Franc Kafka, PREOBRAAJ, pripovetka

Verovatno najpoznatija pripovetka (negde ete nai i da se radi o noveli) Franca Kafke, "Preobraaj", svoju popularnost u akademskim krugovima duguje pre svega injenici da ju je nemogue do kraja interpretirati, mada je moemo tumaiti u nedogled, nalazei bezbroj novih znaenja, uitavajui i preterujui u uitavanjima informacija koje imamo o Kafkinoj biografiji, koje se tiu njegovog privatnog ivota. "Preobraaj" su izdvojili oni prouavaoci koji neguju frojdovski ili postfrojdovski pristup knjievnosti koji se zasniva na psihoanalizi. Takva tumaenja su i danas tako uestala da je gotovo nemogue pronai tekst o ovoj Kafkinoj pripovetki kroz koji se ne provlai ideja da Kafka tu govori o svom detinjstvu, odnosu sa ocem i sl. Ide se jo dalje u psihoanalizi - otkriva se tako da je jedna od tema ove pripovetke i incest. Ovi tumai previaju jedno - nemogue je identifikovati se sa Kafkinim junacima, sigurno se ni sam Kafka nije identifikovao ni sa jednim od njih, iako je ostavljao tragove koji bi mogli da nas navedu na suprotan zakljuak, kao to je, na primer, igra sa imenima (mnogi Kafkini junaci nose imena kojima se aludira na njegovo lino ili ime neke osobe iz njegovog ivota, kao to je Felicija Brauer ije ime je osnova za Fraulajn Birstner iz "Procesa"). Naravno, postoji slinost izmeu drutvene pozicije koju ima Jozef K. na poetku "Procesa" i Kafkinog mesta u

drutvu - obojica su ugledni inovnici. Ako govorimo o "Preobraaju" - moda roditelji Gregora Samse zaista lie na Kafkine roditelje, ali u tome nema nieg neobinog. Jednostavno, Kafka svojim pisanjem slika svet koji koji vidi i koji dobro poznaje. Od sopstvenog ivota i iskustava se ne moe pobei. Pokuaj poistoveivanja bilo kog Kafkinog junaka sa samim Kafkom nuno vodi do pogrenog itanja. Sa druge strane, Kafka je postao poznat upravo zahvaljujui pogrenom itanju, kao to ima obiaj da istakne profesor dr Dragan Stojanovi, ija sam predavanja (dodue, ne o Kafki) sluala na studijama svetske knjievnosti. Kafku su mnogi videli kao anticipatora totalitarnih reima. itali su ga u svetlu toga to je bio Jevrejin, istiui da su neke vane osobe u ivotu Franca Kafke zavrile u koncentracionim logorima, meu prvim rtvama holokausta. Previali su pri tom da je Kafka umro pre nego to se bilo ta od toga dogodilo, pa je jasno da to nije moglo da ima uticaja na njegovo pisanje. Kafku moemo da proglasimo prorokom, ali to vie nema nikakve veze sa legitimnim prouavanjem knjievnosti. Kafkina pripovetka "Preobraaj" poinje potpudno apsurdnom situacijom trgovaki putnik, Gregor Samsa, probudivi se, shvata da se pretvorio u ogromnu bubu. Osea se udno, nelagodno mu je jer ne vlada u potpunosti svojim pokretima. Osim toga, jedino to ga mui je injenica da nije otiao na posao i da e mu na tome biti zamereno. Ovo istie i Alber Kami kada govori o nedostatku uenja kod Kafke. Poto sam u kontekstu pripuvetke "Preobraaj" ve pomenula i apsurd i Kamija, duna sam vam objanjenje. Termin apsurd sam upotrebila u osnovnom, leksikografskom znaenju, nisam ciljala na Kamijevu filozofsku kategoriju apsurda - to bi bilo potpuno pogreno. Ovde nema ni traga od lucidne svesti koja predstavlja osnovu apsurdnog miljenja. Kada Kami u "Mitu o Sizifu" govori o

delima Franca Kafke, zakljuuje da ona nisu apsurdna. U njima nalazi nadu, a nada stoji u suprotnosti prema rezignaciji apsurdnog oveka. Nadu vidimo u pomirljivosti sa kojom Gregor Samsa gleda na svoj preobraaj. Kafkin junak (ne samo Samsa, ovo vai za Kafkine junake uopte) ne sumnja u smislenost onoga to mu se dogodilo, ne vidi apsurdnost situacije u kojoj se naao. Ne, to se njega ne tie; svet funkcionie besprekorno i za svaku udnovatost se moe nai valjan uzrok.

Imamo sledeu situaciju: ovek se pretvorio u bubu - nije u pitanju psiholoki poremeaj ili san, premda metamorfoza ima veze i sa snom (dogodila se u snu, Samsa pokazuje tenju ka snu) i sa nesvesnim (mnogi prouavaoci govore o begu iz racionalnog u animalno), donekle se kreemo po terenu fantastike. Niko se tome preterano ne udi. Jeste, roditelji Gregora Samse se zaprepaeni, ali se uistinu ponaaju kao da je Gregor oboleo od neke egzotine bolesti. Gregorov poremeaj je prihvaen kao neto teko, retko, udno, neto to donosi nesreu i sramotu, ali ipak prirodno. Kafkini junaci ne pate od metafizike uznemirenosti. Ako emo pravo, Gregorov ivot se nije drastino promenio, bar ne na gore. Na sledeim stranama saznajemo da se ovaj mladi preko svake mere rtvovao za svoju porodicu, naivno verujui da se ona nalazi na rubu finansijske propasti i da su mu roditelji bolesni i nesposobni da zarauju. Dobar i portvovan sin je ustajao pre zore, provodio naporne dane na putu, bez ikakvog oduka, da bi njegova porodica mogla da ivi u velikom stanu sa poslugom. Nakon Gregorovog preobraaja se ispostavilo da nije bilo potrebe za tim, da otac

ima uteevinu, da su svi sposobni da rade, da im ne treba posluga i da im je stan prevelik, te da treba da nau manji im se otarase Gregora koji je, kao neupotrebljiv, postao suvian. Olakanje dolazi na kraju, Gregor je, od posledica gladi i rane koju mu je zadao otac pogodivi ga jabukom, "crk'o", kako ree bedinerka koja ga je, da bi utvrdila smrt, odgurnula metlom, a za porodicu dolaze bolji dani, pravi happy end! Skloni smo da Kafkina dela itamo u kontekstu saznanja koja imamo o njegovom ivotu, dodatno pritisnuti oblakom metafizikog nemira (Kafkini junaci, kao to sam ve rekla, ne oseaju taj nemir, ali mi ga oseamo, Kafka ga je preneo na nas "izmeu redova"). Ipak ne bi trebalo da prenebregnemo da "Preobraaj" sadri i znatnu dozu humora, makar on bio sadran u gorkom podsmehu. Kada je Franc Kafka tek napisanu pripovetku itao naglas u drutvu svojih prijatelja - svi su se smejali, ukljuujui i njega samog! itaoce moe da pogodi sudbina bezazlenog mladia, ali ipak neto drugo preovlauje. Komika i beda, rekao bi Manov Tonio Kreger. Valentina orevi