Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

6 TOPLOTNO OPTEREENJE I KLIMATIZACIJA

6.1 UVODNA RAZMATRANJA Analiza prenosa toplote kroz graevinski omota zgrade ima za cilj da se to realnije izraunaju potrebe za grejanjem i hlaenjem unutranjeg prostora i da se prema tim potrebama odrede merodavni grejni i rashladni kapaciteti elemenata opreme termotehnikih instalacija. U zimskom periodu se u prostorijama u kojima borave ljudi odrava temperatura vazduha koja je via od spoljne, pa zgrada gubi toplotu. U cilju odravanja konstantne temperature vazduha u prostoriji na nivou koji odgovara uslovima ugodnosti, potrebno je nadoknaditi toplotu koja se odaje okolini, tj. nadoknaditi gubitke toplote. Gubici toplote, prema tome, predstavljaju koliinu toplote u jedinici vremena koju prostorija odaje okolini. Kada je u pitanju letnji period, temperatura spoljnog vazduha je visoka, dani su preteno dugi i vedri, sa velikim uticajem Sunevog zraenja. U zgradu dospeva znaajna koliina toplote, koju je potrebno elimisati, kako bi se u prostorijama odravala nia temperatura vazduha od spoljne. Dobici toplote predstavljaju koliinu toplote u jedinici vremena koju prostorija prima (bilo od spoljnih ili unutranjih izvora toplote). Klimatizacija se obino vezuje za letnji period, odnosno za hlaenje vazduha, meutim sistem za klimatizaciju radi tokom cele godine, to znai da se u naim klimatskin uslovima vri i zagrevanje vazduha zimi i hlaenje vazduha tokom leta. U zimskim uslovima izraunata koliina toplote koju prostorija gubi pri projektnim uslovima (gubici toplote) odgovara koliini toplote koju treba da nadoknadi sistem za grejanje Proraun se vri za stacionarne uslove razmene toplote prostorije sa okolinom, jer je razlika izmeu maksimalne i minimalne temperature spoljnog vazduha tokom dana mala, zatim je uticaj variranja spoljne temperature ublaen efektom akumulacije toplote u omotau prostorije, a uticaj Sunevog zraenja je jako mali - dani su kratki i esto sa poveanom oblanou. Za letnji period se takoe definiu projektni uslovi, ali se proraun potrebne koliine toplote koju je potrebno eliminisati ne moe vriti za stacionarne uslove, pre svega jer je: razlika ekstremnih dnevnih temperatura znatna i intenzitet Sunevog zraenja je veliki i promenljiv tokom dana u veoma irokim granicama. Osim toga, zbog izraene nestacionarnosti tokom leta, pojave razliitih izvora toplote i akumulacione sposobnosti zidova prostorije, dobitak toplote ne odgovara koliini toplote koju treba eleiminisati iz prostorije. Koliina toplote u jedinici vremena, koju je tokom leta potrebno odvesti iz prostorije naziva se toplotno optereenje. Toplotno optereenje obuhvata svu koliinu toplote koja zagreva iskljuivo sobni vazduh, pa na taj nain ima direktnog uticaja na temperaturu vazduha u prostoriji i na kapacitet rashladnog postrojenja.

Slika 6.1 Razlika izmeu toplotnog optereenja i dobitaka toplote

117

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Promenljivosti spoljne temperature vazduha se moe pratiti tokom letnjeg perioda. Postavlja se pitanje kako definisati projektne uslove za leto. Za zimski period se usvaja spoljna projektna tempertura, dok se za letnje definie letnji projektni dan. Letnji projektni dan sainjavaju asovne vrednosti temperatura spoljnog vazduha tokom 24 asa (slika 6.2). Spoljna projektna temperatura za leto je maksimalna temperatura koja se javalja u toku letnjeg projektnog dana. Za Beograd letnja projektna temperatura iznosi 33oC.
34 32 30 28 26 24 22 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Vreme (h)

t e, max

Temperatura ( C)

t sm = 28,5 C

e,() t e, min t

Slika 6.2 Letnji projektni dan za Beograd U Americi se letnji projektni dan dan definie preko spoljne projektne temperature za leto e,max i razlike izmeu ekstremnih temperatura tokom dana, koja se naziva Daily Range (DR = e,max - e,min), to je prikazano na slici 6.3a.
( C)
o

e,max

DR

e,min

a) Nain odreivanja DR
( C)
o

e,max1 e,max2 DR1 e,min1 e,min2 DR2

(oC)
DR2

e,max1

DR1 e,min2 e,min1

b) Letnji projektni dan za dva mesta sa istim DR i razliitim e,max c) Letnji projektni dan za dva mesta sa razliitin DR i istim e,max

Slika 6.3 Letnji projektni dan, spoljna projektna temperatura i Daily Range
118

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Definie se funkcija raspodele spoljne temperature u toku jednog dana P(), koja zapravo predstavlja procntualno odstupanje trenutne spoljne temperature od maksimalne vrednosti. Funkcija raspodele temperature je univerzalna funkcija koja se koristi za odreivanje letnjeg projektnog dana za sve gradove u Americi:

e ( ) = e, max

P( ) DR 100

(6.1)

Potrebno je poznavati spoljnu projektnu temperaturu za neko mesto i DR i na osnovu toga je mogue odrediti tok temperature za letnji projektni dan. Kada je u pitanju odreivanje spoljne projektne temperature za leto (e,max), postoji nekoliko kriterijuma: Stari kriterijum je obuhvatao samo letnje mesece - od juna do septembra, ukupno 2928 h i spoljna projektna temperatura je odreivana kao temperatura koja se odreeni broj asova dostigne ili prebaci: 1. Kriterijum 1% - e e, proj - 29 h/god, 2. Kriterijum 2,5% - e e, proj - 73 h/god, 3. Kriterijum 5% - e e, proj - 146 h/god. Novi kriterijum se zasniva na bazi godinjih asovnih vrednosti temperatura spoljnog vazduha i obuhvata 8760 h/god: 1. Kriterijum 0,4% - e e, proj - 35 h/god, 2. Kriterijum 1% - e e, proj - 88 h/god, 3. Kriterijum 2% - e e, proj - 175 h/god. Dakle, prilikom prorauna toplotnog optereenja, promenljivost temperature spoljnog vazduha se uzima u obzir preko asovnih vrednosti za letnji projektni dan, ali se ne sme zaboraviti intenzitet Sunevog zraenja koji dospeva na povrinu fasadnog zida, koji je takoe promenljiv tokom dana i koji utie na temperatursko polje u zidu, a samim tim i na transmisiju toplote kroz njega. Taj problem se reava uvoenjem sunano-vazdune temperature. Sunano-vazduna temperatura predstavlja fiktivnu temperaturu koju bi trebalo da ima spoljni vazduh da bi se prouzrokovao toplotni fluks na povrinu zida jednak onom toplotnom fluksu koji potie od zbirnog uticaja Sunevog zraenja i spoljne temperature vazduha. Zatim se uvodi pojam ekvivalentne temperaturske razlike, pomou koje se izraunava toplotni fluks prilikom prolaza toplote kroz spoljni zid prostorije. Drugi, optiji model koji slui za proraun toplotnog optereenja kroz spoljne zidove (prolaz toplote kroz zid pri nestacionarnim uslovima) je Metoda prenosnih funkcija (Transfer Function Method). On polazi od trouglastog delovanja impulsa temperature na spoljnoj povrini i reakcije (odziva) na unutranjoj povrini. Koriste se Laplasove transformacije i veoma sloen matematiki aparat. Kada se primenjuju Laplasove transformacije gubi se fizikalnost problema, pa je prilikom njegove primene potrebno dobro poznavanje fizikalnosti procesa razmene toplote. Prema nemakim normativima koristi se metod prorauna preko ekvivalentnih temperaturskih razlika. Osim to Sunevo zraenje zagreva spoljnu povrinu fasadnih zidova i krova objekta, ono prodire u prostoriju kroz transparentne povrine (stakla prozora i vrata). Predata toplota od Sunevog zraenja zagreva masu zidova i poda prostorije i kada temperatura unutranjih povrina omotaa prostorije poraste iznad temperature vazduha u prostoriji, zidovi i pod predaju odreenu koliinu toplote vazduhu u prostoriji, i na taj nain poveavaju vrednost toplotnog optereenja. Da bismo mogli da proraunamo toplotno optereenje neophodno je da znamo koliki se udeo toplote koji u prostoriju prodire Sunevim zraenjem predaje vazduhu u prostoriji, a koliki udeo se
119

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

akumulie u masi zidova i poda prostorije. Iz navedenog razloga, u proraun toplotnog optereenja se uvode koeficijenti akumulacije toplote.
Toplotno optereenje, kao i dobici toplote mogu se podeliti prema izvorima toplote i to

na: spoljne: unutranje: - kroz spoljne zidove (krov) prostorije, - kroz prozore (transmisijom i od Sunevog zraenja), - infiltracijom spoljnog vazduha kroz procepe. - od osvetljenja u prostoriji, - od elektrinih ureeja, maina i aparata (disipacije toplote) - od ljudi koji borave u prostoriji, - od susednih neklimatizovanih prostorija, - od tehnolokih procesa koji se odvijaju u prostoriji.

6.2 PRORAUN TOPLOTNOG OPTEREENJA 6.2.1 Toplotno optereenje tranamisijom kroz zidove

Koliina toplote koja prolazi kroz spoljni zid prostorije je promenljiva veliina, jer odavanje toplote spoljanjih izvora varira u toku dana. Spoljna temperatura je stohastika veliina, ali se za letnji projektni dan ona moe predstaviti odgovarajuom trigonometrijskom funkcijom. Posmatrajmo njen uticaj na prolaz toplote kroz spoljni zid debljine (slika 6.4): 1. Usled akumulacije toplote u zidu javlja se: - fazno zakanjenje toka koliine toplote, - smanjenje amplitude oscilacije temperature na unutranjoj povrini zida u odnosu na spoljnu povrinu zida.

Slika 6.4 Transport toplote kroz spoljni zid Vremensko kanjenje javlja se na unutranjoj strani zida u odnosu na spoljnu stranu. Faktor smanjenja amplitude oscilacije temperature je f. U dva vremenska trenutka (1 i 2) obeleeni su tokovi temperaturskih promena (rafirane povrine) kako bi se videla promena temperaturskog gradijenta t : x 1 - toplotni fluks sa spoljne strane je usmeren ka unutranjoj i
120

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

2 - toplotni fluks sa unutranje strane je usmeren ka spoljanjoj strani. Odnos amplituda temperatura krivih na spoljnoj i unutranjoj strani zida As/Au zove se faktor priguenja amplitude:
As 1 = 2. Au f Na osnovu toplotne provodljivosti i debljine zida moe se izraunati vremensko kanjenje temperaturske oscilacije na unutranjoj strani zida u odnosu na spoljnu. Prolaz toplote je nestacionaran, ali periodino promenljiv proces. Moe se napisati izraz za toplotni fluks kroz zid jedinine povrine (specifini toplotni fluks, po jedinici povrine fasadnog zida): q( ) = i ( zi ( ) i ) = i [( zi ( ) zm ) + ( zm i )] [W/m2], (6.2)

gde je: i - koeficijent prelaza toplote sa unutranje strane zida, zi - trenutna temperatura unutranje strane zida, zm - srednja temperatura unutranje povrine zida, i - temperatura vazduha u prostoriji. S obzirom na periodinost promene temperature, ceo nestacionaran sluaj posmatra se kao kombinacija stacionarnog i nestacionarnog prenosa toplote. Stacionaran prenos je posledica razlike srednje temperature spoljnog vazduha i unutranje strane zida. Temperaturske oscilacije spoljnog vazduha u odnosu na srednju dnevnu temperaturu predstavljaju se trigonometrijskom funkcijom: ( e ( ) em ) = T0 cos[ ( 0 )] , (6.3)

gde je: e ( ) - trenutna spoljna temperatura, em - srednja dnevna spoljna temperatura, - amplituda spoljne temperature, T0 - vreme za koje se rauna toplotno optereenje, 0 - vreme javljanja maksimuma spoljne temperautre, - ugaona brzina temperaturskih oscilacija. Oscilacije temperature na unutranjoj strani zida prema srednjoj temperaturi zida tokom 24h: ( zi ( ) zm ) = T0 fi cos[ ( 0 ) i ] , (6.4)

gde je: f i - faktor smanjenja amplitude usled akumulacione sposobnosti zida, i - vremensko zakanjenje na unutranjoj strani zida. Iz jednaina (6.3) i (6.4) dobija se veza izmeu spoljne temperature i temperature unutranje strane zida: ( zi ( ) zm ) = fi ( e ( i ) em ) . Iz jednaina (6.2) i (6.5) dobija se toplotni fluks u trenutku : q( ) = i [ fi ( e ( i ) em ) + ( zm i )] . (6.6) (6.5)

Da bi se eliminisala nepoznata temperatura zm posmatra se satcionaran prenos toplote:

121

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

qstac = i ( zm i ) = U ( em i ) , gde je: U - koeficijent prolaza tolote kroz zid. Iz jednaina (6.6) i (6.7) eliminie se nepoznata zm : q( ) = i fi ( e ( i ) em ) + U ( em i ) . Ako se uvede korigovani koeficijent f = prenos toplote: q( ) = U [ f ( e ( i ) em ) + ( em i )] .

(6.7)

(6.8) k , onda je konaan izraz za nestacionaran

i fi

(6.9)

Svaka promena uslova razmene toplote na graninim povrinama graevinske konstrukcije (bilo promena temperature okoline, bilo promena intenziteta razmene toplote: vetar, sunevo zraenje) izazvae nestacionarnost u temperaturnoj raspodeli i u vrednosti toplotnog fluksa koji se razmenjuje na povrini elementa. Dinamike karakteristike graevinske konstrukcije opisuju vremenski odgovor nekog graevinskog elementa na toplotnu promenu iz njegove okoline. Proraun se sprovodi prema standardu SRPS EN ISO 13786. Svojstva koja odreuju dinamike karakteristike graevnog elementa su: toplotna provodljivost , W/(mK), specifini toplotni kapacitet c, J/(kg . K) i gustina materijala , (kg/m3). Veliina koja povezuje ova svojstva je toplotna difuzivnost ili temperaturska provodljivost a, m2/s. Ova veliina odreuje toplotnu inerciju objekta, odnosno definie brzinu kojom objekat reaguje promenom svoje temperature po celoj zapremini na pobudu iz okoline. Relativno velike dnevne promene temperature spoljnog vazduha (ili ekvivalentne temperature za sluaj delovanja i sunevog zraenja) karakteristine su za letnji period, tako da je u proraunu to potrebno uzeti u obzir. Iz tog razloga se pred graevinski element postavlja dodatni zahtev toplotna stabilnost elementa. Pod toplotnom stabilnou spoljnog graevinskog elementa podrazumeva se njegovo svojstvo ouvanja relativno ustaljene temperature na svojoj unutranjoj povrini tokom periodinih promena temperature spoljnog vazduha, odnosno toplotnog fluksa koji prolazi kroz posmstrani element. U teoriji toplotne stabilnosti pretpostavka je da se temperatura spoljnog vazduha (odnosno ekvivalentna temperatura) i toplotni fluks kroz povrinu spoljnog graevinskog elementa menjaju (osciliraju) po zakonu kosinusoide. Promena temperature unutranje povrine graevinskog elementa zahteva odreeno vremensko razdoblje koje je potrebno za transport toplote od spoljne povrine. Zato se promena temperature spoljne povrine graevinskog elementa nee trenutno odraziti na temperaturu unutranje povrine. Za zgradu je povoljno da je priguenje temperaturnih oscilacija to vee i da je to vei fazni pomak. To osigurava vremenski ujednaenu temperaturu unutranje povrine prostorija u zgradi. Letnja stabilnost graevinskog elementa podrazumeva da do zagrevanja unutrasanjih prostorija dolazi to kasnije (kada na fasadi ve dolazi do pada temperature, u veernjim satima). Za letnju stabilnost je tako povoljnije postavljanje toplotne izolacije sa spoljne strane (spreava se zagrevanje masivnih elemenata konstrukcije i time uslovljena akumulacija toplote). Provetravana fasada u smislu letnje toplotne stabilnosti ima prednosti u odnosu na klasine konstrukcije jer je montana obloga, zbog sloja provetravanog vazduhom, odlian izolator od Sunevaog zraenja tako da ne treba proraunavati letnju stabilnost. Na slikama 6.5 i 6.6 prikazana je promena oscilacije temperature kroz graevinski element sa provetravanom fasadom i laku graevinsku konstrukciju.
122

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Slika 6.5 Promena temperaturske oscilacije i kanjenje toplotnog fluksa za graevinski element sa provetravanom fasadom

Slika 6.6 Promena temperaturske oscilacije i kanjenje toplotnog fluksa za laku graevinsku konstrukciju
Sunano-vazduna temperatura

Ve je ranije bilo rei o sunano-vazdunoj temperaturi. Po definiciji, sunano-vazduna temperatura predstavlja fiktivnu temperaturu koju bi trebalo da ima spoljni vazduh da bi se prouzrokovao toplotni fluks na povrinu zida jednak onom toplotnom fluksu koji potie od zbirnog uticaja Sunevog zraenja i spoljne temperature vazduha. Jednaina toplotnog bilansa za spoljnu povrini zida glasi:

e ( s ze ) = e ( e ze ) + a I ,
gde je:

(6.10)

s = e + e e ze
a

aI

e R

- sunano-vazduna temperatura,

- koeficijent prelaza toplote sa spoljnog vazduha na spoljnu povrinu zida, - temperatura spoljnog vazduha, - temperatura spoljne povrine zida, - apsorptivnost Sunevog zraenja sa spoljne strane zida,
123

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

I e R

- intenzitet Sunevog zraenja, - emisivnost povrine, - razlika izmeu dozraenog dugotalasnog zraenja na povrinu i emitovanog zraenja apsolutno crnog tela na temperaturi povrine zida.
80 HORIZONTALNA 70 ZAPAD JUG 60 ISTOK

Temperatura ( C)

50

40 SEVER 30 TEMP. SPOLJ. VAZDUHA 20

10 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 vreme (h)

Slika 6.7 Tok sunano- vazdunih temperatura za juli mesec i 45o SG

Maksimalne vrednosti intenziteta Sunevog zraenja i spoljne temperature ne javljaju se istovremeno. Sunano-vazdun temperatura nije maksimalno zabeleena temperatura (kao to ni spoljna projektna nije maksimalna temperatura spoljnog vazduha), ve su to one asovne vrednosti koje mogu biti prevaziene samo u 5% sluajeva, u periodu od vie godina za koje je vreeno posmatranje i proraun. Na slici 6.7 je prikazan tok sunano-vazdunih temperatura za juli mesec, 45o SG i razliite orijentacije zidova.
Ekvivalentna temperaturska razlika

Kada u jednainu (6.10) uvedemo umesto trenutne spoljne temperature sunano-vazdunu temperaturu, dobija se izraz:

q( ) = U [ f ( s ( i ) sm ) + ( sm i )] .

(6.11)

Kako bi bilo mogue da se nestacionaran prolaz toplot rauna kao kvazi-stacionaran, uvodi se fiktivna temperatura:

t f = f ( s ( i ) sm ) + sm .

(6.12)

Sada se moe definisati ekvivalentna temperaturska razlika, koja se koristi pri proraunu toplotnog optereenja: ekv ( ) = f ( s ( i ) sm ) + sm i . (6.13) Ekvivalentna temperaturska razlika je fiktivna razlika temperatura koja obuhvata: - fizika svojstva zidova ( , , , c p , ... )

124

sve posledice osobina zidova (akumulaciju toplote, vremensko kanjenje transporta toplote, smanjenje amplitude temperaturske oscilacije) spoljne izvore toplote (spoljnu temperaturu i Sunevo zraenje, koje zavisi od orijentacije zida), unutranje uslove (eljenu temperaturu vazduha u prostoriji).

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Toplotno optereenje koje nastaje prilikom nestacionarnog prolaza toplote kroz zid rauna se za svaki sat preko asovnih vrednosti ekvivalentne temperaturske razlike: Qz ( ) = A U ekv ( ) . (6.14)

asovne vrednosti ekvivalentnih temperaturskih razlika daju se tabelarno za razliite vrste i razliite orijentacije zidova. Ukoliko se tabline vrednosti koriste pri drugaijim uslovima (razliita temperatura vazduha u prostoriji, drugaija zamuenost atmosfere, razliita srednja dnevna temperatura spoljnog vazduha ili neki drugi mesec u godini), neophodna je korekcija tablinih vrednosti:
ekv = [ ekv ,T + ( em 28,5) + (26 i ) + aT ] I max I max, juli

(6.15)

6.2.2 Sunevo zraenje

Sa aspekta klimatizacije prostorija, Sunevo zraenje u letnjem periodu je tetno, zato to prouzrokuje prekomerno zagrevanje prostorija, tako da je potreban utroak energije za hlaenje kako bi se eliminisala toplota koja potie od Sunevog zraenja. Svako korienje energije, osim trokova koji su neizbeni, izaziva i odreene ekoloke probleme.
6.2.2.1 O suncu kao izvoru toplote

Sunce je zvezda patuljak - velika uarena gasovita lopta prenika 1,391 miliona km. Zemlja se vrti oko Sunca po eliptinoj putanji sa vrlo malim ekscentricitetom (e=0,017) tako da se udaljenost Zemlje i Sunca menja vrlo malo tokom godine. Srednja udaljenost Zemlje i Sunca je 149,68 miliona km. U perihelu (taka eliptine putanje najblia fokusu), poetkom januara, Zemlja je 1,67% blia, a u afelu (taka eliptike putanje najudaljenija od fokusa), poetkom jula, Zemlja je 1,67 % udaljenija od Sunca. Kako se Sunevo zraenje menja s kvadratom udaljenosti, Zemlja u januaru prima 6,9 % vie Suneve energije nego u julu. Prema tome januarske temperature bi trebalo da budu vie od julskih, zima na severnoj polulopti bi trebalo da bude toplija nego na junoj, a leto na junoj polulopti toplije od leta na severnoj. U stvarnosti je sve upravo suprotno jer postoji deklinacija Zemlje (nagnutost ose Zemlje u odnosu na putanju), a i odnosi u atmosferi znaajno zavise i od drugih faktora. Sunce se sastoji se uglavnom od vodonika (80%) i helijuma (19%). U unutranjosti Sunca vodonik se nuklearnim reakcijama fuzije pretvara u helijum, to rezultira oslobaanjem velikih koliina energije:
~ 600 10 6 t / s H 2 596 10 6 t / s He , pa sledi da je m ~ 4 106 t / s

Prema Ajntajnovoj teoriji sledi koliina energije koju Sunce oslobaa:

E = m c 2 360 10 24 W Usled tih reakcija temperatura u unutranjosti Sunca premauje 20 miliona K. Meutim, to nije temperatura koja odreuje elektromagnetska svojstva Sunevog zraenja, jer zraenje iz unutranjosti u velikom delu apsorbuje sloj negativnih vodonikovih jona blizu povrine, pa je temperatura povrine Sunca oko 5500oC, a spektar Sunevog zraenja priblino odgovara spektru crnog tela na temperaturi od 5760 K. Prema tome, temperatura od 5760 K se moe uzeti kao efektivna temperatura Suneve povrine, a iz nje je primenom Plankovog zakona mogue
125

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

proraunati energijski spektar Sunevog zraenja. Snaga zraenja koje Sunce zrai sa svoje povrine iznosi oko 951024 W i to se zraenje sastoji od razliitih talasnih duina. Veina (99%) Sunevog zraenja nalazi se u spektru od 0,275 do 4,6 mm. Maksimum Sunevog zraenja je na talasnoj duini od 0,48mm i sastoji se od ultraljubiastog (0,12-0,4 mm), vidljivog (0,4-0,75 mm) i infracrvenog dela (>0,75 mm). Ultraljubiasti deo iznosi oko 9%, vidljivi oko 41,5% i infracrveni oko 49,5% ukupne energije Sunevog zraenja (slika 6.8). Sunevo zraenje na ulazu u Zemljinu atmosferu nazivamo ekstraterestijalnim zraenjem. Kako se udaljenost Zemlje od Sunca menja tokom godine i ekstraterestijalno zraenje (iradijansa) se menja od najmanje vrijednosti 1321 W/m2 do najvee 1412 W/m2. Ekstraterestijalno zraenje upravno na Suneve zrake za srednju udaljenost Zemlje od Sunca naziva se Suneva (Solarna) konstanta. Na osnovu satelitskih merenja, utvreno je da Solarna konstanta nije konstanta, ve se menja kako se i Suneva aktivnost menja. Suneva aktivnost ima u proseku 11-godinji ciklus (tzv. Schwabe-ov ciklus), a na zraenje utiu i drugi fenomeni, kao to je 27-dnevna rotacija Sunca oko svoje ose, Suneve pege, prominencije i erupcije. Svetska meteoroloka organizacija je 1981. godine standardizovala Sunevu konstantu ija vrednost iznosi Io=1367 W/m2. Pri prolasku kroz zemljinu atmosferu Sunevo zraenje slabi u zavisnosti od duine puta zraka do povrine Zemlje (to je funkcija geografske irine, doba godine, doba dana, nadmorske visine i zamuenosti atmosfere). Intnzitet Sunevog zraenja kree se u granicama od 100 - 1000 W/m2. Na slici 6.9 prikazano je slabljenje Sunevog zraenja pri prolasku kroz atmosferu. Najvei intenzitet Sunevog zraenja javlja se u delu talasne duine zraenja koja odgovara vidljivom zraenju u oblasti zelene boje - 0,48 m.

Slika 6.8 Spektar Sunevog zraenja

6.2.2.2 Solarna geometrija

Slika 6.9 Slabljenje Sunevog zraenja pri prolasku kroz atmosferu

Intenzitet Sunevog zraenja koji dospeva na povrinu Zemlje zavisi od mesta, odnosno poloaja posmtrane lokacije. Osa oko koje Zemlja rotira nagnuta je prema ravni njene ekliptike (putanje oko Sunca) za 23,5o. Zbog nagiba ose rotacije, Zemlja ima 5 klimatskih pojaseva. Poloaj nekog mesta na Zemljinoj povrini odreen je geografskom irinom, asovnim uglom i
126

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

deklinacijom (slika 6.10). Deklinacija Zemlje predstavlja ugao izmeu linije koja povezuje centar Sunca i Zemlje i njene projekcije na ekvatorijalnu ravan. asovni ugao H predstavlja ugao koji se meri u ekvatorijalnoj ravni izmeu projekcije linije koja spaja centar zemlje sa takom P (posmatrane lokacije) na ekvatorijalnu ravan i projekcije na ekvatorijalnu ravan linije koja povezuje centar Sunca i Zemlje. Geografska irina L je ugao izmeu linije koja povezuje centar zemlje i taku P i njene projekcije na ekvatorijalnu ravan. U tabeli 6.1 prikazana je deklinacija Zemlje tokom godine. Tabela 6.1 Deklinacija zemlje u pojedinim mesecima tokom godine.
mesec [] 1 -20.0 2 -10.8 3 0.0 4 11.6 5 20.0 6 23.4 7 20.6 8 12.3 9 0.0 10 -10.5 11 -19.8 12 -23.4

P O Ekvator L H

Sunevi zraci

Slika 6.10 Deklinacija Sunca, asovni ugao i geografska irina

6.2.2.3 Uglovi poloaja sunca

Trenutni poloaj Sunca prema nekoj taki na Zemlji odreuje se pomou dva ugla: ugla visine Sunca h i azimuta Sunca (slika 6.11).

n= -

Slika 6.11 Uglovi poloaja Sunca : upadni ugao , azimut Sunca , ugao visine Sunca h i azimut povrine
127

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Ugao visine Sunca je ugao izmeu direktnog Sunevog zraka i njegove horizontalne projekcije. Meri se u vertikalnoj ravni. Azimut Sunca je ugao izmeu pravca severa i horizontalne projekcije Sunevog zraka i meri se u horizontalnoj ravni. Upadni gao je ugao koji direktan Sunev zrak zaklapa sa normalom na posmatranu vertikalnu povrinu. Azimut povrine je ugao izmeu pravca severa i normale na posmatranu vetrikalnu povrinu - meri se u horizontalnoj ravni, kao i azimut Sunca. Za razliite proraune, kao i za proraun toplotnog optereenja koje potie od prodora direktnog Sunevog zraenja kroz staklo, koristi se dijagram putanje Sunca, koji se konstruie za odreenu geografsku irinu. Na slici 6.12 prikazan je dijagram putanje Sunca (odakle se mogu oitati uglovi poloaja Sunca) se severnu geografsku irinu od 45o.

Slika 6.12 Dijagram putanje Sunca za 45o SG

6.2.2.4 Sunevo zraenje i fizika svojstva atmosfere

Propustljivost atmosfere za Sunevo zraenje zavisi od njene zamuenosti, usled ega dolazi do gubitka u energiji direktnog Sunevog zraenja. Gubici nastaju usled: sudara Sunevih zraka sa molekulima O2, N2, vodene pare i esticama praine (kada najvie oslabe zraci manjih talasnih duina - ultraljubiasto zraenje), selektivne apsorpcije Sunevih zraka od strane troatomnih gasova (najvie CO2 i vodene pare H2O, kada slabe ili se potpuno gube zraci iz crvenog dela sprektra vidljivog zraenja i infracrvenog dela spektra).

128

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Ovi gubici su vei ukoliko zraci prolaze dui put kroz atmosferu (npr. kada je Sunce blie horizontu). Deo energije Sunca koji je apsorbovan u atmosferi dolazi opet do Zemlje u vidu difuznog zraenja neba. Difuzno zraenje varira u toku dana i zavisi od: visine Sunca, vremenskih prilika, intenziteta oblanosti i zagaenosti vazduha esticama neistoa.

Globalnim zraenjem se naziva zbir direktnog i difuznog Sunevog zraenja koje dospeva na Zemljinu povrinu na horizontalnu ravan. ematski prikaz prolaza Sunevog zraenja kroz atmosferu je prikazan na slici 6.13. Refleksija Sunevih zraka na povrini Zemlje nastaje od ukupnog zraenja koje dospe na zemljinu povrinu. Jedan deo se apsorbuje, a jedan deo se reflektuje. Odnos zraenja koji se reflektuje i energije koja dospeva na zemlju nazova se ALBEDO. Najvee vrednosti albeda imaju povrina snega i mirna vodena povrina.
Sunce

Oznake:

D - direktno zraenje
Praina O2 , H2 O,CO2 N D

Ddif - difuzno zraenje N - zraenje neba R - reflektovano zraenje

I I=D+Ddif= D+R+N+E

D R

E - emisija Zemljine povrine I - energija zraenja koju prima neka povrina

Slika 6.13 ematski prikaz prolaza Sunevog zraenja kroz atmosferu Linke uvodi faktor zamuenosti atmosfere i koristi pojam vazdune mase. Pod jedinicom vazduene mase podrazumeva se debljina vazdunog sloja koja odgovara zenitalnom poloaju Sunca u mestu na nivou morske povrine. Odreena vrednost vazdune mase oznaava duinu puta koji treba da preu Sunevi zraci kroz atmosferu, u odnosu na jedininu masu, koja odgovara najkraem moguem putu. Vrednost vazdune mase na nivou morske povrine zavisi od: ugla visine Sunca, geografske irine i doba dana.

Meutim, vrednost vazdune mase zavisi i od nadmorske visine mesta, pa tako planinski predeli imaju manje vrednosti vazdune mase.

129

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Po Linkeu, faktor zamuenosti atmosfere pokazuje koliko puta treba uveati duinu puta koji Sunevi zraci treba da prei kroz sasvim istu i suvu atmosferu, da bi oslabili onoliko koliko oslabe pri prolasku kroz stvarnu, zamuenu atmosferu. Zamuenost atmosfere se menja tokom godine. Leti je najvea, jer je vee isparavanje vode sa Zemljine povrine, ima vie praine u vazduhu i izraenija su verzikalna strujanja vazduha, koja prainu podiu u vie slojeve atmosfere. Faktor zamuenosti daje se pomesecima u godini za neko mesto. Za Beograd se vrednosti kreu od 4,5 u julu mesecu do 3 u decembru (srednje mesene vrednosti).
6.2.3 Toplotno optereenje usled prodora Sunevih zraka kroz staklo

Sunev zrak koji dospeva na spoljnu povrinu stakla prozora se delimino reflektuje, apsorbuje i proputa:
r + a + d =1

(6.16)

Odnos energija zraenja koje se reflektuje, apsobuje i propusti zavisi od: 1. Upadnog ugla Sunevih zraka i 2. Vrste stakla.

apsorpcija

Direktno zraenje

Unutranje zraenje i prelaz toplote

100 90 80 70 R,A,D (%) 60 50 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

Upadni ugao

apsorpcija

D R

Reflektovano zraenje

Proputeno zraenje

Spoljanje zraenje i prelaz toplote

Upadni ugao ( o)

Slika 6.14 Bilans toplote Sunevog zraenja za prozorsko staklo

Slika 6.15 Odnos propustljivosti D, apsorpcije A i refleksije R direktnog Sunevog zraenja za obino staklo debljine 3 mm

Upadni ugao se menja za odreenu geografsku irinu i zavisi od: doba godine, doba dana i orijentacije prozora.

Za upadne uglova koji su manji od 40o, propustljivost D je skoro konstantna i iznosi 87%. apsorbovani deo energije skoro i da ne zavisi od upadnog ugla i iznosi oko 6%. U unutranjost prostorije se konvekcijom i zraenjem prenosi 1/3 apsorbovane energije. Za difuzno zraenje propustljivost, apsorpcija i refleksija su konstantne veliine koje ne zavise od upadnog ugla (difuzno zraenje je raspreno zraenje i prostire se u svim pravcima) i iznose: D = 0,79, A = 0,06 i R = 0,15.

130

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Za specijalna ostakljenja (apsorpciono, refleksiono staklo) oblik krivih na slici 12 moe biti potpuno drugaiji. Poznatiji proizvoai stakla imaju ovakav tip dijagrama za svoja stakla.
6.2.3.1 Akumulacija toplote u zidovima

Sunevi zraci koji prodru u prostoriju kroz staklo prozora i dospeju na zidove se delimino apsorbuju (aI) i delimino reflektuju (rI). Apsorbovani deo energije zagreva povrinu zida, tako da dolazi do: konvektivnog prelaza toplote na sobni vazduh i provoenje toplote u unutranjost zida.

Deo energije Sunevog zraenja koji se provodi ka unutranjosti zida nazivamo akumulisanom toplotom, dok deo koji se preda vazduhu prostorije usled konvekcije predstavlja toplotno optereenje od Sunevog zraenja koje je potrebno eliminisati iz prostorije. Na slici 6.16 je prikazana temperatura zida na povrini (x=0) i u unutranjim slojevima, a na slici 19 temperatura povrina zidova razliitih debljina.

Slika 6.16 Temperatura zida na povrini (x=0) i u unutranjim slojevima

Slika 6.17 Temperatura povrina zidova razliitih debljina Za unutranje slojeve zida je karakteristino: 1. Maksimalna temperatura se javlja kasnije - fazni pomeraj i 2. Maksimum temperature u unutranjosti je manji - smanjenje amplitude.
131

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

to je unutranji zid deblji temperatura na povrini zida je nia jer je izraenija akumulacija toplote, odnosno vie se toplote provodi ka unutranjosti zida. S obzirom da toplotno optereenje obuhvata samo onu koliinu toplote koja zagreva sobni vazduh, potrebno je reenja Furijeove jednaine nai na povrini zida, pa je onda toplotno optereenje prostorije od proputenog Sunevog zraenja: q( ) = ( x = 0 i ) (6.17)

Reenje Furijeove jednaine daje tane vrednosti temperatura zida u toku dana, ali je potrebno znati: 1. Koliinu Suneve energije koja dospeva na zid, 2. Tano odreen koeficijent apsorpcije zida i 3. Termo-fizike karakteristike zida. Na slici 6.18 prikazana je promena temperaturskog polja unutar fasadnog zida u toku jednog dana, za junu i severnu orijentaciju model-prostorije (klimatizovane prostorije) dobijena simulacionim programom. Sistem za klimatizaciju, u ovom sluaju, radi bez prekida, a osvetljenje u prostoriji nije ukljueno. Sa dijagrama se moe uoiti dnevna promena temperature spoljne i unutranje povrine zida: spoljanja strana fasadnog zida izloena je uticaju spoljanjeg vazduha, kako u zavisnosti od temperature, tako i u zavisnosti brzine strujanja vazduha (uticaj vetra), zatim uticaju zraenja nebeskog svoda i tla i izloena je Sunevom zraenju; kao to se moe videti sa dijagrama, dominantan uticaj na promenu temperature spoljnje povrine zida, prostorije orijentisane ka jugu, ima direktno Sunevo zraenje, tako da temperatura povrine fasadnog zida juno orijentisane prostorije dostie ak 50oC, dok za severnu orijentaciju zagrevanje spoljanje povrine zida ide do 36oC, gde je manje izraen uticaj Sunevog zraenja. Izolacioni sloj od mineralne vune, postavljen je izmeu dva sloja opeke i mogu se uoiti prelomne take na linijama temperature na granicama izolacionog sloja. Temperatura unutranje strane fasadnog zida menja se u opsegu od 27.5oC do 28.5oC, za junu orijentaciju, dok je dnevna promena temperature unutranje povrine fasadnog zida prostorije orijentisane ka severu, jo manja.
50 Juna orijentacija 45
Izolacija

50
0h 2h 4h 6h 8h

Severna orijentacija 45
Izolacija

0h 2h 4h 6h 8h

40 t( C)

40 t( C)

35

10 h 12 h

35

10 h 12 h 14 h 16 h 18 h

30

14 h 16 h 18 h 20 h 22 h

30

25

25

20 h 22 h

20 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 vorovi

20 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 vorovi

Slika 6.18 Promena temperaturskog polja unutar fasadnog zida u toku dana za junu i severnu orijentaciju prostorije (letnji projektni dan)

132

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Koeficijenti akumulacije toplote

Kada su u pitanju dobici toplote, njih je relativno lako odrediti (izraunati), ali je mnogo tee odrediti toplotno optereenje prema kome se dimenzionie postrojenje za klimatizaciju. Dobici toplote, koji predstavljaju polazni podatak za raunanje toplotnog optereenja, zavise od mnogo veliina u samoj prostoriji (mase zidova i poda, materijala zidova, geometrije prostorije, itd.) S obzirom da je preraunavanje dobitaka toplote u toplotno optereenje prilino matematiki sloeno i obimno, nije pogodno da se vri za svaki konkretan sluaj prorauna. Zato se problem reava uvoenjem koeficijenata akumulacije toplote. Po definiciji koeficijent akumulacije toplote je odnos izmeu trenutnog toplotnog optereenja i maksimalne vrednosti dobitaka toplote: s ( ) = Qopt ( ) Qdob , max (6.18)

Za odreene, karakteristine tipove prostorija odreene su sloenim detaljnim matematikim modelom krive toplotnog optereenja za zadatu krivu dobitaka toplote i na osnovu tih proraunasu odreeni koeficijenti akumulacije toplote za odreene tipine sluajeve. Strogo uzevi, naziv koeficijent akumulacije toplote je potpuno pogrean, jer on ne pokazuje akumulisanu toplotu, ve sasvim suprotno - deo toplotnog dobitka koji predstavlja trenutno toplotno optereenje. Naziv potie od striktnog prevoda sa nemakog i engleskog jezika (wrmespeicher, heat storage factor), mada se u novijoj amerikoj literaturi nalazi naziv faktor toplotnog optereenja (cooling load factor) to i jeste njegova fizikalna sutina. Domen promene koeficijenta akumulacije toplote za referentni sluaj najvie zavisi od tipa gradnje; tako se vrednosti koeficijenta akumulacije uzimaju iz tablica za najpribliniji sluaj i rauna se toplotno optereenje: Qopt ( ) = Qdob , max s ( ) . (6.19)

Ovaj koncept koriste skoro sve u svetu poznate metode prorauna toplotnog optereenja klimatizovanih prostorija, izuzev TFM (Transfer Function Method), ali ga koriste ak i metode koje su izvedene iz TFM, kao i najnovije metode bazirane na bilansu toplote za svaku povrinu u prostoriji.
Toplotno optereenje od sunevog zraenja kroz prozor rauna se prema jednaini:

Q( ) = Qdob , max s ( ) = Fos I max a + ( F Fos ) I dif , max b s ( ) , gde je: Fos F I max I dif , max a b s ( ) - osunana povrina stakla prozora, - ukupna povrina stakla prozora,

(6.20)

- ukupni intenzitet Sunevog zraenja za posmatranu orijentaciju proputen kroz jednostruko obino staklo debljine 3mm, - intenzitet difuznog Sunevog zraenja proputen kroz jednostruko obino staklo debljine 3mm, - koeficijent korekcije za zamuenost atmosfere, - koeficijent propustljivosti stakla prozora i zastora za Sunevo zraenje u odnosu na jednostruko obino staklo, - koeficijent akumulacije toplote od Sunevog zraenja.

Koeficijent akumulacije toplote od Sunevog zraenja bira se u odnosu na:

133

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

vrste gradnje (akumulacione sposobnosti zidova prostorije), orijentacije prozora, doba godine i doba dana.

Na slici 6.19 prikazani su koeficijenti akumulacije toplote od Sunevog zraenja za razliite tipove gradnje i dve orijentacije prostorije.
Juna orijentacija 0,9 0,8 Koef. akumulacije (-) 0,7 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2 0,1 0 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 vreme (h)
Laki Teki Srednji

Severna orijentacija 0,9 0,8 Koef. akumulacije (-) 0,7 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2 0,1 0 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 vreme (h) 24
Laki Srednji Teki

Slika 6.19 Uticaj tipa gradnje na koeficijente akumulacije toplote od Sunevog zraenja
6.2.3.2 Toplotno optereenje sa produenim efektom akumulacije

Za analizu produenog efekta akumulacije toplote posmatraemo neki prosean dan iz dueg perioda rada klimatizacionog postrojenja. Razlikujemo dva sluaja: a) Masa zidova prostorije je mala, pa se akumulisana toplota brzo oslobaa i nema uticaja na toplotno optreenje narednog dana (slika 6.20). A - akumulisana koliina toplote B - osloboena koliina toplote

Slika 6.20 Tok dnevnih tolotnih optereenja pri malom efektu akumulacije b) Masa zidova prostorije ima vei stepen akumulacije, pa akumulisana toplota ostaje dui period vremena u zidovima prostorije i utie na poveanje toplotnog optereenja narednog dana (slika 6.21).
134

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

A - akumulisana koliina toplote B - osloboena koliina toplote C,D - ostaci akumulisane toplote od prethodnog dana

Slika 6.21 Tok dnevnih tolotnih optereenja pri veem efektu akumulacije Jo izraeniji uticaj akumulacije javlja se u prostorijama gde klimatizacija radi sa dnevnim prekidima (kao to su poslovne prostorije - npr. ukljuuje se ujutro u 6h a iskljuuje u 20h) to je prikazano na slici 6.22. A B C D - akumulisana koliina toplote - osloboena koliina toplote - toplota koja ostaje akumulisana u toku prekida rada postrojenja - prethodno akumulisana toplota koja se oslobaa narednog dana

Slika 6.22 Tok dnevnih tolotnih optereenja pri radu klimatizacionog postrojenja sa prekidom Kada se postrojenje iskljui, temperatura vazduha u prostoriji brzo poraste, pa vie na postoje uslovi za razmenu toplote pri konvekciji, tako da akumulisana toplota u zidovima tu ostaje sve do ponovnog ukljuenja postrojenja narednog dana, kada se sniava temperatura vazduha u prostoriji i ponovo uspostavljaju uslovi za prelaz toplote sa povrine zidova na vazduh u prostoriji. Narednog dana, prilikom ukljuenja postrojenja za klimatizaciju, osim zaostale akumulisane toplote javljaju se novi dobici i novo toplotno optereenje. Sve to rezultuje poveanim toplotnim optereenjem u trenutku ukljuivanja klimatizacionog postrojenja narednog dana. Na slici 6.23. prikazan je tok toplotnog optereenja prostorije orijentisane ka jugu za razliite reime rada klimatizacije - bez prekida i sa razliitom duinom prekida uporedo sa dobicima toplote koji potiu od spoljnih izvora (transmisije kroz zidove i prozor i Sunevog zraenja).
135

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

1800 Dobici toplote 1500 8-16h 6-22h 0-24h Toplotno optereenje (W) 1200

900

600

300

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Vreme (h)

Slika 6.23 Tok dnevnih tolotnih optereenja pri razliitim reimima rada klimatizacionog postrojenja
6.2.4 Toplotno optereenje transmisijom toplote kroz prozor

S obzirom da su prozori sainjeni preteno od tankih staklenih povrina i da imaju mali otpor provoenju toplote, smatra se da ne postoji akumulacija toplote u prozorima i da je prolaz toplote kroz prozore trenutan. Zbog toga se toplotno opterenje transmisijom toplote kroz prozor rauna za posmatrani vremenski trenutak sa trenutnom razlikom temperatura spoljnog i unutranjeg vazduha: Q( ) = U w F ( e ( ) i ) , gde je: U w - koeficijent prolaza toplote kroz prozor, F - povrina prozora (graevinskog otvora), e () - temperatura spoljnog vazduha, i - temperatura vazduha u prostoriji.
Infiltracija spoljnog vazduha

(6.21)

Infiltracija spoljnog vazduha je u klimatizovanim prostorijama, po pravilu, znatno manja nego u prostorijama koje imaju neki od uobiajenih sistema grejanja. est je sluaj klimatizovanih zgrada u kojima su prozori fiksni i ne otvaraju se - tada je propustljivost procepa zanemarljiva. U sluaju kada dolazi do infiltracije spoljnog vazduha, posebno se rauna latentno i suvo toplotno optereenje usled infiltracije:
QINF , s = V c p ( e ( ) i )

(6.22) (6.23)

QINF ,lat = V r ( xe ( ) xi ) .

136

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

6.2.5 Toplotno optereenje od unutranjih izvora

Toplotno optrereenje koje potie od unutranjih izvora toplote esto moe nadmaiti toplotno optereenje od spoljnih izvora. Unutranji izvori toplote su: ljudi, osvetljenje, maine i aparati, susedne neklimatizovane prostorije, tehnoloki procesi (u industriji).

6.2.5.1 Toplota koju odaju ljudi

Toplotno opterenje od ljudi je uvek prisutno, s obzirom da se komforna klimatizacija uvek uvodi zbog prisustva ljudi u prostorijama, kako bi se obezbedili uslovi ugodnosti. Toplota koju odaju ljudi moe biti jako znaajna kada se radi o prostorijama u kojima boravi veliki broj ljudi, kao to su: bioskopi, pozorita, sportske dvorane, itd. Qlj = qlj , n odnosno, razdvaja se osetna (suva) i latentna toplota koju ljudi odaju:
1 n

Qlj , s = n qlj , s i Qlj ,lat = n qlj ,lat , gde je: n qlj - broj ljudi koji boravi u prostoriji i - koliina toplote koju odaje jedan ovek pri datim uslovima. (6.24)

Prema veini metoda ne uzima se koeficijent akumulacije toplote od ljudi, ve se toplota koju odaje ovek smatra toplotnim optereenjem, odnosno smatra se da se celokupno odata suva toplota predaje vazduhu prostorije. Po novom ASHRAE standardu usvaja se koeficijent toplotnog optereenja od ljudi CLF (Cooling Load Factor), to ima smisla kada u prostoriji boravi mali broj ljudi koji predaju toplotu zraenjem prema okolnim povrinama u prostoriji. Meutim, kada u prostoriji boravi vei broj ljudi, onda bi trebalo uzeti u obzir meusobno razmenjenu toplotu zraenjem izmeu ljudi.
6.2.5.2 Toplotno opterenje od osvetljenja

Svetiljke odaju toplotu zraenjem i prelazom toplote na vazduh u prostoriji. Usled predaje toplote zraenjem javlja se efekat akumulacije toplote u podu i zidovima prostorije, slino kao kod Sunevog zraenja. Dobici toplote od osvetljenja su konstanti sve vreme rada osvetljenja, od trenutka ukljuenja 1 do trenutka iskljuenja 2. Povrina A na dijagramu predstavlja akumulisanu toplotu u zidovima i podu prostorije, a povrina B je naknadno odata toplota, koja se odaje od trenutka iskljuenja osvetljenja 2 pa sve do nekog trenutka 3. Ukoliko prethodno akumulisana toplota (povrina A) uspe da se u potpunosti oslobodi pre ponovnog ukljuenja osvetljenja, onda je naknadno osloboena toplota (povrina B) koja predstavlja toplotno optereenje po iskljuenju osvetljenja jednaka prethodno akumulisanoj toploti (A = B, iz bilansa toplote). Na slici 6.24 prikazan je tok toplotnog optereenja od osvetljenja za neprekidan rad klimatizacionog postrojenja.
137

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Slika 6.24 Tok toplotnog optereenja od osvetljenja za neprekidan rad klimatizacionog postrojenja Ako je osvetljenje neprekidno ukljueno, dobici toplote i toplotno optereenje se izjednaavaju i tada je i toplotno optereenje konstantno, i tada efekat akumulacije toplote ne dolazi do izraaja. Kada klimatizaciono postrojenje radi sa prekidom, onda se sva akumulisana toplota ne prenosi na sobni vazduh, ve deo akumulisane toplote ostaje u zidovima i oslobaa se narednog dana, kada se toplotno optereenje poveava (slika 6.25).

Slika 6.25 Tok toplotnog optereenja od osvetljenja u sluaju rada klimatizacionog postrojenja sa prekidom Ako se klimatizacija iskljui u trenutku 4, onda se akumulisani deo toplote A ne moe preneti na sobni vazduh, pa dolazi do produenog efekta akumulacije toplote i poveanja toplotnog optereenja sledeeg dana, kada se klimatizaciono postrojenje ponovo ukljuuje. Ako se klimatizacija ranije iskljui, npr. u trenutku 3, onda vea koliina toplote (A+B) podlee efektu produene akumulacije toplote. Praktino izraunavanje toplotnog optereenja od osvetljenja vri se pomou koeficijenata akumulacije: QB ( ) = Qdob , max sB ( ) , odnosno
QB ( ) = P l1 l2 sB ( ) ,

(6.25) (6.26)

gde je: P
138

- ukupna instalisana snaga svetiljki u prostoriji,

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

- koeficijent jednovremenosti ukljuenja osveteljenja (u saradnji sa projektantom elektrinih instalacija) - koeficijent ostatka toplote kod provetravanih svetiljki (kod neprovetravanih je l2=1) i l2 sB ( ) - koeficijent akumulacije toplote od osvetljenja. Koeficijent l2 pokazuje koji deo instalisane snage svetiljke optereuje vazduh prostorije pri stalnom ukljuenju osvetljenja. Prema VDI normama, razlikuju se tri osnovna naina provetravanja svetiljki: 1. Provetravanje kroz svetiljku vazduh opstrujava svetiljku po celoj duini;

l1

2. Provetravanje cirkulacijom vazduha oko svetiljke vazduh opstrujava zatvoreno telo svetiljke. Cev svetiljke se ne hladi direktno vazduhom za provetravanje;

3. Delimino provetravanje kroz svetiljku na gornjoj strani svetiljke se nalazi otvor za izvlaenje vazduha. Samo deo cevi svetiljke koji se nalazi u blizini otvora bie prinudno opstrujavan vazduhom za provetravanje.

Osim od naina provetravanja svetiljki, koeficijent l2 zavisi i od: protoka vazduha za provetravanje (m3/h) i naina odvoenja vazduha iz prostorije (kroz plenum, neizolovane ili izolovane kanale).

Koeficijent akumulacije toplote od osvetljenja uzima u obzir da svetiljke nisu ukljuene 24 h tokom dana. to je vreme ukljuenosti svetla krae efekat akumulacije toplote je izraeniji. Koeficijenti akumulacije toplote zavise od: mase zidova i poda prostorije; poloaja svetiljki, koji utie na koliinu toplote koja se preda pri konvekciji svodi se na dva sluaja: slobodno obeene svetiljke i svetiljke u plafonu ili ugraene na samom plafonu; vremenskog perioda ukljuenosti osvetljenja; sa porastom duine trajanja ukljuenosti, vrednosti koeficijenata akumulacije toplote od osvetljenja se pribliavaju jedinici. Usvaja se sB = 1 kada je osvetljenje ukljueno 20 ili vie asova u toku dana.

139

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

6.2.5.3 Toplotno optereenje od maina u prostoriji

Obino se u praksi smatra da je disipacija toplote od rada maine jednaka instalisanoj snazi maine i da se predaje vazduhu prostorije, tako da ini toplotno optereenje: QM = Pel . kao:
N QM = i a2 , a 1

(6.27)

Ako se u prostoriji nalazi vie maina, onda se toplotno optereenje optereenje rauna

(6.28)

gde je: Ni

a1 a2

- instalisana snaga i-te maine, - srednji stepen iskorienja motora, - koeficijent optereenja i-te maine u posmatrano vreme, - koeficijent jednovremenosti ukljuenosti maina.
6.2.5.4 Toplotno optereenje od susednih prostorija

Toplota koja se transmisijom prenese u prostoriju od susednih neklimatizovanih prostorija (kroz pod, zidove, tavanicu, vrata...) predstavlja toplotno optereenje od susednih prostorija:
QR = U i Fi i ,

(6.29)

gde je: Ui - koeficijent prolaza toplote kroz i-tu pregradu, - povrina posmatrane pregrade, Fi i - razlika temperatura vazduha neklimatizovane prostorije i vazduha klimatizovane prostorije. Ukupno toplotno optereenje prostorije je zbir toplotnih optereenja od svih izvora toplote: Qukup = Qe + Qi = QZ + QS + QT + QLJ + QB + QM + QR + QG .
6.3 ZATITA OD SUNEVOG ZRAENJA

(6.30)

U ukupnom energetskom bilansu zgrade vanu ulogu igraju i toplotni dobici od Sunca. U savremenoj arhitekturi puno panje se posveuje korienju energije Sunca, ali i zatiti od preteranog osunanja, jer se i pasivni dobici toplote moraju regulisati i optimizirati u zadovoljavajuu celinu. Sistemi za zatitu od Sunevog zraenja usklaeni s spoljnim promenama osiguravaju dobre uslove rada i boravka u zgradi. Ako se kontrolie njihova primena (mobilnost, automatika rada) onda je omoguen prilagodljivo proputanje Sunevog zraenja u zgradu. Na taj nain je mogue potronju energije za hlaenje leti i grejanje zimi znaajno smanjiti i koristiti, ili izbegavati dobitke od Sunca. Za efikasnu zatitu od intenzivnog osvetljenja (bljetanja) primjenjuju se sledea reenja: 140

arhitektonska geometrija: zelenilo, tremovi, nadstrenice, balkoni elementi spoljne zatite od Sunca: pokretni i nepokretni brisoleji, spoljne aluzine roletne, tende, savremena ostakljenja i dr.

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

elementi unutranje zatite od Sunca: roletne, aluzine, rolo i obine zavese i dr . elementi unutar stakla za zatitu od Sunca i usmeravanje svetla - hologramski elementi, reflektirajua stakla i folije, staklene prizme i dr. viefunkcionalni konstruktivni elementi zgrada.

Elementi mogu biti fiksirani ili pokretni, klizni, rolo i uz to automatizovani. Mogu biti postavljeni kao pojedinani vertikalni ili horizontalni elementi ili kao ploe, u oba sluaja spolja ili unutra. Elementi treba da budu lagani, a postavljaju se na potkonstrukciju koja je odmaknuta od nosee konstrukcije zgrade. Materijali od kojih se izrauju elementi zatite od Sunca su : aluminijum (ekstrudiran, peskaren) drvo (otporno na spoljne uslove) tkanine (fiberglas, impregnirani ili prirodni materijali).

Korisni elementi zatite od Sunca su nadstrenice ili tremovi odreene dubine na junom zidu koje spreavaju upad Sunevog zraenja leti, a proputaju ga zimi. Po pravilu se na junoj strani postavljaju horizontalni elementi jer leti, na junoj strani, Sunevo zraenje upada pod velikim uglom, pa ga horizontalna ploa moe odbiti. Zimi Sunevo zraenje upada pod blagim uglom i prolazi kroz horizontalne elemente u prostor. Na zapadnoj i istonoj strani se postavljaju vertikalni elementi koji mogu raspriti zrake, s obzirom da Sunevo zraenje uvek upada pod blagim uglom. Dodatno, mogue je upotrebom mobilnih i automatizovanih elemenata optimizirati korienje dobitaka od Sunevog zraenja za pojedine prostore prema trenutnoj potrebi. Ipak, zatiti od Sunca najvie doprinosi pravilna orijentacija zgrade, odnosno grupisanje prostorija po nameni prema uslovima pojedine orijentacije. Nain postavljanja zatite od Sunca i odnos prema konstrukcijama otvora i zidova mora biti takav da omogui kvalitetno zasenenje, sa to manjim ograniavanjem pogleda kroz otvore. Potrebno je spreiti stvaranje depova toplog vazduha ispod ili iza konstrukcija za zatitu od Sunca, jer lokalnim poveanjem temperature iza takvih konstrukcija se transmisionim i ventilacionim dobicima anuliraju smanjeni dobici usled zraenja. Poveanje temperature kod odreenih oblika konstrukcija za zatitu od insolacije moe se koristiti za dodatno poveanje brzine strujanja vazduha i poveano provetravanje zgrada.

Slika 6.26 Primeri spoljnih elemenata za zatitu od Sunevog zraenja

141

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Tabela 6.2 Pregled sistema za zatitu od Sunevog zraenja Kat. Tip Skica Klima Mesto postavljanja Vertikalne zastakljene povrine Potencijal za utedu

1A

Usmeravajue aluzine

Umerena klima

DA

1A

Ogledala za zatitu od Sunca

Umerena klima

Zastakljeni krovovi

NE

1A

Hologramski optiki element

Sve klime

Vertikalne i horizontalne zastakljene povrine Vertikalne zastakljene povrine (gornji deo) Vertikalne zastakljene povrine

DA

1B

Zasenenja sa usmeravanjem svetla

Tople klime sa visokom insolacijom

Zavisi

1B

Pokretne aluzine

Sve klime

DA

1B

Staklo sa refletujuim elementima

Umerena klima

Vertikalne zastakljene povrine

Zavisi

2A

Svetlee police

Umerena klima i mala insolacija

Vertikalne zastakljene povrine

Zavisi

2B

Staklo-paneli sa povoljnim odnosom r/d

Sve klime

Vertikalne zastakljene povrine

DA

1A Primarno korienje dnevnog difuznog svetla 1B Primarno korienje direktnog Sunevog zraenja 2A Sistemi za usmeravanje difuznog svetla 2B Sistemi za usmeravanje i proputanje direktnog Sunevog zraenja 142

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

6.4 UTICAJ POJEDINIH FAKTORA NA TOPLOTNO OPTEREENJE 6.4.1 Uticaj reima rada osvetljenja u prostoriji

Na slici 6.27 prikazani su tokovi toplotnog optereenja juno orijentisane prostorije sa razliitim reimima i intenzitetom vetakog osvetljenja u prostoriji. Ukljuenost osvetljenja u prostoriji varirana je i vremenski i po intenzitetu. Razmatrane su tri duine perioda trajanja vetakog osvetljenja: 4, 8 i 12 asova (jedan ili dva perioda ukljuenosti tokom dana). Pri tome je varirano vreme tokom dana kada osvetljenje radi. Intenzitet svetiljke je tokom ovih simulacija bio konstantan i iznosio je 200W. Na kraju je variran intenzitet osvetljenja u prostoriji.
1000 900 Toplotno optereenje (W) 800 700 600 500 400 300 200 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 Vreme (h) Bez osvetljenja
Toplotno optereenje (W) 1000 900 800 700 600 500 400 300 200 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 Vreme (h) 24 Bez osvetljenja Sa osvetljenjem 8-12h i 16-20h

Sa osvetljenjem 8-12h Sa osvetljenjem 16-20h

1200 1100 Toplotno optereenje (W) 1000 900 800 700 600 500 400 300 200 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 Vreme (h) Bez osvetljenja Sa osvetljenjem 12-16h
Toplotno optereenje (W)

1400 1300 1200 1100 1000 900 800 700 600 500 400 300 200 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 Vreme (h) 24 Bez osvetljenja Sa osvetljenjem 200 W Sa osvetljenjem 400 W Sa osvetljenjem 600 W

Sa osvetljenjem 10-18h Sa osvetljenjem 8-20h

Slika 6.27 Uticaj razliitog reima rada osvetljenja duine trajanja i instalisane snage svetiljki
6.4.2 Uticaj zastora i veliine prozora

Veliina senke na prozoru takoe je jedna od veliina koje mogu varirati. U ovom sluaju smatra se da senka koja postoji, bilo da je u pitanju vrsta zastora ili neki spoljanji objekat koji pravi senku, u potpunosti spreava prodor Sunevog zraenja u prostoriju, kako direktnog, tako i difuznog. U zavisnosti od veliine senke smanjuju su dobici toplote od Sunevog zraenja, a samim tim i ukupno toplotno optereenje prostorije. Na slici 6.28 levo prikazan je tok toplotnog optereenja juno orijentisane prostorije tokom letnjeg projektnog dana za razliite veliine senke na prozoru uporedo sa referentnim sluajem kada senka ne postoji.
143

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

U cilju praenja uticaja veliine prozora na toplotno optereenje prostorije, dimenzije prozora su varirane tako da je povrina prozora proporcionalno umanjivana za po 20% u odnosu na referentni prozor povrine 3.6 m2, na isti nain kako je varirana veliina senke. Na taj nain je omoguena dodatna analiza transmisije toplote kroz zid i staklo prozora. Na slici 6.28 desno prikazan je tok toplotnog optereenja juno orijentisane prostorije tokom letnjeg projektnog dana za razliite dimenzije prozora uporedo sa referentnim sluajem i sluajem kada nema prozora na fasadnom zidu.
1000 900 Toplotno optereenje (W) 800 700 600 500 400 300 200 100 0 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 Vreme (h) Bez senke Senka 40% Senka 80% Senka 20%
Toplotno optereenje (W) 1000 900 800 700 600 500 400 300 200 100 0 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
18

Ap = 3,6 m2 Ap = 2,16 m2 Ap = 0,72 m2

Ap = 2,88 m2 Ap = 1,44 m2 Bez prozora

Senka 60% Senka 100%

22

Vreme (h)

Slika 6.28 Uticaj veliine senke na prozoru i veliine prozora

6.4.3 Uticaj prirodnog provetravanja tokom noi

Na slici 6.29 levo prikazana su toplotna optereenja prostorije pri razliitom broju izmena vazduha tokom prirodne none ventilacije, a na slici 6.29 desno koliina toplote koja se odvodi iz prostorije provetravanjem spoljnim vazduhom. Sa dijagrama se jasno moe uoiti da sa poveanjem intenziteta ventilacije tokom noi opada toplotno optereenje prostorije, jer spoljanji vazduh u toku noi ima niu temperaturu od unutranjeg vazduha, tako da se hlade zidovi prostorije.
1300

700 600

1200
n = 0,25 1/h

500 400 300 Qvent (W) 200 100 0 -100

n = 0,25 1/h n = 0,65 1/h n = 1,30 1/h n = 2,00 1/h n = 3,30 1/h n = 5,00 1/h

Toplotno optereenje (W)

1100

n = 0,65 1/h n = 1,30 1/h

1000

n = 2,00 1/h n = 3,30 1/h

900

n = 5,00 1/h

800

-200 -300

700 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 Vreme (h)

-400 0 2 4 6 8 10 12 14 16 20 22 Vreme (h) 24

Slika 6.29 Uticaj prirodne ventilacije tokom nonih sati (od 20 do 8 h ujutro)
144

24