Duan Kovaevi

Klaustrofobina komedija
/pozorite potkazuje ivot/ LICA: Sava ODAAR Nina HERBERT Vule MILICIONER Jagoa KRAJ Teja KRAJ Vesela KRAJ Leopold VAIK Gospodin GRABINJSKI I BRAA KRAJ RAZGOVARAJU O PREMIJERI "KLAUSTROFOBINE KOMEDIJE" Teja KRAJ sedi za kuhinjskim stolom, po kome su rasprostrte razlistane knjige i rukopisi. Suvonjav, razbaruen, neobrijan (profesor engleskog bez posla, prevodilac za svoju duu) prekrstio je bose noge ispod stola. Sa osmehom posmatra brata Jagoa koji iz kutije vadi novu, belu koulju. Bratje po godinama stariji a po izgledu mlai. Teja pridrava glavu akama kao usnuli putnik na eleznikoj stanici. U uglu sobika, na stolici bez naslona, sedi kratkovida sestra Vesela, tuna devojka u crnini za majkom i sobom. Savila se nad ivotom i Tejinom arapom koju pipavo krpi preko sijalice. U razgovoru i svai brae ne uestvuje ni pogledom - kao da ih nema. Jagoa trebi iglice iz koulje, paljivo ih sputajui u staklenu pepeljaru na stolu. JAGOA: to sad opet prevodi? TEJA: Otela. JAGOA: Otela?... Do sada nije bio preveden? TEJA: Otelo mi je samo kao povod. Piem neto nalik na savremenu priu o Otelu. JAGOA: Aha... Pametno. Ima pravo. Stari Otelo nije valjao. Eto, vekovi su proli dok se ti nisi konano pojavio. TEJA: Morao sam jednom. JAGOA: Pa da...A za koga ga to ponovo stvara? TEJA: Za sebe. JAGOA: Jo uvek radi za sebe? TEJA: Kao to vidi. JAGOA: to ne promeni gazdu. Taj je godinama unitava a nikakve vajde. TEJA: ta u - sprijateljili smo se. Nije ni njemu lako sa mnom. JAGOA: I to to veli...Nego, itao sam ti ono u Knjievnim novinama. TEJA: Koje "ono'"? JAGOA: Pa, ono to si pisao. TEJA: Valjda to "ono" ima svoje ime.

JAGOA: Ima - kad valja...Kad valja zove se pesma. TEJA: Inae je "ono"... Jesi li uspeo celo "ono" da proita? JAGOA: Jesam...i mogu ti rei, to moe samo brat za brata da uradi. (Pesnik se nasmeja. Jagoa i dalje upka penadle kao da isti kotunjavu ribu.) TEJA: Jesi li Knjievne novine itao privatno ili slubeno? JAGOA: Misli, da li kao Ijubitelj umetnosti ili kao Ijubitelj vlasti? itao sam ih privatno, najprivatnije. TEJA: Pa ta ti se ne svidi ti napadne slubeno, najslubenije. JAGOA: Ja nisam pesnik da vam na pesme odgovaram pesmicama. TEJA: Pa odgovara pesnicama. JAGOA: Kako me napadate tako se ja branim. Uostalom, vae novine insistiraju na jasnom, domokratskom dijalogu, bez linih zamenica - svakome po imenu i prezimenu. Je l'tako? TEJA: Nae novine insistiraju, pre svega, na istini. To jedno, a drugo, postoji mala razlika u tom naem demokrstskom dijalogu: Mi vas upozoravamo - daleko je to od bilo kakvog napada, u novinama tiraa 10.000 primeraka, a vi nas tranirate preko televizije, radija, svih listova, putem pote, telefona, telegrafa, teleksa, telegrama i razglednica... Ne ini li ti se da nam je dijalog vie kao va monolog? JAGOA: Moe biti. Nije iskljueno... U ovim kouljama ima vie bodljikave ice nego vune... Kakav sistem, takve i koulje. ta veli, kako bih ja to radio da sam sa vama? TEJA: Zato, Jagoa, ba ti mora sve ivo da napada. Od tolikih konjokradica, secikesa i pljakaa banaka, ti si pristao da bude plaeni ubica. Pusti pesme i politiku, sistem i koulje, mene zanima zato ti to radi? JAGOA: To je tvoja bratska briga? TEJA: I briga i stid! JAGOA: I bratska briga i bratski stid? TEJA: Da. JAGOA: Moram, ovee, kad ste stoka od ljudi. Jednostavno - moram! Boli mene i za dravu i za politiku i za Partiju a najmanje za vae krabotine, ali mi je i te kako stalo da me ne prozivate po imenu i prezimenu. Optuujete me da sam hulja, lopov i razbojnik. Mene, koji vas napada tek toliko da narod vidi kako ste ozbiljni, vani i zabrinuti Ijudi. Ja vam inim uslugu... TEJA: Hvala lepo! JAGOA: ...poveavam tira, dajem ton listu opozicionog glasila - da sam vas hvalio ne bi vas bilo, a vi meni, u znak zahvalnosti - prst u oko. Kad vas udarim po prstima, potpuno privatno, kao graanin, jer su mi oi potrebne, vi se derete i zapomaete. Piite ta hoete, samo mene ne dirajte! Ko me dirne - nastradao je! To slobodno prenesi onima tvojima tamo... onima... tamo... tvojima... u redakciji... Nastradao je! Letee sa posla kao... kao... kao... TEJA: Kao to sam ja odleteo. JAGOA: Ko je spreman da ubije mora biti spreman i da pogine! Je l' jasno? TEJA: O emu pria, mamin sine? O emu to, rode roeni? Kakve oi i ubistva? Malo mi je to me optuuju da ti dostavljam rukopise pre tampanja, to me vreaju i pljuju da sam potkaziva, da mi je mesto profesora engleskog jezika oduzeto samo formalno, da me i dalje plaate jer ti pomaem da pravi karijeru, a kad je napravi, vele, "do balaka", ti e mi se bratski oduiti slubom kulturnog ateea u Pitsburgu! Zna li ta pria?

JAGOA: Znam, zato sve ovo i govorim. Jesi li sino bio na premijeri one, one... one... one... TEJA: Koje? JAGOA: One... kako se zvae... jebem li je... Klaustrofobine komedije? U onom, onom... onom... pozoritu... kako se zvae? TEJA: Nisam. JAGOA: A jesi li itao to.to... to... sranje? TEJA: Nisam. JAGOA: Nisi? TEJA: Nisam. JAGOA: A zna li ko je to prvi tampao? TEJA: Ne znam. JAGOA: A poznaje li pisca? TEJA: Iz vienja. JAGOA: A zna li o emu se u tom... u tom... komadu i u toj predstavi radi? TEJA: Ne znam. Nita ne znam. JAGOA: Nita ne zna? TEJA: Ne. JAGOA: Nita ne zna, a mene pita da li znam o emu priam? I... i... zato sam pobesneo?! Komad je objavljivan u vaem listu, pisao ga je va ovek - tvoj prijatelj, a radi se o meni. Ja sam glavna linost. 0 meni se radi! O meni! TEJA: O tebi? Kako o tebi? JAGOA: Gadno, eto kako! O drugu Jagoi KRAJU. Nae prezime KRAJ, poteno 400 godina, koristi se kao ruan politiki simbol... kao kraj svega... kao... Aaaaa, stii e vama raun za ovaj mesec, pa e vam stvarno biti - kraj! TEJA: Nemoj, rode roeni, da paranoie. U svakom politiaru-negativcu vidi sebe. JAGOA: Naroito ako se "lik" zove Jagoa THE END, ako je mojih godina, ako pronau glumca koji neverovatno lii na mene, koji mi je skinuo pokrete, hod, boju glasa, koji me je fiziki pokrao kao da sam ja lino na sceni. Naroito tad paranoiem! TEJA: A o emu se radi? JAGOA: Nemoj, bre, da se pravi lud! Sve zna! TEJA: Ne znam, ovee. Ne znam, sree mi! JAGOA: Jaka stvar! Golema umetnost! Odrali se od umetnosti!... Najobinija svinjarija. Uvreda do uvrede... Postoji li za vas ita sveto izuzev vas samih? TEJA: Hoe li mi rei o emu se radi? JAGOA: Bolje bi vam bilo da ste zmiji ukrali zmije... Ja s vama kao sa ljudima, a vi meni - no u lea... Drug THE END, drug THE END...Ne zna o emu se radi? Pojma nema? TEJA: Ne znam. JAGOA: uvena poljska balerina Nina HERBERT emigrira sa gostovanja u Jugoslaviji... u okviru Dana poljske baletske scene, i to direktno pobegne sa predstave... iz Narodnog pozorita... u liku Dezdemone... (Jagoa pria i isledniki posmatra brata, da li zna o emu se radi.) JAGOA: Nestane, onako, u baletskom kostimu i ostavi verenika, baletana nasred scene... Posle je u blizini pozorita pronae neki na Sava odaar. On je sakrije kod sebe, i dok trai nekog njenog barabu - opet jedan od naih rukovodilaca, zbog kog je ona

emigrirala - zaljubi se u nju... Balerina i Sava odaar?! TEJA: Zato da ne? JAGOA: Balerina i odaar? TEJA: Dobro, kakve to ima veze sa tobom? Nisi ti odaar. Nisi, valjda, pomislio... JAGOA: Nisam ja nita "pomislio", sve sam uo i video... U komiluku tog odaara ive dva brata sa poluslepom sestrom, koja samo uti i krpi arape sirotom pesniku, inae visprenom, darovitom i - normalno! - od komunista unitenom oveku. Meutim, pesnik i dalje ima snage da bosonog prevodi EKSPIRA, jer je iznad politike i sopstvene bede. Na njegovom posnom ivotu roeni brat politiar pravi svoju masnu karijeru! TEJA: Pa ta? ta je tu strano? JAGOA: ta je tu strano? Ti me ozbiljno pita? TEJA: Ej, bre, ovee, problem politike i umetnosti oduvek je bio... JAGOA: Umetnosti? Kakve umetnosti? Ako je to "umetnost" ja u od danas moje govore nazivati "umetnikim izlaganjima". To je najprljavija politika igra... Tokom predstave publika je vie gledala mene nego glumca na sceni koji me je igrao. Sluaju Ijudi tekst a mene gledaju. Okrenula se sala prema meni, gledaju me, ne trepu... Ja u gledalitu, ja na sceni. Dok mi je brat bosonog, ja, kao, samo raspakujem novu koulju... To bi... to bi... valjda bila umetnika metafora vlasti i bede... A uz mene, uz barabu druga Jagoa, drvlje i kamenje po poljskom policijskom sistemu, po univerzalnoj bedi socijalizma, po naoj nesvrstanosti. Kao, narod eka nekog afrikog Predsednika, za koga ne znaju ko je, kako se zove, ta je i odakle je. Nita ne znaju a moraju da crknu od radosti to ga ekaju... Ja vas uvlaim u civilizaciju tam-tam plemena i udaljavam od prosvecene Evrope? Ja! Ej, bre-ja?! TEJA: Smiri se, ovee, ta ti je... JAGOA: Umetnost? Pozorite - hram umetnosti! Muze! Pegazi! Poezija! Mudrost i dostojanstvo!... Govna do kolena! Imam oseaj da sam bio dva sata u javnom klozetu eleznike stanice! TEJA: Koliko ja znam, ti to radi na lepim mestima. JAGOA: Laovino! Nisi gledao predstavu?! to me, bre, u lice lae?! U predstavi pesnik to isto kae bratu. Istu reenicu. Od rei do rei! TEJA: Odgovori li mu brat neto? JAGOA: Odgovori, valjda jedino pametno u celom tom ubretu: Jeste, brate, ali ti neto nee moi sa mnom. Ti e to i dalje raditi po parkovima, ubrotima i haustorima! Sutina svih velikih istorijskih lomova i promena na kraju se svodi - gde ko sere!" (Spolja se oglasi automobilska sirena. Jagoa zgrabi kutiju, zguva u nju koulju i izjuri iz kue. Teja podie ruke pokuavajui da ga zadri.) TEJA: Stani! Stani da ti ja kaem ta je sutina velikih promena! Jagoa! Jagoa! (Iznervirano se osvre prema sestri koja ga ne gleda i ne slua.) Jesi li ga ula, Vesela? I da zna, nije kriv samo on to je ovakav. Moe da zahvali sirotoj majci to je postao "uspean" politiar. Od najranijeg detinjstva sve njegove greke i krivice preuzimala je na sebe, dozvoljavala mu je da lae koliko hoe, ponosila se je i kad je priao budalatine, nije jela da bi on imao dve porcije - pa je mislio da ivimo u izobilju, na leima ga je nosila po blatu i snegu, kad su druga deca ustajala ona je njega uspavljivala, radovala se to od svih knjiga najvie voli kuvar: zastajao bi pred knjiarskim izlogom i gledao peeno jagnje na koricama kuvara, molei: Mama, kupi mi onu knjigu sa peenim slikama... Rastao je u svetu koji niim nije zasluivao, pa se navikao i tako danas ivi.

Sirota majka je ivela dvadeset godina krae da bi on iveo dvadeset godina due... Majko, sirota, dobra majko... Mada, ako emo pravo, ni majka nije bila za sve kriva. Nju je takvom uinio siroti otac... Sea li se, Vesela, majka je bila pametnija od oca, ali se pravila da nije. I tako se veto pravila da su svi verovali da nije; meu prvima sam otac. Ceo ivot se trpljivo trudila da ne izgovori neto pametno kako ga ne bi uvredila. To je sudbina naih dobrih, ali kako su ti isti oevi govorili "i malo priglupih ena"... Dobra naa, sirota majka... (Ponovo prihvati glavu akama kao da paljivo ita rukopis. Sestra ustaje nosei jednu zakrpljenu arapu. Prilazi bratu, gleda ga, a onda mu blago spusti ruku na rame.) VESELA: Evo ti jedna... Sad u i drugu. (Teja podie glavu kao da ga je prizvala iz davnih vremena kojima se u Otelu bavi.) TEJA: Molim? ta si rekla? VESELA: Zakrpila sam jednu... Sad u i drugu. TEJA: Jesi li videla kako je pobegao. Kad god oseti da u mu neto neprijatno rei - on pobegne. VESELA: Ko? TEJA: Jagoa. VESELA: Koji Jagoa? TEJA: Na brat Jagoa. VESELA: A kad je pobegao? Kad je bio ovde? TEJA: Vesela? VESELA: Kad je Jagoa bio ovde? TEJA: Sad. Sad je izaao. Naljutio se gospodin! VESELA: Na brat Jagoa? TEJA: Da... ta je bilo? Zato me tako gleda? Zato se krsti? VESELA: Boe moj mili i dragi i majko moja sirota... ta sam vam toliko skrivila? TEJA: ta ti je, Vesela? VESELA: Noi provodi sa prijateljima, dolazi kui kad ljudi odlaze na posao, spava za stolom, a onda se budi i plai me. Ja stvarno vie nemam ivaca, snage ni volje da sluam kako bulazni, bunca i pria ko nezdrav. Crni Tejo... brate nesreni... Boe moj, zato me osudi... TEJA: On je sad izaao. VESELA: To samo meni priaj, ja moram da te trpim, majci sam obeala. Jagoa nije dolazio nedelju dana. (Teja zgrabi pepeljaru, istrese penadle na dlan.) TEJA: A odakle ovo? Ove penadle je izvadio iz nove koulje... (Zazvoni telefon... Vesela podie slualicu.) VESELA: Zdravo, bato... Nikako... Evo, ba te sad pominjemo... Ma svaam se sa ovim naim nesrenim bratom. ta bih ja drugo radila... Ubeuje me da si malopre bio ovde. Naisto je poaavio... Prvi put kad me ubedi, ti nee imati nikog normalnog... Da... ta? Da skinem crninu za majkom?... Ja je sad nosim za sobom. Ni mene odavno nema... ta ti radi, bato?... Ide u pozorite? Gledae poljski balet... Otela... Lepo, lepo... Nemoj samo opet da se eni balerinom. I proli put si prvo iao da gleda balet, pa zna kako si se proveo... Da nisi to to jesi nikada ne bi dobio jo jedan stan... Ako moram tebe da perem, ne moram i te to diu noge... Posle predstave, odmah kui... Sino sam te gledala na televiziji, u dnevniku. Bato, pusti brkove. Izgleda mnogo mlad za sve te poloaje. to je vei poloaj, na narod voli da vidi to starijeg oveka... Jeste, diem teko, malo sam

bolesna... Vuem ivot na nogama... Doi u nedelju na ruak. Moj dobri Sava odaar mi poklonio divlju gusku. Uhvatio je kraj nekog odaka, slomljena krila. Kakva je situacija sa mesom, kae Sava, jeemo samo ono to ne preleti Jugoslaviju... ta ti ima protiv Save? Kad smo doli u Beograd, primio nas je u svoju kuu, kao da smo mu rod roeni... Da... Izvini to te zadravam, nemam s kim da priam... Ajde, ljubi te seja. (Vesela spusti slualicu... Prolazipokraj brata koji i dalje pokazuje penadle na dlanu.) II BALERINA NINA HERBERT NESTAJE SA SCENE NARODNOG POZORITA U LIKU DEZDEMONE "Na sceni Narodnog pozorita gostuje varavski balet u okviru Dana poljske kulture u Jugoslaviji. Veliki umetnici igrae poznate scene iz najuspelijih predstava". Ovako su novine najavile gostovanje "izuzetnih baletskih majstora" iz prijateljske socijalistike zemlje. I kao to je bilo oekivati, Narodno pozorite ispunilo se arobnom muzikom, nestvarnim pokretima i oduevljenim aplauzima beogradske publike, sve do pojave Nine HERBERT kao Dezdemone i Leopolda VAIKA kao Otela. A onda se dogodilo neto veoma udno. "Mladi baletski par igrao je scenu Otelove ljubomore. On, sa svetlucavom crnom maskom na licu, u vihoru patnje i zaviajne strasti, borio se sa iskonskim silama u sebi i silama ljudskog zla oko sebe. Velianstvena, neponovljiva igra do jednog trenutka... Ona, uznemirujue graciozna i lepa, bila je olienje ednosti, zaudnosti i poetskog straha. Visoka, plavooka, treperila je kao kolibri, izbegavajui nalete tamnolikog oveka. U muzici raskonog orkestra, u diskretnim, disonantnim tonovima ekspirove tragedije, uli su se zvuci neke stare Afrike. Meutim, Otelova tema bila je nagovetena jedva ujnim plemenskim bubnjevima. Za preosetljiv ukus, ili iskljuiv politiki stav, moda i prejak treptaj ironije? Mladi baletski umetnici pobrali bi, sigurni smo, najsrdaniji aplauz ove veeri, da Otelo u jednom trenutku, nije ostao sam na sceni, i dalje igrajui, ali oigledno van reijske postavke komada. Prvo scensko svetlo, koje je pratilo igru Dezdemone, pokuavalo je da pronae i saeka mladu umetnicu. inilo nam se, da je ona na trenutak, po zamisli koreografa, napustila Otelove odaje. Meutim, taj "trenutak" potrajao je venost... Posle 3-4 minuta uspenih i bespomonih baletskih improvizacija, Leopold VAIK, kao Otelo, napustio je scenu nesigurnim, uplaenim korakom. Orkestar je i dalje muzicirao zbunjen kao i sam Otelo... Tek posle predstave saznali smo, istina nezvanino, ta se zapravo zbilo." A ovako su novinari i baletski kritiari ispisivali svoje redove odmah posle predstave. Tajanstveni nestanak poznate balerine bio je prva i prava vest za rana jutarnja izdanja. Sve se ovo dogadalo oko 20 asova i 50 minuta. Nastavak prie sledi iste noi ujednoj od sporednih, slabo osvetljenih uliica u blizini Narodnog pozorita... III SAVA ODAAR SREE NINU HERBERT U KOSTIMU DEZDEMONE U polumranoj liici, nedaleko od Narodnog pozorita, postavljena su dva kontejnera. Osvetljava ih predratna gajtan-sijalica. ukastu svetlost blago pomera prva jesenja koava. Iza ugla dolaze Teja KRAJ i njegov poljski prijatelj po pevanju, inae uvaeni gost Dana kulture. Kao to je red, pesnici su srdano zagrljeni ipristojno pijani... Teja

naglo zastaje, podie ruke prema sijalici i govori stihove. TEJA: "I ljubav to ezne, i jed to se gnua, Sve je samo pesma; dok mre u dubini Sve u udnu svetlost obuena duaKao zvezda to se raspada u tmini. I dok se u miru tka veito tkivo, Huji glas stvaranja i ritam rasula, I dok u te sate jo strasno i ivo Sve saznaju moja opijena ulaJa znam da nestajem u umu to bludi, Sa svakim korakom kojim noga kroi: Strana za pravu sreu i pravi bol ljudi- . Upirui k nebu zauene oi." I dok zemljom hodim u sumorna doba, ovek nikad bio, niti ikad biu, Jedan mali pesnik, kao sena robaDanas vam se klanja genije Duiu! (Teja se duboko klanja, dok mu poljski kolega od srca aplaudira.) TEJA: Vama u ast, gospodine Grabinjski, za sjajan prepev Duievih stihova na poljski, tu vau nestalu balerinu odmah e pronai. Da imamo privredu kao policiju! Ej, zemljo moja, zemljo napaena Zemljo strmih staza i kratkog pamenja! (Teja KRAJ i gospodin GRABINJSKI odlaze niz ulicu... Ubrzo se pojavi Sava odaar u crnoj uniformi i aavog lica. Prilazi prvom kontejneru, podie poklopac, zaviruje i skraenom drkom metle - kroz kojuje proboden ekser, vadi komade baenog hleba... Prilazi drugom kontejneru, podie poklopac i - skoi u stranu. Iz metalnog sanduka izviruje uplaena balerina Nina Herbert, u purpurnom kostimu Dezdemone... Sava se skamenio; gleda je kao privienje.) SAVA: Ko... si ti?... ta... radi tu? NINA: Ucieklam z teatru... Z teatru. SAVA: Ti... Ruskinja? NINA: Nie Rosjanka. Jestem z Polski. Polska. SAVA: Poljska? Poljakinja? NINA: Tak, tak. Ucieklam... Emigrantka. SAVA: Hoe da emigrira? Ti hoe biti emigrantkinja? Emigracija? NINA: Mam przyjaciela w Belgradzie. Do niego chce. (Dok govori uplaeno gleda niz ulicu... I Sava se osvre kao da je i sam begunac.) SAVA: Nema nikoga... Izai... A zna li ti gde si reila da emigrira?... Izai. NINA: Nie zgloszi mnie pan? SAVA: Izvini... ja tebe nita ne razumem. NINA: Nie zaprowadzi mnie pan na policje? SAVA: prehen zi doj?... Najn? Ni malo? NINA: Moj wielki przvjaciel mieszka w Belgradzie. A oto, oto... to jego adres... SAVA: Neija adresa?... Pavle Holl, Ulica ekspirova...

(Sava ita adresu sa komadia papira, koji muje balerina dala... Iza ugla pojavi se milicioner. Devojka se skupi u kontejneru. Odaar navue poklopac, pa se vrati do prvog sanduka ponovo ga pretraujui. Milicioner odrava radio-vezu sa patrolnim kolima preko toki-vokija... Zastaje paljivo posmatra crnog oveka, kome lelujava svetlost na trenutke obasjava lice... Iskljuuje runi radio-prijemnik i prelazi ulicu.) MILICIONER: Sava?... Jes'ti Sava? SAVA: Ja sam... Ma... jes'ti Vule? MILICIONER: Ja... Desi, Sava? SAVA: Pa... odakle u toj uniformi... Zar nisi uio za... lekara? Dok si stanovao kod mene, uio si za lekara. MILICIONER: Pusti... ta radi to, Sava? SAVA: Skupljam stari hleb. Za svinje. MILICIONER: Da nije ovuda, malopre, protrala jedna balerina? Onako, u baletskom kostimu? SAVA: Balerina? Ne, nije niko skoro proao... Dobro ti stoji plavo. (Milicioner prisloni poduu metalnu ipku uz kontejner, izvadi tabakeru, ponudi cigaretu. Sava uzme duvan, oslanjajui se leima na kontejner u kome je balerina.) MILICIONER: Dri svinje? SAVA: Ne drim, izdravam ih. Posle prodaje one izdravaju mene... Tako, izdravamo se. MILICIONER: Hm... Mala ti plata, Sava. SAVA: Mala... Pomaem sina, kerku, sestru, brata i majku. MILICIONER: Puno ih je. SAVA: Nije njih puno, moj Vule, nego je mene malo. Da me ima vie, bilo bi mi lake. A njih, hvala Bogu, nikad previe. MILICIONER: Da... Jo isti odake? SAVA: istim. MILICIONER: Znai, nisi u penziji. SAVA: Nisam. Bih ja, ali mi se ne isplati dok ne umrem... Platu nemam a penzija bi bila znatno manja. MILICIONER: Da... Podstanare vie ne dri? SAVA: Ne... Ljudima ne umem da naplatim, a ne mogu vie ni da ih izdravam. MILICIONER: Znam... Mene si hranio osam meseci. Dabe. Bez dinara. SAVA: Nisam tebe. Ti si neto donosio sa planine. MILICIONER: Jesi, jesi... Kad mi je bilo najtee. I nikad da svratim da ti se zahvalim. Al' te se esto setim... Mnogo si mi propo, Sava. Ko da sam ti sreo oca... I moj brat rudar je tako propao. SAVA: Nisi mi nikada rekao da ima brata. MILICIONER: Nisi me ni pitao. SAVA: Brat se pominje bez pitanja. MILICIONER: Da... A ja mislio da baca ubre, pa se ba obradovao to te vidim. SAVA: Pre pola godine sam prestao da plaam komunalno. Kad su me tuili, rekao sam sudiji: Neu da plaam, jer ja nemam ta da bacim... A malopre se neto mislim da sam ipak pogreio. Morao bih da plaam, ali ne za to to ne bacam, ve za ovo to uzimam... ta ti je? MILICIONER: Hm... Kao da je neko kinuo... Lepo sam uo... neko je kinuo... Kao dete.

SAVA: Eno... maka pobee. MILICIONER: Make kiu? SAVA: uo si kad make plau kao deca. Tako i kijaju... Tebi je malo krivo to vidi da skupljam hleb. MILICIONER: Jeste... I da zna, ima da ti pomognem. Ako si ti meni... Kad mi je u ivotu bilo najtee... SAVA: Hvala, Vule. MILICIONER: Ima... da pree... da radi kod mene. SAVA: Mator sam ja za tu uniformu. MILICIONER: Kao magacioner... Nee ti meni da prekopava tue ubre. SAVA: Sve zavisi, moj Vule, ta je ubre... Jedan moj komija, inae ba gospodin ovek, krenuo uoi Nove godine da baci ubre. Lift se zaglavio, a ovi to ga odglavljuju otili na doek. Kad su ga oslobodili, posle dva dana, ovek pojeo sve to je poneo da baci. MILICIONER: ubre? SAVA: Bilo ubre dok nije ogladnio. Sutradan, po zaglavljivanju, poeo da prebira po kesama: ovo jo moe da se jede, ovo nije ubre, ovo jeste, ovo nije... Prvi dan. Drugi dan sve pojeo. Nali ga s praznim kesama. Jo se izvikali na njega: "to si poao da baci, kad nije bilo za bacanje! Voza se iz luksuza!" Morao ovek da se izvinjava to je dva dana proveo u liftu i jeo ubre. MILICIONER: Da... svega ima. SAVA: A jedan moj komija, pesnik Teja, koji meni u ali stalno govori da sam "komunistiki crnac", kad je uo za ovo, rekao mi je: "Zna, Savo, neko jede ubre u zaglavljenom liftu a veina u zaglavljenoj dravi" Veli, dok nam ne odglave dravu siti emo se najesti ubreta. MILICIONER: Znam. SAVA: Da emo se najesti ubreta? I ti zna? MILICIONER: Njega znam... Tog... pesnika... Znam ta pria... Nego, Sava, jesi pregledao sve kontejnere do kraja ulice? SAVA: Sve. MILICIONER: Nisi primetio nita sumnjivo? Nita, onako, neobino? SAVA: Ne... nita. MILICIONER: Hm... Gde li je samo? (Iz toki-vokija, za milicionerovim pojasom, zapita otar signal. Vule uzima slubenu radio-stanicu, ukljuuje je. Zau se reskav, metalni glas.) GLAS: Vule, jesi li zavrio? MILICIONER: Sad u. Ovde nema nita. GLAS: ekam te kod Jovanove pijace. Pouri. MILICIONER: Dolazim. Kraj. (Iskljui stanicu. Uzima metalnu ipku, neodluno gledajui niz ulicu.) SAVA: ta e ti ta ipka? Je l' s njom trai balerinu. MILICIONER: Neki... pijandura ubio enu i ubacio je u neki kontejner. Sad moramo da prevrnemo svo ubre do jutra, dok ga kamioni ne odnesu. SAVA: Veliki grad, ima svakakvih ljudi. MILICIONER: Ljudi? Oloa! Oloa! Oloa! - moj Sava! Na zakon je za ljude, a mor'o bi biti za olo! Kad zakonom za ljude sudi olou, onda ponovo vrea ljude! Dvostruko

sudi ljudima, a olo oslobaa. Olou se ne sudi slovom, neg' - konopom! SAVA: Ja traim stari hleb, a ti leeve. I jo me zove da radim kod tebe. MILICIONER: U magacinu... Svratiu ovih dana da popriamo... iv mi bio, Sava... Ti e kod mene u magacin! (Vule odlazi... Skree iza ugla. Sava podie poklopac kontejnera; pomae balerini da izae. Uzima je za ruku. Udaljavaju se potrkujui, kao da su na nekoj sceni. A iz pravca pozorita, dotra kao bez due - verenik Leopold VAIK, u baletskom kostimu Otela. Izmuen privatnom, najljudskim ljubomorom, van sebe i lika, poe a se osvre i doziva odbeglu verenicu: Ninaaa! Ninaaa! Ninaaa!) IV SVE ZBOG JEDNOG RUSKOG FILMA U nevelikom sobiku Save odaara, na alosnom kauu, uurila se balerina Nina Herbet. Zaogrnula se izbledelim ebetom i etvrtim danom emigrantske tuge. Negde neto nevidljivo gleda. U sobicu ulazi Sava, nosei u naruju povei paket. Osmehuje se kao da se pravda ili zbog neeg izvinjava. Devojka podie glavu. Gleda ga uplaenim, neispavanim oima, oekujui bilo kakav nagovetaj spasa. SAVA: etvrti dan me etaju od direkcije do direkcije, od instituta do instituta, od ustanove do ustanove, od sekretarijata do sekretarijata, od kabineta do kabineta... NINA: Czy odnalelicie Pawla? SAVA: Pronaao sam gde tvoj Pavle radi, ali njega nema... Ako si me to pitala, ovo ti je odgovor. (Nina ustaje... Crni ovek isputa paket na astal. Polako, paljivo odlepljuje papirnate trake. Izbegava njen pogled, neprijatno mu je, kao da je on kriv za sve to se njoj deava.) NINA: Czy widzielicie Pawla? SAVA: Pavle postoji, to je najvanije. Mislio sam da te je neko prevario, da ti se lano prikazao... dao pogreno ime kao to je bila pogrena adresa... Tvoj Pavle radi u jednoj velikoj mermernoj zgradi, ali nije ininjer. On najn ininjer. On je tamo neto to ja ne znam kako se radi. NINA: Gdzie jest Pawet? Czy go wreszcie zobacze? Powiedziat mu pan, e przez niego zostatam... Sawa, co sie stato? SAVA: Samo polako, molim te. Ja tebe nita ne razumem. Da li me ti bar razume kad te ja ne razumem?... Tvoj Pavle je, ake me ne lau, jer se do njega teko dolazi, na slubenom putu u Varavi... Ferten? Tvoj Pavle... na slubenom putu... u tvojoj Varavi. NINA: Pawel w Warszawie? Moj Pawel w Warszawie? SAVA: U Varavi... Kad su mi rekli i ja sam se tako udio, a oni su se opet udili to se ja udim: "ta je, drue, udno toje ovek u Varavi?" Ostaje tamo osam dana. Osam dana... Jo osam dana. NINA: Jeszcze osiem dni? Osiem dni? (I ona pokazuje osam prstiju. ovek nemono klima glavom, raspakujui paket) Ja w Belgradzie, Pawel w Warszawie? Ja tutaj, on tam. O, moj Boe. O, matko Boska... Jeszcze osiem dni... Jeszcze osiem... (Devojka krui oko astala ponavljajui iste rei uz histerian smeh. A onda briznu u pla; i bes i jad.) SAVA: Nina, nemoj plakati... On e se vratiti. uje li me... Nemoj plakati, molim te... Ajde, sedi... Sve e biti u redu. Sedi... Samo nemoj plakati... (Devojka seda na stolicu. Uplakanim oima posmatra aavog oveka, koji pokuava reima, vkama da joj neto objasni.) Nije osam dana osam godina... Ti e ovde iveti kao u svojoj kui. Ima li ti

strica u Varavi?... Strica? Stric - roeni brat tvog oca... Evo, raunaj, kao da si dola u posetu kod strica u Beograd... Razume li?... Samo bez nerviranja, sekiranja i plakanja... Ti biti ovde, da te policija ne uhvati bez dokumenata, ja ii raditi, ti mene ekati i sluati muziku za balet... ako je ovo za balet? (Iz kutije vadi beli gramofon. Odvlai kraj gajtana do utikaa, ukljuuje ga, vraa se i na disk puta veliku plou... Devojka se smirila. Gleda dobriinu kao malo privienje iz zimskih seoskih pria.) Ja traio u prodavnici neto za sluanje i vebanje baleta. Prodavci se smejali i pitali: "Hoete li, gospodine, neto vie za sluanje ili neto vie za vebanje?" NINA: Moj Boe, Sawa... Pan to wszystko kupif z mojego powodu? I adapter, i pryty... Z mojego powodu? Sawa? (Odaar iz depa izvadi ispresavijane novine.) SAVA: Novine kau da si velika balerina i da bi... evo ta piu: "Tvoj prestanak bavljenja baletom... ili dua... pauza bio nena... doknadiv gubitak za poljsku i svetsku... baletsku scenu.. jer si zau...ujue darovita, ori... ginalna i samo... svojna umetnika linost"... Gde su ti nali ovu sliku? Vidi... Doe mi da te slikam i da im poaljem. Slika crno-bela a ti sva u boji... Ti sad sluaj i ako moe malo vebaj, da posle ne ispadne - bila kod Save odaara, nije imala mogunosti... Ne znam samo, Nina, da li je ova muzika za balet ili za one to uvebavaju sviranje... Prodali su mi kao da je za balet. (On pritisnu dirku na gramofonu, valjda sa istim uzbuivanjem i odgovornou, kao kad se pritiska dugme za lansiranje neke velike svemirske letelice. I mali, ubogi sobiak, obasja raskona svetlost ajkovskog. Nina posmatra as gramofon, as crnog oveka. Sava oslonio laktove na sto, zamiljeno slua i odobravajue klima glavom - kao da je ugledao nepoznati grad sa vrha planine koji mu se na prvi pogled svideo.) Bogami, lepo... Klavir... i violine... Ja sam zavoleo violinu pre est i po godina... Jedan moj podstanar svirao u operi, pa svaki dan vebao, neto ovako. Po ceo dan... Posle svirao po kafanama... Vodio me za Novu godinu. Plakao je da od umetnosti ne moe da se ivi... Za gudalo su mu zadevali gomile para... Jednog jutra je skoio pod dorolski tramvaj... Ubio se, siroma' u dvadeset osmoj. (Nina ga slua, ne trepe, kao da sve razume. I on joj tako pria.) Jeste, violina je violina... ali klavir je - klavir... Da sam imao sree u ivotu, da mi je neko omoguio bolji ivot - kao to nije, pa me pitao: A kojim bi se ti instrumentom, Savo, sluio? Ja bi' rek'o: Klavir. Klavir? Klavir. Ba klavir? Ba klavir... Ni violina, ni harmonika... Ne znam zato? Moda sve zbog jednog ruskog filma, koji sam gledao kao dete... U tom filmu, jedan deak je svirao klavir, tako malen, kao to sam ja bio; goreo je kamin, gospoda su sluala, pila ampanjac i plakala... A kroz prozor, zavejan velikim ruskim snegom, virila je mala, sirota sestra deaka za klavirom. Deak je ujutru dobio deset dukata, a sestru su nali smrznutu u snegu, ispod prozora... Deak je posle postao veliki kompozitor. I nikad nije hteo vie da svira gospodi, a sve svoje note posvetio je uspomeni na sestru Vanju... Kad smo izali iz bioskopa, na ulici je vejao sneg, a mi smo plakali... Uvek kad ujem klavir - setim se tog filma... Da li je mogue, Nina, da sam te zimske veeri zavoleo klavir... Moe biti... ovek obino ne zna kad neto ili nekoga zavoli za ceo ivot. Sazna to tek mnogo kasnije, kad neega ili nekoga vie nema. (Nina ustaje, prilazi mu i zahvalno sputa ruku na rame. A onda se okrete, poe dva-tri koraka, osmehnu se i zbaci sivo ebe sa ramena. Ostade u kostimu Dezdemone. Prvo polako, kao da hoda po tanunoj povrini leda, obie sto i zbunjenog odaara, a onda sve vre i zanosnije poe da igra. Polete po ubogoj sobi. Sava je gleda, ne trepe. Ona mu prilazi, hvata ga za ruke, podie sa stolice. alei se, igrajui oko njega, pokuava da i on napravi barjedan pokret.

Crni ovek stoji skamenjen, rairenih ruku, kao strailo za ptice... A onda se i on osmehnu, odmahnu rukom iponovo sede, gledajuije kao boansko privienje. Kad se ona duboko nakloni, Sava pokua da joj aplaudira, ali se oglasie samo dva neveta udarca dlanovima.) V KO JE ZAN UNGA BUMANGO? TA JE? ODAKLE JE? I - GDE JE TO? Beograani stoje du ivinjaka Ulice marala Tita. Od sumornog raspoloenja i podnevnog sunca tite se rukama i novinama. Meu narodom je i verenik Leopold Vaik, zaogrnut pepeljastim mantilom ispod koga proviruje baletski kostim Otela. On.se osvre, posmatrajui lica oko sebe. Iz zvunika na elektrinom stubu, okienog jugoslovenskom i nekom zeleno-uto-ljubiastom zastavom, odjekuje melodija neke "daleke, nepoznate ali nama tako bliske zemlje". Milicioner Vule eta i pazi da narod ne zakorai na kolovoz... Iz drugog reda probija se Sava, crn kao gavran, sa uvijenom icom preko ramena. Ljudi se sklanjaju da ih ne isprlja. Odaar primeti Jagoa Kraja, koji ita Knjievne novine. SAVA: Dobar dan, komija! Koga ekate? JAGOA: Dobar dan, Sava. MILICIONER: Zdravo, Sava! Ti pravo s posla? SAVA: More, skinuli me ovi tvoji s odaka. Vele, dok drug ne proe, da budem na zemlji. Ima ih vie po krovovima nego vas ovde. A koga to danas ekate? (Vule ga pogleda preko ramena i ree familijarno kao da oekuje roenog strica.) MILICIONER: ekamo druga Danangu Dubangu. JAGOA: Koga? MILICIONER: Druga... Dan... JAGOA: an Unga Bumange. Ako narod izgovara pogreno, vi biste morali kao slubeno lice po slubenoj dunosti da slubeno znate ko u slubenu posetu dolazi. Taj koga vi ekate danas nee doi. SAVA: A odakle je ovek? MILICIONER: Iz... Dafambe. JAGOA: Odakle? MILICIONER: Pa... reeno nam je... JAGOA: Recite, slobodno recite. MILICIONER: Iz... Dufambe. JAGOA: Iz Dufambe?! (Jagoa se grohotom nasmeja... Sava ne zna da li ga greke zabavljaju ili histerino nerviraju.) Iz Dumande. Iz Du-man-de! SAVA: Nikad uo, komija. Dodue, ja i nisam upuen u te, kako nae novine piu: "Daleke, nepoznate ali nama tako bliske zemlje". JAGOA: To vam je, komija, biva Katumba. Za nju ste, nadam se, uli? SAVA: Zamalo... A zato biva? JAGOA: Posle svrgavanja Jakomba Dadi Benga N Takinga 14. oktobra prole godine, proglaena je Republika Dumande na elu sa Predsednikom koga upravo ekate. Mi smo meu prvima u svetu priznali stvaranje nove Republike... esi pa mi. SAVA: esi pa mi. Drugi meu prvima? JAGOA: Jeste, komija. SAVA: E, sad se vi, komija, moete na mene ozbiljno naljutiti, uz svo potovanje vaeg

znanja, meutim, ja vam moram rei: taj Predsednik je ve bio kod nas. JAGOA: Kad je bio? SAVA: Prole jeseni u aprilu. JAGOA: Prole jeseni u aprilu? Ili prolog prolea u novembru? SAVA: U novembru. Jeste, u novembru. JAGOA: Nije. Malo ste pogreili. SAVA: Nisam komija. Isto je bio Predsednik koji je svrgao diktatora, i isto - esi pa mi. Vule, jesi li ga ekao? MILICIONER: Ne znam... Ako drug Jagoa kae da nije... JAGOA: Prole jeseni u novembru, dragi moj komija, bio je Danbanga Jasami Raah Mgatu, predsednik June Badanme. I on nije nikoga svrgao, nego se biva carevina Kamariba podelila na Junu i Severnu Badanmu. Tano je, mi smo meu prvima priznali novu vladu June Badanme - odmah posle eha, a severnu smo osudiii zbog napada na nezavisnost i nesvrstanost June, sa kojom smo uspostavili... MILICIONER: ... prijateljske i dobrosusedske odnose u duhu uzajamnog razumevanja i poverenja. JAGOA: Malo su daleko za "dobrosusedske odnose". MILICIONER: Izvinite... De e tamo! De si po'o?! Vraaj se! Nazad! Ovo je sigurno neki njihov student. (Milicioner je galamio na verenika Leopolda Vaika, koji je pokuao da pree ulicu u potrazi za nestalom devojkom.) SAVA: I im su se podelili onu su se napali. Boe mili, divljeg naroda? Nije ni udo da se volimo. JAGOA: Jeste, jer je Severna Badanme i dalje ostala pod marionetskim reimom diktatora Ajana Jasaki Hajl Kan Mkabina... Njega ste, nadam se, upamtili? SAVA: To je onaj mali, krivonogi, pozlaeni kepec, koga su po Beogradu zvali "Hajl Dukat". S kim god se rukovao dao mu je dukat sa svojim likom. JAGOA: Ljudi koji nas poseuju donose svoje obiaje i svoju kulturu. SAVA: I narodno zlato. Neko tamo, meu onim nesrenicima koji umiruju od gladi, po vazdan bere pamuk i banane, na plus hiljadu stepeni, neko tamo po vazdan crni kao to ja ovde crnim, da bi njegov Predsednik, u njegovo ime, bez njegovog odobrenja, delio po svetu njegovu krv i znoj. Ruan lik na zlatnom znoju. A postao je politiar samo zbog svog alosnog rasta: Bio je previsok za cirkus a premali za ivot... Ozloglaeni diktator i razbojnik. JAGOA: Tano, komija, ali smo sve to kasnije saznali. SAVA: esi pa mi? ta bi inae bio ovek koji po svetu deli narodno zlato bez znanja i pitanja svoga naroda. Kako vi nazivate oveka koji nema nita svoje a sve je njegovo? (Oglasie se sirene policijskih automobila... Pojaa se muzika iz zvunika. Milicioner se ukipio. Narod mrzovoljno treska zastavicama. Jagoa i dalje ita novine... Sava nadvikuje buku automobila iz pratnje.) SAVA: Mahnuo mi je! Ne zna da sam odaar! Misli da sam njegov! (Posle automobilske buke i zavijanja sirena narod se razilazi. Jagoa presavija novine.) JAGOA: Jeste li pronali onu poljsku balerinu? MILICIONER: Nismo. JAGOA: Pravite nam nepotrebne diplomatske neprijatnosti. Koliko ima kako je nestala? MILICIONER: Bie... dve nedelje? JAGOA: I nigde je nema?

MILICIONER: Nema... kao da je u zemlju propala. JAGOA: Ide li tvoj ef u pozorite? MILICIONER: U pozorite? Pa... vie ide u lov. JAGOA: Daj mu ove dve karte, neka ode veeras. Vi je traite po gradu, a ona se sakrila u jednoj predstavi. MILICIONER: Neko je u pozoritu skriva? JAGOA: Predstava, ovee. Mi se tamo dajemo. Neka ode veeras, bie mu sve jasno. MILICIONER: On je... u lovu. JAGOA: Onda idite vi. MILICIONER: Hou... Razumem. JAGOA: Bie vam zanimljivo. Sreete i sebe. MILICIONER: Koga? JAGOA: Vas. Sebe. MILICIONER: Mene? Sreu mene? JAGOA: Idite veeras, a sutra mi se javite. (Milicioner zbunjeno dri dve karte, plaei se da jo neto pita.) SAVA: Nego, komija, da mi saekamo jo jednog ozloglaenog diktatora? JAGOA: Ko to "mi"? SAVA: Pa, svi mi. JAGOA: Bilo bi lepo, komija, da u vaim godinama govorite samo u vae ime. SAVA: Ali... i vi ste ga ekali. JAGOA: Ja? Svata s vama. Ja nikoga nisam ekao. SAVA: Kako niste? ta radite ovde? JAGOA: ekam da preem ulicu. Kola su mi parkirana preko puta. MILICIONER: to niste odmah preli, drue Jagoa. JAGOA: Nisam eleo da vam ruim autoritet... ta mislite, komija, zato je narod izaao da doeka ovog... SAVA: Zato to su po preduzeima izdate naredbe da svi izau u 11 sati. JAGOA: Mislite da je zbog toga? Zbog naredbe? SAVA: Da. JAGOA: Po celoj dravi su izdati zakoni da se ne krade, ne vara, ne pljaka, ne otima, ne rui, ne pali, pa niko to ne potuje jer od toga nema nikakve vajde. Od ovoga ima - svi bee sa posla. Sat vremena stajanja, a posle svako na svoju stranu. Da se uz stajanje neto i radi, niko ne bi doao. Lenj narod potuje samo one zakone koji su u skladu sa neradom, sve ostale izbegava. Da jednom niste izali na jedan doek, drugog ne bi bilo. Niko nije lud da se dva puta bruka. Ubie vas male vajde i sitne raunice, koje vam se dozvoljavaju da biste radili protiv sebe. (Jagoa strpa novine u dep, osmehnu se i udalji. Sava zbunjeno gleda za komijom, dok milicioner Vule i dalje posmatra dve pozorine karte na dlanu.) MILICIONER: Da ide sa mnom. Nikad nisam bio... u pozoritu. SAVA: Ne mogu, Vule, deuran sam... Svratiu sutra do tebe, da ti donesem molbu jednog mog prijatelja odaara. MILICIONER: Svrati... ta mi drug Jagoa napravi. (Odlaze praeni zaostalom sveanom muzikom, u kojoj preovlauju tonovi neke daleke i arke zemlje. Na ulici ostaje samo nesreni verenik Leopold Vaik, osvrui se izgubljeno i ponavljajui za sebe, apatom: Nina... Nina... Nina...)

VI SVETLUCAVI PRSTEN NA CRNOM DLANU Sava odaar ulazi u svoj kuerak. Nina sedi za stolom i makazama see komad plave svile. Sa zebnjom oekuje ta e joj domain saoptiti. Crni ovek gleda u pod, prilazi stolu, oslanja se na naslon stolice kao da je u sudnici. SAVA: Razgovarao sam sa Pavlom... Eto, nisu slagali. Vratio se posle osam dana... Priali smo dva sata. NINA: Widzial pan Pawla? Czy pan z nim rozmawial? Co panu powiedzial? Czy wie, e jestem w Belgradzie? Prosze pana, panie Sava, niech mi pan wszystko opowie. SAVA: Samo polako... Razgovarali smo u njegovom kabinetu... I... ja ti mogu rei... i moram ti rei: bolje da ga nisam sreo. Bolje bi bilo da ti se neko lano prikazao, da ga nema... Pavle nije dobar ovek... Razume li me? On niks gut. Pavle niks gut. NINA: Niks gut? SAVA: Ja, ja. Niks gut, moja Nina...Niks gut. NINA: Pawel? Sawa, Pawel niks gut? Varum niks gut. SAVA: Varum, varum?... Tako to biva u ivotu, moja Nina. Posle velike Ijubavi bez pitanja, dolaze velika pitanja sa jo veim uenjem... On mi je rekao, vas dvoje ste se dogovorili, dok je on radio u Varavi, da ti doe u Jugoslaviju na letovanje, na more... Ferten? Ti doe u avgustu, pa idete zajedno na more. Ti, Pavle i Dubrovnik. NINA: Tak, tak. Umowilimy sie, e razmem spedzimy wakacje, ale ja nie moglam przyjecha. Pisalam do niego. On wszystko wie... SAVA: Molim te, samo polako... On je mislio da vi zajedno letujete "kao prijatelji", a onda svako na svoju stranu. Svako sebi nazad... Ferten? On nija raunao, ni pomislio nije, da e ti zbog njega emigrirati. Ferten? Nina? NINA: Najn, najn, najn! (Devojka gleda lepim, krupnim, poljsko-plavim oima; prikuplja ivice ebeta oko ramena kao da joj je odjednom zima.) SAVA: Sad ti moe da vie "najn, najn, najn" do sutra... enska glavo. Sluaj ta e tebi tvoj Sava rei: Pavle je jedna najobinija barabal NINA: Najn, najn, najn! SAVA: Nita ne razume to ti ne odgovara; to bi razumela morao bi' da slaem... Moram ti sve rei. Pavle je oenjen, Pavle ima enu i dvoje male dece. (Pokazuje prsten n na svojoj ruci i neto dvaputa malo. Nina odrino vrti glavom.) NINA: Najn, najn, najn... SAVA: Video sam veliku sliku na kabinetskom stolu. U konom ramu. ena i dvoje dece ispred kue u bokoru rua, a on iza njih nasmejan i lep, kao vladar sa porodicom. Sunan dan, crven krov i velika kronja zelenog hrasta iznad kue. im sam ga ugledao bilo mi je jasno zato si zbog njega pobegla, ali im je progovorio bilo mi je jo jasnije zato si ovako prola. NINA: Pawel nie jest onaty. Wiem o tym na pewno. Rozpytywalam sie wrod jego przyjaciot... SAVA: Ja, ja. Cvaj klajn kinder... I... kako se kae ena? NINA: Sawa, prosze pana, to nie prawda. To nie prawda, Sawa! SAVA: Ti mene ili nita ne razume, ili sve razume a pravi se da ne razume, ili opet sve razume a ne eli da razume... Kad sam mu rekao, Nina, da si zbog njega ostala,

umalo nije pao u nesvest. Pridrao se za orman s knjigama, okrenu se strano bled, a onda poeo da crveni, pa da tamni, sve dok nije pocrneo u licu. Vikao je, tresli su se prozori: "Da su sve emigrirale sa kojima sam ja po svetu bio, ovde bi se stvorio izbegliki logori. Neka se odmah vrati odakle je dola! Ako mi se pojavi, lino u je deportovati u Varavu! Znam ja njene planove. Ona misli da sam ja budala... Mar napolje!... I onda me je izbacio. (Nina je pokrila ui rukama, da li zbog Savine vike ili zbog rei koje instiktom prevarene ene razume. Ali, im je ovek zavrio sa "citatima" ona poe histerino da se pravda.) NINA: Przez niego chcialam opui balet, kraj i rodzicow! To wszystko co mialam i kochalam w yciu! On pisywal do mnie, codziennie dzwonil ebym przvjechala! Ja bym tego nie zrobvla dla przygody! Nie jestem gesia prowincjonalna! Prosze pana, niech go pan przyprowadzi albo niech mnie pan do niego zaprowadzi! Chce porozmawia z nim! Prosze... Przez niego ja...ja... (Devojka se zagrcnu, briznu u pla, sa stola zgrabi makaze; podie ih sa dve ruke.) Przyprowadzcie go! Albo sie zabije! SAVA: Nina! Ne! (ovek skoi zgrabi je za ruke. Nina klonu, cvilei zajeca. Sava je odvede do kaua. Pomae joj da sedne... Niz desnu nadlakticu potee mu tanak mlaz krvi. Nina uplaeno gleda Savinu okrvavljenu ruku.) NINA: Zranitam pana? Sawa, niech mi pan wybaczy. Prosze, niech mi pan wybaczy! Ju sama nie wiem co robie... Ju nie wiem... (Iz nedara izvadi svilenu maramicu i previ mu ruku... A on joj aavom akom obrisa suze na licu, ostavljajui crni trag.) SAVA: Nina, govori li ti engleski? Engleski? NINA: Tak, tak. SAVA: Moj prijatelj pesnik govori engleski... Sad u ja njega dovesti. Ovako vie nema smisla: Ja govorim, ti me gleda, ti govori, ja te gledam. On je moj veliki prijatelj. On te nee cinkariti. itao mi je svoje pesme protiv policije... Ti sedi, sluaj muziku... odmah u se vratiti... (Sava pritisnu dirku na gramofonu, pojaa ton, kao da poveava dozu leka za smirenje i, potrkujui, napusti kuu... Nina pokriva lice akama, savija glavu do kolena, kao da se klanja. Plae tiho, tuno, samosaaljivo... Odaar se vraa vodei lelujavog Teju. Pesnik na jednoj nozi ima okrpljenu arapu - druga je bosa, a u ruci nosi pupoljak rue, verovatno ubran negde u dvoritu.) SAVA: Nina, ovo je moj prijatelj Teja... Ja sam mu sve ispriao. On e ti... (Teja prilazi balerini, klanja se, ljubi joj ruku i daruje cvet.) TEJA: Dear Miss, l'm honored to meet you. As an admirer of your art, Im sinceraly sorry for evervthing that has happened to you. NINA: Dear friend, it looks as if lve made a terrible mistake. Tell me everything. I want to hear the truth no matter how unpleasant it may be. TEJA: Dear Miss, my good friend has told you - thoug Im not sure how much you've understood, that your Pavle is a man unworthy of confidence, respect or love. He has taken your great and pure love as a passing affair durnig his idle days in Warsaw. He is married and has two children... He doesn't want to see you... I'm sorry I had to tell you all this. There are so many nice things I would have liked to translate to you... Well, that would be about all... the essential. NINA: So, that means he doesn't want to see me? TEJA: No... he doesn't. (Sava znatieljno posmatra razgovor dvoje mladih ljudi, kao da prisustvuje nekakvom mistinom obredu: Balerina u kostimu Dezdemone, sa pupoljkom rue u ruci, i pesnik bez jedne arape - u njegovoj sobici toliko dalekoj od umetnika i

umetnosti. A govore engleski.) NINA: Is it possible, dear friend, that such man exist? TEJA: As you can see, it is. This world wouldn't exist if it weren't for Sava... Of course, in the great world civilization of darkness and savagery, with every passing day, he becomes more and more a pure metaphor. A good, tender and lonely metaphor. (Nina poloi glavu na skupljena kolena. Teja stoji ukoen kao sopstveni spomenik.) SAVA: Sve si joj rekao? TEJA: Da. Najbitnije. SAVA: Nisi. TEJA: Jesam... SAVA: Nisi. Ja tebi nisam sve rekao... Mislio sam neto da preutim, ali je bolje da joj sve kaem, pa neka odlui ta e i kako e. Tejo, prijatelju, prevedi joj i ovo: Pavle mi je rekao da je ona ovde ostala samo zato da bi udajom dobila paso, a onda odmah otila u Kanadu kod tetke, gde bi otvorila baletsku kolu. I tetka joj je biva balerina. Veli, u njenoj porodici se svi bave nekom umetnou ili nekim sportom zgodnim za emigriranje. Kae, poto ona pre svega eli paso, a ne njega, moe da se uda za bilo koga. Veli: "Ne elim da sluim kao poljski emigrantski most" TEJA: ale, molim te, a ja ne elim da prevodim prostake uvrede jednog naeg razbojnika. On zna sve o pokvarenosti drugih, izuzev to ne vidi da je ubre i zlikovac. SAVA: Tejo, ja joj moram preneti sve to sam uo. Hou da mi savest bude mirna. Ja sam nju za ovo vreme... zavoleo... kao da mi je rod roeni. Ona mora sve znati, mora odluiti ta e da radi. Ne moe se ovako vie sakrivati. Reci joj, da se pokaje i vrati, ili da se uda za nekog drugog. Ako je istina, ako ima samo trun istine u tome da joj je pre svega potreban paso, da bi otila u Kanadu, evo, prevedi joj - ti me zna kao oveka, ja u se, onako, kobajagi, oeniti. Od svega srca u pristati da joj pomognem. Sutra bi se venali... im dobije paso, neka ide. Neto para imam, neto u prodati - kupiu joj kartu do Kanade. Ako njoj tamo krene, moe da mi vrati pare, ako ne uspe - nikom nita... Zna, bolje da mene ostavi kad se kao ljudi dogovorimo, nego nekoga kad je ozbiljno zavoli. Zato da nekome uini isto ono to je sama doivela... (Iz depa crne odaarske bluze vadi malenu crvenu kutijicu; zadrava je nekoliko trenutaka na dlanu, a onda je paljivo otvori. Zabljeska siuni dijamant na verenikom prstenu. Nina zbunjeno posmatra svetlucavi prsten na crnom dlanu. Iz dvorita se oglasi zavijanje policijskih kola, a sobicu obasja, kroz stakla na vratima, belo-plava rotaciona svetlost. Nina se skupi i prekri ebetom preko glave. Bez poziva, kao u svoju kuu, ulazi bivi podstanar Vule. Posle mnogo godina dolazi prvi put u "posetu".) TEJA: Sa njim moete razgovarati i bez mene. Ja njegov jezik ne razumem. Bio bi mi potreban prevodilac. (Teja ljutito odlazi... Milicioner seda za sto. Sava stoji nepomian na sredini sobice, drzei i dalje prsten na dlanu. Ne zna gde bi i ta bi. Muzika ajkovskog kao da dopire iz nekog drugog, lepeg sveta.) Kraj prvog dela VII POZORITE POTKAZUJE IVOT Sava odaar i milicioner sede za stolom. ute. Nina se skupila na kauu. Uplaeno

posmatra uniformisanog oveka, koji je ne gleda - kao da je nema. Niko nita ne pita a bez pitanja nema razgovora. Milicioner napravi nagli trzaj desnom rukom; uhvaenu muicu tresnu o pod. Zau se sitan, tup udarac, kao da je tresnuo zrno penice... I ponovo poloi aku na sto kao da nita nije uinio. Sava duboko uzdahnu gledajui ubijenu muicu na podu. SAVA: Ne znam odakle ovolike muice, leptirice, bubavabe, smrdibube, komarci, uti mravi, mievi, pacovi... Da se ne skupljaju na bivi narod. MILICIONER: U mome kraju se zbog stoke skupljaju muve... zbog muva guteri... a zbog gutera zmije. SAVA: Jesu otrovne? MILICIONER: Ne mora da te ujede, dosta je da te pogleda... Sve su zmije otrovne, samo se neke prave da nisu. SAVA: I peurke su veoma otrovne. MILICIONER: Jesu, ali vie stradamo od bombi i mina dok beremo peurke. udo jedno kako peurke rastu oko zaostalih mina. Kao da ih metal privlai... Neki put, nou, dok sedimo uz vatru, samo ujemo, tamo negde u planini - eksplozija! Kurjaci nalete na minu. Sutradan ih naemo po tri-etiri... ako ih orluine ne odnesu. SAVA: Ima puno vukova? MILICIONER: Pa... selo nam se zove Vukovo... Ja sam, kao to zna, Vule Vui... Kod nas sela i ljudi dobijaju imena ili po nekoj telesnoj mani ili po zverinju. Moj ujak je Macan Guzina iz Zmijuka. SAVA: Odakle toliki vukovi? MILICIONER: E... ako emo pravo, mi smo sami krivi. Jedne godine potamanismo sve meede. Kako pobismo meede, tako navalie opori vukova. SAVA: Nije gori kurjak od meeda? MILICIONER: Kako nije... Meed je carska, gospodstvena ivotinja. Kurjak je opak, podmuko zver. Da ne priam to meed spava kad je nama najtee. Kurjak samo eka sneg i meavu. to oveku gore - to kurjaku bolje. Nou utabaju staze kroz planinu kao da je vojska prolazila. Kako smrkne, eka te pred vratima. SAVA: to onda pobiste meede? MILICIONER: to... to mi nama stalno radimo o glavi. Neprijatelj nam, s vremena na vreme, samo malo pripomogne. SAVA: Bili ste dobri lovci. MILICIONER: I!... U lov smo nosili samo po jedan metak. Jedan lovac - jedan metak. Jedan metak - jedna zver... Ovi danas kad krenu u lov, ne vidi ih od redenika i oruja. Ko u rat. (Za milicionerovim pojasom zapita toki-voki. Vule uzima aparat, ukljuuje ga. Zau se metalni glas) GLAS: Vule, izvini samo da uje tvoju pesmu. MILICIONER: Kakvu pesmu, Jovo? GLAS: Tvoju pesmu: "Devojka sokolu gnezdo zapalila". (Pojaa se ton i najavljena pesma. Vule zamiljeno gleda u aparat, kao da je zaboravio gde se nalazi... Iskljui tokivoki) MILICIONER: Jova iz patrolnih kola... Mlad, veseo. (I ute... Nina slua njihov razgovor, verovatno mislei da milicioner ispituje grenog domaina. A Vule upiljio pogled u vrhove uglancanih slubenih cipela i nekako se prikupio. Kao da ga je sustigao veliki stid. Sava neodluno ustaje.)

SAVA: ime da te ponudim? Oe aicu dobre rakije... Nisi svraao godinama, nema smisla da ode bez posluenja. MILICIONER: Hvala... Ne pijem...Peta godina... Ni kap. SAVA: to ni kap? MILICIONER: Pusti... Ba zbog lova. Zbog poslednjeg lova. SAVA: Neto se desilo? MILICIONER: Ma... E... uti... Hm!... C, c, c, c... To da nekom pria, mislio bi... Pusti, pusti... Hm! SAVA: ta je bilo? MILICIONER: E... Pa... pre pet godina pozovu mene moji. Vele, divlje svinje pojedoe sve ivo. Kurjake rasterale... Otputujem ja. Doem kui, otac se zakljuao... A ve i bio bolestan. Od onolikog oca ostale samo dve ile i grkljan... Obuemo se, uzmemo puke meedare, pa s veeri krenemo pokojni otac, ja, pokojni Mile i pokojni Buda... Zapucam do pokojnog umara Zlaje, gde su ve sedeli pokojni eda i pokojni kum Ibro... Tu se dogovorimo da zorom preemo reku i napravimo eku uz samu liticu... Na Tari nas saeka i pokojni uitelj Krsta. On ve sklepo neki splav, al Tara bila nabujala ko more. Koliko iroka, toliko duboka klju bacala i ko besan pas penila... A tako, sa strane, pui... pui... samo pui... stavio nogu na panj... i pui... uti i samo pui... SAVA: Ko pui? MILICIONER: Rade skeledija... Pui pokojni Rade i kae: "Nee to ljudi izdrati ovoliku vodu"... Al' dabe! Reili mi... Na sred reke balvani se ras raspae ko iverje... Ja jedini isplivo. SAVA: Bili ste pripiti? MILICIONER: uj... pripiti... Ne bi se ni ja spaso, da se ne uhvatih za divljeg vepra koji je preplivavo reku... Spaso me stvor koga sam poo da ubijem. SAVA: Vidi... molim te. (I ponovo ute.Sava kriomice posmatra balerinu. Devojka rukama obgrlila kolena. Ne die) MILICIONER: Mora da dri te svinje? SAVA: Moram... Vidi kakva je kriza. MILICIONER: Kriza, kriza, kriza! ta ta re vie znai kad se svakodnevno hiljadu puta izgovori, kad je i rukovodstvo ponavlja. To je sad samo kriza rei "kriza". Za razliku od nas, Nemci su izgubili rat, bili tueni do temelja, pa su opet ekonomska vele i sila. A mogli su, mirne due, da jo uvek budu u stranoj krizi. SAVA: Izvini, to nije na sluaj. MILICIONER: Kako nije? SAVA: Pa, mislim, vrlo je vano s kim izgubi rat. MILICIONER: Hm... Oe rei, jo je vanije s kim dobije rat? SAVA: To ja nisam rekao. MILICIONER: Al' si mislio. SAVA: Ostavimo misli na miru, zadrimo se na reima... Mada, istina, misli su snanije od rei. Moj pokojni stric je govorio: "Ostavite ruke - sme li neko sa mnom da obara misli?" MILICIONER: Da... SAVA: Tako... MILICIONER: Eto... Da... SAVA: Da, da.

MILICIONER: Pa... skoro... Da... Kad se razmisli... SAVA: Hm... Poeli li se zaviaja? MILICIONER: Blago svakom onom ko ne mora svoj rodni kraj da sanja... Stara narodna poslovica, koju sam od muke ja izmislio... Gde ti je ona molba? Onog tvog odaara. (Sava vadi iz depa ispresavijan, garav list papira. Vule skida apku, brie maramicom vrat i potiljak) SAVA: Ne znam da li je najbolje napisana. Ti vidi pa ako neto treba da se doda... ili oduzme... Evo. MILICIONER: Rukom pisata? De, proitaj... Neka mu to neko mainom prekuca... Pisaom. SAVA: Potovani Drugovi Supovci, Obraam vam se prijateljskom molbom da mene i moju enu Kosu uhapsite s poetka novembra i u zatvoru zadrite do kraja marta ili aprila ako zima bude duga i hladna. Ja sam prevremeno penzionisan zbog bolesti kime, plua, srca, vena, bubrega i oiju, pa mi je penzija tek tolika da ako je ima. Mi smo stariji ljudi ne bi pravili nikakve gluposti da nas hapsite zbog prevara i kraa, jer smo oduvek poteno iveli to nas je u ovaj poloaj i dovelo. Razmiljali smo ta nosi est meseci zimskog zatvora ali da bude ljucki i estito. Ja sam se pitao sa nekim ljudima koji su me odmah posavetovali da na javnom mestu izvream nae najvee i najistorskije ljude koji su nam i omoguili da imamo sve ovo to nemamo... MILICIONER: Stani... Navodi li on neki konkretan razlog zbog ega upuuju molbu? SAVA: Navodi: Ovo vam piem zato to me je uplaio sluaj mog prijatelja Save ardaka, penzionisanog odaara, koji je kupio etiri pogrebna sanduka za sebe, enu, oca i majku, jer je uo da e sanduci poskupeti 280 posto ve sledeeg meseca. Steva te pare nema pa se boji da bi mogao ostati nesahranjen, to bi pravilo ozbiljne probleme porodici i drutvu, a on ne bi bio u mogunosti da pomogne. Potovani Drugovi Supovci, ako sanduci stvarno poskupe 280 posto ja moram odvajati celu penziju do kraja ivota za mene i enu mi Kosu, pod uslovom da nam ne bude mnogo gore nego to nam je ve sad. Vi, Drugovi, razmislite pa nas obavestite kad da doemo na hapenje, da ne bi slali kola i ljude ve moemo peice i znamo gde ste. Za uzvrat ja bi vam istio furune, pei, kotlarnice i odake, a Kosa bi kuvala i prala. Ne bi sedeli bambadava ve ko estiti i poteni ljudi. Velja Popi... Eto. MILICIONER: Dobro... Neka mu to neko mainom prekuca... Pisaom. (Dugo ute... Odaar posmatra Ninu a milicioner svoje gortake ake na kolenima. Sava uzdahnu, okrete se prema bivem podstanaru.) SAVA: Mora li? (Milicioner uti, ne die glavu.) Naredili su ti? (Milicioner uti) Nisi doao svojom voljom? Naredili su ti? (Milicioner uti) Hoe li je vratiti u Poljsku, pod straom? Hoe li je tamo neto vreati i osuivati? (Milicioner uti) Mogao si prvi put da svrati lepim povodom... Mogu li neto da te zamolim, da mi uini ko bivem prijatelju. MILICIONER: Reci. SAVA: Privedi je veeras. Daj mi vremena, hou... moram da joj pomognem. Uini mi to. MILICIONER: Nita vie? SAVA: Nita vie. MILICIONER: Kako... e joj pomoi? SAVA: Pronaiu druga Jagoa. Sve u mu ispriati. Brat mu je pesnik, valjda potuje umetnike. Nju je prevario jedan na ovek, bio bi red da joj neki drugi na ovek bar pola

pomogne. Nema smisla, Vule, da u ovom gradu, i ako je vrate ko begunca, ne upozna nekoga ko lii na oveka. Bruka bi bila zbog potenih ljudi i samog grada. MILICIONER: (ustaje) Kad da doem? SAVA: Pa, tako... u est, sedam... to kasnije... Ja te, Vule, razumem. Puno je stranog zverinja u tvom zaviaju. Ni ja se tamo ne bih vraao. MILICIONER: Pusti to. SAVA: Samo me jedna stvar zanima: Ko je prijavio? MILICIONER: Niko... ovako... lino. SAVA: Niko? MILICIONER: Niko... Sve sam video sino u pozoritu. Da si bio sa mnom, Sava, samo bi se krstio. Ja tako neto u svoj vek nisam uo ni video. SAVA: Neko ti u pozoritu reko da je ovde? MILICIONER: Ma, ne! Sve sam video na pozornici. I kako je balerina igrala balet, i kako je bila u kontejneru dok su odaar i milicioner razgovarali, i kako je odaar doveo kui, i kako joj je kupio gramofon da veba... SAVA: Gde si to video? ta pria, crni Vule? MILICIONER: Ni ja tebi ne bi verovao da mi ovo pria. Takva predstava se prikazuje. Neka balerina, ista kao ona, neki odaar isti ti, neki milicioner isti ja. I sve ovo to ja tebi priam i ta ti mene sad tako slua, i to me ekaju patrolna kola, i to se ona trese na kauu - sve isto. Kunem ti se, Sava, sve ovako, samo... na primer... da je tamo neka pozorina sala i da ja sedim u prvom redu. (Pokazuje prema sali, gde u prvom redu sedi uniformisani milicioner, kao Vuletov roeni brat.) Sve isto. Ja na sceni, ja u gledalitu. Publika me prepoznala na sceni... odnosno u gledalitu... pa se ljudi okretali prema meni. A kad sam izlazio iz pozorita, pitali me: "Hoete li privesti balerinu? Malo je nezgodno, ona je u kui vaeg prijatelja. Ali moraete, sad znate gde je." To pitali i onog milicionera u predstavi, a on im reko: "Pa, morau. Ne bi zbog prijatelja, al' sad svi znaju gde je". I on, u predstavi, ujutro prijavi sluaj efu, a ef izda naredbu za privoenje. I onaj ode kod kao tebe, a ti ga, posle razgovora o njegovom zaviaju, zamoli da je ne vodi do uvee. I onaj pristane... I onaj u predstavi ovako trubio... i onaj mu sa vrata viknuo: ekaj, bre! ekaj! (Milicioner je priao vratima, dokje priao o "onom milicioneru" i doviknuto vozau slubenih kola da eka.) SAVA: Boe, Vule, ta mi ispria... Hoe rei, pozorite potkazuje ivot narodu? MILICIONER: Ne znam, Sava, al' cele noi nisam trenuo... Vidimo se veeras. iv mi bio. (Odlazi... Zastaje na vratima, osvre se, poverljivo saoptava.) Neto u ti rei, ali, molim te, neka ostane strogo meu nama... Onaj pao. SAVA: Koji? MILICIONER: Onaj. SAVA: Koji onaj? MILICIONER: Onaj... to smo ga ekali... Danangu Debango. SAVA: Gde je pao? MILICIONER: Tamo. SAVA: Gde, bre, tamo? MILICIONER: Tamo kod njega. Nai o tome nee sad pisati. Ispratie ga sa svim poastima kao da nije pao, pa im izleti iz zemlje objavie da je pao. Meutim, izgleda da mu se crno pie. Niko nee da ga primi. SAVA: A, kako je pao?

MILICIONER: Svrgli ga. im je napustio zemlju, narod digao kontrarevoluciju. SAVA: Kontrarevoluciju? MILICIONER: To je kad se brzo digne nova revolucija koja stvar vrati na isto, kao da revolucije uopte nije bilo. Bile dve a nita se nije promenilo, izuzev broja stanovnika. Sama ti re kae: kontrarevolucija. SAVA: Svata. MILICIONER: Nai ne znaju ta e da rade sa ovim. Da je bar zavrio neku kolu. SAVA: On je sad bez posla? MILICIONER: Bez iega. Kako je ovo zaladnilo, davali mu kaput... ena mu nala nekog ko je isti ko ovaj. Vlado deset dana, nisu ni znali da nije ovaj. Ovome samo poslo depeu da e ga pojesti ako se vrati. SAVA: Sluaj, Vule, mogu li jo neto da te zamolim? MILICIONER: Reci. SAVA: Predloi ti naima, neka njoj daju paso za Kanadu, a ja u njega zaposliti kod mene. MILICIONER: Da isti odake? SAVA: Da isti. MILICIONER: Sava? SAVA: Ne zovem ga da krade. Jee crn i gorak hleb, al' poten. Moda prvi put u ivotu. MILICIONER: Malo ti je briga zadala poljska balerina, samo ti fali svrgnuti Predsednik Dufambe? Crni Sava, oe li ikad biti sebi dobar? SAVA: Eto... na sve pristajem... Kakav je onaj kraj one prie? MILICIONER: Koje prie? SAVA: U pozoritu. MILICIONER: Misli, sam kraj?... Pa, tako... dosta crn za tog odaara... Kao, on... Ma, pusti pozorite! SAVA: ta je bilo? MILICIONER: Nita. SAVA: Reci mi. MILICIONER: Pa, kao ti... kao on... izvri dva samoubistva. SAVA: Dva samoubistva? MILICIONER: Jeste... Sino sam iao i nikad vie. Bolje to nisi bio. Dolazim u est. (urno napustili stan... Sava prilazi Nini, seda do nje na ivicu kaua.) SAVA: Nina, moramo odmah do jednog mog prijatelja. On e nam... on e ti sigurno pomoi. On je vrlo vaan i moan ovek. Ako se on zauzme, a bio bi red - inio sam i ja njemu u ivotu... (Devojka nasloni glavu na odaarevo rame; lea joj podrhtavaju kao u uplaene ivotinjice.) Molim te, samo nemoj plakati. Kad plae, ne mogu nita pametno da smislim... Smiri se... pa da idemo. (Devojka obrisa oi. Odaar je vrsto, zatitniki zagrli. A negde, iz nekog dvorita, zau se dozivanje verenika Leopolda Vaika: Nina! Nina! Nina!...) VIII POKUAJ UBISTVA VAN SCENE Nesreni Teja polegao po stolu, meu knjigama i rukopisom. Ispod stola ispruio noge;

na desnoj je arapa, a levu i dalje osposobljava uboga sestra u crnini. U sobiak ulazi brat Jagoa. Osvre se, neto trai. JAGOA: Tejo, jesi li negde video moju sivu kravatu? Tejo! (Teja pridie glavu, zbunjeno gleda brata.) Zaspao si za stolom? TEJA: Izgleda... Zaspao sam. JAGOA: Kad ne spava kao sav ostali svet. TEJA: I ne ivim "kao sav ostali svet". JAGOA: A kako ti ivi? Ba me zanima - kako ti ivi? TEJA: Kao pas. JAGOA: Dobro se dri za psa. TEJA: Jo uvek sam, brate, u najboljim pseim godinama. Sino komija izveo psa u etnju, a ja - sebe. Svako svog psa. JAGOA: Jeste lajali? TEJA: Jesmo. Ja i komija. Lajao mi je da je kupio psa da bi se bar malo oseao kao ovek. JAGOA: Zato i ti ne nabavi neko pseto? TEJA: Kasno je, brate. Suvie sam pas. JAGOA: Misli da je kasno? TEJA: Misiim. JAGOA: Odlino! Odlino! TEJA: ta je "odlino"? JAGOA: Da si poeo da misli... Ima li ti neto nalik na kravatu? TEJA: Imam... lanac i ogrlicu. Tebe bar ima ko da eta. JAGOA: Nabaviu ja tebi koulju! Ludaku koulju! Opametiu ja tebe ludaino luda! Mar! ibe! (Jagoa izjuri iz kue. Teja odmahnu rukom pa se zagleda u rukopis. Glavu prihvati akama i nepodnoljivo teka. Sestra krpi arapu i s vremena na vreme uzdahne kao da godinama nije disala. U sobiak ulazi Jagoa. Osvre se, neto trai.) JAGOA: Tejo, jesi li negde video moju sivu kravatu? Tejo! (Teja pridie glavu, zbunjeno gleda brata.) Zaspao si za stolom. TEJA: Nisam... Malopre sam bio zaspao i sanjao kako me budi. Sad sam budan. JAGOA: ta bulazni, sad sam te probudio. TEJA: Nisi sad. JAGOA: Spava za stolom, kad ne spava kao sav ostali svet. TEJA: Molim te, sve znam. Sve si mi ve rekao. Malopre sam sanjao da se svaamo oko toga kako ja ivim. JAGOA: Pa, kako ti to ivi? Ba me zanima? TEJA: Nemoj, Jagoa, molim te. JAGOA: Gde li mi je kravata... Zakasniu. TEJA: Nee zakasniti, jue si sve rekao. Sluao sam ti govor na otvaranju Doma kulture. JAGOA: Bio si tamo? Nisam te video. TEJA: Nisi nikoga video. Govornica je bila udaljena od naroda dva kilometra. Ali si se odlino uo. Imate jako ozvuenje. JAGOA: Najjae. Je l kralo? TEJA: Jeste - u tvojoj glavi. JAGOA: Znai, rekao sam neto to ne valja? TEJA: Da.

JAGOA: ta, na primer? TEJA: Sve. JAGOA: Sve? Ba sve? TEJA: Ba sve. JAGOA: Nije mi se sluajno omaklo da kaem neto to ne valja? TEJA: Nije. Vodio si rauna. JAGOA: Zanimljivo... Sluao si ceo govor? TEJA: Ceo. Na poljani bez trunke hlada, po vrelom suncu, govorio si tri sata. Pioniri su pozaboravljali pesme, cvee im u rukama uvenulo a koulje probio znoj. Bila je nepodnoljiva vruina; roditelji su gledali sirotu decu, molei Boga da zavri ili da te kap udari. Pitali su se: "Kakav li e ovo Dom kulture biti kad se ovako nekulturno otvara?" A ti rode roeni, nikako da stane, da kae neto jednostavno i razumljivo. Na kraju su oamuena deca recitovala vae programske pesme, koje je nehumano uiti napamet. JAGOA: Nae programske pesme? Nae? Malo si se prevario, rode roeni. To su pesme vaih najboljih i najveih pesnika. Vae pesme. TEJA: A ko je odabrao ba te pesme? JAGOA: Vai najbolji uitelji. A recitovali ih vai najbolji uenici. I sluali vai najbolji roditelji. TEJA: Hoe rei - mi radimo protiv nas? JAGOA: Radite, brate. TEJA: A vi nam samo pripomaete? JAGOA: Ne, mi vam samo malo odmaemo. Imate pravo da radite protiv sebe. Meutim, vi u vaoj snishodljivosti, udvaratvu i debilnoj lukavosti inite takve gluposti koje prevazilaze i naa oekivanja... Ja sam se, na primer, jue bunio, da se na plus 30 zapali vatra i igra kolo oko vatre, kao da ste neko afriko pleme. Dobro, oni tamo igraju i na plus 50, ali im je svrha igre drugaija: da oteraju zle duhove. TEJA: A mi igramo da ih prizovemo? JAGOA: Tano, brate! Tano! To ni afrika plemena ne rade! Vi ih prizivate, pa kad vam se pojave, hvatate se za glavu i u udu gledate ta ste prizvali, ta vas je snaslo. ta vi hoete? ta ste do sada, pola veka hteli? Da vam neko ita misli, prislukuje apate i molitve, ili za ozbiljno uzima pijana naricanja, da vam neko zaviruje u komarne snove, da se neko ubije od razgovetanja vaih potajnih elja. I ko bi to od nas mogao da uini, ko je za tako neto od nas sposoban, kad smo, kao to znate - glupi, prosti i primitivni. Recite, brate, ta elite, ali kao narod - ne vas petorica. Dogovorite se - kao narod, i recite: "Neemo kolo oko vatre na plus 30!" U redu: Ugasite vatru ili sunce! Ugasite neto, jebe mi se! TEJA: I vi biste pristali? JAGOA: Morali bi, ovee. TEJA: Hoe li da ti ja kaem kad vi "pristajete", kako poputate i kako vladate. JAGOA: Reci, pojma nemam? TEJA: Vi primenjujete staru stoarsku lukavost: Kad u mali, tesan prostor, treba spakovati 15 ovaca za transport, onda stoari na silu uguraju 20, pa posle izvesnog vremena, kad ovce ponu da se gue, izvade 3, tako da 17 odahne - osecaju se dobro, mada pre toga nije bilo mesta ni za 15. To je vae razumevanje i poputanje, unapred smiljeno, kad doe do guenja.

JAGOA: I 17 srenih ovaca kreu na dalek put... De li mi je kravata... To sa ovcama ne vai za tebe. Ti ree da si pseto. Nou ne spava, laje na senke i zvezde, uva nesreno stado. I grize, podmuklo me ujeda iz mraka, s lea. (Izvadi novine iz depa sakoa) Ti si mi ovo smestio... ovo... ovo... ovu ispravku... u ovom... ovom... vaem ubretu... TEJA: Kakvu ispravku? JAGOA: Ovo... ovo je... tvoja pseca ala..."lspravka: Uprolom broju Knjievnih novina objavili smo odlomak iz knjige "Putevi i stranputice evropske levice" druga Jagoa Kraja. Grekom smo ispod odlomka potpisali profesora Bora Milia. Ovom prilikom se izvinjavamo profesoru Miliu". (Teja se nasmeja. Jagoa pronalazi kravatu u depu sakoa.) Za sve ovo to se danas radi, pre izvesnog vremena bi neko bio bar uhapen. TEJA: A zna li zato vi danas ne hapsite? JAGOA: Zato to smo budale! TEJA: Naprotiv - zato to ste pametni. Ako pohapsite sve koji vas spreavaju da ostvarite vae genijalne planove, pa vi i dalje budete radili loe - a znate da bolje ne umete, narod bi vas pitao: Ko vam sad smeta? Zato nije bolje kad njih nema? Ko je sad kriv? Ovako, dok su "deurni krivci" na slobodi i vi ste mirni. Oni rovare i rue. Da njih nema - kao to ih nema, vi biste ih morali izmisliti - kao to ste ih izmislili. JAGOA: ibe! ibe! Ti si stvarno postao pas! Besan pas! (Jagoa baci kravatu, poe prema Teji kao da e ga udariti, a onda se okrene i - napustio bi kuu da se na vratima ne oglasizvono... Besno otvara vrata. Ulaze Sava Odaar i Nina Herber. Balerina je ogrnuta ebetom, a crni ovek u naruju nosi gramofon.) SAVA: Dobar dan, komija. JAGOA: Dobar dan. Kojim zlom? SAVA: Odakle znate da je zlo? JAGOA: Meni niko ne dolazi dobrom. SAVA: Pa, drue Jagoa... JAGOA: Komija Jagoa. Ili samo Jago, kako ste mi tepali kad sam bio mali... O emu se radi? SAVA: Komija, ovako vas molim, pomozite mi... pomozite nam... pomozite joj... JAGOA: ta da Ti Vam Joj pomognem? SAVA: Izvinjavam se, izgleda da sam... da smo doli u nezgodno vreme. JAGOA: urim. Recite. SAVA: Pa, ja bih te... vas molio... JAGOA: Ovo pod ebetom je neka umetnica? SAVA: Velika umetnica! Ona je... JAGOA: Svetska umetnica? SAVA: Svetska, ba svetska. JAGOA: Znao sam. im sam je ugledao ovako pod ebetom SAVA: Ona je... JAGOA: Ima li neko u ovoj zemlji ko nije svetski umetnik? Napisao dve pesme, hoe stan - svetski pesnik! Napisao pola prie, drugu polovinu e - im se useli! Nacrtao zeca, hoe atelje - svetski slikar! Pa nisam ja, komija, multinacionalna graevinska kompanija za zbrinjavanje svetskih luda. "Svetski umetnici" neka se obrate svetu, ja sam zaduen za obine i normalne ljude. Bez krova zidari, livci, rudari. Radnika klasa na vlasti i na ulici. SAVA: Drue Jagoa... JAGOA: Ima li ti komforan stan, da se posle dima i garei kao ovek okupa? Nema.

A zato nema? SAVA: Pa, ja sam... JAGOA: Trideset godina isti tue odake. I ti si svetski odaar. SAVA: Nisam. Pokuao sam da istim u Dizeldorfu, pa nisam mogao... Drue komija, njoj nije potreban stan. JAGOA: Njoj nije je potreban stan? SAVA: Ne, nije. JAGOA: Ima ebe! Prva svetska umetnica kojoj nije potreban stan. Znai, ima stan? SAVA: Imala je. Ona je... JAGOA: Razvedena! I kad damo stan, kad ga otmemo od radnika, evo ih posle godinu dana: Razveli se, opet na ulici. Odoe stanovi valerima i valerkama. Zato sam ja i predlagao da im se dodeljuju klupe iz parka. (Balerina je sakrila lice ivicom ebeta. Naputa kuu... Sava pokuava da je zadri i dalje nosei gramofon u naruju.) SAVA: Stani Nina, molim te. Komija je malo neraspoloen. Nije on ovakav kakav jeste. Znam ga od ovolikih nogu. Ja sam ga uio da hoda... i govori... Tejo, prijatelju, reci bratu ko je Nina. Tejo... TEJA: Predstavi gospoicu, kao to je red. SAVA: Drue... Sine Jago, drugarica je... gospoica je... poljska balerina je... Nina Herbert. (Jago je zastao u ljutitoj etnji. Gleda crnog komiju kao da ga nije dobro uo.) JAGOA: Ko je drugarica? SAVA: Balerina, Herbert Nina. JAGOA: Balerina, Herbert Nina? SAVA: Da! Nju sad trae, pa smo mislili... ja sam mislio, da vi pokuate... JAGOA: Balerina, Herbert Nina?... ale, da ti nisi skoro pao? Kakva balerina, ovee? SAVA: Jeste komija. Pitajte brata. Pa ne bih ja vama predstavljao nekoga ko nije ono to jeste. (Potrkuje dok pria, zadravajui devojku i pravdajui se Jagou; usput ukljuuje utika u zid, sputa gramofon na astal, pritiska dirku... Odjeknu muzika ajkovskog.) SAVA: Izvinjavam se, komija, to mi niste poverovali... Sad e ona vama da se prikae... Zato sam i poneo gramofon. Ko je meni ikad ita verovao. (Crni ovek prilazi balerini, skida joj sa ramena ebe, kao impresario u cirkusu. Nina stoji ukoena kao da je ostala naga.) Nina, molim te, odigraj neto - samo dva koraka, da komija vidi da si ti ti... Ajde, Nina, oni vole kad im se igra i peva. Ona e, komija, samo da vam igra... Ajde, Nina, samo dva koraka i jedan okret na prstima. (Devojka se pomeri, napravi pokret kao da je neto zabolelo. Na moleivo insistiranje crnog prijatelja, koji iri ruke kao da prikuplja ivinu, uini i drugi, trei korak... A onda se oslobodi uasa i stida, zaplesa kao da je na velikoj, raskonoj sceni... Jagoa polako seda na stolicu, opinjen lepotom ispod ebeta i velianstvenom igrom. Sava se pretvorio u pobedniki osmeh; od celog crnog oveka ostao sam beli osmeh. A negde, iz nekog dvorita, ponovo se oglasi dozivanje verenika Leopolda Vaika: Ninaaa! Ninaaa... Teja zagnjurio glavu u rukopis, kao da mu je muka od poniavajue igre ili kao da prepisuje ivot koji se oko njega zbiva. Sava pojaa ton izapljeska, ali prema Jagou.) SAVA: Bravo, drue Jago! Kako vi divno gledate! (Jagoa prislonio kaiprst na usta. Bez daha posmatra Nininu igru. Muzika ajkovskog nosi je po sumornoj, teskobnoj sobici... I kad je ve zaboravila gde iza koga igra, u kuu ulete, kao vihor - verenik Leopold Vaik. Ljutiti ovek je najzad pronaao odbeglu verenicu. On zbaci pepeljasti mantil (ostade u kostimu Otela iz neodigrane scene u Narodnom pozoritu) i jednim pokretom pokua da

uhvati i smiri balerinu, ali se ona okrete i udalji igrajui. Izludeo od danononih lutanja i dozivanja, uvreen i ponien, Otelo-baletan postaje sve agresivniji. Nina izmie kao i u toliko puta odigranoj sceni ljubomore. Dok njihov nesporazum kroz igru traje, u kuu ulazi, pristojan pijan, poljski pesnik i prevodilac, gospodin Grabinjski. On prilazi stolu, rukuje se sa Tejom, koji mu ponudi stolicu da sedne. I gospodin Grabinjski, kao i Jagoa, sa zadovoljstvom posmatra "kuni balet", ne slutei nita neobino u otrim i opasnim pokretima pomahnitalog verenika. Posle nekoliko izuzetno lepih okreta balerine, kojima je izbegla nasrtaje oveka "van lika", Jagoa i gospodin Grabinjski oduevljeno zapljeskae i povikae: Bravo! Bravo! Bravo! Njihovi povici ponee Ninu da odigra scenu najbolje u karijeri. Jedino se Sava uznemirio. Osvre se prema Jagoi, pokuava neto da mu objasni, ali ga zadivljeni ovek smiruje rukom... I ko zna koliko bi ova "kuna scena" trajala, da besni verenik ne uhvati devojku za ruku. Naglim pokretom je okrete, "prelomi" u struku, povi preko kolena i poe da davi... Jagoa i gospodin Grabinjski ponovo zapljeskae i povikae: "Bravo!", mislei daje velika scena odigrana do poznatog kraja. Meutim, kad devojka opusti ruke, gubei dah, i kad je razjareni ovek prikloni do poda, ljudi zbunjeno ustae. Leopold Vaik nadneo se nad verenicom, vritei.) OTELO-VAIK: Zabije cie! Nina, ty mnie zdradzita! Tanczysz po domach! Zabije cie, Nina, zabije! SAVA: Ljudi, ubi je! Udavi je! Ljudi! (Odaar pritra, zgrabi verenika, pokuavajui da odbrani ve snemoglu devojku. Vaik se otima, ali su mu pokreti i dalje nalik baletskom liku. A moda je tome doprinela muzika ajkovskog, koja ljude u borbi za ivot, pretvara u stilizovanu koreografiju. Ispred kue zakripae konice policijskog automobila, uzprodorno zavijanje sirene i belo-plavu rotacionu svetlost. U kui, "na scenu", ulete milicioner Vule. On pokua da smiri pobesnelog baletana, ali mu ovaj izmae, dovodei ga u alostan i neprijatan poloaj da i sam "igra". Od poznate scene ljubomore, toliko puta viene irom sveta, izrodi se haos, istina veoma primeren ljudima i vremenu. Teja s prezirom odgleda "kraj kune scene" pa nastavi da ispisuje rukopis. Milicioner konano zgrabi verenika, slubenim zahvatom mu uvrnu ruku na lea i privede ga do Jagoa, koji vrisnu baletanu u lice.) JAGOA: Jesi li ti normalan? OTELO-VAIK: Zabije ja! Ona nie bedzie dla was tanczy! Zabije ja! JAGOA: Vodi ga! Vodi! MILICIONER: Drue Jagoa... JAGOA: ta je, ta eka? Vodi! MILICIONER: Nareeno mi je da i nju... JAGOA: Ona je moja briga... Vodi ludaka! SAVA: Hvala vam drue... komija. MILICIONER: Zato da ga optuim? JAGOA: Pokuaj ubistva van scene. MILICIONER: Ne razumem... Razumem! (Milicioner Vule odvodi Leopolda Vaika... Ubrzo se udaljie i slubene kola. Odaar je klekao pokraj balerine, pridravajui joj glavu, akama, kao da je i vode.) SAVA: Nina... Nina moja... ta ti je uinio... Nina... Reci neto, molim te. Drue Jagoa, ona umire... Nina... (Jagoa je priao. Sa strepnjom joj opipava puls na ruci... Nina pridie glavu i otvara oi)

JAGOA: elite li malo vode?... Vode? SAVA: Ona ne razume na jezik. JAGOA: A kako si ti sa njom razgovarao? SAVA: Veoma paljivo. JAGOA: Veoma paljivo? SAVA: Da. Nina, hoe li malo vode? NINA: Ne... hvala... Sava. JAGOA: Mademoiselle, parlez-vous francoais? NINA: Un peu... mais je comprend tout. JAGOA: Chere mademoiselle, je vous presente mes excuses les plus plates parce que tout est arrive a cause de ma negligence. Je pansais qill agissait d'un jeu, que vous et votre ami repetiez la scene que j'avais vu au theatre. Pardonez-moi, s'il vous plait. NINA: Ce n'est rien... monsieur... J'ai pense la meme chose... Excusez moi que je me ressaisisse... Aidez-moi a me lever, s'il vous plait. JAGOA: Oui... oui... (Jagoa joj pomae da ustane, pridravajui je oko struka... Sava je ostao kleei na podu) SAVA: Nju je, komija, prevario jedan va... i na ovek. JAGOA: Chere mademoiselle, ce soir-la apres le spectacle, je suis reste au theatre a cause de vous. J'esperais vous voir a la reception. Je voulais vous feliciter de tout mon coueur. Je ne suis pas un grand connaisseur de ballet, mais apres votre performance, j'ai compris pourquoi les gens vous admirent et vous aiment tant. Avec votre permission, je voudrais vous feliciter maintenant... J'ai ete comme encorcele par votre dance... et par vous-meme. (Jagoa se nakloni, poljubi joj ruku... Trenutak due zadra usne na njenoj ruci - ili se Savi dok ih, kleei, posmatra. Francuski jezik, lepe rei i rukoljub oporavie gospoicu Ninu Herbert.) NINA: Je vous remercie, monsieur. JAGOA: Je me permettrais de vous demander, ma chere mademoiselle, de venir avec moi. Apres tant de desagrements inutiles, vous avez bien besoin du repos. Considerezvous comme dans votre ville, parmi vos plus chers amis. Ma voiture est dans la cour. Permettez-moi... SAVA: Hoete li joj pomoi? JAGOA: Naravno, naravno. Posle tolikih godina, konano sam sreo nekoga ko je stvarno svetski umetnik... Ona e sad prei kod mene, da se malo odmori i oporavi, a sutra emo srediti sve slubene formalnosti. Ima li kod vas nekih njenih stvari? SAVA: Nema... A gde e ona sad prei? Pa vi ste... komija... samac... Sam... i mlad ovek. JAGOA: Da. Vi ste, takoe, samac, a uz to ste stariji ovek. Neto ste hteli da mi kaete ili da me pitate? Neto, dragi moj komija, glasno utite? SAVA: Mislim, da li i ona to eli... Nju je ve prevario jedan va... na ovek... Nina, ti sad ide? Ti ide? Nina, razume li me?... Razume li me, Nina? JAGOA: Samo "veoma paljivo". Veoma paljivo. NINA: Hvala, Sava... Mnogo hvala, moj Sava. (Devojka ga zagrli, zahvalno poljubi, podie ebe sa poda, ogrnu se i pode iz kue. Jagoa je u stopu prati pridravajui je desnom rukom oko struka. Naputaju kuu... Sava i dalje klei. Zanemeo. Praznog pogleda. Prilazi stolu na kolenima, kao da nema snage da ustane. Gospodin Grabinjski ga gleda saaljivo, stueno.) Tejo, prijatelju, tvoj brat odvede Ninu. Jesi li video, Tejo?

Kako moe da pie dok se ovakve strahote deavaju? Ja sam ga molio da joj pomogne kao ovek... a on... u svoja kola... u svoj stan... Tejo?! TEJA: Zato se toliko udi, ale? Ti vrlo dobro zna, da ima ljudi kojima se ne treba obraati za pomo - makar ti ivot bio u pitanju; jer kad oni odlue da im se vrati "dug" ovek zaali to je iv. SAVA: I on e je prevariti... i ja u - umreti od stida. Umreu, Tejo... Pa ona je zaboravila gramofon i ploe. I maramicu kojom mi je previla ruku. To je sve njeno. Nina! Nina! (Zvuk Jagoevog automobila naputa dvorite. Sava iskljuuje gramofon, skuplja ploe. Istra u dvorite, nosei sve u naruju. Gospodin Grabinjski rukuje se sa Tejom, koji mu daruje nekoliko knjiga. Negde, iz dvorita, kao nekada glas Leopolda Vaika, odjekuje dozivanje Save Odaara: Ninaaa! Ninaaa! Ninaaa! Teja prati poljskog prijatelja do vrata. Govori mu dok glas odaara nestaje u daljini.) TEJA: Vidite, gospodine Grabinjski, u naem komiluku ive jedni, siroti i nesreni ljudi, isti oni za koje imamo veliko razumevanje dok o njima itamo kao o junacima dobre literature. Kad sklopimo stranice knjige, pokuajmo da ih razumemo - da im pomognemo, dok ne zakorae u svet umetnosti. Ako bismo to uinili, moda bi bilo manje dobrih knjiga ali sigurno i manje nesrenih ljudi. (Gospodin Grabinjski klimnu glavom, prigrli dobijene knjige, uzdahnu i napusti kuu. Teja se vraa do stola, seda i nastavlja brzo da ispisuje listpapira. On i sestra Vesela ponovo su sami. Posle unih Ijudi, muzike, igre i galame, uboga kua je jo pustija i sumornija. Sestra ustaje, pridravajui rukom bolno mesto na leima. Prilazi stolu, sputa okrpljenu arapu na rukopis) VESELA: Tejo, obuci... Prehladie se. TEJA: Da... ta si rekla, izvini? VESELA: Eto ti i druga. Okrpila sam i drugu. Valjda e od tog posla dobiti pare za nove arape. TEJA: Valjda... Da me ovi sad ne zadrae, zavrio bih i poslednju scenu... Dobro je da se ti nisi meala. Samo bi se iznervirala. (Sestra se pomera da mu bolje vidi lice. Krsti se.) VESELA: O emu pria, Tejo? TEJA: Ma, o njima. VESELA: O kome "njima", brate roeni? O kome to opet? Boe mili, Boe Gospode, jedini i dobri moj, Oe na Svevinji, Ti koji sve vidi, podari mi snage i volje, pomozi mi da istrajem, sauvaj mi, mili moj Boe, ovo malo snage i razuma... (Zazvoni telefon... Sestra se pomera i dalje gledajui brata koji pie. Podie slualicu.) Da?... Ti si, bato... ta je bilo?... Nije valjda?... Majko moja... Boe Gospode... Gde je sad?... Da... Moe li mu pomoi?... Ljubi te tvoja seja, pomozi mu... Uini sve kao za mene... On nam je posle smrti naeg oca bio sve... Joj, mila majko... Gde lei?... Ja ga moram videti... Ne, ne, ne, ja ga moram odmah videti... Treba li mu krvi? Idem, odmah idem! (Spustila je slualicu sva u suzama. Poe po kui da neto trai, osvre se, ne zna gde bi i ta bi... Teja je ustao.) TEJA: ta je bilo? VESELA: Na Sava... Sava je... stradao... Majko moja... TEJA: Gde je stradao? VESELA: Pao je... sa Jagoeve zgrade... Na Sava... TEJA: Ej, ale, ale... Nije pao, Vesela, skoio je zbog Nine.

VESELA: Skoio je zbog Nine? Koje Nine? TEJA: One koju je na brat odveo. Nine Herbert, poljske balerine. VESELA: Sava skoio zbog one poljske balerine? TEJA: Da. VESELA: Koju je na brat odveo? TEJA: Na brat. Tvoj i moj brat. VESELA: Tejo! ta pria, Tejo! ta to pria, ludae ludi?! Na brat je kriv? Moj Jagoa?! Mar! Ostavi me! Tejo! Ludi Tejo! Ludi Tejo! Ludi Tejo! (Vesela zgrabi crnu tanicu i vritei napusti kuu. Uplaen zbog izbezumljene sestre, nesreni pesnik dohvati cipele, na brzinu ih obue - levu na desnu nogu a desnu na levu, pa istri iz kue dozivajui) TEJA: Vesela! Stani, Vesela! Vesela! IX DRUGO SAMOUBISTVO Sava odaar lei u ok-sobi. Privezan je za aparat koji otkucava treptaje srca i due. U venu leve ruke prima transfuziju. Boca krvi visi na metalnom stalku. Na licu muje plastina maska za kiseonik. aava glava, na belom jastuku, kao da spava. U privatnoslubenu posetu dolazi milicioner Vule. Uniformisani ovek prilazi krevetu, gledajui piskavi ekran, kao da proverava koliko je Sava iv. MILICIONER: Sava, uje li me, Sava... Ja sam, Vule... Milicioner Vule, tvoj bivi podstanar... Bio sam u patroli kad si stradao... Lekari kau da e se izvui... Vele, najgore je prolo... uje li me, Sava... Ovde je moja sestra Jelena i bolnika sestra... Rek'o sam joj da te stalno pazi... Kako si pao sa zgrade koja ima ogradu... ta je bilo, Sava?... uje li me?... (Dolaze Teja i Vesela. Sestra prilazi uzglavlju, uti, guta bol. Teja ree; jedva ujno.) TEJA: Dri se, ale. (Vesela se zagrcnu, okrete glavu i glasno zaplaka. Bratje odvodi u stranu, apatom umirujui.) Vesela, molim te... ula si ta je doktor rekao... Vesela... (Milicioner saeka da ena u crnini prestane sa plakanjem; prie uzglavlju, povi se nad nesrenikom.) MILICIONER: Sava... reci mi je l' te neko gurnuo ili bacio odozgo? Odande ovek ne moe sluajno da padne... ta je bilo, Sava?... Jedan razbojnik tvrdi da si preskoio ogradu i skoio, ali ja u to ne mogu da verujem... Uhapsio sam ga. Ve je osuivan... Visok, sme, proelav, svee neobrijan, u crnoj konoj jakni, farmericama i patikama... Je l' te on bacio?... uje li me, Sava?... Samo klimni glavom ako me uje... Ili trepni. VESELA: Bacio ga je... Neko ga je bacio. TEJA: Vesela, molim te... Nije ga niko bacio, sam je skoio sa Jagoeve zgrade. VESELA: Drue, nemojte ga sluati, on nije normalan. Vi ne znate moga brata, on je, siroma, lud ovek. MILICIONER: Znam ga, znam ga. A zato, drue, tvrdi da je skoio? Zato si tako siguran? TEJA: Zato to je, drue, moj brat... (U sobu ulazi Jagoa Kraj. Drug je u besprekornom crnom odelu, briljivo oeljan na gore, i sa dranjem kome jedino nedostaje karanfil u reveru. Sestra ga zagrli, poljubi, zaplaka mu na prsima) VESELA: Bato moj, spasi me... ko Boga te molim... Stalno te optuuje za Savinu

nesreu. Ubeuje me da si ti kriv... Kae da je moj... da je na Sava zbog tebe stradao. MILICIONER: Ja sam svedok, drue Kraj. Sad je to i preda mnom izjavio. JAGOA: Ja kriv? Tejo? TEJA: Samo bez drskog i razbojnikog uenja. Tog vaeg nasilnikog uenja mi je dovde! Dovde! Jesi li odveo Ninu Herbert u svoj stan? ovek te lepo zamolio da joj pomogne, a ti kao zver... JAGOA: Koga sam odveo u moj stan? TEJA: Ninu Herbert, poljsku balerinu. JAGOA: Vesela, o emu on to pria? ta mu je? VESELA: Bolestan je, bato. Godinama ti ponavljam da je bolestan, da mu pomogne. Sve vidi-ega nema. Lud je eto ta mu je. Lud je! TEJA: Ko je lud, Vesela? Ja sve vidim "ega nema". A ega to nema? Svi sve vidite a pravite se slepi, gluvi i nemi, zbog ovakvih razbojnika i baraba! JAGOA: Tejo... TEJA: Nisam lud, ali u poludeti. Uskoro u stvarno biti lud, jer ste sve uinili da poludim. Ovo vae niko normalan ne moe da trpi i podnosi. Mora biti ili ubre, ili lud! JAGOA: Ne laj, Tejo. Ne laj pseto lajavo. TEJA: Poteni ljudi ne mogu vie da vas gledaju, povlae se, sklanjaju vam se s puta, u bedi umiru, ili se kao Sava ubijaju. Vai mafijaki uspesi su njihovi jadni ivoti i jo jadnije smrti. To je ovo ega u izobilju ima, a svega ostalog stvarno nema! JAGOA: Vodi ga! TEJA: Gospodari jada, bede, emera i srama! (Teja s gaenjem vriti, diui ruke prema bratu i odgurujui sestru koja pokuava da ga smiri. Njegove rei i izgled naruavaju pogreno obuene cipele, koje svemu daju izgled velike tuge, saaljenja i nemoi. Kao da je klovn istrao pred blindirani tenk, da ga reima i pokretima zaustavi... Jagoa povika na milicionera.) JAGOA: ta me gleda! Vodi ga! MILICIONER: Nareeno mi je... JAGOA: U prvu ludnicu! U ludnicu pseto! I ja u rei kad je zdrav! Vodi! Vodi! (Milicioner zgrabi kotunjavog Teju i bez vee muke ga odvede. Jagoa zatitniki zagrli sestru.) JAGOA: Oprosti Savo, ako si ga uo. Na nesreni brat je bolestan. Dok ti ozdravi i on e preboleti... Idemo, Vesela. VESELA: Ostavi me... I ti me ostavi... Nikuda ja ne idem... Nikuda... Savo, uje li me... Onu gusku, to si mi poklonio za nedeljni ruak - pustila sam... Prezdravila je i odletala... Molim te, ozdravi... Ti zna... ti zna...Molim te, ozdravi... Molim te... (Jagoa uhvati sestru za ruku i blago je pomeri od Savinog uzglavlja. Odvodi je... Negde iz hodnika dopire njen histerian pla. Sava pomera ruke. Otvara oi. Sa naporom dohvati kraj cevice, pri dnu boce, opusti ruku na kojoj je privezana Ninina maramica, i prekide dovod krvi. Ruka klonu pokraj kreveta, a iz prekinute cevice prokapa krv na pod. Drugom rukom skide masku za kiseonik. Piskavi zvuk elektrokardiograma poe da se utiava. Gubei svest, Sava odaar apatom izgovori.) SAVA: Nina... Nina... Nina... (I dok svetlost na sceni trne, dok je smenjuje lepljiva tama u koju tone nesreni odaar, u sali, u prvom redu partera ustaje i dvoranu prvi naputa uniformisani milicioner - kao roeni brat Vuleta milicionera. Odlazi zamiljen i nekako

zbunjen, kao da je prvi put bio u pozoritu ili kao da ga je pria uznemirila i pokrenula da odmah ode.) bie valjda jednom KRAJ