studiju i odreuje vreme za probu. Odeljenje za produkciju programa dodeljuje ekipu kamermana,miksera, majstora svetla i drugog tehnikog osoblja. Odeljenje za vezu obavetava druge stanice o vremenu izvoenja emisije i naruuje sve to je potrebno za prenoenje. Odeljenje scenske tehnike poinje rad na izradi kostima, nametaja i dekora, a novinar koji radi na reklami objavljuje program u novinama. Komercijalne reklame pripremaju se u agenciji za reklamu. Veliki broj daktilografkinja kuca na pisaim mainama tekstove i podsetnike. Producent sa organizatorima izraunava kolko e sve to da kota.

PROBE Neke male emisije se uopte ne probaju, ali za velike je potrebno mnogo sati proba. Dramska emisija u trajanju od 90 minuta zahteva vie dana proba koje se vre bez ureaja za snimanje (bez kamera, rasvete i mikrofona) hladne probe. Glumci ue svoje uloge, dekor se postavlja na mesto, a rekviziti se prikupljaju. Posle toga se vie dana vre t.zv. tople probe, sa ureajima za snimanje. Rasveta je doterana, mikrofoni postavljeni. Poloaji kamere, koje je ranije oznaio reditelj, sada se probaju. Tople probe ne zahtevaju samo prisustvo glumaca, reditelja i kamermana, ve i sveg tehnikog personala na sceni i u kontrolnoj sobi. Onda dolazi najmanje jedan dan koji je posveen celokupnoj probi, kao i probi odela, da bi se sve proverilo. Velika muzika revija zahteva gotovo isto toliko proba kao i jedna vea dramska emisija.

EMISIJA Dekor je nameten, reflektori upaljeni, mikrofoni otvoreni, glumci na sceni na svojim mestima, televizijske kamere uperene. ef studija vie: Spremite se i eka dalja nareenja od reditelja i njegovog pomonika iz kontrolne sobe, sa kojima odrava vezu preko specijalnog pokretnog mikrofona i zvunika (voki-toki). U kontrolnoj sobi reditelj gleda veliki sat da tano u sekundu da znak efu studija da pone emisiju .

Dok reditelj posmatra izvoenje na ekranima u kontrolnoj sobi, njegov pomonik daje iz svojih oznaenih skripti naknadna uputstva efu studija. Video-mikser podsea reditelj a koje scene dolaze na red. Sekretarica reije ili neki drugi pomonik reditelja koji prati tekst, koji je vremenski tano obeleen, upozorava reditelja da li se predstava odvija po tano utvrenom vremenu. U meuvremenu, reditelj stalno prati sve kamere i daje uputstva glumcima preko efa studija. Kao da svi govore u glas, ali nema nikakve zbrke. Tehniari kontrole kamere (koji dobijaju naloge od video-miksera) doteruju i usklauju tehniki kvalitet slike i pritiskuju dugmad za ukljuivanje kamera. Za svojim kontrolnim stolom ton majstor otvara i zatvara mikrofone. Na sceni glumci dolaze i odlaze i gledaju efa studija, koji im prenosi naloge od reditelja. Nametaj i razne sitnice se brzo i neujno donose i postavljaju na mesto. Kamere se postavljaju na odreena mesta da bi bile spremne za rad. Dizalice se diu i sputaju. Majstor rasvete i njegovi ljudi ukljuuju i iskljuuju osvetljenje. Kazaljke na satu se okreu, vre se ispravke, reklame i pauze ubacuju se u odreeno vreme, dok se producent brine za sve. Izvoenje emisije je teko iskuenje za sve koji u tome uestvuju; ponekad se i najbriljivije sainjen plan poremeti, dok milioni posmatraa vrebaju svaku greku. No ljudi koji uestvuju u televizijskoj emisiji tako su veti da se greke vrlo retko deavaju. Poto se poslednja scena odigra i emisija zavri, svi e glasno odahnuti s olakanjem kada reditelj kae: U redu, hvala.