CONCEPTS OF MODERN ART, Penguin books 1981

FUTURISM, Norbert Lynton Pojava i razvoj futurizma

Po nekim osobenostima futurizam je bio jedinstven pokret u okviru moderne umetnosti. To je bio italijanski pokret. Nastaje u Milanu iz razmiljanja o civilizaciji, a najpre nalazi izraz kroz rei; nije iznikao iz nekog nezadovoljstva prema nasleenim umetnikim obrascima, niti iz ambicije da stvori novi obrazac, ve je poeo sa jednom generalnom, optom idejom i uz tekoe pronaao svoj umetniki izraz, svoju ekspresiju. Na neki nain bio je najradikalniji od svih modernih pokreta, buno odbacujui tradiciju i sve onovremene vrednosti i institucije. Vrlo brzo je promovisao svoje ideje irom Evrope, od Londona do Moskve, a bio je kratkog veka - jedna meteorska epizoda, trajne vanosti koja mu je esto omalovaavana. . Pesnik Filipo Tomazo Marinet (1876-1944) izmislio je ovaj pokret. Na jesen 1908. napisao je manifest, koji se najpre pojavio kao uvod u njegovu zbirku pesama izdatu u Milanu januara 1909. Meutim, tek sa njegovim tampanjem na prvoj strani francuskog Le Figaro od 20. februara iste godine dolo je do znaajnijeg odjeka i obino se taj datum uzima kao datum roenja futurizma. Sam je izabrao svoje ime - za razliku od fovizma i kubizma kojima je te nazive nadenuli antagonistika kritika - i uinio je sve da u literarnoj formi da obrazloenje i objanjenje sebe kao pokreta: odatle pre svega potie moderna tradicija umetnikih manifesta *Marineti se dvoumio izmeu sledeih naziva za pokret: dinamizam, elektricitet ili futurizam!!! Ove alternative nagovetavaju kakva su bila njegova interesovanja. Imajui veu svest od veine pisaca i umetnika o tom svetu tehnologije koji je bio u povoju, on je eleo da umetnost srui, demolira prolost i da slavi ushienje i lepotu brzine i mehanike energije: "Objavljujemo", napisao je u svom manifestu, "da je divota sveta uveana jednom novom lepotom: lepotom brzine. Trkai auto, njegova karoserija ukraena velikim cevima koje potseaju na zmije eksplozivnog daha vritui automobil, koji deluje kao da ide na grapeshot1, lepi je od Krilate Nike sa Samotrake (uvene helenistike skulpture u Luvru) Sada lepota postoji samo u borbi. Delo koje nije agresivno po karakteru ne moe biti remek-delo Mi elimo da
1

Skup malih loptica od livenog gvoa, koje su nekada koriene kao municija za topove

203

glorifikujemo rat - jedinu higijenu sveta - militarizam, patriotizam, destruktivno delovanje anarhista, divne ideje zbog kojih se umire i prezir prema enama. elimo da unitimo muzeje, biblioteke i akademije svih vrsta, i da povedemo rat protiv moralizma, feminizma i protiv svake oportunistike i utilitaristike niskosti i odvratnosti. Opevaemo i slaviti mase koje uzbuuje rad, zadovoljstvo ili pobune, arene viezvune plime revolucije u modernim glavnim gradovima. Opevaemo nonu vibrirajuu usijanost arsenala i brodogradilita, raspaljeni silovitim elektrinim mesecima (moons), opevaemo halapljive stanice koje prodiru svoje dimne serpentine lokomotive koje udaraju po inama poput ogromnih elinih konja upregnutih u cevi (tubes), kao i milozvuan let aviona i njihove propelere koji lepraju na vetru poput zastava i koji se ine da pljeskaju u znak odobrenja kao oduevljena gomila. Odailjemo iz Italije u svet ovaj na manifest neodoljivog i podstrekakog nasilja, manifest kojim danas zasnivamo futurizam, jer elimo da ovu zemlju oslobodimo smrdljivog kancera koga ine profesori, arheolozi, vodii i antikvari". Ima toga jo u istom stilu Marinetijeva estina odgovara njegovom nestrpljenju koje se javlja zbog nepotpunog nacionalnog razvoja Italije, zbog velike optereenosti grandioznom tradicijom koja je koila i pritiskala italijansku kulturu vie nego to je to bio sluaj u bilo kojoj drugoj zemlji - Italija ni na koji nain nije doprinela razvoju umetnosti u XIX veku -, kao i moda zbog konfuzije u njegovoj kao i glavama njegovih prijatelja, koja je nastala usled prilino iznenadnog sueljavanja sa raznovrsnim kontradiktornim trendovima u modernoj literaturi i umetnosti. Tokom prve decenije XX veka Italija se, preko novih magazina i izlobi, upoznavala i sticala svest o impresionizmu, o raznim vidovima postimpresionizma, ukljuujui u to i rane radove Matisa i Pikasa, o simbolizmu, o raznovrsnosti art nuova itd. Jedini nain da se prevazie ta konfuzija bio je da se predloi jedan novi pogled na svet, koji bi zamenio sve druge. U mnogo emu isti stavovi izneti su gotovo na isti nain u manifestu koji se obraao "mladim umetnicima Italije". Uz saradnju sa samim Marinetijem, ovaj manifest su sastavili trojica slikara: Umberto Booni (Boccioni 1882-1916), Luii Rusolo (1885-1947) i Karlo Kara2 (1881-1966). Datiran na 11. februar 1910, iako je napisan zadnjih dana februara, a po prvi put javno prezentovan kada ga je Booni izdeklamovao na pozornici teatra Kijarela u Torinu 8. marta (sve to praeno zviducima i tuom u sali), "Manifest futuristikih slikara" vrsto je zahtevao i traio novu umetnost za novi svet, odbacivi bilo kakvu vezu
2

Kasnije pod uticajem De Kirikovog metafizikog slikarstva. Bio je profesor na Akademiji u Milanu.

204

sa umetnou prolosti. Kakvih osobenosti je trebalo da bude ova nova umetnost dato je jasnije u jednom drugom manifestu, Boonijevom "Tehnikom manifestu futuristikog slikarstva", koji je tampan u vidu letka poetkom aprila: "Sve se kree, sve juri, sve se brzo izokree. Figura pred nama nikada nije statina, ve se neprestano pojavljuje i nestaje. Zahvaljujui istrajnosti (postojanosti) predstava u mrenjai, stvari u pokretu se multipliciraju i distorzirane su, one slede jedna drugu u prostoru kroz koji prolaze kao vibracije. Tako konj u galopu nema etiri noge: ima ih 20, a njihov pokret je trougaon Vremenom, na obrazu osobe sa kojom razgovaram na ulici, vidimo konja kako prolazi u daljini. Naa tela upadaju u sofe na kojim sedimo, i sofe ulaze u nas, kao i to tramvaj koji juri izmeu kua ulazi u njih, a one zatim hrle u njega i stapaju se sa njim Mi elimo da povratimo ivot. Nauka dananjice trebalo bi da se odrekne svoje bive zavisnost od materijalnih potreba naeg vremena. Na isti nain umetnost, poriui svoju prolost, mora da korespondira intelektualnim potrebama naeg vremena". Booni nije dao neke odreene instrukcije na koji nain ovu multiplikaciju senzacija (umnoene senzacije) inkorporirati u sliku, ali je kao sutinsku osnovu istakao sistem koloristikog divizionizma, koji su etvrt veka ranije razvili neoimpresionisti. Slikarima futuristima, kojima su se rano pridruili i akomo Bala3 (18711958) i ino Severini4 (1883-1965), trebalo je neko vreme da pronau odgovarajui jezik piktorijalnog izraavanja svojih ideja. Kada je Booni jula meseca u Veneciji pokazao 42 rada, kritika ih je prilino dobro primila, nikoga nenapadajui kao naroito revolucionarnog; dodue, jedan od kritiara zapazio je veliki raskorak izmeu Boonijevih smelih rei i njegovih umerenih slika. U tom trenutku futuristi su imali zanemarljivo znanje o avangadnim pokretima severno od Alpa. Poto nisu imali radikalnijih pretea, divili su se slikarstvu Segantinija5 i Previjatija, a svoju imaginaciju podsticali su itajui Niea i Bakunjina6. Slike futurista iz ovog perioda pokazuju njihovo interesovanje za urbane i uglavnom nasilne teme, a ponekad je bilo i interesantnih eksperimenata (naroito od strane Boonija, Kare i Rusola) u slikanju elektrinog svetla; meutim, njihovi metodi u potpunosti su bili oni iz 1890ih).U meuvremenu zajedno sa
3

Obavio je vrlo znaajne optiko-dinamike eksperimente. Sa Deperom je objavio manifest "Futuristika rekonstukcija univerzuma" 1914. 4 Kasnije je radio u duhu dekorativnog kubizma. 5 ovani S. (1858-99) - italijanski slikar alpskih pejzaa. 6 Mihail Aleksandrovi B. (1814-76) - ruski revolucionar, ideolog anarhizma. Kritikovan od strane Marksa i Engelsa, iskljuen iz I internacionale. Glavno delo "Dravnost i anarhija". Bakunjizam predstavlja sitnoburoasko uenje, meavinu prudonizma (Prudon) i utopijskog komunizma (drava je glavno zlo; "apsolutna sloboda" individue; protiv diktature i politike aktivnosti proletarijata).

205

Marinetijem i sve veim brojem sledbenika, kao to je bio muziar Pratela, vrlo efikasno su propagirali svoje teorije kroz publikacije i lino pojavljivanje. Na predavanju 1911, Booni je ovim reima formulisao slikarski koncept: "Mi ne elimo da predstavimo optiku ili analitiku impresiju, ve fiziko i totalno iskustvo"; ovo je bez sumnje najjasnija definicija (bar) njegovih namera, koje su se razilazile sa, u sutini, vizuelnim zanimanjima mnogih modernih tokova. Dalje je nastavio da pria o mogunosti za postojanje trenutnih formi slikarstva, koje se mogu izvoditi uz pomo reflektora i bojenog gasa. Prva velika izloba futuristikih slika otvorena je 30. aprila 1911. u Milanu. Booni, Rusolo i Kara poslali su 50 dela na otvorenu izlobu (koja je obuhvatila i izlobu deje umetnosti). I dalje je novinu predstavljala pre tema nego li likovni obrazac njihovih dela. Teme poput Tue u Milanskoj galeriji (Booni), Voza u pokretu (Rusolo) i Sahrane anarhiste (Kara) bez sumnje su futuristike, ali su one bile predstavljene na manje-vie tradicionalne naine. Zbog otre kritike njihovih slika od strane Ardenga Sofiija, koja je objavljena u firentinskom magazinu La Voce, obraunali su se sa njim na karakteristian nain, nasiljem: Marineti, Kara i Booni sili su sa voza u Firenci i napali Sofiija dok je sedeo u kafeu. Nakon to je sledeeg jutra policija odvela milanske napadae do eleznike stanice, uprava La Voce se pojavila na peronu i policija je opet morala da intervenie kako ne bi dolo do borbe. Na kraju, iznenaujue, razvilo se prijateljstvo izmeu Sofiija i veine njegovih kolega sa futuristima, mada to nije bilo od veeg znaaja za futuristiku umetnost. * Severini, koji je neko vreme proveo radei u Parizu, stie tada u Milano i insistira na tome da je od sutinskog znaaja za Boonija i ostale da se upoznaju sa najskorijim umetnikim dostignuima. Marinetija su ubedili da finansira put i tako su Booni, Rusolo i Kara u pratnji Severinija otili u 14dnevnu posetu Parizu. Severini ih je upoznao sa Pikasom, Brakom i dr, i pokazao im neke galerije. Njih trojica bili su duboko impresionirani onim to su videli, naroito Booni koji je, sada Severinijev bliski prijatelj, ostao jo par dana poto su njegovi drugovi otili. Poto su se vratili u Milano, svi su grozniavo radili, smelo preusmeravajui napore ka onome to su nauili, naroito o kubizmu, koji je tada bio skoro potpuno nepoznat van Pariza. Sada su manje vere imali u snagu i mo nove teme, usredsredivi se na to da upotpune svoj koloristiki divizionizam sa formalnom fragmentacijom kubistikog tipa. Slikali su nove i preraivali stare slike, i zapanjujue brzo i smelo organizovali izlobu u samom Parizu. Otvorena je u Galeriji BernheimJeune 5. februara 1912. Zatim je ova izloba putovala Evropom. U martu
206

je prikazana u Sackville galeriji u Londonu; u aprilu i maju Der Sturm-u u Berlinu, gde je jedan bankar kupio 24 od prikazanih 35 slika. Izloba je otila u Brisel (maj-jun), a zatim je bankarova futuristika kolekcija viena u Hamburgu, Amsterdamu, Hagu, Minhenu, Beu, Budimpeti, Frankfurtu, Cirihu i Drezdenu. Ove ture, praene publikacija i predavanjima, pokazae se kao najvei oblik prozelitizma koji je moderna umetnost videla. Trajale su i tokom 1913/14. Bankareva kolekcija prikazana je u ikagu; *Marineti je s velikim uspehom drao predavanja u Moskvi; a bilo je i nekoliko futuristikih demonstacija i pojavljivanja razne vrste u Italiji i drugde. Kao rezultat svega toga futurizam je stekao uenike i znaajne pristalice u drugim zemljama, a njegove osnovne ideje primenjene su na irokom spektru interesovanja. Francuskinja Valentina d Sen Poan (Valentine de Saint-Point), uprkos Marinetijevom generalnom nepotovanju ena, prikljuila se pokretu, napisala "Manifest futuristikih ena" ("Umesto da stavljate mukarce pod jaram bednih, sentimentalnih potreba, navedite svoje sinove, svoje mukarce, da nadmae sebe. Vi ih kreirate. Vi moete da uinite sve sa njima. Vi dugujete oveanstvu heroje. Obezbedite ih!"), a zatim i "Manifest zadovoljstva". Drugi su pisali nove iskaze futuristikih stavova o politici, literaturi, muzici, ali s umetnike take gledita, vanija od toga bila je podrka koju je pokret dobio od strane vodeeg avangardnog kritiara i pesnika, aktivnog u glavnoj tvravi moderne umetnosti: u junu 1913. Apoliner je napisao esej "Futuristika antitradicija", koji je u septembru iste godine objavljen u magazinu Lacerba u Firenci. Grafiki je (jasno i efektno) izneo mrnje i ljubavi futurizma i nain na koji se moe obnoviti kulturni svet, a zavrio ga elei merde (govno) po glavama gotovo svih, od kritiara do Sijamskih blizanaca preko Dantea i Bayreuth-a7, i blagosiljajui niz ljudi kao umetnike poput Pikasa, Delonea, Kandinskog i Matisa do samih futurista.

Dostignua futurizma
ta je futurizam nudio svetu? Njegovi osnovni stavovi, koji su se svodili na insistiranje na tome da rast tehnologije, praen odreenim razvojem drutva i misli, trai izraz kroz novu, smelu umetniku formu, nisu bili usamljeni, ali takvi stavovi nikada nisu bili prezentovani na tako estok i vatren nain. Sem toga, to je bio umetniki pokret koji je izrazio ideju pre stila, i na taj nain izazvao ne samo tradicionalne umetnike
7

(navodno) grad u severo-istonom delu Bavarske, sa godinjim muzikim festivalom koji je osnova Rihard Vagner

207

vrednosti, ve i veliki deo avangardne umetnosti (po pitanju estetskih ambicija). Futuristike slike su istraivale i pokazale mogunost upotrebe umetnosti kao sredstva za hvatanje (zarobljavanje) kako nevizuelnih, tako i vizuelnih aspekata okoline, koju su doivljavali kao dinaminu pre nego statinu. Takoe su, upotrebom svetlih boja udruenih sa razbijenim kubistikim formama, ohrabrili manje znaajne pariske kubiste da se udalje od vie-manje monohromog obrasca Pikasa i Braka, a moda su podstakli i ovu dvojicu da krenu u pravcu manje ogranienog i otvorenijeg u maniru sintetikog kubizma. Ponekad su njihove kompozicije predstavljale praktine i delotvorne alternative za cenralne aranmane i postavke kubizma, *a postoji i nekoliko futuristikih dela koja, u prikazivanju odreenog pokreta, slikanu povrinu pretvaraju u iseak samo onoga to deluje kao kontinuirani pokret: pokret (radnja) prolazi preko slike i nema centra!!! Ali opasno je suvie generalizovati u vezi sa produktima futurista: meusobno su se razlikovali kako po interesovanjima, tako i po sposobnostima. Balino delo npr, spremnije naginje ka apstrakciji. Iako je naslikao uvenog Psa na povocu (1912) - futurizmu se najvie pribliio imitirajui fotografsko prouavanje pokreta, na kome su radili Muybridge i dr. u poslednjoj deceniji XIX veka - veliki deo njegovog dela posveen je iznalaenju vie-manje intuitivne ocene pokreta kroz apstraktne obrasce. U seriji slika pod nazivom Interpretacije u duginim bojama koje se prelivaju (oko 1913-14), ak se okrenuo od pokretanja stvari ka optikim pomeranjima ili nestabilnosti suprotstavljenih tonova i boja - izolovani pretea op arta 60ih. Kara je ostao najblii kubizmu, analitikoj i sintetikoj formi, sve dok, tokom rata, nije preao na jednu vrstu poetinog realizma, koji ga je zatim vezao za divove rane renesanse. Severini je, vie u vezi sa Parizom od drugih, takoe bio duboko vezan za kubizam, mada je neko vreme kombinovao kubistike ravni (planove) sa divizionistikim koloristikim notacijama u slikama koje deluju apstraktno, ali bar imaju naslove koji dosta objanjavaju, kao npr. Balerina+More=vaza sa cveem. Nekoliko Rusolovih slika bave se istraivanjem onoga to zovemo "udarnim talasima" koji su simboli pokreta i energije, ali njegov doprinos istoriji mnogo je vei ne kao slikara, ve kao revolucionarnog kompozitora. Imao je za cilj da stvori futuristiku muziku, esto zvanu "bruizam" - od fr. buka, koja bi odgovarala dobu mehanike snage; izmislio je brojne bune maine i komponovao dela za njih, koja su imala nazive kao Probueni grad i Susret aviona i automobila. Koncerti ove muzike izvoeni su u Italiji, izazivajui
208

kod kritiara i publike bes koji se mogao predvideti, a u junu 1914, prvi put van Italije, buni muziki koncert odran je u Koloseumu u Londonu. BOONI je bez sumnje bio najdarovitiji i najinventivniji meu njima. Njegove slike dosta variraju. Povremeno, u slikama kakva je nona scena Snage ulice (1911-12) ini se da je ostvario savrenu ekspresiju osnovnih futuristikih tema: metropola, svetlo, energija, mehaniki pokret i buka, urbano traenje zadovoljstva, sve stopljeno u jedno vizuelno iskustvo. Istraivao je i na polju ogranienijih tema, kao to je interpretacija pojedinanih, statinih figura i njihovog okruenja. U svom velikom triptihu Stanja uma (br.1 Oprotanja, br.2 Oni koji idu, br.3 Oni koji ostaju,191112) sjedinio je futuristiko interesovanje za vozove, gomile, pokret i multiplicirane (viestruke) senzacije u poetsko delo neverovatne epske snage. Meutim, jo impresivniji je Boonijev trijumfalno opasan poduhvat na polju SKULPTURE. U martu 1912. ponovo je posetio Severinija u Parizu. Ovog puta razmiljao je o skulpturi. Upoznao je Arhipenka, Brankuzija, Diam-Vilona i druge, a ubrzo nakon toga napisao je "Manifest futuristike skulpture", datiran na 11. april 1912. Revoltiran dunglom bronzanih i kamenih satua i spomenika, kroz koje je skulptura ini se guila samu sebe, i isto tako revoltiran i grko-mikelanelovskom tradicijom koja se krila iza te skulpture, on je zahtevao potpunu obnovu: "Otarasimo se sudbine, i proklamujmo APSOLUTNO I KONANO ODBACIVANJE GRANINE (KONANE) LINIJE I STATUA ZATVORENIH FORMI. RASCEPIMO TELO I UKLJUIMO NJEGOVU OKOLINU U NJEGA Tako figura moe imati jednu ruku obuenu, drugu goliavu, a varirajue linije vaze sa cveem mogu se meusobno slobodno goniti izmeu linija eira i vrata. Tako transparentne ravni stakla, metalnih ploa, ica, elektrine spoljanjosti i unutranjeg osvetljenja mogu da indiciraju ravni, usmerenja, tonove i polutonove nove stvarnosti." Ovome se dodaju sve vrste materijala koje bi trebalo uneti u skulpturu: "Nabrojmo samo neke: staklo, drvo, karton, gvoe, cement, konjska dlaka, koa, tof, ogledalo, elektrino svetlo itd". Pominje i mogunost ugradnji motora koji bi skulpturi dali stvarni pokret!!! Njegova skulptura bila je revolucionarna gotovo kao i njegove rei. Ve u junu/julu 1913. imao je izlobu skulpture u Galeriji La Botie u Parizu. Iskoristio je priliku da svoj manifest razradi u uvodu kataloga i da odri predavanje (na loem francuskom). Nekoliko komada je izgubljeno i poznati su samo preko fotografija. Neke od njih koriste se umnogome istom
209

vrstom proimanja razliitih (neslinih) objekata (glava, prozor, ram, svetlo), koju sreemo i u futuristikom slikarstvu. Druge, kao Jedinstvene forme kontinuiteta u prostoru 1913, zapravo statua oveka koji je zakoraio napred, nimalo drugaija od Marinetijeve ubitane Nike sa Samotrake i Razvoj boce u prostoru 1912,otkrivaju * pokuaj da se forma otvori kako bi oslobodila energije koje su implicirane (sadrane) u njenoj strukturu i kako bi se stopila sa okolnim prostorom!!! Najimpresivnije delo je Konj+Jaha+Kua od u drveta i kartona iz 1914, bojena skulptura apstraktne pojave, ije otvorene, prostorne forme pripadaju svetu konstruktivizma - dinamina konstrukcija!!! Ostaje da se pomene jo jedan vid futuristike kreativnosti. Godine 1914, kroz linost Antonija Sent'Elja (Sant'Elia, 1888-1916) u futuristiku sferu je ula i arhitektura. U "Manifestu futuristike arhitekture", datiranom na 11. jul 1914, predstavljene su njegove ideje, takoe, izraene kroz vie grafiku formu, sa ogromnim brojem matovitih crtea, od kojih su neki bili izloeni pod nazivom Novi grad. U viziji sa nagovetajima naune fantastike - za koju se ne moe rei da je bila nepraktina ili neizvodljiva - Sent'Elja je predloio novu vrstu metropolisa, koji je projektovan bez osvrta na istorijske stilove, u skladu sa novim materijalima i konstruktivnim otkriima inenjeringa, i to tako da se zadovolje potrebe koje su nastale usled nove koncentracije populacije, a u vremenu rapidnog transporta. Njegovi crtei otkrivaju oseaj za formu koja mnogo duguje uticajima artnuova, to je podrano i njegovim odbacivanjem (u manifestu) vertikalni i horizontalnih linija, statinih masivnih formi, kao i njegovim zahtevanjem arhitekture od "armiranog betona, gvoa, stakla, tekstila i svih onih zamena za drvo, ciglu i kamen koje doprinose utisku najvelianstvenije elastinosti i lakoe". Sa ratom 1914-18 doao je i kraj futurizma. "Jedina higijena sveta" poistila je Sant'Elju i Boonija 1916. Preostali futuristiki umetnici okrenuli su se tradicionalnijim stilovima i stavovima. Marineti je ostvario svoje politike ideale pomaui faistima da preuzmu vlast u Italiji. Neki mlai sledbenici, kao to je Prampolini, bili su sposobni da prenese aspekte futurizma u 30te, ali razni pokuaji da se futurizam obnovi posle 1918. imali su malo uspeha.

Znaaj futurizma
Pa ipak, njegov uticaj bio je od fundamentalnog znaaja. Poto je futurizam bio duboko vezan za kubizam, njegovo osvajanje znailo je i osvajanje kubizma. Bez italijanske aktivnost, kubizam nikada ne bi igrao tako veliku ulogu u modernoj umetnosti. Specifiniji odjeci futurizma mogu se nai kod raznovrsnih umetnika i pokreta: vorticizam u Londonu
210

(1914. Marineti i engleski vorticista K. R. W. Nevinson saraivali su na izradi manifesta "Vitalna engleska umetnost"), neki vidovi ekspresionizma u Nemakoj, avangardno slikarstvo i tipografija u Moskvi oko 1913-15, ahitektura 20ih u Holandiji, Nemakoj i Francuskoj. Za Rusiju se moe rei da je najvei neposredni dunik futurizma. Futurizam u knjievnosti Majakovskog mnogo duguje Marinetiju, ak iako su im politiki stavovi bili opozitni, a revolucionarna umetnost Rusije, naroito arhitektura, u nekim stvarima predstavlja ostvarenje onog to su ovi Milanezi pokuavali. Kubofuturizam - futuristiko oseanje sadanjosti; u prirodi se sve stalno kree, menja oblik i boju, pa umetniko delo treba da bude podvrgnuto tom novom principu kretanja. Futurista ne stvara predmet, ve atmosferu, koja ivi izmeu predmeta.

VORTICISM, Paul Overy

esto se zaboravlja, usred nekritikog odueljenja zbog skoranje "renesanse" engleskog slikarstva i skulpture, da su engleski umetnici dali znaajan doprinos razvoju moderne umetnosti pre I svetskog rata, mada je i teko da je taj holokaust sve to tako brzo zaustavio. Svi ti umetnici nisu formalno pripadali pokretu, iako su gotovo svi izlagali u isto vreme sa vorticistima ili su bar bili u kontaktu sa njima. Unazad gledano ini se da je u tom pokretu dominirala linost Vindama Luisa (Wyndham Lewis), ne zato to je bio najbolji slikar vorticizma, ve zato to je veto polemuui bio njegov najvei publicista. Godine 1956. Tejt galerija u Londonu organizovala je izlobu pod nazivom Vindam Luis i vorticizam, gde su "drugi vorticisti" predstavljeni u inferiornom poloaju u odnosu na njega. Jedan od preivelih umetnika, Vilijam Roberts (William Roberts), s pravom je protestovao u nekim pakosnim pamfletima. Vindam Luis nije bio najznaajniji meu apstraktnim umetnicima koji su radili u Engleskoj oko 1914, ali magazin B L A S T, koji je on izdavao, predstavljao je jedan od najvanijih dogaaja u engleskoj umetnosti tog vremena. Izala su samo dva broja. Prvi u leto 1914 - "taj veliki braonkastoljubiasti asopis", kako ga je Luis opisao, koga dre protagonisti, kao kad se deca doepaju svoje knjige pripovedaka, u Robertsovoj kominoj rekreaciji prizora 50 godina kasnije, Vorticisti u kafeu Ajfelove kule, sada u Tejt galeriji. Drugi i poslednji broj, mraviji, sa crno-belim koricama, pojavio se 1915. Mnoga dela Luisa, Robertsa, Edvarda Vodsvorta (Edward Wadsworth), Frederika Eelsa (Frederick Etchells) i dr, koja su reprodukovana u B L A S
211

T-u su nestala i to je sada jedino svedoanstvo o njima. B L A S T je tampan na spuvastom papiru, uz upotrebu veoma crnog mastila i neuglaenih, velikih slova. U eseju "Budunost knjiga" iz 1926. ruski umetnik i dizajner El Lisicki pisao za B L A S T da je jedan od prethodnika Nove Tipografije (umetnost tampanja slova, tamparska vetina), koja je predstavljala revoluciju u oblasti grafikog dizajna 20ih i 30ih godina, i jo uvek je sa nama (esto sada deplasirana i beznaajna). Ovo i slova Edvarda Donsona (Edward Johnston) za Underground 1917. predstavljaju poslednji znaajni doprinos Engelske modernom dizaju i aniticipirali su tipografske (tamparske) inovacije De Stijla, Bauhausa i ruskih dizajnera poput Rodenka i samog Lisickog. Mnoga dela ovih ranih apstraknih engleskih umetnika, naroito Vodsvortova i Luisova, izgledaju kao da su bila inspirisana razvojem tehnike avionske fotografije, do ega je dolo malo pre toga. Oni ovde anticipiraju Maljevievo delo, za ije se suprematistike slike i crtee smatra da potiu iz 1915. Nije sigurno da je Maljevi poznavao njihovo delo - mada ako je Lisicki imao mogunost da vidi B L A S T, onda je imao i Maljevi ali mogue da se upoznao kasnije. Slinost izmeu vorticistikih i suprematistikih dela verovatno dolazi od injenice da su oba ova pokreta bila pod uticajem kubizma i futurizma, fotografije i najnovijeg razvoja u tehnologiji inenjeringa i arhitetkture. Ezra Pound (Ezra Pound), bliska saradnica Luisa koja je pokretu dala ime, opisala je u tada u jednom lanku na koji nain je vorticizam razliit od futurizma: "Futurizam vodi poreklo od impresionizma. On je vrsta ubrzanog impresionizma. On je razlivena (rairena), ili povrinska umetnost, koja je u opoziciji sa vorticizmom, koji je intenzivan". Futurizam je u sutini bio akceleracija (ubrzanje) uzastopnih predstava (prikaza), vienih simultano, u jednoj veoma plitkoj ravni, kao to je bio i "kubofuturizam" u Aktu koji silazi niz stepenice Marsel Diana. Ono to je vorticizam ostvario bilo je protezanje, produavanje ove akceleracije u dubinu, stvarajui na taj nain intenzivnu, *duboku, slivajuu perspektivu - vorteks (vrtlog). Poundova je napisala: "Slika nije ideja. To je blistava izraslina ili bokor; to je ono to mogu, i moram htela ne htela, da nazovem VORTEX, iz koga, i kroz koji, i u koji ideje neprestano jure. To se najprikladnije moe nazvati VORTEX. Iz te neophodnosti proizalo je ime vorticizam". Kako B L A S T ne bi proao neopaeno, izlazak prvog broja proslavljen je Veerom pljuvanja (Blast Dinner) - (postoje aluzije na ovaj dogaaj na Robertsovoj slici iz Tejt galerije) - to je bila luda zabava (Blast Party) organizovana u Podrumu Zlatno tele, nonom klubu koji je vodila Madam
212

Strindberg, druga ena uvenog dramskog pisca, gde je, prema Edgaru Depsonu, "izveden Turski mar (Turkey Trot) i Bunny Hug". Ovo i lanci iz B L A S T-a, poput liste "pljuvanja" i "blagoslova"8 (blasts and blesses) - u kojoj su pojedinci i institucije osuivani ili hvaljeni, proklinjani ili uzdizani oigledno su osmiljeni kako bi privukli najvei mogui publicitet, ali sem te pompe i samopropagande, osude i napadanja, ovaj pokret je predstavljao ozbiljan pokuaj da se zasnuje jedan vitalan, moderni stil u Engleskoj, to bi verovatno i uspelo da nije izbio rat. B L A S T je dao (u Luisovom manifestu) neke on najinteligentnijih kritika kubizma i futurizma ikada napisanih. Vodsvort je dao doprinos prikazom "O duhovnom u umetnosti" Kandinskog, koji je bio propraen prevedenim izvodima iz knjige. Njegove slike iz tog perioda su racionalnije, hladnije od Luisovih. Na neki nain anticipiraju stil koji e Kandinski razviti posle rata, u Bauhausu, mada je tada svoje ideje formulisao samo u pisanoj formi. Luisovo delo je dinaminije, manje kruto organizovano u odnosu na Vodsvorta, veoma snano i intelektualno (cerebralno), sa onom istom vrstom brutalne, pomalo nehumane energije koju otkrivamo i u njegovoj prvoj pripoveci "Tarr". Prelazei preko reprodukcija Luisovih slika ili crtea, spuvaste stranice B L A S T-a odjednom proizvode oseaj vrtoglavice, poniranja u prostor (svemir). Poundova je u osmiljavanju naziva vorticizam uhvatila taan doivljaj Luisovog dela - samo u tom smislu Luis je bio u pravu kada je, mnogo godina kasnije, tvrdio da je on bio jedini vorticista. (U predgovoru za katalog izlobe u Tejt galeriji 1956, napisao je: "Vorticizam je zapravo bio ono to sam ja, lino, uradio, i rekao, u odreenom periodu".) Neki crtei i slike Frederika Eelsa veoma su bliske projektima arlsa Renija Mekintoa (otprilike iz istog perioda, ili malice kasnije) za unutranjost kue Bejset-Lok (Bassett-Lowke hause) u Nortemptonu (191516). Sam Eels se okrenu arhitekturi posle rata. Uradio je prvi engleski prevod Le Korbizjeovog "Ka novoj arhitekturi" i projektovao je prvi moderni poslovni centar u Londonu za Krofordse (Crawfrods) u Haj Holbornu (High Holborn) - jo uvek postoji. Ista vrsta snanog dekorativnog manira (dizajneri art deco-a primenjivae ga znatno kasnije, 20ih godina) moe se uoiti u Robertsovom delu iz istog perioda. Jedno od njih, Sv. ore i adaja (crte olovkom), reprodukovno je u Veernjim novostima aprila 1915, izazvavi malo guve. Roberts je tada imao samo 19 godina.
8

Ova ideja preuzeta je od Apolinera - i na neki nain proiena i oiena. Tamo gde su vorticisti imali re blast, Apoliner je koristio merde.

213

Dejvid Bomberg (David Bomberg) je bio u ranim 20im. Formalno nikada nije bio vorticista ikao je saraivao sa njima. Njegova rana dela, poput Kupanja u blatu i In the Hold i serije litografija za Ruski balet (koja nije objavljena sve do 1919, ali je uraena pre rata), nalaze se meu slikama koje su bile najblie apstraktinom slikarstvu nastalom u Engleskoj u to vreme, a ini se da je vie preivelo njegovih najboljih radova nego to je od drugih slikara. On je bio samo na granici vorticizma, njegovo delo bilo je slobodnije, lirskije u boji (pa ipak veoma snano). Iako u Bombergovom ranom delu postoje naglaene karakteristike vorticizma, on se vie zanimao za to da sauva plonost ravne povrine slike. Kod njega nema vrtoglavih i formi koje se slivaju u prostor, kao kod Luisa i, manje izraeno, kod Vodsvorta, Robertsa i Eelsa. Epstejnov (Espstein) Rokdril (Rockdrill), gde je originalno mainolika figura bila motorizovana(?) pravom mehanikom builicom, i poslednja dela Anrija Godjea-Brzeska (Henri Gaudier-Brzeska), mladog francuskog skulptora koji je radio u Londonu a poginu na frontu 1915, pokazuju jak uticaj vorticistikih ideja, koje su rezultirale u brutalnoj, dinaminoj energiji. Obino brutalnost nije cenjena karakteristika u umetnosti, nita vie nego u ivotu, i uz nju uglavnom ide odogovarajua sentimentalnost. (Ovo je tano u oba sluaja, i u delu Godjera i Eptajna, mada ne i Luisa). Brutalna energija bila je karakteristika vorticizma. Na svom vrhuncu, vorticizam je ostvario snanu vizualizaciju strmoglavog leta Evrope ka jednom mehanikom varvarstvu i svireposti, stekao svest o brutalizaciji oveka usled njegove neodgovorne kontrole sopstvenog okruenja, a to je ono to je nedostajalo idealizovanoj umetnosti kubizma i romantizovanoj umetnosti futurizma. To i akceleracija forme u dubinu bili su znaajni doprinosi vorticizma u umetnosti XX veka.

214

LAZAR TRIFUNOVI, Slikarski pravci XX veka, Pritina 1982

(KUBIZAM) I FUTURIZAM Lomljenje oblika Ideje futurizma

Nasuprot kubizmu, koji se probijao bez velikih i tekih rei uz dugotrajan i naporan rad, futurizam se pojavio u obliku prave eksplozije, sa manifestom. "Naa oseanja od sada treba da pevaju i odzvanjaju na naim platnima kao tretave, trijumfalne fanfare". Svaki njihov nastup praen je bunim izjavama, polemikama, poricanjem. *Futurizam je bio opsednut modernim svetom, tehnikom, industrijom, avionima, automobilima, bukom gradskog ivota. Nije se plaio otuenja, sirotinje i bede u velikim gradovima, ekoloke katastrofe, jer je veorovao da e maina izmeniti svet, pejza, ovekovu psihu, njegova oseanja, ponaanje. "Svi vide u umetnosti bekstvo od munog ivota. Bolest dananjice je nemogunost da se voli svet koji nas okruuje, ivot koji ivimo, novi ideali koji nas vode" (Booni). Futuristi su prihvatili tehniko durtvo bez otpora i gorine. Predlagali su integraciju ivota i umetnosti, kako bi posmatraa uveli u delo: "Slikari su ispred naih oiju postavili objekte i osobe, a mi emo od sada posmatraa da postavimo u sredite slike". Odani novom svetu u kome su pokret i brzina predstavljali dva osnovna obeleja, futuristi su ih preneli i u neposrednu slikarsku praksu. Kubista je "kruio" oko predmeta kako bi analizirao njegove delove, kretao se on, slikar, njegov sistem posmatranja, dok je predemet ostajao statian. Nasuprot tome, futurista aktivira unutranju snagu i energiju predmeta, pokree ga, ubrzava i prati kako vibrira i kako se umnoava i deformie u prostoru. Delovi jednog predmeta stapaju se s drugim, prepliu i proimaju; svaki predmet "deluje na susedni kroz stvarnu borbu linija, uglova i povrina, sledei zakon uzbuenja". Futurista ne posmatra ve ivi predmet i pokuava da ostvari psiholoku identifikaciju s njim, "simultano stanje due", kako se to esto navodi u njihovim manifestima. O emu se radi? Da bi posmatra mogao da se prenese u centar slike, slika mora da bude "sinteza onoga ega se seamo i onoga to vidimo". Ako slika figuru na balkonu, futurista se ne ograniava samo na ono to opaa, ve u sliku uvodi i sve to ta figura vidi: guvu na ulici, redove kua i

215

drvoreda, niz detalja s leve i desne strane, a time se postie simultanost vremena i akcije i povezuje spoljanja scena sa unutranjim emocijama. Zato su oni, kao i kubisti, govorili o etvrtoj dimenziji. Za kubiste je to vreme u smislu osvajanja prostora; za futuriste etvrta dimenzija je bila sistem multiplikacija koji rui oblik i sliku, tip posebnog dinamizma koji usmerava unutranje sile oblika.

Likovni jezik futurizma

Futuristi su zanemarili praktina likovna istraivanja, oslanjajui se na poznata reenja iz fonda modernog slikarstva (ma makar ga i kritikovali: kubizam zbog enstvenosti i statinosti, impresionizam zbog refleksa svetlosti; inspiraciju za boje brzine, radosti i vatrometa pronalazili su i kod fovista). Njihov slikarski jezik bio je u osnovi eklektian, skup tuih reenja i otkria koja su oni povezali linijama sila ubacivi u sve to anarhinu sadrinu, kontradiktoran i neuralgian doivljaj sveta, sainjen od ljubavi i mrnje, negacije i afirmacije. Njima je bilo vanije da srue staro nego da izgrade novo - utvrenom poretku suprostvaljaju haos, a to kao metod prihvataju gotovo sve avangarde XX veka. "Mi elimo ok svih otrih uglova, dinamine arabeske, kose linije koje padaju na ula posmatraa; vitlajui krug, spiralu, elipsu; elimo polifone i poliritmine apstraktne slike koje odgovaraju potrebi za unutranjom disharmonijom" Meutim, u stvarnosti futurizam je uspeo da pomeri statinu kubistiku formu: na njihovim slikama pas je potrao, konj pojurio Kako bi to postigli pronali su i neto lino njihovo: fenomen sile, tj. veliku pokretaku snagu izraavanu na razliite naine (linija-sila, forma-sila, unutranja sila). Te semantike jedinice deluju jedna na drugu, odreujui ritam, dinamiku i znaenje cele slike.

Razlike izmeu futurizma i kubizma

Izmeu ova dva pokreta postojala je znaajna razlika. Kubizam je bio tipino racionalan, umetnost mere i broja, sreena, promiljena i statina, nju je proimao klasian duh, a prave paralele su u delima Pusena i Davida. Suprotno tome, futurizam je bio slikarstvo unutranje disharmonije, dinamike, koje je htelo da ukine granicu izmeu umetnosti i ivota. Kubisti su stvorili novo slikarstvo, ali su futuristi na nov nain postavili problem umetnosti. Zato su i imali tako presudnu ulogu9. Posmatrano na irem planu, *sa kubizmom i futurizmom zakljuena su dva karakteristina procesa zapoeta 70ih i 80ih godina XIX veka:
9

Uticaji: kubizam - Maljevi i Mondrijan, ruski konstruktivizam i estetika Bauhausa; futurizam - slikari Plavog jahaa i predstavnici dade.

216

osamostaljenje umetnosti kao posebne stvarnosti i degradacija predmetnog znaenja slike!!! Vie nije bilo potrebno dokazivati da je slika samostalna celina nezavisna od prirode, kao to je sa deformacijom oblika iscrpljen problem njegove nunosti u umetnikom delu. Pred slikarstvom je bilo jo jedno iskuenje: da ispita da li slika moe i bez predmeta.

HERBERT RID, Istorija modernog slikarstva - od Sezana do Pikasa, Beograd 1967

ETVRTO POGLAVLJE

Futurizam (dada, nadrealizam)

Iz brojnih eksperimenata koji su prethodili I svetskom ratu postepeno su se uobliila dva opta pravca razvoja koji odgovaraju glavnoj podeli ljudske naravi, na introvertnu i ekstrovertnu; te iste tendencije u prolosti oznaavamo imenima romantizma i klasicizma. Futurizam, dada i nadrealizam su, koristei se slobodom koju je nudila fragmentacija perceptivne slike, nastavili da razvijaju umetnike oblike odreene imaginacijom ili matom10. *Mairinetijev manifest je objavio kraj umetnosti prolosti (le passisme) i roenje umetnosti budunosti (le futurisme) - otud se opredelio za ovaj naziv (dinamizam,elektricitet) !!! Posle rata grupa se nije ponovo formirala. Severini se jedno vreme okrenuo kubizmu, Kara je pao pod uticaj De Kirikovih metafizikih slika, Bala se vratio akademskom realizmu, a Rusolo je izgubio interes za slikarstvo. *Futuristi su smatrali da prostor vie ne postoji ili da postoji samo kao atmosfera u kojoj se tela kreu i proimaju. I boje se takoe prelivaju, trepere. "Treba prezreti sve oblike imitiranja, a slaviti sve oblike originalnost Treba da se pobunimo protiv tiranije rei harmonija i dobar ukus Kritika umetnosti je ili beskorisna ili tetna

10

Koristei stupnjeve dubine u psihoanalizi (napomena: oni nemaju pojmovne vrednosti za umetnost, ve oznaavaju razliite tipove motiva), imaginacija bi bila isto to i predsvesno, a mata nesvesno. Uopte uzev u ovom poglavlju se radi o delima imaginacije, a u sledeem (Pikaso, Kandinski, Kle) o delima mate.

217

Treba napraviti veliko ienje od svih ustajalih i osvetalih tema da bi se izrazio kovitlac modernog ivota - ivota elika, grozniavosti, gordosti i vrtoglave brzine Naziv ludaci, kojim se uutkuju novatori, treba smatrati plementitim i poasnim nazivom Iskrenost i istota, vie od svih drugih kvaliteta, nune su za interpretaciju prirode Pokret i svetlost unitavaju materijalnost tela" Zato su slikali konje, pse ili ljude s umnoenim udovima, u nizu ili zrakasto11. Svi su poeli time to su pokuali da predstave fizike ili mehanike sile. I zvuk se moe predstavti kao niz talasa, boja kao prizmatini ritam. Razliiti aspekti vienja mogu se kombinovati u jednom "procesu proimanja - istovremenom stapanju". Ovim aspektom svoje tehnike, futuristi su anticipirali Deloneova Simultanisme. Boonijeva skulptura Jedinstveni oblici trajanja u prostoru iz 1913 ima dinaminu snagu koju vezujemo za baroknu skulpturu, ali dok se barokna skulptura okree u sebi, Boonijeva izgleda kao da se baca u prostor. Futurizam je u osnovi bio simbolina umetnost, pokuaj da se plastinom formom ilustruju pojmovne predstave. Meutim, iva umetnost poinje sa oseanjem, prelazi na materijal, a onda sluajno dostie simbolian znaaj.

BOONI - TORETIAR FUTURIZMA, 3+4, 1978

Dinamizam nije antiki zaustavljen pokret, ni kubistiko intelektualno ralanjivanje predmeta na osnovu znanja koje se poseduje o njemu, ni kinematografska sukcesivnost pokreta, ni impresionistiki trenutak univerzalnog kretanja, dinamizam je dinamika forma, jedna vrsta etvrte dimenzije u slikarstvu i skulpturi. Za razliku od impresionizma koji slika jedan trenutak, futuristi se interesuju za sve trenutke u kojima postoji jedna materija. Booni tako uvodi termini "impresionistika venost". Kubisti zanemaruju emociju, svode umetnost na naunu delatnost, zaustavljaju ivot objekta. Do modernog futuristikog oseanja se dolazi preko intuicije, potpunim uivljavanjem u prirodu. Slikar ima esto ulo, jer intenzivnije percipira prirodu od obinog oveka. Sezan je najvie uticao: sadraj je oseanje, koje umetnik otkriva u svom umetnikom delu.
11

Bili su prevazieni kinematografijom; slike su im ostale vie plastini simboli pokreta nego prikazivanje pokreta.

218

U prvoj fazi su predstavljali predmetnu stvarnost, pa su pokuali da intuicijom dospeju do sutine kretanja u samom oveku. Promena u oveku je promena emocija. eleli su tako da naslikaju istu emociju, linijom i bojom, i tako su doli do apstraktnih slika. Nacionalizam - u prvom manifestu je priznao da samo Italija moe da obnovi vrhunski estetski ideal poto poseduje tradicionalni smisao za plastiku. Sve to valja, svaki napredak u umetnosti moe se svesti na delatnost Italijana.

. LISTA, FUTURIZAM I KONSTRUKTIVIZAM, Moment 1, Beograd 1984

Avangarda i revolucija: - revolucionarna napetost nezavisna od umetnikog stvaranja - isticanje specifine uloge i jezika umetnosti - isticanje drutvene uloge umetnika koji je i stvaralac i aktivista - ideoloko obrazloenje umetnosti uz predloene manifeste - umetnost-ivot-akcija - stvaranje estetike koja ne podrazumeva umee umetnika, asketski hram muzeja, pojam dela - preobraaj i osmiljavanje sveukupne ljudske delatnosti kroz preobraaj ovekove okoline i naina ivota *Sovjetska avangarda je bila naslednica futurizma, preformulisala je njegove ideja dajui im dublju ideoloku osnovu, teorijsku sistematizaciju i moderniju koncepciju. Ni futuristi, ni dadaisti nisu uspeli da obnove politiku ulogu umetnosti, da odrede drutvenu ulogu umetnika. Futurizam je pripremio konstruktivizam: a) Futurizam se rodio iz estetike brzine i energije - Marineti je slavio mainu nezavisno od razliitih funkcionalistikih i utilitaristikih teorija, slavio je kao simbol novog industrijskog drutva i proizvod novih vrednosti !!! b) Celokupna industrijska mitologija konstruktivizma se zasnivala na futuristikim idejama, npr. prometejski san o ovekovom letu zapoet u Marinetijevom romanu "Futurista ______?" zavrio se u Tatljinovom "Letatljinu" (?) c) Futuristiko slikarstvo se ograniavalo na predstavljanje izraajnih postulata koji su poticali jo iz simbolizma i neoimpresionizma

219

Futurizam je otiao dalje od kubizma u istraivanju dekompozicije forme. Na planu apstrakcije, futuristiko razaranje stvarnosti je sa najveim intenzitetom zahvatilo naturalistiki status predmeta, istiui njegovu strukturalnost i boju kao energetsko sredite e) Pojam "konstrukcije" je, dakle, blizak futuristima koji su se esto isticali pre konstuktivista *Konstruktivizam obuhvata: viseu skulpturu u prostoru, upotrebu razliitih materijala u skulpturi (naroito novih materijala koje nudi industrijsko drutvo), kinetiku skulpturu, pozorini prostorno-plastiki kostime pravljene na telu samog glumca !!! Meutim, razlike treba traiti u dubljim slovjevima, na ideolokom planu. Futuristika estetika materije se bazira na pozitivizmu, a konstuktivistika na dijalektikom materijalizmu.
d)

Italijanski konstuktivizam Poetkom 20ih i u Italiji se pojavila sklonost ka konstruktivistikim pojmovima. Ta "konsturktivistika" varijanta futurizma bila je mehanika umetnost (arte meccanica) - Fjoci (Fiozzi), Paladini, Filja (Filia), Prampolini. Ideoloki najmotivisaniji predstavnik ovog pravca bio je Paladini, autor mnogih manifesta na temu komunistike mehanike umetnosti, koja je za proleterijat igrala ulogu novog Hrista; on je pisao o potrebi da se stvori zajedniki front intelektualaca i radnika. Najznaajniji izraz ovog pokreta u Italiji bila je izgradnja modela Magnetnog pozorita, koji je Prampolini predstavio na izlobi Demokratske umetnosti u Parizu 1925.

220