Sumlja, reakcija, terapija i preventiva p~elara prakti~ara

Milan Jovanovi}

Bolesti uzrokovane bakterijama

Parazitski krpelji

Ameri~ka kuga legla

Evropska kuga legla Druge bakterije

Varoza

Bolesti uzrokovane gljivicama

Kre~no leglo
Bolesti uzrokovane protozoama

Ko{ni~ina buba
Sindrom nestajanja p~ela - CCD

Nozemoza
2

Zdravo leglo

Zdravo leglo

Zdravo leglo

Zdravo leglo

Zdravo leglo

Zdravo leglo

Zdrava p~ela

Zdrava p~ela

10

Ameri~ka trule` legla

11

Ameri~ka trule` legla

Uzro~nik
Uzro~nik je bakterija Paenibacillus larvae, {tapi}astog oblika veli~ine 2,55m x 0,5-0,8m Napada isklju~ivo leglo radilice, matice i trutova U isu{enom stanju opstanu najmanje 35 godina a najvi{e 79 (Hachiro Shimanuki and David
A. Knox)

Bolest se karakteri{e klini~kim znacima na poklopljenom leglu

12

Ameri~ka trule` legla

Ra{irenost
Umerena i subtropska oblast svih kontinenata Nema je u ve}em delu Ju`ne Amerike, Afrike, Malajskog arhipelaga, indijski podkontinent Srbija i Crna Gora

13

Ameri~ka trule` legla

Otkrivanje
Detaljan pregled u rano prole}e, pre naglog razvoja i uno{enja zna~ajnih koli~ina nektara Ako se u samo jednom dru{tvu otkrije, 4 km izolacija Tutkalo i ukvarena riba Ka{asta masa

14

Ameri~ka trule` legla

Otkrivanje
Uginule larve posle mesec dana se sasu{uju

15

Ameri~ka trule` legla

Otkrivanje
Jezi~ak

16

Ameri~ka trule` legla

Otkrivanje

17

Ameri~ka trule` legla

Otkrivanje(Holstov test)
Ukoliko je sumljiva ljuspa ili larva ona se otopi u 3-4 mll vode i doda se 1% mleka u prahu(epruveta) Epruveta se dr`i na temperatuti od 37 C Ako se rastvor izbistri posle 10-20 munuta, onda su prisutne spore Paenibacillus larvae
18

Ameri~ka trule` legla

Putevi preno{enja zaraza

Grabe` Naletanje Preno{enjem okvira Prihrana zara`enim medom Nedezinfikovane ko{nice Ruke Oprema i sitni alat Satne osnove Rojevi koji poti~u iz zara`enih dru{tava
19

Ameri~ka trule` legla

Kako dolazi do zaraze

Samo u mladim larvama spore klijaju Nakon 53 sata od izvodjenja larve iz jajeta spora nije u stanju da izazove infekciju Kada dodje do klijanja imamo vegetativni oblik bakterije kojim se zaraza ne prenosi Sa hranom dolazi u organizam larve i klijanje traje 1 dan a umno`avanje se nastavlja u srenjem crevu akroz zid debelog creva bakterija dospeva u telesnu {upljinu larve
20

Ameri~ka trule` legla

Suzbijanje
Radikalno uni{tavanje, spaljavanjem p~ela i legla Ko{nice i oprema se opaljuju let lampom i rastvorom 2% `ive sode

21

Ameri~ka trule` legla

Suzbijanje
Natrijum-sulfatijazol(0,51,5gr u 5-15 l secernog sirupa) Oksitetraciklin(0,25g-0,4g u 5l sirupa) 20.oktobra 2005Tilosin(200gr na 20 gr secera, na svakih 7 dana, 3 puta u rano prole}e) Pra{kasto Biljna mast
22

Engleska

U [vajcarskoj je od 1908-1933 sa 7% na 1%

Evropska trule` legla

23

Evropska trule` legla

Uzro~nik
Bakterija Melissococcus pluton lancastog oblika 0,5-0,7m x 1m, kao sam , u paru ili lancu(ne formira spore) To je oboljenje otklopljenog legla ali se uginule larve mogu na}i i u poklopljenim }elijama Zara`avanje larvi traje do starosti od 48 sati i to putem hrane, a umno`ava se unutar srednjeg creva Sekundarne bakterije mogu ubrzati uginu}e(Bacterium eurydice, Bacilus alvei i24 Streptococcus faecalis)

Evropska trule` legla

Otkrivanje

Larva strada pri starosti od 4-5 dana

25

Evropska trule` legla

Otkrivanje
Ako p~ele poklope }elije sa larvama poklop~i}i postaju ugnuti i na njima se mogu pojaviti rupice

26

Evropska trule` legla

Otkrivanje

Uginule larve omlitave, poprime `u}kasto braon boju, odaju}i odvratan, kiselkast zadah. Mada ~esto mirisa i nema ili je slab

27

Evropska trule` legla

Suzbijanje
Uni{tavanje je najbolje ali nije ovde ekonomski opravdano pa se koristi [ok roj metoda

28

Evropska trule` legla

Suzbijanje
Sterilisati nastavke let lampom Sa}e dezinfikovati esencijom(150 ml po nastavku), a ramove ostaviti posle toga na promaji 24h
29

Evropska trule` legla

30

Evropska trule` legla

Suzbijanje
Terapija antibiotikom nije preporu~ljiva Koriste streptomicin i teramicin {to ranije u prole}e Streptomicin 0,5 g /1 litar {.s Teramicin 0,5-1g rastvori se u malo vode pa se doda u 500 ml {e}ernog sirupa
31

Ostale, manje opasne bakterije koje se javljaju kod p~ela

Spiroplazmoza(javlja se i kod drugih insekata a i biljaka, nadjene u hemolimfi odraslih p~ela) Mikoplazmoza(nalaze se u kanalima hipofaringealnih `lezdi p~ela radilica) Pseudomonas apiseptica(nadjena je u hemolimfi odrasle p~ele,infekcija je prolazna a ova bakterija mo`e se na}i u zemlji{tu oko p~elinjaka) Bacilus pulvifaciens(obolele larve su svetlo braon do `ute boje i p~ele ih brzo izbace) Hafnia alvei(bakterija koja se naj~e{}e sre}e u zajednici inficiranoj varoom destruktor) 32

Kre~no leglo

33

Kre~no leglo

Uzro~nik
Gljivica Ascosphera apis koja predstavlja organizam sa razdvojenim polovima i kod koje se stvaraju spore(veli~ine 5,8mm) samo onda kada dodje do spajanja sa micelijom suprotnog pola Micelije su dugi kon~asti organizmi bele boje koji isklijavaju u vidu pupoljka iz spore Tela{ca u kojima se formiraju spore imaju sivozelenkastu boju Svaka larva koja ugine i koja stvara ciste formira oko 10*-10* spora
34

Kre~no leglo

Otkrivanje, na~ini zaraze, {irenje i preventiva

3-4 dana stare p~elinje i trutovske larve su najosetljivije na spore Ascosphera apis Prehladjivanje(sa 35C na 30 C) Mumije zveckaju ako se okvir protrese Mumije su hrapave krte, lomljive U zemlji{tu spore ostaju dugo aktivne a na sa}u i opremi i posle 15 godina Velika uloga naslednog faktora pogotovo krvno srodstvo Stara matica i bezmaci Pove}ana koli~ina legla i smanjen 35 broj p~ela

Kre~no leglo

Otkrivanje, na~ini zaraze, {irenje i preventiva

Nelatanje p~ela predstavlja na~in {irenja Preko zime spore mogu ostati u mednoj voljcu p~ele Slaba ventilacija i vlaga pogoduju Zagadjenost vazduha i pove}ana kiselost ki{a Drugi faktori, kao {to su zara`enost virusima i bakterijama, trovanje uti~u na neadekvatno hranjenje larvi a to dovodi do efekta zahla|enja
36

Kre~no leglo

Suzbijanje

4% rastvor formalina ubija spore Temperatura preko 85C i preko 16C Rastvor 0,7% timola spre~ava rast Ascospfera apis Askotom(100ml leka u 30l sirupa, ili 100ml leka u 5 litara slatke vode, 3 puta u razmaku od 5 dana)

37

Nozemoza

38

Nozemoza(Nosema)

Uzro~nik
Pra`ivotinja Nosema apis, otkrivena 1758 a opisana 1909(Zender) Veli~ina 4,5-6m x 2-3m Potrebno je od 20-90 spora po p~eli Spore nosema ceranae su u proseku manje za oko 1m Napada zid srednjeg creva matice, radilice i trutova Napada isklju~ivo odrasle p~ele, a leglo nije podlo`no infekciji Infekcija nastaje preko usnog otvora 39 Klima, vlaga

Nozemoza(Nosema)

Otkrivanje
Znaci bolesti uglavnom nastaju pred uginu}e:abdomen je uve}an usled nakupljanja sadr`aja nesvarene hrane P~ele skaku}u ra{irenih krila, ~esto se skupe u grozd u blizini Izmet je te~an, `uto sme|e boje U toku zime p~ele uginjavaju uglavnom unutar ko{nice pa se mogu na}i na podnja~i
40

Nozemoza(Nosema)

Otkrivanje
Bolesne p~ele imaju smanjeni sadr`aj azota u masnom tkivu 6mg,za razliku od zdravih od 1423mg Do dizenterije dolazi zbog uve}anog sadr`aja vode kod inficiranih p~ela Spore se {iri izmetom odraslih p~ela tako {to ih mlade p~ele ingestiraju prilikom ~i{}enja Srednje crevo ima prljavo belu boju
41

Nozemoza(Nosema)

Opstanak

U medu dr`anom na hladno spore ostaju aktivne 2-4 meseca U medu zagrejanom na 59-60C propadaju za 10 minuta U spoljnoj sredini (jun-novembar) zadr`avaju aktivnost od 5-6 nedelja U zemlji od 44-71 dan U vodovodnoj sredini spore mogu da opstanu 113 dana
42

Nozemoza(Nosema)

Uni{tenje
Struje}a vodena para uni{tava spore za 1 minut Ako su u vodi, posle zagrevanja vode na 58C i dr`anja 10 minuta one nestaju Direktna sun~eva svetlost 15-32 ~asa, a ko su u vodi na suncu 3550 sati Sa}e zara`eno 80% sir}etna kiselina 150 ml po nastavku od 3-6 dana
43

Nozemoza(Nosema)

Suzbijanje
Fumagilin ili Fumidil B(20g na 25 litara sirupa, to je za 10 dru{tava) Nozecid ili nozamevat(50mll u 12,5 l sirupa i 500ml u hranilcu 5 puta u razmaku od 5 dana; ili za dezinfekciju sa}a 50mll sa 5 l vode Apiherb Sir}etna kiselina Protofil Pelin(Artemisia absinthium ili Artemisia cinae Willkomm) Krystyna Pohorecka, 2004 Grupa istra`iva~a sa univerziteta u Gizi,Egipat,2007
44

Nozemoza(Nosema)

Suzbijanje

1 kg {e}era+1kg kvasca+400 mll vode skuvati u loncu od 10 litara i to pome{ati sa 5,25 l invertovanog gustog scernog sirupa + 19 kg {e}era u prahu + 55 mll ekstrata pelina u prvu masu + 68 g sitno mlevene ljute paprike Ekstrat pelina U prole}e beremo mlado li{}e pelina, osu{imo i stavimo u paprnate vre}e U toku jula kad pelin procveta(po`uti) beremo cvetne grane i li{}e i osu{imo 70% julskog branja i 30% proletnog stavljamo u tegle i napunimo do 2/3 45 Tegla se dopuni alkoholom 40 stepeni i odstoji 20 dana

Varoa destruktor

46

Biologija i morfologija

@enka(1,1x1,6) Mu`jal(0,75x0,9) Oblik Boja ^etiri para nogu

47

Pojava i {irenje

Jawa, Indonezija (1904) Japan (1909) Singapur (1944) Isto~ni delovi SSSR-a (1952) Pakistan (1955) Kina (1959) Bugarska (1967) ^ehoslova~ka (1972)

Rumunija (1975) Jugoslavija (1976) Poljska (1976) Turska (1979) SAD (1987) UK (1992) Ju`na Afrika (1997) Novi Zeland (2000)
48

Razmno`avanje

Radili~ko leglo(20 ~asova pre zatvaranja) Trutovsko(40 ~asova pre zatvaranja) 60-70 sati po zatvaranju le`e prvo jaje(mu{ko7) a 24 ~asa posle (`ensko14), 1-5 jaja Dolazi do poklapanja razvoja mu`jaka(6,5 dana) i `enke(5,5 dana)

Parenje, brat-sestra Oko 80% `enki pola`e jaja u jednom ciklusu,15-20% dva puta a ima do 7. De{ava se da samo posle nekoliko sati infestira novu larvu

49

Razmno`avanje

@enka leti `ivi oko 2 meseca, jesen-zima-prole}e oko 5 vi{e Klimatski uslovi uti~u na intezitet zaraze(33st.celz-2.4, 35 st.celz-samo 0.9) Varoa odgajana u trutovskom leglu da}e 2,28 }erki ako u|e u radili~ku }eliju a 3,67 ako opet u|e u trutovsku.

Ako je majka odgajana u radili~kom leglu i u|e u radili~ko sa}e 1,92 k}eri a ako u|e u trutovsko da}e 2,48 k}eri.

50

Stepen reprodukcije
Simulacija prema DeGrandi Hofmanu i R .Curry-ju

Pretpostavka 1. aprila imamo 2000 varoa

Primer 1: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,2 4 godine bez tretiranja Primer 2: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,5 malo vi{e od 1 godine Primer 3: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,7 ve} iste jeseni slabe i ne prezimljavaju
51

Dinamika {irenja zavisi od:

Spolja{njih faktora Gustina zajednica po kilometru kvadratnom(ako je 10 zajednica/km.kv. onda je veoma opasno, svetski prosek 1/km.kv) Pa{nih uslova,horizontalna i vertikalna transmisija(rastojanje najmanje 1m, vertikalni sistem odbrane), izdr`ljivost krpelja van ko{nice(na|eno je da krpelj mo`e pre`iveti na cvetu i pre}i na p~elu posle 5 danaHartwig,Jedruszuk,87, a Kevan(1990) je izvestio da je na Floridi na{ao `ivog krpelja na cve}u uve`enog iz Ju`ne Amerike, Pettis i sar(2003) izve{tavaju da je u D`ord`iji na|ena `iva varoa na odse~enom cve}u koje je uve`eno iz Holandije) , brzina prirodnog {irenja se kod nas procenjuje na oko 6 km/godini, dok je u Nema~koj npr. 2-3/godini

52

Dinamika {irenja zavisi od:

Reprodukcije a ona od Unutra{njih faktora Plodnost `enke, 6 puta ulaz,mali broj spermatozoida(Harbo, Harris, 1999), mogu}e je da brzina rasta bude 39-40% za 12 dana 30-60% se smanjuje razvitak ako se skrati period razvitka radilice ili truta za samo 10%...(Wilkinson i Smith, 2002) Higijenskih sposobnosti Sposobnosti samo~i{}enja(grooming)
53

Konvencionalno p~elarenje(Amitraz, Kumafos,fluvalinat)

Organsko p~elarenje

54

Konvencionalno p~elarenje

55

Organsko p~elarenje

56

Stepen zara`enosti
Prema Dr.Wolfgangu Ritteru, Dr.Gerhardu Liebigu i Dr. Ralph Buchleru

Prema broju prirodno opalih varoa Kontrolni papir postaviti danas npr. u 10 ~asova
posle 3 dana

Brojati i svetle i tamne varoe i broj podeliti sa 3 Granice i stepen o{te}enja Jesen: manje od 10 dnevno Zima: manje od 1 dnevno

57

Stepen zara`enosti
Prema Dr.Wolfgangu Ritteru, Dr.Gerhardu Liebigu i Dr. Ralph Buchleru

Prema uzorku p~ela - Najmanje 300 p~ela iz medi{ta stresti u plast. teglu - Na 1 l vode 1 supena ka{ika deterd`enta - Tegle uvezati u centrifugu i okretati 30 minuta %=broj varoa/broj p~ela x 100 Granice i stepen o{te}enja Juli: manje od 1%
58

Organsko p~elarenje

59

RAM GRADJEVNJAK(efikasnost)

60

RAM GRADJEVNJAK(efikasnost) Zavisi od broja `enki koje su uspele da pre`ive suzbijanje predhodne godine, ali ka`e da je efikasnost oko 50%.(Dr. Jovan Kulin~evi},2006) Sa dva odsecanja efikasnost ide do 99,4%......(Dr.Mark Goodwin,2001) Holandska studija pokazuje efikasnost 93-95% (Calis i sar.,1997) Tretiranje mravljom kiselinom u avgustu i septembru pokazalo je da 3,5 puta manju zara`enost imaju zajednice koje su bile podvrgnute biotehni~koj metodi odsecanja poklopljenog trutovskog legla u prole}e.(Anton Imdorf i sar., Liebefeld)
61

Anton Imdorf i sarad.,Libefild

62

RAM GRADJEVNJAK , CILJ

63

Organsko p~elarenje

64

FORMIRANJE PAKETNIH ROJEVA

[TA POSTI@EMO? - Odvajamo deo krpelja od mati~nog dru{tva, Apitol - Smanujemo rizik od mogu}e interkolonijalne transmisije virusa, gljivica, protozoa i bakterija koje bi se mogle na}i u sa}u i medu.
65

FORMIRANJE PAKETNIH ROJEVA

APITOL 10 grama(kesica) se pome{a sa pola litra vode i 150 grama {e}era

70 mll ove me{avine ide na 1,7 kg p~ela

- 80 mll ove me{avine ide na 2 kg p~ela EFIKASNOST 95 99%

66

Sledi najbitniji period uni{tavanja krpelja

(DRUGA POLOVINA JULA-PO^ETAK AVGUSTA)

67

Efekti na larve
Parazitiranje od 1-3 krpelja smanjuje za 10% te`inu, vi{e od 3 - 22% 1-3 krpelja po larvi-13% manje hipofaringealne `lezde, vi{e od 3-31% 27% je gubitak proteina u hemolimfi ako imamo 1-3, a 50% vi{e od 3

68

Efekti na p~ele

Individualna jedinka varoe u proseku popije dvevno oko 0,25 mikrolitara hemolimfe(Moritz, 1981) Fluri sar. Su utvrdili da zimske p~ele starosto od 12-165 dana imaju 32-40% vitalogenina od ukupnih proteina ili 250750g 8g vitalogenina dnevno, 31-93 dana `ivota Dolazi do prenosa virusa, preko usnog aparata(Virus akutne paralize, def.krila,obla~astih krila,ka{mirski,egipatski,me{inasto leglo,p~elinji virus X,duginih boja) Eksperimentalno je dokazano da p~ele zara`ene virusom i bez varoe prilikom 69 hranjenja larve mogu da prenesu virus(Engleska)

Organsko p~elarenje

70

MRAVLJA KISELINA
(na~in primene po Imdorfu i sar., Stanimirovi}, Dobri}) Spu`vastom krpom(20x20x0,5) Koncentracija 60% - Odozgo na satono{e - 1,5 2 mll po ulici p~ela, hladne kiseline, oko 4 st,celz. - Ponoviti 3 puta u razmaku od 5 dana - Dva bloka i to : PRVI OD 1 DO 15 AVGUSTA DRUGI OD 15 DO 30 SEPTEMBRA
71

MRAVLJA KISELINA
(na~in primene po Imdorfu i sar., Stanimirovi}, Dobri}) Vreme primene - Ako je spoljna temperatura 12 20 st. celz. DANJU - Ako je spoljna temperatura 20-25 st. celz. NO]U ILI RANO IZJUTRA - Ako je spoljna temperatura ve}a od 25 st. celz.
72

RANO IZJUTRA

MRAVLJA KISELINA
(svodjenje koncentracije 85% na 60%)

Da bi smo dobili 100 mll 60% mravlje kiseline, treba 70 mll 85%-ne kiseline sipati u 30 mll destilovane vode NE VODU U KISELINU, VE] KISELINU U VODU
Kiselinu kupovati preko ovla{}enih veter. apoteka, u originalnom pakovanju od 1 l(85%)
73

MRAVLJA KISELINA
EFIKASNOST

90- 95% ..Imdorf sar., Bern inst.Liebefeld 71 % , Dr. Jovan Kulin~evi}, Srbija 92 %, Stepani{vili, Gruzija 90-94%, Smirnov, Rusija 61-98%, Stanimirovi}, Dobri}, Srbija 94,2%,Nicholas W. Calderon
74

MRAVLJA KISELINA
(mere opreza) Opasna je po zdravlje jer ima jako nadra`uju}e delovanje na o~i i disajne organe Na ko`i stvara opekotine pra}ene ja~im svrabom Pare mravlje kiseline ne smeju biti u blizini otvorenog plamena jer mogu izazvati eksploziju Ako kojim slu~ajem dospe u o~i ISPIRATI VODOM 15 MINUTA i hitno oti}i lekaru Nositi rukavice i za{titne nao~are i paziti na smer vetra Posude sa kiselinom moraju biti jasno obele`ene i dr`ane na bezbednom mestu(najbolje uvek koristiti originalnu ambala`u) NIKADA ne sipati VODU U KISELINU ve} KISELINU U VODU.

75

Organsko p~elarenje

Apigard

76

APIGARD
Vita (Europe)

Alternativa za mravlju kiselinu - Gel na bazi timola(od 50 grama 12,5 grama timola) - Pona{anje gela: njegove pore se u zavisnosti od temperature skupljaju i {ire - Dejstvo dvojako: mirisno i kontaktno jer p~ele raznose gel po ko{nici - Dozvoljen je za organsko p~elarenje - Prednost je kod visokih temperatura >25 st.celz
77

Efikasnost APIGARDA Oko 90% - Dr. Ralph Buchler

Mana: jedino cena

78

Organsko p~elarenje

79

OKSALNA KISELINA
(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

Organska kiselina, nema pojave rezistencije Prirodan sastojak meda, od 8-300mg/kg a mnogo vi{e je ima u povr}u i vo}u(spana},lucerka, zelene jabuke, zeleno gro`|e), od 300-17000 mg/kg Prvi put protiv varoe 80-tih godina u SSSR-u 94 jedna studija objavljena u [vajcarskom ~asopisu zainteresova-la nau~nike {irom sveta da usmere ve}u pa`nju ka OK Razvijene metode nakapavanja, prskanja, sublimacija ili isparavanje Na~in dejstva jo{ nepoznat-pretpostavka, kontaktno Koncentracije {e}era bitna Doza otrovnosti - 57,1 mikrogram/p~eli

80

OKSALNA KISELINA
(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

Metoda nakapavanja (na~in pripreme i primene)

1 litar {e}ernog sirupa 1:1 + 35 grama dihidrata OK

- Sirup da bude mlak pre sipanja OK(temperatura tela)
- Mu}kati do potpunog rastvaranja kristala - P~ele nakapavati mlakim rastvorom

Doza: 5 mll po jednoj ulici p~ela ili u proseku SLABA 30 mll, SREDNJA 40 mll, JAKA 50 mll
81

OKSALNA KISELINA
(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

OPREZ !
1dm=123-129 p~. Db>2,7dm x 4,2dm, sa jedne strane od 878915 p~. X 2=17561831p~. 42-250 U 40mll rastvora(3,5% rastvora) ima 0,175 grama =175000g 175000/17561831=92,84-99,65g 100g je bezbedna granica 82

OKSALNA KISELINA
(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

EFIKASNOST
Od 95-98% Dr.Redemacher, Dr. A. Imdorf, Dr. G. Liebig Dr.A.Nanetti,
83

OKSALNA KISELINA
(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

Metoda nakapavanja (mere opreza)

Temperatura najmanje 4 st.celz. Ukapavanje rastvora direktno na p~ele izme|u ramova Kori{}enje sve`e napravljenog rastvora koji je stajao do 6 meseci na temperaturi do najvi{e 15 st. celz. Obavezna za{titna maska, rukavice I nao~are
84

CopyrightMilan Jovanovi}, 2007

Pregled
Istorija Anatomija odrasle jedinke @ivotni ciklus [tete po p~ele i zajednicu [irenje Dijagnostika Suzbijanje i Menad`ment
86

 Postojbina Otkri}e Rasprostranjenost

87

Afrika

Po Neumann i Elzenu(2003)
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. Ju`noafri~ka republika Bocvana Zimbabve Zambija Angola Tanzanija Demokratska R. Kongo Republika Kongo Uganda Kenija Etiopija Eritrea Centralno Afri~ka Rep. Nigerija Gana Gvineja Bisau Senegal Egipat Namibija

88

Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave

Po Neumann i Elzenu(2003)
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. Florida (1998) Ju`na Karolina (1998) D`ord`ija (1998) Severna Karolina (1998) Nju D`ersi (1999) Maine (1999) Pensilvanija (1999) Minesota (1999) Ajova (1999) Viskonsin (1999) Masa~usets (1999) Ohajo (1999) Mi~igen (1999) Luizijana (2000) Njujork (2000) Severna Dakota (2000) Tenesi (2000) Indijana (2000) Vermont (2000) Marilend (2001) Vird`inija Delaver (2001) Ilinois (2001) Misuri (2001) Misisipi (2001) Arkanzas (2002) Alabama (2002) Kentaki (2002) Zapadna Vird`inija(2003)

89

Kanada

Manitoba(2002) Alberta(2006)

90

Po Neumann i Elzenu(2003)

Australija

Novi Ju`ni Vels (2003) Kvinslend (2003)

91

Meksiko (26 Oktobar,2007)

92

 Du`ina je od 5-7 mm @enka je naj~e{}e 5.7 0.02mm Mu`jak je ne{to manji naj~e{}e 5.5 0.02 mm @enka je te{ka 14.2 0.2 mg Mu`jak 12.3 0.2 mg Boje je braon tamno do crne Oklop je veoma ~vrst i jak @ivotni vek (12,16) Prvog ili drugog dana dobija sposobnost da leti, a kako stari slabije se kre}e i radijus letenja se smanjuje Mo`e da leti i do 10 km, ali mu`jak ima bolje leta~ke 93 sposobnosti

 Odnos broja mu`jaka i `enki je pribli`no jednak @enka je zrela za parenje posle nedelju dana Parenje se obavlja naj~e{}e jednom Svetlost je smetnja 5-6 dana mo`e `iveti bez vode i hrane Na 21C smanjuje joj se aktivnost, a na 18,3C postaje potpuno nepokretna
94

95

 1,4 x 0.26 1/3 od p~.j. Naprsline, pukotine..

Period jajeta od 1-6 dana, naj~e{}e od 2-4 >50% vl.vazd >nema razvitka Idealno 60%

96

Voskov moljac i larva SHB, 3 para nogu 10-16 dana traje stadijum Du`ina po izleganju je oko 9,5 x 1,6mm Hrani se medom, polenom i mla|im larvama p~ele radilice Za razliku od odrasle jedinke larvu privla~i svetlost Na kraju stadijuma zlazi iz ko{nice puzi 200 metara i vi{e ako treba

97

 Naj~e{}e pada na oko 90 cm od ko{nice i zariva se u dubinu oko 10 cm Najbolje je joj godi zemlji{te sa 5-25% vla`nosti Najvi{e joj odgovara glinena zemlja Na 30C pre`ivljava 100% larvi, na 20C-50%, a na 10C larva ne pre`ivljava

98

 Od 15 do 60 dana, naj~e{}e 2-4 nedelje

99

Najve}e {tete dolaze od larve

Jede med Jede polen Jede larve Pravi tunele po sa}u Zaga|uje med

100

101

Odrasla jedinka svojim izmetom zaga|uje med. Dolazi do kisele reakcije i fermentacije meda pa med dobija miris trule pomorand`e [tete po zajednicu nisu izra`ene ako postoji samo nekoliko jedinki Da bi preuzele prostor i uni{tile zajednicu mora ih biti mnogo vi{e Nukleusi, oplodnjaci najvi{e ugro`eni 102

 Uvoz rojeva Uvoz matica Uvoz vo}a

Odraslu jedinku posebno privla~i ananas pa gro`|e, mango i bostan. Banana i grejfrut su manje privla~ni.
103

 Ukoliko je zaraza velika, pri otvaranju odrasle jedinke se vide na poklopnoj dasci ili kako prelaze preko satono{a Ukoliko je zaraza manja vadi se ram po ram i pa`nja se usmerava na tamna mesta, pukotine, podnja~u. Obavezno obratiti pa`nju prvo na: 1. Du`inu (5-6 mm) 2. Boju (braon tamno do crne) 3. broj pari nogu (3 para) 4. Krila (kra}a su od trupa) 5. Antene 6. Razdeljen prednji i zadnji deo Tek onda obavestiti veterinarsku stanicu
104

 Hemijski Mehani~ki Geneti~ki

105

/ Hemija
CeckMite+, 14 dana, varoa 42

106

/ Hemija
CeckMite+, 14 dana, varoa 42

107

/ Hemija
CeckMite+, 14 dana

108

/ Hemija
GardStar 40% , aktivni sastojak permetrin
1,7 mll GardStara40 +1,4 litra vode , to je za 2 ko{nice

109

/ Hemija
Skladi{teni ramovi

Phostoxin Zamrzavanje na -12C ubija

sve stadijume jedinke

110

/ Mehani~ki
Hood Bittle trap West Bittle trap Petri Di{ trap

111

/ Geneti~ki

112

Sindrom nestajanja p~ela Colony Collaps Disorder (CCD)

113

/ CCD
Alarmantan izve{taji
Broj p~elinjih dru{tava je sa 5 miliona, 1940 pao na samo 2,5 miliona 2006 P~elinje zdravlje je sve slabije, posebno od 1980g. Opra{ivanje biljaka je u padu Isto~na obala krajem 2006 trpi velike gubitke, a kasnije se ova pojava {iri i na druge dr`ave. 24% od 386 profesionalaca gubi vi{e od 50% dru{tava, neki ~ak i do 90% [teta u 2007 oko 150 miliona $ Slede izve{taji iz Kanade(5 provincija), Francuske, [panije i 114 Brazila

/ CCD
2007 formirana CCD radna grupa
Kolumbija univerzitet(4-5-4 sekvenca) Ilinois univerzitet( genetska analiza) Beltsvil laboratorija-Patolo{ke analize, paraziti i nivo nozemoze Pen Stejt univerzitet-identifikacija virusa i patogena Edgevud-identifikacija virusa Odsek ministarstva poljoprivrede u Pensilvaniji-Autopsija odraslih p~ela
115

/ CCD
Simptomi
Javlja se uglavnom u kasnu jesen ili zimu Nestajanje odraslih p~ela iz ko{nice Na letu i ko{nici nadje se veoma malo uginulih p~ela Napu{tena ko{nica sa poklopljenim leglom Prisustvo meda koje nije bilo plen grabe`i

116

/ CCD
Teorije uzroka (Sklop vi{e faktora)
Pretpostavka je da je primarni uzrok stres Hemijske rezidue i kontaminacija Patogeni ili paraziti Nedostatak genetske varijabilnosti Jednoli~na ishrana GMO(brzo isklju~en)
117

Selidba

STRES

/ CCD
Veliki gubici u istoriji
1868 - Kentaki(Tenesi) 1872 i 1810 - Australija 1915-Florida i Kalifornija 1917-SAD i Kanada 1970 Meksiko 1975 Australija 1977 - Meksiko 1978 Florida 1995,1996 Pensilvanija 1999,2000 Francuska 2002,2003 [vedska i Nema~ka

118

/ CCD
Dosada{nji rezultati

Stres Jednoli~na monoflorna hrana Varoa i nosema ceranae Virusi

119

/ CCD
Dosada{nji rezultati U uginulim p~elama prona|ene slede}e promene
Unutra{nji organi su nabrekli i crni Rektum je abnormalno pun, sa delimi~no svarenim polenom Crne ta~kice na `ao~noj `lezdi

120

/ CCD
Zadnji rezultati, oktobar 2007

121

/ CCD
Zadnji rezultati, oktobar 2007

122

/ CCD

Slede}i rezultati se o~ekuju marta 2008

123

/ CCD

HVALA VAM NA PA@NJI

124