RIMSKE LEGIJE I RIMSKA LEGIONARSKA UTVRENJA OD 27 GOD.P.N.E. DO 378 GOD.N.E.

Elementi legionarskog kampa

Svaka legija je bila odgovorna za konstruisanje svog utvrenja. U tu svrhu angaovani su radnici i majstori raznih specijalnosti kako bi logor stavljen u punu funkciju. Svi izvoai su bili pod komandom i nadzorom praefectus castrorum, iskusnog oficira u rangu centuriona. Legionari i vojnici su takoe uestvovali u ienju terena i izgradnji logora. Povrina koju je zahvatalo utvrenje nije bila strogo propisana to je pre svega zavisilo od njegove namene i od veliine jedinice koja je u njemu boravila. Naveemo samo primere jedinice stacionirane u Nijmegenu u logoru povrine 16,5 ha. i druge koja je bila bazirana u Bonu ija povrina logora je bila ak 27,5 ha. Obe jedinice bile su na teritoriji tadanje provincije Germania Inferior tokom I veka n.e. Prvi rimski logori bili su od jednostavnih zemljanih nasipa na kojima su postavljene prepreke i barijere u vidu drvenog kolja ili balvana. Oko logorske baze mogao je, i najee je i bio kopan rov ija izbaena zemlja je i koriena u svrhu izrade nasipa. Od vremena Avgusta moemo govoriti o pojavi utvrdjenja od vrih materijala kamena i cigle povezanih malterom. Startna taka pri izgradnji kampa bila je raskrsnica (locus gramae) dva osnovna puta u utvrenju Via principalis;via praetoria i via decumana. Svako utvrenje je imalo etiri kapije po jednu na svakoj strani i etiri ulice u unutranjosti koje su se sekle pod pravim uglom. Via Principia je bila ulica koja je ila sredinom unutranjosti utvrde, via Sagularis put koji je iao uz same zidine kako bi se bolje reagovalo u sluaju napada, Higinije ovaj put naziva intervallum, Via Praetoria je ulica koja je ila od glavne kapije Porta praetoria do ulaza u zgradu glavnog taba. Via quintana je bila unutranja ulica koja nije povezana ni sa jednom kapijom, Via Decumana je bila ulica koja ide od kapije Porta Decumana do zadnjeg dela utvrenja. Ulice i putevi su bili obino irine 7-8 m. nasipani ljunkom preko kojeg je raena kaldrma dok je sa strane raen kanal za drenau otpadne vode (cloaka). U normalnim mirnodopskim uslovima graen je i podzemni odvodni kanal. Ukrtanje glavnih ulica delilo je unutranjost utvrenja na pet glavnih zona. Prednja zona od kapije Porta Praetoria do via Principalis bila je poznata kao Praetentura i ona je bila prepolovljena Via praetoriom na levu i desnu zonu . Slino tome, zadnja strana od Porta decumana do via quintana bila je poznata kao Retentura i prepolovljena na slian nain Via Decumana-om. Leva, ira centralna zona u ,,sendviu,, izmeu Via principalis i Via quintana bila je poznata pod imenom latera praetorii u prevodu ,,krila praetoriuma,, zato to su okolni objekti bili postavljeni po krilima oko komandantovog taba. Kod veine utvrenja centralna zona je imala dva bloka ili scamna postavljenih po dubini. Jedan scamnum je stajao prema Via principalis 1

dok je drugi bio okrenut prema Via quintana. Ovo se najbolje vidi na planu gde praetorium lei odmah iza principia. To je obino bio prostor gde su locirane itnice (horrea) i radionice (fabrica) dok je strana desno od principia bio rezervisan za prestinu prvu kohortu. Retentura je obino bila jedan scamnum po dubini i u njemu su bile smetene barake za etiri kohorte sa spoljne ili obestrane via decumana. Praetentura , je sa druge strane, imala dva ili tri bloka scamna, po dubini.Prvi od njih je, slino kao i kod retentura-e sadrao je blokove baraka za etiri kohorte. Na veini lokaliteta gde su pretpostavljeni ili uoeni ostaci rimskih utvrda zapaeno je postojanje thermae ili kompleksa kupatila koje su zauzimali jedan dobar deo utvrenog prostora to govori u prilog kakav su znaaj imale kao infrastruktura. Razvijeni od prvobitnog tipa poljskog utvrenja legijskih kampova, rani oblici utvrde imali su kapiju i ogradu izraenu od drveta oko kojih se nalazio jedan ili dva opkopa u vidu aneva. Kasnijim razvojem jednostavni ,,V,, anac dubine 2m. i irine 5-6 m. postaje neka vrsta standarda. Materijal koji je izbacivan iz anca spolja je formirao nizak zaravnjen sloj kontraeskarpe nasipa. U tvravama koje su egzistirale tokom I v.n.e. bedemi su bili hrpa naslaga materijala meavina zemlje i ljunka. Baza je imala irinu 4-5 m. sa prednjim nagibom visine oko 3m. dok je na vrhu postojala staza za kretanje strae. Strunjaci koji su istraivali ovu oblast smatraju da ovo predstavlja neki tip rimskog standarda iji su parametri bili izraeni u stopama (1 rimska stopa=29,5 cm.) Tako je praksa rimskih graditelja bila da je linearna zona bedema iznosila oko 20 stopa (6m.). Bedem je mogao biti ojaan trskom ili nekom vrstom drvenih greda, primera radi za utvrenje povrine 20 ha. Duina bedema je iznosila 1,8 km. Nakon ovih radova koji su znali da potraju mesecima i koji bi stvorili kompaktnost bedema, od sredine I v.n.e. poelo se sa praksom da se formira vertikalna fasada na kojoj bi kasnije bio graen kameni zid. Drvene straarske kule postavljane su na sve etiri kapije dok su ostale pozicionirane na preostala etiri ugla ili na samom bedemu u na odreenim razmacima. U pojedinim sluajevima iznad kapija su graene drvene kule sa velikim platformama pokrivene krovom ponekad i bez njega. Fortifikacije rimskih kampova uglavnom su imale dva osnovna elementa spoljanje odbrane: 1. jednostavni ,,V,, rov ili vie suvih ,,V,,rovova oko utvrenja 2. zidovi (vallum) Kao dodatne prepreke napadau na dnu rova ili po njegovim ivicama, kako je poznato iz pisanih izvora, mogli su biti postavljeni zailjeni koevi (stimuli;cippi;liliae) U veini sluajeva vallum je konstruisan od zemlje izbaene iz rovova. Unutra i spolja zid je stabilizovan tranom konstrukcijom a vrh zida je bio obezbeen drvenim palisadama. Ako je formacija nameravala da ostane dui vremenski period u istom utvrenju ovaj zid je zamenjivan solidnjim zemljano drvenim zidom. Drvena konstrukcija koja se sastojala od dva reda paralelno poreenih i meusobno povezanih debala ispunjavana je nabijenom zemljom. Ovakav zid bio irine od oko 3m ili 10 rimskih pedesa. Sa spoljne strane nalazio se drveni parapet (lorica) opremljen krenelurama za zatitu boraca (pinnae). Tek nakon dugog boravka na tom mestu ovakav vid fortifikacija zamenjivan kamenim zidovima kojima su u uglovima dodavani tornjevi kako bi se pojaala odbrana. Kapije su pokrivane parapet platformama koje su obino flankirane sa dva tornja,takoe je u svrhu bolje zatite kapije mogao biti iskopan i krai rov (titulum). Principia Zauzimala je centralnu poziciju u svakom utvrenju i imala neku ulogu rimskog foruma nalik gradovima. U unutranjem delu zgrade nalazilo se veliko dvorite uokvireno kolonadama, moe se slobodno re neka vrsta peristila, sa postavljanim olucima za sakupljanje kinice koja je sprovoena u bazene koji su imali velike kapacitete, primera radi jedno utvrenje otkriveno u Britaniji Inchtutil imalo je cisternu kapaciteta 47 500 litara. Dvorite je sa tri strane bilo okrueno odajama i funkcionalnim prostorijama nalik armamentarium-u (oruarnici). etvrta strana dvorita je bila predviena za basilica-e iza koje se nalazilo vie kancelarija (officia) smetenih oko svetilita (aedes). U njemu su drani legijski simboli i stegovi (aquila) kao i 59 centurijskih

standarda (signa). U skladu sa navedenim moe se zakljuiti da je zgrada imala i religijski karakter to se manifestovalo i kod iskopavanja pojedinih lokaliteta ge su nalaeni primerci rtvenika i oltara.Ispod svetilita su takoe esto bili i podrumi ili podzemne odaje (aerarium). Ostale prostorije u okviru principie bile su predviene ya razne slubenike kji su brinuli o dokumentaciji ili drugim potrebama legije: tabularium legionis (protokoli legije), cornicularius (pomonici), librarii (sekretari), scholae (sobe, prostorije za sastanke ili nie oficire). Principia je ,nema sumnje na osnovu svega, bila sredite deavanja u utvrenju. Neretko su ukazujui na vanost zidovi i podovi principia-e bili bogato dekorisani istiui njen znaaj. Centuriae Prostorije za smetaj vojske koje su zauzimale vei deo kampa okruivale su cenralnu zgradu u vidu prstena. Mogle su biti postavljene paralelno (per scamna) ili eono (per strigas) prema via praetoria. Barake su bile prilagoene za smetaj centuriona i 8 do 10 vojnika (contubernia) u redu a sobe su imale dva dela, antre i u produetku sobe za spavanje (papilio). Poseban tip baraka pronaen u nekom kampovima je sluio za smetaj konjikih jedinica (alae) ili meovitih jedinica (cohotres equitatae). Ove tzv. tale-barake su sluile za smetaj konjanika i konja zajedno pod istim krovom (kamp Heidenheim, Nemaka ili South shields - V.Britanija). Fabrica armorum Mnogi legionari izuzeti su i osloboeni uobiajenih dunosti jer su posedovali odreene vetine ili zanate itekako korisne za rimsku vojsku. Oni su bili poznati i pod imenom immunes. Uglavnom su se bavili proizvodnjom i popravkom vojne opreme. Postoje mnoga epigrafska svedoanstva o postojanju ovih radionica pri rimskim legijskim logorima u jednom papirusu pronaenom u Egiptu pominje se Fabricam legionis odnosno legionarska radionica. Nemaki arheolog Herold von Petrikovits identifikovao je prema obliku tri tipa legionarskih radionica: izdueni sa etvrtastim holom, ,,dupla kuka ili u obliku slova ,,U,, i bazar tip kompleks karkteristian po gotovo lavirintski povezanim hodnicima unutar njega. Namena pojedinih prostorija unutar kompleksa nije jo uvek jasno utvrena. Legionarski kampovi i gradovi na teritoriji Gornje Mezije prema rezultatima arheolokih artefakata i pisanim svedoanstvima takoe su imali u svom sastavu ovakve vrste radionica. Notitia dignitatum iako vezana za period kasne antike, navodi da su radionice za izradu vojne opreme imali Horreum Margi (uprija), Viminacium (Kostolac), Naissus1, Singidunum. Prilikom kampanja istraivanja esto su pronalaeni delovi vojne opreme, alati za obradu metala ili drveta, delovi pei za topljenje metala, ostaci legura i sl. Takoe se prilikom istraivanja esto mogu nai delovi opreme izraeni u drugom radionicama carstva to govori u prilog injenici da je postojala i distribucija opreme izmeu gradova. Vatelundinarium bolnica Bolesni i povreeni legionari zbrinjavani su u bolnicama koje su se nalazile u okviru kampova ili logora. Higinije preporuuje da se bolnice lociraju to dalje od radionica zbog veeg mira i manje buke.sastjale su se od etvrtaste prostorije sa dvoritem u pozadini. Medici su bili vojnici koji su pruali lekarsku pomo vojnicima i u izvorima se pominju medicus ordinarius koji su ak mogli biti ranga centuriona. Od ostalih specijalnosti koje su mogle biti na slubi u vatelundinariumu u pisanim izvorima navode se i medicus chirurgus (hirurg), medicus clinicus (internista) i medicus ocularis (oni lekar). Tri ili etiri krila bolnice imala su dva reda bolesnikih soba.
1

/Not.dig. Or.XI,37/.

Horrea-itnica Prostorija za smetaj ita je bila u mnogim kampovima, kako je i otkriveno, sastavni deo infrastrukture. Sluila je za smetaj ita i drugih namirnica ulja, voa, povra a njenu administraciju vodio je dispensator horreorum-upravitelj itnice. U sklopu vojnog logora u Niu ne postoje dokazi o postojanju ovakvog objekta ali je on lociran na Mediani pa se smatra da je to jedini lokalitet gde je on egzistirao ili da nije bilo potrebno da se on locira i u samom vojnom logoru kao to je to sluaj sa utvrenjem u Viminaciumu. Horeum se obino nalazi du puta Via principalis ako bi se omoguilo neometano snabdevanje i transport manirnica. Krov horeuma bio je konstruisan tako da omogui stalno provetravanje da bi se zadrala sveina namirnica naroito cerealija. Na prostoru intervallum-a mogao je biti smeten i manji mlin za mlevenje itarica. Primeri utvrenja Terraco (Teragona) Prema pisanju Plinija ovaj grad su osnovali braa Scipo mautim ustanovljeno je da je grad prvobitno osnovan kao iberijski 45 god.p.n.e. Cezar ga je proglasio kolonijom a Avgust ga je uinio centrom provincije Hispania Teraconensis. Septimije Sever je iveo u ovom gradu dok je obavljao dunost namesnika provincije Hispania. Bedem i forum grada pripadaju vremenu flavijevaca na a od ostalih spomenika znaajni su i namesnikova palata i Avgustova palata. Grad je snabdevan vodom sa ak pet akvadukata od kojih je najpoznatiji Las ferreras koji je visok dva sprata. Godine 26 n.e. stradao je u invazijama Alemana i Franaka a kasnije su ga osvojili Arapi. Emerita Augusta ( danas grad Merida u paniji) Ovaj grad osnovan je 25 god p.n.e. odlukom Oktavijana Avgusta. U njegovoj izgradnji uestvovali su veterani V i X Legije a grad je kasnije postao prestonica Luizitanije. Bio je to jedan od najveih i najbogatijih gradova na Iberijskom poluostrvu. Most koji je u njemu izgraen preko reke Guadiane jedan je od najduih i najbolje sauvanih iz perioda rima ima 60 lukova i duinu od 792 m. Snabdevan je vodom sa tri akvadukta Los Milagros je imao visinu od 25 m. Monimentalna graevina izgraena od granita i opeke. Posedovao je i veliki teatar koji je mogao da primi oko 5000 ljudi u ijem nastavku se nalazio peristil. Od ostalih graevina izdvajaju se trajanov slavoluk i Dijanin hram. Pojam i koncept prvih rimskih permanentnih fortifikacija datira od vladavine imperatora Oktavijana Avgusta (27 god.p.n.e 14 god.n.e) U vekovima koji su prethodili legije Rima su bile sakupljane za potrebe odreenih vojnih kampanja a po zavretku istih su rasformirane, rasputane. Naravno, postojala je i potreba da odreeni kontigenti ostaju na novoosvojenim teritorijama u tzv. Zimovnicima kao to je bio sluaj sa panijom. Ali je tokom jedne godine morala da se vri izmena vojnika koji su sluili daleko od svoje domovine. Tokom dugotrajnih kampanji kao to je to bio sluaj sa Cezarovim Galskim ratovima velika armija je morala da bude stacionirana na teritoriji gde su vrene vojne operacije smetana najee u drvenim barakama ili atorima. Od vremena vladavine Avgusta poinjemo u izvorima da nailazimo na podatke o stajaim armijama koje su stacionirane u permanentnim kampovima

irom provincija Rimskog carstva. Kada je Avgust reio da reorganizuje armiju pratei genealogiju prethodnog graanskog rata odluio je da broj legija bude 28 rasporeenih irom imperije. Veina legija bila je stacionirana na tada vanim stratekim takama kako bi se obezbedila dalja ekspanzivna politika i bezbednost granica imperije. Rimski istoriat Tacit je oko 120 god n.e. zabeleio sa dosta sigurnosti lokaciju legija godine 23 n.e. kada je vladao Avgustov naslednik Tiberije. Posle katastrofalnog Varovog poraza u Teutoburkoj umi kada su izgubljene itave tri legije njihov broj se sveo na 25. Osam legija se nalazilo na Rajni koja je podeljena na gornju i donju oblast. etir legije su se nalazile na Dunavu a dve na Dalmatinskom priobalnom pojasu. Tri su stacionirane u paniji, dve u Africi gde ime je kasnije jedna Dunavska pomagala pri guenju ustanka u Egiptu a etiri legije su se nalazile u Siriji.2 Prema jednoj inskripciji pronaenoj u samom Rimu gde je data lista geografskih pozicija legija od zapada prema istoku navodi se na injenicu da je pet legija rasformirano posle 165 god.n.e. u daljim vremenima tokom dva veka vladavine Septimija Severa i Tiberija formirane su nove legije a mnoge stare su ili rasformirane ili izgubljene tokom vojnih kampanja. Prema Kasijusu Diu koji je konzulovao u vreme Aleksandra Severa 229 god.n.e. 19 legiaj iz vremena Avgusta nastavilo je svoje postojanje do III veka n.e. a ostalih 14 je postepeno restruktuirano ili rasformirano. Velike kampanje i tenje ka osvajanjima kao to je bila invazija na Britaniju 49 god.n.e. ili Daanski ratovi 101 102 i 105 106 god.n.e. iziskivali su preraspodelu, dislociranje legija i izgradnju novih utvrenja i kampova.

Legionarska utvrenja za vreme vladavine Oktavijana Avgusta 27 god.p.n.e 14 god.n.e

U prvim godinama vladavine Oktavijana Avgusta rimske legije bile su pre svega mobilna armija koja je angaovana i svoje kretanje bazirala na potrebi koje je carstvo iziskivalo. Nije bilo u praksi razdvajanje (vexillationes) jedinica na mnaje formacije za potrebe privremene slube ili izvrenja nekih zadataka. Osvajanje panije 19 god.n.e zahtevalo je da se tamo locira nekoliko legija koje su se kasnije kretale prema gornjem toku Dunava u oblasti dananje vajcarske teritoriji koja e postati poznata kao provincija Raetia. Tokom 12 god.n.e preduzeto je vie kampanja preko obale Rajne i to je uzrokovalo da se tamo podignu prva utvrenja na teritoriji Germanije. Godine 6 n.e.Avgust je morao da prekine kampanju koja je bila u zamahu protiv Markomana ( dananja teritorija eke) kako bi se 12 legija prebacilo u granini pojas Panonije3. Nakon katastrofe koju su pretrpele Varove legije 9 god.n.e du Rajne su podignuta prva utvrenja za stacioniranje legija.Deo XX legije prebaen je iz panije kako bi uestvovao u Markomanskim ratovima sa baznim kampom u Burnum-u (danas uplja Crkva, Hrvatska). Strategijski posmatrajui legionarska utvranja na rajni koja su formirana za vladavine Avgusta lee na znaajnoj liniji za tadanju odbranu. Primera radi utvrenje Marktbreit (blizu dananjeg Wuryburg-a, Nemaka) je strateki lociran na uzvienju odakle je mogla da se nadgleda plovidba Majnom. Rena plovidba je bila mnogo jeftiniji nain transporta a svakako i bri takoe je njime mogao da se prevozi mnogo tei teret nego kopnenim transportnim sredstvima. U prilog ovome govori i pronalazak artefakata u vidu 40 buradi kapaciteta 1 200 l. Blizu dananjeg Dortmunda na lokalitetu utvrenja Oberaden. Burad ovakvog kapaciteta bila bi komplikovana ak i za dananji transport. Osnova utvrenja u Oberaden-u je napravilnog oblika sa zaobljenim ivicama i utvrenje kod Anreppen-a ( kod
2 3

Tac.Ann. 4.5 Tac.Ann. 2.46

dananjeg Paderborn-a, Nemaka) nema oblik etvorougla ve je ovalno izdueno. Kod ovakvih utvrenja komandantov tab je povuen malo u zadnji deo iza centralne zgrade principia. tab je bio oivien porticima sa tri strane a na etvrtoj strani su leale jednostavne sobe bono centralne komore (vestibula) i tako omoguavaju vezu sa praetorium-om.Ove prostorije su pre svega imale administrativnu funkciju i u skladu sa onim to navodi Polibije to bi bio quaestorium. U teoriji svako utvrenje je imalo 4 osnovne kapije po jednu na svakoj strani kreirajui na sredini raskre locus gramariae. Doljak bi ulazio na monumentalni ulaz porta praetoria i kreui se ulicom Via praetoria glavnom ulicom. Vrata sa leve atrane Via principalis nazivala su se Porta principalis sinistra a sa desne Porta principalis dextra. Jedino kod utvrenja u Oberadenu se odstupa od ove eme i kod njega je via principalis ide izmeu principia-e i praetorium-a. Oigledno da utvrenja doba Avgusta trpe neka odstupanja od uobiajene eme. Svako utvrenje iz vremena Avgusta u svom sastavu je imalo trgovine i ambar (horreum). LEGIONARSKI KAMPOVI U DOBA TIBERIJA 14 37 GOD.N.E. Dolaskom Tiberija na vlast 14 god.n.e. etir legije su u delu donjeg toka Dunava i zauzimale su dva dvostruka kampa zaposednuta prilikom invazije Germana preko Rajne. Tacit nas izvetava da I i XX legija imaju baznikamp u Oppidium Ubiorum (Colpgne) a V Alaudae i Xxi Rapax se nalaze u kampu Vetera (danas Xanten, Nemaka).4 U gornjoj oblasti XIV Gemina i XVI Galica se nalaze zajedno u kampu Mogontiacum (danas Majnc). Ostale dve legije se nemogu locirati sa potpunom sigurnou. Neki od naunika smetaju II Augusta blizu kampa legija XIV i XVI u Mainz-Weisenau a blizu Strazburga postoje dokazi da se ova legija tu nalazila ranije. etvrta legija odnosno XIII Gemina nalazila se junije i to najverovatnije u logoru Vindonissa (danas Windisch, vajcarska). Iste godine, prema Tacitu tri panonske legije, VII Augusta, IX Hispana, XV Apollinaris nalaze se zajedno u letnjem kampu5 gde zauzimaju individualne hiberrna-e u Poetovo (Ptuj), Siscia (Sisak) i Carnuntum (Deutch Alfenburg, Austrija). Godine 20 n.e. IX Hispana je privremeno u Africi kao podrka u ratu Numidijskim Musulamii6. Od tada rezidencija afrike legije III Augusta je Ammeadara (moderna Haidra, tunis) na Masumilanskoj teritoriji. Tacut takoe izvetava i da su dva legijska garnizona locirana u Dinjodunavskoj provinciji Moesia. To su IV Scythica i V Macedonica ije prisustvo je zabeleeno 33/34 god.n.e du dunavske klisure ,,Gvozdenih vrata,, inskripcije koje su pronaene sugeriu da je V Macedonica stacionirana na Dunavu u Oescus-u (Gigen, Bugarska) dok je IV Scythica verovatno bila stacionirana u Naissus-u. Dve legije se i dalje nalaze u Dalmaciji na priobalnom pojasu VII legija u Tilurium (Gardun) i XI u Burnum-u (uplja Crkva). Tri Avgustove legije su u Egiptu 7 III Cyrenaica, XXII Dioteriana i XII Fulminata. One su kasnije prebaene u Siriju i 4 god.n.e. ona broji tri legije a od 19 god n.e. broj narasta na etiri. Pored toga legio X Fratessis je stacionirana u mestu Cyrrhus (Turska).

LEGIONARSKA UTVRENJA U VREME GAJA, KLAUDIJA

4 5

Tacc. Ann.1.31,37,45 Tacc.Ann 1.16 6 Tacc. Ann. 3.9;4.23 7 Strabon 17 1.2

I NERONA 37 N.E. DO 68 N.E. Imperator Gaj (Gaius) koji je bio poznat kao potomak surovog imperatora Kaligule stvorio je dve legije pod nazivom Primigenia za potrebe kampanje koju je vodio protiv Germana. Broj koji je dodeljen XV je verovatno izabran kako bi pratio sled brojeva legija koje su se ve nalazile u oblasti Gornje rajne XIII, XIV i XV i njn kamp se nalazio blizu Mainz-Weisenau gde su i pronaeni grobovi njenih pripadnika. (etiri groba). Gajeva jo jedna novostvorena legija XII Primigenia je stacionirana u utvrenju u Donjoj Germaniji gde su se ve nalazile XX i XXI Tokom Gajevih kampanja na Rajni u toj oblasti se nalazilo ak 10 legija. Legio I i Legio XX nalazile su se 30 god.n.e. u kampovima u Bonna (Bon) i Novaessium (Neuss). Klaudije je 43 god.n.e. povukao tri legije, II Augusta, XIV Gemina i XX za potrebe svoje kampanje u Britaniji. One su se pridruile IX Hispana koja je ti dola iz Panonije. Odlazak ove legije ostavio je Panoniju sa samo dve legije i tvravu Siscia koja sada gotovo da nije ima la posadu. Opozivanje tri legije sa rajne zahtevalo je novu reorganizaciju. Prvo je XVI Galica dislocirana sa Gornje Rajne iz utvrenja Mogontiacum na Donju Rajnu u tvravu Novaesium umesto legije XX. Odlazak XIV Gemina koja je sada bila podeljena u utvrenju Mogontiacum izazvao je dase tu locira ogranak legio V Macedonica koja se nalazila u paniji. Odlazak legio II Augusta vtvratio je obema armijama jainu od po 4 legije. U drugom krugu razmetanja VIII Augusta odlazi u novu tvravu Novae (Steklen, Bugarska) ime je broj legija u provinciji Moesia narastao na tri. U utvrenje Poetovio dolazi sada XIII Gemina a Vindonissa postaje baza XXI Rapax. U toj fazi verovatno se dislocira i XV Primigenia i zauzima poziciju u kampu Vetera. Peati koji su pronaeni u ovom utvrenju svedoe da je levu stranu tvrave drala XV Primigenia a desnu V Alaudae. Ova razmetanja svela su armiju Gornjorajnske oblast na tri legije. U prvoj fazi vladavine Nerona sa porastom sukoba na istoku zapadne legije su dislocirane na teritoriju Sirije. Tacit belei da su one premetene iz Germanije ali interesantno da pomenuta legija IV Scythica nikada nije slubovala na Rajni. Njeno mesto u provinciji Moesia nadometeno je VII Legio Claudia Pia Fidelis. Ona je tu dola iz baze Tilurium i sagradila novo utvrenje u Viminacium-u u procesu smanjenja garnizona u Dalmaciji na jednu legiju. Nekoliko godina kasnije 62 god.n.e sirijske legije IV Scythica i XII Fulminata bie prebaene na sever Kapadokije a u kasnijim godinama sa jaanjem sirijske vojske sa dunavskog limesa bie dislocirane V Macedonica i XV Apollinaris ime je broj legija u Moesia-i smanjen na dve legije dok je u meuvremenu legija X Gemina iz panije prebaena u utvrenje Carnuntum. U isto vreme dve legije osramoene u borbama u Kapadokiji vraene su u Siriju a u kampanju su ukljuene svee jedinice. Legije III Galica i VI Ferratasu sakupljene u Melitane (Malatya, Turska) za potrebe invazije na Jermeniju. Naskon toga XV Apollinaris je brzo prebaena u Egipat.