SEMINARSKI RAD

STUDIJSKO PODRUCJE: UVOD U ARHITEKTURU PREDMET: ISTORIJA MODERNE UMETNOSTI I DIZAJNA TEMA: POJAM NESVESNOG U UMETNOSTI STUDENT: SKOLSKA: 2006/2007.GODINA

PREDAVAC: MISKO SUVAKOVIC

Vekovima unazad covek zivi u nedoumicama izmedju sna I jave,stvarnog I imaginarnogRetki su oni koji skupe hrabrost I krenu u potragu za istinom,ili bar jednim njenim delicem.Pojam nesvesnog objasnjavan je na vise razlicitih nacina,od strane ljudi sa razlicitih delova planete,ali se,ne znam kako,bas to nesvesno u nama ispostavi kao ono pravo,ono stvarno.Jedna od glavnih tema za raspravu bili su snovi,njihovo znacenje I vaznost u zivotu coveka.Svako od nas u sebi nosi deo nesvesnog,a da toga ni sami nismo svesni.Pa se tako psihoanaliza,hteli mi to ili ne uvukla u svacije zivote,bez obzira na starosnu dob,pol,politicko I versko opredeljenje,pa cak I ne obracajuci paznju ni na zanimanje svakoga od nas. Jedan od tvoraca psihoanalize I zasigurno jedan od najboljih psihologa ikada Sigmund Frojd,ceo svoj rad posvetio je bas tom nesvesnom u svakoj jedinki.Stvorio je tako teorije koje I dan-danas predstavljaju jedne od najznacajnijih tacaka moderne psihologije,filozofije,ali I umetnosti.Sigmund Frojd roen 6. maja 1856. godine u Frajburgu u Austrougarskoj (sada Pribor u ekoj), umro 23. septembra 1939. u Londonu. Sigmund Frojd je tvorac psihoanalize kao teorije, koja rasvetljava nain funkcionisanja ovekove psihe, i kao terapeutske prakse. Frojd je takoe primenjivao psihoanalitiku teoriju prilikom analize mitolokih, antropolokih, umetnikih i religijskih fenomena.Frojd istie znaaj nesvesnog, kao prevladavajueg faktora koji sutinski upravlja ovekovim ponaanjem i emocijama i koji zaprema vei deo naeg uma. Naa je svest tek onaj manji, vidljivi deo ledenog brega. Frojdovo nesvesno je ono to potiskujemo jer je u suprotnosti sa naim svesnim stavovima ili drugim podsvesnim stremljenjima, to je ono traumatino iskustvo sa kojim odbijamo da se suoimo. Za nae mentalno zdravlje je vano da oslobodimo potisnuti, nesvesni sadraj. Ovo se postie metodom slobodnih asocijacija, kada je oslabljena svesna kontrola, ili tumaenjem snova koji razotkrivaju skrivenu istinu. Metod slobodnih asocijacija podrazumeva da dopustimo da nae misli slobodno teku, onako kako se u nama javljaju, bez ikakve logike ili bilo koje druge kontrole. Ljudima upravljaju instinkti koji se mogu svesti na mali broj osnovnih i grupisati u dve kategorije. To su Eros, instinkt ivota, koji podrazumeva sve erotske instinkte i instinkte samoodranja, i Tanatos, instinkt smrti, koji podrazumeva sve porive upravljene ka agresiji, samodestrukciji i okrutnosti. Po Frojdu, naa je linost trodelna i sastoji se iz Ida, Ega i Super-ega. Id je onaj deo kojim vladaju instinktivni seksualni porivi koji trae zadovoljenje. Super-ego predstavlja savest, to znai drutveno uslovljene kontrolne mehanizme koje roditelji usauju deci u najranijem detinjstvu. Ego je svesno ja stvoreno kroz napetost i interakciju izmeu Ida i Superega. Ego pokuava da pomiri suprotstavljene zahteve Ida i Super-ega sa uslovima spoljne realnosti. Najvei Frojdov doprinos je otkrie znaaja nesvesnog. Pozitivizam je tvrdio da ovek moe stei spoznaju sebe i sveta, ali za Frojda slobodna volja je deluzija.Niti smo potpuno svesni ta mislimo, niti ponaanje potpuno zavisi od svesnih odluka.Sigmund Frojd je tvorac psihoanalize, teorije koja osvetljava naine funkcionisanja ovekove psihe. Psihoanalitiku teoriju primenjivao je i prilikom analize mitolokih, antropolokih, umetnikih i religijskih fenomena. Frojd istie znaaj nesvesnog kao preovladavajueg faktora koji sutinski upravlja ovekovim ponaanjem i emocijama i zahvata vei deo ovekovog uma. Od centralne vanosti je osloboditi potisnuti, nesvesni sadraj i prepoznati njegovu dinamiku Ovo se postie metodom slobodnih asocijacija, kada je svesna kontrola oslabljena ili tumaenjem snova koji razotkrivaju skrivene istine. Metod

slobodnih asocijacija podrazumeva da dopustimo da nae misli slobodno teku, onako kako se u nama javljaju, bez ikakve logike ili bilo koje druge kontrole.Psihoanaliza je izvrila presudan uticaj na umetnost dvadesetog veka, poglavito na visoki modernizam, psihoanalitinu umetnost i roman toka svesti. Ceo jedan svet protiv celog jednog sveta. Svet beskonane dijalektike i dinamike konkretizacije protiv sveta mrtvake metafizike i apstraktne i zadrigle statinosti. Svet osloboenja oveka i nesvodljivosti duha protiv sveta represije, svoenja, moralne i druge kastracije. Svet neodoljivog nekoristoljublja protiv sveta posesije, konfora i konformizma, kukavne line sree, osrednje sebinosti, svih kompromisa.Uprkos svega, ovaj nepomirljivi konflikt na planu oveka i oveka, moralno obeleava danas linosti, bez ostatka i bez opratanja. On je vie no injenica, on je odluujui faktor.Taj moralni kriterijum, koji na prvo mesto istiemo i koji emo isticati stalno kao najpresudniji, ne zavisi od nekakvog statikog uzakonjenja dobra i zla, ve je uslovljen procesom dijalektikog postojanja, prevratnikim razvojem ovekovog okonavanja. Polazei od izvornih, nagonskih, i u osnovi nesvodljivih zahteva oveka, taj moralni princip noen je, i nosi nas neodoljivo i sa sve veom sveu o celosti i nerazdeljivosti kompleksne i protivurene stvarnosti, ka apsolutnosti jedne granine ideje slobode, uvek obnavljane. Neka bude jasno, bar jednom, da smo mi odgovorni samo pred ovim revolucionarnim determinizmom morala. Nadrealizam predstavlja jednu dejstvujuu, aktivnu konfrontaciju, jednu parajuu koordinaciju izvesnih prekretnikih doktrina i metoda, i izvesnih pojedinanih negacija i zahteva jednog potpunog i bespovratnog izraavanja. Ta koordinacija nije pomirljivo sabiranje karakteristika ili traenje jedne utapkane jednaine za svakog i ni za kog, ve jedno dramatino suoavanje i, u tom dijalektikom proimanju suprotnosti, u tom povraenju svih posledica, jedno bezobzirno, jedno konano iscrpljivanje i pregorevanje svega to se ne uljebljuje u neumoljivi mehanizam konkretnog i univerzalnog postajanja. Vreme je da sebi ovek daje pravo a ne da ga trai. Na putu konkretizacije oveka, te idejne integracije nae totalne upornosti, nama je jasno da pred svim onim to je na tom putu otpor ili smetnja, na revolt moe jedino da uzme karakter delujue, neprestane, ruilake akcije. Ma koliko taj granini cilj, koji se obelodanjuje tek u samom kretanju ka njemu, i u tom kretanju obnavlja, ma koliko on bio apsolutan i nedostian, i tim vie, nae prodiranje moralo je uzimati sve jasniji i sve jai, sve precizniji izgled napada na sve ono ime je ovek uporno odstranjivan od svoje najdublje, od te svoje opasne, prave moralne sadrine.Nadrealizam se zaeo i formirao u Francuskoj kao nastavak i prevazilaenje dadaizma, koji su lansirali pisci oko asopisa "Literatura" (1919-1924), pod urednitvom Luja Aragona, Andre Bretona i Filipa Supoa, a koji je bio prenesen iz vajcarske, pod vostvom Tristana Cara. Nadrealizam e ostaviti dubokog traga u francuskoj knjievnosti i nastaviti da ivi i posle II svetskog rata i formalno kao grupa i, jo vie, kao knjievni stil koji je nekim svojim prosedima uao u osnove moderne knjievnosti, naroito moderne lirike.Nadrealizam je, isto kao i ekspresionizam, futurizam i dadaizam, nastao u otporu prema dotadanjoj i literaturi i kulturi i ivotu uopte, naroito drutvenom. Od svih modernih pokreta, tzv. -izama, nadrealizam je imao najnaglaeniju socijalno-revolucionarnu crtu, naroito posle 3

"Drugog nadrealistikog manifesta" (1929. godine), kada je i nadrealistiki asopis promenio ime u "Nadrealizam u slubi revolucije" (1930) i kada se nadrealistiki pokret stavlja na stranu Oktobarske revolucije i SSSR-a. Osnovna nadrealistika teza od nastanka pokreta: Remboova krilatica - "Izmeniti ivot!" menja se tada u Marksov zahtev - "Izmeniti svet!". Na taj nain, nadrealizam je od svih modernih pravaca bio najvie zasnovan na dvema bitnim tendencijama: na ruilakom revoltu i na konstruktivnoj akciji, dok je kod ostalih pravaca ona prva tendencija bila naglaenija i esto i jedina.Prvi nadrealistiki tekst objavio je Breton jo 1919. godine u "Literaturi" pod naslovom "Magnetska polja".I nadrealizam je imao svoje prethodnike, svoje filozofske utemeljivae, kao i glavne predstavnike. Sami nadrealisti su kao svoje dalje ili blie pretke navodili: anonimne tvorce srednjovekovnih lakrdija. Na psiholoko-filozofskom planu osnovu njihovog shvatanja izvora poezije inila je psihoanaliza Sigmunda Frojda (1856-1939), a kasnije, u vezi sa socijalizacijom nadrealizma, i Hegel (1770 - 1831) i Karl Marks (1818 1883). Manifest nadrealizma - Andre Breton Toliko daleko ide vera u ivot, u ono to je u ivotu najkrhkije, razume se realni ivot, da se na kraju ta vera gubi. ovek, taj nepopravljivi sanjar, iz dana u dan sve nezadovoljniji svojom sudbinom, s mukom barata predmetima, kojima je bio primoran da se slui, a koje mu je pribavila njegova ravnodunost ili njegov napor, gotovo uvek njegov napor, jer, on je pristao da radi, bar nije odbio da stavi na kocku svoju sreu (ono to on naziva svojom sreom!). Sada je postao sasvim skroman: on zna s kojim je enama bio, u kakve se sve avanture nije uvaljivao; njegovo bogatstvo ili njegovo siromatvo ne znae mu nita, u tom pogledu ostaje dete koje se tek rodilo, a to se tice odobravanja njegove savesti ili ne, shvatam zato mu do nje nije ni najmanje stalo. Ako je sauvao neto lucidnosti, on moe jedino da se okrene svom detinjstvu koje, ma koliko da su ga unakazili revnosni ukrotitelji, ne izgleda mu nita manje puno drai. Tu odsustvo svake poznate stege prua perspektivu nekoliko ivota voenih uporedo; on se ukorenjuje u tu iluziju; on eli da upozna samo lakou, trenutnu, krajnju, svih stvari. Svakoga jutra deca polaze bezbrina. Sve je dostino, i najgori materijalni uslovi su izvanredni. ume su ili bele ili crne, nikad se nee spavati. Meutim, istina je da se ne bi moglo ii tako daleko, ne radi se samo o razdaljini. Pretnje se gomilaju, ovek poputa, naputa deo zemljita koji treba osvojiti. Toj se mati, koja nije htela da zna za mee, ne doputa vie da dela sem po zakonima jedne proizvoljne korisnosti; ona ne moe da preuzima due tu poniavajuu ulogu, i, negde oko dvadesete godine uglavnom, radije preputa oveka njegovoj sudbini bez svetlosti. Ako i pokua, kasnije, s vremena na vreme, da doe k sebi, poto je osetio da malo po malo gubi svaki razlog ivljenja, nesposoban kao to je opstao da bude na visini izvesne izuzetne situacije kao to je ljubav, teko e mu to poi za rukom. Jer on telom i duhom otsada pripada jednoj prekoj, praktinoj potrebi koja ne trpi da bude izgubljena iz vida. Svim njegovim pokretima nedostajae zamah, a svim njegovim mislima irina. Od onog to mu se deava i to moe da mu se desi on e sebi davati rauna samo o onome to povezuje taj dogaaj sa gomilom slinih dogaaja, dogaaja u kojima nije uestvovao, sa

promaenim dogaajima. ta kaem, on e o tome suditi prema jednom od tih dogaaja, uspokojeniji vie no ostali njegovim posledicama. On u njemu, ni pod kakvim izgovorom, nee videti svoj spas. Draga mato, ono to u tebi najvie volim, to je to ne prata. Jedino me jo od svega zanosi re sloboda. Smatram tu re sposobnom da neograniceno odrava oprobani ljudski fanatizam. Ona besumnje odgovara mojoj jedinoj legitimnoj tenji. Meu toliko nemilosti koje nasleujemo, moramo itekako priznati da nam je ostavljena najvea sloboda duha. Na nama je da je ne zloupotrebimo teko. Svesti matu na ropsko pokoravanje, ak i kad bi se radilo o onome to se grubo naziva sreom znai izmaknuti svemu to ovek u dubini sebe sama nalazi kao vrhovnu pravednost. Jedino me mata obavetava o onome to moe biti i to je dovoljno da malo digne stranu zabranu; a dovoljno i da joj se ja prepustim bez strepnje da u se prevariti (kao da se ovek moe prevariti vie). Gde ona poinje da postaje rava i gde se zaustavlja sigurnost duha? Za duh, mogunost da luta nije li pre prilika za dobro? Ostaje ludilo, "ludilo za ludnicu" kako se to lepo reklo. To ludilo ili neko drugo... Svako zaista zna da ludaci duguju svoje zatvaranje samo jednom malom broju legalno kanjivih postupaka i da bez tih postupaka njihova sloboda (ono sto se vidi od njihove slobode) ne bi dolo u pitanje. Da su oni, u bilo kojoj meri rtve svoje mate, spreman sam da priznam u tom smislu da ih ona navodi na nepridravanje izvesnih pravila, izvan kojih se vrsta osea pogoenom, saznanje koje svaki ovek plaa. Ali ljudska ravnodunost koju oni pokazuju prema kritici koja dolazi s nae strane o njima, pa i prema raznim kanjavanjima koja se na njih primenjuju, doputa da se na njih pretpostavi da oni crpe veliko okrepljenje u sopstvenoj mati, da dovoljno uivaju u svom zanosu da mogu podneti da je ono vredno samo za njih... *** Sasvim je opravdano Frojd usmerio svoju kritiku na snove. Neprihvatljivo je, zaista, da je taj znaajan deo psihike aktivnosti (jer, bar od roenja oveka do njegove smrti, misao ne prua nikakvo reenje kontinuiteta, zbir trenutaka sna, sa gledita vremena, ak ako se uzme u obzir samo ist san, san spavanja nije manji od zbira trenutaka stvarnosti, ograniimo se da kaemo: trenutaka jave), jo uvek tako malo privukao panju. Krajnja razlika u ozbiljnosti, u vanosti, koju predstavljaju za obinog posmatraa dogaaji jave i dogaaji sna, oduvek me je zauavala. Jer je ovek, kad prestane da spava, pre svega igraka svog pamenja, i jer u normalnom stanju pamenje uiva da mu bledo ocrtava dogaaje iz sna, da liava san svake trenutne posledice, i da pokree jednu determinantu iz take na kojoj veruje, nekoliko asova ranije, da je bio stavio: tu vrstu nadu, tu brigu. Ima iluziju da nastavlja neto to vredi truda da se nastavi. Tako je san sveden na jednu zagradu, kao i no. Ovo jedinstveno stanje stvari ini mi se da namee neka razmiljanja. U granicama u kojima se odigrava (nek bude da se odigrava) po svemu sudei san je neprekidan i nosi trag organizovanosti. Samo pamenje uzima sebi pravo da od njega pravi iseke, da ne vodi rauna o prelazima i da nam prikazuje pre seriju snova nego san.

Isto tako mi imamo u svakom trenutku o stvarima samo jasno odreenu predstavu ije je koordiniranje stvar volje (Treba voditi rauna o gustini sna. Zadravam u pamenju, uglavnom, samo ono to mi dolazi iz njegovih napovrnijih naslaga. Ono to u njemu najvie volim da uoim, to je sve ono to prilikom buenja potone, sve ono to mi ne ostaje od zbivanja tog prethodnog dana, tamno lise, idiotske grane. U "stvarnosti", isto tako, radije padam.). Vano je primetiti da nam nita ne doputa da vrimo jo vee rasturanje sastavnih elemenata sna. alim to o tome moram da govorim prema jednoj formuli koja u naelu iskljuuje san. Kad e jednom doi zaspali logiari i filozofi? Hteo bih da spavam da bih se mogao predati spavaima, kao to se predajem onima koji me itaju, irom otvorenih oiju; da bih prestao da dajem prednost u toj oblasti svesnom ritmu svoje misli. Moj san ove poslednje noi moda nastavlja san prethodne noi i moda e sledee noi biti nastavljen sa nepogreivou dostojnom pohvale. To je lako mogue, kako se to kae. I poto nije nikako dokazano da inei to stvarnost koja me opseda nastavlja da postoji i u stanju sna, da ne pada u zaborav, zato ne bih dopustio snu ono to ponekad odbijam stvarnosti, samu tu vrednost o izvesnosti u samu sebe, koja, u svoje vreme, nije izloena mome poricanju? Zato ne bih oekivao od nagovetaja sna vie nego to oekujem od jednog svakog dana sve vieg stepena svesti? Zar i san ne bi mogao da se primeni u reavanju osnovnih pitanja ivota. Da li su ta pitanja ista u jednom sluaju kao i u drugom i da li su, u snu, ve tu? Da li je san manje optereen sankcijama nego ostalo? Starim, i vie od stvarnosti kojoj verujem da se podvrgavam, moda me san, ravnodunost prema njemu, stari. Vraam se, jo jednom, u stanje jave. Primoran sam da ga smatram pojavom interferencije. Ne samo to duh u tim okolnostima svedoi o udnoj tenji ka dezorijentaciji (re je o lapsusima i raznim nehotinim pogrekama iju tajnu poinje da nam otkrivaju), ve jo i ne izgleda da se, u svom normalnom funkcionisanju, potinjava iem drugom do sugestijama koje mu dolaze iz te duboke noi kojoj ga preporuujem. Ma koliko valjano opremljena njegova ravnotea je relativna. Jedva se usuuje da se izrazi, a ako to ini ograniava se na to da utvrdi da neka ideja neka ena ostavlja utisak na njega. Kakav utisak, ne bi nikako umeo to da kaem, on time ispoljava svoj subjektivizam i nita vie. Ta ga je misao, ta ga je ena zbunila, ona ga navodi na manje strogosti. Njeno je delovanje tako. Na njoj je da ga za trenutak izdvoji iz njegovog stanja razbucavanja i da ga prenese na nebo gde se kristalie, pretvara u divan kristal koji on moe da bude, i koji to jeste. U nedostatku drugog, on tada priziva sluaj, boanstvo mranije od ostalih kome pripisuje sve svoje zabludelosti. Ko moe da mi kae da ugao pod kojim se pojavljuje ta ideja koja ga dira, da ono to voli u oku te ene nije upravo ono to ga vezuje za njegov san, to ga povezuje sa podacima koje je svojom grekom pogubio? I kad bi bilo drukije, za ta sve, moda, ne bi bio sposoban? Ja bih hteo da mu dam klju od tog hodnika.Duh oveka koji sanja potpuno se zadovoljava onim to mu se deava. Muno pitanje mogunosti ne postavlja se vie. Ubij, leti bre, voli koliko ti se svia. A ako umre nisi li siguran da se nee moda probuditi iz mrtvih? Pusti se da te vode, dogaaji ne podnose da ih odlae. Nema imena. Lakoa svega je neprocenjiva.Koji um, pitam, toliko iri od drugog da daje snu taj prirodni tok i ini da prihvatam ne oklevajuci gomilu epizoda ija bi me udnovatost u asu kad piem zgranula? A ipak mogu da verujem svojim oima, svojim uima; taj divni dan je doao, taj vrag je progovorio.Ako je buenje ovekovo oporije, ako ono tako dobro prekida

aroliju, onda je to zato to su mu nametnuli jadnu ideju o ispatanju.Od trenutka kad budu podvrgli jednom metodinom ispitivanju, kad se sredstvima koja tek treba utvrditi, uspe da prikae san u svojoj integralnosti, (a to pretpostavlja disciplinu pamenja koja se protee na itave generacije; ponimo, ipak, registrovanjem najupadljivijih injenica), kad se njegova krivulja bude ocrtala sa neuporedivom pravilnou i opirnou, moemo oekivati da e tajne koje i nisu tajne, ustupiti mesto velikoj Tajni. Ja verujem u budue razreenje tih dvaju stanja, prividno toliko protivurenih, stanja sna i jave, u neku vrstu apsolutne stvarnosti, nadrealnosti, ako se tako moe rei. Tom osvajanju ja teim, siguran da u njemu neu uspeti,ali nimalo ne vodei racuna o svojoj smrti da ne bih ve bar malo poveo rauna o radostima jednog takvog posedovanja.Prica se da je svakog dana, u trenutku kad tone u san, Sen-Pol-Ru davao nekada da se na vratima njegovog zamka u Kamareu stavi tablica na kojoj se moglo proitati: Pesnik radi.Imalo bi jo mnogo da se kae, ali usput ja sam hteo samo da ovla dodirnem jedan predmet koji bi sam zahtevao veoma dugo izlaganje i sasvim drukiju rigoroznost: na to u se vratiti. Za sada moja namera bila da mrnju prema udesnom koja hara u izvesnim ljudima osudim i njihovu nameru da ga izvrgnu podsmehu. Recimo kratko i jasno: udesno je uvek lepo, ak je udesno i jedino lepo. *** Jedan ovek, dosadan bar koliko i ja, Pjer Reverdi pisao je: "Slika je ista kreacija duha. Nju ne moe roditi neko poreenje ve zbliavanje dveju manje vie udaljenih realnosti. to udaljeniji i verniji budu odnosi dveju zblienih realnosti, utoliko e slika biti jaa - i utoliko vie e imati emotivne i poetske stvarnosti... itd." Ove rei, mada sibilinske za laike, otkrivale su vrlo mnogo, i ja sam dugo o njima razmiljao. Ali je slika od mene beala. Reverdijeva estetika, estetika sasvim posteriorna, navodila me je na to da posledice smatram uzrocima. U tom meuvremenu sam bio prinuen da konano odustanem od svog gledita. Jedne veeri, dakle, pre no to sam zaspao, razabrao sam, toliko jasno naglaenu, da bi je bilo nemogue promeniti i jednu re, ali ipak osloboenu uma svakog glasa, jednu dosta udnu reenicu, koja je dopirala do mene ne nosei traga o zbivanjima, u koja sam, po priznanju moje svesti, bio umean u tom trenutku, reenicu koja mi se uinila upornom, reenicu, usuujem se da kaem, koja je lupala u okno. Brzo sam je shvatio i spremio se da preem preko nje kad me njen organski karakter zadra. U istinu, ta me je reenica udila; nisam je naalost zapamtio do danas, bilo je to neto kao: "Postoji jedan ovek preseen nadvoje prozorom", ali u to nije moglo biti sumnje, poto ju je pratila slaba vizuelna predstava jednog oveka koji koraa, preseen po sredini prozorom pod pravim uglom sa osovinom njegovog tela. Nesumnjivo bilo je to jednostavno ispravljanje u prostoru oveka koji stoji nagnut po prozoru. Meutim, kako je taj prozor sledio pomeranje oveka, shvatio sam da sam imao posla sa slikom dosta retkog tipa i ubrzo jedino sam mislio kako da je ukljuim u svom materijal pesnike konstrukcije. Samo to

sam joj ukazao to poverenje a ona meutim ustupi mesto gotovo neprekidnom nizu reenica koje su me ne manje iznenaivale i ostavljale me pod utiskom takve proizvoljnosti da mi se mo vladanja nad samim sobom uinila iluzornom, i da sam mislio jedino kako da dokrajim taj neprekidni spor koji se vodio u meni (Knut Hamsun stavlja u zavisnost od gladi tu vrstu otkrovenja kome sam podlegao, i moda ne grei injenica je da ja u to vreme nisam jeo svakog dana. U svakom sluaju to su iste pojave o kojima on pria ovim recima: "Sutradan probudio sam se vrlo rano. Jo je bila no. Oi su mi bile odavno otvorene kad uh kako zidni sat iz stana sa donjeg sprata otkucava pet sati. Htedoh ponovo da zaspim, ali ne uspeh, bio sam potpuno budan i hiljadu stvari vrzmalo se po glavi. Odjednom mi naie nekoliko dobrih sklopova reenica koji su se mogli upotrebiti u nekoj literarnoj skici, u nekom podlistku; najednom sluajno naoh vrlo lepe reenice, kakve nikad nisam bio napisao. Lagano sam ih ponavljao re po re, bile su izvanredne. I stalno su dolazile. Digoh se, uzeh hartije i olovku sa stola iza kreveta. Bilo je to kao da se neka vena presekla u meni jedna re je sledila drugu, zauzimala njeno mesto, prilagoavala se situaciji, prizori su se nagomilavali, radnja se odvijala, replike su vrcale u mojoj glavi, ogromno sam uivao. Misli su mi dolazile tako brzo i nastavljale da tako obilno teku, da sam gubio mnogo tananih detalja, jer moja olovka nije mogla da ide tako brzo, a ipak sam se urio, s rukom stalno u pokretu, nisam gubio trenutka. Reenice su i dalje bujale u meni, bio sam obuzet svojim sieom."). ...NADREALIZAM, (m) ist psihiki automatizam kojim se eli da izrazi, bilo usmeno, bilo pismeno, bilo na ma koji drugi nain, stvarno delovanje misli. Diktat misli, u odsustvu svake kontrole koju bi vrio razum, izvan svake estetske ili moralne preokupacije. Istorija slikarstva to se tie nadrealizma, on se raa 1922. u Parizu, u samom krilu dadaistikog pokreta. On sa svoje strane velia dobre strane iracionalnog, ali ne u destruktivnoj nameri. Poto su mu pravac dali pesnici koji su itali Sigmunda Frojda, on hoe da ispita podsvest, da unese nova svetla u najskrivenije tajne ljudske due. Zato Andre Breton u Manifestu nadrealizma 1924. propoveda "ist psihiki automatizam", "diktat misli bez ikakve kontrole razuma, izvan svake estetske ili moralne preokupacije".Dakle, na jednoj dosledno nadrealistikoj slici nije vano slikarsko reenje, ve psiholoki dokumenat. I poto se smatra da slika, tj. anegdota otkriva vie no forma, ortodoksni nadrealisti, kao to su Nemac Maks Ernst, Belgijanac Rene Magrit i panac Salvador Dali, smelo se izraavaju sredstvima "fotografskog" realizma. Manje agresivno od Dalijevog, ono oigledno odgovara dubljim potrebama, a njegova tajanstvenost je verodostojnija. S druge strane, dok salvador Dali nalazi zadovoljstvo u vulgarnosti hromo-litografskih boja, Ernst se nedavno izjasnio za manir koji vodi rauna o izvesnim doprinosima kubizma i apstraktne umetnosti, to mu je omoguilo da nadrealistikom slikarstvu da pikturalne vrednosti koje je ono odvie lako rtvovalo.Tano je da Andre Mason i panac Huan Miro, koji su takoe pripadali grupi, nikad nisu bili nezainteresovani za plastina reenja. Ipak, ova dva slikara, kao i Kle, koji je 1925. uzeo uee na prvoj izlobi nadrealista u Parizu, prerastaju ortodoksni nadrealizam. Najzad, vanost ovog pokreta je vie u idejama koje je irio no u slikama koje verno ilustruju njegove koncepcije. Njegova je velika zasluga u tome to je ponirao u podzemlja ljudske due, ije su izvesne

vidove ve prikazali neki umetnici, Kao Jeronim Bo, Vilijem Blejk, Redon, agal, koje je, meutim, suvie uski racionalizam povremeno eleo da ospori ili previdi. Tako je delovanje ovog pokreta moglo da dopre sve do Pikasa, a njegove posledice mogu da se vide ak i kod nekih dananjih apstraktnih umetnika, slikara.Za Miroa je susret sa nadrealistima 1925. predstavljao drugo i definitivno osloboenje; prvo je bilo izazvano susretom sa Pikasom 1919. Ali bez sumlje treba pridati izvestan znaaj injenici da je kubizam ve imao izvestan uticaj na njega i pre no to je poeo da poseuje Andrea Betona i njegove prijatelje. Uostalom, on ve 1925. ima svoj stil. On je ve izmislio one vragolaste znake kojima istovremeno i komentarie i sugerie predmete. Nadrealizam ga samo podstie da se izrazi jo matovitije, na jo neposredniji i hirovitiji nain.Nadrealistika teorija bila je mnogo zainjena shvatanjima pozajmljenim iz psihoanalize, a njenu preteranu retoriku ne treba uvek uzimati ozbiljno. Ideja da se san moe preneti neposredno iz podsvesti na platno, mimoilazei svesno opaanje umetnika, nije se mogla primeniti u praksi; izvestan stepen kontrole bio je prosto neizbean. Pa ipak, nadrealizam je dao podstreka za nekoliko novih tehnika za traenje i korienje sluajnih efekata. Maks Ernst, najpronicljiviji lan te grupe, esto je kola kombinovao s "frotaom" (otiscima drveta, presovanog cvea i drugih reljefnih povrina - postupak koji je svima poznat iz deje igre koja se sastoji od trenja olovkom po paretu hartije preko novia). Na slici Aneo iz movare dobio je neodoljive oblike i fakture "dekalkomanijom" (prenoenjem, pritiskivanjem uljane boje na platno sa neke druge povrine). Taj postupak je u sutini jedna varijanta postupka koji su preporuivali Aleksander Kozens i Leonardo da Vini, a Ernst je svakako pronaao, i razradio, izvanredno obilje slika meu svojim mrljama. Krajnji rezultat zaista ima neka svojstva sna, ali to je san roen iz jedne upadljivo romantiarske mate. Crte Salvadora Dalija jo je blii Kozensovom metodu mrlja od mastila; ovde je taj metod dao jedan predeo s likovima koje bi Dali teko mogao "sanjati" da nije ve poznavao pejsae s Odisejom iz rimske umetnosti. Salvador Dali Salvador Felipe Hasinto Dali je bio katalonski panski nadrealistiki slikar, pisac vajar, scenograf i glumac.On je jedan od najznaajnijih umetnika 20. veka, a esto ga nazivaju i velikim majstorom nadrealizma. Njegova umetnika dela pokazala su da je on jedan od najkreativnijih slikara svog vremena. Dalijeva esta tematika je svet prostora, pijanstva, groznice i religije. Dali je izraavao veliko potovanje prema panskom diktatoru Francisku Franku i Adolfu Hitleru, to je mnogo puta dovelo u pitanje procenu njegove linosti i njegovih dela.Istrajnost seanja je Dalijevo najpoznatije delo.Dali se posle 1929. godine pridruio nadrealistikom pokretu, iako su ga lideri surealistikog pokreta 1934. diskreditovali zbog njegovog pro faistikog dranja, nakon toga izjavljuje Dali: Surealizam to sam ja. Njegove slike predstavljaju prikaze snova i svakodnevnih objekata u neoekivanoj formi, kao npr. curenje satova u slici Trajnost memorije iz 1931. godine.Kasnije Dalijeve slike su na religioznoj osnovi i klasinijeg stila. U nadrealizmu Miro ini se ima zasebnu ulogu. On je meu potpisnicima Prvog manifesta i jedan je od uesnika na prvoj nadrealistikoj izlobi. Breton insistira na oslobaanju od racionalnog pristupa stvarnosti, zahteva automatizam bez ikakve kontrole

i bez eststeskih obzira, te sistematizaciju anarhistikih ideja... Miro taj paradoks prevazilazi svojim spontanim slikarstvom... Katalonski harlekin (Dali) svoje naslikane prizore zasnovao je na spajanju nespojivog, na nekonvencionalnom ponaanju, na bezobzirnom nepotovanju moralnih konvencija, na htenju da se posmatrau njegovog dela baci u lice manino-neurotina sadomazohistika ili seksualno-perverzna slika sveta i time ostvari svojevrsna paranoina kritika svega postojeeg... Kao filozofija nadrealizam nije blizak Pikasovom poimanju slikarstva i umetnosti, ali je on, oigledno, potovao duhovno stanje moralne pobude. Tokom dvadesetih godina (XX veka), na insistiranje Bretona i Elijara, odobreno mu je da mu se nekoliko radova reprodukuje u nadrealistikoj reviji, ali se nikada zvanino nije prikljuio grupi. A Dali? Do kraja je ostao zatitni znak nadrealizma. Klju za razumevanje Dalijevog ponaanja, i njegovog dela kojim dominiraju istopljeni satovi, venere sa fiokama, minotauri i mlade device koje se sadomizuju nalazi se u (Frojdovom) otkriu nesvesnog. Na ovoj izlobi ga vidimo u Erotskoj kompoziciji s magarcem, u viziji Don Kihota, i Danteove Boanstvene komedije. Da razvije oseanje svemoi, pomogle su ene. Majka, koja mu je u rodnoj kui u Figuerasu sve dozvoljavala. Sestra, koja Salvadorovim fantazijama ne postavlja granice...

I,na kraju,postavljamo pitanja sami sebi.Sta je podsvest?Koliko je ona bitna u nasim zivotima?Da li njome nesto mozemo promeniti?Ili je mozda bas ona nase pravo lice,istina od koje ne mozemo pobeci,nase sutraMozda je bas zbog toga tako retko srecemo I koristimoMozda zato sto se bojimo nas samihOnakvih kavi zaista jesmoDa li je Frojd nasao odgovor?Mozda bas svako od nas treba da poslusa Dalija,Iv Tangi,Rene MargitaPustiti ruku da po papiru sama iscrta ono sto nam je u mislima Bez ikakvog straha

10

Literatura:
1. Sigmund Frojd:Uvod u psihoanalizu 2. Andre Breton:Manifest nadrealizma(1924) 3. Andre Breton: Tri manifesta o nadrealizmu, 1924, 1930, 1942. 4. Koa Popovi: Nadrealizam i postnadrealizam 5. H. V. Denson: Istorija umetnosti 6.web stranice posvecene Sigmundu Frojdu,Bretonu,Daliju I nadrealizmu uopste

11