Noslov originalo: "Practicing The Powet'oJ Now Essential teachings, meditations and exercises from Thc Powcr of Now"

Eckhart Tolle

Ekart Tol

Copyright O 1999. bY Eckhart Tolle Copyright O 2009 za Srbiju i Crnu Goru earobna knjiga

U PRAKSI
Osnormo udenje, meditacije i veZbe iz knjige
MoC sadainjeg trenutka
Prevod: Darko TuSevljakovi6 Ivana Vani6

MOC SADASNJEG TRENUTKA

Nijedan deo ove publikacije, kao ni publikacija u celini, ne sme se reprodukovati, umnoZavati, preStampavati niti u bilo koioi drugoi formi i bilo kojim drugim sredstvom prenositi ili distribuirati bez
odobrenia izdavaia. prema odredbama Zakona o autorskim pravima.

Sva prava za objavljivanje ove knjige zadrZavaju autor

izdavad

ISBN: 978-86-7

02-07 6-7

darobna knjiga
Beograd 2009.

SADRZAJ

WOD
PRVI

DEO

T3

PRVO POGTAVLJE 1s Biie i prosvetljenje

DRUGO POGLAWJE 27 Poreklo straha

TRECE POGLAWJE 27 Stupanje u Sada5nji trenutak

inrvnro PocLAwJE

4T

Razgradivanj e nesvesnosti

PETO POGLAWJE s7 Lepota se pojavljuje u dubokom miru valeg prisustva

DRUGI DEO 73 VEZE KAO DUHOVNA PRAKSA

Ts Razgradivanje otelotvorenog bola

Spsro PocLAwJE

SEDMO POGLAVLJE 87 Od zavisnidkih do prosvetljenih odnosa

TREEI DEO 101 PRIHVAIANJE I PRE,DAJA

osMo PoGLAWJE

103

Prihvatanje SadaSnjeg trenutka

DEVETO POGLAWJE 729 Preobrai,aj bolesti i patnja

ZAHVALNICE 743

Od svoe prvog izdania, "vei

NgC lzvisila tol-iko veliki uticaj na ;t;;";F; j" kolektivnu svest da je to daleko prevaziilo i .moje ;;i;.;. nade. Prevedena je na petnaest jezika, tako da u Kollma

1997

' godine,

sa.dai.njeg

tu"kodn"uno primam pisma iz..celog'sveta mi iitaoci govore kako su se njihovi Zlvotl promenlll . ;;h;;ti;i,;61-su"-'i";;a; tontaktu sa udenjem iznetim u knjizi' jo5fosledice ludbsti egoidkog,.uma svuda vidliive, ne5to novo se zaista rada' Ntkada.pre ;;;;.iiL; tiriai bilo spremno daokovalt patn;om oo .razbiie kolektivne obrasce uma koji su dovedanstvo

pamtiveka. Rada se nova svesnost' Dosta tT: -liiiii' T" ,u.rt se u vama pomalja dak i. u ovom trenutku' redove koji govore.o aot atZit. ovu knjifu i ditate mosu6nosti Zivlienia slobodnog Llota, u ko;em vtse neiite nanositi bol ni sebi ni drugima'

Mnogi ditaoci koji su .mi pisali iztazlli tl ?:14,1i u8enja. koit, t,l!:i'^r\:! i-"r.""pt;l;;;i alpektiu. u prtstupacnuem oDllKu' ' ;i, i. J'1" sadainjeg J' a n i {i ffenutka ;predstave Lp rl ly Pa e p i i e m l1,!l :
".,b iliiL'ikfi;stili svaliodnevno. m z"lii ye bila podsticaj za fiastanak ove knjige. "iiial i uputstava, ov.a.knjiga sadrZi, i ^

;;;

oa neke kraie paragrafe iz originalnog dela ko;t treba

il;;;;^;"*itt

rJ

L2

Ekart

ToI

. Za ditaoce koji' su bili zapla5eni knjiegl". M o ( s a cia i nj e g- ;;;;;r"k;" f ;" posluZiti kao uvod.

redova.

Stranice koie slede nnllJi.' ,, pogodne . za meditativno ditanje. r"a"^irp#iuunr. meditativno iiqanre, ne ditate..pru.nrtu"no al-Uiri.";;ii;';;;; rntormacije,. v16 di tokom njega dospere'u drreo stanJe s-vesti. Zato moZere uis"" prtr'lsiirnu"rl'r-ir] paragraf i svaki pug. ga .doziveti ;" ;;-;";rrg";i;i nadin. Samo one 'redi j<oje su nrpiirn. rtr rzredene u stanju prisutnosti imaju moi da iia;;i;r;i#, _"e'a, probud.e.prisutnost u dit"o.r. le delove ie najbolje ditati polako. Mnogo pura iete poZeleti da zast.anete i ritrenurku refleksiie ili u tiiini. p;;;k;'Z.i."poz"leti smirene "iiu^i" nasumidno otvorire knjigu i pr,ieitai; da samo

posluze kao podsernik za odredene ideje i koncepte. kao bukvar zi njihov" inko;;;;i;n;" u Jurko;;;;I;l

;k;Tii.;

ili

r.;io,

savladani

;;;

Ekart Tol 9. 7 . 2001.

PRVO POGLAVLJE

BICE I PROSVETLJENJE
Kada je vaia syesf usmerena ka spoljainjosti, um i svet se pojavljuju. Kada je usmerenaka unutrainjosti, ona sPoznale soPstvem Evor i vrada se kuCi u Nepojavno.

ali to ne dini ni red bog. Bi6e, medutim, ima prednosi zato Sto predstavlja otvoren koncept. Ona he svodi beskonadno nevidljivo na konadni entitet. Nemoguie je stvoriti mentalnu sliku o Bi6u. Niko ne moZe da tvrdi kako jedini polaLe prava na njega. Ono je va5a sama suStina i dostupno vam je u ovom trenutku kao
oseianje va5eg sopstvenog prisustva, kao shvatanje ,,ja jesam" koje prethodi onom ,,ja sam ovo" ili ,,ja sam ono". Stoga, mali je korak od redi biie do iskustva Biia.

Postoji jedan vedan, uvek prisutan iedini Livot iznad brojnih ob_lika Livota koji- podleZu- rodenju i smrti. Mnogi ljudi koriste red ,,bog" da bi ga opisali; ja ga deiie nazivam,,bi6em". Red-biie ne oblaSnlava- ni5t-a,

BIEE SE NE NALAZI IZNAD NEGO UNUTAR svakog oblika, kao njegova

zna(.i da vam je ono dostupno ovog trenutka kao va5e najdublje ya, kao vaii
najdublja, nevidljiva i neuni5tiva su5tini. To

istinska priroda. Ali, nemojte pokuSavati da ga dose_gnete svojim umom. Ne poku5avajte da ga shvatite.

16

Ekart
M.oZete

ToI

Bice i prosvetljenje

17

F3 2poznari samo onda kada ie um mlran. Kada ste prisutni, kada ,.,-u"i" pal.nja u porpunosti i svom'sili;;; , rrenurku, Biie. je. mogu6e""Ui :i,o:r^?:T arr mentatno ne mols biti ";;i,d
shvaceno.

Zadobiti svest o Bi6u i zad,rLati se u rom staniu osecajuii njegovu. srvarnosr leri" frosuetlien"le.

Nemogu.inost da sada osetite ovu povezanost daje vam povoda za iluziju o razdvojenosti od ;t;;j sveta koji vas okruZu'je. Zato ;.b;;t;;;";; ;;;"; ;i; nesvesno, kao izolovini deo. lavlji,. ,trrh, i;;;i; unutar vas i izvan vas postaje pravilo. prepr.eka ' doziulinvanl, realnosti ove _ ^-\ijt.ia . povezanosti jeste j.dentifikaciji sa vaiim u*o_, t oi" *i.lJ"'rlii"," uzrokuje da mi!r;enye posrane p.i;;i;. T:g:6:::li da prestanere sa r"zmi8llarry,.m pr.ar*"fi" )ezlvlu zavisnost, ali mi to ne ,uio"*o Jer gotovo svako boluje od nje, t"ko d"- s.*i" ,"uirrosr smatra normalnom. Ova neprestana mentalna t;k;";p;;e;; vas da pronadete to carstvo unutraSnje smirenosti foje je nerazdvojiuo od-bic;. 6;; takode stvara i lalno, umom srvoreno j", [.j. b;;" senku straha i patnje. Identifikacija sa va5im -umom stvara paravan od pojmova, oznaka, pr.dii"ua, neprovidan redi, sudova

sj Biiem..To je stany e povezanosti sa i neuni.tivim, neeii"- Si., gli.r" 'emerliivim. liti!9$:lno,'predstrull" urr, "llrour.-eno ie i veie en e vase i sti nske p ri rode' koj a oL J#; l r'it'f"ii'i i'ff;
nedim
;

ose6aja jedinstva

o '; :'] :'?'r",, i i " i' i, j "fi, : " I: ?Iil; "l ',fi;:',|,;ff ostane, ali to je jednostavno uase.priroa""'ii"";"

definicija koji blokira svaku istinsku vezu. On stoji izmedu vas i vaie g ja, rzmedu vas i va5eg sadruga, izmedu vas i prirode, izmedu vas i Boga. Upravo ovaj paravan od misli stvara iluziju izdvojenosti, iluziju da postojite vi i potpuno razliiit ,,neko drugi". Thda zaboravljate na kljudnu dinjenicu da ispod nivoa fizidkih pojava i zasebnih oblika vi dinite celinu sa svim Sto postoji. ispravno. Medutim, ako se koristi pogre5no, postaje veoma destruktivan. Da se izrazim preciznije: ne radi se toliko o tome da vi koristite svoj um pogre5no uglavnom ga ne koristite uop5te. On koristi vas. To predstavlja bolest. Vi verujete da ste isto Sto i va5 um. To j. zabluda. Instrument je preuzeo kontrolu nad
vama.

Um je tzvanredan instrument ako se koristi

Gotovo kao da ste nedije vlasni5tvo a da to znate, tako da mislite da je entitet koji vas okupira isto Sto i vi.

POdETAK SLOBODE predstavlja uvidanje da vi niste entitet koji okupira - mislilac.

Svest o tome vam omogu6uje

da

posmatrate taj entitet. Onog trenutka kada zapodnete da posmatrate mislioca aktivira se viSi nivo svesti.

Tada podinjete da uvidate da postoji prostrano carstvo inteligencije iznad misli i da je misao samo jedan mali aspekt te inteligencije. Uvidate, takode, i da sve zaista vai.ne stvari - lepota, ljubav, kreativnost, radost, unutraSnji mir - svoj koren imaju iznad uma. Vi podinjete da se budite.

1B

Ekart

ToI

Bi6e

i prosvetljenje

19

OSLOBADA\TJE OD SOPST\IENOG UMA

Dobra vest jeste ta. da se moZete osloboditi svog uma. To predstavJja ie.dino pr";;- ;;lJb.a;;t..'p;"#;? moZete preduzeti upravo sada.

GLAVI Sto j. -"e.sf . _o*ui.-. lYOlOl posebnu paZnju na svaki obiazac flrarrte Ko,l se ponavl;a,
ono. Sto ja podrazumevam pod ,,posmatranlem, mislioca.., Ito drugim redima zna(i: sluSajte glas'u svoioi tt'av't budite tamo prisutni kr6 ,u.dJ."r") sl;;i. Dok slu5ate tay glas, dinite to nepristrasno. Sto znadi - ne-oiudiyt.. Nemo;t. orrJi""ii niti-nipoda5tavati ono Sro eufete j", bi;; znadilo da je. isti taj glas pJnovo krodio unutra na zadnja vrara. Ubrio iete uvideti: giTl.,r1To, a'ovde*sam ;", i *og" d; cu;e.m I posmatram. Th samospozn-aja ja,io oseianje sopstvene prisutnosti, nije' ;i;;;. Ono se uzdiLe iznad uma. --''

POCNTTE

DA_ _-OSLUSKUJETE

GLAS U

DOK SLUSATE MISAO, vi zapravo oseiate svesno prisustvo - va5e dublje ja iza tli ispod misli. Misao tada gubi'svoju mod nad vama rbrzo se povladi ier vi vi5e ne. osnlZujete um poisiovedujudi se sa n jim.. To predstavlja podeiak kraja nevoljnog i prisilnog razmisljanja. Kada se misao povude, vi doZivljayate diskontinuitet u toku misli - prazninu ne-uma.. Isprva (e ova praznina biti kratka,
pojavi, osetidete izvesnu smirenost i spokojstvo unurar sebe. To je podetak
postepeno ie. postajati sve dui,a. Kada

molda (e trajatr nekoliko sekundi, ali

se

To je

li^:,-uZda gravl.

ve( godinama _

na.gramofonske plode koie

"kr"E"-"vai;j

blokirano umom. VeZbanjem ee se oseial smirenosti i spokojstva produbljivati.' U stvari, roj dubini nema kraja. Takode iete osetiti i suptilno izlivanje radosti koja izvire iz te dubine - radost Bi6a.

yaigg prirodnog stan ja opipljivog jedinstva sa Biiem, koje je- bbieno

;;

Stgga, dok oslu5kujete misao, vi ste svesni ne samo te misli ve6 i samih sebe kao ,u.hot r. _irti. se nova dimenzija svesti. "

i;i;i;

takode, podiZe i vibracionu frekvenciju'energetskog polja koje vaSem fizidkom telu daje Lwot. Spu5taju6i se sve dublje u ovo carsrvo ne-uma, kako ga ponekad nazivaju na Istoku, vi spoznajete stanje diste svesti. U tom stanju osedate sopitveno prisustvo

spremniji, daleko budniji nego u stanju poistoveienosti sa umom. U porpunosti ste prisutni. To,

U ovom stanju unutra5nje povezanosti vi ste daleko

celokupno mi5ljenje, va5e fizidko relo, kao i ceo spoljni svet, postaju relativno bezna(ajni.u poredenju

sa takvim intenzitetom i takvom radb5e u

da

20

Ekart Tol

Bi6e i prosvetljenje

21

VAS.

sa. njim. A ipak to nije sebidno sranje, vei stanie gubrtka svog.ja.r Ono vas vodi iznad'onog Sto sie ranije smatrali ,,svojim ja". To prisustvo pr?ar,""fi" vaSu suStinu, a u isto vreme i ne5to neizmerno ve6e JJ

Ili.

kada udete u automobil, nakon Sto zatvorite vrata, umirite se na nekoliko sekundi i usredsredite se na sopstveno disanje. Postanite svesni nedujnog ali
snaZnog ose6aja prisustva.

UMESTO DA ,,POSMATRATE MISLIOCA*, prazninu u toku misli moZete da stvorite i jednostavno usme nvaiu(i i.iLu I35e paLnje ka Sada5njem tienutku. Naprosto postanite intenzivno svesni
ovog trenutka. pridinjava ve_liko zadovoljstvo. Na taj -^3k:, l::l: nacln vr odvlacite paZnju od aktivnosti uma i stvarate prazninu ne-uma, u kojoj ste vrlo pripravni i svesni. atr ne razmiSljate. Ovo je su5tina midiiacije
U

Postoji jedan siguran kriterijum po kojem moZete da izmerite svoj uspeh pri ovoj veZbi: to je nivo mira koji ose6ate iznutra.

jeste ovaj: nauiite kako da prestanete da se poistove6ujete. sa svojim ungm. Svaki pyt kada stvorite prazninu u toku misli, svetlost va5e svesti
postaje jada. dana iete se moZda zateCi kako se smejete Jednog glasu u ivojoj glavi, baS kao Sto biste se smejali i dediim budala5tinama. To zna(i da vi5e ne uzimate sadrlaj svog uma toliko czbiljno polto ose6aj za vaie sopstveno ,a ne zavrsl oo nJega.

Jedini vai.an korak na va5em putu ka prosvetljenju

praktikujere ovo tako Sto iete se baviti bilo kojom r_utinskom aktivno5iu koja inade predstavlja samo sredsrvo za postizinle cilja i posvetiti joj apsolutnu paZniu. tako da ona Na-primer, svaki pur :rT, postane ci.lj- spuState Kaoa pen,e.te rlr stepenicama u .se. svojoj ku6i ili na poslu, dobio obratite pai.nju.na svaki korak, svaki pokret, dak i na svoje disanje. Budite potprrro priiutni. lli, kada g.e{grg ruke, obiatife paLnju,," iu" cutne aoztv.llale povezane sa tom radnjom: zvuk vode i ose.iaj koji ona stvara, pokrete va5ih ruku, miris sapuna itd.
r Igra recr: sgllle-ss znadi ,,nesebidno,,, ali znadenje ,,gubitak svoga ja,'. (prim. prev.)

SVAKODNEITNOMZ\I}TU moZete da

<z)

u ovom kontekstu ima i

22

Ekart Tol

Bi6e

i prosvetljenje

23

PROSVETLJENJE:

UZDIZANJE IZNAD MISLI

vi formirate mentalnu predstavu o P^* odrasrare, zasnovanu na romc_ ko ste, lidnim i kulturnim uslovljenostima. Ovo fantor"rl. ^; moZemo nazvati eg.om. On se sastoji ocl aktivnoiti ,rma -i-_;;' ,; odriavati samo neprcsrxnim razmiSljani...""p"';r_ ,,ego" ozna(ava razh(.ite srvari ,^ ,^riieit liuJ..,li; kada ga ja ovde k.ristim, t; ;;.[;;;ii; ii;; ij; stvoreno nesvesnirl poistoveiivanjem
sa ulnom.

funkcioniSe na ovakarr nadin.

r?g, sadalnii tienurak. jedva Ja postoji. Samo se ^_1? I lrrrdrrcnost.smatraju va'nima. prostost Ovo rzvrtanje istine podiva na'dinjenicr oa potpuno te -nrooatrtetu um vcoma disfunkcionalan. On u eso_ se uvek bavi oZivljavanjem proSlosti, i;;;* roga _ ko ste uopste vi? O' se projektuje fi-Lud;;";;; 'eprekidnri b,i li osigurat-r,ivoj opr.un"i- i pronaSao ramo l:, neKakvu vrsru ()slo.bodenja ili ispunjenja. On .,Jednog dana. kada se ov. ili ;";';;;;Ji,'f,r.sovori: _i dotg,biiu sreian i spokojnn'.- """ Cak i kada se dini'da ,b..go bavi sadainjo5iu, to niie o1q sadaSnjost.koju opaZri onl. sasvim posrelno ier na niu e.iqdq o:jpn pro!tosti. f ii r.'r"?,Ji"I sreosrvo ka cilJu, crllu koji leZi u umom projektovanoi nuoucnostr. I,osmarrajte svoj um i videiete da ori

svesnosti, ona
destruktivna.

Prosvetljenje ozna(ava uzdizanie iznad misli. U prosvetljenom stanju vi se i dalje sluZite svojim umom kada je..to potrebno, ali na daleko usredsredeniji i efikasnili nadin nego pre. ViSe ga koristite u praktidne svrhe,. ali osloboden'i ste od -nevoljnih unutra5njih monologa, a prisutna je i unutra5nja smirenost. Kada koristite svoj um, a posebno kada je potrebno kreativno reSenje, vi pribliZno svakih nekoiikb minuta oscilirate izmedu misli i smirenosri, izmedu uma i ne-u.ma. Ne-um predstavlja_svesnost bez misli. Jedino je tako moguie iazmiSljafi kreativno jer samo "na takav nadin misao ima bilo kakvu snagu. Sama za sebe, kada vi5e nije poyez^na sa daleko prostranijim carstvom

brzo postaje ogoljena, luda i

<-c)

Iii:i

.. All, vr ne moZete naii sadainji trenutak sve dok svodite

SadaSnji rrenurak nosj u sebi kljud ka oslobodeniu.

na va5 um.

sebe

Ekart ToI
Bi6e i prosveiljenje

EMOCIJA: REAKCUA TPLA NA VAS UM

HT;": dT',ii.i,#,5:y ig koristim
I Ji3 ;,1 " " reCj, odraz va5eg uma u relu.
r;

25

ll 'ed, nije samo

:,.",

;':' ;, ff; sa tu:ii- mislje.njem, o",tJt,?it #i,t.poistovedeni

j fr , ;-,li;i,
:: :: :q :. t, .
;

ili# H";[{# xF il: F{*:ii r? il? il r d a',,

i"

;; "
in

j:, : J

[?IJ',
:^* ."l :

"'

llt iS: osetite svoje emo.,Ji: ": ste-odseieni od niih. vrem.enom iete ih iskusiti i|g na disro kao fjzidkc probleme il ,l_pr._.. " firitt"i ;,;":
"^[:t

r:,j

#1T il^; li.ii,'lii

",

."'i

";,

ry#

; :,: :H

ii;i
s

zaro se prvenstveno os.eia u telu. posmatrajudi je, vi moZete dozvoliti emociji da buoe vas ne kontroliie. Vi vi5e niste ramo a da isto Sto i !Tocilat vi sre posmarrad, posmarrajuie pnsustvo.

joi uvek niste u stanju da nesvesne \2,Zda akrrynosrr uma svesno uoblidife t one ie se u telu uvek odraz^iiti "" _irii,*"fl t irtoga moZere postati ,u"rni. -' "" .ii,;ii., Posmatranje emorcije ouoj nadin u osnovi "u Je rsro kao i oslu5kivanje ili posmatr"r,y. _irti koje sam optr"lr. J;ii1r, ."rii(; tome Sto je misao u va5"oj glavi, a emocija poseduje

."T:

l;";

jaku litnu

k"-foi""ru r

"it#*:

Ako ovo budete praktikovali, sve Sto je nesvesno vama biie dovedeno pod,u.ti*t,i.rri. DA oaui;u'i.,rrr", mene u ovom trenutku?.. To pitanje okrenuti u pravom smeru. Ali Ce u", analizirati,. iq-o posmarra;te. Usmerite ".il"ir" ka unutra. Or.tii" energiju ::o11,,!"Znju emocrle.
,,.Stq se

AKo rMArE JgIEjSgie oe WASTITE Dlvr\_rr.rrF on', osErrrE

llEr(A vAr{ P9STANE NAVTKA SEBE PITATE:

;rrinr, o',orit i;T;?; vei relativnu istinu o va5em ,iurry,, uma u tom
trenutku.

^rii" a""rp'"^#ff ffi:'l:ti. ;} *'.f*11 l',,"',",'*' ; :f ::,; i te. telu. Ako ;i?T i, svom {i izmedu p.rtgjruil.;; sukob, misao e,. ";if, fi.arr";U"iii;: istinu.'.Ne i*gl:*,

;1r ce vas takode povezati m u"Si_' Ako zaista

r,liv;*;

r*h1n s#hr,""" #

Ako nije_dna emocija nije prisutna, povedite :":i, painiu duhlje u unuirainje energersko pot;e svog tela. To je ulaz u Bi6e.

DRUGO POGLAVLJE

aPOREKLO STRAI{A

PsiholoSko stanje straha nije u vezi sa bilo kakvom konkretnom i'istinskom neposrednom opasnoS6u' Ono se pojavljuje u mnogim oblicima: kao. nela.goda, 'nerYoza) napetost' ieza, fobti.a i tako briea, strepnia,
dali"e.' Ovakav-psiholo5ki strah

uvek se odnosi na nesto Sto bi se- moglo desiti, a ne na ne5to 5to .se deSava uDravo sada. Vi se nalazite na ovom mestu I u sada5njem trenutku' a va5 Pm je u buduinosti' To stvara'prazninu. strepnje. Ako ste se poistovetili.sa

svollm umom r rzgubili mod i jednostavnost Sada5njeg treriutka, ta prainina strepnje ie- postati vai stalni sadrus. Uvek ie moZete uhvatiti u ko5tac sa sada5njim tr.nrlt"ko-, ali ne i sa nedim Sto predstavlja. niSta drugo do proiekciju va5eg uma - ne moZete se uhvatttt u ko5tac sa buduino5iu. Stavi5e, dokle god budete poistove6eni sa. svojim umom, ego ie uflravljati va5im Zivotom, .kako s.am iu"ii" i iti"kro. Zbogsvoje nestvarne prirode i uprkos

28

Ekqrt Tol
s,ta,v1. VaS ose6aj

Poreklo straha

29

mehanizmima, ego je .vrlo ranjiv i nesiguran, l';;;"g sebe vidi pod stalnom.prernjom. 'ego spolja izgleda o;; ;;,' rr*j;2.i""" e#'i itf veoma

svojim razradenim odbrambenim

o sopstvenom ja tada ee protzali tz dubljeg i iskrenijeg mesta u vama, a ne iz uma.

9nog _ trenutka kada budete presrali da se poistove6ujte sa svojim oseiaiu sopstveno ia ne6e vi5e znaditi ni5ia "-o*,'-vasem ,," ;;;r* za ,. Jn-ii ili ne, tako da ie silom n;;,"r;; potreba da se bude.r,pr;u;; s;;; d;t;i;;;ri;r;; p.r;A;lj;"i;;; prestati lllf nasilja, iskaZete d{ t.;"t,."gi..r" u stanju da kako se oseiate i St, _irf,ti ,'fi li:1._:,gl?sno ne6e vlse p'rome biti agresivnosti oabin*ffi;;

poistovedujete sa mentalnim ;;;;;; i p;i l;;i;;.; pravu, va5em ose6aju za sopstveno ja, zasnovanom na ozbitjna o.pasnost oa .T:1_!._:li mozere prihvatiti vas ego ne ""iit""J;. i;"s"';i i da niste u pravu. ti. biti u pravu znatj umreti. Zbog ovoga su se vodili;";;i"; sru5ene su nebrojene veze.

odbrana menralnog,rlun sa koiim sre "r"U, poistoveieni - koren ima u itrahu od ,_rti,Ai.";;

gre5i

i ,,normalna" stvar kao .Sto 1. frriril", potreba da se u prep.irci bude u pravu i dokaZ'e-k;-k; dr;;;;;"

se opasnosti. A koju emociju oui ,r"p."kid;;;Jk; u stvara? Strah, naravno. rzgleda kao da strah ima mnogo izvora. strah od gubitka., strah od,n.r rp hn, p;;;;i;' i;rk: errr"fi " dalje, ati svi ti straho.vi ;; k;;r, "a ;;;ir;";lj;i;;;r;h A; od smrri, od unisten je. Za.go, r;";ik iza ugla. U ovom stanju p;l;;;;..nosrr sa "rlrli ,"", umom, strah od smrti utide n. iu"[i-.rp.-"kt u"S.g Livota. -ri;"1;"j"" Na

[gl:: ::_ry;"f; t"r" nLp,;li#. t;il; ed ;;, Iaznog) umom stvorenog.ja? Opasnost, nalazlm

sada da emocija

pr.artnuil"l""f..i;, ;;i"

samLuvereno. prisetite

;;;'il.

se

ewapr sE svAKE vRSTE oDBRAMBENOC STAVA u vama. Stn je ro Sto branite? Iluzorni identitet, predstava u va5em umu, zami5ljeni entitet. Time 5to taj obrazac dinite svesnim, time Sto mu postajete svedok, vi prestajete da se poistoveiujete sa njim. U svetlu va5e svesti,
To predstavlja zavrSetak svilr prepirki i igara moii, koje toliko Stete vezama. Moi
nad drugima predstavlja slabost prikrivenu kao snagu. Istinska mo6 se nalaii unutra i dostupna vam je ovog trenutka.
nesvesni obrazac 6e se brzo rasoasti.

i-.t

primer, d?k

i naizglid ,r[o

Um uvek traZi nadin da porekne Sada5nji trenutak pobegne od njega. Drugim redima, Sto ste viie poistovedeni sa umom, viSe patite. Ili bi se to moglo ovako re6i: Sto ste vi5e u stanju da poltujete i prihvatite Sada5nji rrenurak, to ste oslobodeniji od bola, patnje - i egoidkog uma. Ako vi5e ne Zelite da stvarate bol sebi i drugima, ako vi5e ne i.ehte da poveiavate zaostali b-ol iz pro5losti koji joi uvek Zivi u vama, onda nemojte da proizvodite viSe vremena, barem ne vi5e nego Sto je neophodno za bavljenje praktiinim aspektima va5eg Livota. Kako prestati sa proizvodenjem vremena?

"iti

POIPUNOSTI PRIHVATITE DA JE SADASNJOST sve Sto zaista posedujeie. Neka SadaSnji trenutak postane centar interesovania u va5em Zivotu.

30

Ekart Tol

Poreklo straha

31

Dok ste ranije obitavali u vremenu i samo na.kratko.posedivali .S_adainji trenutak, sada svute sebr gnezdo u Sadainjem trenuiku, a nakratko, poseiujte problost i bududnoit, onda kada bavljenje praktidnim aspektimi va5eg Livota to zahteva. Uvek recite ,,da" sada5njosti.

OKONCAJTE ZLBLUDU O VREMENU

Evo re5enja: okondajte zabludu o vremenu. Vreme i um su nerazdvojivi. Ako odvojite vreme od uma, ono 6e se zaustaviti - osim ako vi ne odludite da ga koristite. Biti poistove6en sa svojim umom znati biti uhvaien u zamku vremena: to predstavlja prisilnu teZnju da se Livi iskljudivo kroz seianja i predvidanja. Ovo

c2-

uzrokuje beskrajnu okupiranost proSlo56u

budu6no5iu i nevoljnost da se poStuje i prihvati sada5nji trenutak i da mu se omogu6i da bude. Prisila se javlja zato 5to vam pro5lost daje identitet, a budu6nost sadrZi obeianje o spasenju, o nekakvoj vrsti ispunjenja. I jedno i drugo su iluzije. Sto ste vi5e usredsredeni na vreme - na proSlost i bududnost - to vam vi5e nedostaje Sada5nji trenutak, najdragocenija stvar koja postoji. Zbog dega je to najdragocenija stvar? Kao prvo, zato sto je to jedina stvar. Ona predstavlja sve Sto postoji. Vedita sada5njost jeste prostor u okviru kojeg se otkriv4 va5 celokupan Zivot, jedini iinilac koji se ne ^sada5nji -trenutak. Nikacia nije rnenja. Zivot jeste postojalo vreme u kom vaS Zivot nije bio sada5nji trenutak, niti 6e ikada postojati. A kao drugo, Sada5nji trenutak predstavlja jedinu radku koja vas moZe odvesti izvan uskih okvira uma. 'fo je va5a jedina tadka pristupa bezvremenom i
bezoblidnom carstvu Bi6a.

Ekqrt Tol

Da li ste ikada iskusili, preduzeli, pomislili - ili osetili bilo Sta rzyan Sada5njeg trenutka? Da li mislite da (ete to ikada udiniti? Da li je mogu6e da se bilo 5ta

TRECE POGLAVLJE

dogodi ili da i5ta postoit izvan SadaSnjeg trenutka? Odgovor je odigledan, zar ne? Nik"da se ni5ta niie desilo u pro5losti, desilo se u Sada5njem trenutku. Nikida se ni5ta ne6e desiti u budu6nosti, deside se u Sada5njem trenutku. Su5tina onoga Sto ovde govorim ne mo/'e se razumeti trmom. Onog trenutka kada doprete do nje, deSava se prebacivanje svesti iz uma- u Bi6e, rzvremena u prisustvo. Izne_nada, sve tzgleda Livo, zta(i energiju, i sve je proZeto Bi6em.
Sa

<zSTUPANJE U SADASNJI TRENTJTAK

tom vetnom dimenzijom iavlja- se i.drugaiijinadin zlvl .u sooznaie. onai koji viSe ne ,,ubt;a" duh Ko;t turkol stvari''To i.e spoznaja,koia ne uni5tava svetost i tainu Livota, vei sadrZt duboKu ii;b* i poStovanje pi.-" svemu Sto jeste' To j' spoznaia o kojoi um ne zna nlsta'

;i;L#'il;"i;i

SRUSITE MNIJE OBRASCE Poricanja sada5njosti i otpora prema sadalsn;em navika da ii.""tfu. Neka u'* Postane bududnosti protlosti i tli.l.i. paZnju sa nisu potrebne' Iskadite onJ" k"d'" vam one -it*ntiie vremena koliko god je to u i svakodnevnom Zivotu mogl6e' At; ffi bude i suvi5e telko da u Sada5nii ii.""t"t ,t.rpit" direktno, zapodnite tako Sto (ete poi-utt"ti uobidajene sklonosti

Jr+

Ekart

ToI

Stupanje u Sada5nii trenutak one kada je va5a emocionalnim nabojem, kao Sto su u vasem Zivotu slika o samtma t";i;;;tena' kada.se stvari kada "Podu ;;;;;'-k.'i^;?ffJ;

da ie buduinost obidno kao ne5to bolie ili kao ne5to gore od sada5njosti. Ako je zami5ljena buduinost bolja, ona vam pruLa nadu ili predvidanje koje zadovoljava. Ako je lo5ija, onda stvara strepnju. Obe su iluzorne. Putem samoposmatranja, vise prisutnosti ulazi u vaS Livot samo od sebe. Onog trenutka kada budete shvatili da niste prisutni, tada jeste prisutni. Kad god ste u mogu6nosti da posmatrate um, tada niste zarobljer-ri u njemu. Joi jedan dinilac se pojavljuje, nelto Sto ne potide iz umal prisustvo svedoka. Budite prisutni kao posmatrad svog uma svojih misli i emocija, kao i reakcija na ruzlitite situacije. Budite u najmanju ruku zainteresovani za svoje reakcije koliko ste zainteresovaniza situaciju ili osobu koja vas nagoni da reagujete. Thkode pripazite i na to koliko se desto va5a pal.nja nalazi u pro5losti ili budu6nosti. Nemojte da osudujete ili analizirate ono Sto ste p.rimetili. Posmatrajte misao, osetite emociju, posmatrajte reakciju. Nemojte od njih praviti lidni problem. Tada Cete osetiti ne5to snaZnije od bilo koje od tih stvari koje ste posmata.li:. milno . posmatrajude prisustvo u pozadini sadri.aja va5eg uma, tihog posmatrada.
Primetidete
zamiSljena

va5eg uma ka begu od Sada5njeg rrenurka.

ili

ilff 'i;;h' j Illdi i:. itr'i 3i, :fl[t*;;' p.'r,-ti" ht;i t,., Reakciia ili emociia: teZite a"
vi

"*i""tni"' ona' ro ;;;;;il[,inrrot" n"ui';;;;: "i "postaiete" okrivliuiete' sprovodtte u po"li"it;"' Vi odobfivate'' to ie obrazac Sto to nis.te vi' lTp""d;., bt"iii."' ";;;; '"-o uobiiajenom modalitetu reagovanla,. un ;
t'"n1llfiYll3nor, sa umom to."l. procesu .pruLa.izvlaii energuu uma

l;

d"e;;;;

ilf;; ,i"L'-'*t*;,:",.t?"i.'J;'i,!ruT11"i""'T.:,:r

energiju, a posmatranje poitr"ou"etttb't tu umom.stvara ios vremena'

;;it;ffi.''o;.d-,,t"' rt"Ja budete moeli da osetite prisui^f ptti.'ee.vam -n-o.go lak5e da

Sta

znaii biti
;"1

ilir;";::

i tr e nu tak' i" a'i" a'u ti" oi;r.ti,""Ir1r ;;i" da koristite Ovo n.e. ,-"n1iti va5u sposobnost odnosi na kada se ono ur.i.tf-'ii.si" iiilua"et -umaniiti va5u sposobnost irrf.,ie""'pit"nj"' Ovo ne6e ie uveiati' Kada bu{'1e da koristit. u-,"'i'f;;; 6e li;;istili svoi "m, to 't biti '-'',Tt':l;;Ttlilil';. "-'is"i""ei Jig p":li' p'oll'Il,'Tl #"o03, Y'f"il: usmeren na i.J;l'i,

ilt *;*

;;i'

"1'

u lri: u
l

oifr;'
Sa

L"Jf"#"
i

i;

da $n

;';;

periferno

t"fl

;;;;;;i;i' i"-ko'i'tt

svesl

#.fri1::"b,:Xi,f su oslobodene i3ll:

satno vreme'"ali

psiholoSkog vremena'

situacije prouzrokuju reakcije sa

Intenzivno prisustvo je potrebno kada odredene

snaZnim

a-

36

Ekart

ToI

Stupanje u Sada3nji trenutak

.)/

NAPUSTANJE PSTHOLOS KO G

VREMENA
Naudite da koristite vreme za praktidne aspekte vaieg i.ivota - ovo bismo mogli naziati satnrm vremenom _ ali kada ste zavr5ili s tim pr"kti3rri- pitaniima. istos dasa povrarire svesr o sada.njem r;e;;;k-;.^N;';;; nadin se ne6e srvarari nagomiiano pritroiost;;;;]

postizanie cilia? Da li se ispunieni.e nalazi uvek tD rz^ [ ;i; il i l;;eil ;; e. n o na kratkot r ai4na.zadov o ljstv.a kao s,".-t" J.f.tit irn^, pi6e' droga, veselie ili uzbudenie? Da li ste sialno usmereni na to da ne5to postanete' pottigtt.t. i to odrZavate ier 6ete u P{otivno,1

".Sa odiuri?i ia nekim novim uzbuden;em llt ,"i.".titrvom? Da li veruiete..da iete ako postignete viSe stvari postati ispunjeniii, dovol;no dobrl lll osiholoski savrseni? Da li dekate da nekt muskarac tlt
iena daiu smisao -

se otkriva svuda oko vas iada ste prir,rtrri -'u Sada5njem trenutku. D" li neprestano poku5avate da dospete na neko _, drugo mesto, ramo gde se ne nalazite? Da li ve6i deo onoga Sto dinite predstavlja samo sredstvo - za

korak ka budLrc.nosri, b.z itvarne vrednosti. Satno vreme se tada.pr.turri u psiholoik; p;; va5eg. i)vota vi5e lqe. avantura, vei samo"r;;;. .pr"ii""" p?ll.?r.41 negde.stigne, da se nesto posrigne, dn ,. :., "uspe. vr takode vise ne uodavate niti^miriiete'cve6e pored.puta, a niste svesni ni lepote i dra; ;l;;; k;;

Korstrte satno vreme. Svesni ste toga kuda ielite'da idete, ,ali. poStujete korak koji prldir ri;;;"; ,;;; rreruil(u I u potpunosti obraiate paZnju na niega. Ako -moZda :loa postanete po;aiano usmereni ka cilju, u n jemu 1:9^g L:g? ,lf l potprrnijim rragare za sreiom, zaoovot;en;em rlr oseiajem o svom ja, vi5e ne uvaLavate Sada5nji trenutak. On postay. su"her, ,r" puki

koje ,prcdsravlja poistSveienost' sa proSloiiu i , 4L9 sebr postavite cilj i kreiete se ka niernu. vi
nep^rekrdno. prisilno prebacivanje u buduinost.

U normalnom stanju svesti' poistoveienom sa ".J".t". neprosvetljengq, mo6 i beskrajni 'koji leZe skriveni u Sadasnjem "-"*, il;;;i;"i fotencijal ;;.;;tk; ' ,asvim su zamradeni psiholoskim
predsiavima
scenarto u

vaSem. Zivotu?.

vremenom. VaS Zivot tada gubi svoju vltalnost, svo;u ;;;i;;;;uo; t-it"o za du"desno' Stari tokovi misli' emocua, ponasania, reakcija i i'elia bivaju ispolieni u

-k"i" vasem umu' koli vam .da1e neku vrstu identiteta, ali prikriva realnost SadaSnleg .trenutl(a' Um tada itu"rr optesiju budu6no56u kako bt pobegao od nezadovoljavaiu6e sadaSnjosti' "-o;; Sto vi viiite kao budu6nost sastavni je d.eo u"S.e^i"d"Snieg stania svesti' Ako.vai um nosi teski i"i.i"r"St"rii,"io5 6ete vi5e tereta iskusiti. Pro5lost se tr.a'"iZr"t kroz'manjak prisustva'.Kvalitet va5e svesti u ;;;; ,;."utku ieste ono sto oblikuie bududnost - Sto se. naravno, mo7. iskusiti samo kao Sada5nlt trenutak' "-'A[o Sto ie kvalitet vase svesti u ovom trenutku ono je q."d" to 5to odreduje .rd;;;;i; il"Jre"ott, S-ta kvalitef va5e svesti? Nivo va5eg prisustva' I ,.zato, iedino mesto na kom se prava promena moze odlgratl i n, kom pro5lost moZe biti rastodena upravo ,e SadaSnii trenutak.

se beskraino qqn'ull,1ly 11:

38

Ekart ToI

Stupanje u Sadainji trenutak

39

MoZda 6e vam biti te5ko da uvidite da je vreme uzrok va5e patnje ili va5ih problema. Vi verujete da su njih prouzrbkovale odredene situacije u vaSem Zivotu i,'glehano iz konvencionalnog ugla, to jeste istina. Ali, suE dok se ne pozabavite osnovnom disfunkcijom- uma koja stvara probleme - njegovom vezom sa pro5lo56u i budu6no5iu i poricanjem Sada5njeg trenutka su u stvari medusobno zamenjivi. 'problemi koiim dudom svi va5i problemi i uodeni, a Da su uzroci nesrede otklonieni danas, s tim da vi niste postali poiaiano prisutni, odnosno pojadano svesni, uskoro 6iste sebe iatekli sa slidnom grupom problema ili uzroka patnje, poput senke koja vas prati gde god da krenete. Na kraju krajeva, postoji samo jedan problem: um okovan vremenom. ^ Spasenje ne nastupa s vremenom. Ne moZete biti slobodni u buduinosti.

OTKRIVANJE ZtVote KOJI LELTISPOD VASE ZTVOTNE

SITUACIJE
Ono Sto vi podrazumevate pod .Zivotom trebalo bi redstavlj ,i".i^ii. naLv ati Ziuol"o - siiuacij om. To p odredenea i budu6nost'

;lii;ilJi#;;.;' ;;si;;i onako kako ste vi to se odvijale

poricanie Sada5njeg trenutka, a tlme

fi;;";;slotiinisu ;;i;ii i i"ti. se opirete tome sto se desilo u. proslosti' ;";;;;-t; Jfit.t.'i onome Sto jeste'.Nada le o1o 5,t1 unt" anj. itugn, ali nada vas drZi usmerentm ka i"a"e#tri, i\ai neprekidni fokus I.produZava va5e vasu nesrecu'
ZABORAVITE

PRISUJTVO PREDSTAVLJA . JEDINI KLJUC za slobodu, tako da jedino sada

moZete

biti slobodni.

svbP ZworNu

NA

TRENUTAK NA

SITUACIJU

i obratite

paLnju na svoj Zivot'. Va5a.Zivotna situacija postoll u vremenu' VaS Zivot je sada5njost' Va5a Zivotna situacl'1a 1e stvar uma' VaS Zivot je stvaran.

cz)

plottjdit" ',uzani prolaz. Sto vodi ka liuoru". On se zoie Sada5nii trenutak'

Svedite svoj Zivot na ovai trenutak' VaSa Zivotna siiuacija moZe biti . prepuna problema veiina Zivotnlh sltuaclla.Je ["kva ali ustanovite da li imate brlo L:f."itt problema u ovom trenutku' Ne iutra ili'zu J.r.t minuta, vei sada' Da li ittt"t. bilo kakvih Problema sada?

fl

40

Ekart

ToI

Stupanje u Sadainji trenutak

41

Kada ste prepuni problema, tu nema mesta_ ,.*g-novog, nema mesra za resenJe. za pojavu ll? Stoga, kad god moZete, napravite malo _"rtr, .ri;t;;;r"";;l; prostora, tako da d" ;;k;,JLte zivot koji leZi ispod va5e Zivotne T::"1,q srruacrJe.

SVI PROBLEMI PRED S TAVLJAJU ILUZIJE TJMA

.!;jG G;"koji isisava bXS t r" si" p.l#;; truje i unijtava- i"^ti". g"jil"" se iz sna vremena
vasu Zivotnu energiju,

prihvatite njegovo Biie. t,osmarrajte ritam ..ugg disan ja; vazduh kako ulaz i j iaIXzi,-.r.iir" osetite Zivotnu unutar va5eg ,"tu. boruofit" ,r.rnJ llergiju 9l postoji, iznutri_ i spolja. -D";;ii;; bivanje svih sr spustite se duboko u sadasnji ,r.nurtJf.tt' Vi za, sobom os.tavljate umiru6i svet merrtalnih aps.trakcija, ,u"i"'vremena. Ostobadat" ," iz
u sada5niost.-

9ledajie svetloit,'oblike,'-iol", teksture. Budite svesni ,iir.g ;;ilr#1 u. stvari. Budite ,u.rnf. p'r"rr"r" "r.,_,.1, svakoj ,ua_u om.ogu6ava da postoji.^ Osluikujt. ,ulk"; 'nemojte im suditi. Osluskujre tilinu ir;oJ;;;i;;". .Lroctrrnlre ne5to _ bilo Sta _ i osetite i

U POTPI.INOSTI SE _KORISITE iUtIMA. pudite ru gde .ste. p";;;;;;e naokolo. s^r.*g posmatrajte, nemojt. ia tumacite.

USME-R.ITE SVOJU

PAZNJU NA SADASNJI TRENUTAK i reclte ml koje to probleme imate sada?

p-rihvatiti - to da. Zbog dega bd nje stvarati problem? Um nesvesno voli probleme jer vam oni diju neku vrstu identiteta. To je normalno, a isto-tako i poreme6eno. ,,Problem" ukazuie na to da se situacijom.bavite menralno, bez postojanja istinske namere ili moguinosti preduzimanja 'akcile u sada5njosti, i da nesvesno od nje gradite deo va5eg

Ne.dobijam odgovor zato Sto je nemoguie imati problem kada je vaSa paLnja u potlunosti u 'koiu Sada5njem trenutku. Siruaciiu treba re5iti ili

svojom Zivotnom situacijom da gubite ose6anje o Zivotu, o Biiu. Ili u svom umu nosite besmisleni ieret stotina stvari koje iete moi.da ili sigurno uraditi u bu.duinosti, . umesto da usmerite sioju pa|nju na jedinu stvar koju moZere uraditi sada.
KADA STVARATE PROBLEM. vi srvarare i bol. Sve Sto treba da uradite ieste da donesete jednostavan izbor, jednostavnu odluku: Sta god da se desi, ja.vi5e sebi neiu prouzrokovati bol. Nedu viie stvarari
probleme.

osedanja o sopsrvenom ja. Postajeteloliko nadvladan]

az

Ekqrt

ToI

Stupanie u Sadainji trenutak

43

Iako je u pitanju. jednostava n izbor, on je takode vi ;;;;;;"i.".rii"rvu odluku, osimi :;:Ti:dikilan. axo vam patnje zaista nije preko gl"u", osim nije dosta. I netete Ulti i'r,rir;u -J" ako vam [u3'i: Kroz sve ,o, or,T,*:^l:=9o:.en:t: nioe trenutka. Ako ne pud.etg viSe stvirarr Do.t samrma sebi. -f"t.de, neiete ga sftarati ni Jrujr_". vi5e nedete negarivnosiu stvlyanil Ti.Uf.rr" zagad.ivati ni prelepu zemliu. ni vi5 ,rrrlt."Srr;, prostor, a ni kolektivni dtrh dovedanstva. Ukoliko iskrsne situaciya u pozabaviti se sadainj;S4",'*S" kojoj je porrebno proistekla iz svesti r,1a"l"i"_.#i,rqt5u, ako bude "i.ry" ie,biti jasna i odsedna. Thkode ie inajverovatnije brtr r uspe5na. Ona neie p re d s ra vl a t i k"i; va5eg..uma iz proslostr, vei ;;#9 . alir. "ii",,ilii intuit situaiiju. u ri.ie"i."i#;:"i1,"# "riulivremenom okovani um, ,hu"tie"?.'o" i,.?:;;;":; ,e korisniie diniti ni5ta i naprosto ostati usredsredenne u Sada5njem rrenurku.

pr";;; s;H;i;;

RADOST BICA
MoZete koristiti jednostavan kriterijum koji ie vas upozoravati na to da li ste dozvolili da kontrolu nad vama preuzme psiholo5ko vreme.

::*:ii;

UPITAJTE SAMI SEBE: ima li radosti, lagodnosti i lako6e u onome Sto radim? Ako toga nema, onda je vreme zaklonilo sada5nji trenutak i Zivot je shva6en kao teret ili kao borba. Ako nema radosti, lagodnosti i lakoie u vaSem poslu, to ne znati nuZno da vam je
potrebna promena onoga Sto radite. MoZda radite. ,,Kako" je uvek znadajnije nego ,,5ta". Pokulajte da vi5e paZnje posverite samom procesu rada nego rezultatu koji njime Lelite da postignete. Obratite u potpunosri paLnju na sve Sto vam sadainji trenutak predodi. To takode podrazumeva da u potpunosti prihvatite ono sto jeste, jer nije mogu6e posvetiti.pulu paLnju neiemu i lstovremeno se oplratl tome.

je dovoljno promeniti ono kako

w-

i- budete prihvatili sadaSnji trenurak, sva nezadovoljstva i borbe ie nestati i Zivot 6e podeti da tede ispunjen rado5iu i lagodnoSiu. Kada budete
e

dinili posta(e proy'.eto ose6anjem kvaliteta, brige i ljubavi - dak i najjednostavnije radnje.

delovali iz svesti o sada5njem trenutku, sve Sto budete

44

Ekart ToI

Stupanje u Sada5nji trenutak

45

modnu duhovnu veZbu. trenutka

NEMOITE PRINUTI O PLODOVIMA vAsEG RADA _' i.;;;,;;; posverire paZnju ,sam,om ptoaoui'6; ;;i; 1adu. sami od sebe. ovo. preJr;;ri"-;";;;

VEENO STANJE SVESTI

Kada svaka &hja va5eg tela bude toliko prisutna da se ose6a prepunom Livota i kada budete mogli svakog trenutka takav Zivot osetiti kao radost Bi6a, tada se

Kada prisilna teLnja _za begom,. od Sada5njeg radost Biia ,frlouryuuu u sve iro ^zgasne, radrre. onog_ rrenutka kada- Tas p^ziii t;; usmerena u Sadainji trenutak, ^' smtrenost, sookojstv.o. ViSe ' necete "r.iie..t;';,;#;;, zavisiti od buduinosii i."t o' uiri.'io"sti"-Jo""irpr"iJii;""j zadovoljenja neiete j: )toga neiete- ni biti povezani sa rezutratrma. ";i";brn.rn za spasenje. . Ni neuspeh .ni uspeh-""e. i-"ti-;; unutrainie stanie Biia. p;;;;;ii';;" a;;;;;;."# i.ivot koji leZi ispo.d vaSe Zivoin. situacile."'""' -psiholo5k-o'j vremena, ^^J*?9rrsrvu biva izvo de*n o iz j(i.',a va5e oseianje o s op s tve no m ia B lr;;# pJ^"'l::l: Sroga, psihotoikr;;;ffi;" "; postanell;"; se bito sta drugo - samo ne ono Sto postoji. u svetu. na nivou zaista jeste-_;;.";; moZete bez problema postati imuinr, ""s""ti;i"" .irr".iii, punr znania. uspeini, oslobodeni":";;; ;;;;;,, ilijii;; dimenziji Biia v.i ste upotpunjeni r u cerlnl ste u sada5njem trenutku.

moZe re(i da za vas vi5e ne postoji vreme. Biti osloboden vremena zna(i biti osloboden pro5le psiholo5ke potrebe za identitetom i budu6e potr^"b. ," zadovoljenjem. To predstavlja najdublju promenu svesti koju moZete da zamislite.

NAKON 5TO STE PO PRVI PUT USPELI

DA ZAVIRITE U VEENO
SVESTI,

lI

jii';

STANJE kre6ete napred-nazad izmedu dimenzija vremena i prisustva. Isprva posta jete svesni toga koliko se retko va5a paZnja zaista nalazi u Sada5njem trenutku. Ali znatr da niste prisutni predstavlja ogroman uspeh: to znanle jeste prisustvo - iak i ako u poietku ono bude trajalo samo nekoliko satnih sekundi pre nego Sto opet nestane. Vi zatrm) sa pojadanom udestaloS6u, odabirate da usmeravate svoju svest ka sadaSnjosti radije nego ka pro5losti ili budu6nosti, i kad god budete uvideli da ste izgubili Sada5nji trenutak, bi6ete u stanju da ostanete u njemu ne samo nekoliko sekundi ve6 i mnogo duZe, gledano iz spolja5nje perspektive satnog vremena.

vi podinjete da se

46

Ekart Tol

3ego .Sto postan_ete kretaiete se nel

,?j!:r, ll. u nesg sro. posranere dvrsto uremelreni stanju prisustva,

u

iprvRto

PocLAvLJE

to-jest pre potpunosti, svesni,

; i{t prlsustva i stania ooistoveiJnorti r"-,r_o_. Sada5nji trenutak j vraCaeete mu 9r!:..-"_r" se, lznova l rznova. Naposletku, prisustvo ie postati vase preovt;;,";;';;;,t:

+i :;.: ;.

"i"f.,

i::ft;,

#*:r1-l',X,;

a)
RAZGRADIVANJE NESVESNOSTI
Neophodno je da unesete vi5e svesnosti u svoi Zivot u uobidajenim situacijama, kada sve tede relativno glatko. Na taj nadin vaSa mo6 prisustva raste. Ona generiSe energetsko polje visoke vibracione frekvencije u vama i oko vas. Nikakvo nesvesno, nikakva negativnost_, nikakvo neslaganje ili nasilje neie biti u stanju da kroie u to polje i preZive, bai kao Sto tama ne moZe da preZivi u prisustvu svetlosti. Po5to budete naudili da postanete svedok svojih misli.i emocija, Sto preCstavlja kljudni deo prisustva, moZda ee vas iznenaditi kada prvi put postanete svesni pozadinske ,,statike" uobidajeno neiuesnog i shvatite koliko retko, ako se to uopSte i de5ava, osedate unutra5nji mir. Na nivou va5eg razmi5ljanja pronaii 6ete veliku kolidinu otpora u vidu osuda, nezadovoljstva i mentalnog udaljavanja od Sada5njeg trenutka. Na emocionalnom nivou postoja6e poilstruja nemira,

48
napetosti, dosade

Ekart

ToI

Razgradivanj e nesve snosti

49

oprran,a.

aspekti uma u svom uobidajenom modalitetu

POSMATRAJTE MNOGE NAdINE NA KOJE SE NEMIR, nezadovoljstvo i napetost pojavljuju u vama kroz nepotrebnu osuclu, . olpgr prema onom Sto jeste i poricanje Sada5njeg trenutka. Sve Sto je nesvesn-o ruzgraduje se kada na
nrega spustlte svetlost svoje svesti.

ili

nervoze.

jedno

drugo

su

srediti. Primarna stvarnost nalazi se unutra'

sekundarna napolju.

ALI NEMOITE NA OVA

,9lgg trena kada budete znali kako da razgradite uobiiajeno nesvesno,. svetlo va5eg prisustva er'r^riiili i biie vam mnogo lakSe da se" borite ,; j;t;t,l::u,.s i- kad Sj'd budete osetili. da vas njegova prrvlacna sila vude. Medutim, uobrca;eno nesvesno 3??. biti priliino teSko isprva uoditi, bai zato il; l; tollKo normalno. NEKA VAM POSTANE NAVIKA DA NADGLEDATE SVO.IE MENTALNO-

PITANJA ODGOVA.KA-TI ISTOG TRENUTKA. Upravite svoju paLniu ka unutra. Osmotrite svoju unutraSnjost. Kakve misli stvara va5 um? Sta je to Sto ose6ate? Usmerite svoju pai.niu na telo. Postoji li bilo kakva napetost? Kada budete ustanovili da postoji mali nivo nemira, pozadinske statike, obratite paZnju na nadin na koji izbegavate Zivot, opirete mu se ili ga poriiete - time Sto poridete Sada5nji trenutak.

Postoje mnogi naiini putem kojih se ljudi nesvesno opiru sadaSnioiti. Ponudi6u vam nekoliko primera.

Putem prakse va5a moi

izoStreniia.

nadgledanja va5eg unutraSnjeg stanja, postade

samoposmatrania,

,,D2 li se u ovom trenutku oseiam spokojno?" do.brq je pitanje, koje biste desto moeli posraviti sebi. Ili moZete upitati: ,,5t" se unutar mene odvija u ovom trenutku?"
Budite zainteresovani za ono Sto se odvtja unutar vas barem u onoij meri u kojoj ste zaintereiovani za ono Sto se odvija. izvan vas. Ako ono Sto je unutra budete razumeli kako valja, ovo spolja ie'se samo
I ..

posmatranja.

-EMOCIONALNO STANJE purem

samo_

<-3-

Ekart ToI

Razgradivanj e nesve snosti

51

GDE GOD DA SE NALAZITE, BUDITE TAMO U POTPTJXOSTT

:-11-,r_"douanjem ka buduinosti svedena na sredstvo za stizanje do ,og'iif;u?-Jrr;r"i. prouzrokovan Zeljom da ,i"_6;; J; 'a;--r; nalazite ,,ovde,., 'od."osno budu.nosti dok i" lb "^J^iil"; koji vas cepa iznurra. _ Da li pro5lost zauzima veliki deo va5e paZnje? Da li desto govorite bil"

Da li ste pod srresom? Da li ste toliko okupirani -ar"^;;"

r;;;f;;#; ,.'brd. -zJi; ;;i" b;e ; *&;;j.;i- j.";;";

Da li ste zabrinuti? Da li vam misli iesto poiinju sa ,,Sta ako"? Ako je to sluiaj, onda ste poistove6eni sa svojim umom, koji sebe projektuje u zamiSljenu bududu situaciju i stvara strah. Nema nadina da se nosite sa ovakvom situacijom jer ona ne postoji. To je mentalna utvara. Ovo ludo propadanje zdravlia i Livota moi.ete zaustaviti jednostavno prihvatajuii sada5njost.

POSTANITE SVESNI SOPSTVENOG telo i kako izlazi iz njega. Osetite svoje

DISANJA. Osetite kako vazduh ulazi u
va5e

i;;;;; ' -;-;;; ll::"-r- starenja .,ur:."g. teia. Uverite ,. posmarran;em onih liudi u va5oj blizini koji i_;j; nraLenu sklonost da se drZe
prosiostr.

flli ry samo da ponovo.osnaZujer.i"t;;;;;;;iJ; sopsrvenom ja ve6 takode potpbmaZ;r;

BUDITE ZATVORENI ZA pnoSrosf. -o;; vam niie
SVAKOG T\EryIJTKA

liilfite "tg,, negativno? O velikim ,tu"ii-n I svojim avanturama iskustvima, ;"i".i:" vam T:*^1 q1_znim_.srvarimanekom drugom udinjene iti --mozoa o onome Sto ste vi \"1;-;, ueiriitil Da li vasi misaoni pr.ocesi ;r;;r"t;-kri;;;;;;;.r, ogordenost. liutniu,. g-riZu savesti iji ,"-or"rujj;;;e? Ako je rako, onda ui i[r-ufi.;i;. proSlosti

p";i;;;;,lio

iflft:l:

u svoioi

unutraSnje energetsko polje. Sve ono dime morate da se bavite, sve sa dime morate da se izborite u stvarnom Zivotu nasuprot zamiSljenim projekcijama uma - jeste ovaj trenutak. Zaprtajte se kakav ,,problem" imate ba5 sada, -kakav 6ete imati slede6e godine, sutra ili ne za pet minuta. Sta nije r.t red,, sa iada5njim trenutkom?

Uvek 6ete biti u stanju da se nosite sa Sada5njim trenutkom, ali nikada ne6ete moii da se nosite sa budu6noS6u - niti ie to potrebno. Re5enje, snaga, pravi korak ili pomo6 na(i ee se tu kada vam budu bili potrebni, ne pre toga, niti kasnije.

potrebna. yra1ajte se njoj gu_o t apsolutno relevanrno ," ,la"S"iost. Osetite "J" i.'1. moi ovog rrenutka i bogatstvo gieu. Or"iii. sopstveno prisustvo.

Da li ste vi po navici ,,onajf ona 5to aeka"? Koliki deo svog Livoti provodite fekilueil eekanje u redu.u po5ti, u zakrdenom saobraeaju, na aerodromima, 9? neko dode itd.. ono je Sto ja nazivam,,dekanjem malih

razmera".,,eekanie velikih razmera" ukljuduje dekanje na godiSnji odmor, na bolji posao, na to da

Ekart ToI

Razgradivani e nesvesnosti

53

deca odrastu,

razumevanja, na uspeh, na zaradu, na to da se postane znatajan, da se postane prosvetljen. Nije neuobidajeno da ljudi pro-vedu cele svoje Livote dekajudi da podnu da Live. Cekanje predstavlja stanje uma. U osnovi, ono znati da vi Zelite buduinost, a ne sadalnjost. Ne Zelite ono Sto imate, a i.elrte ono Sto nemate. Kod svake vrste dekanja, vi nesvesno stvarate unutraSnji sukob izmedu svog ovde-i-sada, gde ne i,elite da budete, i projektovane budu6nosti, gde Lelite da budete. To uveliko umanjuje kvalitet va5eg Livota, navodedi vas
da ostanete bez sadaSnjosti.

na vezu prepunu

koji sam po tome ose6ati bogatstv o Livotau sada5niosti' sebi predstavlja istinski prosperttet'

ODUSTAI.IITE

S-feNln UMA' Kada uhvatitese odatle'

OD

J" e"t'"1t - izvucite il;l[; u saoa5niost' Jednostavno budite to Udite

CBreNJn ,I(AP set're da

i;'"H"-1,

ne moZe nastupiti u budu6nosti. Kada budete ispoStovali, priznali i u potpunosti prihvatili svoju
trenutnu realnost
ovog dasa radite

Na primer, mnogi ljudi dekaju na prosperitet. On

kada u potpunosti budete prihvatili ono Sto ste dobili, tada eete postati zahvalni na onome Sto imate, zahvalni na onome Sto jeste, zahvalni na Biiu. Zahvalnost na sada5njem trenutku i na bogatstvu Zivota u sadaSnjosti predstavlja istinski prosperitet. On ne moZe do6i u bududnosti. A onda se) s vremenom, taj prosperrtet za vas ispoljava na razliiite nadine. Ako niste zadovoljni onim 5to imate ili ste dak frustrirani ili ljuti zbog svog sadabnjeg manjka, to 6e vas moZda motivisati da postanete bogati, ali dak i ako budete zaradivah milione, nastavi6ete da proZivljavate unutraSnje stanje manjka i duboko u sebi i dalje 6ete se ose6ati neispunjenim. MoZda ste u staniu da priudtite sebi mnoge stvari koje novac moZe da kupi, ali one 6e dolaziti i prolaziti, uvek vas ostavljajuii sa ose6anjem praznine i potrebom za daljim telesnim ili psiholo5kim zadovoljenjem. Neiete boraviti u Bi6u i zahvaljuju6i

- to gde ste, ono Sta ste, ono Sto

da "z.iun;tt prrsutnr' n,*^J" lt ne6e javiti potreba bilo Sta dekate. l'"i. a;; ti.atei put kada vam neko bude vi i"t ,,Izui,tjavari se 5to-s-te me iekali"' "ot -"ei d^ odgouotittt "Nema Problema'r ovoe nisam vas tekao' Samo sam stalao. radosti'"2 uZivao - tuuj"j unutra5njoj

u,tome'..Ako budete

"

strategil^ z^ Ovo su samo neke od uobidajenih o u ob i da e n o -i iu de i n i t g i n u tk". ko 1e o r".r"t i. 1 J " pttuideti "s su u velikli meri " ier #ilt;;s.;;k;'ifi ;t

neprekidnog deo normalnog Zivot a - pozadinski Sum primenjivali nezadovolistva. ei,-s'5-"ist budete mentalno-emocionalnog rradziranje ruog b";ia;irvidite kada ste zaroblieni 6e ""uira5njeg stania, lak5e i da "; i' piJirl,"ilil"a"Z"tt'i J"osno u nesvesnom' u sada5niost' se iz sna o vremenu probudite ''nesre6no - ja' zasnov-ano na lai'no nti--t zna "ritet t"il;"5;;;.t,i t" "-om, zivi od vremena' onozbos i niegovu smrt 5;:;d;s;ii^;;;";;"["pi'i't'uljanjime' Udiniie sve sto ugroZeno ;;g;; ;#6a veoma

i,xil'x'il'i

ji ??ili?t r I h j; "al" rr kontekstu. IPrim. Prev'l

;&,ij

p 6t6n1

e fraze s mis reno s amo

54

Ekart ToI

Razgradivani e nesvesnosti

55

moZe kako bi vas izvuklo odatle. Poku5ade da vas drZi okovane vremenom. U neku ruku, stanje prisustva bi se moglo uporediti sa iekanjem. Postoji jedna kvalitativno drugadija vrsta dekanja, ona koja zahteva va5u potpunu paZnju. Ne5to bi se moglo desiti svakog dasa, i ako niste sasvim budni, sasvim mirni, propustiiete to. U tom stanju sva va5a paZnja nalazi se u Sada5njem trenutku. Ni5ta se ne tioSi na sanjarenje, razmiSljanje, prise6anje, predvidanje. U njemu nema napetosti, nema straha, ve6 samo budnog prisustva. Prisutni ste svim svojim Bi6em, svakom ielijom svog tela. U ovom stanju ono ,,vi" koje poseduje pro5lost i budu6nost, vaSa liinost, ako vam se to vi5e dopada, jedva da uop5te postoji. A ipak, ni5ta od vrednosti nije izeublieno. VaSa su5tina je i dalie ista. U stvari, vi ste izgubljeno. ie dalje uflotpunjeniji nego ikada pre, ili, joS bolje, jedino u sada5niem trenutku vi ste zaista vi.

PROSLOST NE }/IOZE DA PREZIU U VASEM PRISUSTVU

Sve Sto treba da znate

o nesvesnoj proSlosti u vama i;;;";-"id.l. iiitoui iz sadaSnjosti' Ako budete p" pi.iLtti, ona ie postati rupa bez dna'.uvek llr"ii'ui[il,is. Mozil Z.tt tnitliti da vam treba dodatno i:. i. biste se ;;J;;'ilk; ti;;. pioslost razumeli ili kako da 6ejevas 6ete misliti ;;iii; ii"gi- ,"e^i-", moZda ^u'ut budu6nost na rilj" osloboditi pro5losti' Io " iq sadaSnjost moLe osloboditi ,;b;;;. 1.Ji"" 'oodur,to vreme vas ne moZe osloboditi ;;&.;;i.
iremena.
leZi Dosesnite mod Sada5njeg trenutka' U tome do 's;irs"l'gnista drugo iltiutka ,ie ,.s;;..'il;: i'ls"g pritutiut,''ui5n 'utt' oslobodena misaogih ,".2 Sto oblika. Bavite t. ptoslosiu na nivou sadaSnjosti' przti" potu.iul.ie proSlosti' t" ::,i?-t:l:.'" ";s. je verovatniie da 6ete od nje nactnltt "svole Ja i sve' ':,]l:," jeste kliuina Nemoite pogresno razumetl: paLnia proslo:l 11: ,ru"rl"rii'"";"3;i^ ie usmereni ,na proS[ost. Obratite paZnju na sadaSnlost' -::tl1:1:' paZniu na svoie pona5anie, 1ta tugl=t ,,ltiltttl:: do{,fl i-nto,iioZ."ia, misli, emocije, strahove..i ztli: p.toltolt ll^" r''oiavliuiu u sadaSnjosti. U vama postoJr prlsutnl da posmait.' u ttnniu da budete -dovoljno. analitiiki' vei.bez trate sve ou" ,tu^ti, nt ttt;tietti niti i r',resudivania, oni" tt zaista bavite proSlo56u irrgi"J";.t. i. pnt.- mo6i svog prisustva'

q)

56

Eksrt Tol
PETO POGLAVLJE

Ne moZete sebe pronaii-odlaskom u pro5lost. Sebe pronalazite dolaskom u sada5njost.

LEPOTA SE POJAVLJUJE U DUBOKOM MIRU VASEG

PRISUSTVA
Da bi dovek postao svestan lepote, uzvi5enosti,
svetosti prirode, potrebno

<Z)

je- prisustvo. Da li ste ikada zurili u beskrai svemira, zate(enr tokom vedre no6i njegovom apsolutnom ti5inom i nepojmljivim pioitruttttvom? Da li ste oslu5kivali, zaista osluSkivali, zvuk planinskog potoka u Sumi? Ili pesmu kosa u

sumrak tihe letnje veteri? Kako bi postao svestan svih tih stvar-l, um treba da bude umireh. Potrebno je da na trenutak odloZite svoj

lidni prtljag pun problema, pun pro5losti ili budu6nosti, baS kao i svoie znanie, jer eete u
protivnom gledati a neiete videti; slu5adete a ne6ete duti. Potrebno je vaie potpuno prisustvo.
ISPOD LEPOTE SPOLJASNJIH OBLIKA postoji jo5 ne5to: neSto 5to se ne moZe

imenovati, neSto neopisivo,

nekakva duboka unutra5nja sveta suStina. Kad god i

58

Ekqrt

ToI

Lepota se pojavljuje u miru vaSeg prisustva

59

gr":,gro 9a postojl._lepgt-", ova unutrasnja g.9f-,9:d oa postoji -1"p9r.",. sustrna na neki nadin izblja na povr5inu. povrsinu. Ona.vam g" g*Iiu." jedino ("d" ,t.'frisutni Da ri ;l;i';;t;':;;1T1il:fi;'Hl' y5tlna.i va5e prisustvo jedno te isto?

;;;;

UVIDANJE CISTE SVESTI

iz o6lika umr, i ona 6e tada postati ono 5to mi nazivamo posmatradem ili svedokom. Shodno tome, posmatrad - iista svest iznad oblika postajade
Kad god budete posmatrali um, vi 6ete povladiti svest

istinu.

I'orlntte duboko u nju. Sami otkriite

l)a lr br ona postojalabez

va5eg prisustva?

a-

Kada govorimo o posmatranju uma, mi personalizujemo jedan dogadaj koji je zaista od kosmiikog zna(aja: kroz vas, svest se budi iz sna o poistoveienosti sa formom i povladi se iz nje. Ovo je samo prethodnica, ali ve( predstavlja deo jednog dogadaja, onog koji se verovatno i dalje nalazi u dalekoj budu6nosti - bar Sto se hronolo5kog vremena tide. Thj dogadaj se zove - kraj sveta.
DNEVNOM ZMTU, ro vam pomaZe da budete duboko ukorenjeni unutar sebe; u protivnom ie vas um, koji ima neverovatan zamah, povu6i za sobom

snaZniji, a mentalne formacije 6e slabiti.

OSTATI PRISUTAN

SVAKO-

To zna(i da u potpunosti

poput divlje reke.

nastanjujete svoje telo. Da uvek zadrLavate deo paZnje u unutra5njem energetskom polju svog tela. Da ose6ate telo iznutra, da se tako izrazim. Svest o telu vas odrLava prisutnima. Ona vas sme5ta u Sada5nji trenutak.

Telo koje ste vi u stanju da vidite i osetite ne moZe vas odvesti u Biie. Ali to vidljivo i opipljivo telo

Ekqrt Tol

Lepota se Poiavliufe u miru vaieg Prisustva

61

predstavlja samo spoljaSnji okvir, ili, jo5 bolje, ograniteno i iskrivljeno opaLanje jedne dublje stvarnosti. U va5em prirodnom stanju povezanosti sa Bi6em ova dublja stvarnost moi.e se osetiti u bilo kom trenutku kao nevidljivo unutraSnje telo, Zivotvorno prisustvo u vama. Stoga, ,,nastaniti telo" znadi osetiti telo iznutra, osetiti Zivot unutar tela i, zahvaljuju6i tome) spoznati da vi postojite rzvan spoljalnjeg
oblika. Bi6ete odvojeni od Bi6a sve dok vam svu va5u paZniu bude oduzimao um. Dok se to de5ava - a za veiinu ljudi deSava se bez prestanka - vi ne obitavate u svom telu. Um upija svu va5u svesnost i pretvara ie u mentalni sadr1aj. Ne moZete da prestanete sa
razmiSljanjem. Da biste postali svesni Bi6a, potrebno je da od uma otrgnete natrag svoju svest. Ovo predstavlja jedan od najvaZnijih zadataka na va5em duhovnom putovanju. To 6e osloboditi ogromne kolidine svesnosti koje su prethodno bile zatodene u beskorisnom i prisilnom razmi5ljanju. Vrlo uspeSan nadin da se to postigne

POYEZIVANJE SA UNUTRASNJIM TELOM

Molim vas da to poku5ate sada' MoZda 6e vam biti lakse ako za ovu'veZbu z^tvorrte odi' Kasnije, kada ,$;;;tl."je u telu" postane prirodno i jednostavno' to viSe neie biti neoPhodno' USMERITE SVOJU pnZNJU U TELO'

jeste jednostavno odvra6anje va5e paLnje sa razmiSljanja i njeno usmeravanje u telo, tamo gde se Bi6e moZe osetiti rz prve ruke kao nevidljivo
energetsko polje koje daje Zivot onome Sto vi poimate kao fizidko telo.

O;;t* g" tznutra-.,Da li je Livo? Da li ima Livota u" vaSim Sakama, rukama, nogama' tiop"ti-" u va5em abdomenu, vaSim grudima? i,r"i.i" ti a" osetite tanano energetskoi ;;in. kako P{eplavljuit ::1o ""5ti telo unosr ,trt..pt"li Livoi u svaki organ svaku ieliiu? MoZete li to osetiti istovremeno u .u"ko- delu tela kao jedinstveno

energetsko Polie? U;;;A;t.diti se na to da ose6ate svoie telo otit o trenutaka. Nemoite da krenete ioS ".t da mislite o njemu. Osetite ga' Sto mu vi5e paZnje budete po^sveiivali,,to 6e iasnije i snaZnije ovo oseianje postati' Osetidete kao $a:y1-1 vaSa ee\ia postaje i'ivlja i,. ako rmate rztazenu mozda ;;;;.;;;;l d'u ttu".ate mentalne slike,svetluca'6.e,se IaKo podinje da p^oiaviti slika vaSeg tela kako pomo6i, vise paznje ;;;.;k;;}ir." *"o2. privremeno slici koja se moZe p;;;;;ii.-.*6anju nego bilo kakvoj

cz)

62

Ekart Tol

Lepota se poiavliuje u miru va5eg prisustva

63

pojaviti. Slika, bez obzira na to koliko je lepa ili snaZna, veC je definisana u formi, tako da su manji
izgledi za vaie dublje poniranje.

PONIRANJE DUBOKO U TELO

Kako biste utonuli jo5 dublje u telo, probajte slede6u meditaciiu. Deset do petnaest minuta satnog vremena trebalo bi da bude dovoljno.

PRVO sE POSTARAJTT 14 T9 DA NE BUDE SPOLJASNJIH OMETACA, kao Sto su telefonski pozlvi ili ljudi koji. bi vas . moeli prekiditi. Sedite na stolicu, ali neriojte se naslanjati na nju. DrLite kidmu

.rrpt"ull.tto*. T6 Ce v,am-.pomoii
ostanete

<-o-

u prlpravnosti. Ili odaberite sopstvenu omillenu pozu za meditaciju. Teio treba da bude potpuno opu5teno'

da

Zati:roite oii. Udahite duboko nekoliko outa. Osetite kako di5ete u donjem delu nbdo-.n". Obratite paZnju na to kako se -svakim udisajem i on Siri i skuplja
izdisajem.

Zatim postanite svesni ditavog unutra5njeg energeiskog polja tela. I-{emoite razmi5ljati o ni6mu --osetite ga. Cine6i to' vratidete svest iz uma. Ako- ustanovite da od nie

imate koristi, upotrebite

vtzuabzacrju koju sam

Kad budete mogli jasno da osetite svoje unutraSnie telJ kio iedinstveno polje enereiie. odbacite, ako ie to mogu6e, svaku uizuilnu sliku i koncentriSite se iskliuiivo na ose6anie. Ako moi.ete, odbacite takode

vei

,,svetlosnu"
.

o.pisao.

64

Ekart ToI

Lepota se poiavliuje u miru va5eg prisustva

65

unutraSnje telo nema granice. Potom usmerite sv,oju paLnju jo5 dublje ka tom oseianju. Sjedinire se sa njim. Stopite se sa energetskim poljem tako da viSe ne postoji opaLeno dvojstvo posmatrada i posmatranog, vas i vaSeg tela. Sada se takode poni5tava i iazltka izmedu

svaku mentalnu- sliku koju moZda joS uvek imate o fizidkom ielu. Sve Sto potgT ostaje j.qt.tg sveobuzimaju6i oseiaj prisustva ili bivstva, i dini se da

Kada ie va5a svest usmerena ka spolja5njosti, um i svet se pojavljuju. Kada je usmerena ka unutra5njosti,

ona spbznaj6 sopstveni izvor r vtala se kudi

Nepojavno

Donovo Cete zadobiti identitet oblika koieg ste se brivremeno odrekli. Ima6ete ime, pro5lost, Zivotnu situaciiu, buduinost. Ali u jednom suStinskom pogledu ne6ete'vi5e biti ista ona osoba koja ste bili ranife: bacili ste letimidan pogled na realnost unutar vas koja nije
,,od ovog svet;","premda nije ni odvojena od njega, ba5 kao 5to niie odvoiena ni od vas. Neka va5a duhovna praksa bude slededa:

kad" se vaSa svest bude vratila u pojavni svet,

unutra5njeg i spolja5njeg, tako da unutraSnjeg tela viSe nema. Poniran jem

duboko u telo, vi ste ga prevazi5li.

onoliko koliko vam se dini ugodnim; zatim ponovo postanite svesni fizidkog tela, svog -i fizidkih dula. disania i otiorite odil Posmitrajte okolinu nekoliko minura na meditativan naiin - to jest, tako da ie mentalno ne ozna(avate - i dok to raditb,
nastavite da oseiate unutra5nje telo.

Ostanite

u ovom carstvu distog Bi&

DOK PUTUJETE KROZ ZIVOT, nemoite poklanjati sto procenata svo je paLnie spoliaSniem svetu i sopstvenom umu'
Siduvaite jedan deo u sebi.

bavite svakodnevnim aktivnostima, narodito kada se upu5tate u veze sa drugim -uspostavliate odnos sa ljudima ili kada

Oseiajie unutra5nje telo

d"\ i kada se

Imati pristup tom bezoblidnom carsrvu istinski ie oslobadajuie. Ono vas izbavlja iz robovanfa obliku'i poistove6ivanja sa njim. To bezoblidno carsrvo predstavlja Zivot u njegovom homogenom stanju pre nevidljivim Izvorom svih stviri, Biiem unutar svih biea. .To je carstvo dubokog mira i spokojstva, ali -godtakode i radosti i silne Zfuahnosti. Kad ste prisutni, vi postajete ,,prozirni" do izvesne granice i propultate svetlosr, distu svest koia istide -iz ovog
Izvora. Thkode uvidate da ta svetlosf nije odvojena oj onoga Sto vi jeste, ved sadinjava samu vaSu su5tinu. umnogostrudavanja. MoZemo

prirodom. Ose6ajte umirenost duboko u

unutra5njem telu' DtLite kapiju otvorenom' Prilidno- je ostvarivo biti svestan

nazvati Nepojavnim,

Nepoiavnog u toku svog i'ivota' Dolivljavaiete ga kao dubok . oseiaj

spokojstva negde u-pozadini, mira koji vas nikadi ne napu5ta,bez obzka na to Sta se u spolja5njem .svelu- dogada. Vi.6ete.postati most tzmedu NePojavnog i Pojavnog, izmedu Boga i sveta. To je stanje-pou.r"ttosti sa Izvorom koje mi nazlvamo prosvetl,enlem.

,.d&eed.q.---.

66

Ekart

ToI

Lepota se pojavliuje u miru vaieg prisustva

67

DUBOKO SE UKORENITE
T]NUTAR SEBE
Kljutna srvar jeste biti u stanju stalne povezanosri
sa

unutraSnjim telom. Ostavite d:9 svoje paLnie usmeren ka unutra. Nemojte dorubliti da sve ode napolje. Osetite va5e

celo telo iznutra kao

koje .postaje .ja(.e kako vi odvrtanjem"su.tl;..ry", i.g"i;;iJ p.oveiavate dotok elektridne energiye. Na" ovom, viSem energetskom nivou negativnost ne moZe da utide na vas, i vi imate- tendeniiju da privudete k sebi nove okolnosti koje odraLavaju ou,, vii, frekvenciiuAko budete usmerili svoju'paLniu u telo Sto i. uiS" moguie, biiete postavljeni - u SadaSnji trenutak. Nedete se izgubiti u spoijainjem svetu,-a neiere se rzgubrtr ni u umu. Misli i emocije, strahovi i Zelje, sve se to, u izvesnoj meri, i dalje moLe na6i tamo, afi neie
vas nadvlaclatl.

svojim unutra5njim telom - oseiati ga sve vreme. To ie ubrzano produbiti i promeniti vi5 Livot. Sto vise svesti budete usmerili u unutrainje telo, to ie veia biti pie.Bova vibraciona. frekvencija, slidno

jedinstveno polie. MoZe se reii da je to kao enersetsko da st-e slu5aii. odnosno ditali, celim svoiim telom. Neka vam to bude veZba u danima i nedeljama koje dolaze. Ne prepuStajte svu svoju paZnju umu i

soolia5niem svetu. Po svaku cenu se .rsredsredite na ono Sto radite, ali istovremeno osetite unutraSnje telo kad god je to mogu6e. Ostanite ukorenjeni inlrtut sebe. A-zatim posmatr^ite na koji
nadin to menja stanie vaSe svesti i kvalitet onoga Sto radite.

ono Sto govorim. IsProbajte to.

Molim vas, nemojte prosto prihvatiti

ili odbaciti

predjtavlja cenrar va5e paZnje. Takode ste periferno svesni i vaSe okoline, drugih ljudi i tako. dalje. Stavi5e, moi.da je prlsutna i neka aktrvnost uma u vezi s onim Sto dujete ili ditate, nekakav mentalni komentar. Ali ipak nema potrebe da vam bilo Sta od ovoga oduzme palnju u celini. poku5ajte da istovremeno budete u dodiru sa svojim

]rf.q!IM VAs DA pRovERrTE KUD JE VASA pai,nja usmerena u ovom rrenutl:u. Vi me slulate ili ditate ove redi u knjizi. To

q)

68

Ekart Tol

Lepota se pojavljuje u miru vaieg prisustva

69

OJACAVANJE rMuNoLO S KO G SISTEMA

Postoji jedna jednostavna ali moina samoisceliuiuia medrtatrvna veLba koju moZete uprai.njavati ka'J'eoJ osetite potrebu da- ojadate svo,'imun'ot.SL"rilrEil] \rna Ie narocrto efrkasna ukoliko se upotrebi dim osetite prve znake neke bolesti, ali isto ,'rf." al"i.'i na D.otesrt ko,e su. se vei ustalile ako je koristite u ueesrahm intervalima i uz snaZnu tbn..nti"fi;u.

Potom pustite da vam pai,nja projuri nekoliko puta kroz telo kao talas, od stopala do glave i natrag. To treba da potraje samo oko jednog minuta. Nakon toga osetite unutra5nje telo u njegovoj celokupnosti kao jedinstveno energetsko polje. Zadri,ite to ose6anje nekoliko
minuta.

Za to vreme budite intenzivno prisutni, prisutni u svakoj ieliji svog tela.

Nemojte se brinuti ako um povremeno uspe da vam odvude paZnju rz tela, pa se izgubite u nekoj misli. Cim primetite da se to dogodilo, samo vratite pal,nju na unutralnje telo.

energetskop po.liu zbog nekog oblika'negativnosii.---.. :,y1 y:rp? nue zamena za praktikovanje obitavanja u relu rz trenutka . u trenutak; u suprotnom, njen efekat bi6e samo privremen. Evo te vezle.

Thkode, .ona

(e osujetiti bil" [akuv

p;;kil";';;s;;

rntnzrvnl;e moZete. Ostanite u svakom od nJlh oko petnaesr sekundi.

stopala, ruke, noge. O;;fi;; zrvotnu energiju u tim delovima tela Sto
Sake.,.

paZnju:

svesno56u, a pogotovu neka to bude poslednja srvar_ koju iete uraditi pre nego Sto zaspite. uvede i'prva. stvar pre nego iio ustanete ujutru. Zatvorite odi.- Ispruiite se na leda. Odaberite ::rzljiite dllou.i,uog i.i" na_koje iete., isprva vrlo kratko, usmeriti -

MINUTA: ,,prplavite,,

KADA STE SLOBODNI NA NEKOLIKO svoje -;;li

<2-

abdomen, grudi, glavi I tako d;iiJ.

70

Ekart

ToI

Lepota se pojavljuje u miru vaieg prisustva

71

KREATIVNA UPOTREBA UMA

da upo.trebite um u *I:::llte ga zajedno sa svojimneku posebnu svrhu, upotrebrre unutrainii- '"b;; Samo ako sre u stanju ,i^ bra;i" -;;;;"it"l"-] razmi5ljanja,..moi,ete upoirebiti ruol' uk.""tiu"r, nadin,-a najlak5i

NEKA VAS DAH ODVEDE U TELO

Ako vam je u bilo kom trenutku te5ko da stupite u kontakt sa unutra5njim telom, obidno je lakSe iko se prvo koncentri5ete na disanje. Svesno disanje, Sto samo po sebi predstavlja mo6nu meditativnu veZbu,
postepeno 6e vas dovesti u kontakt s telom.
PRATTTE DAH SVOJOM PRzNJOU aot i izlazi iz va5eg tela. DiSite u telo i osetite kako vam se abdomen blago Siri i grdi sa svakim udisajem i izdisajem. Ako sa lako6om stvarate mentalne slike, zatvorite odi i zamislite kako ste okruZeni svetlo56u ili uronjeni u svetlucavu supstanciju - more svesti. Potom udahnite tu svetlost. Osetite kako svetlucava supstancija ispunjava va5e telo i njega takode dini svetlucavim. Zatrm se postepeno viSe usredsredite na ose6anje. Nemojte se vezivati za slike. Sada ste u svom telu. Pristupili ste mo6i Sada5njeg trenutka.

pomo6u tela.

nadin da udete-'u

ro"n sranje j;sre

navika da se svakih ""[_"-;;m minuta nekoliko kreiete ramo-amo izmedu i"l-iSf;r"J" -l :lyjlir_lig vrste sluSanja, unutra5nje
umlrenostr.

razmi5ljate tako Sto 6ete usrireriti paZnlu nI svore u!utra5nje energetsko polje.'postanite svesni dubokog mlra. Kada nasravite- da razmiiljate, radidete to na jedan sveZ i kreativan nadii. pri *rf.ti aktivnosti razmi5ljani? posrane

nf xnnerffie IDEJ+: na. tr"nr,"nk -lr-"rt"nit"

_o_D_covon, nESnN;e

KAD GOD V{M JE POTREBAN NEKI

da

ulazi

glavom, razmi5ljajte celim *oirrn telom.

Mogli bismo reti:. nemojte razmi5ljati samo

a)

<z-

SEsro PocLAVLJE

<zRAZGRADIVANJE

OTELOTVORENOG BOLA
Liubav ie sanie Bi6a. Vaia ljubav ntie u spoljanjem svetu, ona poiiva auDoKo u vama. Nikada ie ne moiete AS"|i? i ona vas ne moie napusfrtl. Ona ne zavisi od.nekog dyygog tela, nekog spolja{njeg oblika.

Naiveii deo liudskog bola je nepotreban. On ie sam -nekontrolisani um bude r"b'. proizvoditi sv"e dok sada proizvodite .,or"uli"o va5im Zivotom. Bol koii uirek'predstavlja nekakav oblik neprihvatanja, nekakav oblik nesvesnog otpora prema onome sto
misaonom nivou '"tK" Na emocionalnom otpor on predstavl;a nekt nivou suda.

predstavlja neki vid

oblik negativnosti. Intenzitet bola zavisi od nivoa otpora prema sadaSnjem trenutku, a ovaj zauzvtat zavisi od toga koliko ste snaZno poistove6eni. sa svoiim .tmori. Um uvek trai'i nadin da porekne Sada5nji trenutak i pobegne. od njega.

Drueim redima, tto ste vi5e poistovedeni sa umom' vi5e paiite. lli bi se to moglo ovako.reii: Sto ste viSe u stanj'u da poStujete i prihvatite Sada5nji.trenutak, to ste osloboheniji'od bola, patnje - i egoidkog uma' Poiedina duhovna udenia tvrde da je sav bol- na kraju'samo rluzlia, i to ie tadno. Pitanje glasi: da li je

76

Ekqrt Tol

Razgradivanje otelotvorenog bola

77

tadno i u v.a5em sluiaju? puko verovanje ne dop.rinosi istinitosti tvrdnje. D; [--;;lrt; ;; doZivlja.vate bol do kraja svog Zivota, pndaiuii sve vreme kako on predstavlja il-uziju? fio';t ii';r";; osloboditi bola? -Ono Sto'n", oud. zanima i"ri. ", koji natin vi moZete da uvidite tu istinu, .4";;; ;; je udinite stvarnom u sopstvenom iskustvu.- ----" "*
Bol je neizbei.an sve.dok ste poistove6eni sa svojim um_ofn, odnosno sve dok ste nesvesni u duhou"tsmislu. .Ja guge . prevashodno govorim o emocionalnom bolu, hgli je takode i rairog ti iiririi

to

zadovoljstvo ili emocionalna uzviienost sadrZi ;;ti klrcu.bola, syojq nerazdvojivu suprotnost, koja"6e se manrlestovatt tokom vremena. . lu".Fo ko j.e ikada uzeo drogu kako bi ,,dotakao visine" zna da se uzvibenost "na kraju p;;t;-; poti5tenosr, da se. zadovoljstvo pretade u'neki oUfil bola. Mnogi, ljudi takode'zyaji, iz lidnog'i;lrr;;;; KaKo se lako t brzo intimne veze od izvota zadovoljstva mogu pretvoriti u izvor bol". Gi.d";;l; vrse, perspekrive, i. negativni i pozitivni polariteti preclstav4a.lu. dva .lica istog-novdiia, oba su delovi osnovnog bola, koji je neraldvojiv od egoiik.g ;;;;i; poistoveienosti svesti sa umom. Postoje dva nivoa.vajeg bola: bol koji stvarate u sada5njem trenutku i bol iiprollosti k.tii-artl"^zva5em umu i telu. Ono o demu sada Zelim d" gouori" jeste p.restanak. stvaranja bola u ,"a"siiorti-^-i ruzgradivanje bola iz pro5iosti.

bol i bolest. Netrpeljivoit, mrZnja, samo"saZalienie. krivica,. bes,. deprbsivnost, ljubdniora i;;.:l;i.'"i najmanja razdrai.enost, sve su'to oblici bola.'t ;;;i;

Sve dok ne budete u stanju da dosegnete mo6 SadaSnjeg trenutka, svaki emocionalni bol koji doZivljavate ostavljaC.e za sobom ostatak bola koji nastavlja da i.ivt u vama. On se utapa u bol iz pro5losti koji se ve( nalazi tu i sme5ta se u va5em umu i telu. To, naravno, ukljuduje i bol koji ste propatili kao dete, prouzrokovan neposedovanjem svesti o svetu u kom ste rodeni. T"j nagomilani bol predstavlja negativno energetsko polje koje okupira vaSe telo i vaS um. Ako na njega gledate kao na nekakav nevidljivi samosvojni entitet, prilidno ste blizu istine. To j" otelotvoreni emocionalni bol. Otelotvoreni bol ima dva vida postojanja: pritajeni
devedeset posto vremena, ali u vrlo nesreinoj osobi on moZe biti aktivan sto posto vremena. Neki ljudi Zive gotovo u potpunosti kroz svoj otelotvoreni bol, dok ga drugi moLda doLivljavaju samo u odredenim situacijama, kao Sto su intimne veze ili situacije povezane sa gubicima u proSlosti, napuStanjima, fizidkim ili emocionalnim povredama i tako dalje. Razne stvari ga mogu pokrenuti, narodito ako su u saglasju sa obrascima bola iz pro5losti. Kada je spreman da se trgne iz pritajene faze, dak ga i neka misao ili neduZna primedba od strane nekog vama bliskog mogu aktivirati.

i aktivni. Otelotvoreni bol

moZe

biti

pritajen

<-c-

7B

Ekart

ToI

Razgradivanje otelotvorenog bola

S

RAZARANJE IDENTIFIKACIJE

OTELOTVORENIM BOLOM
OTELOTVORENI BOL NE ZNTI DA cA POSMATRATE DIREKTNO i da ga vidite onakvog kakav je. Onog trenut[a -

Kada mislite da poznajete neku osobu., a. onda iznenada budete po prvi put suprotstavljeni tom lrepoznatom zlobnbm itvorehiu, doLivliavate prilidan sok. Medutim, vaZnije je posmatrati ga unutar sebe nego u nekome drugome.
OBRATITE PAZNJU NA BILO KAKVE ZNAKE NEZADOVOLJSTVA U SEBI, U bilo kakvom obliku - moZda ie u pitaniu budenje otelotvorenog bola. Ono se moZe j aviti ti obliku razdr aLenosti' nestrp lj enj a,

osetite njegovo energetsko polje unutar vas i obratite paZnju na njega, identifikaciia Ce biti prekinuta. ViSa dimenzija svesti 6e stupiti na scenu. Ja je. nazivam prisusrvo. Vi iada postajete svedok - ili posmatrad - oreloivorenog bola. To zna(i da vas on vi5e ne moZe koristiti pretvarajudi se da je isto Sto i vi i da vi5e ne moZe da se obnavlja kroz vas. Prona5li ste svoju najdublju sriagu.

kada ga uodite,

sumornog

povredivaniem, ljutnje, besa, depresije, Zelie da stvarate dramu u vezi i tako dalje. Ulrvatite ga onog trenutka kada se jo5 nalazi u pritajenom stanju.

raspoloZen

ja, i'elie

.?a

bolovi. ponekad svoje doma6ine nagone

samoubistvo.

destruktivna dr"rdovi5ra, prave demone. Neki su fizidki nasilni, a daleko viSe ih je emocionalno nasilno. Neki 6e napadati ljude oko vas ili vama bliske osobe. dok 6e drugi moi.da napadati vas, svog doma6ina. Misti i ose6anja koja. imate o svom Zivotu tada (e postati rzr^zrto negativni i samodestruktivni. Na ovaf nadin desto nastaju nesreie i bolesti. Neki otelotvoreni
na

Neki otelotvoreni bolovi su nepodno5ljivi, ali relativno bezopa,sni, recimo kao dete koje ne-prestaje da cmizdri. Drugi predstavljaju -zlo6udna ' i

Otelotvoreni bol i.eh da preZivi, ba5 kao i svaki drugi Zivi entitet, a moLe di preZivi jedino ako vas r,nuEd. da se nesvesno poistovetite sa njim. Onda on moZe da se uzdigne, preuzme kontrolu nad vama, ..Dostane isto Sto i vi" i Zivi kroz vas. ' Potrebno mu je da kroz vas nabavlja sebi ,,hranu"'

Hrani6e se biio kakvim iskustvom koie odi5e niegovim tipom energije, bilo iime Sto u nekom ,,bfiku ,tu"ri dodatni 6ol: llutniom, destruktivno5iu'

mrZniom. Zalom. emocionalnom dramom, nasiliem, 'i Da dak bole56u. Otelotvoreni bol & nakon breuzimania kontrole nad vama kreirati situaciiu u va5em Zivotu koia & reflektovati nafi^g njegovu

cnersetsku frekvenciiu kako bi se on mogao ishranjivati. Bol se hrani jedino bolom. Bol se ne 'hraniti rado56u. Za njega je ona prilidno nroZe
nesvarliiva.

*=3iq#:.1

BO

Ekart Tol

Razgradivanje otelotvorenog bola

stvara i fizidke nelagode i bolove u raznim delovima tela, ali to ne6e potrajati' Ort"nit. prisutni, ostanite svesni' Budite vedito oprezni duvar . sYog. unu.tra5njeg Drostora.^ Potrebno je da budete dovoljno 'pritut"i kako bisie bili u stanjy !'a. hirektno Posmatrate otelotvoreni bol i

81

Onog trenutka kada otelovoreni bol bude preuzeo kontrolu nad vama, vi 6ete poZeleti jo5 bola. Pbstaiete ili zlodinac rh Lrtva. Osetiiete potrebu da nanesete bol ili da iskusite bol - ili oboie. Izmedu te dve stvari zapravo i nema neke razlike. Vi, naravno, ovoga ne6ete biti svesni, i oStro iere tvrditi kako ne Zelite bol. Ali, zagledajte paLljivije i otkridete da su va5e razmi5ljanje i pona5anje kreirani tako da odrZavaiu bol u vama i u drugima. Da sre toga zaista bili svesni, obrazac bi se raspao, jer priZeljkivati jo5 bola predstavlja ludost, a niko nije svesno lud. Otelotvoreni bol, ta tamna senka koju baca ego, u razotkrryanja. Njegovo preZivl javanje zavisi od va5eg nesvesnog poistovedivanja sa njim, kao i od svesnog straha od suoiavanja sa bolom koji Zivi u vama. Ali, ako se ne suodite sa njim, ako u bol ne unesete svetlost vaSe svesti, bidete primorani da ga iznova i iznova proZivljavate. Otelotvoreni bol vam se moZda moZe diniti nalik opasnom dudoviStu u koje ne smere ni da pogledare, ali ja vas uveravam da je to slaba5na utvara, -koja ne moi.e da nadvlada mod va5eg prisustva.

osetite nj'egovu energiju. On tada

moZe da kontroliSe vale razmiSljanje'

ne

stvari se pla5i svetlosti va5e svesri. Pla5i

se

KADA POSTANETE POSMATRAd i prekinete sa poistove6ivanjem, otelotvoreni bol 6e nastaviti da deluje neko vreme i pokuSati da vas na prevaru navede da se ponovo poistovetite ia njim. I mada ga vi viSe ne osnaZujete kroz poistove6ivanje, on poseduje izvesni

Onoe trenutka kada se va5e razmi5ljanje usaglasi sa energetlkim poljem otelotvorenog bola, vi 6ete se porstovetltl sa nllm i ponovo .ga ishranjivati svojim Lirli-". Na prim.t, iko 1. liutnja. prevladavaiu1a enereetska vi6raciia otelotvorenog bola, i ona se p.irili;1" u mislima koie se bave onim Sto vam ie 1.f.. ,lei"io ili onim Sto iete vi nekome udiniti, onda tr" ooi,"ii nesvesni, a otelotvoreni bol je postao.,'vi"' 'Kad'a postoii liutnia, ispod nje se.uvek nalazt bol' iii i"dn n"rtup. -tient raspoloZenla i v.i fPadnete u negativni tok misli, razmiS.ljaju6i o tome kako 1e vas Lrvot grozan, vaSe razmiSijanje se usaglasilo ,sa ,i.iorf-"nim bolom i postali ste nesvesni i podloZni niesovom napadu. '-'-ft"ru.rr"n, k"ko ja ovde koristim tu red, znali odsustvo Posmatraca.

'odredenim mentalnim ili ooistove6en sa

lmocionalnim obrascem. To podrazumeva potpuno

vrti. Na ovom stadiiumu on moi,e da

zamah, ba5 kao vrte5ka, kola neko vreme nastavlja da se okreie iako je niko vi5e ne

<-O)

82

Ekqrt Tol

Razgradivanje otelotvorenog bola

OJ

PRETVARANJE PATNJE

TJ

SVEST

postaje gorivo za plamen va5e svesti, plamen koji usled toga snaZnije gori. Ovo predstavlja ezoteridni smisao drevne umetnosti alhemije: pretvaranje neplemenitih metala u zlato, patnje u svest. Unutra5nji rascep je premo56en, i vi bivate zaceljeni. VaSa je duZnoit da tada ne stvarate vi5e bola.
bo_l

Neprekidna svesna palnja raskida vezLr izmedu otelotvorenog bola i va5ih misaonih procesa i na scenu dovodi proces preobr^Zaj". To je kao da sam

IDENTIFIKACIJA EGA S OTELOTVORENIM BOLOM

Proces

USMERITE PAZNJU NA OSEEANJE U VAMA. Spoznajte da je to orelotvoreni bol. Prihvatite da on postoji. Nemojte misliti o njemu - nemojte dozvoliti da se ose6anje pretvori u razmiSljanje. Nemojte da sudite ili analizirate. Nemojte od njega da stvarate sopstveni identitet. Ostanite prisutni i nastavite da nadzirete ono Sto se dogada u vama. Postanite svesni ne samo emocionalnog bola ve6 i ,,onoga koji nadzire", tihog posmatrada. To predstavlja mod Sada5njeg trenutka, mod vaSeg liinog svesnog

riadajmo se da ie iednoga dana to i biti iedna od prvih stvari koje 6e deca uditi u Skoli. Onog trenutka kada budete razumeli osnovni princip posmatranja onoga Sto se de5ava unutar vas - a ,)razlJmeYate" ga putem iskustva na raspolaganiu (ete imati najmo6niju alatku promene. To ne znati da se neiete susresti sa Zestokim otporom prema prestanku poistoveiivanja sa svojim bolom. To 6e se desiti posebno ako ste ve6i deo Livota proveli blisko poistove6eni sa svojim emocionalnim -

koji sam upravo opisao veoma je snaLan, a ipak iednostavan. I dete bi ga moglo nauiiti, i

otelotvorenim bolom i ako ie va5e oseianje o sopstvenom ia u celini ili dobrim delom obuzeto time. Ovo znaii da ste od vaSeg otelotvorenog bola stvorili jedno nesre6no ja i da verujete kako ova fikcija. uma predstavlja vas. U tom sludaju, nesvesni strah od sopstvenog identiteta stvori6e iak otpor

prisustva.
deSava.

A onda pogledajte Sta se

'jubitka bilo kakvom prestanku poistove6ivanja. prema Drugim redima, radije biste _bili u bolovima - radije bistJ bili sam otelotvoreni bol - nego zakoradili u nepoznato. i rizikovali gubitak vama bliskog
nesrecnog
Ja.

a-

POSMATRAJTE OTPOR UNUTAR

SEBE. Posmatrajte privrZenost svom bolu. Budite na velikom oprezu. Posmatrajte

Ekqrt ToI
Sto ste nesreini. Posmatrajte prisiinu Zelju

Razgradivanje otelotvorenog bola

85

neobidno zadovoljstvo koje vam pruZa to tome.

Otpor ie prestati ako ga vi uiinite svesnim. Tada mol,ete da usmerite svoju paLnju prema otelotvorenom bolu. ostanete prisutni kao svedok, i time podstaknete njegov preobrai,aj.

da razgovarate ili trr*i5li"t" o

MOC VASEG PRISUSTVA

IZNENADNO SAZNANJE da ste sada, ili jo5 od ranije, vrlo privrZeni sopstvenom bolu moZe biti prilidno Sokantno. Onog trenutka kada to uvidite, prekinuli ste tu
privrZenost.

. .Ptul stvar koju treba da upamrite je sledeia: sve do.k.iz bola _gradite identiter za sebe, ne6ete ga se moii osloboditi. Sve dok je deo vaieg oseiaja o so-pstvenom ja uloZen u va5 emocionalni-bol nesvesno 6ete se oprjati ili sabotirati svaki poku5aj da izledite tai bol. Zaito? Jednostavno zato 5to Zelite da ortrr,"t" nepovredeni, a bol je postao su5tinski deo vas. To i" jedan nesvesni proces, i yedlni nadin da ga prevazideie leste oa ga uclnrte svesnlm.

dovoljno sre6e da pronadete osobe koje su intenzivno svesne, ako_ budete u stanju da provodite vreme sa pridruZir-e im liitr, .i.koristi i ubrzatise u stanju prisusrva, ro moZe biti od srvari. Na tii nadin va5e sverlo ie ubrzo goreti jaie. . Kada kladu koja je rek zapaljena sravire pored one koja ve6 Zestoko gori, a nikon nekog viemena ih ponovo razdv_ojite, ona prva klada (e*goreti veiim intenzitetom. Na kraju krijeva, sve je to iita vatra. Biti takva vatra jedna je od uloga duhovnog uditelja. Neki psihoterapeuti mogu takode biti u stanju da-vr5e tu ulogu, pod uslovom da su odmakli dalje od nivoa uma i da su u moguinosti da stvaraju i odrlavaiu stanie rntenzrvnog svesnog prisustva dok rade sa vama.

Jedino ste vi u stanju da to udinite. Niko ro ne molr da uradi umesro vas. Ali, ako budete imali

Otelotvoreni bol predstavlja energetsko polje, gotovo kao entitet koji je postao privremeno smelten u va5em unutraSnjem prostoru. On predstavlja Zivotnu energiju koja je postala zarobljena, energiju koja vi5e
ne tede.

Naravno, otelotvoreni bol je tu zbog izvesnih stvari koje su se dogodile u proSlosti. On jeste proSlost koia jo5 uvek Zivi u vama, i ako se poistovetite sa njim, vi se poistoveiujete sa pro5lo56u. Identitet Lrtve je verovanje da je pro5lost moinija od sada5njosti, Sto je suprotno istini. To je ubedenje da su drugi ljudi, zajedno sa onim Sto su vama udinili, odgovorni za ono

5to ste vi sada, za vaS emocionalni bol ili

nesposobnost da ispoljite svoje pravo ja.
sadrZana u ovom trenutku

A istina glasi da je jedina mo6 koja tu postoji - to je mo6 va5eg prisustva. Kada to jednom budete shvatili, uvide6ete i da ste sada vi odgovorni za val unutra5nji prostor - i niko drugi i da pro5lost ne moZe nadvladati moi
Sadainjeg trenutka. Njega stvara ono nesvesno u nama, a ono svesno u nama ga preobrai.ava u sebe. Sveti Pavle je prekrasno iskazao ovaj univerzalni princip: ,,Sve se pokazuje

86

Ekart

ToI

kada je izneto na svetlost i sve ono 5to je izneto na svetlost i samo postaje svetlost." BaS kao Sto se ne moZete boriti protiv tame, tako se ne moZete boriti ni protiv otelotvorenog bola. Poku5aj da se to udini stvori6e unurra5nji konflikt i samim tim dodatni bol. Dovoljno je posmatrati ga. Posmatranje bola sa sobom nosi i prihvitanje bola klo dela onoga Sto u tom trenutku jeite.

SEDMO POGLAVLJE

q)
OD ZAVISNTCTU DO
PROSVETLJENIH ODNOSA
ODNOSI LJUBAV-MnzNJA Sve dok ne dodete do frekvencije svesti otvorene ii"ut*u, ili ako to uop5te ne uiinite, svi.odnosi, .a '";;;Jir;;ni intimni, bi6e duboko ostedeni i krajnje Jirf""t.ionalni. Neko vreme 6e se diniti savr5enim, [;; sto]tto sludaj.kada ste.zaljubljeni", ali svaki put Ce se to prtvrdno savr5enstvo naru5avati sve poiavom svada, sukoba, nezadovoljstva i "l"ri"tiio- ili iak fizidkog nasilja' emocionalnde -^'til ; Ji ve6ina ,,ljuba-vnih odnosa" vrlo brzo p";;j; !,tb"u--tZnja odnosi..Ljubav se onda za tten 'moLe pretvoriti u divljaiki napad, bt u .o.sedanje neprijateljstva ili potpuno povladen;e naklonostt' Smatra se da le to Prlrodno. "'Ai.; u tuoii* odnosima doZivljavate i ,,ljubav'' i ono Sto je suprotno od ljubavi - napad, emoclonalno nasilje i slidno onda ste verovatno pobrkall ljubavlju' Ne frivrZenost ega i zavisniiku odanost sa

<z-

BB

Ekart

ToI

Od zavisnidkih do prosveiljenth odnosa

89

;.',f,1'ji.'?.?"1 suprotnost. Ako va5a._,,ljub"u,, iirrn suprotnost, onda to nije liubav. vei snaZna t;;r.b; ega za porpunijim i dubljim oseianj
r\u, naKon roga l?strlpl partner pona.a na naiin koii trenutak, kada se vaS ne ,rp.ur-'d"-rj.""f;i laSrm porrehama, ili, bolie. o"r, h ;, t.ol,' i i;[::'fl ,y..i'ji" j3i 9",:.:'n
ffi

:1""1*t]?r;t6:Ull:i:*:f
ru

::?1, i,j;".'f, e, " p; ;;i l',?r,, :; ! * koju vrsi ego., u i;J,irg-ir"ir.je penoda_ona gorovo i deluje kao spasen;e.

ga

o"'

j:

:?i::i,.

.rit_

lt;" :i: j:

na vas. Kada se r" n:j.li oseZanja ponovo snaZnija nego ranije, a) ori- 'togn, ;ave, jos su vi sada svog parrnera doZivliavat'e k",,- urr.,k tih ose6anja. To znaii da iJr proiekrujere t;qp.l1ri";;rri'inapadare tu dnrgu osobu divliaikom nasiinoSiu.;l;ir' je deo vaSeg bola.

il.,1f;,# Jl,tj. ;,Li;i I ::,; "!, i' 1{i,,1 u','u droga-viSe " delu;e "i' ne
o
I

j3i.Xi; ,"

:. il ;: 1,":'o? r*.'"!,?ii1,'#-; *:1"

-;,;;

;i;,

ffi

ii{d:;"k;-

J;use vrsre

;iil;'T'i;

J:;l,j [,0 i,*;

Svaka zavisnost se.rada se suodire sa sopstv*:

g:.\':'ri'lilj;r {; q i p' " a'," i r"1' T"?,ir?iJ ff#f i: i;" 0';:i"1 i f "; xiffi,, i i::'f
T,*::,F
:,: : : Y;"T,?

3& "'! : :

^-9y1_'l"rad g

p.;b;ai;"11L,r".ou lidni bol. i fi:fl '":3JJ3;'i' ;:t JT"":x 19,. u t " "i idri
mg-Ze

stvarnosti, koliko su blizu Boga. . , Ipak,, ni izbegavanje odn-osa u pokuSaju da se r1n9S.ne bol.ne predstavlja relenje. Boi je tu u svakom srucalu. Veca.J verovatnoea da ie vas tri neuspele vgze u isto toliko godina naterati da se osvestit. ,reeo lrr .S.od11e provedene na pusrom osrrvu ili unut?i cetrn zrda va5e sobe. Ali ako biste mogli da unesete

Kad bi samo znali koliko ,, Uli?,

lg.S"ln. ili nelegalne droge ili neke osobe - vi nekosa nesro konstlre da prikrijete svoj bol. To j.e razlog +"5 kog'nakon iodetne euforiie u . rntrmnrm odnosima postoji tolilio nezadovolistva. toliko bola. oni nisu uzrok bola i iizaa;;;tir;1"d;i iznose na videlo onaj .bol i nezadovotirr"J f.oii postoje u - vama. Svaka zavisnost to dini. Sv"k^ zavisnost dostiZe tadku u kojoj vi5e ne ,"di *"" korist, i tada ose6are bol snaZirij" n"go ik"J"-pre. " u"!u Jb j. jedan od raz.loga zbog k61th ".a,i"-il"ai vedito poku5ava da pobegne od"sadasnj.g t;;;l;i vedito traga za nekom vrstom spasenja i i"arZr"rti. Prva,stvar na koju mogu naiii ako usmere paZniu na sadaSn;r rrenurak. jesre njihov lidni bol, i io ie'ono dega-se. pla5e. Kad bi samo znali koliko';. IrkJ-uZi'u :i13,r",l I.rrenutak, u moi sada5njosti koja poni5tava p.roslo.st n;en bol, u srvarnost koja razgraduje iluziiu. -rLp;r*;;

ill

;;;

intenzivno prisustvo

mogto cla vam pomogne.

u svoju samoiu,"to bi ,;k;;;

;::i' ff;

Hi,Ti : tr'"; ifJi :f :fl 5;ii

nesvesnog.odbijan ja da ",.t?"?f# i pr-.oroorre ga. Svaka l:l"q

iz

q)

90

Ekart ToI

Od zavisnidkih do prosvetlienih odnosa

91

OD ZAVISNICKIH DO PROSVETI IENIH ODNOSA

BILO DA ZTVI.JE SAMI ILI SA PARTNEROM, kljudna srvar ie biti prisutan i intenzivirati prisustvo tiko ito iete usmeriti svoju paZnju jo5 dublje u

momenta kada prihvat_aljem onoga Sto jeste prestane osudivanje, bidete oslobodeni od uma. Swori6ete prostor za ljubav, za radost, za spokojstvo.

PRVO iprs PRESTATT DA OSUDUJETE SEBE; potom 6ete prestati da osudujete partnera. Najveii katahzator promene u odnosu jeste _potpuno prihvaianje valeg

Sada5nii trenutak. SadaSnji jubav cvetala, potrebno je da sverlo Da bi lir uLi.g prisustva bude dovoljno. jako kako

Biie koie podiva ispod mislioca, mir ispod mentalne buke, ljubav i radost ilpo.d bola, znadi slobodu, spasenje, prosvetljenje.

zarsta ,este. Spoznati sebe kao

zaposednu ,,mislilac" ili otelotvoreni bol i da. ih .pogrelno zamenite sa onim Sto vi

viSe ne biste doSli

u situaciju da vas

ili promenite. To vas istog trenutka odvodiiznad ega. Sve igre uma i zavisnidka odanost tada prestaju. Nema vi5e i,rtava niti zlodinaca. nema tuLllaca i optuZenih.

partnera onakvog kakav on jeste, bez qotrebe da ga na bilo koji nadin osudujete

preobrazrtr. Prekinuti preobraziti. Prek_inuti poistoveiivanje SA razmiSljanjem znadi biti nemi posmatrad soos posmatrad sopstvenih misli i sopsrvenog p.ona5anja, narodito porr"ull"lr-ih
mentalnih obrazaca i uloga koje igra ego.
Ak,o.prestanete da.

Prekinuti poistoveiivanje sa otelotvorenim bolom znati uneti. prisustvo u bol i time ga

jednostavno. Ljubav je stanje Bi6a. VaSa ljubav nije u spoljaSnjem

Ovo takode predstavlja i kraj uzajamne zavisnosri, uvladenja u tudi nesvesni obrazac, kome ie ova situacija omogudavala da opstane. Potom iete se ili razdvojiti - u ljubavi - ili 6ete se zajedno zauvek premestiti duboko u Sada5nji trenutak - u Biie. MoZe Ii to zaista biti toliko jednostavno? Da, toliko je

svetu, ona podiva duboko u vama. Nikada ie ne moZete izgubiti i ona vas ne moZe napustiti. Ona ne zavisi od nekog drugog tela, nekog spolja5njeg oblika.

, . ryu ce rzgubrtr svo;u osobrnu kompulzivnosti. koia u os.novi predstavlja prisilnu porrebu ,i p-."njivanjem. On. se. njbme opire onome Sto' jeste, stvarajuii sukob, dramu i novi bol. U stvari, b"og

pridodajete",,svoje ja,., um

U MIRU VASEG PRISUSWA moZete osetiti sopstvenu bezoblidnu i bezvremenu itvarnost kao duhovni tivot koji udahnjuje du5u va5em fizidkom

obliku. Onda moZete osetiti isti taj i,ivot duboko unutar svakog drugog doveka i

92

Ekart Tol
svakog drugog stvorenja. posmatrate ono 5to leZi iza koprene oblika i odvoienosti. To je spoznaja jedinstva. To je liubav.

Od zavisnidkih do prosvetljenih odnosa

s3

VEZE KAO DUHOVNA PRAKSA

Po5to se ljudi sve viSe poistoveiuju sa svojim umom, ve6ina veza nije ukorenjena u Biiu, pi se stoga pretvaraju u i.zvgr bola i njima podinju da dominiraju problemi i sukobi. . Ako odnosi potkrepljuju i poveiavaju mentalne obrasce ega i aktiviraju otelotvoreni bol, kao Sto to dine u ovom trenutku,. za5to ne biste prihvatili ovu

Mada su kratkotrajni bleskovi mogu6i, ljubav ne moZe da cvera ukoliko niste trajio orioU"a""i poistoveienosti sa umom i ukoliko vase prisustu" dovoljno intenzivno da poniiti otelotvore;iili_'il "lj. ako ne moZete barem oitati prisutni kuo f"r-r*"J. Samo tada, otelotvoreni bol vas ne moZe postari destruktivan po ljubav. "^"art"J"ii-i

dinjenicu umesto Sto poku5avate da pobegnete od nje?

fantomskim idealnim _partnerom- kao re5enjem svih va5jh problema ili sredstvom za ispunjenje? . Sa.priznavanjem i prihvatanjem dinjenica takode dolazi i izvestan stepen oslobadinla od irjih. . Na primer, kada spoznare da postoji nesklad i drZite se. te ,,spoznajen, kroz vaSu^spoznaju je u5ao

Zaito ne biste saradivali sa niom umesto Sto i:.begavat.e o{ngse ili nastavljaie da jurite za

a>

nepromenjen.

novi faktor, tako da nesklad n-e moLe

ostati

KADA SPOZNATE DA NISTE SPOKOINI, va5a spoznaja srvara miran prostor koji neZnim zagrljajem prepunim ljubavi obuhvata vale nespoi<ojitvo i potom ga pretvara u spokojstvo. Kada je u pitanju unutra5nja promena, ne postoji niSta Sto moZere uraditi povodom tog.a. Ne moZete promeniti sebe, a zasrgurno ne_ moZete promeniti svog partnera niti bilo koga drugog. Sve St5 moZete da uradite ieste -di stvorite

Ekart

ToI

Od zavisniikih do prosvetljenih odnosa

95

prostor kako bi se promena dogodila, kako bi milost i ljubav nastupile.

sreini. Ono Sto je bilo nesvesno iznosi se na videlo. To je prilika za spasenje.

Kad god va5 odnos ne funkcioni5e, kad god ispoljava ,,ludilo" u vama i va5em partneru, budite SVAKOG TRENUTKA SPOZNAJTE REALNOST TOG TRENUTKA, A naroiito imajte na umu va5e unutra5nje

moZda ve6 primetili, oni ne postoje da bi vas udinili rieinim ili ispunjenim. Ako nastavite da teZite cilju spasenia kroi veze sa drugima, stalno Cete iznova

JtZiullru"tt razotarenja. Ali ako prihvatite to 4" i"

i"tu tu da vas udini sv'esnim umestb sre6nim, onda ie vam t^i odnos zarsta pruZiti spasenje.. i. biiete
doneta na ovaj svet. Za one koji ostaju pri starim- obrascima, nastupi6e sve jadi bol, nasilje,'konfuzija i ludilo.

iziednaieni sa uzvi5enijom sve56u koja Zeli da bude

stanje. Ako postoji bes, spoznajte da on postoji. Ako se javlja ljubomora, potreba da se branite i da budete u pravu, poriv za svadanjem, dete u vama koje zahteva ljubav t palnju ili emocionalni bol bilo kakve vrste - Sta god da je u pitanju, spoznajte realnost tog trenutka i imajte na umu tu spozna,u. Odnos 6e onda postati vaSa sadhana, va5a duhovna praksa. Ako posmatrate nesvesno ponaSanje svog partnera, uz puno llubavi ga iuvajte u svojoj spoznaji kako ne biste reagovali na njega. Nesvesnost i spoznaja ne mogu dugo koegzistirati iak i ako spoznaja postoji samo u drugoj osobi, a ne u onoj koja ispoljava nesvesno. Prisustvo ljubavi je apsolutno neprihvatljivo za oblik energije koja se nalazi u.pozadini neprijateljstva i napada. Ako ikako odreagu,ete na ono nesvesno u vasem partneru, I saml iete postati .nesvesni. Ali ukoliko se tada setite da spoznate svoju reakciju, ni5ta nije izgubljeno. Nikada pre nisu odnosi bili toliko problematidni i optere6eni sukobima kao Sto su to danas. Kao Sto ste

Koliko ljudi je potrebno da se vaS Zivot preobrazi,u duhovnu praksu? Niie vaZno ako va5 partner nece da saraduje. Zdr^u duh - svest - jedino moZe doii na ov"i suet kroz vas. Nije potrebno da dekate da svet du5evno ozdravi ili da neko drugi postane svestan pre tr.go Sto vi budete mogli da se piosvetlite. Mogli biste doveka dekati na to. Nemoite optuZivati jedno drugo da ste nesvesni'

Onog trenuika kada p-oinete da se

svadate, poist-ovetili ste se sa mentalnom pozicijom,. i ne samo 'da branite tu poziciju ve6 branite i sv-oj osedaj o sopstvenom ja. Ego upravlia situacijom.. Vi.;t5 postali neivesni. S vremena na vreme moZe bttt prtkladno da se istaknu pojedini aspekti ponaiania va5eg pa-rtnera' Ako ste vebma pripravni, veoma.prisutni, moZete to diniti bez upiit"t-tj" ega be.z okrivljavanja, optuZivanja ili ubedivanja onog drugog da nije u pravu. ' Kada se vaS partner ponaSa n-esvesno'. odustanite od svih osuda. Osuda ie ili pobrkati neiije nesvesno pona5anje sa onim Sto ta osoba zaLsta,jeste ili,ie proiektovati va5e sopstveno nesvesno na clrugu osoDu i pobrkati da je to ono Sto ona jeste.

Ekart ToI

Od zavisnidkih do prosvetljenih odnosa

97

.. Odustajanje od osude ne zna(i da ne prepoznajete disfunkciiu i nesvesno kada ih vidite. To ziraei ..biti spozlajuii" pre nego ,,biti reagujuii" i sudija. Thda iete biti ili u potpunosti oslobodeni reakcije ili dete biti u mogu6nosti da reagu jete, a ipak biti spoznaju6i, biiete prosto.r u kom se motri na reakciju i u kom joj je dozvoljeno da postoji. Umesto da se borite proriv tame) vi Cete unositi svetlost. Umesto da reagujete na obmanu, vi 6ete je videti, a ipak istovremeno-gledati kroz nju. Biti ,spozn.aju6i stvara otvoren. prostor prisustva punog ljubavi, koji omoguiava svim srvarima i svim ljudima da budu kakvi jesu. Ne postoji veii katalizator promene. Ako tako budete iinili, va5 parrner neie mo6i i da ostane sa vama i da ostane nesvestan. Ako se oboje sloZite da veza bude va5a duhovna praksa, utoliko bolje. Onda moLete da izrazite jedno drugom svoje misli i ose6anja dim se pojave lii eim nastupi reakcija, kako ne biste stvarali vremenski iaz u kojem bi neiskazana ili nepotvrdena emoci ja'ili prituZba mogle da se gnoje i rastu.

Kada budete uklonili dva faktora ko ja su destruktivna po veze) kada budete preobrazili otelotvoreni bol i prestali da se poistove6ujete sa umom i mentalnim pozicijama, i ukoliko va5 partner
udini to isto, doZive&teblai.eni procvat veze. Umesto da uzalamno reflektujete svoj bol i nesvesnost, umesto da zadovoljavate uzajamne zavisnidke potrebe ega, uzvratt1ete jedno drugom ljubav koju ose6ate duboko u sebi, ljubav koja dolazi sa spoznajom sopstvenog jedinstva sa svim Sto postoji. To j. ljubav koja nema suprotnost. Ako se va5 partner i dalje poistoveiuje sa umom i otelotvorenim bolom dok ste vi ve6 oslobodeni, to 6e predstavljati veliki rzazov - ne za vas, ve6 za vaieg partnera. Nije lako Livetr sa prosvetljenom osobom, ili je, bolje reii, toliko lako da partner to doZivljava kao najveiu pretnju. Setite se da su egu potrebni problemi, sukobi i ,,neprijatelji" kako bi ojadao osedaj odvojenosti, od kojeg zavisi njegov identitet. Neprosvetljen partnerov um biie duboko isfrustriran jer se njegovim udvr5denim pozicijama ne pruZa otpor, Sto znadi da & one postati nesigurne i slabe, a dak postoji i ,,opasnost" od njihovog ruSenja u celini, Sto bi rezultiralo gubitkom sopstvenog ja. Otelotvoreni bol zahteva povratno potkrepljenje, a ne dobija ga. Potreba za svadom, dramom i sukobom nije zadovoljena.

NAUEITE DA IZMZAVATE ono sto ose6ate bez optuZivanja. Naudite da slu5ate svog partnera na jedan otvoren
neodbrambeni nadin. OptuZivan je, odbrana, lapSd.airje - svi oni obrasci kbli su, namenjeni jadanju ili zaltrti ega ili udovoljavanju njegovim potrebama postaie tada izli5ni. Davanje prosrora drugima - i sebi - od vitalnog je zna(aja. Ljubav ne moZe da cveta bez toga.

sebe. Budite prisutni.

Dajte svom partneru prostora da izrazi

<-z-

98

Ekart Tol

Od zavisnidkih do prosvetljenih odnosa

ODTJSTANITE OD VEZE SA SOBOM

vi ste ili mu5kar ac ili Lena, tako da na,nivou,u"i.g identiteta oblika niste potpuni. Vi Je polovina cel,og. l:_d^"" muSko-Zensko Ta nepotprnori ,.i aoziul;*, Kao privladenje, trzai pr.m, suprotnom ene rgetskom polaritetu, bez ob'zjra^ na to kottko ste svesni. Ali u tom stanju unurrasnie povezano.sri vi oseiare ro privladenje negde i^ povrSini ili periferiji svog Livoia. Ovo ne zna(.i da nistiduboko_povezanisa drugim ljudima ili va5im partnerom. Vi, u srvari, moZ?te u-sp.ostaviti duboku vezu jedino ste svesni Bi6a. Dolazeii izBiea, u stanju sie da se"ko usredsrealt" Sto se nalazi iza kopiene _oblika. U gi6",- ", "". Zensko su jedno. VaS obllk moZe nastaviii-;lk;'l da ima izvesne potrebe. ali. Biie nema nijednu. O;"-1. ;;; Kompletno r celo. Ako se tim potrehama udovolji, to je predivno, ali bilo {a. su zadovoljene ili ne, to ;ii;;; vaZnosti za vai duboki unutra5nji prostor. Prema tome, savri,eno je' moguie da jedna , prosvetljena. osoba, ako potreba"za muSkiin lll iadovgljgna, :.^:*ll,-t?,?:il:t9- nije na spo ja5njem i-"- .r.eli lr ne.potp unosti nivou svoe f1!,oostatt<a. cla.rpak, rstovr.emeno bude sasvim kompletnal lrca, 3 r spoko;na lspunJena tznutra. Ako vam nije ugodno sa samim sobom kada ste bez partnera. tragai_ete za vezom kako biste prikrili netagodnost. lJudite sigurni da 6e se nelagodnost tada ponovo javiti u nekom drugom obliku u iezi. i vi iete verovatno va5eg partnera smatrati odgovornim za to.
ne.,
r
I

Prosvetljeni

ili

biie vam ugodno sa samim sobom.

svE 5To JE ZATSTA POTREBNO DA URADITE JESTE DA PRIHVATITE OVAJ TRENUTAK U POTPUNOSTI. Onda 6e vam biti ugodno ovde i sada, i

Ali da li je potrebno da uopite imate odnos sa samim sobom? Zaito ne moZete jednostavno biti to Sto jeste? Kada ste u odnosu sa samim sobom, vi delite sebe na dva dela: na ,,ja" i na ,,sebe", na subjekt i na objekt. To umom stvoreno dvojstvo osnovni je uzrok celokupne bespotrebne zamrSenosti, svih problema i sukoba u va5em Zivotu. U stanju prosvetljenja vi jeste ono Sto jeste - va5e .,j?" i vaSe ..sehe" spajaju se u jcdno. Vi ne osudujete sebe, ne sal.aljevate sebe, niste ponosni na sebe,- ne volite sebe, ne mrzite sebe i takb dalie. Podela koiu stvara samoreflektujuia svest biva isceljena, njena kletva poniStena. ViSe nema tog ,,sebe" koji mora.biti za5tiien, odbranjen ili prehranjen. Kada ste prosvetljeni, jednu vezu viSe nemate, vezu sa samim sobom. Kada se jednom toga odreknete, sve vaSe ostale vcze biie liubavne veze.

<-o-

osMo

POGLAVLJE

aKada se budete predali onome {to jeste i tako postanEte DotDuno orisutii. pro$lost 6e piestati da ios,iduie 6ilo kakvu mo6. Carswo Biea; koje je bilo piilcriueno nmom, taaa owara svorc KaDile. Iznenada se u vama jailja dilioka tiiina, neobja{njiv oseCaj mira. A u tom miru leii ogrofirna radost. A u toj radostileii liubav. A u samom srediltu poiiia ono sveto, ono bezgraniCno, ono Jto-se ne moie imeiovati.

PRIHVATANJE SADASNJEG TRENUTKA

NEPOSTOJANOST I CIKLUSI ZrVOrn
Postoie ciklusi uspeha, kada vam se stvari dogadaju i

polaze za rukom, i ciklusi neuspeha, kada ole propadaju ili se raspadaju, i morate ih napustiti da biste napravili prostora za nastanak novth stvarl lll kako bi se odigrala promena. Ako se grdeltito drLite i pruZate otpor' to-znaii da odbijate di se prepustite Zivotnom toku, i zbog toga iete patiti. Razgradivanje je potrebno kako bi se novi ,^tuol dogodiolJedno ne moi'e egzistirati bez drugog. Ciklus" neuspeha je apsolutno -neophoda!...2a duhovnu spoznaiu. Mora-da ste doZiveli ozbiljan neuspeh ni nekom nivou ili iskusili neki snaZan gubifak ili bol pa vas je privukla duhovna dimenzija. Iti je moZda sam, va5 -uspeh- postao isprazan i beznataian, pa se tako pokaiao kao neuspeh. Neuspeh ieZi skriven u svakom uspehu, a uspeh u svakom^neuspehu. U ovom svetu' 5to znadi na nivou

1.O4

Ekart Tol

Prihvatanie Sadainieq trenutka

105

stvaranju novih oblika i okolnosti, ali ne6ete se poistoveiivati sa njima. Oni vam nisu potrebni da vam pruZe oseiaj sopstvenog ja. Oni nisu vai Livot vei samo va5a Zivotna situacija. Jedan ciklus moLe trajati od nekoliko sati pa sve do nekoliko godina. Postoje veliki ciklusi i malf ciklusi u okviru ovih velikih. Mnoge bolesti nastaju iz borbe protiv ciklusa slabe energije, koji su neopho dni za regeneraciju. Poriv da ostvarite ne5to i sklonost da izvodite oseiaj o sopstvenoj vrednosti i identitetu iz spolja5njih faktora, kao Sto je uspeh, neizbeZna su zabluda sve dok ste poistove6eni sa umom. To vam otei.ava ili onemogu(ava da prihvatite slabe cikluse i dopustite im da postoje. Stoga inteligencija organizma moLe, kao samoza5titnu meru, preuzeti vlast i prouzrokovati bolest kako bi vas naterila da se zaustavite, ne bi li neophodna regeneracrja mogla da

oblika, svako pre ili kasnije doZivljava ,,neuspeh") a svako postignude na kraju se svede na nulu. Svi oblici su nepostoJanl. I dalje mozete biti aktivni i uZivati u ispoljavanju i

nesre6nim. DanaSnji prosperitet .sutra postaje

besmisleno tro5enje. Sre6no vendan;e I medeqi mesec p.i,ri, nesreini tazvod ili nesre6na koegzistenciia. ' Ili'to stanje nestaje, P? v?.1 njegovo o.dsustvo iini n.tilenirn. Kada se'stanje ili situacija kojoj se um priklonio i sa koiom se, poistovetlo^ Prorneni ili nestane, um to ne moZe da prihvati' Grdevito 6e se drLati stanja koje nestaje . t o.ptracq se Prormeni. To je skoro kao da vam se nekl ud otklda oo tela' To znadi da su vaSa sre6a i nesreda u stvari jedno. Samo ih iluzija vremena ruzdvaja'

NIKAKAV NE PRUZATIbiti u stanjuOTPON sklad2,

ZWOTU zna(i
lagodnosti
onda viSe ne zavisi od stvarr ko;e posto;e n2 odredeni nadin' kao dobre ili lo5e'

neoptereienosti' To stanls

Sve dok vaS um procenjuje neko stanje kao ,,dobro", bilo da je u pitanjrr veza) imetak, dru5tvena uloga, mesto ili va5e fizidko telo, on mu se priklanja i poistoveduje se sa njim. To stanje vas iini sreinim, dini da mislite dobro o sebi i moZe postati deo onoga Sto vi jeste ili Sto mislite da jeste. Ali niSta ne traje vedno u ovoj dimenziji u kojoj moljci i rda proZdiru. Ili ie se okondati, ili 6e se promeniti, ili 6e moZda preZiveti promenu polariteta, jer isto ono stanje koje je jude ili pro5le godine bilo dobro, iznenada ili postepeno se pogor5alo. Isto ono stanje koje vas je ranije dinilo sre6nim kasnije vas dini

se odigra.

Deluje gotovo paradoksalno' a' ipak, kqi2 vx$2 unutra5nia"zavisnoit od oblika nestane) oPite prilike vaseg Livota, spolja5nji gbli:1',1.1i, d1_:i,,9:boliSaiu u ogromnoj meri. 5tvart,, l,rdl, J,t.t prl,llKe k9j" ste smatrali ootrebntm da blste Dlll srecnl sada vam d.olaze bez ikakve borbe ili napora sa vale strane, i slobodni ste da uLivate u njima i cenite ih - sve dok
traju. s-tvari ipak. 6e pro6i, ciklusi 6e prolaziti, ali s nestankom.zavtsnosli nema dolaziti i trt"'ha od gubitka. Zivot se odvija sa lako6om. utS.

i\"r"u.ro, sve te

"i Sreia koia ie dobiiena iz rrekog sekundarnog izvora nikada niie'previ5e duboka' Ona je tek. bled; odtaz i"dotti Bi6a,'treperavog mira koji pronalazite iznutra nakon 5to stupit-e u stanie nepruZanja otpora. Biie vas oJuoai iznad'suprotnih polaiiteta uma i oslobada vas

106

Ekart ToI

Prihvatanje Sadainjeg trenutka

zavisnosti od oblika. eak i ako bi se sve oko vas sru5ilo i raspalo, vi biste i dalje ose6ali duboku unutra5nju srZ spokojst-va. Mozda neiete biti sreini, ali sigurno 6ete biti spokojni.

UPOTREBA

I ODBACIVANJE

NEGATIVNOSTI
Sav unutra5nji otpor se doZivljava kao negativnost u ovom ili onom obliku. Sva negativnost jeste otpor. U ovom kontekstu te dve redi gotovo su istoznadne.

od razdraZenosti ili do strahovitog besa, od potiStenosti ili nestrpljivosti sumorne zlovolje do samoubiladkog oiajanja. Ponekad otpor povladi obarad emocionalnog otelotvorenog bola, a u tom sludaju dak i beznatajna situacija moLe proizvesti Zestoku negativnost, poput
Negativnost se proteZe
besa. utudenosti

a-

funkcioniSe, za5to biste je stvarali. Cinjenica je, naravno, da negativnost ne funkcioniSe. Umesto da privlaii poZeljno stanje, ona ga spreiava da nastane. Umesto da poni5ti negativno stanje, ona ga odrLava. Jedina njena ,,korisna" funkcija jeste da oja(ava ego, i to je razlogzbog kojeg je ego oboi.ava. Kada se. jednom_ poistove.tite sa nekim oblikom negativnosti, vi ne6ete i.eleti da ga napustite i, na jednom duboko nesvesnom.nivou, neiete priZeljkivati pozitivnu promenu. Ona bi dovela u opasnost va5 identitet poti5tene, ljute ili ruZno tretirane osobe. Vi iete .onda ignori.s.ati, poricati ili sabotirati ono pozitivno u svom Zivotu. Ovo je uobidajeni fenomen. A takode je i sulud.

manipuli5e stvarno56u i dobije ono Sto Zeli. On veruje da pomoiu negativnosti moZe da privude poZeljno stanje ili uniSti ono koje je nepoZeljno. Ako ,,vi" um ne verujete -da nesreia

ili duboke Zalosti. Ego veruje da pomo6u negativnosti moZe da

108

Ekatt Tol
EOSMATRAJTE BILO KOJU BILJKU ILI ZTVOTINJU I DOPUSTITE JOJ DA VAS NAUCI priltvataniu onoga Sto jeste, predaji Sada5njem trenutku. Dopustite ioi da vas naudi Biiu. Dopustite yoj da vas nauti integritetu Sto-znadi biti iedno, biti ono Sto jeste, biti
stvaran.

Prihvatanje Sadainjeg trenutka

,X r t LaK r nalDtaza razdtai'enost je znadajna i mora biti priznata i razmotrena; u nagomli suorotnom. suprotnom, do6i 6e do rastu6eg nagomi. .i
w

lavania nenadgledanih reakcija.

Dopustite joj da vas naudi kako se Zivi kak-o se umire, a ne kako da Zivljenje umiranje pretvorite u problem.

MoZda 6ete biti u staniu da lednostavno odbacite to energetsko polje u sebi i da zakljudite da ono nema nikakvrisvrhu'iim shvatite da ga ne Zelite- Ali onda se pobrinite da ga odbacite u po-tpunosti. Ukoliko ne 'moZete da {^ odbacite, jednostavno prihvatite njegovo prisuitvo i usmerite paZnju na ose6anje'

Negativne emocije koje se ponavlja_ju zaista ponekad sadrZe poruku, kao Sto je to sludaj i sa bolestima. Ali koye god promene da pravite, bilo da se tiiu va5eg posla, va5ih veza lli va5eg okruZenja, one su u krajnjoj llniji samo kozmetidke, osim ako ne nastanu iz promene u va5em nivou svesti. A k_ada je to u pitinju, onda moZe znaditi samo jednu .stvar povedavanje prisustva. Kada dostignete izvestan stepen prlsustva, vlse vam nece Dltl potreDna
negativnost da vam kaZe dime oskudeva va5a Zivotna sltuacua.
podse6ati da budete vi5e prisutni.

UMESTO DA ODREAGUJETE NEGATI\AIO, moZete uiiniti da negativnost nestane-tako Sto 6ete zamisliti sebe kako postajete prozirni za spoljaSnji uzrok
reakciie.

Ali sve dok negativnost ieste tu, iskoristite je. Koristite je kao neku vrstu signala koji & vas
KAD GOD OSETITE DA SE U VAMA JAVLJA NEGATIVNOST, bilo da je
prouzrokovana nekim spolja5njim faktorom, iniSllu ili dak nidim posebnim iega biste bili svesni, posmatrajte to kao glas koji vam govori: ,,Pai.nja. Ovde i sada. Probudi se. Oslobodi se svog uma. Budi prisutan."

Preporuduiem da u podetku veLbate sa sitnim, dak trivijainim sfvarima. Zamislimo da sedite mirno u ruolo; ku6i. Naiednom, ,zatuie se prodoran 1Yu.k alaima na automobilu sa druge strane ulice. Pojavljuje se ruzdraLenost. Kakva je svrha te tazdtal'enosti? BaS nikakva. ZaSto ste je stvorili? Niste vi. Um je to uiinio. Zbllo se sasvim automatski, sasvim nesvesno' Za(;to iu ie um stvorio? Zato Sto se on drLi

n.suesnog ubeden ja da ie njegov otpor, koi.i vi doZivliavite kao negativnost ili nesreinost u nekom obliku, na neki naiin uni5titi nepoZeljno stanje'. To j' naravno zabluda. Otpor koii on stvara' razdraZenost ili bes u ovom sludaiu, daleko vi5e uznemiruje od prvobitnog uzroka, koji on.pokuSava da uni5ti' ^ Sve ovo" moZe se pretvorili u duhovnu veZbu'

110

Ekart Tol OSETITE - SEBE KAKO POSTAJETE TAKOREdI PROZIRNI. iu dvrsro6e materijalnog tela. Sada dozvolite da buka ili bilo Sta Sto uzrokuje negarivnu reakciju
prode direktno kroz vas. Ona viSe ne udara u dvrsti ,,zid" u vama.

Prihvatanje Sadainjeg trenutka

NEMOJTE TRAGATT ZA MIROM. Nemojt-e tragati za bilo. kojim drugim stanjem, osim onog u kojem se sada nala.zite u suprotnom, tzazvacete
unutra5nji sukob i nesvesni otpor.

Kao 5to sam rekao, veLbajte u podetku sa sitnijim stvarima. Alarm na automobilu, lavel, psn, vriska dece., zastoj u saobraiaju. Umesto da imate zid otpora u sebi o koj! neprekidno i bolno udaraju stvari koje ,,ne bi trebalo da se dogadaju", pustite da sve prode kroz vas. Neko vam recimo uputi neSto Sto je neuljudno ili smi5ljeno da vas povredi. Umesto da se upustite u ne-svesnu reakciju i negativnost kao Sto su napad, odbrana ili povladenje, vi pu5tate da to prode piavo kroz vas. Nemojte pruZati nikakav otpor. Kao da viSe nema nikoga ko (e biti povreden. To se naziva pra5tanje. Na taj nadin postajete nepovredivi. Vi i dalje moZete re6i toj osobi da je njeno pona5anje neprihvatljivo ako je to va5 izbor. Ali ta osoba viSe nema mo6 da kontroliSe va5e unutra5nje stanie. Thda vi imate mo6 nad samima sobom, a ne neko drugi, i vama ne upravlja vaS um. Bilo da je u poplava, zemljotres ili gubitak ditavog va5eg imetka, mehanizam otpora je isti. Vi joS uvek tragate u spoljaSnjem svetu i niste u stanju da napustite taj modus tragania. Moi.da Ce naredna radionica imati odgovor, moZda neka nova tehnika. Vama bih porudio:

Oprostite sebi Sto niste spokojni. Onog trenutka kada potpuno prihvatite svoje nespokojstvo, ono Ce se preobraziti u spokolstvo. Sve Sto u potpunosti prihvatite -odve56e vas do odve56e vas do cilja,
spokojstva, To

j. dudo predaje. Kada' prihvatite ono 5to jeste, svaki

trenutak ie najbolji. To je prosvetljenje.

<-c)

pitanju alarm na automobilu, neuljudna

osoba,

112

Ekart ToI

Prihvatanje Sadainjeg trenutka

113

PRIRODA SAMILOSTI
OTISNWSI SE IZNAD UMOM IZGRADENIH SUPROTNOSTI, postali sre nalik dubokom jezeru. SpoijaSnja situacija va5eg. tivota i sve Sto je u n;6; dogala. predstavlja povr5inu jezeia'. Po-nekad je mirna, ponekad verrovita i uzburkana, u zavisnosti od ciklusa i godiSnjih doba. Dole u dubini, medutim, )ez-ero je uvek netaknuto. Vi predstavljate
celo jezero, ne samo njegovu povr5inu,'i u kontaktu ste sa sopstven6m dubinom, koja ostaje apsolutno mirna.

osetite njihovu pravu realnost, kao Sto ose6ate svoju. Prema tome, kada se suodite sa tudom patnjom ili nesvesnim ponaSanjem, ostanite prisutni i u kontaktu sa Biiem, i na taj nadin 6ete biti u stanju da pogledate iza oblika i osetite blistavo i disto Bi6e te druge osobe kroz svoje sopstveno. Na nivou Bi6a sva patnja se prepoznaje kao varka. 4a patnju je zaslui.no poistove6ivanje sa oblikom. Cuda isceljenja ponekad se dogadaju pomo6u ove spoznaje, pomoiu budenja svesti o Biiu u drugima ukoliko su spremni za to. Samilost je svest o dubokoj sponi izmedu vas i svih stvorenja. Kada sledeii put budete rekli: ,,Nemam

n;rhovo telo, vei i um. Prava veza postaje mogu6a jedino kada postoji svest o Biiu. Potidu6i od Bi6a, opaLaeeft telo i um druge osobe samo kao, recimo, paravan iza kojeg -dZ.t. da

ee vam izmicati zato Sto niste prona5li svoiu ie se dopadati ili mu se nete dopadati njihov oblik, koji ne^ podrazumeva samo
sopstvenu. Va5em umu

njima, stvarati nove oblike, po5toviti svesa lgga. Ali nede biti nikakve potrebe da se prikloniTe bilo demu. Sve dok ne budete svesni Biia, realnost drugih ljudi

lje. Vi boravite u Bidu nepromenliivi. vedni. besmrtni - i kada s.u u pitanju ispunjenje ili sre6a, vi5e ne zavisite od spolja5njeg sveta-oblika, koji se sialno menjaju. MoZete uiivati u njima, poigrivati se sa 'iepotu

Ne,opirete se.prom.eni_ pomoiu mentalnog oslanjanja na brlo.ko;u situaciju. VaS unutra5nji mir ne zaviii od

nideg zajedniikog sa ovom osobom", setite se da imate puno toga zajednidkog. Za nekollko godrna - za dve ili sedamdeset, nema neke velike razlike - oboje iete postati truli le5evi, zatim gomile praSine, a potom ni5ta. Ovo je otreZnjuju1a spoznaja, koja vas dini poniznim i koja ostavlja malo mesta za ponos. Da Ii je to negativna misao? Ne, to je istina. ZaSto z^tvarati odi pred njom? U tom smislu postoji potpuna jednakost izmedu vas i svakog drugog stvorenja.
JED_NA OD NAJMOirrUlm DUHOVNTH VEZBI jeste ta da se zadubite u meditaciju

o smrtnosti fizidkih oblika, ukljudujudi i va5 sopstveni. Ovo se zovei ,,Umrite pre nego Sto umrete." Uoustite se duboko u meditaciiu. Prvo se uiS firifki oblik poni5rava, vi5e'ne postoji. Potom dolazi trenutak kada svi oblici uma ili misli takode umiru. Ipak, vi ste joS uvek tu - va5e boZansko prisustvo. Isijavaju6e, potpuno budno.

114

Ekart Tol

Prihvatanje Sadainjeg trenutka

115

Ni5ta 5to je bilo stvarno nikada ne umire, umlru samo imena, oblici i iluzije. Na ovom dubokom nivou, samilost postaje isceljujuia u naj5irem smislu te redi. U tom stanju vaS isceljuju6i uticaj nije zasnovan na onome 5to dinite, veC prvenstveno na bivstvu. Svi oni sa kojima budete do5li u kontakt bi6e dirnuti va5im prisustvom i pogodeni spokojstvom koje iz vas zrati, bilo da su toga svesni ili ne.

MUDROST PREDAJE
Kvalitet va5e svesti u ovom trenutku je odluduju6i faktor kada je u pitanju vrsta bududnosti koju 6ete iskusiti, pa je zato predaja najvai.nlja stvar koju moZete uraditi kako bi nastupila pozitivna promena. Svaka akcija koju preduzimate je od sporednog znataja. Nikakva istinski pozitivna akcija ne moZe
vas

Kada ste potpuno prisutni,

ispoljavaju nesvesno pona5anje, vi ne ose6ate potrebu da odreagujete na to, Sto znati da mu ne pridafete bilo kakvu realnost. VaSe spokojstvo je toliko ogromno i duboko da sve 5to nije spokojno i5dezava u njemu kao

a ljudi oko

da nikada nije ni postojalo. To

akcjje i reakcije.

ruii karmidki ciklus

nastati iz stanja svesti koje ne zna za predaju. Za neke ljude predaja moZe imati negativnu konotaciju, nagove5tavaju6i poraz, odustajanje, nedoraslost izazovrma Livota, padanje u letargiju i tako dalje. Medutim, istinska predaja je neSto sasvim drugadije. Ona ne znati da treba pasivno da trpite bilo koju situaciju u kojoj se moZete naii i da ne radite

Zivotinje, drveie, cveie, sve & oseiati va5e spokojstvo i odazva1e se na njega. Vi uiite druge
pomodu bivstva, putem demonstriranja spokojstva
Boga.

niSta povodom nje. Niti ona znati da treba da prekinete sa pravljenjem planova ili zapodinjanjem pozitivne akcije.
PREDAJA OZNAEAVA JEDNOSTAVNU ali duboku mudrost prepuitanja, pre nego suprotstavljanja, Zivotnom toku. Jedino mesto gde moZete iskusiti tok Zivota jeste Sada5nji trenutak, pa tako predati se znadi prihvatiti sada5nji trenutak bezuslovno i bez rezerve. To znadi odbaciti unutra5nji otpor prema onome Sto jeste. Unutra5nji otpor zna(i reii ,,ne" onome Sto jeste, putem mentalne osude i emocionalne negativnosti. On je posebno izraLen kada stvari ,,podu naopako",

Vi postajete ,,svetlo sveta", emanacija diste svesti, i na taj nadin poni5tavate patnju na nivou uzroka. Uklanjate ono nesvesno iz sveta.

a-

116

Ekart Tol

Prihvatanie Sadainjeg trenutka

1.'J.7

Sto znati da postoji j^, izmedu

jeste. To je jaz bola.

nepokolebljivih odekivanja va5eg uma

zahteva ili onoga 5to

Zattm preduzimate akciju i iinite sve Sto moi,ete da se izbavite iz date situacije.
Takvu akciju ja nazivam pozitivnom akcijom. Ona daleko efikasnija od negativne akcije, koja se javlia ie iz besa, otaia ili frustracije. Sve dok ne postignete Zelieni rezultat, nastavi6ete daveLbate predaju putem suzdrLavania od mentalnog oznatavanja Sada5njeg trenutka.

Ako ste odrasli, zna1ete da stvari prilidno iesto ,,podu naopako". Thdno u tim trenucima treba izvr5iti predaju ako Zelite da uklonite bol i tugu iz svog

Livota. Prihvatanje onoga Sto jeste istog trenutka vas oslobada poistoveiivanja sa umom i time vas ponovo povezuje sa Bi6em. Otpor jeste um. Predaja je disto unutra5nji fenomen. To ne zna(i da na spoljaSnjem nivou ne moZete preduzeti akciju i promenltl srtuacltu. sro Je Lapravo, nije sveukupna situacija ono Sto je Zapravo, nlre sveuKupna srtuacua predajete, vei samo potrebno da prihvatite kada se maleni segment koji se zove SadaSnji trenutak. Na primer, ako biste se negde zaglibili u blatu, vi ne biste rekli: ,,U redu, pomiriiu se sa tim da ostanem zaglavljen u blatu." Pomirenost sa sudbinom nije predaja.

MORATE DA PRIHVATITE NEPOZELJNU ILI NEPRIJATNU ZIVOTNU SITUACIJU. Niti morate da se

NE

zavaravate govoreii kako nema nideg loSeg u tome Sto ste zaglavljeni u blatu. Ne. Vi u potpunosti uvidate da Lehte da se rzbavrte odatle. Potom suZavate svoju paZnju na sada5nji trenutak bez toga da ga mentalno oznaiite na bilo koji nadin.

Dozvolite mi da vam ponudim vizuelnu analogiju kako bih ilustrovao ono Sto pokuSavam da istaknem' Noi je, vi se Setate nekom stazom, okruZeni ste gustom maglom. Ali, imate snaZnu baterijsku lampu loja proseci maglu i stvara jasan uzani prostor-ispred vai. Magla je vaSa Livotna situacija, koja ukljuduje proSlost I budu6nost; baterijska lampa je v_aSe svesno prisustvo; jasan prostor je Sada5nji trenutak. - NeizvrSenje piedaje udvr56uje vaS psiholoSki oblik, oklop ega, i tako stvara snaZan oseiaj izdvojenosti. Podinlete da doZivljavate kao pretnju svet oko sebe, a posebno ljude . Jav\ja se nesvesni_ poriv za. uni5tenjem drugih putem os-ude, kao i potreba za nadmetanjem i dotfrinii"njem. eak ipriroda postaje va5 nepriiaigli, a vaSa opaZanja i tumadenja rukovodena su strahom. Mental-na bolest koju nazivamo paranoja tek je malo akutniji oblik ovog normalnog, ali disfunkcionalnog
stanja svesti. Ne samo vaS psiholo5ki oblik vei i onaj fizr(ki va5e telo -kroz otpor postaje krut i rigidan. Napetost se javlja u razliiitim delovima tela i ono se u celini grdi. Slobodan protok Zivotne energije kroz telo je u

To znati da ne gradite nikakav sud o

Sada5nlem trenutku. Prema tome, nema nikakvog otpora, nikakve emocionalne negativnosti. Vi prihvatate bivanje ovog trenutka.

velikoj meri ograniien.

118

Ekart

ToI

Prihvatanie Sadainjeg trenutka akciju, rad'e1i stvari redom i koncentri5u6i t" n" jednu Po iednu' se sve

119

mopu fiztkalne terapue tt?p: Rad na telu i izvesni oblici fizikalne terapiie biti od pomoii u obnavija"i" oYgs-,:1L11t':.:t;1,,"i: svako-dnev"o *, i'u::1-:: rtv YwLUaLe d, " "'yb neno ublazavanie stvari vam mogu pruZiti samo prlvrel. :^x uvek otpora jos ..-.^r.
i

* ;;';;d";; ;; :iffi;J#;;iP'; "";;[ --ib'i"u' nije otklonien. FJ#i"".it" u vama 5!o ostaje izvan. uticaja jlH'"'"ii.'"i';"#ufi
o,
r istuPi ;;ffi rrarrrvr---^--r-'r ;;; a; i e v r r"mate qko;e postotl T ;:^'l: . 111:,' vecno u 8169 . Livot, va5e sopstveno

iidil;'oJ ptithe: .pogledaite,kako "Poltiii kako. se i il'do ;;;;

t"i.ir.ti""L'

;;;;

;'*i;l:::-fu ::+:;l':::

liilt;;J, "";"

To

ie

""'ndovoljstv razlog zbog kog ie Is.us rekao: "Pogledaite i" tttil tasittj niti se mude' niti Zure"'

ii

ili

Zivota nesreie'

bezviemenom carstvu sada5njosti'

AKO JE VASA SVE{IKUPNA SITUACIJA i.reZ,{DovoLJAVAJucA. ili neprijatna'

\sA ZTVqTNA AKO SMATRATE DA JE VAJA ZTV tTiirr irr n NF.zADovoLTAVAIU NEZADO JAVAJUCA ili SITUACIJA obrazac nesvesnog iak nepbdno5ljiva, otoot" ioii produLava tu situaciju moZete ptir.i""li i.ditto ako se prvo predate' Predaja je .savr5eno spoiivl, sa preduziman;em tili:Xi akcije, zapoitnlantem promene ili posiizani.em sasvim d.rugadila energrla' Aii ;'rt"itlu piedaie, iedna

:1l#:,:', J,1 +5 ii3il

koja prose.^ ;;A; prestati i svesti. ViSe nisto'uslovljeni reakcijom

!";.'l' i""#ih ;; tj -,git.'sIgliqsni9 -tktl"::]i di upri.vllaju va5im stantem

otporom. i rr ^ Potom r^zmotrrte d911li9 te srtuacrJe' Zaprtaire ,", .Pot'o1i li bilo 5t" slg.-lt^,::
i

ar,]greilir.*iii.., .iii"i-" u ono sto iinite' Predaia vas ponovo povezu,e sa izvornom energijom Bi6-"'.] ce "r["fif." j'e sv. Sto iinite ispunjeno Biiem' onavas e.nergiie' koje ;;;*ri ,idorno vel6anle Zivotne ;;;;;i ioJ a"uti. u Sadasnji trenutak' ""i';;;fi-rr.prrzrnja a

;;gL"' ,uraditi kako bi se srtuacrla ii: I in rf ',i : jo,?' xl:' T ]35'u,*;L'.ffi

odgovaraju6u akciju'
se

otpora kvalitet vase svestt' t u"tit.t tutg". Sto.dinite ili stvarate' pt.;;;;;"'i doii sami neizmerno ,. pouJ"u"' Reiultati 6e potom Mogli bismo ovo ;il;;i"i' odiai.avati taj kvalitet' iazv ati,,akciiom u Predatosti"'
U STANJU PREDATE vi sasvim jasno vidite 5ta je to Sto treba di se uradi i Preduzimate

,i-;;;;ii;;zd" ;;;;;a; 'i*i"e"tJi-;.6

koncentrisati na stotinu stvari koje 6ete u nekom trenutku "i"dite stvar koiu moZete ;;iednu ledinu "ro"'l;;;;3i da uopste ne,treba da uradite ,ndr. da biti ta iedina stvar ;i";it*;. Upravo pt*it"nit -9?.t oobrinite se da ne Ali koiu moZete sada'da uradite' Nemoite

poinete da p"si""'--l-tnt"lne filmove"'

da

i tako,izgubite ?.19:tf: 5t.nii'i.,. t"U6moZda svaka akciia koiu preduzmete ' tli"e'itst' i;;;;;il Ne6e

Prihvatanie Sadainieg trenutka

"r20

121.

Ekqrt Tol
se

uroditi plodom istog trenu5g,:: dok nemoite se oPirati onome sto ,este'

to ne desi

OD ENERGIJE UMA DO DUHOVNE ENERGIJE

PRIZNATI PoCNITE TAKO $1O*cE,1E tu kad :" 9: DA OTPOR POSTOjI' nudit" yosmatralte se otPbr Poiavi' ffi;;;; kJ; um stvara' na koii nadin [XF.-g" i;s druge' Obratite oznatava u to "^t.!li ptot"i paZniu nn"tt'"Jlt"razmi5llanla \oii ie l[ii.ie.". osetite energiju emocue'
paZnjg

AKo NE ,PosToJI NIKAI(.\/A AKCIJA ^l'iqZErE idsouzsn, ftbiu i :lli ::T:

1". )0s dublte Preoalu' i.S ut dublje u Pre$ajg.' jo dublje

;:i;r ffi;i ;a;t,',.,.+ "p1i::-f"* te li j oi irr."ilitti,.-i" i*,. ip

tt1tt9.
.

u is

.u5

Sada5nli

trenutak, lirS dublle u Bi6e'

Kada se zakoraii u ovu veinu dimenziju nadine' bez promena se naidesie ;;g"d" ;" neobidne pr"evelikoe truda sa vase strane' i kooperativan' Ako su vas Zivot postale ili

sada5njo'sti'

ftil#-t;;i"i;;it-

"tt"/nti i"l"tr^5irt"-?"r.l.ti kao Sto su strah'. krivica se oni 6e ;;:t"*;; tpi"t"""ii J"-pt"dt"met: akciiu'

rime sto n;i'H'"Ji* 3,?;tl"'llli3: uvide6ete .da -ttlokupne.

rastopltr na svetlu va5eg svesnog prlsuswa' poput. "ne i,,t;;5i;;'polrt^ti preiaju s.a .stavovima vi5e ml nl;e mogu vi5e da r. t*ii-" ili "ltdnostavno' otkri6ete' da stalb". Ako se tit"J p*"zfi iuil t' po'ubavite' u obliku ie takav stav 'ui'ouun.negativno56u predstavlja fltir."i.". ,iluorit, pa z.^to on uopSte ne ii.daiu, veC zamaskirani o'Pol:^ ^.. pa?liY prema Nakon Sto se predate' usmerite. svoju da li ie ostao ikakav trag gt'aitt veoma oprezni dok to radite;

i svesni i puni Ne moZete biti i svesni i nesrecnl ili. pltl'ii'1,-i nesre6a neqativnosti. Negativnost' otpor' a otpor le uveK postoii r;;ffi;tlikn,,nirt
da

va5e 'na Usmeravanl"* nesvbsni- otpor je udinien Sada5nii trenutak ;;;;i;' i to je niegov krai'

ffi;;; k;k;1i'i.l"i"titi ;'ffi; ;-;;;. vre(ica otpora u obliku misli ili

u
suprotnom,
neprepoznur. tt.i.o- mradnom uglu'

.-otife

moz'e nastaviti da se kriie u

kako se "ttJ:tl?1e vi odabrali nesre6u? Ako niste' zivotu? u odti'ava ooiavila? Sta je "l;;;;t'h;'-X.q ie ^ eak i ako t""iitt' nesre6nih ose6ania' i odrZavate """ 'it*i^ istina ie ta da.st"

"'p""it"l:lll:"iima taj proces u zivotu plt'-, i'ill^TsblSr'Itli?'$.:;; je. to "'o-'-'::-,p;lil?ll.; *31."T."'" t,",',,tk ', ,ui
;

cz-

ti?iogl" iT''*.

3;;;

I:

moZe oPstatl u va5em odsustvu'

"t'da. oPstane

-ffi ;'

". u vasem

s;:* :l* i 5;l' : ; il: Prtst

I

722

Ekart ToI

Prihvatanie Sadainjeg trenutka

r23

eak ni otelotvoreni bol ne moZe opstati dugo u va5em prisustvu. Vi odrZavate svoju nesre6u time Sto joj dajete vremena. To je njen glavni pokretai' Uklonite vreme putem rntenzrvne svestl o sadasnlem trenutku, i ona i^e nestati. Ali, da li Zelite da nestane? Da li ste je se zaista zasitili? Ko 6ete biti bez nje?..

PREDAJA U LIENIM VEZAMA

Thdno
nesvesna osoba pokusati da izmanipuli5e druge, ali. podjednako ,e tadno da samo nesvesna osoba moze bltr lsKorrscena I iz-a"ip"lisana. Ako se opirete nesvesnom pona5a.nju Jr"gih'- ili se borite protiv niega - i sami postaiete

Sve dok ne ostvarite predaju, duhovna dimenzija je neSto o demu ditate, o demu razgoYarate, Sto vas uzbuduie, o demu pi5ete knjige, o iemu razmi5ljate, u Sta veruiete - ili ne verujete, lako bilo. Nema nikakve razlike.

iskoristi ili

je da 6e samo

nesvesni.

SVE DOK SE NE PREDATE, ta dimenzija neie postatiLiva stvarnost u va5em Zivotu' A kada to udinite, energija koia 6e zra(it't tz vas i upravljati va5im Zivotom ima6e daleko veiu vibracionu frekvenciju od energije uma, koji ioS uvek upravlja na5im svetom' Kroi pr'edaju, duhovna energija dolazi na ovai svet. Ona ne stvara nikakvu patnju ni u"*", ni drugim ljudima, niti bilo .koiem drugom obliku Livota na ovoj planeti.

Ati predaia ne znaii da treba dopu5tati da vas n"ru.tni ljudi koriste. Nipo5to-. Apsgtytno ie.T.gqueq nekoj osobi jasno i glasno re6i.,,ne" ili se udalJltl od
neke situaciie i istovremeno bttt unutra5nieg nePruZanja otPora.

stanJu potPunog

KADA rufZnfg ,,NE" nekoj osobi ili

situaciji, neka to ne proistekne iz reakcije, vee iz uvida, iz jasne-spoznaie toga Sta je u tom trenutku za vas dobro a Sta ne' Neka to bude nereaguiu6e ,,[", ,[e"
stvara nikakvu Patnju.

visokog kvaliteta, ,,ne" koje je sasvim oslobodeno negativnosti i zato vi5e ne

Ako ne moZeie da se Predate,

a-

preduzmite akciju. Otvoreno kaZite ili udinite ono Sto & izazvatr promenu u situaciii - ili se udaljite od nje. Preuzmite
odgovornost za svoj Zivot.

odmah

Nemojte ni va5e prelepo blistavo unutra5nie Biie ni zemlju zagad:ati negaiivno5du. Nemojte ostavljati prostora u sebi za neraspoloZen;e u btlo kom oollKu'

1.24

Ekart Tol

Prihvatanie Sadainjeg trenutka

mentalno-emocionalnu energiju koja leZi u potrebe da budete rl Pravu i pozadini va5e ^onu da optuZujete {rugu osobu da nije u ptav.t. To predstavlja energiju egoidkog ,ma. Vi ie- dinite svesnom time Sto je priznajete, time Sto je osedate 5to je vi5e

125

AKO NE MOZETE DA PREDUZMETE

AKCIJU, na primer ako ste u zatvoru' o-nqa vam ostaju dva rzbora: otpor ili predaja. Ropstvo ili unutraSnja sloboda od spolja5njih uslova. Patnja ili unutra5nji mir.

Putem predaje, va5e veze 6e titi vrlo temeljno promenjene. Ako nikada ne budete. mogli da prihvatite ono Sto jeste, samim tim ne6ete biti u stanju ia prihvatite nijednu osobu onakvom kakva ona jeste. Vi iete osudivati, kritikovati, etiketirati, odbacivati ili poku5avati da promenite ljude. ' Osim toga, ako Sada5nji trenutak stalno budete pretvarali u-sredstvo za postrzanie cilja u buduinosti, bnda iete i svaku osobu-na koju naidete ili sa kojom uspostavite vezu pretvarati u sredstvo za postizanie cilja. Veza - ljudskb bi6e - tada postaje od sekundarne vaZnosti za vas ili gubi bilo kakav znataj. Primarno postaie ono Sto moZete da izvuiete rz Yeze - bilo da je io materiialna korist, osedaj mo6i, fizidko zadovoljstvo ili neki oblik zadovoljenja ega. Dozvolite mi da vam prikaZem na koji nadin predaja moLe da funkcioni5e u Yezama. KADA POSTANETE UMESANI U SVADU ILI NEKU KONFLIKTNU SITUACIJU, recimo sa partnerom ili nekim ko vam je blizak, zapodnite tako Sto iete posmatrati sopstvenu potrebu da se branite onda kada

A o-nda, jednog dana, usred nekakve svade, iznenada iete shvatiti da imate izbora, tako da 6ete moZda odluditi da odustanete od sopstvene reakciie - samo da biste videli Sta ie'se dogoditi. Vi se Prcdaiete.

mogude.

Ne mislim samo na odustajanje od verbalne reakcije tako Sto 6ete reii: ,,U redu, ti si u pravu"' sa izrazo'm na licu koji govori: ,,Ja sam iznad ovog detiniastog nesvesnog stania". Time samo preme5tate otpoi na ledan drufi nivo, dok egoidki um i dalie osiaje na vlasti, priivajajuii pravo na komandu.. Ja govorim o napuStaniu ..ditavog . m.entalno-emocionalnog energetskog pol;a u vama kole se horl za mo(. E,go je lukav, .z^to..morate da budete veoma opreznt, veoma prisutni i po.tpuno iskreni p.rema sebi kako biste se uverili da- li ste zaista odustali od
poistoveiivanja sa mentalnim stavom
oslobodili svog uma.

i time

se

je vaS stav napadnut ili poku5ajte da osetite snagu sopstvene agresije dok napadate stav druge osobe. Posmatrajte privrZenost koju oseiate prema svojim pogledima i mi5ljenjima. Osetite

AKO SE IZNENADA qSETITE VEOMA LAGANO, NEOPTERECENO I DUBOKO

SPOKOJNO, to je nepogre5iv znak istinske predaf e.- Zattm posmitrajte Sta ie se desiti

i"

mentalnim stavom one druge osobe nakon Sto g vi viSe ne potkrepljuiete

126

Ekart

ToI

Prihvatanje Sada5njeg trenutka

1.27

pruZanjem otpora. Prava komunikacija podinje tek kada se poistove6enosr sa mentalnim stavovima ukloni sa puta.
NepruZanje otpora ne znadi nuZno da ne radite niSta. To znaii da bilo kakvo ,,dinjenje" prestaje da bude reaktivno. Setite se duboke mudrosti-kojaieLi u osnovi veLbanja istodnjadkih borilaikih ve5tina: se,opirati flmojte nadjacalt. snazi protivnika. Popustite kako Dlste ga Znajuei to, ,,nedinjenje nidega" dok ste u stanju intenzivnog prisustva veoma je mo6an nadin na koji se situacije i ljudi menjaju i isceljuju. obidnom stanju svesti, ili, bolje redeno, u stanju bez svesti, koje potide od straha, inercije ili neodludnosri. Ono pravo ,,nedinjenje nideg" podrazumeva unutra5nje nepruZanje otpora i veliki oprez. S druge strane, ako je potrebna akcija, vi viSe ne6ete reagovati iz uslovljenog uma, vel (ete na situaciju odgovarati iz va5eg svesnog prisustva. U tom stanju va5 um je osloboden pojmova, ukljuduju6i tu i pojam nenasilja. Prema tome, ko moZe da predvidi Sta iete uraditi? Ego veruje da vaia snaga leZi u va5em otporu, a taino je zapravo to da vas otpor odvaja od Bi6a, jedinog mesta istinske moii. Otpor predstavlja slabost i strah maskiran kao snagu. Ono 5to ego vidi kao slabost u stvari je vaSe Bi6e u svoj svbjoj distoti, nevinosti i moii. A ono Sto on vidi kao snagu zapravo je slabost. Dakle, ego postoji u neprekidnom modalitetu otpora, igra latne uloge kako bi prikrio va5u ,,slabost", koja zapravo predstavlja va5u moi.

igranje uloga sadinjava6e veliki deo medusobnog ljudskog delovanja. Kad se budete predali, ne6e vam vi5e biti potrebne utvrde ega r laLne maske. Postaiete veoma jednostavni, veoma stvarni. ,,To je opasno", kaZe ego. ,,Bi6ete povredeni. Postaiete ranjivi." Ono Sto ego ne zna, naravno, jeste da samo ako odbacite otpor, ako postanete ,,ranjivi", moZete da otkrijete va5u istinsku i suStinsku neranjivost.

To se radikalno razlikule od neaktivnosti u

a-

Sve dok ne bude nastupila predaja, nesvesno

DEVETO POGLAVLJE

<-zPREoBnnZ,tJ BoLESTI I
PATNJA

pnnonne'ZnJ BoLESTI u PRoSvETLJENJE

Predaja predstavlja unutraSnje prihvatanie onoga Sto ieste bezrezerve. Govorimo o va5em Zivotu - o ovom irenutku - a ne o uslovima ili okolnostima u va5em Zivotu, ne o onome Sto nazivamo va5om Zivotnom situaciiom. Bolest je deo vaSe Zivotne sit-uacije.. Kao.takva, ona ima pro5lost i bududnost. Pro5lost i budu6nost grade n"pt^.kidtti kontinuum,. os.im ako .t"pt^.kidtti kontinuum, osim ,ako. iskupljuju6a mo6 Saia5njeg trenutka ne bude aktivirana,prlt.l Yli:F svesnog prisustva. Kao Sto znafe) ispod razn.otaznt.h uslova koji sadinjavaju va5u Zivotnu situacuu, ko;a
Sada5niem trenutku. Po5tb u Sada5niem

egzistira ; vremenu, postoji neSto dublje, neSto ,J5t"rtu.ttiie: vaS Zivof, va5e Biie u bezvremenom trenutku ne postoje nikakvi problemi, tako nema ni bolesti. Verovanje u etiketu

PreobraZai bolesti
130

Patnia

131

Ekart ToI Zivotu stvari koje vam se dogadaju u iskoristite za Prosvetllenle' Nemoite ioi Oduzmite vreme oJ boittti' proslost ni .budu-inost' ii,l,i" nir."t""

to kojom neko oznadava va5e stanje upravo odrZava stanie na prvom,mestu, opunomoillrt-F":^i,,*i: orivremeni nestabilnosti stvara prlvtdno pouzoanqI realnost Itunrnott. VaSem stanju to pruZa ne samokakav ono u vremenu ;;;;e;;;st ve6 i kintinuitbt ianiie niie imalo.

t"t

svesto n-uut ona odv'ede u intenzivnu posmatralte sadaSniem trenutku - i tada Sta 6e ie dogoditi'

USMERAVANJEM PAZNJE NA JADISN;I TRIiNUTAK i suzdrZavanie.m lT- ttl.96uog mentalno.g ob,eleZavanja' bolest se tt7"ai na jedin ili nekoliko

Postanite alhemicar'..Pretvaraite u p ro sv etl i e ni e' til u n" reiu "!lt":..n::1l i' :;;;l: ,l "';;:';;il;'., o,r"rlno i,;i;'; i i *da. ::-T1'"^*: Da li ste ii; ill?l".H l;'i; i';i;;;i ;"d", ose;1t1!:t^:l'

l'

:*:
e

i*il".",

fizidki bol, siabost, nelagodnost ifi ;;tp.t;b.,ott' .s aaasn-; 1. tre nutak -. to i e ono demu se predajett' Vi se ne predajete ideii o ,,bolesti"' -tjo'ruolit. patnji da vas uvude u sada5nji trenutak, u stanje intenztvnog svesnog pt-it.ttr"". Iskoristite je za prosvetljenie'

"p;r:",^,. ""3J"'J,i'I"ff i h i' ! lH: 9: :l:i i,9:l' ;:;fi Jasan poKaLat''r Yi';;';;;niritir.
r

J:::nl':Tl! ^, svoj identitet - baS o sopstvengm "?'*;,";"\Tlif::"^::o:;;:*l:J; l1 I ^Sro

kka3 o lest" i rt"T, :H; : ; ""Jri""L "o jeste' "b u"ri-ii' onim ito vi zaista K1d g. d Stitite i bolest'
1

ne

ma nikakv

jeste' ili ba-rem to Predaja ne preobr ai'ava ono 5to ,r"-ji,ri-'Jir"f.,"..-i;iia^j^ preobralava vas. Kada vi ceo' vaS svet biva preobtai'en

*iir;"x#
i:

rr l:3; J,q!!!, i:+"HHq+hqi,t

tr tlH x:3 rTlf; H
-

".ti^".r.^pl..Ut"Z."i, 1iraz' i.i tu., Predstavlja. s.amo Vi ste problem - sve dok Bolest ,,ii. piobi.t"'
kontrolu ima egoidki um'

:l [:,;.'.1

ji,

i]: 3

KADA STE BOLESNI ILI NEMOENI, n"molte to oseiati kao neku .vrstu

$;"".ffi?**i{:h'r.rmiiru: "ru ru '#liil".-: h ;*i *inr r:Y' i^:::? ;1' ff ?

lt$m" t';{ff tl" tv d im Lti, ;5r,"J;['/ Ne6e ,"f."tft' til""iij". pott"ti sre6ni'
r

".rtp.lt", ii;;i;-;ptuziu"ii

Zivot da nepravedno postupa sa vama' ali ne.moite optuZivati ni .ozbillne sebe. Sve ie to, u stvarl' otPor' bolesti' n[.' p",i?. oa neke Sve itii"tiJtit" ie za prosvetljenie' "lo5e"

nemo

jte osetati

krivicu

'

bi6e pretvorenr

;";;;;;;'n1i pi' i K'"?'&ix.[1H'':" : ff :x*5"""'f i:';'

o'.1

spokojstv:^I:t
o

i3'"?Ti'1

1.32

Ekart ToI sre6a

Preobraiai bolestl i Patnia

ie sve razumevanje". U poredeniu sa tim' prilidno Povr5na stvar' '"S;-;"i; blistavim mirom dolazi i spozna;a - Itf^'l'"

PREOBneZn'1 PATNJE U MIR

dubini va5eg Bi6a - da ste neunrstrvr' " nije verov-anje. To ie ap-solutna "i;;;,;;6 ovo besmrtni. dokaz ili uverenost, kolol n.'i"U"^titt"tt"v spolja5nji

;.;;;4"

od n6kog sekundarnog rzvor^'

:t IiT,-i U izvesnim ekstremnim situaciiamu^\o!:d? trenutat<' biti n.*og'Jt da prihvaiite Sada5nii dalie iii'k;d;;;ari."e.i' uutk dobiti drugu sansu'
svaki VASA PRVA SeNse jeste da tog trenutka' trenutak p"J^t!- tt"lnot'ti J'o 1.''" ne- moze biti 2;;i;7;'d;
poniSteno

..da" onome Sto ieste ili

- l;;;";

;;;

ve6 ieste

- vi govorite prihvatate ono

da

a-

};,ill-lt;"oite ono Sto morate' Sta god situaciia nalai'e' --6"att" obitavali u. ovom illt: [t"

PrrrrYala',,a' ;;l;"i;j;, :i: -::::j," Tada ";, nesre6u' ',:T"J3J; negativnost, .p^tll-,-;^-.:^ nrn^,
borbe.

6ete

nieti u staniu nepruZania .otpotlf lt?lLl milosti i prosveiiitttotti''oslobodeni

sranlu

niste Kad god "'"-- u ,111ri" ,91-'-1idi*?.Y$"Firt r\'u 'vu r -"tir"ti# toga sto ne stvarat propustlte ru sarr)u propustite tu Sans- bilo zbog ai "t-.,i*."' r"i.eit; --i-.,orrra ^"" biste spredili dovoli DOlavtllvalllc rrsNUS uvurvts'----or., ekstremno da j;e iu:,\ll"?oi:";:t:8"5;ii:ii::i,'"*#t;*,",x: [,*;;'6ii;;i; sio 19 stanl.l^'otllo-,ra stvarate neki Ltioti, bilo zato Sto ie stanje tolikotada srverar nel ui za vasapsolutno ";;til;;;l,luo;ifi["bi", neki o!li\ Patnie' a^ ie situaciia ta koia i*'Til;it- []o MoZe Yam rzg niie takir - to dini vas otpor' ,t#ti p^r"i",

"ii;i;;;;ti

r34

Ekart Tol EVO SADA VASE DRUGE SNNSN DA SE PREDATE - ako ne moZete da prihvatite ono 5to se nalazi spolja, onda prihvatite ono Sto se nalazi unutra. Ako ne rnoZete da prihvatite spolja5nje stanje, prihvatite unutrasnre. To znati nemojte se oPirati bolu. Dopustite mu da bude tu. Predajte se Zalosti, odaiu, strahu, usamljenosti ili bilo koiem obliku koji patnja poprimi. Budite

PreobraZaj bolesti

Patnia

135

moZda vi njih povrediti prilikom nesvesnog proiektovania vaSeg bola. Vi privladite i ispoljavate iu.'ono Sto odgovara va5em unutra5njem stanju.
KADA NE POSTOJT

ioi' svedok 'oznatavatePrigrlite bol.

a da je mentalno

ne

lZLIil, JOs UVEK POSTOJI PROLAZ. Stoga nemojte okretati glavu od bola. Suoiite se sa njim. Osetite ga ; potpunosti. Nemojte razmi5ljati o r,riemu osetite gat lzrazite 8a, ako- ie .to neophodno,-ali nemojte u svojoi glavi oko njega graditi scenario. Poklonite svu svoju prz"nlr.t- ote6anjq, a ne osobi, dogadaiu ili

predavanja duboku patnju preobraZava u duboki mir. Ovo je va5e raspeie- Neka ono postane i va5e uskrsnude i uzdignu6e.

Onda Cete videti na koji nadin dudo

Kada ie va5 bol dubok, sv-a prida o predaji verovatno ie delovati isprazno i beznadajno. Kada je va5 bol dubok, naiverovatnije iete osefati snaZan poriv da pobegnete od njega pre nego da mu se bredate. Neiete Leletr da oseiate to Sto oseiate. Ima Ii ideg prirodnijeg od toga? Ali ne moZete pobe6i, nema
rzlaza.

srtuacrll za koje vam se dini da su ga orouzrokovali. Nemoite dozvoliti umu da iskoristi bol kako bi iz njega stvorio identitet Lttve za vas. SamosaZiljenje i iznoSenje svoje p{ide drugima odrLava1e vas zatodenim u patnjiPo5io je nemoguie pobedi od- ose6anja,

Postoje mnogi pseudoizlazi .- Pos.ao,. alko.hol, projektovanje, potlsKlvan]e r taKo oaIJe droga, bes, pro;ektovan,e, potiskivanje i tako dalje ali oni vas n-e oslobadaju bola. Intenzitet patnje se ne sto -j Kada umanjuje time 5!o _re _ pravlte nesvesnom. Kad sve Sto i.inite ili. mislite, bai poridete emocionalni.bol, kao i va5e veze, postaje zarai.eno njime. Vi ga takore6i emituiete kao energiju koja zrati tz vas, a drugi ga podsvesno prihvataju. ' Ako su n-esvesni, moZda 6e se dak osetiti prisilienim da vas napadnu iii povrede na neki nadin, ili 6ete

jedina mogu6nost promene jeste da se ude u ntega; u suprotnom, niSta se- ne6e izmeniti. Prema tome, poklonite celokupnu paZniu onome Sto oseiate i Poku5ajte da to mentalno ne oznadite. Dok budete zalazlh dublie u ose6anje, budite na velikom oprezu. U podetku vam se moi'e diniti kao da ie u pitbniu iedno mraino i uZasavajuie mesto;

medutim, kada se bude javio Poriv da

okrenete'glavu od njega' posmatrajte ga' ne reagujte. Nastavite da usmeravate svoju pa{nii na bol, nastavite da ose6ate Zalost, itrah., prestravljenost' usamljenost, 5ta god da je prisutno.

136

Ekart Tol

PreobraZai bolesti

Patnia

137

Ostanite oprezni, ostanite prisutni orisutni celim svoiim Bi6em, svakom Z.tijo- svog tela. Dok to budete iinili,
unosi6ete svEtlost u ovu tamu. To je plamen vaSe svesti.

Dustite da svetlost va5eg prisustva.svojim Lracima spere teSko, vremenom okovano istinsko ;a' ia, za koje ste mislili da ie vaSe

Na ovom stadiiumu ne morate se vi5e brinuti o predaji. Ona se vei odigrala. Kako? Potpuna paLnia isto je Sto i potpuno prihvatanje, isto je Sto t preda;a' Posve6ivanj'em^ pr:n'e paLnie, vi koristite mod Sada5njeg tienutka, odnosno moi va5eg prisustva'
Niiedi'n skriveni ostatak otpora tu ne moZe opstati' Priiuitvo uklanja vreme. A" bez vre-mena' nikakva patnja, nikakva negativnost ne moZe da opstane'
PRIHVATANJE PATNJE jeste putovanje u smrt. Suoiavanje sa dubokim bolom, dopu5tanje da on postoji, usmeravanje oaLrtie na niega, sve io predstavlja svestan smit. Kada budete umrli ovom "ani^kl., smr6u, uvide6ete da smrti u stvari nema i da se nemate dega bojati. Samo ego umire.

q)

Zamislite svetlosni zrak koji ie zabotavio da je n.Juoli"i deo sunca i sebe zavaraYa verovanje+ dq ;;; d" t. borr za opstanak, stvaraju6i neki drugi identitet koji nije sunc-e i- grdevito se drZeii za njega' Zar smrt ov. z"bl,tde ne bi predstavljala neverovatno
oslobodenje? biste bez bola, bez agonije?-.Onda radije umrli

Zw-nn LI LAKU SMRT? Da li

ru"kog trenutka umrite za pro5lost i

138

Ekart ToI

Preobraiai bolesti i patnia

139

PUT KRSTA PROSVETLJENJE PUTEM PATNJE

smatrate da ee vam biti Koliko io5 vremena budete u stanju da kai'ete poii.uno Pre neg.o Sto patniu"? Koliko ie vam;os

stvaraii bol niti Iilf budete mogli da nadinite "ir "iS. bola biti Potrebno Pre nego tai izbor? 'Ako mislite da vam ie potrebno ioS vremena' su ga-^ dobi6ete 'i- lJi bola. Vieme i bol

dotie.t.

nerazdvoiivi.

Put krsta predstavlja stari. put ka prosvetlielii'^i donedavno' ie to bio i jedini put' Ah nemolte .ga ;;t-;&";i iti pot.."jivati niegovu efikasnost' on ios uvek deluie. "" firt"r.tl'r" predstavlia potpuni preokret' To znadi da
se naiqora stvar u vasem

zivotu --vas krst - pretvara u -n' ;;if;fi; ;lvar koja vam se ikada d.ogodila' time Sto vas vas da orimorava ,-," pr.d"ju,

;;;;;;;* i.'",I,

"''-'-''t"r-primorava da'postanete kao Bos - jer Bog

iakode ne predstavlja neSto' putem patnie - tai put frsta ;311e i biti silom uteran u nebesko carstvo dok se rltate I ;;ti;;: Na kraj'., e.t. i. fredati jer ne mozete vise da uoi ui -o[^o da traje ios dugo pt" .t.go 5to se ovo dogodi'

'''n,;i;;;il.rlr;

;;il;;;;-b.f';ii;j

SVESNO ODABRATI PROSVETLJENJq ,"".i oaU"citi svoju privrZenost proSlosti ;^^b;a;6""sti i nadiniti Sada5nji lrenutak sredi5tem svog Zivota. To t""fi izatratt da obitavate u stanju prisustva,'re(i u vremenu' a ne to znaii ,,da" onome Sto iest-e' B;4"; tada'viSe ne6e biti Potreban'

1.40

Ekart Tol

Preobraiaj bolesti i Patnia

mrZnie vi5e ne6e
samiloS6u.

'J.41

MOC IZBORA
Izbor podrazumeva svest - visok stepen svesti. Bez nje vi nemate izbora. Izbor nastupa onog trenutka kada prestanete da se poistove6ujete sa umom i njegovim uslovljenim obrascima, onog trenutka kada postanete prlsutnr. Sve dok ne dosegnete tu tadku, vi ste nesvesni,

biti. Kako moZete da mrzite nediju bolest? Jedino Sto ie prikladno ieste uzvratiti
Ako vama upravlja va5 um, ipak.iete, iako nem.ate drugog izbora, preZivljavati posledice toga Sto niste svesni, stvarajudi dalju patniu. Nosiiete teret straha, sukoba. problema i bola. Tako stvorena patnja na kraju 6e vas prisiliti da istupite iz nesvesnog stania' NE MOZETE ZAISTA OPROSTM SEBI ili drugima sve dok izvodite ose6anje o

duhovno govore6i. To znati da ste prisiljeni da mislite, oseiate i funkcioni5ete na odredene nadine,

zavisno od uslovljenosti va5eg uma. Niko ne odabira disfunkciju, sukob, bol. Niko ne odabira ludilo. Oni se de5avaju jer u vama nema dovoljno prisustva da bi se uni5tila proSlost, nema dovoljno svetlosti da bi se rasterala tama. Vi niste u potpunosti ovde. JoS uvek se niste sasvim probudili. U meduvremenu, uslovljeni um upravlja va5im Zivotom. Slidno tome, ako ste vi jedna od mnogih osoba koje imaju nekakav problem sa svojim roditelyima, ako jo5 uvek gajite mrZnju zbog neiega Sto oni jesu ili nisu uradili, onda i dalje verujete da su imali izbora - da su mogli da postupe drugaiije. Uvek nam se dini da su liudi imali izbora, ali to je varka. Sve dok vaS um, sa svojim uslovljenim obrascima, upravlja vaSim Zivotom, sve dok vi jeste va5 um, kakav izbor imate? Nikakav. Vi se dak ne nalazite ni tu gde stojite. Stanje poistoveienosti sa umom je veoma disfunkcionalno. Ono predstavlja oblik ludila.

sopstvenom ,a na osnovu. pro5losti- Jedino d&ezanjem mo6i Sada5njeg trenutka, koia predstavlia va5u liinu moi, moZe se do6i do istinskog opro5taja. To . p.ro5lost dini nemo6nom,-a vi postajete duboko svesni toga da ni5ia Sto ste ikada udinili ili Sto.je ,tdttletto vama ne moZe iak ni u najmanjoj meri dotaknuti blistavu suStinu onoga Sto vi predstavliate. Kada se budete predali onome Sto jeste i tako postanete potpuno prisutni, pro5lost ie pr^estati da poseduje bilo kakvu moi. Oni vam vi5e neie biti potrebna' Prisustvo je kljud. Sada5nji trenutak je kljud.

Po5to je otpor nerazdvojiv od u.ma, napu5tanje otpora - odnosno predaja - predstavlja smrt uma ka.o va5eg gospodara, varalice -koji se pretvara da ;e ,,v1",

laLn6g boga. Sve osude

i sva negativnost

se

stepenima. Onog trenutka kada

Gotovo svi boluju od ove bolesti

to budete uvideli,

razliditim

razeraduiu.

6"rrtuo Bi6a, koje je bilo prikriveno umom, tada otvara svoie kapije.

1.42

Ekat't Tol

samom sredi5tu podiva ono sveto, ono bezgranidno. Ono Sto se ne moZe imenovati.

neobja5njiv oseiaj mira. A u tom miru leZi ogromna radost. A u toj radosti leZi ljubav.

lznenada se u vama javlja duboka tiSina,

ZAHVALNICE
Zahvalan sam Viktoriji Ridi, I(oni l(elou, Marku Alenu i osoblju izdavadke kuie New World Library za njihovu podriku i odlidno uraden posao na uredivanju ove knjige. Posebno zahvaljujem svim osobama koje su pomogle pri

A u

promociji

popularizaciji knjige

Mot

sadainjeg trenutka na

Harbruker, Merilin l(nip, Nora Morin, I(aren Makfi, Sendi Njufeld, DZim Novak, I(eri Parder, I(armen priolo, USa Raece, Di.ozef Roberts, Stiv Ros, Sara Ranjen, Niki Sachdeva, Spar Strit, Mar5al i Barbara Terber, Brok Thli. ZeIim daiskaZem svoju ljubav i zahvalnost vlasnicima i osobliu mnogih privatnih knjri.ara purem kojih je knjiga Mo6 sadainjeg trenutka do5la do ditalaca. Odlidno ste odradili svoj posao!
Posebno zahvaljujem: Banyen Books, Vancouver, BC

samom podetku. Ovom prilikom pomenuiu samo neke od niih. I(eti Bordi, Marina Boruso, Randal Bredli, DZina Bel-Brag, Tomi Can, Greg I(liford, Stiv Kou, Barbara Dempsi, I(m Eng, Alison Eter, Dag Frans, DZojs Franze, Remi Frumkin, Vilma Fuks, Stiven Gotri, Pet Gordon, Metju i DZoan Grinblat, DZein Grifit, Surati

Bodhi Tiee Bookstore, Los Angeles, CA

East-lfest Bookstore, Seattle,'WA East-lfest Bookstore. Mountain View. CA
Greenhouse Books, Vancouver, BC

Heaven on Earth Book Store, Encinitas, CA New Age Books & Crystals, Calgary, AB Omega Bookstore, Toronto, ON Open Secret Book Store, San Rafael, CA

Thunderbird Book Store, Carmel, CA

Tiansitions Bookplace, Chicago, IL Watkins Bookshop, London, UK