Neutralni bankarski poslovi

Uvod

Banke su specijalizovane finansijske institucije ija je osnovna funkcija da obezbede adekvatno funkcionisanje privrede, snadbjevanjem potrebnom koliinom novca. Zajednika karakteristika svim bankama su poslovi uzimanja depozita, davanja kredita i obavljanje poslova platnog prometa. S obzirom na to da kao privredni i trini subjekti banke rade sa novcem, kao specifinom robom, podlijeu posebnom nadzoru i kontroli, od strane Centralne Banke. Prema poloaju i ulozi banke u obavljanju razliitih poslova, bankarske poslove moemo klasifikovati na: aktivne bankarske poslove, pasivne bankarske poslove, neutralne bankarske poslove, sopstvene bankarske poslove. U ovom maturskom radu imam zadatka da na najbolji i najjednostavniji nain objasnim neutralne bankarske poslove.

Pojam i podjela neutralnih bankarskih poslova

1

Neutralni bankarski poslovi

Neutralni ( usluzni ) bankarski poslovi su najstariji bankarski poslovi ( npr.poslovi mijenjanja novca ). Neutralnim (uslunim) bankarskim poslovima bave se uglavnom velike banke koje raspolau razgranatom mreom filijala banaka i ispostava, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Za obavljanje ovih poslova banke naplauju naknadu u vidu provizije. Sa aspekta savremenog bankarskog poslovanja, ovi poslovi imaju manji znaaj u odnosu na aktivne i pasivne poslove. Neutralni bankarski poslovi za banku predstavljaju sve one poslove u kojima se banka ne pojavljuje niti u ulozi poverioca niti u ulozi dunika, ve samo za svoje komitente (klijente) obavlja odreene bankarske poslove uz naplatu bankarske provizije. Analogno tome, ovi poslovi se nazivaju jo i posredniki (komisioni) poslovi, a oni obuhvataju jednu veliku grupu poslova u kojima se banka pojavljuje kao komisionar. To znai da ove poslove banke obavljaju usvoje ime ali za tui raun. Na osnovu toga se i kao uobiajena podjela bankarskih poslova navodi podjela na:
1) Posrednike bankarske poslove 2) Komisione bankarske poslove

Potpunija podjela neutralnih bankarskih poslova se moe predstaviti na sljedei nain:

1) Posredniki bankarski poslovi

a) Poslovi platnog prometa u zemlji; b) Poslovi platnog prometa sa inostranstvom ( devizni poslovi ); c) Inkaso poslovi; d) Bankarske garancije.

2) Komisioni bankarski poslovi

a) Poslovi emisije HOV;

2

Neutralni bankarski poslovi

b) Devizno-valutni poslovi; c) Savjeti, informacije i konsalting; d) Depo poslovi; e) Faktoring poslovi; f) Forfeting poslovi; g) Lizing poslovi; h) Poslovi osiguranja.

POSREDNIKI BANKARSKI POSLOVI Poslovi platnog prometa u zemlji

3

Neutralni bankarski poslovi

Pod platnim prometom podrazumijevaju se sva plaanja koja se vre izmeu pravnih i fizikih lica. Plaanje se definie kao prenos novanih sredstava sa jednog, fizikog ili pravnog lica na drugo, da bi se izvrila likvidacija duniko - povjerilakog odnosa. Kada govorimo o znaaju platnog prometa za jednu zemlju,moramo naglasiti da isti predstavlja znaajnu determinantu tranje novca kao i da ostvaruje veliki uticaj na ciljeve I zadatke monetarne politike. Procesi razvoja platnog sistema ostvaruju efekte u pravcu smanjivanja tranje novca i poveavanja brzine opticaja transakcionog novca. Dakle, ako je platni sistem neefikasan i spor, to uslovljava poveanje tranje za novcem, to najjednostavnije reeno znai da je za obavljanje plaanja potrebno izdvojiti vie novca. Sljedei znaajan uticaj platnog prometa se odnosi na finansijsku stabilnost jedne zemlje iz razloga to bi poremeaj funkcionisanja platnog prometa onemoguio eliminisanje duniko-povjerilakog odnosa. Podjela platnog prometa se moe izvriti na razne naine, zavisno od kriterijuma posmatranja. Tako se u osnovi izdvajaju tri podjele, i to: na osnovu naina plaanja; na osnovu vrste plaanja; na osnovu mjesta plaanja. S obzirom na nain obavljanja platnog prometa, isti se dijeli na neposredan i posredan. Ukoliko se za kriterijum uzme vrsta plaanja, platni promet se moe podijeliti na gotovinski i bezgotovinski.

Neutralni bankarski poslovi

U zavisnosti od vrste platnih naloga, bezgotovinski platni promet se dalje moe podijeliti na: iro platni promet; ekovni platni promet; Klirinki platni promet. Na osnovu mjesta plaanja, platni promet se dijeli na unutranji i meunarodni. Pod instrumentima unutranjeg platnog prometa podrazumijevaju se popunjeni obrasci koji se koriste u novanim transakcijama u korist ili na teret rauna deponenata. Postoje etiri instrumenta platnog prometa: Nalog za uplatu; Nalog za isplatu; Nalog za prenos; Nalog za naplatu. Instrumenti plaanja, odnosno instrumenti za raspolaganje sredstvima sa rauna, su: ek; Platna kartica; Akreditiv. ek je instrument plaanja koji se izdaje u zakonski propisanoj formi,u kojoj njegov izdavalac (trasant) daje nalog banci (trasatu), da na teret njegovog pokria kod te banke isplati odreeni iznos novca korisniku eka (remitentu), samom izdavaocu eka ili donosiocu. Akreditiv je instrument plaanja kojim klijent daje nalog banci kod koje ima otvoren raun da odreena sredstva, uz odreene uslove, stavi na raspolaganje odreenom pravnom ili fizikom licu kod iste ili druge banke. Akreditiv moe biti obian, dokumentarni ili robni, opozivi, neopozivi I permanentni (trajni).
5

Neutralni bankarski poslovi

Poslovi platnog prometa sa inostranstvom ( devizni poslovi )

Pod pojmom devizni poslovi podrazumevaju se poslovi koji se obavljaju u vezi sa obavljanjem platnog prometa sa inostranstvom. Zakonskim regulativama pod devizama smatraju se sva potraivanja po bilo kojoj osnovi koja glase na stranu valutu, bez obzira na nain raspolaganja (ek, menica, uputnica i dr.), kao i sve vrste efektivnog strunog novca, osim kovanog zlatnog novca. U instrumente plaanja sa inostranstvom spadaju: Meunarodni dokumentarni akreditiv; Meunarodni dokumentarni inkaso; Bankarska doznaka; Meunarodno kreditno pismo; Kreditne karte; Mjenica; ek. Meunarodni dokumentarni akreditiv je najee korieni instrument u platnom prometu sa inostranstvom, koji predstavlja ugovor na osnovu kog banka, koja otvara akreditiv po nalogu svog komitenta (nalogodavca) preuzima obavezu da e izvriti plaanje korisniku akreditiva (treem licu) ili pak da e ovlastiti neku drugu banku da izvri plaanje uz podnoenje pismenog dokumenta. Dokumenta (bez kojih se ne moe isplatiti akreditivni iznos) otpremni dokumenti, dokumenti o osiguranju, trgovake fakture, ostali dokumenti. Pod dokumentarnim inkasom se podrazumijeva takav bankarski posao kod koga banka preuzima obavezu da e po nalogu i za raun svog komitenta (prodavca, nalogodavca) naplatiti novano potraivanje koje ovaj ima prema treem kupcu (kupcu, trasatu) uz istovremenu predaju odreenih dokumenata, dok se komitent obavezuje da e za to platiti banci proviziju i trokove.

Neutralni bankarski poslovi

Meunarodna bankarska doznaka je pismeni ili telegrafski nalog jedna banke drugoj banci za isplatu tano odreenog iznosa odreenom licu, korisniku, pri emu se nalogodavac i korisnik nalaze u razliiim zemljama. Meunarodno kreditno pismo je pismeni nalog domae banke koja ovlauje svog korespodenta u inostranstvu da u pismu navedenom licu isplati odjednom, ili djelimino, navedeni iznos u oznaenom roku (kada se ispunepredvieni uslovi naznaeni u pismu). Meunardone kreditne karte su svojevrsne legitimacije, koje ovlauju legitimnog imaoca na bezgotovinsko plaanje kod ugovorenih preduzea. Meunarodna mjenica je HOV po naredbi kojom se njen izdavalac (trasant) obavezuje da e sam ili po njegovom nalogu odreenom treem licu (remitentu) o dospjelosti biti isplaen mjenini iznos. ek je HOV kojom njen izdavalac (trasant) daje nalog (bezuslovni uput) trasatu (banci) da licu odreenom u eku isplati naznaenu svotu novca iz trasantovog pokria. Devizna sredstva koja ostvare preduzea prodajom robe ili usluga predstavljaju specifian vid njihovog prihoda. Devizna sredstva mogu da se ostvare: prodajom robe i usluga na stranom tritu, dugoronom proizvodnom kooperacijom sa inostranim partnerima, obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu u skladu sa zakonom, dobijanjem kredita iz inostranstva, emisijom hartija od vrednosti, obavljanjem drugih oblika poslovanja sa inostranstvom u skladu sa zakonskim propisima. Devize pripadaju onim organizacijama koje su ih ostvarile, i one ih mogu slobodno koristiti, ali pod kontrolom dravnih organa.

Neutralni bankarski poslovi

Graani i graanska pravna lica mogu slobodno da prime i unesu devize iz inostranstva, koje mogu slobodno prodavati ovlaenoj banci ili stavljati na svoj devizni ulog. Platni promet sa inostranstvom obavlja se preko zakonom ovlaenih banaka, i to u dinarima, u ugovorima utvrenim konvertibilnim devizama, kao i u obraunskoj valuti (klirinki nain plaanja). Za svaku godinu Republika skuptina utvruje zajedniku deviznu politiku, koja obuhvata; politiku unapreivanja i podsticanja izvoza robe i usluga i drugih oblika ekonomskih odnosa sa inostranstvom, zatim politiku uvoza, politiku zatite domae proizvodnje, deviznih rezervi, kreditnih odnosa sa inostranstvom i sl. Inkaso poslovi Pruajui svojim klijentima razne vrste usluga u platnom prometu, banke prihvataju naplatu svih potraivanja poverilaca bez obzira na to po kom osnovu su nastala i kakvom se ispravom dokazuju. S obzirom na nain na koji se pojedina potraivanja naplauju, bankarski inkaso deli se na dve osnovne vrste, a to su: Obini inkaso; Dokumentarni inkaso. Pod obinim inkasom podrazumeva se naplata svih potraivanja bez obzira po kom osnovu su nastala, ako se naplata vri bez istovremene predaje dokumenata. Na taj nain naplauju se razna potraivanja, iz ugovornih i drugih odnosa, potraivanja po osnovu naslea, tednih knjiica. Za razliku od obinog inkasa pod dokumentarnim inkasom podrazumeva se naplata potraivanja nastalih iz ugovornih odnosa uz istovremenu predaju komercijalnih- robnih ili finansijskih dokumenata trasatu tj. duniku iz osnovnog posla. U komercijalne dokumente spadaju: fakture, tovarni listovi, konosmani, skladinice, sertifikati o kontroli robe, uverenje o poreklu robe, polise osiguranja i slini dokumenti.

Neutralni bankarski poslovi

Najvanija privredna funkcija dokumetarnog inkasa sastoji se u tome da ugovornim stranama omogui efikasan nain plaanja. Poslovi dokumentarnog inkasa naroito su zastupljeni u vrijeme velikih privrednih i politikih kriza kada povjerioci nisu sigurni da e naplatiti svoja potraivanja pa se pouzdaju u banku da e ona svojim znanjem i poslovnim vezama lake izvriti naplatu.Plaanje putem dokumentarnog inkasa obino se vri u sluajevima kada se ugovorne strane dobro poznaju, pa prodavac ne sumnja u savjesnost i platenu sposobnost kupca. Osnovna funkcija dokumentarnog inkasa je njegova platena funkcija.. On moe posluiti i kao sredstvo obezbeenja jedino onda kada kupac do isporuene robe moe doi samo na osnovu dokumenata koje je predhodno plaanjem kupoprodajne cijene,iskupio od inkaso banke.Pored koristi koje prua ugovornim stranama, inkaso odreenu korist donosi i bankama, pa se one njime rado bave. To je razumljivo s obzirom da banke vrei ove poslove neangauju nikakva svoja sredstva. Rizik se svodi na minimum, poto se banke neobavezuju na uspeh naplate, ve samo na izvrenje odgovarajue usluge. Isto tako, banka putem inkasa dobija uvid u poslovanje svojih klijenata, to moe biti od velikog znaaja ako mu odobrava kredite.

Bankarske garancije

Pod bankarskom garancijom podrazumeva se pisani dokument kojim banka kao garant preuzma na sebe obavezu da e obaviti plaanje umesto dunika ako on to ne uini u odreenom roku.

Neutralni bankarski poslovi

Banka daje garanciju u svoje ime i za svoj raun putem garantnog pisma, ili avaliranjem menice na odreenu sumu novca, ali najvie do iznosa trajnih obrtnih sredstava utvrenih po zavrnom raunu za prethodnu godinu, pod uslovom da u poslednjih est meseci, koji prethode avaliranju menice, komitent nije imao neispunjene obaveze. Banka moze da da garanciju po osnovu investicija u svoje ime i za svoj raun do visine svog likvidnog kreditnog potencijala. Takoe, banka moe da da garantuje i o ovlaenju jednog ili vie korisnika drutvenih sredstava, ali najvie do iznosa raspoloivih sredstava za investicije i pod uslovom da nema dospelih neizmirenih obaveza. Garancija izdata po ovlaenju predstavlja akt koji banka daje u svoje ime I za tui raun. Davalac ovlaenja ima status garanta, a banka koja je izdala garanciju po ovlaenju preuzima ulogu supergaranta - garanta drugog reda. Banka moe da da drugoj banci supergaranciju, kojom ona preuzima na sebe obavezu da e ispuniti obaveze plaanja po garanciji koju je izdala druga banka, ako ta banka ne ispuni svoje obaveze po toj garanciji. Banka moe da da supergaranciju drugim bankama do visine likvidnog kreditnog potencijala koji nije angaovan za pokrie datih garancija. Zavod za obraun i plaanje duan je da u korist poverioca naplati iznose koji su predmet garancije iz svih novanih sredstava kojima raspolae dunik, garant, davalac ovlasenja za davanje garancije i supergarant ukoliko dunik ne isplati dugujui iznos. Meutim, naplata se moe obaviti iz sredstava koja po zakonskim odredbama ne mogu da budu predmet izvrenja, a pri emu treba potovati redosled njihovog jemstva. Banka izdaje garancije i supergarancije najmanje u etiri primerka. od kojih po jedan poverilac i dunik deponuju kod ovlaene banke u seditu gde imaju otvoren iro raun, a po jedan zadravaju za svoje potrebe. Garant daje garanciju i supergaranciju pod uslovima i po postupku koji su utvreni njegovim optim aktom.

KOMISIONI BANKARSKI POSLOVI

10

Neutralni bankarski poslovi

Komisioni poslovi su takvi poslovi koje banka, kao uredan trgovac, obavlja u svoje ime a za raun klijenta, kao to su kupovina i prodaja trgovakih efekata, vienje ili akceptiranje menice, zakljuivanje osiguranja, itd. U ovom poslu uestvuju dva lica: komisionar i komitent. Komisionar je lice (banka) koje obavlja dati komisioni posao(kupovina efekata) u svoje ime i za raun komitenta. Komitent je lice (klijent) za iji r a u n k o mi s i o n a r o b a v l j a d a t i k o mi s i o n i p o s a o ( k u p o v i n a e f e k a t a ) . S v e p r e d n o s t i i l i negativne posledice datog komisionog posla (kupovina efekata) snosi komitent, za iji se r a u n o n o b a v l j a . O n d o b i j a kupljene efekte, plaa kupovnu cijenu i proviziju, kao I t r o k o v e z a o b a v l j e n i k o mi s i o n i p o s a o . K o mi s i o n a r m o r a d a t i k o mi s i o n i p o s a o ( k a o kupovina efekata) obaviti briljivo, titei pri tom interese komitenta, po ijem nalogu ga i obavlja za njegov raun a u svoje ime. Najznaajniji komisioni bankarski poslovi su sljedei: Poslovi vezani za emisiju HOV; Depo poslovi (redovni depo, specijalni depo; izdavanje sefova ); Savjeti, informacije i konsalting; Poslovi prometa roba i usluga; Devizno-valutni poslovi; Faktoring poslovi; Forfeting polsovi; Lizing poslovi; Poslovi osiguranja.

Depo poslovi Komitenti poslovnih banaka (deponenti) mogu daostave (deponuju) svoje vredne predmete (hartije od vrednosti, strana valuta, ...) u posebno za to odreenom prostoru banke (depou), a poslovna banka (depozitar) im garantuje
11

Neutralni bankarski poslovi

da e te vrednosti uvati i da e ih na njihov zahtev vratiti u nepromenjenom stanju. Deponenti mogu ostaviti svoje vrednosi kod depozitara samo posle potpisivanja ugovora u kome se reguliu njihova meusobna prava i obaveze. Zavisno od naina predaje i uvanja vrednosti depoi se dele na: Otvorene depoe Deponent predaje vrednosti depozitaru u otvorenom v i d u t j . nezapeaene sa spiskom istih u dva primerka; Slubenik proverava spisak, overava obaprimerka od kojih jedan vraa deponentu a drugi prilae sa vrednostima i izdaje potvrdu oprijemu vrednosti; Pri podizanju vrednosti, slubenik izdaje kontra potvrdu o prijemu tj.vraanju deponovanih vrednosti. Zatvorene depoe Deponent predaje vr e d n o s t i depozitaru zapeaene p e a t o m deponenta (u kaseti, koverti, omotu,...); Depozitar odgovara samo za omot koji mora bitineoteen, a ne za unutranju sadrinu; Deponent ne govori depozitaru ta je u depou alimu daje izjavu da su to stvari koje je dozvoljeno deponovati; Prijem i podizanje je slino kaoi kod otvorenog depoa;

Izdavanje sefova Izdavanje sefova je zaseban vid depo poslova. U ovim sefovima komitenti banke mogu dauvaju svoje vrednosti.Sef je poseban metalni ormari u kome se nalazi limena kaseta sa kljuiem u koju seodlau vrednosti. Moe biti uraen u vie veliina u zavisnosti od vrednosi za koje se koristi (sitni predmeti, umetnike slike,...). Za otvaranje sefa potrebna su dva kljua: klju koji se nalazi kod korisnika (razliit za svaki sef) i nulti klju koji je kod slubenika banke (isti za svaki sef).

12

Neutralni bankarski poslovi

Kljuiem od kasete korisnik otvara kasetu i bez prisustva slubenika ostavlja ili uzima vrednosti iz kasete.Tano vreme ulaska korisnika u sef i njegovog izlaska vodi se u posebnoj evidenciji.Da bi neko mogao da bude korisnik sefa mora potpisati ugovor o zakupu sefa sa bankom. Zavreme zakupa korisnik plaa odreenu nadoknadu banci. Po isteku zakupa korisnik je duan daisprazni sef i vrati sve kljueve banci. Devizno valutni poslovi

Devizno valutni su poslovi vezani za strana sredstva plaanja (devizekratkorona potraivanja u inostranstvu ustranoj valuti; v a l u t e i l i e f e k t i v n i s t r a n i n o v a c -novac u stranoj valuti; s t r a n e h a r t i j e o d vrednosti -hartije od vrednosti u stranoj valuti koje emituje nerezident). Da bi poslovna banka mogla da obavlja ove poslove mora dobiti ovlaenje od CentralneBanke, a one se odnose na: kupovinu i prodaju efektivnog stranog novca od domaih l i c a ( r e z i d e n a t a ) i s t r a n i h l i c a (nerezidenata); kupovinu putnikih ekova, bankarskih ekova i kreditnih pisama u stranoj valuti; slanje ekova u inostranstvo radi naplate u stranoj valuti; isplatu doznaka iz inostranstva; voenje deviznih rauna graana; preuzimanje otkupljenih stranih sredstava plaanja od ovlaenih menjaa; P o s l o v n a b a n k a mo e d o b i t i o v l a e n j e z a o b a v l j a n j e s v i h i l i s a mo n e k i h o d n a v e d e n i h poslova, to zavisi od podnetog zahteva poslovne banke, uslova koje ispunjava i odluke Centralne banke o stepenu ovlaenja.

Poslovi vezani za emisiju HOV

13

Neutralni bankarski poslovi

Prilikom emisije i plasmana hartija od vrednosti, komitenti angauju poslovnu banku, koja vri: savjetodavnu funkciju komitentima koji namjeravaju da izvre emisiju nove serije hartija odvrednosti, izradu prospekta i drugih neophodnih dokumenata za dobijanje dozvole za emitovanje hartija od vrednosti, garanciju da e nova serija hartija od vrednosti biti uspeno plasirana, tako to se banka obavezuje da otkupi sav preostali deo emitovanih hartija od vrednosti, propagandne aktivnosti radi uspjeha emisije i plasmana hartija od vrednosti, plasman hartija od vrednosti na primarnom finansijskom tritu, izdavanje potvrda o upisu i uplati akcija, uvanje akcija u portfelju banke, prijem dividende i pojedinana isplata akcionarima itd. Poslovi emisije i plasmana hartija od vrednosti koje obavlja poslovna banka uglavnom su povezani sa aktivnostima na primarnom finansijskom tritu.

Konsalting poslovi Konsalting usluge pruaju visokoobrazovani profesionalci raznih strunih profila, kako svojimkomitentima, tako i drugim zainteresovanim licima. U konsalting usluge spadaju: pruanje strune pomoi iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, pruanje strune pomoi iz oblasti poreske i carinske politike, poslovi finansijskog konsaltinga (brokersko dilerski poslovi i sl.), poslovi raunovodstvenog konsaltinga (voenje poslovnih knjiga za manja preduzea),
14

Neutralni bankarski poslovi

poslovi procjene vrijednosti kapitala koja se vri pri novoj emisiji hartija od vrijednosti i u procesu privatizacije (prodaja, podijela akcija), poslovi marketinkog karaktera (istraivnje i analiza trita), poslovi oko registracije preduzea (otvaranje iro-rauna itd.).

Mnogi od ovih poslova su slini ili identini klasinim bankarskim poslovima. Forfeting poslovi Forfeting poslovi predstavljaju oblik finansiranja izvoznih kredita koji se realizuju prodajomizvoznog potraivanja banci ili specijalizovanoj instituciji (FORFETERU), uz odbitak odgovarajuegfiksnog iznosa. Na ovaj nain izvoznik koji je prodao robu stranom kupcu na kredit dolazi dolikvidnih novanih sredstava, uz odreeno umanjenje. Forfeting poslove karakteriu dui rokovi otplate (ak i nekoliko godina) i prenos cjelokupnog rizika dunikove obaveze na forfetera, odnosno banku ili finansijsku instituciju koja postaje novi poverilac. Poslovi forfetiranja ubrzavaju obrt kapitala i smanjuju angaovana sredstva izvoznika, to utie na poboljanje njegove likvidnosti I prebacuje rizik spoljno trgovinske transakcije sa izvoznika na banku ili specijalizovanu instituciju.Ovo omoguava da i organizacije koje nisu naroito likvidne mogu da izvoze na kredit.

Razlike u odnosu na faktoring: faktoring poslove manjim dijelom rade banke a veim faktoring firme; kod faktoringa banka preuzima rizik naplate, dok kod forfetinga ne mora; kod faktoringa se uvijek radi o kratkoronim potraivanjima dok se kod forfetinga radi o dugoronim.

Faktoring poslovi

15

Neutralni bankarski poslovi

Faktoring poslovi su veoma slini forfeting poslovima samo se kod faktoring poslova banka rijee pojavljuje kao posrednik (posrednik su uglavnom specijalizovane institucije). Rokovi dospijea kod faktoringa su po pravilu krai, a iznosi potraivanja manji. Poslovne banke se mogu direktno baviti poslovima forfetinga i faktoringa, a mogu osnivati i svoje specijalizovane kompanije Lizing poslovi Poslove lizinga mogu da obavljaju poslovne banke (direktno ili preko svojih specijalizovanih kompanija) ili specijalizovane institucije za to. Poslovi lizinga najee se koriste u finansijskimt r a n s a k c i j a m a k o j e s u v e z a n e z a p l a s m a n p r oi z v o d a u z a k u p v e l i k e p o j e d i n a n e v r e d n o s t i (oprema, automobil i sl.). Preduzee koje eli da kupi proizvod, a nije u mogunosti da ga plati, imamogunost da ga zakupi. Proizvoa prodaje svoj proizvod na kredit i uz posrednika u lizingu, vrinaplatu svog potraivanja. Korisnik lizinga plaanjem zakupnine, u stvari, indirektno otplauje deovrednosti imovine koja je predmet zakupa. Poslovi lizinga doprinose razvoju trita i boljemplasmanu proizvoda, a za proizvoaa opreme smanjuje angaovanje sopstvenih sredstava iubrzava obrt kapitala. Prednosti lizinga: Korisnik se ne mora dugorono zaduivati; Preduzee korisnik lizinga ne mora da za novu opremu angauje svoja gotovinska sredstva; Zakupninu plaa iz prihoda koje opremom ostvaruje Putem lizinga isti moe razviti i usvojiti tehniku i tehnologioju proizvodnje; Rizik zastarijevanja se prevaljuje na davaoca lizinga; Negativne strane lizinga svode se na injenicu da je to veoma skup instrument finansiranja - skuplji od bankarskog kredita.
16

Neutralni bankarski poslovi

Poslovi osiguranja Poslovi osiguranja su jedni od najprofitabilnijih poslova uopte. Poslovna banka se u poslovima osiguranja moe pojaviti na razliite naine: poslovna banka sa osiguravajuim drutvom potpisuje u g o v o r o p r o d a j i n j e g o v o g osiguranja i za to dobija ugovorenu naknadu, poslovna banka i osiguravajue drutvo zajedniki osnivaju novo osiguravajue durutvo, poslovna banka samostalno osniva sopstveno osiguravajue drutvo.

Poslovi prometa roba i usluga Poslovne banke u cilju poveanja sopstvene profitabilnosti bave se, po pravilu, preko svojihspecijalizovanih preduzea, poslovima prometa: prodaja proizvoda komitenata banke to doprinosi p o v e a n j u p r o f i t a b i l n o s t i k a k o komitenta tako i same banke, nabavka deficitarnih materijala za komitente kako bi se p r o i z v o d n j a b l a g o v r e m e n o zavrila promet nekretninama. Pored navedenih sluajeva poslovna banka se bavi prometom roba i usluga i za ostala pravna ifizika lica i izvan komitentske sredine, u cilju poveavanja profitabilnosti.

17

Neutralni bankarski poslovi

Sadraj

Uvod......1 Pojam i podjela neutralnih bankarskih poslova2 POSREDNIKI BANKARSKI POSLOVI..4 Poslovi platnog prometa u zemlji.4 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom (devizni poslovi)...6 Inkaso poslovi...8 Bankarske garancije10 KOMISIONI BANKARSKI POSLOVI.11 Depo poslovi...12 Devizno valutni poslovi...13 Poslovi vezani za emisiju HOV..14 Konsalting poslovi..15
18

Neutralni bankarski poslovi

Forfeting poslovi.15 Factoring poslovi16 Lizing poslovi.17 Poslovi osiguranja...17 Poslovi prometa roba i usluga.18 Literatura.20

LITERATURA

19

Neutralni bankarski poslovi

1.

Prof. dr Milenko Deletovi, Prof. dr Aleksandar ivkovi, Prof. dr Petar Bojovi :Bankarski menadment, Beograd, 2008

20