Objekti trgovine

U devetnaestom veku pojavljuju se ROBNE KUE, objekti u kojima se po prvi put (pod jednim krovom) nudi iroki izbor roba, usluga i servisa. (Pariz 1872. sl.9)

Istovremeno, pojavljuju se i ARKADE i GALERIJE, kao odgovor na sve prisutniju potrebu za povezivanjem nezavisnih prodavnica u gradskom kontekstu. One nastaju skoro istovremeno u svim veim evropskim gradovima; Milanu, Londonu, Parizu ili Berlinu. Bile su to pokrivene trgovake ulice sa kontinualnim nizovima prodavnica sa obe strane. (Lajpcig, Bec 1840. sl.10)

Galerija Vitorio Emanuele u Milanu, svojim znaajem i pojavom doslovno je stekla status trgovake "Katedrale". (Milano,sl.11)

Mnogi savremeni trgovaki MOLOVI baziraju organizaciju svojih prostora na iskustvima steenim na primeru ovakvih galerija. (New York, sl.11)

Detroit East Mall (sl.12) iz 1954.god., autora Viktora Gruena bio je prvi objekat otvorenog trnog centra koji e svoju primenu nai irom Amerike

svoju najuspesniju evropsku varijantu ostvarie u Skandinaviji, gde ce se tokom ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka u potpunosti uklopiti sa, tada izuzetno aktuelnim, tipom stanovanja "niske spratnosti - velike gustine". (Albertsund, Farum sl. 13)

5 automobila / 100 m2 prodajnog prostora

Po zavretku drugog svetskog rata, ideje Bauhausa, kole koja je u prvoj polovini veka imala presudan uticaj u formiranju i afirmaciji arhitekture Moderne, dobile su svoju primenu i to u punom obimu najpre u SAD, da bi potom uticale i na arhitekte irom sveta da svoj stvaralaki kredo i pristup arhitekturi ustanove na principu da su jedino pravilno reena funkcija i konstrukcija merilo ostvarenih kvaliteta u prostoru. Ove teze, iako su decenijama bile jedini priznati modus u planiranju, projektovanju i izgradnji objekata, danas su izvesno pod sumnjom i prostor se sve vie tumai i definie kao mesto na kome se nuno prepliu "dva pola magneta", sa proimanjem racionalnog i emocionalnog u percepciji, doivljaju i korienju prostora. Trgovaki objekti, pored neophodne funkcionalnosti u korienju, morali bi da budu i specifini (originalni u ekspoziciji, ponudi robe, njenoj prezentaciji), privlani (da omoguavaju konzumentu da se osea prijatno, da spontano prihvata prostor koji ga privlai), prepoznatljivi (da poseduju znakovnost u prostoru kroz odgovarajue reenje izloga i oznaka), kao i da sadre dopunu ili proirenje osnovne funkcije sa komplementarnim sadrajima (kafe, restoran, prostori za decu itd.).

Pijace Povrsina namenjena prodaji - od 200 m2 do 15000 m2 velike pijace do 20000 m2

1. Pijace i pijani objekti, namenjeni prodaji prehrambenih artikala i robe iroke potronje, preteno na otvorenom prostoru i sa mogunou slobodnog izbora pri kupovini. Povrina namenjena prodaji je od 200 m2 do 15000 m2, a kod velikih pijaca i do 20000 m2 (dispozicija velikih pijaca podrazumeva okruenje od 80 - 100 000 stanovnika).

Standarna prodavnica prodavnica odee povrine namenjene trgovini Max : 280 m2 po etai tri korisne etae (ukljuujui i prizemlje) Suteren+P+1 ili P+2

Supermarket - povrina namenjena prodaji Optimalna /1000 m2 - 2500 m2 Minimalna /400 m2 .

Robna kua Korisna povrina (za prodaju robe) od 10000 m2 do 20000 m2

Trni centar Minimalna povrina lokala - 18 m2

5. Trni centar, kompleks pod jedinstvenom upravom i kontrolom, a koji se sastoji od vie nezavisnih trgovakih objekata, manjih ili veih lokala, koji se izdaju na korienje zainteresovanim zakupcima. Minimalna povrina lokala - 18 m2.

(MOL - naziv, oznaava "veliki" trzni centar sa peakim komunikacijama izmedju prodavnica i lokala u trnom centru a koje su kontrolisano povezane sa okolnim saobraajnim pristupima i parkinzima). Tipovi: otvoreni, poluzatvoreni i zatvoreni

Galerije / Arkade

Hipermarket

7. Hipermarket, prizemni ili jednospratni trgovaki objekat sajamskog tipa (jedan vlasnik, IKEA npr., sa mogunou samouslune kupovine i sa prateim servisnim sadrzajima).

1.1. PRIVLANI ULAZ (istaknut sa ciljem da privue prolaznike i navede ih da udju u radnju).

Organizacija izloga
Izlozi se mogu organizovati irinom prodavnice ili po njenoj dubini, ovisno o irini ulinog fronta.

Varijante Ulaz Izlaz

Ulaze projektovati tako da budu locirani van uglova prodavnice (preporuljivo je izbegavati tzv."prazne" strane, u kojim nije mogue formirati i urediti izlog). Poloaj ulaznih vrata bitan je sa aspekta kretanja peaka, relativne visine plonika i poda lokala kao i zbog unutranjeg uredjenja prodavnice. Izbegavati stepenice na ulazu, bolje je ukoliko su one povuene u dubinu lokala i naglaene osvetljenjem.

Optimalni vidni ugao

proseno ljudsko oko vidi lako objekte u granicama kupe od 60 stepeni (30 stepeni na gore odn. na dole u odnosu na optimalnu ravan gledanja). Prosena visina oka je 1,60m, a dubina lakog osmatranja poda lokala dosee do 5m.

Izlog 1 prizemlje

Izlog 2 prizemlje / sprat

Izlog 3 suteren / prizemlje

ema nadstrenice

Nadstrenice omoguavaju lako kretanje ispred izloga (zatita od kie i jakog sunca) i ujedno spreavaju stvaranje efekta refleksije i bljetavila neba, olakavaju preglednost izloga.

Dijagram kretanja - 70%

70% kupaca u prodavnicama kree u desno po ulazu.

Roba koja se trai - osnovna roba Korisni predmeti Sluajna - luksuzna roba
Kupce privlae: vrata, iri od dva prolaza a zamara ih suvie izloenog materijala.

Prodavnica hrane
irine prodavnica sa jednim prolazom kreu se izmedju 3,5 i 5,5 m (zavisno od tipa radnje) a dubina im je od 15 do 25 m.

Prodavnica obue
Prodavnice sa udvojenim prolazima irine su oko 9m, kao i radnje za prodaju odee sa garderobama za probu.

Suterenske prostorije - ista visina od 2,45 do 2,75m (ekonomina prodaja i skladienje robe) Prizemlje - visina 3,65m bez medjusprata. Ukoliko postoji i medjusprat - ista visina od poda prizemlja do poda medjusprata ne bi smela da bude nia od 2,15 ili 2,30m.

1.4.1. Podovi- neophodno je njihovo lako odravanje. U prostorijama sa lomljivom robom podovi su od elastinih materijala, ponekad i zastrti to poveava nivo udobnosti. 1.4.2. Zidovi - prilagodjeni su vrsti robe i nainu njenog izlaganja. Izbor boje zavisi od kvaliteta osvetljenosti lokala.

Svetle boje (sa velikom moi odbijanja svetlosti) neophodne su kada najvei deo osvetljenja prodavnice potie iz potpuno indirektnih izvora svetlosti. Zidovi mogu biti tamniji kada se koristi direktno ili koncentrisano svetlo ka izloenoj robi.

Ogledala se koriste kao enterijerski element i kao dopunska kontrola prodavnice. .

1.4.3. Plafoni - preporuuju se sputeni plafoni za prikrivanje potrebnih instalacija vetrenja, klimatizacije, elektroinstalacija, protivpoarnih sistema kao i za postavljanje svetiljki u enterijeru. 1.4.4. Vetako osvetljenje: Opte osvetljenje - poludirektne ili indirektne svetiljke Osvetljenje za izlobene svrhe - direktne svetiljke i svetlosni snopovi.

1.4.5. Vitrine i police - visina, duina i irina zavise od naina njihovog korienja.

Standardna prodavnica podrazumeva minimum troje zaposlenih. Prostorije namenjene slubenom osoblju u neposrednom su kontaktu sa prodajnim prostorom (bono, po obodu, ili u blizini magacina)

prodajni prostor magacini i ostave

Magacini se postavljaju uz prodajni prostor - po dubini, obodno sa obe krae strane, pod uglom, potkoviasto, umetnuto u prodajni prostor, u jednom ili u vie nivoa.

A Snabdevanje i pristup kupaca bez direktnog dodira

Snabdevanje prodavnica U jednom nivou

B Snabdevanje i pristup kupaca ka objektu se preklapaju

a)Paralelno sa peakim pristupom kupaca

a) Ukrtanje tokova

b)Snabdevanje sa rotacionim okretanjem vozila

b) Rotaciono vraanje vozila (R=11m)

c)Pristup vozila - upravno na objekat

c)Pristup vozila - upravno na objekat

kroz prodavnicu, direktno

sa zadnje strane objekta, u nivou trotoara

sa zadnje strane objekta u nivou istovarne rampe

denivelisano prodavnice

ispod

denivelisano iznad prodavnice

u okviru objekta (pod jednim krovom

Prioriteti - eskalatori, pokretne trake, liftovi Stepenita, samo kao altenativni tok ili za protivpoarne situacije.

Preporuuju se kretanje koje posetioca upoznaje sa to vie raznovrsne robe dua linija kretanja. irina eskalatora - 600, 800 ili 1000 mm. Preporuljivi nagib - 35 stepeni

Naglaena visina zbog mogueg poara

Suteren i podzemne etae : servisni prostori (elektro sistem, grejanje, ventilacija i klimatizacija), snabdevanje objekta, garairanje; kao prodajni prostor: prodavnice svakodnevne robe (supermarket) Prizemlje : prodajni prostor promenljive strukture sa manjim prodavnicama i povremenim promotivnim prezentacijama; od prodavnica sa veom povrinom - supermarket Spratovi : I sprat : istovetne strukture kao u prizemlju II sprat i vie etae namenjene prodaji : lokali veih povrina, specijalizovane prodavnice Najvie etaze u objektu : prostori za odmor, restoran, dopunski sadraji, poslovni prostor i kancelarije zaposlenih

Parkiranje posetilaca mogue je reiti u okviru 1 nivoa (supermarket, hipermarket, trni centri) ili u sklopu viespratnih garaa (robne kue, trni centri) sa mogunou ravnopravnog pristupa svim etaama namenjenih prodaji robe.

Trni centari u otvorenom prostoru: ~ 5 automobila / 100 m2 prodajnog prostora

Prirodni osvetljaj motivie kupce u kretanju i obezbedjuje potrebnu prijatnost tokom dueg boravka u kupovini.

Vetako svetlo, kao dopuna prirodnog osvetljaja u enterijeru, za specijalne efekte ili u ekspoziciji objekta (ulaz, noni izgled, izlozi)

Place Royale - Pariz

Unter den Linden - Berlin, 1827 Schinkel

1. generacija

Laplanche proirenje Boileau i Gustave Eiffel

Au Bon Marche - Pariz, 1872

Au Bon Marche - Pariz, 1872

Naglaeno isticanje stepenita, prostor se sagledava u celosti, uvode se lanterne kao dopuna prirodnog osvetljaja sa ciljem da se obezbedi specifian ugodjaj u enterijeru.

Au Bon Marche - Pariz, 1872

Messel - Berlin, 1897

Messel - Berlin, 1897

naglaene komunikacije, neprekinuti prostori sa povrinama koje omoguavaju promenljivost u izlaganju ponudjene robe)

Tietz fasada, Berlin, 1900

Robna kua Pariz, 1907

Robna kua Pariz, 1907

Zadrava se celovitost prostora, menjaju se fasade i kontakti sa okolinom. Isticanje horizontalnih nizova otvora, kao jedan od postulata Moderne, asocijacija na pokret, automobil, savremeno.

Rana Moderna
2. generacija nadgradnja Mossa Berlin, 1923 Mendelson i Neutra

Herpis - Berlin, 1924 Mendelson

2. Tehnike inovacije u reavanju vertikalnih komunikacija (liftovi), bitno utiu na poveanje spratnosti objekata (elja da se napravi trgovaki neboder). 3. Upotreba novih gradjevinskih materijala, omogueno razdvajanje konstrukcije u okviru strukture kue: naglaeno se koristi u izgradnji robnih kua i odredjuje nove tendencije u arhitektonskom projketovanju. 4. Gubitak mase i teine, ostvarivanje tzv. lebdee lakoe: istaknuti uslov pri projektovanju robnih kua ove generacije.

Tendencije: Izostavljanje naglaene prezentacije same trgovine Redukcija arhitektonskih elemenata Umanjenje emocionalnog aspekta pri kupovini Isticanje ekonomske moi vlasnika robne kue Poveanje prodajnog, ukljuivanje to ireg prostora Isticanje na osvetljaju (naroito vetakom).

Schocken, 1929

Mendelson

kompozicione karakteristike prema: visini fasade, primarnom obliku kue kao i u reavanju prizemlja i spratova iznad njega.

1. Prosta, kubina forma: 1a/ Osnovni, prizmatini oblik 1b/ Sa pridodanim pojedinanim elementima

2. Artikulacija sa gradjenim objektima (proirenje osnovne forme, interpolacija, dodavanje garaze itd.)

3. Sloena forma sa istaknutim prizemljem: 3a/ Celina nezavisnih oblika 3b/ Superponiranje prizemlja

Prodajni prostori Servisni prostori Parking

70% objekata je "Kubina forma" -Kutija / kutija sa kompozitnom fasadom. 30% je trodelna kompozicija - Horizontalna, vertikalno saeta ili razloena. NOVO - Isticanje prizemlja u objektima 3. generacije RK sa eljom da se kod prolaznika stvari utisak kao da su u objektu.

3.generacija
Siromane forme opravdavaju se cenom zemljita koja je previsoka. Kua postaje samo okvir za ponudjenu robu, sa obrazloenjem da to ne zahteva vee i lucidnije angaovanje arhitekata u oblikovanju, da je pojednostavljeni oblik ve dovoljan po sebi itd.

Horten u Heidelbergu, 1961

Likovna interpretacija i znakovnost objekta opet postaju bitni elementi u njegovom oblikovanju, a novi materijali se sve uspenije primenjuju. Konstrukcija ponovo postaje istaknuti kompozicioni element u traganju za prihvatljivom formom, u skladu sa zateenim kontekstom.

Horten, 1973.

Kasne 70-e u duhu postmoderne - traganje za prepoznatljivom formom dovodi do direktnih asocijacija na ve vidjeno (tanka nit izmedju kia i stvarnog oseaja).

Robna kua, 1977.

4. Generacija
Rekonstrukcija kao tema Estetino kao kategorija Afirmacija "emocionalnog" Avangardna tehnoloka reenja i materijali u oblikovanju

P&C - Berlin, Hollein

P&C Berlin, grupa KSP

Peek & Cloppenburg - Frankfurt

Peek & Cloppenburg - Frankfurt

Peek & Cloppenburg Renzo Piano

Prada Tokyo

Herzog & De Meuron

Prada Tokyo

Herzog & De Meuron

New York

Selfridges - Birmingham

Trni centri, u svom inicijalnom obliku, nalaze se u pijanim objektima koji su se vremenom transformisali zbog: proirenja ponude i mogunosti prodaje robe potrebe da se prostor objedini, sa cilem da se sloena struktura formira kao jedinstvena celina kompozicionih odlika celine, prepoznatljive u eksterijeru i sagledljive u enterijeru.

Pariske Hale, Les Grands Magasins du Louvre

Pariske Hale, Les Grands Magasins du Louvre

Arkade i Galerije imale su uticaj na formiranje trnih centara, organizacijom sadraja i reenjem saobraajnih tokova: -neometano kretanje korisnika u objektu, kontrolisani kontakt sa okruenjem (funkcionalna veza) -linearna dispozicija nezavisnih trgovina i prateih sadraja (asocijativna veza).

Bazar tekstila - Isfahan

Pasa - Be

Arkade - rekonstrukcija i revitalizacija u zadranom kontekstu.

Arkade, Melburn

Kristalna palata, London

Milano

Galerije - Konstrukcija: naglaena, bitan element u strukturi ovih objekata, staklo je dominantni materijal u oblikovanju i pokrivanju

New York

Tema rekonstrukcije (sl. 116) danas je izuzetno aktuelna zbog: atraktivnosti ambijenta ve izgradjenog podruja razvijanja aktivnog odnosa prema zateenom kontekstu i tradiciji ugodne kupovine, sa uvaavanjem ve steenih navika dopunskih i komplementarnih sadrzaja u okruenju.

1/ Urbana interpolacija nivo gradskog bloka

Bugis centar, Singapur

Gradska Galerija, Vupertal

Gradska Galerija, Vupertal

Gradska Galerija, Vupertal

2/ Interpolacija u sklopu ulinog fronta

Interpolacija u sklopu ulinog fronta

Interpolacija u sklopu ulinog fronta

3/ Rekonstrukcija pojedinanog objekta

Suteren

LONDON PAVILION, Piccadilly Circus, London, 1982

Prizemlje

1. Sprat

LONDON PAVILION, Piccadilly Circus, London, 1982

2. Sprat

3 / 4. Sprat

Galerije Specks Hof, Leipzig, 1930-1992

Galerije Specks Hof, Leipzig, 1930-1992

Galerije Specks Hof, Leipzig, 1930-1992

Galerije Specks Hof, Leipzig, 1930-1992

Galerije Specks Hof, Leipzig, 1930-1992

Galerije Specks Hof, Leipzig, 1930-1992

Galerije Specks Hof, Leipzig, 1930-1992

Sloene strukture na obodu grada

Severo-zapadni centar Frankfurt

Severo-zapadni centar Frankfurt

Severo-zapadni centar Frankfurt

Severo-zapadni centar Frankfurt

Skulptoralnost preneena u kompoziciju i formu objekta: Naglaene asocijacije u funkciji komercijalnog efekta.

Gifu-Japan,1988. Aldo Rossi

Igra sa tradicijom

Centro Torri, 1988. Aldo Rossi

Materijal, tekstura, refleks, saobraaj

Trni centar Bersi, Pariz, 1990. Renzo Piano

Trni centar Bersi, Pariz, 1990. Renzo Piano

Konfiguracija trnog centra sa centralnim koridorom koji povezuje ansambl",

Shopping Mall, Frankfurt, 1991. Gehry

Euralille, J. Nouvel/E. Cattani

Kontrast u okruenju, programski i morfoloki agresivno isticanje trgovine kao fokusne take grada

Morfoloka superpozicija: zateeni objekat kao predloak za formiranje nove strukture, kua koja relativizuje odnos enterijer - eksterijer.

Trni centar, Melburn Kisho Kurokava

Morfoloka superpozicija zateeni objekat inicijal za formiranje nove strukture

Trni centar, Melburn Kisho Kurokava

Trni centar, Melburn Kisho Kurokava

Trni centar, Melburn Kisho Kurokava

Trni centar, Melburn Kisho Kurokava

Parafraza tradicionalnih galerija, linearni trni centri - Melburn, Australija

Linearni trni centri po modelu tradicionalnih galerija

Parafraza tradicionalnih galerija, linearni trni centri - Melburn, Australija

Westfield, Melburn, Australija

Westfield, Melburn, Australija

Westfield, Melburn, Australija

Sloene strukture u centru grada

Singapur

City Link, Singapur

City Link, Singapur

City Link, Singapur

City Link, Singapur

City Link, Singapur

City Link, Singapur

City Link, Singapur

City Link, Singapur

Suntec Link, Singapur City City,

Suntec City, Singapur

Suntec City, Singapur

Suntec City, Singapur

Suteren

Suntec City, Singapur

Prizemlje

Suntec City, Singapur

1. Sprat

2. Sprat

Suntec City, Singapur

Millenia Walk Singapur

Millenia Walk Singapur

Millenia Walk Singapur

Millenia Walk Singapur

Millenia Walk Singapur

Millenia Walk Singapur

Esplanade Singapur

Esplanade Singapur

Esplanade Singapur

Esplanade Singapur

L i t e r a t u r a: 1. ARCHITECTUR FUR DEN HANDEL, Birkhauser 2. SHOPPING CENTERS, G.Baker & B.Funaro, Reinhold, Progressive Architecture Library 3. KAUFHALLEN, Karl-Heinz Wolf & Walter Bonewitz, VEB Verlag fur Bauwesen, Berlin 4. DESIGN FOR SHOPPING CENTERS, Naddine Beddington, Butterworths Design Series 5. CENTERS FOR STORAGE AND DISTRIBUTION, D & P, Friedemann Wild, Van Nostrand Reinhold Company / New York 6. PROJEKTOVANJE U ZGRADARSTVU, Gradjevinska knjiga, Beograd 7. ASOPISI