1 Uvod

U poslednje vreme posvecuje se znacajna paznja problemima deforma-

bilnih tela, u slucaju kada su ta tela podvrgnuta ogranicenim defor-
macijama. Za takva tela se kaze da su podvrgnuta tzv. unutrasnjim
vezama (internal constraints) ili unutrasnjim prinudama. Primer takvih
(realnih) materijala su: skoro potpuno nestisljive tecnosti i gume. Vlakna,
kojima se ojacava guma, cini takav materijal neistegljiv u pravcima tih
vlakana. Tecni kristali nematskog tipa nemenjaju intenzitet vektora
orijentacije pri elasticnoj deformaciji. Sustinski, unutrasnja prinuda je
konstitutivno ogranicenje na deformacije koje telo moze da podnese.
Od posebnog interesa su proste unutrasnje veze, koje se denisu
skalarnom funkcijom (F), gde je promenljiva gradijent deformacije F.
Kazemo da je materijalna cestica X tela B pod dejstvom veze ako
su moguce deformacije tela one za koje je
(F) = 0.
Ocigledno je da za telo podvrgnuto prostim unutrasnjim vezama gradi-
jent deformacije F pripada nekoj monostrukosti. To je potpuno drugacije
od situacije kada na telo ne deluju unutrasnje veze, jer tada je F el-
ement otvorenog podskupa tenzora drugog reda cije su determinante
pozitivne. Sa teorijskog stanovista materijali pod prinudama su se raz-
matrali do sada na nacin koji su predlagali Truesdell i Noll [6], (vidi
tako
-
de Chadwick [2], Jaric [7]).
U tom prilazu tenzor napona Tse apriori razlaze na zbir dva tenzora
T = T
r
+T
a
,
od kojih T
r
predstavlja reaktivnu, a drugi T
a
aktivnu komponentu
tenzora napona.
Za komponentu T
r
se pretpostavlja da ne vrsi rad pri svim kre-
tanjima, koja su saglasna sa prinudama (vezama). Odre
-
dena je un-
utrasnjim prinudama do na skalarni mnozitelj, a koji predstavlja La-
granzev mnozitelj veze. Prirodno je da tumacimo tu komponentu kao
onaj deo napona koji predstavlja reakciju veze, zbog toga se tako i
naziva.
Komponenta T
a
je gradijent gustine unutrasnje energije (u slucaju
elasticnih tela) u odnosu na gradijent deformacije. Vrsi rad i naziva se
aktivan napon.
Postupak za odre
-
divanje Lagranzeovog mnozitelja veze sustinski
zasniva na sledecem problemu (vidi [2], str. 27, problem 12):
Neka je dat simetrican tenzor T (T = 0). Pokazati da se proizvol-
jan i simetrican tenzor S moze izraziti u obliku
S = T+U, (1)
gde je skalar, a U simetrican tenzor takav da je tr(TU) = 0.
Dalje, ako su T
1
i T
2
simetricni tenzori (T
1
, T
2
= 0) i ako je
tr(T
1
A) = 0 za ove tenzore A za koje je tr(T
2
A) = 0, onda je
A
1
= A
2
.
Resenje problema zasniva se na cinjenici da je tenzor T simetrican i
razlicit od nule. Onda najmanje jedna njegova karakteristicna vrednost
razlicita od nule, pa je trT
2
> 0. Odavde tako
-
de sledi da je simetrican
tenzor ciji je trag kvadrata jednak nuli, nula tenzor. Prema uslovu
zadatka trTU = 0, pa je =
trTS
trT
2
. Tada iz (1) sledi da je S = T+U.
Ova dekompozicija je jednoznacna. Zaista, ako pretpostavimo da je
S = T + V onda je ( )T = V U, pa je ( )trT
2
= 0.
Znaci mora biti = i V = U.
Drugi deo problema zasniva se na prethodnom rezultatu, tj. na
dekompoziciji T
1
= T
2
+U, gde je tr(T
2
U) = 0. Onda je
tr(T
1
A) = tr(T
2
A) + tr(AU),
za svako A. Me
-
dutim, prema uslovu problema, tr(T
1
A) = 0 uvek
kada je tr(T
2
A) = 0. Odavde sledi da U mora zadovoljavati uslov
tr(UA) = 0 za svaki tenzor A za koji je tr(T
2
A) = 0. To je sigurno
slucaj kada je A = U, jer je tada tr(T
2
U) = 0. Prema tome, mora
biti trU
2
= 0 odakle sledi da je U = 0. Znaci T
1
= T
2
.
Ilustrojmo to na slucaju nestisljivih materijala. Tada je deformacija
izohoricna i odre
-
dena sa
det C1 = 0,
gde je
C = F
T
F
2
desni Kosi-Grinov tenzor deformacije. Odavde se lako pokazuje da je
(det C)C
1

C = C
1

C = 0.
Kako je
L =

FF
1
= D+W,
gde je L gradijent brzine, D tenzor brzine deformacije, simetrican
tenzor, a W tenzor vrtloznosti, antisimetrican, sledi da je

C = 2

F
T
DF.
Onda je
C
1

C = 2C
1

F
T
DF = 2FC
1

F
T
D = 0,
ili
I D = 0.
Imajuci u vidu da je rad reaktivnog dela napona nula, tj.
T
r
D = 0,
za svako D za koje je I D = 0, sledi da je
T
r
= pI
saglasno sa resenjem navedenog problema; p je proizvoljna funkcija i
sa zickog stanovista predstavlja hidrostaticki pritisak.
Nedavno, Carlson i Tortorelli [1] predlazu novi prilaz razmatranju
tela sa prinudama u kome se iskljucuje formalizam Lagranzeovih mnozitelja
veza. U ovom prilazu se ukazuje na sledece cinjenice: savremena
mehanika kontinuuma zasniva sa na jasnoj podeli na kinematiku, os-
novne zakone balansa, s jedne strane, i konstitutivnih jednacina sa
druge strane. Pitanje koje se postavlja je mesto unutrasnjih veza u
toj podeli? Pri odgovoru na to pitanje, polazi se od cinjenice da se
iste unutrasnje veze odnose na razlicite klase materijala. Na primer,
inkompresibilnost (nestisljivost) se moze odnositi i na hiperelasticna
cvrsta tela i viskozne uide. Na osnovu toga zakljucuje se da su un-
utrasnje veze daleko siri pojam od konstitutivnih jednacina. Imajuci
to u vidu, Anderson, Carlson and Fried [5], koriste modikovanu verz-
iju geometrijskih argumenata [8] pri razmatranju inkompresibilnosti i
3
mikrostrukturne neistegljivosti u slucaju nematic elastomers. Na taj
nacin dolaze do dveju komponenata tenzora napona bez koriscenja za-
kona balansa ili konstitutivnih pretpostavki.
Od interesa je da se ovaj prilaz detaljnije razmotri, s obzirom na
njegovu aktuelnost.
1.1 Osnovni pojmovi i oznake
U cilju sazetog i preglednog izlaganja problema koje ovde razmatramo,
navodimo osnovne pojmove deformabilnog tela, kao i oznake, koje su
uobicajene u mehanici kontinuuma, a koje cemo koristiti.
Telo se identikuje sa oblascu prostora B, koje ono zauzima u ref-
erentnoj konguraciji. Kretanje tela odre
-
deno je relacijom
x = x(X, t).
Sa X oznacavamo polozaj materijalne cestice X tela u pocetnoj kon-
guraciji, a sa x polozaj iste materijalne cestice X tela u trenutnoj
konguraciji. Gradijent deformacije oznacavamo sa
F = Gradx, det F > 0.
Na osnovu teoreme o polarnoj dekompoziciji, pisemo
F = RU = VR,
gde je
R tenzor rotacije, R
T
R = RR
T
= I,
I jedinicni tenzor,
U desni tenzor deformacije,
V, V
ij
levi tenzor deformacije,
B = FF
T
= V
2
levi Kosi-Grinov tenzor deformacije,
C = F
T
F = U
2
desni Kosi-Grinov tenzor deformacije.
4
Glavne invarijante levog Kosi-Grinov tenzor deformacije oznacavamo
sa:
I
B
= trB,
2II
B
= (trB)
2
trB
2
,
III
B
= det B,
a glavne invarijante tenzora V sa:
I
V
= trV,
2II
V
= (trV)
2
trV
2
,
III
V
= det V.
Dalje, oznacavamo sa:
T, T
ij
Kosijev tenzor napona,
a = x ubrzanje tacke tela,
1.2 Geometrija mnogostrukosti sa ogrnicenjima
Pretpostavljamo da je telo podvrgnuto dejstvu prostih veza, koje su
odre
-
dene neprekidnim diferencijabilnom funkcijama
f
i
(F) = 0, i = 1, . . . , n. (2)
Tako
-
de pretpostavljamo da su vektori Gradf
i
(F), i = 1, . . . , n linearno
nezavisni za svako F koje zadovoljava (2). Napomenimo da je na ovom
nivo opstosti n < 9. Me
-
dutim, na osnovu principa materijalne indifer-
entnosti, sledi da je f
i
funkcija simetricnog tenzora F
T
F, pa je prema
tome n < 6. Ove relacije odre
-
duju domen D vrednosti F, koji nazivamo
mnogostrukost sa ogrnicenjima na F, a koja je data sa
D :=
_
F Lin
+
: f
i
(F) = 0, i = 1, . . . , n
_
.
Lin
+
oznacava linearni prostor tenzora drugog reda, cija je determi-
nanata veca od nule.
5
Potprostor N linearnog vektorskog prostora (Lin), upravan na D
u F, odre
-
den je baznim vektorima Gradf
i
(F), i = 1, 2, . . . , n, ili sim-
bolicki zapisujemo u obliku
N(F) := {Gradf
i
(F), i = 1, 2, . . . , n} .
Njegov ortogonalni komplement u linearnom vektorskom prostoru Lin
oznacavamo sa
(N(F))

:= {A Lin : A Gradf
i
= 0, i = 1, 2, . . . , n} . (3)
Sa geometrijskog stanovista, (N(F))

je tangentni prostor T(F) na D

u F, tj.
(N(F))

= T(F).
S obzirom da (2) vazi za svaki t sledi da je
Gradf
i
(F)

F = 0, i = 1, 2, . . . , n. (4)
Iz (3) i (4) moze da se zakljuci da je

F T(F). (5)
Kako je, na osnovu teoreme o projekcijama,
Lin = N(F) T(F)
onda je za svako A Lin
A = A

+A

, A

N(F), A

T(F). (6)
Iz (3), (5) i (6), sledi
A

F = 0, A

F = A

F. (7)
1.3 Energetska nejednakost
Nadalje razmatramo mehanicku teoriju, koja se zasniva na drugom
zakonu termodinamike kada je trenutno povecanje slobodne energije
6
u bilo kojoj tacki tela nije vece od utrosene snage. Izrazane u obliku
Klauzijus-Dijemove nejednakosti ova energetska nejednakost glasi

_
B

_
+
1
2
|v|
2
_
dv
_
B
Sn v da +
_
B
b v dv
i vazi za svaki trenutak i svaki deo tela. Ovde smo oznacili sa: -
gustinu mase, v - polje brzine, S - prvi Piola-Kirkof tenzor napona, b -
zapreminsku silu po jedinici mase; sa

() oznacavamo materijalni izvod
po vremenu. Ako se u ovoj nejednakosit iskoristi zakon balansa mase,
kolicine kretanja i identitet
_
B
Sn v da +
_
B
b v dv =
_
B
S

Fdv +
_
B
1
2
|v|
2
dv
onda ona postaje

_
B
dv
_
B
S

Fdv,
ciji je lokalni oblik

S

F. (8)
Ova nejednakost je od sustinskog znacaja za razmatranje teorije hipere-
lasticnih materijala.
1.4 Aktivni i reaktivni napon
Kako je S Lin, onda je prema (6) i (7)
S = S

+S

,
gde je
S

F = 0, S

F = S

F.
Odavde se vidi da je snaga napona S

jednaka nuli, pri kretanju pod

dejstvom prinude. Zbog toga se S

naziva reaktivna komponenta

napona i obelezava sa
S

= S
r
.
7
Dalje, S
r
N(F), pa je
S
r
=
n

i=1

i
Gradf
i
(F).
Skalarne funkcije
i
(i = 1, . . . , n) su konstitutivno neodre
-
dene velicine.
Komponenta napona S

vrsi rad po jedinici vremena pri kretanju pod

prinudom. Obelezavamo je sa
S

= S
a
i nazivamo je aktivna komponenta napona.
Vazo je uociti da je ova dekompozivija napona, pri kretanju tela
pod dejstvom prinuda, nezavisna od konstitutivnih pretpostavki i da
je u potpunosti odre
-
dena prirodom prinuda. Prema tome, pri ovakvoj
dekompoziciji napona telo ne mora da bude elasticno. Tako
-
de je vazno
uociti da je uvek
S
a
S
r
= 0.
1.5 Hiperelasticno telo pod dejstvom prinuda
U slucaju dejstva prinuda na telo (8) postaje

S
a

F. (9)
Za hiperelasticno telo vazi da je
= (F), S
a
= S
a
(F) T(F).
Iz

= Grad

(F)

F
i (9), dobijamo
(S
a
(F) Grad

(F))

F 0. (10)
Kako je S
a
(F), Grad

(F) T(F) i

F T(F) proizvoljno, onada iz
(10) dobijamo
S
a
(F) = Grad

(F). (11)
8
Iz nacina izvo
-
denja, S
r
i S
a
moze da se izvede zakljucak o sustinskom
karakteru reaktivnog i aktivnog (konstitutivnog) dela napona S za tela
koja se krecu pod dejstvom prinude.
Aktivna komponenta napona S
a
se odre
-
duje saglasno sa opstom
teorijom konstitutivnih jednacina. Reaktivna komponenta napona S
r
odre
-
dena je do na proizvoljne skalarne funkcije
i
, koje se u opstem
slucaju odre
-
duju iz jednacina kretanja i granicnih uslova.
1.6 Izotropni elasticni materijali pod dejstvom prin-
uda
Unutrasnje prinude mogu biti razlicitog oblika i mogu biti primen-
jene u razlicitim situacijama. Verovatno najcesce koriscene prinude
i izucavani materijali pod prinudom su geometrijske prinude: inkom-
presibilnost i neistegljivost. Efekat svake prinude je dvostruk. Kine-
maticka prinuda rezultira u smanjenju stepena slobode deformacije tela
i istovremeno uvo
-
denju odre
-
denih promena u naponu bez promene de-
formacije. Primera radi nezavisno od opterecenja duzina materijalnih
linijskih elemenata duz pravca neistegljivosti se ne menja. Takva prin-
uda dovodi do smanjena stepena slobode koji se odnosi na deformaciju,
tj. neke promene oblika tela ne mogu da se realizuju. Tacnije, duz
pravca neistegljivosti, ne moze da se menjaju oblik tela, nezavisno od
velicine napona.
U mehanickoj teoriji osnovni problem se svodi na odre
-
divenje uti-
caja prinuda pri izracunavanja napona. U cilju ilustracije opsteg pos-
tupka pri razmatranju takvih problema navodimo sledeci
Problem. Kruzni cilindar poluprecnika A i duzine L u prirod-
nom stanju rotira se oko svoje ose simetrije konstantnom ugaonom
brzinom , tako da je njegovo kretanje dato sa:
x
1
=
1/2
(X
1
cos t X
2
sin t) ,
x
2
=
1/2
(X
1
sin t + X
2
cos t) ,
x
3
= X
3
,
(12)
gde je pozitivna konstanta, a x
i
i X
i
su prostorne i referentne
koordinate, respektivno, u odnosu na zajednicki Dekartov sistem
9
koordinata, vidi sl.1. Pokazati da je kretanje izohoricno i naci
glavna izduzenja. Guma je nestisljiva i moze se tretirati kao
Mooney matrijal koji je dat konstitutivnom relacijim
T = pI + ( + I
B
) BB
2
, (13)
i su pozitivne konstante. Pretpostavljajuci da je povrs cilin-
dricna slobodna od napona i da zapreminske sile ne deluju, odred-
iti pritisak p. Pretpostavljajuci dalje da se rezultujuce sile na os-
novama cilindra jednake nuli, odrediti jednacinu iz koje se moze
naci duzina cilindra koji rotira, [2].
Slika 1:
Resenje.
Obelezimo sa e
1
, e
2
i e
3
, bazne vektore zajednickog koordinatnog
sistema kao sto je prikazano na slici. Onda je gradijent deformacije F
za zadato kretanje cilindra odre
-
den sa
F =
1/2
(e
1
e
1
+e
2
e
2
) cos t+
+ e
3
e
3

1/2
(e
1
e
2
e
2
e
1
) sin t.
(14)
Odavde sledi da je
B = FF
T
=
1
(e
1
e
1
+e
2
e
2
) +
2
e
3
e
3
. (15)
i da su
1/2
,
1/2
, glavna izduzenja tenzora B
1/2
. To znaci da
homogena deformacija koja proizilazi iz rotacije tela namece na cilindar
aksijalno (uzduzno) izduzenje i transverzalno (poprecno) izduzenje

1/2
.
10
Posto proizvod glavnih izduzenja
1/2

1/2
= 1, kretanje je
izohoricno (nema promene zapremine).
Koristeci relaciju I = e
1
e
1
+ e
2
e
2
+ e
3
e
3
lako je pokazati
da se (15) svodi na
B =
1
I +
_

1
_
e
3
e
3
, I
B
= 2
1
+
2
. (16)
Smenom ovih izraza u (13) dobijamo
T =
_
p +
1
+
_

2
+
__
I+
+
_
+
1
_ _

1
_
e
3
e
3
.
(17)
Ubrzanje rotirajuceg tela dobija se iz (12) diferenciranjem po vre-
menu, tako da je
a =
2
(x
1
e
1
+ x
2
e
2
) . (18)
Imajuci u vidu da su zapreminske sile jednake nuli, Kosijeve jednacine
kretanja
a = divT+ b,
postaju
p
x
1
=
2
x
1
,
p
x
2
=
2
x
2
,
p
x
3
= 0. (19)
Ove jednacine se mogu integraliti, odakle dobijamo
p =
1
2

2
r
2
+ (t), (20)
gde je r =
_
x
2
1
+ x
2
2
, a proizvoljna funkcija integracije. Ovu funkciju
(t) odre
-
dujemo iz uslova da je napon na povrsi cilindra nula. Onda
iz (17) sledi da je
n Tn = 0. (21)
Odakle dobijamo
p +
1
+
_

2
+
_
= 0 za r =
1/2
A. (22)
Vazno je uociti da je poluprecnik rotirajuceg cilindra r =
1/2
A i da
je n e
3
= 0. Iz ove jednacine (20) i (22), za r =
1/2
A odre
-
dujemo
(t).
11
Tada je
(t) =
1
2

1
A
2
+
1
+
_

2
+
_
.
Smenom ovog izraza u (20) konacno dobijamo
p =
1
2

2
_
r
2

1
A
2
_
+ A
1
+
_

2
+
_
. (23)
Vektor napona na levoj osnovi cilindra je sada
t
(e
3
)
= T
T
e
3
=
_

1
2

2
_
r
2

1
A
2
_
+
_
+
1
_ _

1
_
_
e
3
(24)

Sto sledi iz (17) i (23). S druge strane vektor napona na desnoj osnovici
cilindra je suprotnog znaka od (24).
Zahtev da je rezultujuci napon na osnovici cilindra jednak nuli,
svodi se na izraz
2

1/2
A
_
0
_

1
2

2
_
r
2

1
A
2
_
+
_
+
1
_ _

1
_
_
r dr = 0
odakle se integracijom dobija

4
+
3

_

1
4

2
A
2
_
= 0. (25)
Iz ove jednacine cetvrtog stepena po sledi da je jedno resenje izme
-
du
0 i 1, a da je proizvod resenja negativan. Mogucnost postojanja tri
pozitivna korena se iskljucuje, jer drugi izvod bi imao pozitivnu nulu
sto nije slucaj. Prema tome jednacina (25) ima samo jedno pozitivno
resenje koje se nalazi u intervalu izme
-
du 0 i 1.

Sto se moglo i ocekivati,
jer se cilindar pri rotaciji skracuje duz ose rotacije i siri upravno na osu
rotacije.
2 Posebna naponska stanja
Kosijev tenzor napona je realan i simetrican. U opstem slucaju ima
tri karakteristicne vrednosti (glavni naponi), kojima odgovaraju ortog-
onalni karakteristicni vektori koji odre
-
duju glavne ose tenzora napona.
12
U slucaju inkompresibilnih materijala svi glavni naponi sadrze isti clan
p, koji predstavlja proizvoljni hidrostaticki pritisak. U radu Rivlina [9],
a koji se odnosi na konacne deformacije inkompresivnih (nestisljivih)
elasticnih materijala ova proizvoljnost p se koristi za odre
-
divanje posebne
ravni, slobodne od normalnog napona. U tom slucaju naponsko stanje
se znatno uproscava.
Navedimo primer [9].
Posmatrajmo tanku plocu koju cini hiperelasticni inkompresibilni
materijal. U odnosu na referentnu konguraciju izaberimo ortog-
onalni koordinatni sistem e
a
, a = 1, 2, 3, kao sto je prikazano na
sl.2
Izduzenja
1
,
2
duz pravaca e
1
, e
2
, rezultiraju u homogenoj
biaksijalnoj deformaciji. Homogena deformacija ploce odre
-
dena
je relacijama
x
1
=
1
X
1
, x
2
=
2
X
2
, x
3
=
3
X
3
. (26)
Pretpostavlja se da je materijal nestisljiv, tj.
1

3
= 1 i da je
stanje napona ravno, tako da su komponente Kosijevog napona
t
13
, t
23
, t
33
jednake nuli.
Pokazati da je stanje biaksijalnog napona, homogenog problema,
dato sa
t
1
= 2
_

2
1

2
1

2
2
_
_

I
1
+
2
2

I
2
_
,
t
2
= 2
_

2
2

2
1

2
2
_
_

I
1
+
2
1

I
2
_
.
(27)
13
Slika 2:
Resenje.
Iz (26) lako je pokazati da je
F =
_
_

1
0 0
0
2
0
0 0
3
_
_
(28)
B = FF
T
=
_
_

2
1
0 0
0
2
2
0
0 0
2
3
_
_
, (29)
kao i da su glavne invarijante tenzora B, date sa
I
1
=
2
1
+
2
2
+
1
1

2
2
,
I
2
=
2
1

2
2
+
1
1
+
2
2
,
I
3
= 1.
(30)
14
Posto su tenzori T i B koaksijalni za izotropne elasticne materijale,
glavni naponi se dobijaju iz
T = pI + 2

I
1
B2

I
2
B
1
(31)
i glase
t
a
= p + 2
_

2
a

I
1

2
a

I
2
_
, a = 1, 2, 3, (32)

2
a
su tri karakteristicna broja levog Kosi-Grinovog tenzora B.
Koristeci uslov inkompresibilnosti

1

2

3
= 1 (33)
i granicni uslov
t
3
= 0
moguce je odrediti p eksplicitno. Za a = 3 iz (32) sledi
t
3
= 0 p = 2
_
1

2
1

2
2

I
1

2
1

2
2

I
2
_
. (34)
Smenom ovog izraza u (32) dobijamo (27).
Ideja Rivlina moze se primeniti i u opstem slucaju. Zaista, ako je
n = n
3
jedinicni vektor normale nenapregnute ravni u nekoj tacki tela
onda mora biti
n
i
Tn
3
= 0, za i = 1, 2, 3,
n
i
n
j
=
ij
.
Tada je
0 = n
i
(n
i
Tn
3
) = (n
i
n
i
)Tn
3
= Tn
3
,
jer je n
i
n
i
= I. Kako je n
3
jedinicni vektor, sledi da (za postojanje
takve ravni) mora biti
det T = 0.
Kako je T simetrican tenzor, onda je
T =

i
t
i
e
i
e
i
,
15
gde su t
i
, karakteristicne vrednosti, a e
i
njima odgovarajuci karakter-
isticni vektori, i = 1, 2, 3. Znaci
det T = t
1
t
2
t
3
= 0,
sto obuhvata i Rivlinov slucaj kada je t
3
= 0.
3 Unutrasnje prinude Belovog i Eriksen-
ovog materijala
U nizu eksperimenata, pri izucavanju kaljenih materijala, Dzems Bel
[15], [16], uocio je da je pri konacnim deformacijama, razlicitih izotrop-
nih metala, uvek
trV = 3. (35)
Mada se ovo kinematicko ogranicenje odnosilo, izvorno, na konacnu
plasticnu deformaciju metala, nadalje se intenzivno primenjuje i na
slucaj konacne teorije elasticnosti. U svakom slucaju, materijali koji
zadovoljavaju vezu (35), nazivaju se Belovi materijali. Slicno tome,
materijali koji zadovoljavaju vezu
trB = 3, (36)
nazivamo Eriksenovi materijali.
Geometrijski smisao ogranicenja na Belove i Eriksenove materijale
mozemo iskazati i relacijama:
tr(VI) = 0, odnosno tr(BI) = 0.
Odavde se vidi da tenzori VI, odnosno BI odre
-
duje cisto smicanje.
Karakterise ih postojanje ortonormiranog sistema vektora p
i
, za VI,
za koje je
p
i
(VI)p
i
= 0,
odnosno q
i
, za BI, za koje je
q
i
(VI)q
i
= 0, i = 1, 2, 3, ne sabirati po i
(videti [10] i [11]).
Kao ilustraciju, navodimo primer deformacije
16
x = AX + sin

Y ,
y = D

Y ,
z = AZ cos

Y ,
gde su:

Y = kY , k, A i D konstante [12]. Pokazano je da je ova
deformacija moguca u Belovim materijalima [13]. Tako
-
de je (u
[14]) pokazano da je ona dopustiva za sve izotropne materijale
pod dejstvom izotropnih prinuda (sa izuzetkom nestisljivosti). U
slucaju Eriksenovih materijala imamo
B =
_
_
A
2
cos
2

Y Dcos

Y sin

Y cos

Y
Dcos

Y D
2
Dsin

Y
sin

Y cos

Y Dsin

Y A
2
sin
2

Y
_
_
B
1
=
_
_
_
_
_
_
_
1
A
2

1
D
cos

Y
A
2
0

1
D
cos

Y
A
2
1
D
2
+
1
A
2
D
2

1
D
sin

Y
A
2
0
1
D
sin

Y
A
2
1
A
2
_
_
_
_
_
_
_
U slucaju Belovog izotropnog materijala konstitutivna relacija glasi
T = pV+
0
I +
2
B,
ili u komponentalnom obliku
T
ij
= pV
ij
+
0

ij
+
2
B
ij
;
p se odre
-
duje iz jednacina ravnoteze i granicnih uslova, kao sto smo
pokazali na prethodnom primeru.
0
i
2
su funkcije od II
V
i III
V
.
Navedimo i konstitutivna relacija za Eriksenov materijal
T = pB+
0
I +
1
B
1
,
gde su
0
i
1
funkcije od II
B
i III
B
.
17
U slucaju nestisljivih materijala, kao sto je navedeno u prethodnom
slucju, isti clan pojavljuje u svim glavnim naponima. Prema tome, iz-
bor p ne moze da utice na opstu strukturu tenzora napona. Pitanje
glasi da li se ideja Rivlina moze koristiti u slucaju materijala koji su
podvrgnuti drugom izotropnom unutrasnjim ogranicenjima. Ova ideja
se razmatra u radu Hejsa i Sakomandi-a [4]. Takvi materijali su na
primer Belovi i Eriksenovi materijali. Kosijev napon, za Bel-ov ma-
terijal, na primer ima clan pV. Njegovi glavni naponi sadrze redom
clanove: p
1
, p
2
, p
3
, gde su
1
,
2
i
3
glavna izduzenja. Ako
se pretpostavi da su glavna izduzenja me
-
dusobno razlicita, onda je
moguce izabrati p tako da su dva glavna napona jednaka i da se ten-
zor napona svodi na oblik prostog istezanja superponiranog na hidro-
staticki pritisak. To je bila centralna ideja ovog rada, ciji je smisao da
se pokaze da su u nekim situacijama struktura tenzora napona moze
svesti na vrlo prost oblik, tj. na prosto istezanje superponirano na
hidrostaticki pritisak, sto pretpostavlja veliko uproscenje za eksperi-
mentariste (eksperimentatore), pri odre
-
divanju deformacije koja dovodi
do takvog naponskog stanja.
Uocimo da su V i B pozitivno denitni tenzori i da zbog toga (sve)
normalne komponente tenzora V sadrze p. Tako
-
de, ako je V
12
= 0 za
Belove materijale, onda smicuca komponenta T
12
ce sardzati reakcioni
skalar. Odavde vidimo da p moze biti izabrano tako da je ili jedna nor-
malna komponenta napona ili smicuca komponenta T
12
jednaka nuli.
U svakom slucaju, postoji veci broj mogucnosti takvog izbora p za
Belove i Eriksenove materijale nego kada je u pitanju inkompresibilan
materijal.
Takve mogucnosti postoje i u slucaju drugih ogranicenja, kao sto
je u slucaju postojanja proste izotropne prinude
f (I
C
3, II
C
3, III
C
1) = 0,
gde je f glatka funkcija glavnih invarijanti tenzora C.
U opstem slucaju ova jednacina obuhvata ogranicenja na inkompre-
sibilnost, Belove i Eriksenove materijale.
U ovom slucaju tenzor napona dat je relacijom
T = F
C
F
T
+T
E
,
C
=

C
18
gde je reakcioni skalar, a T
E
je extra- reaktivni napon. Za izotropne
materijale konstitutivna relacija za tenzor napona onda glasi
T = A+
0
I +
1
B+
1
B
1
,
gde je
A =
_
I
2

I
2
+ I
3

I
3
_
I +

I
1
B+ I
3

I
2
B
1
.

i
, i = 1, 2, 3 su koecijenti ove reprezentacije i funkcije invarijanata I
B
,
II
B
i III
B
, koje su podvrgnute odgovarajucim ogranicenjima. Ocigledno
je da su A i B koaksijalni, jer je AB = BA. Isto vazi za A i V.
Me
-
dutim, relacije izme
-
du njihovoh karakteristicnih vrednosti, u opstem
slucaju, nisu jednostavne.
Specijalno, iz izraze za A sledi da su samo materijali sa sfernim
delom tenzora napona inkompresibilni materijali. Za takve materijale
mi nemamo mogucnost izbora skalara reagovanja za koji bi clanovi iz-
nad dijagonale bili jednaki nuli. Zbog toga se ovaj prilaz ne odnosi na
inkompresibilne materijale. Tacnije, u slucaju inkompresibilnih mater-
ijala ne mozemo birati skalar reagovanja tako da su dva glavna napona
jednaka.
4 Osnovni rezultat Hejsa i Sakomandija
U radu Hejsa i Sakomandija [4], pokazano je da u slucaju Belovih matri-
jala, podvrgnutih izotropnoj prinudi, koja je razlicita od nestisljivosti,
tenzor napona moze svesti na prosto istezanje (u pravcu) na koji je
supeponiran hidrostaticki pritisak. To ce biti slucaj
ako jedan od karakteristicnih vektora tenzora napona ima jednu
komponentu jednaku nuli, u datoj bazi, a kada se iskoristi proizvoljnost
funkcije p u konstitutivnoj relaciji.
Analizirajmo ovaj slucaj detaljno, koristeci njihove oznake.
Obelezimo sa e
i
, i = 1, 2, 3 ortonormirani sistem baznih vektora
Dekartovih koordinata. S obzirom da je Kosijev tenzor T simetrican,
pisemo ga u obliku
T =
3

i=1
t
i
f
i
f
i
,
19
gde su t
i
glavni naponi, a f
i
glavni pravci tenzora napona. U njihovom
radu pretpostavlja se da je
f
i
= e
j
za svako i, j = 1, 2, 3.
Pretpostavlja se, tako
-
de, da je sistem baznih vektora takav da je
e
1
f
1
= 0,
sto je ekvivalentno uslovu
e
1
Tf
1
= f
1
Te
1
= 0.
Izaberimo p u Belovim materijalima tako da je
e
1
Te
2
= 0,
gde je
Te
1
=
3

i=1
x
i
e
i
.
Onda iz e
1
Te
2
= 0 sledi da je x
2
= 0, i da je
0 = f
1
Te
1
= x
1
(f
1
e
1
) + x
3
f
1
e
3
,
x
3
(f
1
e
3
) = 0 x
3
= 0 za (f
1
e
3
) = 0.
Prema tome je
Te
1
= x
1
e
1
.
Kako je
e
1
=
2
f
2
+
3
f
3
,
gde je

2
= (f
2
e
1
),
3
= (f
3
e
1
),
sledi da je
Te
1
= x
1
[(f
2
e
1
)f
2
+ (f
3
e
1
)f
3
] =
_
3

i=1
t
i
f
i
f
i
_
e
1
=
= t
2
(f
2
e
1
)f
2
+ t
3
(f
3
e
1
)f
3
20
ili
x
1
= t
2
= t
3
.
U tom slucaju je, t
2
= t
3
t, i
T = t (f
2
f
2
+f
3
f
3
) t
1
f
1
f
1
=
= tI + (t
1
t)f
1
f
1
.
U ovom izrazu clan tI odre
-
duje hidrostaticki pritisak, a clan (t
1

t)f
1
f
1
je prosto istezanje.
Heis i Sakomandi [4] ilustruji sledecim primerom.
Neka je
V =
3
19
_
_
7 1 1
1 6 2
1 2 6
_
_
onda su njegove karkateristicne vrednosti i njima odgovarajuci karak-
teristicni vektori dati sa
v
1
=
12
19
, e =
1

2
(0, 1, 1),
v
2
=
27
19
, m =
1

3
(1, 1, 1),
v
3
=
18
19
, s =
1

6
(2, 1, 1).
Odavde se vidi da je V pozitivno denitan tenzor i da je trV = 3.
Prema tome ovako zadat tenzor V moze predstavljati levi tenzor de-
formacije u slucaju Belovih materijala, za koje je
T = pV+
0
I +
2
B =
= p
3
19
_
_
7 1 1
1 6 2
1 2 6
_
_
+
0
_
_
1 0 0
0 1 0
0 0 1
_
_
+
2
_
3
19
_
2
_
_
51 15 15
15 41 25
15 25 41
_
_
.
Biramo p tako da je T
12
= 0. Onda je
p =
45
19

2
,
21
i
T =
0
_
_
1 0 0
0 1 0
0 0 1
_
_
+

2
361
_
_
486 0 0
0 441 45
0 45 441
_
_
.
Dalje oni pisu da se prethodni izraz za tenzor napona moze izraziti u
obliku
T =
_

396
361

2
_
I
90
361

2
e e,
gde je
e =
1

2
(0, 1, 1).
5 Direktan prilaz
Pitanje koje postavljamo glasi: da li postoje drugi pristupi u kojima bi
prethodni pristup bio specijalan slucaj.
U tom cilju vrsimo detaljnu analizu tenzora napona za Belov ma-
terijal
T = pV+
0
I +
2
B.
Imajuci u vidu da su T, V i B simetricni i koaksijalni, pisemo ih u
odnosu na ortonormiranu bazu njihovih karakteristickih vektora f
i
:
T =
3

i=1
t
i
f
i
f
i
,
V =
3

i=1
v
i
f
i
f
i
, (37)
B = V
2
=
3

i=1
v
2
i
f
i
f
i
.
Ovde su:
t
i
karakteristicne vrednosti tenzora T,
v
i
karakteristicne vrednosti tenzora V,
22
v
2
i
karakteristicne vrednosti tenzora B,
e
i
karakteristicni vektori tenzora T, V i B.
Odmah se vidi da je
t
i
=
0
pv
i
+
2
v
2
i
, i = 1, 2, 3.
Odavde se vidi da je uvek, kada je v
i
= v
j
i t
i
= t
j
(i = j). Obrnuto
ne vazi.
Zaista, u slucaju kada je t
1
= t
2
sledi da je
t
1
pv
1
+
2
v
2
1
=
2
pv
2
+
2
v
2
2
ili
p(v
1
v
2
) =
2
(v
2
2
v
2
1
).
Ova relacija ima smisla i kada je v
1
= v
2
. Ona uvek vazi za
p =
2
(v
1
+ v
2
).
Me
-
dutim, u ovom slucaju tenzor napona se svodi na oblik
T = t
1
I + (t
3
t
1
)e
3
e
3
.
Sa zickog stanovista stenje napona se svodi na prosto naprezanje su-
perponirano na hidrostaticki pritisak.
Eksplicitni oblik tenzora napona sada glasi
T = (
0

2
v
1
v
2
)I +
2
(v
3
v
2
) (v
3
v
1
) f
3
f
3
.
U slucaju koji je razmatran u [4], kada je t
2
= t
3
, lako je pokazati
da je
T = (
0

2
v
2
v
3
)I +
2
(v
1
v
2
) (v
1
v
3
) f
1
f
1
Sledece pitanje, koje glasi, je: da li je ovaj izbor funkcije p jed-
noznacan? Preciznije, da li su pri tom specijalnom naponskom stanju
moguca naprezanja samo u pravcu karakteristicnih vektora tenzora V?
Odgovor na to pitanje daje sledeci stav.
23
Stav. Neka su karakteristicni brojevi v
i
, u slucaju Belovog mater-
ijala, me
-
dusobno razliciti. Onda je uvek moguce izabrati p tako
da se naponsko stanje svodi na prosto naprezanje superponirano
na hidrostaticki napon. Formalno matematicki, to znaci da je
T = aI + bt t, a, b = 0 (38)
gde je t jedinicni vektor koji karakterise pravac naprezanja.
Dokaz. Poznato je da je
T = pV +
0
I +
2
B (39)
za Belov materijal, gde je: V levi Kosi-Grinov tenzor, B = V
2
, p
proizvoljna (skalarna) funkcija. Ekvivalentan izraz ovom izrazu je izraz
T =

i
_

0
pv
i
+
2
v
2
i
_
f
i
f
i
=

i
t
i
f
i
f
i
Odavde se vidi da su karakteristicni vektori V tako
-
de karakteristicni
vektori tenzora T, cije su karakteristicne vrednosti date sa
t
i
=
0
pv
i
+
2
v
2
i
, (i = 1, 2, 3).
Ako je
T = aI + bt t
onda je t karakteristicni vektor T. Tako
-
de su svi vektori upravni na t
karakteristicni vektori tenzora T. Znaci, u slucju kada je
T = aI + bt t = pV+
0
I +
2
B (40)
karakteristicni vektori T ne moraju biti i karakteristicni vektori V, sto
smo prethodno pokazali. Pogodno je (40) pisati u obliku
bt t =

3
_
(
0
a) pv
i
+
2
v
2
i

f
i
f
i
(41)
odakl sledi da je
b(t f
i
)t = (
0
a pv
i
+
2
v
2
i
)f
i
, i = 1, 2, 3, ne sabirati po i. (42)
24
i) Slucaj kada je b = 0, tj.
T = aI
je restrektivna i nije od interesa za Belove materijale. Zaista, u tom
slucju iz (42) sledi da je

0
a pv
i
+
2
v
2
i
= 0, i = 1, 2, 3,
ili
p(v
j
v
i
) =
2
(v
j
v
i
)(v
j
+ v
i
), i = j (43)
odakle sledi da mora biti
v
i
= v
j
(= v), i, j = 1, 2, 3.
Znaci V = vI, lokalna rotacija.
ii) U svakom drugom slucju, iz (42) sledi t f
i
= 0 za svako i = 1, 2, 3,
jer su t i f
i
jedinicni vektori.
Zaista, iz
t f
i
= 0 (t f
i
)f
i
= t(t
i
f
i
) = t = 0,
jer je f
i
f
i
= I. Kontradikcija.
iii) Znaci da postoji jedno f
i
(i = 1, 2, 3) za koje je t f
i
= 0. Neka
je to f
1
. Onda je
b(t f
1
)t = (
0
a pv
1
+
2
v
2
1
)f
1
odakle se vidi da je
t = f
1
(44)
do na znak (sto nije od bitnog znacaja).
Iz (41) i (44) sledi da je
bf
1
f
1
=

0
a pv
1
+
2
v
2
1
_
f
i
f
i
ili
b =
0
a pv
1
+
2
v
2
1
. (45)
Za i = 2, 3
b
i2
=
0
a pv
2
+
2
v
2
2
,
b
i3
=
0
a pv
3
+
2
v
2
3
(46)
25
odakle sledi da je
p(v
3
v
2
) =
2
(v
2
3
v
2
2
) (47)
iii)
1
Ako je v
3
v
2
= 0, onda je
V = v
2
I + (v
1
v
2
)f
1
f
1
,
B = V
2
= v
2
2
I + (v
2
1
v
2
2
)f
1
f
1
i
T =
_

0
pv
2
+
2
v
2
2
_
I + (v
2
v
1
)[p
2
(v
2
+ v
1
)]f
1
f
1
(48)
za proizvoljno p, tj. bez ikakvog ogranicenja na p. Trivijalan slucaj.
iii)
2
Od interesa je slucaj
v
3
v
2
= 0. (49)
Sada iz (47) dobijamo
p =
2
(v
3
+ v
2
). (50)
Smenom ovog izraza u (46) nalazimo da je
a =
0

2
v
2
v
3
. (51)
Konacno, za i = 1 iz (45) i (51) sledi da je
b =
2
(v
2
v
1
)(v
3
v
1
). (52)
Prema tome je
T = (
0

2
v
2
v
3
)I +
2
(v
2
v
1
)(v
3
v
1
)f
1
f
1
(53)
i stav je dokazan. Dokazano je i da su moguci pravci prostog naprezanja
samo glavni pravci tenzora V.
Postoje jos samo dva moguca slucaja kada se T svodi na naprezanje
u datom pravcu na koji je superponiran hidrostaticki napon. Ta dva
slucaja su:
T = (
0

2
v
3
v
1
) I +
2
(v
3
v
2
)(v
1
v
2
)f
2
f
2
i
T = (
0

2
v
2
v
1
) I +
2
(v
1
v
3
)(v
2
v
3
)f
3
f
3
.
26
Primenimo to na slucaj Hejsa i Sakomandija [4], kada je
v
1
=
12
19
, v
2
=
27
19
, v
3
=
18
19
.
Tada je
v
2
v
3
=
486
361
, (v
2
v
1
)(v
3
v
1
) =
90
361
i
T =
_

486
361

2
_
I +
2
90
361
f
1
f
1
.
Navedimo i ostale moguce skucajeve. To su:
T =
_

216
361

2
_
I +
2
135
361
f
2
f
2
,
T =
_

324
361

2
_
I
2
54
361
f
3
f
3
.
Prilaz iskazan stavom, koji smo dokazali, nazivamo direktan, jer
se pretpostavlja trazeni oblik tenzora napona.
5.1 Slucaj Eriksenovog materijala
Znamo da je
T = pB+
0
I +
1
B
1
(54)
u slucju Eriksenovog materijala.
Prethodno dokazani stav, za Belove materijale, moze da se primeni
i na Eriksenove materijae. Radi kompletnosti dajemo njegov dokaz,
koji se vrlo malo razlikuje od dokaza istog stava za Belove materijale.
Stav Tvrdimo da je uvek moguce odrediti p, za Eriksenove mater-
ijale, tako da je
T = aI + bt t, (55)
gde su a i b skalarne funkcije, a t jedinicni vektor koji karakterise pravac
tenzora.
Dokaz. Polazimo od (37)
27
Onda se (54) moze napisati u obliku
T =

i
_

0
pb
i
+ b
i1

1
i
_
f
i
f
i
=

i
t
i
f
i
f
i
gde su t
i
karakteristicni brojevi tenzora T dati sa
t
i
=
0
pb
i
+ b
iT

1
i
, i = 1, 2, 3.
U slucju (55) karakteristicne vektori T su t i svi vektori su upravni
na t. Iz (54) i (55) sledi da je
T = aI + bt t = pB+
0
I +
1
B
1
(56)
ili
bt t = pB+ (
0
a)I +
1
B
1
.
Istim postupkom, kao kod Belovog materijala, zakljucujemo da je
b
i1
=
0
a pb
i
+
1
b
1
i
,
odakle dobijamo
b =
0
a pb
1
+
1
b
1
1
,
0 =
0
a pb

+
1
b
1

, = 2, 3.
Iz poslednjeg sistema jednacina dobijamo
p(b
3
b
2
) =
1
(b
1
3
b
1
2
).
Od intersa je samo slucaj kada je b
1
3
b
1
2
= 0. Onda je
p =
1
b
2
b
3

1
,
a =
0
+ (b
1
3
+ b
1
2
)
1
,
pa je
b =
_
b
1
1
+ 3b
1
2
b
1
3
_

1
,
jer je b
1
+ b
2
+ b
3
= trB = 3.
Lako se izvode izrazi za a i b u slucaju kada je t = f
2
i t = f
3
. Ovi
izrazi se mogu odmah pisati ako se iskoriste izrazi za f
1
i u njima izvrsi
striktna zamena indeksa.
28
6

Cisto smicanje
Jedno, od uvek mogucih naprezanja, u slucaju materijala pod dejstvom
izotropnih prinuda je cisto smicanje. Tada je uvek moguce izabrati
funkciju p tako da je
trT = 0.
Uslucaju Belovih materijala ovaj uslov glasi
ptrV+ 3
0
+
2
trV
2
= 0 p =
3
0
+
2
trV
2
trV
,
gde je
trV > 0, trV
2
> 0.
Tada je
T =
3
0
+
2
trV
2
trV
V+
0
I +
2
V
2
.
Njegovi karakteristicne vrednosti su:
t
i
=
3
0
+
2
trV
2
trV
v
i
+
0
+
2
v
2
i
,

i
t
i
= 0.
Ilustrujmo to na primeru Hejsa i Sakomandija [4]. Iz
trT = p
3
19
19 + 3
0
+
2
_
3
19
_
2
133 = 0
dobijamo
p =
0
+
21
19

2
.
Kako je
trV =
3
19
19 = 3,
trV
2
=
_
3
19
_
2
133 =
63
19
29
onda je
T =
_

0
+
21
19

2
_
V +
0
I +
2
V
2
i
t
i
= (1 v
i
)
0
+ v
i
_
v
i

21
19
_

2
.
Konkretno:
t
1
=
8
19

0
+ 18
_
3
19
_
2

2
,
t
2
=
1
19

0
6
_
3
19
_
2

2
,
t
3
=
7
19

0
12
_
3
19
_
2

2
.
Odavde se vidi da je
trT = t
1
+ t
2
+ t
3
= 0.
Prema tome, bar jedan glavni napon razlicitog je znaka od ostala dva.
Ovo se odrazava na postupak odre
-
divanja ortonormiranih vektora p
i
,
i = 1, 2, 3, za koje je
p
i
Tp
i
= 0, i = 1, 2, 3, ne sabirati po i.
U radu [10] dat je analiticki i geometrijski postupak za njihovo odre
-
divanje.
On se u potpunosti moze primeniti i u slucaju Belovog materijala. U
konkretnom primeru, koji je razmatran u [4] znaci glavnih napona t
i
namece odgovarajuca ogranicenja na vrednosti
0
i
2
. Ta ogranicenja
zavise od svakog od mogucih slucajeva, kojih ima vise, a koje ovde
necemo razmatrati.
7 Zakljucak
Na kraju navedimo ono sto nije razmatrano u ovome radu, a sto svakako
zasluzuje paznju. Pri tome imamo na umu da je u klasicnoj mehanici
30
materijalnih tacaka dobro poznato da neholonomne i neideane veze, u
optem slucaju, ne mogu se tretirati kao veze cije reakcije ne vrse rad.
Ovakva razmatranja, koliko je meni poznato, nisu jos nasla mesto u
mehanici kontinuuma. Ovo napominjemo ovde jer su sva dosadasnja
razmatranja materiajala pod dejstvom unutrasnjih materiajlnih prin-
uda vrsila dekompoziciju tenzora napona na dva dela: reaktivni, koji
ne vrsi rad pod dejstvom veza, i aktivni koji vrsi rad ali koji ne zavisi
od Lagranzevih mnozilaca veza. Tako na primer, vec je sada poznato u
literaturi da uidi mogu biti aproksimirani kao nestisljivi dok njihove
materijalne osobine, kao sto je viskoznost ili vreme relaksacije mogu
da zavise od pritiska. Za ocekivanje je da ce se u skoro vreme ovakvim
problemima u mehanici kontinuuma posvetiti duzna paznja. U prilog
tome navodimo rad K.R. Rajagopal & G. Saccomandi [17].
31
Literatura
[1] D.E Carlson and D.A. Tortorelli, On hiperelasticity with internal
constraints, Journal of Elasticity 42, pp. 91-98, 1996.
[2] Chadwick, P., Continuum mechanics, George Allen & Unwin Ltd.,
London, 1976.
[3] Holzapfel, A.G., Nonlinear solid mechanics, John Wiley & Sons,
2001.
[4] Hayes, M.A., and Saccomandi G., The Cauchy stress tensor for
a material subject to an isotropic internal constraint, Journal of
Engineering Mathematics, 37, pp. 85-92, 2000.
[5] Donald E. Carlson, Eliot Fried and Daniel A. Tortorelli, Geo-
metrically based Consequences of Internal Constraints, Journal of
Elasticity 70, pp. 101-109, 2003.
[6] C. Truesdell and W. Noll, The non-linear eld theories of mechan-
ics, Springer-Verlag 1965.
[7] J. Jaric, Mehanika kontinuuma, Gra
-
devinska knjiga, Beograd,
1988.
[8] Anderson, Carlson and Fried, A continuum - mechanical theory
for nematic elastomers, Journal of Elasticity 56, pp. 33-58, 1999.
[9] Rivlin, R.S., Large elastic deformations of isotropic materials. IV.
Further developments of the general theory, Philosophical Trans-
actions of the Royal Society of London, A241, pp. 379-397.
[10] P. Belik and R. Fosdick, The state of pure shear, Journal of Elas-
ticity, 52, 91-98, 1998.
[11] Ph. Boulanger and M. Hayes, On Pure Shear, Journal of Elasticity,
77, 83-89, 2004.
[12] M.M. Carroll, Some results on nite amplitude elastic waves, Acta
Mechanica, 3, pp. 167-181, 1967.
32
[13] M.F. Beatty and M.A. Hayes, Deformations of an elastic, inter-
nally constrained material, part 2: nonhomogeneous deformations.
Q.J. Mech. Appl. Math. 45, pp. 663-709, 1992.
[14] E. Pucci and G. Saccomandi, Universal relations in constrained
elasticity, Math. Mech. Solids, 1, pp. 207-217, 1996.
[15] J.F. Bell, Contemporrary perspectives in nite strain plasticity,
Int. J. Plasticity, 1, pp. 3-27, 1985.
[16] J.F. Bell, Experiments on the kinematics of large plastic strain in
ordered solids, Int. J. Sol. Str., 25, pp. 267-278, 1989.
[17] K.R. Rajagopal and G. Saccomandi, On internal constrains in
continuum mechanics, Dierential Equations and Nonlinear Me-
chanics, Vol. 2006, Article ID 18572, Pages 1-12.
33
Sadrzaj
1 Uvod 1
1.1 Osnovni pojmovi i oznake . . . . . . . . . . . . . . . . 4
1.2 Geometrija mnogostrukosti sa ogrnicenjima . . . . . . . 5
1.3 Energetska nejednakost . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
1.4 Aktivni i reaktivni napon . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.5 Hiperelasticno telo pod dejstvom prinuda . . . . . . . . 8
1.6 Izotropni elasticni materijali pod dejstvom prinuda . . 9
2 Posebna naponska stanja 12
3 Unutrasnje prinude Belovog i Eriksenovog materijala 16
4 Osnovni rezultat Hejsa i Sakomandija 19
5 Direktan prilaz 22
5.1 Slucaj Eriksenovog materijala . . . . . . . . . . . . . . 27
6

Cisto smicanje 29
7 Zakljucak 30
Literatura32
34