GOVOR ADOLFA HITLERA Povodom osmogodinjice nacional-socijalistike revolucije u berlinskoj sportskoj palati 30.januara.1941.

U svom velikom govoru u berlinskoj Sportskoj palati prilikom masovne manifestacije, povodom osmogodinjice nacional-socijalistike revolucije, Adolf Hitler izneo je sledee: Moji nemaki sunarodnici i sunarodnice! U istoriji je ve esto puta dolazilo do promena vlade, pa i u istoriji naeg sopstvenog naroda. Ali je da nijedna promena vlada nije bila praena posledicama koje su tako duboko zadirale, kao ta promena koja se desila pre osam godina. Poloaj Rajha bio je tada oajan. Nisu nas pozvali da preuzmemo vostvo nacije u trenutku kada se ona nalazila u jednom velikom usponu, ve nam je vlast data pod najteim pritiskom koji je uopte bio mogu, naime pod pritiskom ubeenja da je ve sve izgubljeno. U oima onih koji su nam bili najsokolniji mogao je to moda da pretstavlja poslednji pokuaj, oni pak koji su nam eleli zlo nadali su se da e time i nacional-socijalistiki pokret biti definitivno osuen na propast. Da nije uspelo da se nemaki narod spasi kao nekim udom, tada bi tadanja situacija zavrila katastrofom. Jer se ve punih petnaest godina ilo putem propasti. Vakako da je ta sizuacija bila samo rezultat svetskog rata i njegovog ishoda, rezultat naeg vlastitog unutranje-politikog, moralnog a time i vojnikog sloma. Zbog toga je vano da se ba ovoga dana setimo ponovo uzroka te nacionalne nesree. Koji je bio uzrok svetskog rata? O tome je ve u raznim raspravama i suvie mnogo napisano. Ameriki doktori istraili su po nalogu sadanjeg predsednika Ruzvelta uzrok svetskog rata i priton su konstatovali da se nije moglo raditi o nemakoj krivici. U takvim velikim istorijskim trenucima linosti igraju samo onda neku ulogu kada kao stvarno istaknute pojave stupe u javni ivot. To tada nije bio sluaj. Ni na nemakoj ni na protivnikoj strani nije bilo slinosti izvanrednog formata. Prema tome razlog nikako nije mogao da lei u nesposobnosti ili htenju pojedinaca, ve su uzroci bili mnogo dublji. Pre svega tadanja nemaka dravna formanije mogla da bude uzrok za tadanji rat. Jer Nemaka je ve bila demokratija, i to kakva demokratija! Demokratija koja je bila strogo kopirana prema uzorima inostranstva, Zapada, jedno kompromisno reenje izmeu monarhije i parlamentarne demokratije, dakle takozvana ustavna monarhija sa praktino parlmentarnim vostvom. Ta drava dakle, po svojoj dravnoj formi svakako nije mogla da predstavlja uzrok za rat demolratija protiv tadanjeg Rajha. Nemaka, posmatrana kao politiki faktor u svetu mogla je ve vie da bude uzrok za rat , jer su se nemaka plemena i drave posle vekovne podvojenosti i nemoi konano

ujedinile , iako samo prividno, u jednu novu dravu, jedno carstvo, i time takozvanoj ravnotei sila u Evropi dodale jedan nov elemenat snage koji je sasvim prirodno bio osean kao strano telo. Jo vea je valjda bila nenaklonost prema tadanjem Rajhu kao privrednom faktoru. Dok je Nemaka pokuavala stoleima da ukloni svoju privrednu bedu, time to je doputala da ljudi postepeno izgladne ili ih je prisilila da se isele, poel je ondanja Nemaka da se konsolidacijom svoje politke snage razvija sve vie u jednu privrednu snagu, tj. Da umesto ljudi eksportira robu i da sebi osigura u svetu potrebna trita. Postupak koji je ako ga posmatramo sa naeg gledita bio prirodan i pravedan, ali se sa gledita drugih oseao ipak kao zahvat u njihove najsvetije domene. Time smo se ve dotakli drave, koja je to osealakao nepodnoljiv zahvat: naime, Engleske! Pre toga je Engleska kroz trista godina stvarala postepeno svoje takozvano svetsko carstvo. Ovo svetsko carstvo nije stvoreno slobodnom voljom ili jednodunim manifestacijama, namerama ili nazorima pogoenih naroda, nego samo silom. Vodio se rat za ratom, narodu za narodom oduzimana je sloboda, ruena je drava za dravom, da bi se konano stvorila ta tvorevina, koja se zove Britanska Imperija. Pri tom je demokratija bila samo prava maska; Iza nje se u stvari krije vlast nad narodima u celini, a u pojedinostima potlaivanje i podjarmljivanje ljudi. Ova drava ne sme danas da se usudi, da odista dozvoli svojim lanovima da glasaju, da li bi posle vekovnog pripremanja sada bili moda spremni, da budu dobrovoljni lanovi ove svetske zajednice. Naprotiv! Hiljade egipatskih i indijskih nacionalista pune tamnice i zatvore. Koncentracione logore nije pronala Nemaka ve su Englezi njihovi pronalazai, da bi takvim institucijama postepeno slomili kimu drugim narodima, skrili i unitili njihov nacionalni otpor, da bi se tako konano te narode uinilo sklonim da preuzmu britanski jaram demokratije. Ali pritom se Engleska posluila jo jednim drugim znaajnim sredstvom, sredstvom lai i propagandistike fraze. Postoji poslovica, koja kae da Englez misli na pamuk, kada govori o Bogu. A tako je i danas. Ako se pomisli, kako se ti ljudi , koji hladnokrvno teraju narod za narodom u borbu, koja slui samo njihovim materijalnim interesima, ostalom svetu prikazuju svetim i pobonim, tada se moe samo rei: Retko je kada ljudsko licemerstvo dolo do takvog savrenstva, kao to je to sluaj kod dananjeg Engleza. Svakako je rezultat ovog tristagodinjeg krvlju natopljenog puta, kojeg ke prevalila britanska istorija, bila injenica da 46 miliona Engleza u matici zemlji danas vladaju nad gotovo etvrtimom zemaljske povrine, i to kako u pogledu prostora, tako i u pogledu broja stanovnitva a to znai da na 46 miliona ljudi dolazi gotovo 40 miliona kvadratnih kilometara prostora. Vano je, moji sunarodnici, da mi to stalno dovikujemo svetu, jer bezobrazni demokratski laovi istupaju i tvrde da takozvane totalitarne drave ele da osvoje svet, dok su stvarni nai stari neprijatelji ve odvajkada osvajai sveta! Ovo britnsko svetsko carstvo ostavilo je za sobom na putu svoga postojanja samo jednu jedinu reku krvi i suza. Ono danas nesumnjivo vlada ogromnim delom sveta. Ali i sada se ova vladavina nad svetom ne

sprovodi moda nekom idejom, ve bitno snagom nasilja i, ukoliko ona ne bi bila dovoljna, snagom kapitalistikih ili privrednih interesa. Ako imamo pred oima ovo udno stvaranje britanskog svetskog carstva, onda e taj proces biti razumljiv injenicom da je evropski kontinent u tom razvoju kao jedinstven faktor bio iskljuen. Ovo se pre svega dolumentovalo iskljuenjem Nemakog Rajha. Tri stotine godina jedna Nemaka praktki nije postojala. Dok su Britanci govorili o Bogu, a pred oima imali svoje privredne interese, vodio je nemaki narod, usled preteranih religioznih spornih pitanja , kroz vekove unutranje krvave ratove, to j bila jedna od pretpostavki za mogunost stvaranja britanske svetske imperije. Upravo u onoj meri u kojoj je nemaki narod potroio svoju snagu u unutranjoj borbi i time otpao kao spoljno politiki faktor mogla je Engleska na razbojniki nain da stvori svoje svetsko carstvo! Ali nije to samo Nemaka bila u ta tri veka iskljuena praktiki od konkurencije na tom svetu. To isti je vailo i za Italiju. Tamo su postojale sline pojave kao i u Nemakoj, manje religiozne ali zato dravne i dinastike vrste. A opet iz drugih razloga dolo je do isljuenja daljnih velikih nacija u istonoj Aziji , koje su se u isto tako ve pre etristo godina poele da otstranjuju od ostaloga sveta i koje su, ne potivajui vlastiti ivotni prostor, utonule u dobrovoljnu povuenost. Tako je naroito u Evropi nastala politika konstelacija, koju je Engleska oznaila kao takozvanu ravnoteu sila ali koja je bila dezorganizacija evropskog kontinenta u korist britanskog ostrvskog carstva. Stoga je bio cilj britanske politike kroz vekove, da odri tu dezorganizaciju; naravno ne pod ovim imenom nego pod jednim lepim. Kao to je ve reeno, nije se govorilo o pamuku niti o dezorganizaciji naroda nego o Bogu, ili o ravnotei sila. I samo je ta takozvana ravnotea sila , tj. u stvari unutranja nemo Evrope omoguila Englskoj da izigra uvek ponovno od sluajado sluaja i prema poterbi, dravu protiv drave, da bi time evropsku snagu zaplela uvek u unuranje borbe i da bi sa svoje strane u potpunom miru prodrla u prostore sveta, koji su pruali srazmerno manji otpor. Pa, ako danas jo uvek govorimo o nekoj svetskoj sili Engleske, ili o Engleskoj kao gospodaru sveta, onda je to samo zabluda; Engleska je iznutra, i pored toga to jeosvojila svet, socijalno najzaostalija zemlja u Evropi! To je drava ija je cela izgradnja podeena prema interesima jednog relativno malog i tankog gornjeg sloja i jedne jevrejske klike koja je vezana sa tim slojem.Interesi irokih slojeva pri izgradnj ove drave uopte ne igraju nikakvu ulogu. A i pri tom se; govori se o slobodi , govori se o demokratiji , govori se o tekovinama liberalnog sistema a pod tim se ipak ne podrzumeva nita drugo nego stabilizovanje reima jednog drutvenog sloja, koji je, zahvaljujui svom kapitalu, dobio u ruke tampu , te je organizuje i njome upravlja i tako stvara javno mnjenje. Tako je mogue da u jednoj od prirode tako blagoslovenoj tvorevini, u dravi koja raspolae najveim bogatstvima sveta, kojoj stoje na raspolaganju ogromni ivotni prostori, koja,

ukupno uzevi, ima jedva jednog stanovnika na kvadratnom kilometru, milioni ljudi nemaju nikakvog udela u tim blagodetima, ve bednije ive nego li ljudi u naim prenaseljenim srednjeevropskim dravama. Zemlja koja predstavlja za malobrojne pojedince raj, je za mase ustvari sama beskonana beda; beda u pogledu ishrane, beda u pogledu odevanja, beda prvenstveno u pogledu stanovanja, u pogledu sigurnosti zarade i u pogledu itavog socijalnog zakonodavstva. I kada se danas odjednom pojavi neki radniki sekretar koji je iako opozicionar, uz to plaen od rave te kae: Engleska e posle ovoga rata, nakon svoje pobede morati da zapone da se lati socijalnih pitanja i da rei socijalne probleme; mi emo morati da se brinemo o irikim slojevima itd. onda mogu ovom sekretaru amo da odvratim: To je kod nas ve davno uinjeno! Sve je to za nas zbog toga interesantno jer dokazuje nae tvrenje da je Engleska socijalno najzaostalija zemlja na svetu. I tako je, dakle, ovo gigantsko spoljanje bogatstvo, posmatrano iznutra u stvari neplodno,ako anstrahujemo nekolicinu malobrojnih ljudi i ako iroke mase podvrgnemo jednom poreenju. Ali i spoljnopolitiki gledano je ova vladavina nad svetom samo obmana! Svet je dobio nove centre. Dinovske su drave nastale van evropskog kontinenta, ili pak drave koje se prostiru daleko preko njegovih granica a koje Engleska ne moe ni da napadne pa ni da ugrozi. itava britanska ideja o vladavini nad svetom poiva sada samo jo na tome, da se dobije pomo stranih naroda da bi se upotrebili u borbi protiv kontinenta. Van ovog evropskog kontinenta moe enkleska diplomatija pokuati da sauva svoj poloaj u najboljem sluaju time to e da izigra druge snage. A to znai da ona ve sada mora da se trudi da takozvanu evropsku ravnoteu sila proiri u ravnoteu sila itavog sveta, drugim reima da izigra svetske drave jednu protiv druge da bi tako zadrala bar deo svoje svetske moi. Ve decenijama mrze nas oni! U Evropi je buenje naroda be odstranilo takozvanu teoriju o ravnotei sila, dakle princip dezorganizacije kontinenta. Na tom dezorganizovanom kontinentu zapoeo je nacionalni razvitak nemakog naroda, a time i obrazovanje novog rajha. Na jugu od nas pola je Italija istim putem. Time su pridoli novi elementi koji su ravnoteu sila uinili varkom. I u tome vidimo sada stvarni i dublj uzrok svetskog rata. Od godine 1871, od dana kada su nemaka plemena poela da se organizuju i pod vostvom jednog velikog, genijalnog dravnika ponovo obrazovala jednu dravu, dakle otkako je ve polako nagovetavani nacionalni preporod nemakog naroda dobio dravno jedinstvo, od toga dana poela je Engleska da tu novu tvorevinu pogoni svojom mrnjom. Ve 1871, ve 1870, odmah posle bitke kod Sedana poele su engleske novine da ukazuju na to, da je ta nova tvorevina za Englesku tetnija nego to je to bila Francuska. Ve tada su gajene nade da bi Pruskoj moglo poi za rukom da u jednom drugom ratu pobedi i oslabi Francusku; ali nije se htelo da iz pruske proizie nacionalni nemaki preporod ili

da se ak stvori jedan novi Nemaki Rajh. Tako je dolo do onog razdoblja od 1871 do 1914 u kom je Engleska neprekidno podstrekivala na rat protiv Nemake , pri svakoj prilici istupala protiv nemake neprijateljski, dok konano nije izbio svetski rat, koji je delo jedne siune grupe internacionalnih besavesnih nitkova. I taj svetski rat mogla je Engleska da vodi samo sa tuom pomoi. Pri tom je zanimljivo da se ustanovi itav tok razvoja ove britanske politike za svetskom moi kroz oprilike 400 godina. Najpre borba protiv panije uz pomo Holanana, potom borba proti holanana uz pomodrugih evropskih drava, meu njima i Francuske, onda borba protiv Francuske uz pomo Evrope i konano borba protiv Nemake uz pomo Evrope i ostalog sveta, koji je stajao na raspolaganju. Svetski rat koji je od 1914 do 1918 uzdrmao Evropu bio je iskljuivo namerni produkt britanske dravnike vetine. Uprkos toga to je onda itav svetbio mobiliziran protiv Nemake, Nemaka u stvari nije bila pobeena. Mi to danas moemo mirno da izgovorimo. Ja ne bih hteo da budem kritiar prolosti sve dok sam nisam neto bolje uinio. Ali danas mogu kao jedan od onih koji su neto bolje uinili da i prolost kritiki promatram i prosuujem. Ja mogu samo da kaem: uspeh godine 198 je iskljuivi rezultat retkog gomilanja linih nesposobnosti u ostvu naega naroda, jedinstvenog gomilanja koje u istoriji do sada nije postojalo, niti e se u budunosti da ponovi, to moete da mi verujete! Mi smo imali i suvie mnogo poverenja I uprkos toga odupirao se nemaki vojnik preko etiri godine naletu neprijateljskog sveta. I on bi se jo dalje odupirao da nije kao daljni momenat pridolo tada jo postojee verovanje nemakoga naroda u asnost preostalog demokratskog sveta i njegovih dravnika. Ovo verovanje nemakog naroda, koje su mnogi, tada alili, istorija je strano nagradila. I kada danas dou Englezi i veruju da je dovoljno ako ponovo stave na gramofon stare propagandistike ploe iz 1917 i 1918 godine da bi njima postigli novi efekat tada samo mogu da kaem: oni nisu nita zaboravili ali i, na ljihovu nesreu, nita nauili! I po tome se razlikuju od nemakog naroda! Nemaki narod je od tada neto nauio, ali ni on nije nita zaboravio! Mi pri tom neemp da budemo sitniavi. U istoriji je ve nekoliko puta dolo do prekraja rei, ali ono to se desilo 1918, 1919, 1920 i 1921 godine nije bio jedan prekraj rei, ve prekraji u neprekidnom nizu! Nije jednom bila prekrena re, ve nijedna re nije drana! Nikada jo jedna velika nacija nije bila tako prevarena kao tada nemaki narod. ta nam se garantovalo, ta sve obeavalo tom dobronamernom narodu a ta su priinili naem narodu! Opljakali su nas i esploatisali! Posluili su se pri tom jednim stranim dravnikom, Amerikancem, da bi postigli jo vee verovanje kod nemakog naroda. A moda je to i bio razlog zbog koga je uspeo taj manevar kod nemakog naroda. Stoga je on i u tom pogledu imun protiv svih slinih pokuaja u budunosti. Nemaki narod je tada godinu za godinom imao prilike da razmilja o asnosti demokratskih garancija, obeanja, demokratskih rei i demokratskih dravnika, da vri poreenja i da to praktino oseti na svom sopstvenom telu. A iz toga vremena je konano proizaao nacional-socijalistiki pokret!

udo verovanja Ako se upita: Zato ste se bacili na jednu potpunonovu ideologiju? Jer je stara tako bedno potkazala! Ne samo u unutranjoj politici. Demokratija bila je kod nas jedna bedna tvorevina. Kada su 40-50 partijajedna drugoj konkurisale sa svojim ideolokim interesima koji su polazili od poseda, od nivoa biciklistikih udruenja pa sve do kuevlasnika, tada je to ve samo po sebi pretstavljalo jednu vrlo ravu sliku. Ali bez obzira na to kada bi za to bedno unutranje politiko deformiranje naeg ivota bili nagraeni u spoljnom pogledu moglo bi se rei da je dodue to orue u unutranjoj politici potakazalo, ali se zato prema nama bar u spoljnom pogledu pristojno postupalo. U unutranjem pogledu je to sve skupa bilo jedna lakrdija: ali je bar okolni svet postupao tako kao da hoe da nas shvati ozbiljno, Bar je neto od onoga to se obealo, bilo ispunjeno. Ali koga su punih petnaest godina pljakali, koga su prevarili i eksploatisali? Moda nacional-socijalistiku dravu? Ne, nemaku demokratiju! Kada sam 1918 doao iz bolnice kui i doiveo zimu 1918 i 1919, bilo je meni, kao i mnogim drugima jasno da se od postojeeg politikog sveta u Nemakoj ne moe vie oekivati neka obnova. Stoga sam ja, kao i mnogi drugi, poeo da traim. Tada je nastalo shvatanje koje je docnije kao nacional-socijalizam priobilo za sebe nemaki narod, shvatanje koje je polazilo od spoznaje da je nemaka nacija podlegla u borbi zato to je sebi dozvolila taj luksuz da svoju snagu istroi u unutranjoj politici. Prema jednom veno vaeem zakonu to troenje snage u unutranjosti j e otklonilo snage koje su bile potrebne prema spoljanjem svetu. Tadanja demokratija se naravno nadala da e uspeti da zadobije prijateljske simpatije drugih, ali ona nije upoznala nita drugo do goli egoizam groznih podlih finansijskih interesa koji su poeli da pljakaju svuda tamo gde se moglo opljakati. Nije se ni smelo oekivati neto drugo. Ali kocka je pala: Jedno mi je izgledalo jasno: ni jedan istinski uspon nije mogao da bude spolja zapoet, ve samo iznutra. Nemaka nacija je pre svega morala da doivi preobraaj svog unutranjeg politikog ivota koji bi ponovo ujedinio sve snage Nemake, a pre svega njene idealistike snage. Kako su tada stvari stajale, te idealistike snage nalazile su se u dva tabora, u socijalistikom i nacionalistikom. I ba ta dva tabora, koja su napadala jedan drugog i koja su se najotrije borila, morala su biti sasatavljena u jedno novo jedinstvo. Danas, moji sunarodnici, kada u znaku toga jedinstva mariarju milioni i milioni, smatra se to kao neto samo po sebi razumljivo. Ali godine 1918 i 1919 izgledalo je to kao izrod bolesne fantazije. Saaljevalo me se u najboljem sluaju. Ali moda je to, moji sunarodnici, bila srea. Da sam ja tada bio ozbiljno shvaen, bio bi verovatno uniten. Jer pokret je bio isuvie malen a da bi mogao pruiti otpora tom unitavanju. To je moda bila volja prirode ili moda ak i sudbina koju je hteo Bog, da su nas tada ismejavali, rugali nam se, da se izvesna propaganda uveseljavala na na raun i sve shvatala kao

lakrdiju. Tako je postepeno uspevalo da se obrazuju prva jezgra jedne nove narodne zajednice u naem pokretu i jedna gotovo neverovatna istorijska pojava, naime da se pod vostvom najveim delom nepoznatih ljudi pridobiju pristalice u prvom redu meu irokim narodnim masama. Moe se smatrati da je samo jo u jednoj drugoj dravi taj proces dosada uspeo, naime u Italiji, inae dosada nigde drugde u Evropi. U mnogim dravama vidimo moda tek poetak. U ponekim demokratskim dravama se moda uvia znaaj jednog takvog procesa i veruje se da bi se raznim smicalicama moglo postii neto slino. Ali pri tom se zaborvlja pre svega jedno: Takav preporod jednog naroda je stvarno neuven proces, proces za koji je poterbno vie vere nego za apstraktno mudrovanje. I da nam je u godinama 1918, 1919, 1920 i 1921 postepeno priticala ta primitivna vera irokih narodnih masa , to je predstavljalo prvo jezgro naeg pokreta; to je ono to je te male ljude koji su doli iz preduzea, fabrika, rudnika, seljakih dobara, kancelarija itd. Navelo na to da se bore za budunost te ideje, toga pokreta i njegove kasnije pobede. Mi smo tada zastupali jedno saznanje: ako nemaka nacuja ne popravi svoj poloaj prema svetu, tj. ako ne postane ponovo monim politikim faktorom, tada e u kratkom vremenu stvarno imati 20 milona ljudi manje. Jer to se moglo izraunati: nezaposlenost je rasla iz godine u godinu, a sa njom je pogotovo uzela maha besciljnost u nacionalnoj koncepciji i u planskoj privredi. Veite promene reima onemoguavale su svako predvianje na dua vremena. Projekti koji su bili predvieni za vreme od tri meseca, nisu imali vie nikakvog smisla, jer je onaj koji je doao na vladu unapred mogao znati da posla tri meseca vie nee vladati. Jednan je govorio: Zato da ja ono uklanjam, to su drugi pokvarili A drugi bi rekao: Zato bi ja to poboljao, kad znam da e me potom neko drugi da zameni. Ljudi uopte vie nisu nalazili razloga da pristupe temeljitim i istinskim reenjima. Time je pak nacionalna nemo ---------------------------------------- da se iri broj nezaposlenih da se poveava, a broj onih koji rade da se smanjuje, te se je teret na njihovim leima morao da poveava, i time njihova izdrljivost da se smanjuje i tako je najzad mogao da doe samo slom iji se kraj nije mogao sagledati. Tako se moglo predvideti, da bi se ostvarilo duevno i humano proroanstvo velikog francuskog demokrate Klemansoa, naime da je nas za 20 miliona ljudi vie nego to treba. Tome nasuprot nastao je program koncentrisanja nemake snage koji je sebi postavio za cilj, da nae ivotno pravo u svakom pogledu odbrani. Time smo izabrali put koji se nalazio izmeu dva ekstrema. Prethodno smo ve u jedan eksterm, naime u liberalni, individualitiki, koji je stavljao individuu ne samo u sredite posmatranja ve i itavog delanja. Na drugoj strani stajala je teorija oveanstva kao jedan univerzalni pojam. Izmeu ta dva ekstrema nalazio se na ideal: narod, u kome gledamo duhovnu i fiziku zajednicu, koju je provienje htelo i formiralo i u koju smo mi stavljeni a u kojoj jeino moemo da izgradimo svoju egistenciju. Svesno sm sve nae misli podredili ovome cilju, interese tome cilju prilagoili, sve mere doveli u sklad sa njim. Tako je postala nacional-socijalistika ideologija, koja pretstavlja pobedu nad individualizmom, ne moda u tome smislu da on krnji individualnu sposobnost ili da koi inicijativu

pojedinca, ve samo u tome smislu, da iznad individualne slobode i iznad svake inicijative pojedinca stoji zajedniki interes, da taj zajedniki interes pretstavlja ono to regulie, to odreuje, i ako je potrebno, ono to spreva, i najzad, ako je potrebno, ono to nareuje. Velike rtve Time smo tada zapoeli borbu protiv svih, protiv pristalica individualistikog naela isto toliko i protiv pristalica opteoveanske ideje. U toj smo borbi mi za petnaest godina osvojili nemaku naciju. Pri tome sam ja uvek zatupao gledite da pridobijem svoje sugraane. I, ako je ovaj pokret posle godinu dana brojao prvih deset hiljada pristalica pa zatim sve dalje rastao, tada su te pristalice bili sunarodnici koji su ranije verovali u neto drugo. U reovima moje partije marirali su dakako samo Nemci koji su ve ranije bili u raznim pokretima. Stotine hiljada lanova mojih SA i SS odreda bili su ranije borci u drugim organizacijama. Bila je to moda najvea duevna borba, koja je uopte izvojevana u naoj istoriji. Jasno je da nikoga nisam mogao da prisilim da ide sa mnom, da stupi u moje organizacije; svi su oni morali da budu ubeeni, i samo iz njihovog unutranjeg ubeenja u oni primali na sebe velike rtve. Ta je borba morala zaista da bude voena duhom, tj. snagom govora, rei, pisma, i time ubeenja. I samo tamo gde bi neki pkaosni protivnik rekao: Duhom ne ne mogu da vam se suprotstavim, ali sam jai od vas. I poto vam se duhom ne mogu suprotstaviti, odupreu vam se silom samo tamo, svakako, sam i ja kao bivi vojnik sa fronta izabrao odgovor, koji je prema sili bio kao jedini na svom mestu: silom protiv sile! Tako je postao borbeni pokret koji se borio duhom sve dok je i protivnik bio spreman da nastupa takoe sa duhovnim orujem, ali koji nije dao da ga se strahom odvrati od toga, da se pozove na silu, im je protivnik sa svoje strane mislio, da e silom moi da ubije duh. Legalni put Pri tom smo imali za protivnike one, koji su i spolja uvek istupali protiv nas: meavinu svih onih ljudi iz svih zemalja, koji internacionalno oseaju, misle i rade. Vi, sunarodnici moji, poznajete ondanje koalicije koje su nastupale protiv nas, i ja danas mogu da kaem: u toj duhovnoj borbi mi smo ih svuda pobedili; jer, kad sam ja konano pozvan na vlast, doao sam na vlast, pod predsednitvom generalfeldmarala fon Hindenburga, legalnim putem, na osnovu najjaeg pokreta, a taj je stajao iza mene! to znai: takozvana nacional-socijalistika revolucija pobedila je pod demokratskim sistemom demokratiju demokratijom! Pokret je sebi osigurao svu vlast strogo legalnim putem. I danas stojim pred vama na osnovu mandata nemake nacije, i to mandata, jaeg od mandata m kog od sadanjih takozvanih demokratskih dravnika.

Na program Kad sam 1933 doao na vlast, bio je na put jasno ocrtan. On je unutar bio tano odreen kroz 15-godinju borbu, koja nas je na hiljadu manifestacija uinila obaveznim nemakom narodu. I bio bih neastan i zasluio bih da me se kamenuje, da sam makar za samo jedan korak od tog programa odstupio ili kad bih to ubudue to uinio. Taj je program u drutvenom pogledu izneo: stvaranje nemake narodne zajednice, savlaivanje sviju klasnih i stalekih predrasuda, vaspitavanje nemakog oveka u duhu zajednice, i, ako je potrebno, krenje otpora onih koji se toj zajednici nee pokoravati. U privrednom pogledu program je uznosio: izgradnju nemake nacionalne privrede, koja e uz priznavanje znaaja privatne inicijative ipak ceo privredni ivot podrediti i podvrgnuti optim interesima. I, verujte mi, ni tu se neko drugo postavljanje ciljeva ne moe vie zamisliti. U vremenima, kad su narodi primorani da na bojnim poljima brane svoje interese, te se pri tom ne moe praviti razlika izmeu onih, koji imaju mnogo, i onih koji imaju malo, u takvo se doba ekonomske privilegije ili tenje za prevlau ne mogu vie, na tetu optih interesa, ouvati. Versaj najvea nepravda Kao i svuda, tako sam takoe i ovde iao putem pouavanja, vaspitanja, polaganog prilagoavanja. Jer to je bio moj ponos da povedem ovu revoluciju, a da u Nemakoj ne bude razbijeno niti jedno prozorsko staklo, revoluciju koja vodi najveim preokretima, koji su se ikada dogodili na zemlji i koja ne unitava niti najneznatnije vrednosti nego sve postepeno izjednaava, koja okree jednu skretnicu za drugom, dok konano velika zajenica nije nala svoju novu formu. To je bio na cilj. I upravo tako bilo je i spoljno politki. Tu sam postavio program: Otstranjenje Versaja. Neka se danas u protivnom taboru ne prave tako ludim kao da bi to bio moda neki program, koji sam tek otkrio u godini 1933, 1935 ili 1937. Ta gospoda trebala jednom samo, umesto da sluaju glupo emigrantsko brbljanje, itati ono to sam ja pisao i to hiljadu puta pisao. Niko nije ee izjavio i niko nije napisao ta hoe, nego to sam ja to uinio, a ja sam pisao uvek ponovo: Otstranjenje Versaja. Ne zato jer sam ja to sebi uvrtio u glavu, nego jer je Versaj najvea nepravda i najpodlije zlostavljanje jednog velikog naroda to ga istorija uopte poznaje i jer bi bez otstranjenja ovog prisilnog instrumenta nemakog unitenja bilo nemogue svako budue ivotno odranje naeg naroda.

S tim programom nastupio sam u godini 1919 jo kao vojnik, i tada sam o tome prvi put govorio i taj program sam ustrajno nosio pred sobom kao svean i obavezan zavet kroz sve godine borbe za vlast. A kada sam doao na vlast tada nisam rekao kao demokratski politiari: Crnac je uinio svoju dunost, sada moe ii, nego sam se u tom asu zavetovao: Zahvaljujem ti Boe, da si me sada doveo tamo gde mogu konano ostvariti svoj program.

Ponude za ponudama
Ali ni tu nisam hteo da taj program ostvarim silom, nego sam govorio toliko koliko ovek samo moe da govori. Dokaz su zato moji govori u Rajhstagu, koje ne moe bilo kakav demokratski dravnik izbrisati iz istorije. Kakove sam sve ponude uinio! Kako sam ih molio da budu razumni i da ne uskrauju jednom velikom narodu mogunosti ivota i egzistencije. Kako sam ih dokazivao, da to njima samima ne donosi nikakve koristi i da je besmisleno, da im ta vie samo kodi! ta sve nisam uinio u ovom nizu godina da bi im olakao put ka sporazumu! Nikada ne bi bilo potrebno dospeti u to zakmienje u naoruanju da to drugi nisu hteli. Ja sam im podneo predloge. Ali bilo je to ipak tako, da je svaki predlog, samo jer je dolazio od mene, dostajao da odmah uzbudi izvesnu jevrejsko-internacionalno kapitalistiku kliku, upravo tako moji sunarodnici kao i kod nas u Nemakoj, gde je takoe svaki razumni predlog nas nacional-socijalista bio unapred ve zato odbijen jer je dolazio od nas. Tako je bilo ovde. Moji govori u Rajhstagu 17 maja 1933 i moji kasniji govori, moje bezbrojne manifestacije na javnim zborovima, svi moji memorandumi, koje sam tada napisao, svi su oni proeti jednom istom milju: da se svakako nae jedan put da se mirnim piutem provede revizija ovoga ugovora. Sve je bilo uzaludno A da je taj ugovor bio podao dokument, to su na kraju priznali sami njegovi stvaraoci, ta vie priznali su da se ima ispitati mogunost jedne revizije. Oni su zato odredili Drutvo naroda, tj. oni su time uinili jarca batovanom. Ovo Drutvo naroda, koje je na jednoj strani bilo tu zato tu da osigura da se taj ugovor ispuni, to je drutvo na drugoj strani imalo da bude nadleno za njegovu reviziju. Ponajpre mi nismo bili u Drutvu naroda, a posle nemako sudelovanje nije u naelu bilo nita drugo nego podmirivanje godinjih plaanja. To je bilo jedno pozitivno to je iz toga proizilazilo za Nemaku. Ali uostalom Nemaka je ipak bila jedna demokratija. Njeni demokrati su tamo prosjaili, oni su puzali u enevi na kolenima pred ovim internacionalnim forumom i molili Dajte nam reviziju! Sve je bilo uzalud! Ja sam kao nacional-socijalista nakon malo meseci video da se od tog forum ne moe nita dobiti. Ja sam tada povukao konsekvence. Ali ini se da su nas nai protivnici ipak uvek zamenjivali s ljudima s kojima su imali posla od novembra 1918. Ali s tim ljudima nema

nita zajednikog ni nemaki narod, a ni mi. To nije bila Nemaka! To je bilo nekoliko bednih subjekata, koje su plaali Englezi i Francuzi i izdravali Jevreji! To nije bio nemaki narod! Nemaki narod nije s time imao nikakva posla. Dovesti nas s tim u vezu, je za nas uvreda! Dakle ako se verovalo da se protiv nas moe da upoterbe iste metode kao pre toga protiv novembarskih politiara, tada se govorilo o svemu samo ne o onom to je bilo vano. To oni nisu smeli od nas da oekuju: da moda idemo u enevu da bi trajno prosjaili, dobijali udarce i ponovo prosjaili. Tu su oni zamenili nekadanjeg nemakog borca sa fronta sa izdajnicima iz godeine 1918. Britanci nas nisu pobedili Ovi novembarski politiari nisu mogli drukije nego da se podvrgnu. Jer i oni su bili u finansijskim okovima tog drugog sveta. Ali mi, mi nismo imali nikakvog razloga da se sagnemo pred tim drugim svetom; ili uobraavaju li Englazi moda ozbiljno da ja posedujem prema engleskoj kompleks manje vrednosti... Oni su nas tada obmanuli svojim prevarama i jednom lai. Ali britanski vojnici nisu nas pobedili! Niti sada jo ne izgleda da se tu neto promenilo. Za mene je dakle bilo jasno da se mi moramo udaljiti od eneve, ako se u enevi ne bi moglo nita da postigne dobrovoljnim raspravama i pegovorima. Ja se u svom ivotu jo nikada nisam nikome nametao. Ko ne eli sa mnom da govori taj i ne treba. Meni to nije potrebno. Nemaka je bila pre svetsko carstvo nego Engleska Nas ima 85 miliona Nemaca i ti Nemci to takoe ne trebaju, jer oni imaju veliku istorijsku prolost. Oni su imali svetsko carstvo onda, kad je Engleska jo bila jedno malo ostrvo. I to neto due od 300 godina. Tako nas se prisililo da idemo putem kojim smo ili. Drutvo naroda je za nas imalo samo porugu i potsmeh. Radi toga smo se udaljili. Konferencija o razoruanju pruala je istu sliku. Stoga smo je napustili. Tada smo ili putem kojim smo silom prilika morali da idemo, nastojavi uvek pri tome da doemo ipak jo do sporazuma ako je ikako mogue. I ja smem na to da ukaem da nam je to gotovo uspelo u jednom sluaju, naime sa Francuskom. Kad se odrao sarski plebiscit i kad se sarsko podruje k nama povratilo, povukli smo vrlo teke konsekvence. Ja sam se tada odrekao dalje revizije nemakih granica na zapadu. Francuzi su to prihvatili kao neto samo po sebi razumljivo. Ja sam

izjavio francuskom ambasadoru da to nije tako samo po sebi razumljivo kako oni to sebi uobraavaju. Ja sam mu izjavio: Mi pridonosimo ovde rtvu za volju mira. Mi je pridonosimo, ali mi elimo da sauvamo barem mir. Ali bezobzirnost ovih kapitalistikih plutokrata dola je u tim zemljama u kratko vreme ipak ponovo do izraaja, potpomagna emigrantima, koji su dali prikaz situacije u Nemakoj, koji je naravno bio samo lud, ali u koji se verovalo, jer je izgledao ugodnim i onda razumljivo oploen jevrejskom mrnjom. Ova koalicija plutokratskih interesa s jedne strane, a jevrejskih instikata mrnje i osvetnikih tenji emigranata s druge strane, doveli su do toga da se svet, sve vie zavije u maglu, obavije frazama i isto tako nahuka protiv dananjeg Nemakog Rajha, kao i nekada protiv Rajha pre nas. Tada su imali neto protiv carske Nemake. Sada protiv nacional-socijalistike Nemake. U stvari protiv svake Nemake! Nai interesi po svaku cenu Sada je konano pala moja odluka da ni pod kakvim okolnostima ne rtvujemo neto od naeg prava, jer ne rtvuju se teorije ve ivot miliona ljudi u budunosti. Ali ja se ne odriem ni jedne take mog partijskog programa, jer ja neu da rtvujem budunost nae rase. Zato niko nije ovlaen, osim ako stupi otvoreno pred narod i kae: Ja ne mogu vie da zastupam tvoje interese. Tada neko drugi mora da preuzme odgovornost. Ali mi nismo doli na vlast s namerom da rtvujemo interese nemake nacije, ve sam ja doao sa zakletvom: Ja u da zastupam nemake interese po svaku cenu! To nije tako, moji sunarodnici, kao da bi rtvovanje interesa u jednoj godini, donelo onda mir za sva vremena. Mi smo to videli u starom Nemakom Rajhu, poevi s rtvovanjem zapadnih provincija Rajha. Ali to je onda olo dalje i dalje. A svaku deceniju traio je nove rtve, dok Nemaka nije konano bila unitena a vekovna nemo obuzela na narod. Tome nasuprot sam vrsto odluio da ne uzmaknem ni za jedan pedalj. Kad sam dakle video da su u Engleskoj ponovo zapoeli svoju zloinaku delatnost stari ratni hukai iz svetskog rata, kao to su gospodin eril, Idi, Daf Kuper, Hor Belia, Vansitard, enberlen, halifaks itd., kako su svi ti stari ljudi i upravo tako kao onda zapoeli ponovo svojim hukanjem, tada mi je bilo jasno da tim ljudima nije stalo do toga da nau pravedan sporazum sa Nemakom, ve da su ponovo verovali da e moi na lak nain savladati Nemaku i to to bre to lake. ta se tada dogodilo, moji sunarodnici, to vi znate. Nemako naoruavanje U tim godinama poevi od 1934 sam ja sada naoruavao. Kad sam u septembru 1939 u Rajhstagu saoptio razmere nemakog naoruanja, tada to drugi nisu verovali. To se moe razumeti, jer ko sam ivi samo od blefa, veruje takoe da i drugi samo blefiraju! Mi

smo to takoe ve doiveli u zemlji. I tu mi moji protivnici nisu nikad nita verovali. Svako proricanje se ismejalo, svaka izjava prikazana kominom, a svaka je slika budunosti oznaena antastinom varkom. U spoljanjem pogledu doivljavomo to isto kao svojevremeno u zemlji. Ali ja mogu svetu samo rei: Ja sam ipak naoruavao i to vrlo naoruavao. Nemaki narod zna to danas. Ali on ipak jo uvel ne zna sve. Ali nije potrebno da se sve kae. Vano je da se sve uinilo! Mi nismo od drugih nita traili. Kad je Francuska stupila u ovaj rat nije na imala uopte nikakvog razloga. To je bila jednostavno volja da se ponovo bori opet protiv Nemake. Oni su rekli:Mi elimo rajnsko podruje! Mi elimo da raskomadamo Nemaku! Mi hoemo otcepiti Ostmark i Nemaku razdeliti! Tako su se uivali u divlje fantazije unitenja naega Rajha, u fantazije koje su sasvim nemogue u dvadesetom veku, u veku nacionalne ideje. Sve to je prosto detinjasto! Mi smo traili samo ono to nam je pripadalo A Engleska? Ja sam joj stalno pruao ruku. Bilo je upravo jedna taka mog programa da se sporazumem sa engleskim narodom. Mi uopte nismo imali neku spornu taku: Postojalo je samo jedno pitanje: Povratak nemakih kolonija, a pritom sam rekao: O tom elimo jednom pregovarati. I vreme nije bilo od vanosti. Nisam ni postavljao nikakav rok. Za Englesku su te kolonije beskorisne, ona ima etrdeset miliona kvadratnih kilometara, ta radi s njima? Uopte nita. To je samo krtost starih lihvara koji ne ele nita da daju od onoga to poseduju. Bolesni su to stvorovi oni, koji vide da njihov sused nema ta da jede, koji ono to poseduju ne mogu da upoterbe, ali e radije baciti u more nego neto od toga dati; oni postaju bolesni pri pomisli da bi mogli neto izgubiti. Pritom nisam nita traio to je pripadalo Englezima nego samo ono, to su nam u godinama 1918 i 1919 oteli i ukrali! Oteli i ukrali protivno sveanoj garantiji gospodina amerikog predsednika Vilzona! Mi od njih nita nismo traili ni zahtevali. Uvek sam im ponovo pruao ruku i uprkos toga bilo je sve uzalud. Razlozi su nam jasni: prvo to je nemako ujedinjenje samo po sebi. Oni mrze ovu nau dravu, svejedno kako ona izgledala, da li bi bila carska ili nacional-socijalistika, demokratska ili autoritativna. To ime je svejedno. Oni pre svega mrze socijalni uspon ovoga Rajha. I ovde se povezuje pouda za vladanjem nad drugima s najpodlijim egoizmom. Ako oni kau: S ovim svetom ne bi se mi mogli nikada da sporazumemo to je svet socijalne savesti koja se budi, s kojim se oni ne mogu sporazumeti. Na to mogu da odgovorim toj gospodi s ove i s one strane okeana samo jedno: Socijalni svet e na koncu pobediti! Kod svih naroda poee da se budi socijalna svest. Oni mogu voditi ratove za svoje kapitalistike interese ali e sami ratovi da pripremaju put socijalnim revolucijama unutar naroda!

Odavno zastareli materijal Nije mogue da se trajno stotine miliona ljudi ravnaju prema interesima jednog malog broja pojedinaca. Vei interes oveanstva pobedie interese ovih malih plutokratskih pekulanata. Mi imamo zato dokaze da se takoe i u drugim zemljama na tom podruju ve poinju javljati krize. Engleske radnike voe dolaze sada iznenada s novim socijalnim idejama, tako otrcanim i starim, da mogu samo rei: Stavite ih ponovo natrag u sanduk, to je, moja gospodo, na materijal koji smo stavili ad-akta i koji je ve odavno zastareo. Ako elite da znate kako se tako neto ini, tada ne smete uzeti programe koji su u osamdesetim ili devedesetim godinama prolog veka bili savremeni. Vi morate k nama da doete, moja gospodo, o da kod nas studirate, ako elite da nauite kako se to radi. Ali u svakom sluaju dosta je ve i injenica, da se sada iznenada postavlja takvo neto kao cilj. Pa zato zapravo ta gospoda vode rat? Najpre kau: da bi pobijali nacionalsocijalizam moraju narodi sveta iskrvariti i sada iznenada vade iz najnie ladice take programa naih prethodnika. Zato to uopte? To su mogli da imaju i jeftinije. Ali to je dokaz, da se narodi i tamo poinju da bude. Ili kada na primer u Engleskoj nastane uzbuenost jer je neki, mislim da je bio pukovnik, izjavio: U ovoj zemlji tj. dakle socijalno naprednoj Engleskoj ne trebamo oficire iz donjih slojeva, nego se oficiri mogu jedino regrutovati iz gornjih slojeva, donji za to nisu sposobni, - tada mogu samo pitati: Zato se uzbuuju? Jer je to rekao?, a ne zato jer je jedan to konano izgovorio. Zanimljivo je da se ni jedan pri tome ne uzbuuje to je ustvari tako. To dakle znai da tamo oista samo ljudi iz tog najvieg sloja mogu neto da postanu. Zbog toga bi se trebali uzbuivati, a ne radi toga to je neko to sada u ratu na glup nain izbrbljao. Kod nas je to ako ele neto da naue odavno ve dovedeno u red. Oni su namo jo pred kratko vreme dokazivali dokazivali da nai oficiri i generali nita ne vrede, jer su premladi i zaraeni nacional-socijalistikim idejama, te dakle takoe imaju neeg zajednikog sa irokim masama. Ali sada je razvoj ve polazao gde sede bolji generali, tamo preko ili kod nas! Ako rat traje jo due, bie to velika nesre za Englesku. Tada e se doiveti jo svata. Jednog dana e nam Englezi da poalju neku komisiju da bi preuzeli na program. Oni nisu hteli da se sporazumeju Ova klika u kojoj su pomeani Jevreji, njihovi finansijeri i njihovi pekulanti, mrzi najvie ovu socijalnu Nemaku. Nasuprot tome su naa spoljna, naa unutranja i privredna politika sasvim jasne. Postoji smo jedan jedini usmereni cilj i taj se zove: Narod. Svi putevi, kojima moramo ii, moraju se na kraju tamo sastati. Pri tom nam je jasno da ako se ne eli sve razoriti mora se poi tim putem i drati se tog puta samo s mnogo popustljivosti. Ali taj pokret i nije samo vremenski vezan za jednog ovek. Ja sam ve ranije kazao u naoj borbi: Nacionalni socijalizam odredie nemaku istoriju iduih vekova. Bez njega se danas ne da ni zamisliti taj svet. On e tek onda da nestane kada take njegovog programa ostanu neto to je samo po sebi razumljivo.

Ali u samom ratu bila je jo data mogunost sporazumevanja. Pruio samurku odmah nakon poljskog rata. Nisam nita traio, niti od Francuske niti od Engleske. Bilo je uzalud. Ja sam tada opet odmah nakon sloma na Zapadu pruio ruku Engleskoj. Sasluali su me samo bukom i vikom. Bili su preneraeni. I to je dobro. Dakle sve je uzalud. Finansijski interesi obeuju nad pravim narodnim interesima! Krva naroda mora dakle da se ponovo stavi u slubu novca, ove male internacionalne interesne grupe. Tako je dolo do prve borbe i tako e se borba nastaviti. Ali ja smem da se osvrnem i da kaem: Ve ova godina iza nas i poslednji deo pretprole godine odluili su praktino ovaj rat. U nekoliko nedelja otstranjen je protivnik, kojeg su najpre na istoku mobilisali protiv nas. Isto tako je za mesec i po dana onemoguen pokuaj da nas se na severu otsee od dovoza rudae i time dobiju baze za napad protiv severoistone Nemake. Pokuaj da se preko Holandije i Belgije doe do rurskog podruja, slomio se nakon nekoliko dana. Francuska je pola istim putem. Engleska je bila proterana sa kontinenta. Ja sam nekoliko puta itao da Englezi imaju da ponu negda s velikom ofanzivom. Ja bih tom prilikom izrazio samo jednu elju da mi to prethodno saopte. Ja bih tada rado dao da se to podruje pre toga evakuie. Ja bi im utedeo sve potekoe skrcavanja, i mi se onda moemo ponovo da predstavimo i jo jednom porazgovaramo i to na jeziku koji valjda jedino razumeju! Oni imaju sada nade, jer oni nju i moraju da poseduju. Ali to oni samo oekuju? Mi stojimo ovde na ovom kontinentu i gde mi stojimo odande nas niko vie ne moe ukloniti! Mi smo sebi stvorili odreene baze i mi emo, kada doe as zadati odlune udarce. Da sma vreme za to iskoristili to e gospoda uzeti istorijski o znanja u ovoj godini. Nada u Ameriku?

emu se nadaju? Pomoi drugih? U pomo Amerike? Ja mogu rei samo jedno: Mi smo proraunali svaku mogunost unapred. To da nemaki narod protiv amerikog naroda nema nita, to je jasno svakome koji svesno ne namerava da izvre istinu. Nemaka jo nije nikada zastupala interese na amerikom kontinentu, sem da su se Nemci takoe borili za slobodu tog kontinenta! Ako drave tog kontinenta sada pak pokuaju da moda zahvate u evropski konflikt, tada e se postavljanje cilja samo jo bre promeniti. Tada e da se brani Evropa. Ali neka se niko ne podaje nekim obmanama; ko misli da moe da pomogne Engleskoj mora u svakom sluaju da zna: Svaki brod sa ili bez pratnje, koji doe pred nae torpedne cevi, bie torpedovan!

Mi se nalazimo u jednom ratu kojeg nismo hteli. Naprotiv! ee no to sam ja to uinio ne moe se drugima pruati ruka! Ali ako ele borbu i imaju cilj da isterbe neaku naciju, tada e da doive uda. Sada se ne sussreu sa izmorenom Nemakom kao u svetskom ratu, nego se ovog puta sudaraju sa Nemakom koja je u najeem stepenu mobilisanaa, osposobljena i vrsto odluna za borbu. Odnos Nemake prema Italiji Ali ako se ima druge nade, tada mogu samo rei da ih ja ne razumem. Oni kau: Italija e otpasti. Neka ta gospoda ne izmiljaju revolucuje u Milanu nego neka pripaze da kod njih sanmih one ne izbiju! Ove drave vide odnos Nemake i Italije uopte samo tako, kako su one same navikle da postupaju sa svojim prijateljima. Kad kod demokratija jedan drugome pomae, tada on uvek za to neto trai, baze ili neto slino itd. i te onda zaposeda. Kad su itaalijanske avionske eskadrile bile premetene na obalu Atlantika, pisale su engleske novine o tome da se Italijani sada meaju u nae voenje rata i da e zato u naknadu traiti na Atlantiku jednu bazu. Sada, budui da su nemake eskadrile u Siciliji, kau da e Nemaka verovatno zapleniti Siciliju. Ta gospoda mogu biti uverena da se s tim ludorijama ne moe dirnuti ni jednog oveka u Nemakoj ni u Italiji. One pokazuju samo bolesnu neduhovitist ljudi koji tako neto u Engleskoj trube. A pre svega to pokazuje da ne shvataju smisao rata, a taj smisao je sledei: Mi emo Englesku tui, gde je god budemo mogli tui. Ali, ako ve sada u nekim neuspesima naeg partnera vide dokaz svoje pobede, tada upravo ne razumem Engleze. Ta oni su do sada u svojim vlastitim neuspesima uvek videli dokaz za svoju veliku pobedu. Gospoda mogu biti uverena: Taj raun je jedan ukupni raun i on e da bude isplaen na kraju rata taku po taku, kvadratni kilometar za kvadratnim kilometrom....! Ali u jo jednu injenicu moraju biti uvereni: Due i ja, obojica, nismo ni Jevreji ni pekulanti. Ako nas dvojica jedan drugom pruimo ruku, tada je to stisak ruku asnih ljudi! I to e, nadajmo se, u toku ove godine, gospodi poeti da svie pred oima i da im postaje jasno. Moda se nadaju u Balkan. I na to ja ne bih mnogo dao, jer je sigurno: Gde se Engleska bude pojavila, mi emo je napasti, a dosta smo jaki za to! Moda se nadaju u druge drave, za koje veruju da e ih jo uvui u rat. Ja to ne znam, ali vas mogu, partijski drugovi i drugarice, vas koji me poznajete ve mnogo godina kao

briljivog oveka, koji uvek gleda unapred, uveriti u to jedno: Svaku mogunost, koja se uopte moe zamisliti, mi smo trezveno odmerili i proraunali. Ali na kraju stoji naa pobeda! Moda oni tada imaju jo jednu nadu iako vie nije tako velika glad. Mi smo organizovali na ivot. Znali smo unapred, da u ratu ne moe da bude izobilja. Ali izgladneti nemaki narod nee nikad nikad! Pre e engleski! U to mogu gospoda da budu uverena. Ili moda oskudica u sirovinama? I u tom pogledu smo se za sve prethodno pobrinuli. Zato je i stvoren etvorogodinji plan! Moda su neki Englezi toga ve svesni. Tada ostaje samo jo jedno: naime, da oni zaista veruju, da e svojim laima i svojim frazama moi nemaki narod jo jednom da obmane. Pa i tu mogu da kaem jedno: oni nisu trebali tako dugo da spavaju! Trebali su bar malo da vode rauna o unutranjem razvoju nemakog naroda. Po istom tom idiotskom miljenju pokuavali su oni da otue italijanski narod od Due-a jedan britanski lord ustaje i poziva italijanski narod, da vie ne sledi Due-u ve njegovoj lordovskoj visosti! Takav tupavko. I tada opet ustaje neki drugi lord i opominje nemaki narod, da sledi njegovoj lordovskoj visosti i da se odvrati o mene. Ja mogu tim ljudima samo da kaem: to su pokuavali ve i sasvim drugaiji. Ti ljudi imaju takve predstave o nemakom narodu, o nacionalsocijalistikoj dravi, o naoj zajednici, o armiji naih mariarjuih masa? A i o propagandi imaju mnogo pojma! Poto oigledno ni sami nisu bili sasvim uvereni u dejstvo svojih ideja, to su uzajmili nekoliko sila iz Nemake. Ali su to ba one sile koje su ovde bedno potkazale, naime emigranti, koji su ovde izvukli krai kraj. To su njihovi savetodavci! Mi to odmah vidimo iz njihovih pamfleta. Znamo tano: to je napravio ovaj, to onaj isto tako glupo, kao nekada kod nas. Samo to je tada stajao peat FosieCajtung, a sada stoji Tajms ili slino. I ljudi uobraavaju da e takva jedna stara, prastara stvar, koja ni u FosieCajtung vie nije imala efekta, sada opet imati efekta, ako je iznenada uzela firmu Tajmsa ili Dejli Telegrafa. U tim demokratijama nastupilo je pravo razmekavanje mozgova! Oni mogu da budu spokojni: nemaki e narod uiniti sve, to je potrebno u njegovom interesu. On e da sledi svome vostvu. Narod zna da njegovo ostvo ima samo jedan cilj. On zna da danas na elu Rajha ne stoji ovek koji bi u depu drao makar i jedan paket akcija, ili koji bi inae zastupao svoje line iterese. Pa i kada bi svet bio pun avola

Taj nemaki narod to ja znam, i ja se time tako ponosim zakleo mi se i ii e sa mnom kroz dobro i zlo. U ovom je narodu opet oiveo duh koji nas je ve jednom dugo vremena pratio: fanatizam spremnosti, da primamo na sebe sve! Svaki udarac koji nas bude pogodio, emo vratiti sa kamatom na kamatu! Nas e to samo oeliiti! Ma ta oni o mobilisali protiv nas... I kad bi svet bio pun avola ipak emo uspeti. I ako tada kau kao poslednje: Da, ali pogreke koje oni prave! Boe, ta ko ne pravi pogreke! Ja sam danas ujutro itao da je neki engleski ministar ja ne znam koji nekim postupkom izraunao da sam u proloj godini, dakle u godini 1940, uinio sedam greaka. Sedam greaka! Taj ovek se prevario. Ja sam to naknadno sraunao: Ja nisam uinio sedam greaka nego 724. Ali ja sam dalje raunao: i moji protivnici su uinili 4 miliona 386.000 greaka! On to moe da mi veruje! Ja sam to tano sraunao. Mi emo s naim grekama doi ve dalje. Ako u ovoj godino uinimo toliko greaka kao u proloj, zahvaliu se na kraju ove godine Gospodu Bogu na kolenima. A ako nai protivnici uine isto toliko pametnog kao u proloj godini tada takoe mogu da budem zadovoljan. Tako ulazimo sada u novu godinu s naoruanom vojnom snagom kao jo nikada u nemakoj istoriji. Na kopnu se jako poveao broj divizija. Njihova vrednost je poveana, a ogromno jedinstveno ratno iskustvo kod voa i ljudi upotrebljeno je i iskoriteno. Radilo se i radi se i dalje stalno. Oprema je poboljana a nai e protivnici videti kako je poboljana. Ovoga prolea poee podmorniki rat Ovoga prolea poee na moru podmorniki rat, pa e oni i tu primetiti da mi nismo spavali! A vazduhoplovstvo e im se isto tako pretstaviti! Celokupna naa vojna sila donee odluku, na ovaj ili na onaj nain! Naa produkcija je na svim podrujima doivela snaan porast. Ono to drugi tek planovima predviaju postalo je kod nas ve stvarnou. Ali nemaki narod stoji vrsto iza svog vostva, sa poverenjem u svoju vojnu silu i spreman da podnese sve to sudbina od njega zahteva.

Godina 1941 e, u to sam uveren, biti istorijska godina jednog velikog novog buenja Evrope! Program ne moe da izgleda drugaije nego: Pristupanost sveta za sve, ukidanje privilegija pojedinaca, ukidanje tiranije izvesnih naroda, i njihovih finansijskih vlastodraca. I konano e ta godina doprineti tome da se osiguraju osnove za stvarno sporazumevanje nacija i time za pomirenje svih naroda! Ne bih hteo da zaboravim da ukazem na to na ta sam ve jednom ukazao. 1 septembra 1939 u nemakom Rajhstagu, naime kada bi Jevrejstvo ostali svet bacilo u jedan opti rat, tada bi celokupno Jevrejstvo odigralo svoju ulogu u Evropi. Protiv upropaavnja naroda Neka se oni jo i danas smeju tome, isto tako kao to su se i ranije smejali mojim proroanstvima. Idui meseci i godine pokazae da sam ja i ovde imao pravo. Ve sada naa rasna teorija zahvata narod za narodom i ja se nadam da e i oni koji su jo danas prema nama neprijateljski raspoloeni, jednoga dana uvideti ko je njihov vei, unutranji neprijatelj, i da e i on tada zajedno sa nama obrazovati jedan front: Front protiv internacionalnog jevrejskog iskoriavanja i upropaavanja naroda! Ta godina koja od 30 januara lei ve iza nas, bila je godina najveih uspeha, svakako i velikih rtava. Iako je uzevi ukupan broj mrtvih i ranjenih malen u poreenju sa ranijim ratovima, to su one rtve ipak za pojedince koji su njima pogoeni, teke. Sve nae simpatije pripadaju onima koji su morali podneti ove rtve. Oni su prepatili ono to su ve generacije pre nas morale da rtvuju. Ali inae je svaki pojedini Nemac podneo svoje rtve. Na svim podrujima rdila je nacija, a pre svega, radila je kao zamena mukarca nemaka ena. Divna je ta misao zajednice koja obuzima ceo na narod! Da nam ta misao u svoj svojoj snazi bude sauvana i u iduoj godini, to neka nam bude elja dananjeg dana. Da mi za tu zajednicu elimo da radimo, to neka bude na zavet! Da emo u slubi te zajednice izvojevati pobedu, to nam je naa vera i nae vrsto ubeenje! I da nas Gospod Bog u toj borbi u iduoj godini ne napusti, to neka bude naa molitva! ivela Nemaka!!!

EVROPA EVROPLJANIMA

ADOLF HITLER o svetskom poloaju za vreme ratnog pohoda na Francusku

Intervju sa Karlom von Wiegandom Glavni stan Voe Rajha 11. juna 1940.

Amerika amerikancima, Evropa Evropljanima. Kad bi se ta uzajamna osnovna Monroe-ova doktrina - kako mi je danas izjavio Adolf Hitler - posmatrala sa oveju strana, ne bi samo obezbedila trajan mir izmeu starog i novog sveta, ve bi mogla da da najidealniju osnovu i za mir itavog sveta. Sa jetkom otrinom i prezirnim negodovanjem igosao je ,,la" da se on ikada ,,u snu ili u mislima" bavio planom da se na bilo koji nain mea u stvari zapadne polulopte. Strah obeju Amerika od njega ili od Nemake oznaio je kao neto to je u najveoj meri laskavo, ali ,,detinjasto i groteskno", a pomisao o mogunosti da Evropa napadne sa mora, iz vazduha ili pomou ,,izmiljene pete kolone" Sjedinjene drave, kao glupu i fantastinu. Hitler mi je garantovao da nema namere da nemakom vojskom koja operie pred Parizom i ija je savrena organizacija, snaga i strategisko kao i taktino vostvo iznenadilo svet, napadne lepu francusku prestonicu sa pretpostavkom da i ona ,,kao i Bruxelles ostane otvoren grad". Hitler je ivo poricao da je ikada u prolosti ili sadanjosti shvatio kao ratni cilj ,,unitenje britanske svetske imperije". Ipak je Ijiitito izjavio: ,,Te Ijude koji su na putu da unite to svetsko carstvo uiniu nekodljivim." O Mussoliniju govorio je u najsrdanijem tonu i pozdravio je stupanje Italije u ,,bratstvo oruja". To je bio prvi stvarni intervju koji je Hitler dozvolio u ovom ratu, ak ta vie to je nakon pet godina prvi intervju. ,,Veliki glavni stan Voe Rajha" bio bi dodue zvuan naziv, ali on ne bi sasvim odgovarao istini. Glavni stan Voe Rajha nalazi se iza armija ije kretanje se moe uporediti sa kretanjem parnih valjaka, on se ne nalazi uvek na istom mestu i njegovo mesto se dri u prilinoj tajnosti. Sastali smo se u lepom malom dvoru jednog belgiskog plemia, u divnom parku na ijem drveu su veselo cvrkntale ptice. Pravilo na koje se u ratu obraa stroga panja jeste da mesta na frontu ili u blizini fronta ne smeju da budu imenovana. Vlastitim avionom Ministra spoljnih poslova Rajha Ribbentropa poao sam sa aerodroma jednog grada gde me je posle ponoi probudila buka sirena i eksplozije protivavionskih granata koje lie na eksplozije bombi. Bio sam toliko umoran da se nisam na to ni osvrnuo i ponovo sam zaspao. Pristali smo na jednom polju. U otvorenim kolima satima smo se vozili po neizdrljivoj letnjoj vruini. Ministar spoljnih poslova primio me je u glavnom stanu jednog divizijskog generala sa plemikim imenom u dvorcu koji lei neposredno iza levog krila nemakog fronta. Sa Ministrom

spoljnih poslova vodio sam dug i interesantan razgovor. Posle ruka kome je prisustvovao general i tab vozili smo se vie milja da se sastanemo sa Voom ... Hitler koji je sedeo pored ofera dojurio je u otvorenim kolima. Druga kola su sledila. Pozdravili smo sa uzdignutim rukama. Na ulazu pozdravio ga je v. Ribbentrop. Pozdravio me je, radostan, sa jasnim pogledom oveka koji zna da je izvojevao veliku pobedu i mnogo postigao, ali ipak sa skromnou u dranju. Od naeg poslednjeg razgovora prole su dve godine. Pocrneo od sunca, sa vie boje u licu izgleda on zdraviji nego pre nekoliko godina. U licu je postao neto stariji i puniji; crte njegovog lica pokazuju vrstinu njegovog karaktera i izvanrednu jainu volje koja je za njega karakteristina. Portreti belgiskih i francuskih lepota iz dana koji se nikada nee vratiti, posmatrali su nas kada smo sedili u sobi za prijem. Prisutni su bili Ministar spoljnih poslova v. Ribbentrop, Dr. Dietrich, poslanik Schmidt, savetnik poslanstva Hewel i drugi. Voa je ostao pri tome da svoje odgovore na moja pitanja formulie pismeno. U ruci je drao rukopis i o tom je sa mnom govorio gotovo itav sat. Govorio je o stavu Amerike prema Nemakoj i o svom vlastitom stavu prema Americi. Potsetio me je na to da je ,,Nemaka jedna od onog malog broja drava koja se do sada uzdravala od svakog meanja u unutarnje stvari Amerike". Zatim je konstatovao ,,Nemaka nije imala teritorijalnih ili politikih interesa na amerikom kontinentu ni ranije niti danas". Sa naglaavanjem je produio: ,,Ko tvrdi protivno, namerno lae iz bilo kakvih razloga. Kako e ameriki kontinenat da uredi svoj ivot ne interesuje nas, ni mene, ni Nemaku. Hteo bih da naglasim da to ne vai samo za Severnu Ameriku, ve isto tako i za Junu Ameriku. Hteo bih da primetim, da ne verujem da bi se doktrina koju je proklamovao Monroe mogla da shvati a i sada moe shvatiti kao jednostrano nemeanje. Jer se cilj Monroove doktrine nije sastojao u tome da sprei da se evropske drave meaju u amerike stvari - to uostalom stalno ini Engleska koja sama ima u Americi ogromne teritorijalne i politike interese, - ve da se isto tako Amerika ne mea u evropske prilike. injenica da je Oeorge Washington sam na to upozorio ameriki narod potvruje logiku i razumnost toga izlaganja. Stoga Ja kaem: ,,Amerika Amerikancima, Evropa Evropljanima!" Na moje pitanje kakav stav zauzima prema programu za naoruanje Amerike koji je sada objavio i za koji se zaloio Roosevelt, Hitler je odgovorio: ,,Ja se drim Monroeove doktrine i kada odgovaram na to pitanje. Ja ne presuujem program naoruanja USA; on me ne interesuje. Ja sam ve godinama radim na najveem programu za naoruanje na svetu na koji sam bio prisiljen i stoga mogu da vrlo dobro razlikujem pre svega fantastine brbljarije od realnih mogunosti praktinog ivota. Izgleda da o tom pitanju vladaju vrlo fantastina shvatanja." Pokuao sam da ispitam Vou o njegovom miljenju u pogledu prodaje amerikog ratnog materijala saveznicima. On je izjavio: ,,Intervencija Amerike sa liferovanjem u masama, aviona i ratnog materijala ne moe da izmeni ishod ovoga rata." Ta izjava bila je data u tonu najvee odlnnosti. On je nastavio: ,,Nije potrebno da za to navodim razloge. O tome e odluiti stvarnost.'' Dotakao sam tada pitanje ,,pete kolone" koja je vidno uzbudila matu u mnogim zemljama. Sa izvesnom dozom sarkazma rekao je Hitler: ,,Pod tom takozvanom petom kolonom ne mogu nita da zamislim, jer ta kolona ne egzistira nigde sem u mozgovima

fantastiara ili kao strailo koje je pronala besavesna propaganda za vrlo prozirne ciljeve. Kada nesposobne vlade hukaju svoje narode na rat i kada tada doive alostan slom, razumljivo je da hoe da krivicu radije prebace na nekog drugog. Glavni cilj te parole je da stvori formulu za opoziciju koja se naravno nalazi u svima zemljama. Ta opozicija nema sa Nemakom nikakvog posla. Pre pak naprotiv! To su ili radikalni nacionalisti ili internacionalno orijentisani komunisti ili pacifisti ili drugi protivnici rata. Poto tim politiarima ne uspeva da se na pristojan nain obraunaju sa svojom sopstvenom opozicijom, optuuju oni te elemente kao izdajice zemlje i pokuavaju da na taj nain zaogrnu protuzakonite metode patriotskim ogrtaem i da ih pred oima sveta kao moralne motiviu pronalaskom jezovitog pojma ,,pete kolone". Nai protivnici izgubie ovaj rat, ne zato jer imajuj petu kolonu, ve zato jer imaju korupfivne nesavesne ili duevno ograniene politiare. Oni e ga izgubiti, jer je njihova vojna organizacija slaba, i jer je njihovo ratno vostvo zaista mizerno." Hitler je stalno podvlaio da je Engleska objavila rat Nemakoj, i to ,,pod najsmenijim i najglupljim izgovorima". Dodao je: ,,Nemaka e dobiti ovaj rat, jer nemaki narod zna da je njegova stvar pravedna, jer je nemaka vojna organizacija i vostvo bolje, i jer mi imamo najbolju vojsku i najbolje naoruanje." U stvari jedva sam mogao da pretstavim sebi da sedim zajedno sa novim Napoleonom Evrope, ukoliko se to tie dravnog i ratnog vostva - pri emu je taj ovek obuen jednostavnije nego mnogi iz njegove pratnje, nema ni epoleta ni oznaka ranga, ve samo gvozdeni krst i partijsku znaku i da taj ovek upravlja tok istorije i sudbinu Evrope novim putevima. Pitao sam ga ima li nameru da uniti britansko svetsko carstvo na to mi je odgovorio: ,,Nikada nije bila moja namera niti moj cilj da unitim britansku svetsku imperiju." Dalje je s naglaavanjem izjavio: ,,Naprotiv ja sam jo pre izbijanja rata, do koga su - ja to ponavljam - dovele Engleska i Francuska, podneo engleskoj vladi predloge u kojima sam iao tako daleko da sam nudio Velikoj Britaniji pomo Rajha za egzistenciju imperije. Moja ponuda bila je prezrivo odbijena. Ja od Engleske nisam zahtevao nita vie nego da se Nemaka tretira i posmatra kao ravnopravna, da Engleska brani nemakn obalu u sluaju da bi Nemaka bila uvuena u rat i konano da mi se vrate nemake kolonije. A ja u ih i dobiti! U Londonu se u itavoj javnosti izjavljivalo i pisalo da nacional-socijalizam treba da bude uniten, da Nemaka mora da bude podeljena, potpuno razoruana i nemona. Nikada nisam ja prema Engleskoj ispoljio takve ciljeve i namere. Kada je Engleska poela da gubi bitku za bitkom, sa suzama u oima, molili su vlastodrci u Londonu Ameriku, izjavljujui da Nemaka eli da ugrozi i uniti britansku svetsku imperiju. U ovom ratu e na svaki nain neto biti uniteno, naime ona kapitalistika klika koja je zbog svojih niskih linih interesa bila spremna, a i sada je spremna, na to da uniti milione ljudi. Ali to neemo uiniti mi, u to sam uveren, ve njihovi vlastiti narodi." Voa je izjavio da e ovaj rat sasvim sigurno otstraniti britanski sistem konlrole mora, kakvu danas vri Engleska i da e to u budue kao veliki blagodet sluiti itavom svetu. ,,Kada mi traimo slobodu mora, tada pod tim razumevamo slobodno pravo svih onih koji ne uestvuju u ratu da mogu da meusobno slobodno i neogranieno i bez ikakve kontrole upotrebljuju more za saobraaj.'' Hitler je dodao da odluke o stvarno efikasnoj blokadi koja bi se ograniila na obale zaraenih zemalja takvom razumnom promenom ne bi bile pogoene. Voa je izjavio: ,,Nemaka nema ni teritorijalnih ni politikih interesa u Sredozemnom moru. Najzad, nemaki narod odbija

shvatanja prema kojima svako treba ili ak mora da ima pravo da se, mea svuda i na svakom mestu. Ako neki narodi, a tu su na prvom mestu Engleska i Francuska, izjavljuju da imaju interesa u svemu i iskljuivo u itavom svetu, tada je to zahtev za vladavinom na celom svetu koji narodi koji se bude nee moi vie dugo da podnesu. Nemaka, na primer, nee trpeti da se u njen ivotni prostor mea neka druga sila. Stoga se Nemaka i ne bavi stvarima koje se nalaze izvan njenog ivotnog prostora i koje se prema tome tiu drugih naroda. Ali kada, na primer. neki britanski ministar izjavi da se engleska granica nalazi na Rajni, tada je to isto tako glupo kao i nepodnoljivo, arogantno i oholo. Ne bi bilo nita gluplje kada bi ja izjavio da je granica Nemake na Misisipiju, Amazonu ili na utoj Reci. Uostalom, mi emo pitanje granice na Rajni sada konano objasniti, tako da verovatno u budue i britanski ministri pretsednici nee vie patiti od takvih geografskih zabluda." Upitao sam Vou da li bi me ukratko mogao da upozna s time kakvu on ima pretstavu o buduem miru i saoptio sam mu da sam tako esto sluao o njegovom ,,potpuno revolucionarnom shvatanju o miru" i da se govori da e mirovni ugovor ispasti veoma kratak. Hitler nije bio sklon tome da se poblie uputa u tu temu i samo je rekao: ,,Zapravo nemaki cilj mira je samo uspostavljanje mira. Jer Nemaka nije objavila rat Francuskoj i Engleskoj, ve su Engleska i Francuska pod najsmenijim izgovorima zapoele rat protiv Nemake. Svakako osnovno u tome miru bie saznanje da se ne moe da doe do stvarnog stanja mira ako se ne uzmu u obzir ivotne potrebe velikih naroda i da samo jedna budala moe da uobrazi da bi jedan Nad-Ver-sailles mogao biti bolji nego to je bio Ver-sailles. Najvaniji cilj mira vidim ja u otstranjenju internacionalriih klika koje ive od podbadanja naroda jednih protiv drugih ili koji pokuavaju da ratom prikriju ili ak poprave posledice vlastite unutarnje politike nesposobnosti ili svoje privredne nemoi. Meni je svakako jasno da se taj cilj nee postii iskljuivo ugovorima, ve razumom samih naroda. U taj razum ja ipak verujem uprkos sve histerine vike i svih pokuaja zaglupljivanja, uprkos svih bajki i zastraujue propagande, uprkos petih kolona i ,,kaluerica koje skau padobranima" itd. I ako vojniki poraz Engleske i Francuske i tamo doprinese da taj razum pobedi, tada s obzirom na dalju budunost sveta, rtve ovoga rata moda nee biti tako uzaludne kao to bi to moglo izgledati u prvom trenutku." HITLEROV GOVOR U RAJHSTAGU POVODOM NAPADA NA JUGOSLAVIJU 6.4.1941.g. Moji poslanici, lanovi nemakog Rajhstaga!Veina od vas, pre svega vi,moji stariji partijski drugovi, znate koliko sam se trudio da izmedju Nemake i Jugoslavije uspostavim korektne odnose razumevanja, ak prijateljstva. Ja sam u tom pravcu godinama radio. Verovao sam da su me u tom nastojanju pomagali pojedini predstavnici ove zemlje , koji su kao i ja, izgleda smatrali da se od tesne saradnje naih dveju zemalja moe oekivati samo korist. Kad se Balkanu, usled britanskih intriga pribliila opasnost da pre ili kasnije bude uvuen u rat, moji napori su se tim vie poveali da uinim sve kako bih Jugoslaviju ouvao od tako opasnog zapleta. Na ministar inostranih poslova fon Ribentrop, u ovom smislu je sa njemu sopstvenim strpljenjem i istrajnou u mnogobrojnim sastancima i razgovorima uvek ukazivao na celishodnost, ta vie nunost,

da se bar ovaj deo Evrope sauva od nesrenog rata. On je u tom smislu podneo jugoslovenskoj vladi predloge koji su bili tako lojalni i izvanredni da je najzad izgledalo da se i u tadanjoj Jugoslaviji umnoavaju glasovi koji su zastupali takvu tesnu saradnju. Stoga je sasvim tano kad ministar Halifaks danas izjavljuje da nije bila nemaka namera da izazove rat na Balkanu. Da, tano je da je suprotno tome na poteni cilj bio da putem uspostavljanja tesne saradnje s Jugoslavijom moda po mogustvu postignemo pravedno i snoljivo likvidiranje italijansko-grkog konflikta.Due je ne samo odobrio pokuaj da se Jugoslavija dovede u tenju interesnu zajednicu sa naim miroljubivim ciljevima, nego je to svim sredstvima pomogao. Tako je najzad bilo moguno pobuditi jugoslovensku vladu da pristupi paktu triju sila , koji Jugoslaviji nije stavljao uopte nikakve zahteve, ve je ovoj zemlji samo pruio preimustvo. Jer, to moram danas konstatovati radi istorijske istine da ovim Paktom i dopunskim sporazumom koji mu je bio pridodat, Jugoslavija nije bila obavezna da prua nikakvu pomo. Naprotiv, Jugoslavija je od sila potpisnica Trojnog pakta dobila sveano obeanje ne samo da se od nje nee traiti nikakva pomo, ve smo bili spremni da se unapred odreknemo svakog transporta ratnog materijala preko jugoslovenske teritorije. Sem toga Jugoslavija je na izriit zahtev svoje vlade dobila garanciju da e u sluaju teritorijalnih promena na Balkanu dobiti prilaz egejskom moru, koji je izmedju ostalog trebalo da obuhvati i grad Solun. Tako je 25.marta potpisan u Beu jedan Pakt koji je jugoslovenskoj dravi obezbedjivao najveu budunost i koji je mogao da obezbedi mir na Balkanu. Razumeete, moji poslanici, da sam tog dana s jednim zaista srenim oseanjem napustio ovaj lepi grad na Dunavu ne samo stoga to sam smatrao da je time jedan gotovo osmogodinji spoljnopolitiki rad izgledao nagradjen, ne, ja sam isto tako verovao da bi time moda jos u poslednjoj minuti mogla da postane izlina nemaka intervencija na Balkanu. Dva dana kasnije potresla nas je sve vest o prevratu jedne klike plaenih puista koji su izvrili delo koje je engleskog premijera pobudilo da u oduevljenju usklikne da ima najzad da saopti neto dobro. Vi ete dalje razumeti, moji poslanici, to sam odmah dao naredbu za napad.Jer nemoguno je da se na ovaj nain postupa s Nemakim Rajhom. Ne moe se dugo godina moliti za jedno politiko prijateljstvo. Nemogno je isto tako zakljuiti jedan sporazum, koji samo drugom donosi korist, pa zatim doziveti da se ovaj sporazum ne samo preko noi prekri, ve da se kao odgovor insultira predstavnik Nemakog Rajha, da se vojni atae ugroava, da se pomonik ovog vojnog ataea rani, mnogobrojni drugi Nemci zlostavljaju, da se demoliraju biroi, kole, izlobene prostorije, i tako dalje, da se rue stanovi dravljana Rajha i da se nemaki sunarodnici gone i ubijaju kao bespravna divlja. Ja sam, to Bog zna, hteo mir. Ako pak jedan ministar Halifaks sa porugom izjavljuje da se to vrlo dobro znalo i da su nas upravo stoga prinudili da se borimo, tako kao da je ovo neki naroiti trijumf britanske dravnike vetine, tada ja protiv takve zloe ne mogu nita drugo uiniti ve da interese Rajha zatitim sredstvima koja nam stoje na raspolaganju.

ISTORIJSKI GOVOR VOE RAJHA ADOLFA HITLERA Odran pred Nemakim Rajhstagom 19 jula 1940 god.

Poslanici, lanovi Nemakog Rajhstaga! U jeku borbe za slobodu i budunost nemakog naroda pozvao sam Vas na ovu sednicu. Razlog tome je da na narod upoznamo sa jedinstvenou poslednjih istorijskih dogaaja koje smo doiveli, da se zahvalimo naim zaslunim vojnicima i da jo jedanput, i to poslednji put, uputimo apel na opti razum. Ko uporedi glavne momente ovog istorijkog sukoba sa veliinom i dalekosenou vojnih dogaaja, mora doi do saznanja, da dogaaji i rtve nisu u srazmeri sa povodima za koje se tvrdi da su uzrok dogaajima, sem ako su ti povodi bili samo izgovor za skrivene namere. Program nacional-socijalistikog pokreta, u koliko se odnosi na budue izgraivanje Rajha prema okolnom svetu, bio pokuaj da se pod svima okolnostima, ukoliko je god to mogue, postigne revizija Versajskog ugovora. Ova revizija bila je neophodna potreba. Neodrivost Versajskih odredaba nije bila samo u poniavajuoj diskriminaciji, nije bila samo u bespravnoj podreenosti obezbeenoj razoruanjem nemakog naroda, ve pre svega u materijalnom razaranju sadanjice i u nameravanom unitavanju budunosti jednog od najveih naroda sveta, u potpuno besmislenom nagomilavanju ogromnog broja zemalja pod vlau nekoliko drava, u pljakanju onih koji su podlegli u ratu, oduzimajui im nenadoknadive osnovne ivotne podloge i neophodna ivotna blaga. injenica, da je za vreme samog stvaranja ovog diktata bilo uviavnih ljudi koji su na strani protivnika opominjali pred konanim stvaranjem odredaba ovog ludog dela, dokaz je da je i u ovim krugovima vladalo uverenje da je ovaj diktat nemogue odrati u budunosti. Njihove sumnje i njihovi protesti bili su uutkivani uveravanjima da e novostvoreno Drutvo naroda osigurati u svojim statutima mogunost revizije ovih odredaba, da e ak za to biti i nadleno. Nada na reviziju nije prema tome nikad smatrana neim proizvoljnim, nego neim sasvim prirodnim. Na alost, shodno volji odgovornih tvoraca Versajskog diktata, enevska ustanova nije se pokazala podesnom za izvrenje razumnih i pametnih revizija, ve je od samog poetka postala orue za bezobzirnu primenu i odravanje versajskih odredaba. Svi pokuaji demokratske Nemake da putem revizije postigne izravnanje prava nemakog naroda sa pravima ostalih drava zavrili su se neuspehom. U interesu je pobednika da odredbe koje su za njega korisne smatra svetinjom za sve i svakoga, ali isto tako nagon za samoodranjem nagoni pobeenog da sebi opet izvojuje opta ljudska prava. Za njega je ugovor, diktiran od nadmenog protivnika, imao utoliko manje obavezne sile, to taj protivnik nije bio i astan pobednik.

Izuzetna sudbina je htela da nemaki narod u god. 1914 1918 bude slabo voen. Tome i poverenju nemakog naroda u re demokratskih dravnika treba pripisati nau propast. Stoga britnsko-francuski zahtev. Da se Versajski diktat proglasi za neku vrstu meunarodnog statuta ili ak i za neko jo vie pravo, svakom pametnom Nemcu nije mogao izgledati nita drugo, do drska nadmenost, a pretpostavka, da su ba engleski i francuski dravnici uvari prava, glupa bestidnost. Glupa bestidnost koja dovoljno osvetljuje njihove vajne uspehe u toj oblasti, jer retko se svetom vladalo sa manje razuma, morala i kulture, nego ba u onom delu koji je sada izloen besnilu izvesnih demokratskih dravnika. U svom programu nacional-socijalistiki pokret istakao je, pored unutranjeg osloboenja od jevrejsko-kapitalistikih okova jednog tankog sloja plutodemokratskih ekploatatora, i svoju reenost prema spolja, da oslobodi Nemaku okova Versajskog diktata. Nemaki zahtevi ove revizije bili su prirodni zahtevi, koji se sami po sebi razumeju u interesu opstanka i asti jednog velikog naroda. Njih e potonstvo sigurno smatrati vrlo umerenim. Meutim, sve te zahteve valjalo je u praksi izvojevati protiv volje britanskofrancuskih vlastodraca. Mi svi vidimo tek sada veliki uspeh vostva Treeg Rajha u tome to su sve te revizije godinama uspevale bez rata. Ne zato to mi uopte nismo bili sposobni za rat, kao to tvrde britanski i francuski demagozi. Ali kad je najzad izgledalo da e, zahvaljujui izvesnom buenju zdravog razuma, doi do mirnog reenja i ostalih problema mutem meunarodne saradnje, sporazum koji je u tom duhu zakljuen 29 septembra 1938 g. U Minhenu izmeu etiri bitno zainteresovane velike drave , ne samo to nije pozdravljen u javnom miljenju u Londonu i Parizu, ve je, naprotiv, osuen kao odvratni znak slabosti. Krvlju umrljani jevrejsko-kapitalistiki ratni potstrekai gledali su u mogunosti mirne revizije gubljenje podesnih povoda za ostvarivanje svojih mahnitih smerova. I opet smo bili svedoci zavere bednih kupovnih politikih kreatura i finansijskih velikaa, koji u ratu gledaju samo pogodno sredstvo za bolje razvijanje svojih poslova. Meunarodni jevrejski politiki otrov poeo je sve vie da razara svaki izraz zdravog razuma; literati su umeli da sve potene ljude, koji su hteli mir, pedstave kao slabie i izdajnike, da opozicione partije denunciraju kao lanove pete kolone, da bi tako otstranili svaki unutranji otpor prema svojoj zloinakoj ratnoj politici. Jevreji i slobodni zidari, fabrikanti oruja i ratni bogatai, meunarodni trgovaki i berzanski izmeari vazda su nalazili razne politike subjekte herostratske prirode, koji su prikazivali rat kao poterbu i elju. Tim zloinakim tipovima treba pripisati potsterkivanje poljske vlade da zauzima stav koji nije bio ni u kakvoj srazmeri prema nemakim zahtevima, a jo manje u srazmeri sa posledicama koje su otuda proizale. Jer prema Poljskoj Nemaka je od dolaska na vlast nacional-socijalista zauzela dranje, koje se u pravom smislu te rei moe nazvati savlaivanjem samog sebe. Jedna od najbesramnijih i najglupljih mera Versajskog diktata, naime odsecanje jedne stare, isto nemake provincije od Rajha, samo je po sebi zahtevala reviziju. A ta sam ja traio? Ovde smem umeati i svoju linost, jer nema dravnika koji bi se smeo usuditi da nemakom narodu predloi reenje kakvo sam ja predloio. Radilo se samo o povratku Danciga, jednog starodrevnog nemakog grada, i o

vezi jedne otrgnute nemake provincije sa Rajhom, i to jo plebiscitom i pod kontrolom jdnog meunarodnog foruma. Da su eril i ostali potsterkivai na rat oseali u sebi makar i mali deli odgovornosti prema Evropi, kakvu sam ja oseao, ne bi se uputali u svoju odvratnu igru. Jer smo njima i ostalim evropslim i vanevropskim ratnim iardijama ima se pripisati to je Poljska odbila predloge, koji nikako nisu dirali ni njenu ast ni njenu egzistenciju, i mesto toga latili se terora i oruja. I ovde smo pokazali besprimernu i nadoveansku uzdrljivost, i mesecima smo traili put za mirno razumevanje i pored neprekidnih ubijanja naih sunarodnika, najzad i pored klanja desetine hiljada pripadnika naeg naroda. Jer kakav je bio poloaj? Jedna od najvetakijih tvorevina Versajskog diktata, politiki i vojniki samo jedan naduveni bauk, vrea mesecima jednu dravu i preti joj kako e je razoriti, kako e biti bitke pred Berlinom, razbijati nemake armije, pomai granicu na Odru ili na Elbu itd. I ova drava, Nemaka, posmatra strpljivo mesecima to postupanje iako je trebala da uini samo jedan jedini pokret ruke, pa da se raspukne ovaj naduveni mehur ludosti i nadmenosti. Jo 2 septembra mogla je da se izbegne borba. Musolini je toga dana predloio da se odmah obustave sva neprijateljstva i da se pristupi mirnim pregovorima. Iako su ve nemake armije pobedonosno jurile napred, ja sam ipak prihvatio predlog. Ali englesko-francuski ratni potstrekai eleli su rat a ne mir. I oni su trebali jedan dugaki rat, najmanje od tri godine, kako se izrazio gospodin emberlen. Jer oni su za to vreme bili ve svoje kapitale uloili u akcije naoruanja, nabavili maine i trebali samo vremensku pretpostavku za cvetanje svojih poslova i za amortizaciju svojih investicija, i sem toga: ta su za ove velikosvetske graane pretpostavljali Poljaci, esi ili slini narodi? Jedan nemaki vojnik naao je na stanici Kariteu 19 juna 1940 g. Jedan jedinstben dokumenat, pretraujui tamonje vagone. Predao je dokumenat, jer je ovaj imao osobitu napomenu, odmah svojoj pretpostavljenoj komandi. Odatle je taj dokument iao dalje, jer je odmah bilo jasno da se nailo na trag vanih razjanjenja. Zato je stanica temeljno pretraena. Tako je u ruke Vrhovne komande dola zbirka dokumenata jedinstvenog istorijskog znaaja. Naene su karte Vrhovnog vojnog saveta saveznika zajedno sa zapisnicima svih sednica ovog divnog saveza. I ovoga puta nee mister erilu biti mogue da istinitost ovih dokumenata porie prosto laui, kao to je to pokuao da uini sa aktima iz Varave, jer ovi dokumenti nose na sebi svojerune zabeleke Gamlenove, Daladjeove, Veganove itd., i oni ih mogu dakle u svako doba potvrditi ili odbiti. I ovi dokumenti pruaju nam objanjenje o radu gospode ratnih iardija i ratnih propagatora. Oni e pre svega pokazivati kako su za ove hladne politiare i vojnike svi mali narodi bili samo sredstvo, kako su pokiali da Finsku upotrebe za svoje interese, kako su odluili da Norveku i vedsku uine bojitem, kako su nameravali da zapale Balkan, da bi otuda dobili na stotine divizija upomo, kako su, prepredeni i bezobzirnim tumaenjem turske neutralnosti koja koja im nije bila nesklona, vrili pripreme za bombardovanje Batuma i

Bakua, pokazuju nam dalje kako su sve dublje uvlaili u svoje zamke Holandiju i Belgiju, dok ih najzad nisu vezali vojnikim sporazumima, - i jo mnogo ega drugog. Ali ti dokumenti ujedno nam pruaju i sliku itave jedne diletantske metode kojom su ovi politiki potstrekai na rat eleli da upravljaju poarom koji su zapalili. Te isprave govore nam o njihovom vojnikom demokratizmu, koji je saodgovoran za groznu sudbinu koja je zadesila stotine hiljada pa i milione vojnika njihovih sopstvenih zemalja, pokazuju upravo varvarsku nesavesnost kojom su hladno i svesno terali svoje narode na evakuaciju u masama, iako je ta evakuacija bila od tete za njihove vlastite vojnike poteze, iako su posledice te evakuacije sa opteljudskog gledita bile grozne i strahovite. Ovi isti zloinci krivi su iza uterivanje Poljske u rat. 6 oktobra 1939 godine govorio sam sa ovog istog mesta. To je bio moj drugi govor nemakom narodu od poetka rata. Tada sam mu mogao javiti o sjajnom obaranju poljske drave. Tada sam apelovao na uviavnost odgovornih dravnika u protivnikim zemljama i na njihove narode. Upozorio sam da ne treba nastaviti rat koji moe doneti samo pusto. Upozorio sam naroito Francuze da se ne uputaju u borbu koja, silom same stvari, mora da se pomeri i dalje od granice i ije posledice mogu biti strahovite bez obzira na ishod rata. Uputio sam tada taj apel i ostalom svetu, dodue unapred strahujui, kako sam rekao, da ne samo to me nee posluati, nego da e moj govor jo vie raspaliti mrnju zainteresovanih ratnih potstrekaa. I zbilja je tako bilo. Odgovorni elementi u Engleskoj i Francuskoj gledali su u mom apelu opasan nasrtaj ba svoje lukrativne ratne poslove. Stoga su smesta pohitali da izjave da ni sama pomisao na kakav sporazum nema nikakvog izgleda za uspeh, ta vie, da bi sama pomisao na sporazum bila pravi zloin. Da se rat mora nastaviti u ime kulture, u ime ovenosti, u ime napretka, u ime civilizacije, a pored toga jo pomozite mi ko moe pomoi! i u ime svete religije. Da se u tu svrhu mora mobilisati crnci i drugi uroenici iz praume i da e pobeda, silom same stvari, doi sama po sebi, da se samo treba maiti rukom za nju, da bih ja to i sam dobro morao znati i da to odavno znam, i da samo radi toga inim apel da se doe do mira u svetu. Jer kad bih ja bio u stanju da verujem u pobedu, ne bih opredlagao Engleskoj i Francuskoj mir bez ikakvih zahteva. Ti ratni podstrekai bili su uspeli da me za svega nekoliko dana prikau ostalom svetu upravo kao neku kukavicu. Zbog svog predloga, za mir ja sam gren i ruen i lino vrean. Gospodin emberlen me je pred svetskom javnou formalno pljunuo, pa je, shodno direktivama ratnog potsterkaa koji se kriju iza njega erila, Daf Kupera, Idna, Hor Belie itd. odbijao da uopte razgovara o miru a kamo li da radi za mir. Tako je ova meunarodna velikokapitalistika koterija glasno traila nastavljanje rata. Ja sam ve jednom uveravao, i Vi i moj narod to znate, da ne zani kad due vremena ne govorim ili kad se inae nita ne zbiva da ja za to vreme nita i ne radim. Kod nas nije nuno, kao kod demokrata, da se svaki avion, koji se gradi, upetostrui ili udvanaestostrui i onda to objavi svetu. Jer ve i kod kokoaka nije sasvim pametno da glasno objave svako tek sneseno jaje. Ali je jo mnogo gluplje kad dravnici projekte, koje tek izgrauju, iskakou svetu, da bi ga o tome na vreme obavestili. Blagodarei revnosnoj brbljivosti dveju od ovih velikih

demokratskih dravnih upravljaa, znali smo redovno o planovima naih protivnika za proirivanje rata, a naroito o njihovoj koncentraciji na Norveku odnosno vedsku. Dok se ova britansko-francuska klika ratoboraca obazirala na sve strane, ne bi li nala nove mogunosti za proirivanje rata, odnosno ne bi li uhvatila koju novu rtvu, starao sam se da zavrim organizatorsku izgradnju nemake oruane sile, da stvorim nove jedinice i da jo ivlje pokrenem tok proizvodnje ratnog materijala. Isto tako da bolje prilagodim novim zadacima zavrnu obuku celokupne nemake oruane sile. Osim toga, ravo vreme pozne jeseni i zime nametalo je odlaganje vojnih operacija. Ali u toku meseca marta saznali smo o nameri Velike Britanije i Francuske da hoe da se umeaju u rusko-finski sukob, ne toliko da bi pomogli Fincima, koliko da bi naneli tete Rusiji, u kojoj su gledali silu koja sarauje sa Nemakom. Iz te namere proizala je odluka Engleske i Francuske da se, ako je ikako mogue, umeaju u tu borbu na samom finskom tlu, kako bi na taj nain doli do baze za proirenje rata u oblasti Baltikog Mora. Ujedno su se sve upornije javljali predlozi saveznikog vrhovnog Vojnog saveta da se zapali Balkan i Mala Azija, kako bi se time Rajhu presekao dovoz ruskog i rumunskog mineralnog ulja, ili da se prigrabe vedski rudnici gvoa. U ovu svrhu trebalo je da se izvri iskrcavanje u Norvekoj. Glavni cilj toga bio je da se uzme u ruke eleznica od Narvika preko vedske o luku Lulea. Zbog zakljuenja mira izmeu Rusije i Finske odustali su u poslednjem asu od ove ve reene akcije u severnim dravama. Ali ve u roku od nekoliko dana kasnije ove namere poele su ponovo da se konkretizuju i dole do izraaja u novoj i jasnoj odluci. Engleska i Francuska sporazumele su se da na prepad posednu niz vanih taaka u Norvekoj, pod izgovorom da na taj nain moraju da spree pomaganje Nemake vedskom rudom. A da bi potpuno osigurali vedsku rudu, bili su reili da upadnu i u samu vedsku i da, ako bude mogue, prijateljskim putem, a ako bude nuno, i silom oruja, uklone odande neznatne vojne snage koje bi vedska mogla podii. Zahvaljujui lino neodoljivoj govorljivosti tadanjeg prvog lorda britanskog admiraliteta saznali smo da ta opasnost ve neposredno pretstoji. Drugu potvrdu o tome dobili smo aluzijom, koju je uinio francuski pretsednik Reno u razgovoru sa jednim stranim diplomatom. Dodue, tek pre kratkog vremena naknadno smo saznali da je datum za tu akciju u dva maha odlagan, i da je 8 april, kada je ta akcija trebala otpoeti, bio trei i konani termin. Ovu injenicu konano su potvrdili tek nedavno pronaeni zapisnici saveznikog Vrhovnog ratnog saveta. Ja sam zato, im se jasno videla opasnost uvlaenja severa u rat, naredio nemakoj oruanoj sili da preduzme potrebne mere. Ve je sluaj Altmarka pokazao bio da norveka vlada nije bila spremna da uva svoju neutralnost. Izvetaji naih agenata objasnili su nam da postoji, bar meu vodeim linostima norveke vlade, i saveznika ve gotov sporazum. Najzad reakcija Norveke protiv polaganja mina od strane britanskih brodova u norvekim teritorijalnim vodama uinila je kraj i poslednjim sumnjama. Tako je stupila u dejstvo nemaka vojska, ije su operacije bile pre toga do detalja predviene i pripremljene. Stvarno je poloaj bio neto drugaiji no to se inilo u toku 6 aprila. Dok so tada smatrali da smo preduhitrili englesko iskrcavanje za nekoliko asova, danas znamo da je iskrcavanje engleskih trupa bilo predvieno za 8 april, i da je ve 5 i 6 aprila zapoelo

ukrcavanje, ali da je ba u tom trenutku britansko ministarstvo mornarice primilo prva obavetenja o nemakim merama, t.j. o tome da je nemaka flota isplovila, i da je pod utiskom ovih vesti gospodin eril promenio odluku i naredio da se iskrcaju trupe koje su ve bile ukrcane, a da mesto toga britanska flota potrai nemake brodove i napadne ih. Taj pokuaj ostao je bez uspeha. Samo jedan jedini engleski razara doao je u kontakt sa nemakim pomorskim snagama i on je bio potopljen. Nije uspeo ak ni da uputi britanskom ministarstvu mornarice ili britanskoj pomorskoj komandi ni jednu vest. Tako su 9 aprila iskrcani prvi nemaki odredi u oblasti koja se prua od Osla na sever do Narvika. Kad su u London stigle prve vesti o tome, ekao je prvi lord admiraliteta, mister eril, ve satima na vesti o uspesima svoje flote. Ovaj na udar, poslanici, bio je najsmeliji poduhvat u nemakij ratnoj istoriji. To se moglo izvesti samo blagodarei vostvu i dranju svih nemakih vojnika koji su tamo uestvovali. Ono to su naa tri roda oruja: vojska, mornarica i vazduhoplovstvo izvrili u borbama oko Norveke osigurae im najveu vojniku slavu. Mornarica je izvrila prvo svoje operacije, a zatim izvela transporte, protiv neprijatelja koji je u celosti bio vie nego deset puta nadmoniji. Sve jedinice nae mlade ratne mornarice okitile su se tada neprolaznom slavom. Tek posle rata bie nam mogue da govorimo o tekoama koje su ba u tom pohodu nastale usled velikog broja nepredvienih mukih udaraca, nezgoda i nevolja. Da je na kraju ipak uspelo da savladamo tekoe, zasluga je dranja ostva i dranja trupa. Vazduhoplovne snage koje su u ovom dinovski irokom prostoru bile jedino sredstvo transporta, i jedina mogunost odravanja veza, nadmaile su same sebe. Krajnje smeli napadi na neprijatelja, na brodove i trupe koje su se iskrcavale, jedva da nedmauju vrstu hrabrost onih transportnih avijatiara koji su u krajnje nepovoljnim i ravim vremenskim prilikama uvek iznova odletali u zemlju pononog sunca, da bi tamo, esto u vejavici, sputali vojnike ili bacali terete. Fjordovi Norveke postali su groblje velikog broj britanskih ratnih prodova. Pred stalnim silovitim napadima nemakih bombardera i jurinih tuka morala je najzad da popusti britanska flota, te je morala evakuisati oblasti, za koje je jo pre nekoliko nedelja jedan engleski list tvrdio, da e za Englesku biti zadovoljstvo da tamo prihvati sa Nemakom borbu. Vojska: ve sam prevoz preko mora zahtevao je od vojnika suvozemne vojske velike napore. Trupe prebacivane avionima omoguile su im na mnogo mesta da se uhvate obale. Posle toga jurila je tamo divizija za divizijom, i tako je zapoeo rat u jednoj zemlji koja je, blagodarei svojoj geografskoj strukturi, imala izvanredne odbrambne mogunosti i koja je stvarno, u koliko je re o norvekim trupama bila i vrlo hrabro branjena. to se tie Engleza iskrcanih i Norvekoj, moe se samo kazati da je jedino karakteristino po njih bila nesavesnost, koja je uputila kao ekspedicioni korpus u Norveku vojnike slabo obuene, nedovoljno naoruane i bedno voene. Oni su od poetka bili osueni na propast. A ono to je postigla u Norvekoj nemaka peadija, pioniri, ta artiljerci, ta nae obavetajne i graevinske trupe moe se oznaiti samo kao ponosno junatvo borbe i rada. Re Narvik vaie u celoj istoriji za veita vremena kao divno svedoanstvo duha oruanih snaga nacional-socijalistikog Velikog Nemakog Rajha.

Gospoda eril, emberlen i Daladje jo su pre kratkog vremena bili vrlo ravo informisani o pravoj stvarnosti velikonemakog jedinstva. Tada sam im poruio da e ih budunost u tome pouiti. Smem da podvuem da je ba uestvovanje alpijskih trupa iz nekadanje Austrije na najsevernijem frontu nae borbe za slobodu dalo potrebno objanjenje o tome ta je Veliki Nemaki Rajh i ta su izvrili njegovi sinovi. teta je samo to grenadiri gospodina emberlena nisu dovoljno, a naroito ne dugo, posvetili panju ovom neslaganju, ve su se zadovoljili da se pri prvoj borbi osvedoe o unutranjem stavu novih plemena naeg naroda koja su prisajedinjena Rajhu. General fon Falkenhorst vodio je ove operacije u Norvekoj na kopnu. Generallajtnat Ditl bio je junak od Narvika. Operacije na moru izvrene su pod komandom generala admirala Salvehtera i admirala Karls-a i Bem-a, kao i viceadmirala Litjens-a. Operacije vazdunih snaga izvrene su pod vostvom generalobersta Milh-a i generallajtnanta Gajsler-a. Vrhovna komand oruane sile, generaloberst Kajtel kao ef vrhovne komande i general Jodl, kao ef taba vrhovne komande, bili su odgovorni za provoenje mojih uputstava u pogledu celokupne akcije. Pre nego to je zavren rat u Norvekoj poele su da stiu sve opasnije vesti sa zapada. Iako je ve pre poetka rata sve bilo spremno da se u sluaju nunog rata sa Francuskom odnosno sa Engleskom probije linija Maino, poduhvat za koji su nemake trupe bile spremne i bile snabdevene odgovarajuim orujem, pokazalo se ve u toku prvih ratnih meseci da je poterbno povesti rauna i o eventualnom nastupanju protiv Belgije odnosno Holandije. Dok je Nemaka prema Holandiji i Belgiji istakla u poetku rata samo jedinice koje su bile neophodno nune za sigurnost granice, i u ostalom poela da izgrauje svoj sistem utvrenja, usledilo je na francusko-belgijskoj gramici nagomilavanje vojske, naroito koncentracija gotovo svih tenkovskih i motorizovanih jedinica, a to je pokazivalo nameru, ili u svakom sluaju mogunost, da se, u pogodnom trenutku, bace munjevito preko Belgije na nemaku granicu. Odluno je bilo sledee zapaanje: dok bi u sluaju lojalnog tumaenja belgijskoholandske neutralnosti obe zemlje bile primorane, ba s obzirom na koncentraciju najjaih engleskih i francuskih snaga na njihovoj granici, da vode rauna naroito o zapadu, poele su one da svoje trupe sa tamonje granice povlae da bi zaposele granicu prema Nemakoj. Isto tako i vesti koje su stizale o stalnim razgovorima izmeu saveznikih generalnih tabova bacale su udnu svetlost na belgijsko-holandsku neutralnost. Nije potrebno ni da podvlaim da bi ovi razgovori, kad bi stvarno imali karakter neutralnosti, morali da se vode sa obema stranama. U ostalom, nagomilavanje podataka, da francusko-britanske trupe nameravaju da preko Holandije i Belgije prodru u nemaku inustrijsku oblast, uestalo je u tolikoj meri da smo morali sa nae strane voditi rauna o tome kao o najveoj opasnosti. Zato sam nemaku odbranu upoznao sa mogunou ovakog razvoja stvari i dao potrebna uputstva. U mnogobrojnim savetovanjima u Vrhovnoj komandi sa zapovednicima sva tri roda oruja oruane sile dati su i prodiskutovani zadaci voama vojnikih odreda i armija, ak do voa pojedinih vanih poduhvata, i u trupama preduzeto plansko obuavanje u tom smislu.

Prema tome je izmenjen celokupni plan nasrupanja nemakih trupa. Brino prikupljanje informacija koje je svuda preduzeto donelo je bezuslovno saznanje: da se francuskoengleskim upadom moe raunati od poetka maja svakog trenutka. U danima od 6 do 7 maja, posebno na osnovu saoptenih telefonskih razgovora izmeu Londona i Pariza, pojaale su se slutnje da se svakog trenutka moe oekivati upadanje saveznika u Holandiju i Belgiju. Zato sam idueg dana, dakle 8 maja, dao naredbu da se s napadom pone 10 maja u 5.45 asova ujutro. Osnovna ideja ovih operacija bila je, bez obzira na sporedne manje uspehe, da se celokupna oruana sila, a pre svega kopnena vojska i avijacija, tako postave da se konsekventnim sprovoenjem predvienih operacija mora postii totalno unitenje francusko-engleskih oruanih snaga. Za razliku od lifenovog plana iz godine 1914, naredio sam da se teite operacija prenese na levo krilo, pod izgledom da imamo suprotni cilj, Ovaj manevar je uspeo. Poloaj celokupnih operacija pomognut mi je, svakako, i od strane protivnika. Jer koncentracija celokupnih englesko-francuskih oruanih snaga prema Belgiji sigurno je ukazivala da je u vrhovnoj komandi saveznika postojala odluka da se to je mogue bre bace u taj prostor. U punom poverenju u nepokolebljivost svih uposlenih nemakih peakih divizija, morao je dakle udar u desno krilo francusko-engleskih motorizovanih trupa dovesti do njihovog potpunog razbijanja i rasula, verovatno i do opkoljavanja. Kao drugu operaciju predvideo sam bio zauzimanje Sene do Avra, kao i osiguranje jedne polazne baze na Somi i Eni za trei napad, koji je trebalo izvesti sa najjaim snagama preko visoravni Langrea do vajcarske granice. Zauzimanje obale do juno od Bordoa bilo je predvieno kao krajnji cilj operacija. U tom okviru i tim redom izvedene su operacije. Uspeh u ovom najdinovskijem nizu velikih bitaka koje pamti istorija sveta, u prvom redu je zasluga samog nemakog vojnika. Oni se opet, gde god je bio postavljen, pokazao ne moe biti sjajnije. Ovu slavu u podjednakoj meri dele sva nemaka plemena. I vojnici novih teritorija, pridruenih Rajhu tek od 1938 godine, primerno su se borili i platili svoj danak u krvi. Ovo herojsko zalaganje svih Nemaca ostae Velikom Nacional-socijalistikom Rajhu, koji e proizai iza ovog velikog rata, za uvek svetinja ne samo dananjim, nego i buduim generacijama. Poinjui sa ocenom inilaca kojima ima da se zablagodari za ovu najslavniju pobedu, duan sam da prvu hvalu kaem vostvu, koje se ba u ovom ratu nalazilo pred najteim zadacima. Vojska. Vojska je pod vostvom generalobersta fon Brauhia, kome je bio naelnik taba general Halder, izvrila na slavan nain zadatke koji su joj bili postavljeni. Ako je ve i ranije komandni aparat nekadanje nemake vojske vaio kao najbolji na svetu, odgovarajui inioci dananje vojske u najmanju ruku zasluuju isto toliko divljenje. ta vie, ako se poe sa gledita da o konanoj oceni odluuje postignuti uspeh, mora se doi do zakljuka da je vostvo nove nemake vojske jo bolje. Naa zadnja vojska bila je podeljena u tri grupe armija, kojima su komandovali generalobersti vitez fon Leb, fon Runtet i fon Bok.

Grupa armija generala viteza fon Leb-a imala je pre svega zadatak da defanzivno obezbedi maksimum odbrambene snage levom krilu nemakog zapadnog fronta, od vajcarske granice do reke Mozela. Na plan je predviao da ta grupa armija tek u kasnijem toku operacija aktivno uestvuje sa dvema armijama pod komandom generalobersta fon Vicelbena i generala Dolmana. 10 maj u 5.35 asova ujutro grupa armija generala fon Rundteta i fon Boka krenula su u napad. Njihov zadatak je bio da se du celog fronta od Mozela do obale Severnog Mora probiju kroz protivnike utvrene pogranine poloaje, da posednu Holandiju, da nadru prema Antverpenu i prema poloajima na Dajlu i da zauzmu Lije, a pre svega da sa gusto zbijenim snagama svog levog krila izbiju ma Mezu, da oklopnim i motorizovanim divizijama izvojuju prelaz izmeu Namira i Karinjana kod Sedana. I da se u daljem toku operacija, oslanjajui se na sve raspoloive oklopne i motorizovane divizije, probiju do mora, koristei se kanalnim i renim sistemom Ene i Some. Grupa armija generala fon Rundteta, koja je drala juni deo fronta, imala je pored toga jo i vaan zadatak, da u toku ovog proboja sistematski obezbeuje svoj levi bok, kako bi se unapred iskljuilo ponavljanje uda na Marni iz 1914 godine. Ovaj ogromni pohod, ve odluavajui za dalji tok rata, koji je po planu doveo do unitenja glavnih masa francuske vojske kao i celokupnog ekspedicionog korpusa engleskog, prikazao je u najsvetlijim bojama nemako vostvo. Pored oba komandanta ovih dveju grupa armija i njihovih naelnika taba generallatnanta fon Sodenterna i fon Slamut-a, stekli su najvee zasluge sledei komandanti armija: generaloberst fon Kluge, kao komandant 4 armije, generaloberst List, kao komandant 12 armije, generaloberst fon Rajhenau, kao komandant 6 armije, general fon Kihler, kao komandant 18 armije, general Bu, kao komandant 16 armije. Generali fon Klajst, Guderijan, Hort i Hepner, kao komandanti oklopnih o motorizovanih trupa. Veliki broj ostalih generala i oficira, koji su se istakli u ovim operacijama, poznati su Vam, gospodo poslanici, jer su im dodeljena najvia odlikovanja. Nastavak operacija u optem pravcu prema Eni i Seni nije imao u prvom redu za cilj da zauzme Pariz, ve da stvori, odnosno da osigura, bazu za prodor prema vajcarskoj granici. Zahvaljujui nesravnjivom vostvu svih inova i ovaj drugi veliki ofanzivni potez izvren je u svemu po planu. Promena u vrhovnoj komandi francuske vojske, koja je u meuvremenu bila nastupila, trebala je da da novog poleta otporu i da omogui eljeni preokret u borbi koja je bila nesreno zapoela. Stvarno, nove ofanzivne operacije nemake vojske na mnogim mestima ivlje su krenule napred tek poto je savladan izvanredno estok otpor. Ne samo hrabrost ve i izraenost nemakog vojnika imali su ovde prilike da se sjajno potvrde. Raspaljena primerom nebrojenih oficira i podoficira, kao i hrabrijih pojedinaca, peadija je ila napred i u najteim situacijama. Pariz je pao. Lomljenjem protivnikog otpora na Eni prokren je put za prodor du vajcarske granice. Silnim obuhvatnim pokretom ogromnih obima nemake armije zale su za lea linije Maino, koja je osim toga probijena i frontalno na dva mesta, zapadno od Sarbrikena i Nojbrajsaha, pod zapoveu generala fon Viclebena i Dolmana, od strane trupa iz Leb-ove vojske koje su ivuene iz rezerve.

Tako se uspelo da se ogromni front francuskog otpora ne samo zaokrui, ve da se pojedini delovi dovedu do potpunog raspada i poznatih kapitulacija. Ove operacije su krunisane sveoptim nastupanjem svih nemakih armija na elu opet sa nesravnjivim tenkovskim i motorizovanim divizijama, pri emu se levo krilo istaklo daleko napred niz Ronu u pravcu Marselja, dok je desno krilo preko Loare nastupalo prema Bordo-u i panskoj granici, sa ciljem da razbijene ostatke francuske vojske uniti, odnosno posedne francusku teritoriju. O stupanju u rat naeg saveznika, to se desilo u meuvremenu, govoriu na drugom mestu naroito. Kad je maral Peten u ime Francuske ponudio primirje, nije ispustio iz ruku oruje kojim je mogao jo da se bori, ve samo uinio kraj situaciji, za koju je svaki vojnik mogaovideti da je neodriva. Jedino krvavi diletanizam jednog erila to ili ne moe da shvati, ili eli da protiv uverenja zlonamerno lae. U ovoj drugoj, teroj i poslednjoj fazi ovog rata, pored ve pomenutih generala, takoe su se odlikovali kao komandanti armija generaloberst fon Vicleben i general fon Vajks, Dolman, traus. U okviru armija borile su se i hrabre divizije i formacije SS-oruja. Kad ovim pomenutim generalima, kao voama pojedinih odreda, grupa i armija iskazujem svoju hvalu i hvalu nemakog naroda, to vai i za sve ostale oficire, koje je nemogue pojedinano imenovati, a naroito za bezimene rabotinike generaltaba. I u ovim borbama nemaka peadija potvrdila je glas koji od vajkada uiva. Ostali rodovi oruja takmie se sa njom: artiljerija i pioniri, a pre svega mlade formacije naih tenkovskih i motorizovanih grupa. Nemako tenkovsko oruje ulo je ovog rata u istoriju sveta. Borci SS-oruja sudeluju u ovoj slavi. I obavetajnim jedinicama i graevinskim trupama pionira, elezniarskim trupama itd. pripada najvia zasluga shodno njihovim zaslugama. U pohodu armija uestvovale su i komande organizacije Todt, radne slube Rajha i automobilske trupe, pomaui da se putevi, mostovi i saobraaj dovedu opet u red, U okviru vojske ovog puta su se borili i delovi protivavionske artiljerije nae avijacije. Oni su, u prvoj liniji, pomagali da se slomi otpor i napad neprijatelja, ali o njihovom dejstvu bie rei kasnije. Vazduhoplovstvo. Kad se rasvanulo 10 maja sputale su se hiljade bornih maina i bombardera, titei od lovakih aviona i razaraa, ka neprijateljskim aerodromima. Za nekoliko dana bila je izvojevana potpuna vladavina vazduhom. Ta vladavina nije se vie isputala iz ruku nijednog trenutka rata. Samo tamo gde se pri prolazu nisu pojavljivali nemaki piloti mogao je neprijateljski lovac i bombarder da se pojavi na kratko vreme. U ostalom njihovo dejstvo bilo je ogranieno na no. Uloga avijacije u ovom ratu sledila je pod komandom generalfeldmarala. Njen zadatak je bio: * Da uniti neprijateljsku avijaciju, odnosno da je otstrani iz vazduha. * Da borne trupe pomae direktno i indirektno neprekidnim napadima. * Da neprijatelju razori elemente vostva i pokreta. * Da razbije i rastoi neprijateljski moral i otpornost. * Da prebacuje padobrance kao prethodnice.

Nain njene operativne uloge uopte, kao i njeno snalaenje u taktikim zahtevima trenutaka, bili su sjajni. Ako, s jedne strane, nikad ne bi dolo do ovakvih uspeha da nije bilo hrabrosti vojske, s druge strane sva ta hrabrost bila bi uzaludna da nije bilo herojskog poleta naeg vazduhoplovstva. Vojska i vazduhoplovstvo podjednako su dostojni najvie slave. Uee vazduhoplovstva na zapadu stajalo je pod neposrednom komandom generalfeldmarala Geringa. Njegov ef taba bio je generalmajor Jeonek. Obe vazdune flote bile su pod komandom generala vazduhoplovstva perle-a i generala vazduhoplovstva Keserling-a. Njima potinjeni pilotski korpusi stajali su pod komandom generala vazduhoplovstva Grauerta, Kelera, generallajtnanta Lercera i generallajtnanta viteza fon Grajm-a, kao i generalmajora barona fon Rithofena. Oba protivavionska korpusa bila su pod komandom generala protivavionske artiljerije Bajze-a i generalmajora desloh-a. Posebno odlikovanje zasluuje 9 vazduhoplovna divizija sa svojim generalmajorom Celerom. Komandant tupa padobranaca general vazduhoplovstva tudent bio je sam teko ranjen. Dalje vostvo vazdunog rata u Norvekoj bilo je u rukama generala vazduhoplovstva tumf-a. Dok su milioni nemakih boraca iz redova vojske, vojnog vazduhoplovstva i SS-formacija neposredno uestvovali u ovim borbama, mnogi drugi morali su ostati u zaviaju radi formiranja novih dopunskih jedinica. Mnogi od najsposobnijih oficira, ma koliko to bilo bolno za njih, morali su da rade na domu na obuci onih vojnika, koji e se tek kasnije uputiti na front, bilokao rezerva, bilo kao nova formacija. I pored sveg razumevanja za duevna oseanja onih koji se oseaju zapostavljenim, o pvde su odluivali nai i opti interesi. Partija i drava, vojska, mornarica, vazduhoplovstvo i SS-formacije dali su frontu svakog oveka koji nije bio neophodno nuan. Ali bez osiguranja rezervne vojske, rezervne avijacije, rezervnih SS-formacija, kao i partije i drave, ne bi se uopte mogao voditi rat na frontu. Kao organizatori rezervne vojske, njene opreme i popunjavanja vazduhoplovstva stekli su naroite zasluge general artiljerije From i general vazduhoplovstva Udet. Ja ne mogu zavriti nabrajanje svih ovih zaslunih generala i admirala, a da se ne setim i onih koji su u tabu Vrhovne komande oruane sile bili moji najblii saradnici: generaloberst Kajtel, kao ef vrhovne komande oruane sile, generalmajor Jodl, kao ef njegovog taba. U toku dugih meseci, prebogatih radom i tekim brigama, oni su sa svojim oficirima imali najvei udeo u ostvarivanju mojih planova i zamisli. Potpunu i pravilnu ocenu zasluga nae mornarice i njenog stareinskog kadra moi emo dati tek na kraju ovog rata. Zavravajui ova isto vojnika razmatranja rezultata, istina me primorava da podvuem jednu istorijsku injenicu, da sve ovo ne bi bilo mogue bez odranja zaviajnog fronta i bez rada i delanja na ijem elu stoji nacional-socijalistika stranka. Ona je u doba velikog propadanja, ve 1919 godine, proklamovala u svom programu ponovo izgraivanje jedne velike nemake vojske, i to decenijama zastupala sa fnatinom odlunou. Da nije bilo njenog rada, otpali bi svi preduslovi za ponovo podizanje Nemakog Rajha, a time i za stvaranje nove nemake oruane sile. Ona je pre svega

stvorila moralne i drutvene temelje za ovu borbu. Dok nai demokratski protivnici besmisleno zalau glavu za interese svojih plutokrata, nacional-socijalistka stranka, nasuprot njima, stoji na braniku jedne socijalne narodne zajednice. Njenom radu i delanju ima da se zahvali i za jedinstvo izmeu fronta i zaviaja, to prolog rata nije, na alost, postojalo. Hteo bih da iz njenih redova pomenem sledee mueve, kojima, pred nebroj ostalih, pripadaju najvee zasluge za stvaranje mogunosti da se u novoj Nemakoj mogu opet javiti pobede: partijski drug, ministar rajha Hes, takoe stari vojnik svetskog rata, bio je od prvog doba osnivanja pokreta najverniji borac za podizanje ove dananje drave i njene oruane sile Partijski drug, ef taba SAformacija Luce, organizovao je milionske mase SA-pristalica u smislu najvieg dravnog odranja i obezbedio njihovo prethodno i naknadno vojniko obrazovanje. Partijski drug Himler organizovao je celokupnu bezbednost nae drave, kao i formacije SS-oruja. Partijski drug Hirl je osniva i voa radne slube u Rajhu. Parttijski drug Laj je garant za stav naeg nemakog radnitva. Partijski drug i ministar Rajha generalmajor Todt organizator je proizvodnje oruja i municije i stekao je neprolazne zasluge i kao izgraditelj nae mone strategijske mree puteva, kao i fronta utvrenja na zapadu. Partijski drug ministar dr. Gebels upravlja propagandom, iji emo znaaj najbolje sagledti ako je uporedimo sa nemakom propagandom za vreme svetskog rata. Izmeu mnogobrojnih organizacija domovinskog fronta treba jo pomenuti organizaciju ratne zimske pomoi NS-narodno blagostanje pod vostvom partijskog druga Hilgenfelda, kao i nemaki crveni krst, dalje odbranu za napade iz vazduha pod vostvom generala protivavionske artiljerije fon redera. Ja ne mogu da zakluim ovu ocenu a da pri tom ne izrazim zahvalnost i oveku koji je ve godinama u neumornom radu, satirui se od posla, provodi u delo moje spoljno-politike smernice. Ime naeg partijskog druga fon Ribentropa bie za veita vremena vezano za politiko podizanje nemake nacije, kao ministra spoljnih poslova. Gospodo poslanici! Ja sam odluio kao voa i zapovednik nemake oruane sile da unapreenja najzaslunijih generala uinim pred jednim forumom koji je stvarno zastupnik celog nemakog naroda. Na elo njihovo moram staviti onog oveka, za koga mi teko pada nai izraze zahvalnosti za zasluge koje njegovo ime vezuju sa pokretom, sa dravom, a pre svega sa nemakim vazduhoplovstvom. Od doba osnivanja SA rad partijskog druga Geringa nerazdvojan je sa razvojem i podizanjem pokreta. Od preuzimanja vlasti njegova radna sposobnost i njegova gotovost da na sebe uzme odgovornost izvrili su za nemaki narod i nemaki Rajh u mnogobrojnim oblastima dela sa kojim je skopana istorija naeg naroda i naeg Rajha. Od poetka novog izgraivanja nemake oruane sile bio je on tvorac nemakog vazduhoplovstva. Malo je smrtnih koji su u toku jednog ivota uspeli da iz niega stvore jedan veliki vojniki instrument i razviju ga u najjae oruje svoje vrste na svetu. On mu je pre svega ulio svoj duh.

Generalfeldmaral Gering je ve kao tvorac nemakog vazduhoplovstva kao pojedinac dao najvei prilog za novo izgraivanje nemake oruane sile. On je kao voa nemakog vazduhoplovstva u dosadanjem toku rata stvorio preduslove za pobedu. Njegove zasluge su jedinstvene. Zato ga imenujem za marala Velikog Nemakog Rajha i odlikujem ga Velikim krstom Gvozdenog krsta. Za zasluge oko pobede nemakog oruja u borbi za slobodu i budunost naeg Velikog Nemakog Rajha unapreujem: -vrhovnog zapovednika vojske fon Brauhia za generalfeldmarala; -generalobersta fon Rudteta, vrhovnog zapovednika grupe armija A za generalfeldmarala; -generalobersta viteza fon Leb, vrhovnog zapovednika grupe armija C za generalfeldmarala; -generalobersta fon Bok, vrhovnog zapovednika grupe armija B za generalfeldmarala; -generalobersta Lista, vrhovnog zapovednika 12 armije za generalfeldmarala; -generalobersta fon Kluge, vrhovnog zapovednika 4 armije za generalfeldmarala; -generalobersta fon Viclebena, vrhovnog zapovednika 1 armije za generalfeldmarala; -generalobersta fon Rajhenau, vrhovnog zapovednika 6 armije za generalfeldmarala; Proizvodim: -generala Haldera, efa generaltaba vojske za generalobersta; -generala Dolmana, komandanta 7 armije za generalobersta; -generala barona fon Vajksa, zapovednika 2 armije za generalobersta; -generala Bua, komandanta 16 armije za generalobersta; -generala trausa, komandanta 9 armije za generalobersta; -generala fon Flakenhorsta, vojnikog komandanta u Norvekoj za generalobersta; -generala fon Klajsta komandujueg generala 22 radnikog korpusa za generalobersta; -generala viteza fon oberta, komandujueg generala 7 radnikog korpusa za generalobersta; -generala Guderijana, komandujueg generala 19 radnikog korpusa za generalobersta; -generala Hota, komandujueg generala 15 radnikog korpusa za generalobersta; -generala Hazea, komandujueg generala 3 ranikog korpusa za generalobersta; -generala Hepnera, komandujueg generala 16 radnikog korpusa za generalobersta; -generala Froma, efa vojnike spreme i komandanta rezervne vojske za generalobersta; Imajui u vidu jedinstvene zasluge proizvodim: -generallatnanta Ditla, komandujueg generala arpijskog korpusa u Norvekoj, za generala peadije i dodeljujem mu kao prvom oficiru nemake oruane sile irovu granicu uz Viteki krst Gvozdenog krsta. Ostavljajui za kasnije da dam celokupnu ocenu o voama i oficirima nae ratne mornarice proizvodim: -admirala Karlsa, komandujueg admirala pomorske baze u Baltikom Moru, koji je istovremeno i komandant mornarskih trupa Istok za generaladmirala. Imajui u vidu jedinstvene zasluge nemakog vazduhoplovstva proizvodim:

-generalobersta Milha za generalfeldmarala; -generala vazduhoplovstva perlea za generalfeldmarala; -generala vazduhoplovstva Keselringa za generalfeldmarala. Proizvodim: -generala vazduhoplovstva tumpfa za generalobersta; -generala vazduhoplovstva Grauerta za generalobersta; -generala vazduhoplovstva Kelera za generalobersta; -generala protivavionske artiljerije Vajzea za generalobersta; -generala vazduhoplovstva Udeta za generalobersta; Proizvodim dalje za generale vazduhoplovstva: -generallajtnanta Gajslera, generalmajora Jeoneka, generallajtnanta Lercera, generallajtnanta viteza fon Grajma i generalmajora barona fon Rihthofena. U mojoj Vrhovnoj komandi vojne sile proizvodim: - generalobersta Kajtela za generalfeldmarala; - generalmajora Jodla za generala artiljerije. Izriui ova unapreenja povodom najsjajnijih ratnih uspeha nae istorije pred ovim forumom, a time i pred celom nemakom nacijom, ja time iskazujem hvalu celokupnoj vojnoj sili nacional-socijalistikog Velikog Nemakog Rajha. Ja ne mogu zavriti razmatranje o ovom ratu, a da odmah ovde ne pomenem naeg saveznika. Od kako postoji nacional-socijalistiki reim, postojala su u njegovom spoljnopolitikom progamu dva cilja: * uspostavljanje pravog sporazuma i prijateljstva sa Italijom * uspostavljanje isto takvog odnosa sa Engleskom. Vi znate, moji partijsko drugovi, da sam ve pre 20 godina gajio isto takvo miljenje, ko i kasnije. Ja sam ove misli zastupao publicistiki i branio u svojim govorima nebrojeno puta, jo tok sam u demokratskoj republici bio samo opozicionar. A kad mi je nemaki narod poverio vostvo, odmah sam pokuao da i praktiki sprovedem ove najstarije ciljeve nacional-socijalistike spoljne politike. I jo danas alim to mi to nije uspelo, to se uprkos svih mojih nastojanja nije uspostavilo moje prijateljstvo, koje bi, to i danas verujem, bio blagodat za oba naroda. alim to mi to nije uspelo, i pored mojih stalnih iskrenih napora. Ali ja sam utoliko sreniji to sam mogao da sprovedem bar pravu programsku taku svojih spoljno-politikih smernica. Za to blagodarim pre svega onom geniju, koji danas stoji na elu italijanskog naroda. Jer, samo blagodarei njegovom sekularnom delanju, bilo je mogue da se obe revolucije, duhovno tako srodne jedna drugoj, sloe, i na kraju zajedniki prolivenom krvlju zapeatimo jedan savez, koji je predodreen da stvori novi ivot Evrope. to lino imam ast biti prijatelj tog oveka, to me ini srenim, naroito s obzirom na sasvim izuzetan sluaj jedne ivotne sudbine, koja je u tolikoj meri slina mojoj, kao to su sline nae revolucije, ak ta vie i istorija ujedinjenja podizanja naih dveju nacija.

Od vaskrsenja nemake nacije mi smo iz Italije mogli uti samo ovene glasove razumevanja: Iz tog meunarodnog razumevanja izrasla je i iva zajednica naih interesa. Ona je najzad i ugovorima utvrena. Kada je Nemakom Rajhu, suprotno mojoj elji i volji, prole godine nametnut ovaj rat, postignuta je saglasnost u pogledu daljeg stava nae dve drave izmeu Musolinija i mene. Korist koju je Rajh crpeo iz ovog dranja Italije bila je izvanredna. Poloaj i dranje Italije nije nam koristilo samo privredno, ve i vojniki. Italija je vezala ve od poetka rata jake snage naih neprijatelja i sputavala pre svega slobodu njegovih strategijskih dispozicija. A kad je Due smatrao da je doao trenutak da protiv trajnih i nepodnoljivih nasilja, injenih naroito od Francuza i Engleza, istupi sa orujem u ruci, i kad je Kraj potpisao objavu rata, onda je to uinino u punoj slobodi svoje odluke. Utoliko vee mora biti oseanje nae blagodarnosti. Ulazak Italije u rat pomogao je da u Francuskoj sazre saznanje, kako je potpuno bezizgledan svaki dalji otpor. Od tada se borio na saveznik prvo na vrhuncima Alpa, a sada u dalekim prostorima svoje interesne sfere. Ba najnoviji napadi iz vazduha i borbe na moru vode se u onome duhu, koji je osoben za faistiku revoluciju, a koji mi pratimo u onome duhu i oseanju, koje nacional-socijalizam gaji prema faistikoj Italiji. Svaki bol Italije, kao to je onaj koji smo proiveli ovih dana povodom smrti Balbove, bol je i Nemake. Svaka radost Italije, takoe je i naa radost. Naa saradnja na politikom i vojnom polju je savrena. Ona e izbristati nepravde koje su vekovima nanesesne nemakom i italijanskom narodu. Jer na kraju svega eka nas zajednika pobeda. Ako u sada, gospodo poslanici, ljudi Nemakog Rajhstaga, govoriti o budunosti, onda to ne inim da se razmeem i hvaliem, jer to mogu mirno ostaviti drugima, kojima je to potrebnije, kao npr. gospodinu erilu. Ja bih dakle hteo da Vam, bez ikakvog uveliavanja, dam sliku poloaja kako ga ja gledam. * Tok prvih meseci ovog rata opravdao je moje shvatanje i pokazao neispravnost miljenja naih protivnika. Kad takozvani engleski dravnici uveravaju da njihova zemlja iz svakog poraza, iz svakog neuspeha, izlazi sve jaa, onda bar nije preuveliavanje, ako Vam reem da smo i mi posle uspeha postali takoe jai. Ja sam Vam 1 septembra prole godine izjavio da Nemaku nee unititi, ma ta nastalo, ni oruje, ni vreme. Rajh je danas vojniki jai nego to je bio ikada do sada. Vi ste videli da su, skupa uzev, tako maleni gubici, iako pojedinano sigurno vrlo teki koje je nemaka oruana sila imala u borbama za poslednja tri meseca. Ako uzmete u obzir da smo u tom vremenu obrazovali front, koji se sada protee od severnog rata do panske granice, onda su gubici, naroito ako ih uporedimo sa gubicima za vreme svetskog rata, izvanredno mali. Uzrok je u tome bez obzira na proseno vanredno dobro vostvo izvanredna taktika obuka pojedinog vojnika, pojedinih trupa i saradnja sva tri roda oruja.

Dalji uzrok tome lei u kvalitetu i celishodnosti novog oruja, a trei uzrok svakog takozvanog uspeh linog prestia. Ja sam se trudio sam da principijelno izbegnem svaki napad i svaku operaciju, koje nisu bile nune i koje nisu imale za cilj stvarno unitenje neprijatelja, ve za ljubav kakvog prestia. I pored tog mi smo se, razume se, spremali za mnogo vee gubitke. Time uteeni ljudi naeg naroda dobro e doi za produenje rata za slobodu, koji nam je nametnut. Ba sada povlaimo mnogo naih divizija iz Francuske i upuujemo ih u svoje stalne garnizone. Sada e mnogi od njih moi da pou na otsustvo. Oruje i sprema sada se opravljaju ili se zamenjuju novim materijalom. U celosti, naa oruana snaga danas je mnogo jaa nego to je ikada bila. * Oruje. Gubici u oruju u Norvekom ratu, a naroito u ratu protiv Holandije, Belgije i Francuske, sasvim su neznatni. Ti gubici ne stoje ni u kakvoj srazmeri sa proizvodnjom. Vojska i vazduhoplovstvo su u ovom trenutku, kada Vam ovo govorim, takoe u svome naoruanju savreniji i jai, nego to su bili pre poetka rata na zapadu. * Municija. Proizvodnja municije bila je pripremljena u tolikoj meri, da su koliine municije kojima sada raspolaemo tolike da u vie oblasti proizvodnju moramo ograniiti, odnosno izmeniti, poto sadanja slagalita i prostorije, koliko god bile velike, ne mogu vie da prime novu municiju. Potronja municije bila je, slino kao i u Poljskoj, mala preko svakog oekivanja. Uopte, ona ne stoji ni u kakvoj srazmeri sa zalihama. Opte zalihe za vojsku i vajijaciju u ovom trenutku takoe su mnogo vee za sve rodove oruja, nego pre ofanzive na zapadu. * Sirovine za voenje rata. Blagodarei etvorogodinjem planu bila je Nemaka na sjajan nain spremljena i za najtee terete. Nema vojske na svetu, kod koje su, ma i priblino kao u Nemakoj, izvrene promene od sirovina vanih po voenje rata, koje se moraju uvoziti, na one kojih ima u zemlji. Blagodarei dejstvu marala Rajha, mi smo jo za vreme mira Nemaku privredu izmenili u smislu autarkijske ratne privrede. Mi posedujemo pre svega dve najvanije sirovine: ugalj i gvoe, i to, smem da kaem, u neogranienoj meri. Snabdevanje gorivom u naim slagalitima bogato je, a kapacitet nae proizvodnje sve vei i za kratko vreme i kad bi presuio svaki uvoz bie potpuno dovoljan za nae potrebe. Naim sakupljanjem metala toliko su poveane nae rezerve metala, da smo svakom trajanju rata dorasli, i nijednom dogaaju ne moemo podlei. Uz to treba raunati i sa ogromnim mogunostima, koje nam prua nepregledni ratni plen, kao i sa iskoriavanjem oblasti koje smo zauzeli. Rajh i Italija poseduju, u privrednom prostoru koji one reguliu i kontroliu, oko 200,000.000 ljudi, od kojih samo 130,000.000 daju ljude u vojsku, dok ostalih 70,000.000 rade iskljuivo u privredi. Ja sam Vam, moji poslanici, 1 septembra saoptio da sam za voenje ovog rata naredio najpre petogodinji privredni plan. Mogu Vas danas uveriti da su u ovom smislu preduzete sve mere i da ja ne vidim nigde i ni na kome mestu ni jedan elemenat koji bi nam mogao ugroziti, pa ma ta da se desilo.

Ishrana je potpuno obezbeena za svako trajanje rata, blagodarei merama, koje smo blagovremeno preduzeli. * Dranje nemakog naroda. Nemaki narod, blagodarei nacionalsocijalistikom vaspitanju, nije uao u ovaj rat sa povrnim patriotizmom fraza, v ve sa fanatinom ozbiljnou jedne rase, koja poznaje sudbinu i koja zna ta bi je ekalo, ako bude pobeena. Pokuaji propagande naih protivnika da raskinu ovu unutranju nau povezanost, bili su isto tako glupi kao i bezuspeni. Deset meseci rata jo su vie produbili ovaj fanatizam. Uopte je nesrea da miljenje sveta ne stvaraju ljudi koji hoe da vide stvari onakve kakve su, ve samo oni koji ih vide onako kako hoe. Ja sam poslednjih dana prouio nebrojene dokumente iz saveznike fioke saveznike vrhovne komande, koji sadre, pored ostalog, i izvetaje o raspoloenju u Nemakoj, odnosno memorandume o stavu i unutranjem dranju nemakog naroda. Tu ima izvetaja koji vode poreklo i od diplomata. Pri lektiri ovih izvetaja oveku se namee zaista samo pitanje, da li su njihovi sastavljai bili slepi, ludi ili najgore propalice. Ja bez okolienja priznajem, da je, razume se, i u Nemakoj bilo pojedinih subjekata, i da ih zacelo ima i danas, koji gotovo sa aljenjem dooivljuju pobedonosnu vojnu Treeg Rajha. Nepopravivi reakcionari ili slepe nihiliste mogu biti u srcu tuni to se sve drugaije zbiva nego to su se oni nadali. Samo njihov broj je isuvie smean a njihov znaaj jo manji. Na alost, ima se utisak da se za ocenu nemakog naroda spolja birao kao merilo ba ovaj olo nacije, iz toga su se onda u bolesnoj fantaziji propalih politiara javljala poslednja pribeita za nove nade. A onda je po volji to nekad general glad, koga su britanske vojskovoe izabrali za saveznika, a nekad opet pretea revolucija. Jer nema takve ludosti , koju ovi ljudi nee servirati svojim narodima, samo da bi se tako za koju nedelju pomogli. Nemaki narod dokazao je svoj unutranji stav pre svega dranjem svojih sinova, koji su se borili na bojnim poljima i koji su u toku nekoliko nedelja pobedili i unitili, posle Nemake, najjaeg vojnog protivnika. Njihov duh bio je i jeste duh nemake otadbine. * Okolni svet. Poslednja nada u oima engleskih politiara bila je, osim njihovih saveznika i bivih dravnih poglavara bez prestolja, dravnika bez naroda i generala bez vojske, da e doi do novih komplikacija, za koje su verovali da e ih moi izazvati, sluei se pri tome svojom uvenom praksom. Pravi Ahasver meu ovim nadama bila je vera u mogunost udaljavanja izmeu Nemake i Rusije. Nemako-ruski odnosi su konano utvreni. Razlog za utvrivanje ovih odnosa bio je u tome to su Engleska i Francuska, potpomagane u tome od neki malih drava, stalno podmetale Nemakoj osvajake namere u krajevima koji se nalaze van kruga nemakih interesa. as su govorili da Nemaka eli da posedne Ukrajinu, as opet da hoe da ue u Finsku, drugi put su tvrdili da je Rumunija zagroena, a najzad ak izraavali bojazan i za Tursku.

Pod takvim okolnostima smatrao sam da je umesno, da pre svega izvrim sa Rusijom jedno trezveno razgranienje interesa, kako bi se jednom za svagda jasno znalo, ta Nemaka misli da za svoju budunost smatra sferom svojih interesa, a ta, s druge strane, Rusija smatra vanim za svoj opstanak. Na osnovi ovog jasnog razgranienja obostranih interesnih sfera, dolo je do novog razgranienja nemako-ruskih odnosa. Zato je detinjasta svaka nada da bi u toku izvrenja ovog sporazuma moglo doi do neke nove nemako-ruske zategnutosti. Niti je Nemaka uinila jedan korak, kojim bi zala izvan svoje interesne sfere, niti je Rusija uinila takav korak. Prema tome, zabluda je nada Engleske, da bi ona, izazivanjem kakve nove evropske krize, mogla da postigne neko olakanje svoje vlastite situacije, u koliko se to tie odnosa izmeu Nemake i Rusije. Britanski dravnici uviaju sve neto sporije, pa e u toku vremena nauiti da shvate i ovo to sam sada rekao. Ja sam u svom govoru od 6 oktobra, za celo pravilno, pretskazao dalji tok ovog rata. Ja Vas uveravam, moji poslanici, da nijednog trenutka ne mogu sumnjati u pobedu. Ako naroito ne treba ba u porazima gledati znake i garancije za konanu pobedu, mislim da mi je dosadanji razvoj dogaaja potpuno dao za pravo. Iako sam jo onda bio ubeen da e stvari tei takvim tokom, ja sam i onda pruio Francuskoj i Engleskoj ruku za sporazum. Odgovor koji sam na to dobio jo Vam je u seanju. Svi moji argumenti o besmislenosti daljeg voenja rata, o izvesnosti da e se, i u najpovoljnijem sluaju, mesto dobiti podneti samo rtve, ili su doekani sa potsmehom i porugom, ili se preko njih prelo utke. Ja sam Vas jo onda uveravao da se bojim, da e me zbog ovog mog predloga o miru oglasiti jo za plaljivca, koji nee vie da se bori zato to vie ne moe da se bori. Ba je tako i bilo. Dodue, sam verujem da e dananja Francuska razume se ne toliko njeni dravnici, koliko njen narod sasvim drugim oima gledati na taj 6 oktobar. Koliko je neizmernog jada od tada snalo ovu veliku zemlju i njen narod! Neu ni govoriti koliko je bola naneseno vojnicima, jer iznad toga stoji jo straniji bol, koji je nastao zbog nesavesnosti onih koji su bez ikakvih razloga bezobzirno oterali sa domaeg ognjita milione dua, rukovoeni samo jednom milju, da bi time moda napravili neke tekoe nemakim operacijama. Svakako jedna prosto neshvatljiva pretpostavka. A ovo evakuisanje imalo je najtetnijih posledica ba za same saveznike, a najgroznije je bilo za pogoene i nesrene rtve. Ono to su gospoda eril i Reno ovakvim svojim savetima i naredbama naneli zla i patnji milionima dua, ne moe se iskupiti ni na ovom ni na onom svetu. Sve to, kao to sam ve rekao, nije trebalo da bude, jer ja jo u oktobru nisam traio ni od Francuske ni od Engleske nita drugo do mir. Ali gospoda koja zgru zarade od investicija na naoruanje traila su da se ovaj rat nastavi po svaku cenu, i sad su taj rat dobili. Ja sam i suvie vojnik da ne bih imao razumevanja za nesree jednog takvog razvoja stvari. Iz Londona sad ujem samo viku, ali nije to vika narodnih masa, ve politiara, koji trube da se borba tek mora nastaviti. Ne znam da li ti politiari ve sad imaju pravilne pojmove o nastavku ove borbe. Oni izjavljuju svakako da e rat nastaviti, makar Engleska i propala, iz Kanade. Nikako ne verujem da to treba razumeti, kao da e engleski narod otii u Kanadu, nego mi izgleda da

e se tamo povui gospoda zainteresovana u ratnoj industriji. Narod e, nadam se, morati da ostane u Engleskoj. I onda e taj narod u Londonu svakako gledati drugim oima na rat, nego njegove takozvane voe u Kanadi. Verujte mi, gospodo poslanici, da oseam gaenje prema ovoj sorti nesavesnih parlamentarnih upropastitelja naroda i drave. Skoro me boli pomisao da je sudbina odabrala ba mene da gurnem ono to su ovi ljudi doveli padu. Jer moja elja i namera nije bila da vodim ratove, ve da podignem novu socijalnu dravu najvieg kulturnog stupnja. Svaka godina ovog rata otkida mi taj rad, a ljudi, zbog kojih mi se zakida to vreme, jesu smene nule koje bismo u najboljem sluaju mogli da nazovemo politikom fabrikom robom prirode, u koliko ih njihova kupovna pokvarenost ne igoe neim osobitim. Mister eril, evo, ponovo je izjavio da hoe rat. On je pre nekih est nedelja zapoeo rat u onome prostoru gde smatra da je naroito jak, zapoeo je, naime, vazduni rat protiv civilnog stanovnitva, sluei se pri tom izgovorom da bombarduje postrojenja vana za rat. Ova postrojenja, posle Frajburga, ine otvorene varoi, varoice i sela, kue, bolnice, kole, uabavita i to ve bombe pogode. Dosad gotovo nisam doputao da se na to odgovara. Ali to nikako ne znai da je to na jedini odgovor ili da e to tako i ostati. Meni je sasvim jasno da e iz ovog naeg odgovora, koji e jednom doi, nastati beskrajni jad i beda za ljude. Dakako, ne za gospodina erila, jer on e tada sigurno sedeti u Kanadi, gde su oni ve preneli imovinu i decu otmenih ratnih iardija. Ali e za milione drugih ljudi nastupiti veliki jad. I gospodin eril mogao bi mi ovoga puta, moda izuzetno, poverovati, kada sada govorim kao prorok sledee: Na taj nain bie uniteno jedno veliko svetsko carstvo. Jedno svetsko carstvo, koje nisam nikada nameravao da unitim, niti da mu nanesem tete, samo meni je sasvim jasno da e se produenje ove borbe zavriti potpunim unitenjem jedne od dveju zaraenih strana. Mister eril oigledno veruje da e to biti Nemaka. Ja znam da e to biti Engleska. U ovom asu oseam se obaveznim da pred svojom saveu uputim jo jednom apel na razum u Engleskoj. Nadam se da to mogu uiniti, jer ja ne molim nita kao pobeeni, ve govorim kao pobednik zdravom razumu. Ne vidim nikakav razlog koji bi nas primorao da produimo ovu borbu. alim rtve koje e ta borba zahtevati. Hteo bih da ih utedim i svom sopstvenom narodu. Znam da su milioni nemakih ljudi i omladinaca ispunjeni arkom eljom da se najzad ogledaju sa neprijateljem, koji nam je bez ikakvog razloga ve po drugi put objavio rat. Ali ja znam i to da se u domovima nalaze mnogobrojne ene i majke, koje su, i ako u najveoj meri gotove da rtvuju i poslednje to imaju, svojim srcima vezane za te rtve. Gospodin eril moe slobodno da odbije ovu moju izjavu , viui da je to samo plod moga straha i moje sumnje u konanu pobedu. Ja sam svakako na taj nain olakao svoju savest s obzirom na ono to e doi. Poslanici, lanovi nemakog Rajhstaga! Ako se obazremo na poslednjih 10 meseci, osetiemo svi koliko dugujemo provienju,k koje je dozvolilo da nam uspe veliko delo. Provienje je blagoslovilo nae oruje i pratilo

nas na naim tekim putevima. Ja sam lino duboko potresen, to sam svestan da mi je provienje odredilo da vratim svom narodu slobodu i ast. Sramota koja je pre 22 godine zapoela u Kopijenjskoj umi izbrisana je za uvek na tom istom mestu. Danas sam evo pomenuo pred istorijom imena ljudi koji su mi omoguili da izvrim to veliko delo. Oni su svi dali sve od sebe, posvetili nemakom narodu sve svoje sposobnosti i svoju privrenost. elim da zavrim, spominjui one bezimene koji nisu u manjoj meri izvrili svoju dunost, one koji su milionima stavljali na kocku telo i ivot i u svakom asu bili spremni, kao valjani nemaki oficiri i vojnici, da za svoj narod doprinesu i poslednju rtvu, koju ovek moe da doprinese. Mnogi od njih lee sada sahranjeni pored grobova u kojima lee njihovi oevi iz svetskog rata. Oni su svedoci skromnog junatva. Oni su simbol za one stotine hiljada peaka, oklopnih lovaca, oklopnih strelaca, pionira i artiljeraca, mornara i vazduhoplovaca, lanovi SS-formacija, i za sve ostale borce koji su uestvovali u borbi nemake oruane sile za slobodu i budunost naeg naroda i za venu veliinu nacional-socijalistikog Velikog Nemakog Rajha.