A

SKRIPTE

SANDRA

SANDRA

SANDRA

SANDRA

____________________________________________________________________________

Epidemiologija

1. DEFINICIJA I ZADACI EPIDEMIOLOGIJE

Epidemiologija je nauka o rasprostranjenosti i uzrocima poremeaja zdravlja, kao i o njihovom spreavanju i suzbijanju, a ne samo ekscesnih situacija kakve su epidemije. " ernozubov: " Nauka koja se bavi prouavanjem bolesti kao masovne pojave. " Predmet epidemiolokog pruavanja je grupa, kolektiv, populacija, odnosno bolest kao masovna pojava. Zadaci epidemiologije su : 1. da prouava epid. znaaj oboljenja 2. da prouava faktore koji utiu na zdravlje 3. da prouava i identifikuje uzroke i faktore koji doprinose pojavi oboljenja; 4. da prouava i identifikuje rasprostranjenost i nain irenja bolesti; 5. da izvodi ultidisciplinarna terenska istraivanja bolesti 6. da predlae i sprovodi mere spreavanja, suzbijanja, odstranjivanja i iskorenjivanja bolesti. Ciljevi epidemiologije su: 1. sniavanje morbiditeta, mortaliteta i letaliteta od odreenih bolesti; 2 . spreavanje invalidnosti i nesposobnosti; 3. da na osnovu utvrenih zakonomernosti sprei, suzbije, eliminie i iskoreni bolest na odreenoj teritoriji. Zato je epidemiologija osnova preventivne medicine i narodnog zdravlja.

ERADIKACIJA je iskorenjivanje bolesti i svih faktora koji dovode do pojave te bolesti. Do sada jedina iskorenjena bolest su velike boginje. Poslednji sluaj u istoriji medicine je zabeleen 27. 10. 1977. Po Programu eradikacije deje paralize i malih boginja (NJHO), poliomyelitis bi trebalo da se iskoreni do 2005. godine, a morbilli do 2020. godine. ELIMINACIJA je eliminisanje bolesti, ali ne i faktora koji dovode do te bolesti, pa je potrebno i dalje sprovoenje mera.U Vojvodini je eliminisana deja paraliza (poslednji put registrovana 1963. godine, ali faktori koji dovode do poliomijelitisa nisu eliminisani oblici poliomijelitisa : 200-500 asimptomnih oblika na 1 simptomni, tj. paralitiki).Ako se bolest ne eliminie drugi korak je morbiditeta vakcinacijom. Podele epidemiologije Prema predmetu izuavanja: Opta epidemiologija i specijalna epidemiologija; Prema nainu izuavanja:Teoretska epid. kabinetska i terenska -ima prednost nad teorijskom Druge podele: klinika , seroloka, eksperimentalna, matematika; e. iv. sredine; e. zdravlja. e. katastrofa, e. oboljenja koja nastaju; e. boljenja koja iezavaju;vojna

2. JEDINICA EPIDEMIOLOKOG ISPITIVANJA

U klinikoj medicini je jedinica ispitivanja pojedinac ili pojedinci.U epidemiologiji jedinica ispitivanja je kolektiv - bolestan ili zdrav u prirodnim uslovima ivota i rada. U tome je bitna razlika izmeu epidemiologije i klinikih disciplina.

POPULACIJA je skup svih jedinki na jednoj teritoriji. KOLEKTIV je izdvojeni deo ljudske populacije iji lanovi su povezani zajednikim zadacima, interesima i ciljevima. To je socijalna kategorija. Podele kolektiva: 1. prema veliini: mali (osnovni) veliki ( sloeni) 2. prema trajanju : privremeni stalni 3. prema organiziciji: formacijski neformacijski 4. prema sastavu i delatnosti: privredni, aki, vaspitni, sportski ,vojni 5. prema stepenu komunikacije i dodiru lanova: otvoren (radne org; kole) poluotvoren (vojne jedinice) zatvoren (zatvor) Izuzetno, epidemioloki predmet ispitivanja mogu biti i pojedinci, zdravi i bolesni, kao potencijalni izvor zaraze za pojedine kolektive ili stanovnitvo, ukoliko je u pitanju zatita zdravlja kolektiva ili stanovnitva uopte (opasnost od eventualnih importovanih sluajeva malarije, karantinskih i bolesti sa karantinskim karakteristikama.)

3. stope - izraavaju brzinu javljanja, odnosno kretanja neke pojave u jedinici vremena - prave stope: stopa incidencije i stopa mortaliteta Prevalencija za izraunavanje prevalence neophodni su sledei podaci: - ukupan broj obolelih u jednom trenutku i broj stanovnika u tom trenutku Prevalencija je snimak situacije u jednom momentu i ne izraava rizik oboljevanja. Dugotrajni poremeaji zdravlja imaju vei prevalencu od kratkotrajnih. Stopa incidence za izraunavanje stope incidence neophodni su sledei podaci: - broj novoobolelih stanovnika - broj izloenih

U longitudinalnim studijama se koristi i kumulativna incidencija : - broj novoobolelih tog perioda - populacija na poetku

3. POKAZATELJI VELICINE EPIDEMIOLOSKOG ISPITIVANJA

Osnovni pokazatelji 1. Prevalenca 2. Incidencija

Morbiditet Za izraunavanje stope opteg morbiditeta neophodni su sledei podaci - broj oboljenja (obolelih lica) i broj stanovnika U savremenoj epidemiologiji sve manje se koristi stopa opteg morbiditeta zbog nemogunosti uvida u pravo stanje stvari. Pokazatelji umiranja Stopa mortaliteta: broj umrlih broj izloenih Letalitet: broj umrlih od neke bolesti broj obolelih od iste bolesti

3. Morbiditet - naputa se Statistiki pojmovi 1. proporcija - odnos u kojem je brojilac ukljuen imenilac - prevalencija, letalitet 2. indeksi - za poreenje podataka koji pripadaju istoj statistikoj seriji

Letalitet je pokazatelj teine bolesti

Pomone metode -usko specijalne: 1. istorijskokomparativna 2. sintetika 3. induktivna 4. deduktivna 5. statistiko-matematika Istorijsko-komparativna metoda- sadanja epidemioloka zbivanja se uporeuju sa onim u prolosti ili na drugim podrujima. Sintetika metodacelina se uspostavlja i sastavnih delova. Induktivna metoda- od poznatog pojedinanog ka nepoznatom optem. Deduktivna metoda- od poznatog opteg ka nepoznatom pojedinanom koje se sadri u tom optem. Metode epidemiolokog prognosticiranja 1. Intuitivni (delfski) metod 2. Metod ekstrapolacije korienjem formule y=a+bx 3. Uporedni metod uporeuju se slinosti i razlike 4. Normativni metod evaluacija ostvarljivosti zadatog cilja Epidemioloko istraivanje: 1. definisanje pojave - numerika i atributivna obeleja 2. prikupljanje podataka - ep. izvianje, ep. anketa; grupiu se prema ekspoziciji agensima i dispoziciji (uzrast, pol) 3. analiziranje 4. zakljuivanje 5. prognoza Neki ameriki autori epidemiologiju smatraju delom statistike.

4. METODE EPIDEMIOLOKOG ISPITIVANJA:

Osnovne metode: 1. Deskriptivna metoda studije tipa posmatranja ili opservacije 2. Analitika metoda 3. Eksperimentalna metoda - eksperimentalne ili interventne Deskriptivna metoda se ograniava na pedantnu opservaciju i deskripciju pojava iz ega sledi postavljanje hipoteze. To je metoda koja je koriena od najstarijih lekara, a danas je metoda izbora koja se najee koristi kod lekara praktiara. Neophodno je blagovremeno uoavanje pojava, jer esto ne postoji mogunost ponavljanja. Analitika i eksperimentalna metoda se svode na testiranje postavljenje hipoteze. Sutina analitike metode se sastoji u uoavanju dve grupe ispitanika: 1. grupa obolelih ili izloenih 2. kontrolna grupa zdravih ili neizloenih Sutina eksperimentalne metode se sastoji u ispitivanju efekta odreene mere ili postupka eksperimentalnim putem.Kod bolesti nepoznate etiologije se utvruju uzroci obolevanja, a kod bolesti poznate etiologije se utvruju mehanizmi koji su u konkretnom sluaju doveli do oboljenja. Primeri za deskriptivnu metodu: 1. Hipokrat. 2. Frakatorijus 4. Jennner - osobe obolele od kravljih boginja otporne na variolu 5. J.Snonj - kolera u Londonu 1854. se iri pijaom vodom 6. Semelnjeis o irenje puerperalne sepse rukama studenata

5. ANALITICKI METOD
Analitiki metod se svodi na testiranje postavljene hipoteze, proistekle iz deskriptivnih istraivanja.Analitikim metodom se najvie ispituju bolesti nepoznate etiologije u smislu identifikacije uzronika, dok se kod bolesti poznate etiologije utvruju mehanizmi koji su u konkretnom sluaju doveli do oboljenja tj. utvruje se nain na koji je taj agens dospeo do ispitanika.Sutina analitike metode se sastoji u uoavanju dve grupe ispitanika:

1. grupa obolelih odnosno izloenih 2. kontrolna grupa zdravih odnosno neizloenih

Polazi se od pojedinca koji ine 4 grupe ispitanika: 1. izloeni zdravi 2. izloeni obeleli 3. neizloeni zdravi 4. neizloeni oboleli 2 osnovna pristupa Analitike metode su Anamnestike studije i Kohortne studije. Anamnestike studije Anamnestike studije polaze od posledice, tj. od bolesti. Identifikuju se faktori koji su udrueni sa pojavom bolesti, odnosno koji su joj prethodili.Postupak obuhvata: 1.izbor grupe obolelih i odgovarajue kontrolne (komparativne) grupe 2.prikupljanje podataka o ekspoziciji agensu 3. utvrivanje proporcija izloenih osoba u ispitivanim grupama. Grupa obolelih 1. kriterijumi na kojima se zasniva dijagnoza moraju da budu jasno definisani; 2. uputno je da grupu ine bolesnici iz definisane populacije; 3. uputno je da se studija ogranii samo na novoobolele. Kontrolna grupa (Po Friedmanu) 1. Pacijenti iz iste zdravstve ustanove: a) bez obzira na dijagnozu; b) iskljuujui obolele od odreene bolesti; c) samo lake obolele; d) pregledane i oznaene kao zdrave 2. Osobe van te zdravstvene ustanove :a) uzorak opte populacije; b) prijatelji ili poznanici; c) kolege sa posla; d) susedi; e) lanovi porodice. Kohortne studije Kohorta je bila vojna jedinica u starom Rimu. Deset kohorti je inilo jednu legiju.U epidemiologiji, kohortu

ini grupa ljudi koje povezuje neka zajednika karakteristika.Odlika kohortih studija je primarna podela ispitanika na izloene i neizloene uticajima odreenom faktoru za koji se pretpostavlja da dovodi do nastanka poremeaja.Zatim se u te obe grupe posmatra incidencija.Metode izbora ispitanika su najee profesionalna izloenost ili topografski kriterijum.Prvu modernu kohortnu studiju su izveli Doll i Hill , a kohortu je inilo 10.000. britanskih lekara.Utvrena stopa incidencije je priznata tek kada se uporedi sa odgovarajuom stopom meu neizloenim licima. Postoje dva pristupa izvoenju kohortnih studija: 1. Retrospektivni - agens je delovao u prolosti i ispoljio efekat pre poetka ispitivanja 2. Prospektivni - agens je ve delovao, ali e se efekat ispoljiti tek u budunosti. Loe strane kohortnih studija su njohovo dugo trajanje i sledstveno tome visoki trokovi ispitivanja. Studije preseka Podaci i prisustvu bolesti i uzroku se odnose samo na vreme ispitivanja.Predstavljaju snimak trenutne sitacije i jos se nazivaju studijama prevalencije.Lako i brzo se izvode, dovoljna su i mala materijalna sredstva, a daju celokupan obuhvat populacije.

6. EKSPERIMENT U EPIDEMIOLOGIJI
Ima prednost nad deskriptivnom i analitikom metodom, jer ispitiva diktira uslove odnosno intervenie nekom metodom.U praksi se ne koristi esto, jer eksperiment zahteva timski i multidisciplinarni rad, vreme i velika sredstva. Ima i etikih problema: eksperiment se izvodi iskljuivo na ljudima. Osnovno pravilo eksperimenta je PRIMUM NON NOCERE. Sainjavanje protokola u pisanoj formi je prvi korak .Protokol mora da sadri :1. ciljeve 2. kriterijume za selekciju ispitanika3. emu randomizacije4. postupke koji se sprovode5. metode za analizu podataka Ispitanici treba da se slau u odnosu na to vei broj karakteristika.Osobine ispitivane populac treba da su takve da rezultati koji se dobiju mogu da se primene na bilo koju populaciju. Pristrasnost se moe otkloniti metodama slepih proba:1. jednostruka - ispitanici ne znaju ko prima ispitivano sredstvo, a ko placebo;2. dvostruka ni ispitanici ni istraiva ne znaju ko je u

eksperimentalnoj grupi;3. trostruka - ni oni koji obrauju podatke ne znaju. ETIKI ASPEKTI EKSPERIMENTA U humanoj populaciji se izvode samo eksper bez tetnih uticaja na zdrav.Ali mogue je testirati da li e uklanjanje odreenog sumnjivog agensa dovesti do pada incidencije, odnosno mortaliteta.Ispitanici moraju biti detaljno informisani o ciljevima eksperimenta i eventualnim posled koje nije mogue predvideti.Ispitanici moraju dati pismenu saglasnost o ueu.U eksper. uestvuju ljudi koji su dobrovoljno pristali (slobodni svesni ljudi ili zatvorenici).Ne treba vriti eksperimente na ljudima ako se do rezultata moglo doi nekim drugim putem.Helsinkom deklaracijom (1964) su kao ciljevi eksperimenta odreeni : poboljanje dijagnostikih, terapijskih ili profilaktikih procedura i razumevanje patogeneze i etiologije bolesti. Istraiva je duan da prekine istraivanje onog momenta kada utvdi da moe imati tetne posledice po ispitanika.Pre svakog eksperimenta se trai saglasnost Etikog komiteta. 3 vrste eksperimenata:1. kontrolisani 2.nekontrolisani 3.prirodni KONTROLISANI - kohortno ispitivanje u kome se razlika izmeu kohorti odnosi samo na neku vetaki izazvanu karakteristiku. Kohorta na kojoj se ta karakteristika ne primenjuje je kontrolna grupa. Idealno bi bilo da se grupe razlikuju samo po tome, a ne i po verskoj, demografskoj, profesionalnoj i drugim pripadnostima. 1. kliniko-terapijski eksperiment ispitivani preparat ili postupak se ispituje na bolesnicima;2. terensko-profilaktiki eksperimentispituje se na zdravim ljudima. NEKONTROLISANI - u prolosti se vie primenjivao, nije se mogao kontrolisati. PRIRODNI - spada u studije posmatranja ili opservacije. Prednosti u odnosu na kontrolisani i nekontrolisani eksperiment su masovnost i prirodni uslovi.Svaka epidemija zarazne bolesti koja ide neometano u prirodi je prirodni eksperiment. Prirodni eksperiment planira sama priroda, ovek je samo posmatra koji izvlai dragocene zakljuke.Osnov prednost eksper je da pruaju najjae dokaze o postojanju odnosa uzrok-posledica.Nedostaci se odnose na ogranienu izvodljivost, spornu etinost i probleme osipanja i slabog odziva.Eksperim studije zahtevaju velika materijalna sred i angaovanje velikog br istraivaa.

7. EPIDEMIOLOSKI VAZNE KARAKTERISTIKE DOMACINA

Karakteristike: uzrast , pol , rasa , religija , etnika pripadnost , zanimanje , anatom strukture i fizioloke osobine 1. Uzrast - jedna od najvanijih i stalno promenjivih osobina. Neke bolesti su asocirane sa uzrastom: a) deije zarazne bolesti b) bolesti produktivnog ivotnog doba v) bolesti starih osoba a) deije zarazne bolesti - bitno je : stanje imuniteta. Dete nasleuje od majke IgG At ako je majka razvila trajan imunitet na neku bolesti. Kod novoroeneta traje prvih 6 meseci (prirodni pasivni imunitet). Kada nestane dete biva eksponirano i oboljeva ee. dijaplacentalni imunitet titi od deferije, morbila i arlaha. - tokom intrahospitalnih infekcija naroito su osetljiva na klebsijele - morbili i pertussis se najvie javljaju od 1-5 god, a arlah, ep. parotitis i difterija u kolsko doba. b) bolesti produktivnog ivotnog doba - seks.aktivnost - oboljevanje od seks.prenosivih bol.(gonoreja, hlamidija). v) bol.starih osoba - smanjena spec .otpornost : TBC, gnojna oboljenja, urinarne inf. -Maovne nezarazne bolesti se uglavnom javljaju u starijoj dobi zbog promena ;celija> osetljivije na dejstvo agensa + kumulacija faktora. 2. Pol -opta stopa morbiditeta je znaajno vea kod .- opta stopa mortaliteta i oboljevanje od fatalnih bolesti je vee kod - ee boluju od : tireotoksikoze, holecistitisa, psihoneuroza, artritisa; ee boluju od: carcinoma bronha, hroninog bronhitisa, oboljenja srca i krvnih sudova, ulkusa, ciroze, traumatizma, antropozoonoza, poliomijelitisa i ep. meningitisa - bioloke i fizioloke razlike polova i odreene navike, obiaji, nain ivota ; - ene su odgovornije prema zdravlju pa se ee javljaju lekarima kod lakih subjektivnih tegoba nego mukarci;

3. Rasa - rasne teorije o nadmonosti pojedinih rasa na osnovu razlika u oboljevanju u rasama. Nejednaki uticaji socijalne sredine su najbitniji: bolesti koje se najee javljaju u pojedinim rasama : srpasta anemija kod crnaca i karcinom koe kod belaca. 4. Religija - posledice religioznih zakona :- Vuki: " pegavac je gortaka, roaka i muslimanska bolest" (po muslimanskom verovanju, greh je ubiti va) muslimani : svinjsko meso, alkohol ---> ne oboljevaju od trihineloze - baptisti :zabrana cigareta hodoaa -vaan faktor irenja zaraznih bolesti. 5. Etnika pripadnost - osobe istog plemena, u homogenim uslovima su sa veim stepenom rizika jer su izolovane od opte populacije. 6. Primer: ispitivanje fatalne progresivne neuroloke bolesti kuru---> kanibalizam razlog za pojavu i to samo tamo jer se u njihovim mozgovima nalaze kuru prioni. 6. Zanimanje - oboljenje vezano za ekspoziciju odgovarajuem agensu profesionalne bolesti. - Antropozoonoze - veterinari, pastiri, zemljoradnici -prof .bolesti: bruceloza, leptospiroza, antraks, sakagija. prof. bolesti zdravstvenih radnika: HBV, coxsackie B miokarditis 7. Anatomske strukture i fizioloke osobine - deformiteti grudnog koa i kimenog stuba -> ostecenja CNS krai iv vek. - ene eee oboljevaju od artritisa uzrok u strukturi tela - genetski uslovljene bolesti : muskularna distrofija

boljeg postizanja rezultatatraumatizam u domainstvu - ratni traumatizam Fiziki traumatizam Posledica je delovanja toplote, suneve svetlosti, jonizujueg zraenja. . .Dovode do pojedinanih ili masovnih otenja. 1958. u Vini su akcidentalno ozraeni est naunika sa visokim dozama gama zraenja -> radijaciona bolest -> smrt.- havarija u ernobilju napad na Hiroimu i Nagasaki Hemijski traumatizam - brojni, putem hrane i napitaka, akcidentalno se mogu ingestijom uneti mnoge supstance koje su otrovi - lekovi ako se ne upotrebljavaju adekvatno, u velikim dozama, i due nego to je potrebno, u neadekvatno vreme (talidomid u trudnoi ---> oteenje ploda)- pesticidinekontrolisana upotreba u poljoprivredi - otrovne gljive- esto fatalni ishod, porodine epidemije - putem vazduha inhalacija otrovnih gasova : CO, SO2, nitrozni gasovi, otrovne pare (ivine), otrovni dimovi, vrste materije u obliku sitnih estica (azbest, Ca++) kod profesija koje rade sa tim materijama polen-polenska groznica kod preosetljivih osoba Preko koe i sluznica: 1. alergijske manifestacije 2. toksoalergijske manifestacije- profesionalno u industriji boja i lakova, ulja, farmaceutskoj industriji, i kod frizera. Pojedinani ili epidemijski sluajevi:epidemija 1951. novembar do januara 1952. , obolelo 150 vojnika u garnizonu u Niu od poliomijelitisa i 6 civilnih lica u Kragujevcu u garnizonu ---> ista klinika slika bez infektivnog sindroma, ---> nije bioloki agens ve toksin (intendant je nabavljao alevu papriku od seljaka koji je stavio u nju tri orto krezil fosfat- nervni otrov) Bioloki traumatizam virusi, bakter., gljivice, protozoe, helminti => zarazne bolesti -osobine u odnosu na coveka

8. EPIDEMIOLOKI VANE KARAKTERISTIKE AGENSA

1. 2. 3. 4. mehaniki fiziki hemijski nepoznati bioloki

5.

zarazne i nezarazne bolesti

Mehaniki agensi Delovanje mehanikih sila koje dovodi do povreda i oteenja organa i tkiva, a esto i smrtnog ishoda. U savremenom svetu dovodi do velikog traumatizma: - saobraajni traumatizam-u mnogim zemljama na prvom mestu , - industrijski-u naoj zemlji poljoprivredni zbog neadekvatnog rukovanja mainama - sportski traumatizam zbog

1.patogenost 2. virulencija 3. atenuacija 4.imunogenost 5. Ag 6.selektivnost 7. tropizam 8. interferencija 9. egzaltacija Patogenost sposobnost infektivnog agensa da u organizmu domaina izaziva patogeni proces, tj. zarazno oboljenje. Genetska, fizioloka i nepromenjiva osobina patogenih agenasa.Sposobnost patogenosti

ima samo oko 300 vrsta od 10000 vrsta patogenih agenasa. neki su fakultativno patogeni (oportunisti) kada su u velikoj koliini kada je smanjena otpornost domaina kombinacija prethodna dva sluaja

ivotinja koje se moe preneti na ovekaantropozoonoze. (LJ groznica, trihineloza, leptospiroza)Tropizam - histoloka selektivnost, patogeni mikroorganizam u organizmu domaina ima afinitet samo prema odreenim tkivima: hepatotropni virusi neurtropni virus besnila, toksin tetanusa dermatotropni

Ispoljavanje - izluivanje toksina - razmnoavanje u tkivima - neki deluju mehaniki veina produkuje metabolike proizvode ---> oteuju metabolizam elija i tkiva domaina Virulencija - je stepen patogenosti.Patogenost je kvalitativna osobina infektivnog agensa, a virulencija je kvantitativna osobina. Virulencija je promenjiva (moe se smanjiti ili poveati zavisno od uslova) u laboratorijskim uslovima se smanjuje toplotom, hemijskim agensima ili dranjem na nepodesnim podlogama ili pasaom kroz neprijemive domaine u prirodnim uslovima se poveava prenoenjem sa osetljive osobe na osetljivu osobu, a smanjuje prenoenjem na neosetljivu osobu

Interferencija - pod odreenim uslovima infekcija jednim virusom moe speiti infekciju istog domaina nekim drugim srodnim virusom (potisnuti virus), npr. enterovirus kod polio vakcine. Egzaltacija - infekcija jednim virusom moe poveati patogeno dejstvo nekog drugog virusa koji je prisutan u organizmu istog domaina, npr. neurotropni virusi, neki influenca virusi. . .

9.EPIDEMIOLOSKI VAZNE KARAKTERISTIKE OKOLINE

Sveukupnost ive i neive prirode koji deluju na jedinku i odreuju njen razvoj iopstanak. ovekovo zdravlje je vezano za sredinu koju ini sve ono to okruuje oveka od roenja pa do smrti. A) Abiotska (geofizika) sredina - sve neivo to nas okruuje: vazduh (atmosfera), voda (hidrosfera), zemlja (litosfera). u umerenom klimatskom pojasu je ciklino kretanje zaraznih bolesti direktno vezano za promene u fizikoj sredini : jesen-zima respiratorne bolesti. . . malarija, uta groznica, denga ---> vezano za tropske oblasti poremeaji u fizikoj sredini (poplave, zemljotresi) ---> crevne bolesti. nedovoljno joda i fluora ---> struma, karijes poveana emanacija radona iz tla---> rak plua B) Bioloka sredina - iva sredina koja okruuje oveka: Uzronici zaraznih bolesti (virusi, bakterije, rikecije)ivotinje mogu biti rezervoar zaraze. Vektori. Otrovne biljke. C) Socijalna sredina - okruuje oveka kao lana ljudske zajednice: - ekonomski uslovi - stepen zaposlenosti - mogunost korienja zdravstvene zatite

Pomeranje virulencije nije ireverzibilan proces : na endemskim terenima virulencija opada zato to je stanovnitvo otporno, ali ako tu migrira neotporno stanovnitvo virulencija raste.Merenje virulencije se izvodi na laboratorijskim ivotinjama, a u prirodnim uslovima na osnovu : inkubacije, teine klinike slike i veliine epidemijskog procesa. Virulencija je jako velika ako je kratka inkubacija, teka klinika slika ili ako je povean morbiditet i mortalitet. Atenuacija trajan gubitak virulencije mikroorganizma (primena kod vakcina). Imunogenost stimulacija stvaranja specifine otpornosti u organizmu domaina. Antigenost - stimulacija stvaranja specifinih antitela na antigene prisutne u organizmu domaina. Selektivnost sposobnost izbora domaina, neki samo kod ljudi izazivaju oboljenja-antroponoze (osipne groznice), samo kod ivotinja-zoonoze,oboljenje

- uslovi rada - higijenski uslovi stanovanja nain snabdevanja higijenski ispravnom vodom za pie -otklanjanje otpadnih materija -smrtnost odojadi ---> mera kvaliteta zdravstvene slube u nekoj zemlji. 2 vrste poremeaja: 1.bolesti koje su poveane zbog loih socioekonomskih uslova: TBC -crevne zarazne bolesti delimino transmisivne bolesti - hronini bronhiotis 2. bolesti koje su poveane zbog dobrih socioekonomskih uslova: KV bolesti - eerna bolest - multipla skleroza Temperatura je naroito vana kod transmisivnih zaraznih bolesti. Vektori (insekti i arahnoidea) za svoj razvoj zahtevaju odreenu temperaturu. Za razvoj komaraca je potrebno 20-25 C, a za razvoj aedes egypti od 25-30 C. A komarci i flebotomusi bodu za vreme tihih noi bez vetra.Pegavi tifus je bio esto oboljenje planinskih predela u Etiopiji (zbog odela), dok ga u niim delovima nije bilo.Najvea uestalost raka koe je u Australiji, zbog velike izloenosti suncu.

10. UZRONA I NEUZRONA POVEZANOST POJAVA

Osnov zad prakt epid je da pronalazi uzrone veze izmeu nastanka, frekv i distribucije neke bol i faktora Tek kada se znaju uzrone veze mogu da se primene th i prevent mere. Uzrone veze se u epid zovu asocijacije. Kada se nau , stvaraju se uslovi za spreavanje, suzbijanje, eliminisanje i eradikaciju odreenih bol. Meusobna povezanost izmeu pojava:A) statistiki nepovezani - nezavisni B)statistiki povezani :neuzrono povezani a) lano povezani b) sek povezani 2. Uzrono povezani Statistika nepovezanost Kod stat nepovezanosti hipoteza se moe odbaciti. Statistika povezanost Odreivanje stat povezanosti ima znaaja samo onda ako se ne posmatra u okviru pojedinanih slu, ve ako se moe izraziti kvantitat u odnosu na kategorije dogaaja.. Neuzrona povezanost Stat povezanost ne podrazumeva da je zapaena veza i uzrona.a) lana povezanost Zapaena veza je posled slu ili sistem greke.Sistem greka je rezultat neujednaenog kriterijuma pri izboru ispitanika (selektivna greka) ili greka u merenju (prikupljanje podataka). b) sek povezanost povez 2 pojava sa nekom 3. Ne zadovoljava uslov kauzalnosti da promene u jednoj pojavi izazivaju i promene u drugoj pojavi. Uzrona povezanostPojave, dogaaji i

obeleja su uzrono povezani samo onda ako promene u frekv i kvalitetu jednih izazivaju promene u kvalitetu i frekv drugih :KRITERIJUMI ZA UTVRIVANJE UZRONIH ASOCIJACIJA 1. Vremenski redosled2.Postojanost 3. vrstina povezanosti4 Slaganje sa postojeim poznavanjem bolesti5. Specifinost meusobne povezanosti Vremenski redosled - ako vremenski slede jedna za drugom u odreenom vrem periodu, a ne ako se deavaju istovremeno ili u razliitim vrem odnosima.. Oigledan kod ak inf bol.Npr.pre HBV, krv je davana nepregledana => HBV (posttransfuzioni) posle odreenog vremena (50-180 dana) od transfuzije (inkubacija).Ako se javlja HBV istovremeno ili van ovog intervala transfuzija nije uzrok.Teko je utvrditi kod nezaraznih bol ili hr bol. vrstina povezanosti Stopa obolevanja kod izloenih treba da bude to vea nego stopa obolevanja kod neizloenihSlaganje sa postojeim poznavanjem bolesti -Asocijacija otkrivena u jednoj studiji treba da je prihvatljiva u odnosu na stepen poznavanja kauzalnih faktora i bol.Npr:epid tifusa koja je povezana sa zaga vodom za pie iz odreenog objekta:- traenje S. typhi u vodi- inkubacija 21. dan Specifinost meusobne povezanosti -Specifinost je kompletna ako je jedna bolest posledicna samo jednog uzroka. npr. beta hemolitiki streptokok grupe A moe da da vie bolesti-nema ni jedne pojave u svetu, pa ni bolesti, koja je posledica samo jednog uzroka ve je to multikauzalno.Precenjivanje samo jednog uzroka je posledica procvata bakterioloke ereNpr. M. tuberculosis izaziva TBC, ali samo uz dejstvo:- loih socioekonomskih uslova (pothranjenost) - dob osobeotpornost Kod inf bol inf agens je neophodan faktor, a faktori od strane domaina i spolj sred su dodatni faktori.Ul vratima se prilikom infe moe stvoriti prim afekt.

10. UZRONA I NEUZRONA POVEZANOST POJAVA Osnovni zadatak praktine epidemiologije je da pronalazi uzrone veze izmeu nastanka, frekvencije i distribucije neke bolesti i faktora koji dovode do takvog nastanka. Tek kada se znaju uzrone veze mogu da se primene terapija i preventivne mere. Uzrone veze se u epidemiologiji zovu asocijacije. Kada se nau takve uzrone veze, stvaraju se uslovi za spreavanje, suzbijanje, eliminisanje i eradikaciju odreenih bolesti.

Meusobna povezanost izmeu pojava: A) statistiki nepovezani - nezavisni B) statistiki povezani : 1. Neuzrono povezani a) lano povezani b) sekundarno povezani 2. Uzrono povezani Statistika nepovezanost Kod statistike nepovezanosti hipoteza se moe odbaciti. Statistika povezanost Odreivanje statistike povezanosti ima znaaja samo onda ako se ne posmatra u okviru pojedinanih sluajeva, ve ako se moe izraziti kvantitativno u odnosu na kategorije dogaaja. Pod kategorijom dogaaja se podrazumevaju svi pojedinani sluajevi ije karakteristike opravdavaju zajedniku klasifikaciju. Neuzrona povezanost Statistika povezanost ne podrazumeva da je zapaena veza i uzrona. a) lana povezanost Zapaena veza je posledica sluajne ili sistematske greke. Sistematska greka je rezultat neujednaenog kriterijuma pri izboru ispitanika (selektivna greka) ili greka u merenju (prikupljanje podataka). b) sekundarna povezanost - povezanost dvaju pojava sa nekom treom. Ne zadovoljava uslov kauzalnosti da promene u jednoj pojavi izazivaju i promene u drugoj pojavi. Salvarzan - nekada lek za sifilis kod odreenog broja bolesnih izazivao je tzv. "salvarzansku uticu" . utica se javljala i kod primene penicilina. Kasnije je

utvreno da je utica izazvana uzronicima koji su se nalazili u nesterilnim iglama. Uzrona povezanost Pojave, dogaaji i obeleja su uzrono povezani samo onda ako promene u frekvenciji i kvalitetu jednih izazivaju promene u kvalitetu i frekvenciji drugih.Promene u jednoj pojavi izazivaju i promene u drugoj pojavi. Najsigurnija provera postavljenih uzronih veza je izvoenje kontrolisanog eksperimenta. U njegovom nedostatku koriste se:

KRITERIJUMI ZA UTVRIVANJE UZRONIH ASOCIJACIJA

1.

Vremenski redosled

2.

Postojanost

3.

vrstina povezanosti

4.

Slaganje sa postojeim poznavanjem bolesti

5.

Specifinost meusobne povezanosti

Vremenski redosled - ako vremenski slede jedna za drugom u odreenom vremenskom periodu, a ne ako se deavaju istovremeno ili u razliitim vremenskim odnosima.. Oigledan kod akutnih infektivnih bolesti. Npr. pre hepatitisa B, krv je davana nepregledana => hepatitis B (posttransfuzioni) posle odreenog intervala vremena (50-180 dana) od transfuzije (inkubacija). Ako se javlja hepatitis B istovremeno ili van ovog intervala transfuzija nije uzrok. Teko je utvrditi kod nezaraznih bolesti ili hroninih bolesti.

Postojanost povezanosti Asocijacija otkrivena u jednoj studiji treba da se pojavi i u kasnijim ispitivanjima pod drugim okolnostima i populacionim grupama. vrstina povezanosti Stopa obolevanja kod izloenih treba da bude to vea nego stopa obolevanja kod neizloenih. Poveanje smrtnosti od raka plua kod puaa do 16 puta, je mnogo jaa potvda uzronog odnosa od 10 puta manjeg porasta obolevanja puaa od renalnog kancera u istim studijama.

Npr. M. tuberculosis izaziva TBC, ali samo uz dejstvo: loih socio-ekonomskih uslova (pothranjenost) - dob osobe otpornost

Kod infektivnih bolesti infektivni agens je neophodan faktor, a faktori od strane domaina i spoljanje sredine su dodatni faktori.Ulaznim vratima se prilikom infekcije moe stvoriti primarni afekt.

11.EPIDEMIOLOKI MODELI
Dinamian odnos izmeu zdravlja i bolesti se objanjava epidemiolokim modelima: 1. Ekoloki (Gordonov) trijas 2.Vogralikov lanac 3.Model toka 4.Mrea uzronosti

Slaganje sa postojeim poznavanjem bolesti Asocijacija otkrivena u jednoj studiji treba da je prihvatljiva u odnosu na stepen poznavanja kauzalnih faktora i bolesti. Primer: epidemija tifusa koja je povezana sa zagaenom vodom za pie iz odreenog objekta: traenje S. typhi u vodi

12.REZERVOARI I IZVORI INFEKCIJE

REZERVOARI INFEKCIJE je zivo bie u kome patogeni infektivni agensi ive i razmnoavaju se i od kojih zavisi njihova egzistencija u prirodi. IZVORI INFEKCIJE

inkubacija 21. dan Izvor zaraze je osoba, ivotinja, stvar ili supstancija sa koje infektivni agens prelazi na domaina. Izvor zaraze treba jasno razlikovati od izvora kontaminacije, kakva je izlivena septika jama koja zagauje sistem vodosnabdevanja (izvor je voda) ili zaraeni kuvar koji zagauje hranu (izvor hrana). REZERVOARI INFEKCIJE A) ovek B) ivotinja

Specifinost meusobne povezanosti Specifinost je kompletna ako je jedna bolest posledicna samo jednog uzroka. Specifinost manje zadovoljava od ostalih kriterijuma zbog multikauzalne prirode oboljenja i injenice da jedan uzrok moe da da vie oboljenja. npr. beta hemolitiki streptokok grupe A moe da da vie bolesti nema ni jedne pojave u svetu, pa ni bolesti, koja je posledica samo jednog uzroka ve je to multikauzalno. Precenjivanje samo jednog uzroka je posledica procvata bakterioloke ere

A) ovek kao rezervoar 1. Bolesnici sa : a) tipinom klininom slikom b) atipinom klinikom slikom c)nemanifestnim oblicima a) Zdrave ili asimptomatske

2. Kliconoe : kliconoe

b) Inkubaciono kliconotvo

c) Rekonvalescentno ili akutno kliconotvo d) Hronino kliconotvo Bolesnici sa tipinom klininom slikom - nije toliko epidemioloki znaajan jer su znaci tipini te se preduzimaju mere prevencije. difterija dizenterija najinfektiviji kolera u tipinim oblicima

Kliconoa je osoba koja u odsustvu vidljive klinike bolesti nosi specifini infektivni agens i predstavlja mogui izvor infekcije. Zdrave ili asimptomatske kliconoe Kod osoba sa inaparentom infekcijom tokom celog njenog toka. Javljanje serokonverzije je dokaz zaraavanja. Izluivanje klica je obino kratkotrajno (2-3 nedelje). Pri epidemijama najvei broj ovih kliconoa je u neposrednom okruenju bolesnika. Inkubaciono kliconotvo Najbrojnija su oboljenja u kojima inkubacija nije zarazna: - variela, pertusis, tifus, grip;

Bolesnici sa atipinom klininom slikom - mogu biti tei, fulminantni ili fudroajantni i laki, ambulantni ili abortivni. Kod fulminantnih esto se javlja smrtni ishod, a da dijagnoza nije postavljena. U ovoj formi bolesnici izluuju veliku koliinu agenasa. Primer: maligni oblici difterije i arlaha, algidna forma kolere.

Kod virusnih hepatitisa HAV, HBV, HCV zarazna je druga polovina inkubacije; Oboljenja u kojima je zarazan kraj inkubacije: - parotitis, poliomijelitis, akutne virusne respiratorne infekcije. Rekonvalescentno ili akutno kliconotvo - ako luenje traje do 3 meseca posle preleane bolesti. Ako je izostalo adekvatno leenje, ee se javlja.

Laki, ambulantni oblici : simptomi u obliku koji osobi ne predstavlja problem ---> ne dolazi kod lekara ---> ire bolest. Ako dou kod lekara ---> teko se i postavlja dijagnoza (veliki epidemioloki znaaj). Bolesnici sa nemanifestnim oblicima subkliniki, latentni, inaparentni oblici, asimptomni ---> ne postavlja se dijagnoza ire infekciju stimuliu imuni sistem ---> tiha imunizacija

Hronino kliconotvo - ako luenje traje vie od 3 meseca, godina, decenija ili doivotno permanentno luenje - stalno intermitentno luenje - povremeno

Javlja se kod : 1. bacilarna dizenterija najdue do 1 godine;

2. trbuni tifus, 2-5% preleanih tifusara; i vie od 1 godine; 3. salmoneloze, 1% odraslih i vie od 1 godine; 4. streptokokne infekcije, vie meseci; 5. HBV , vie godina ili doivotno izvora 6. Malarija : Falciparum - do 1 godine; Vivax - 1 -2 godine; Kvartana - vie od 3 godine. Ne javlja se kod: morbili, varicella, grip, rubella, indirektni B) 1. hrana 2. voda 3. zemlja 4. bioloski produkti B) ivotinja kao rezervoar Najee ne pokazuju nikakve znake bolesti, a izluuju ogromnu koliinu klica u spoljnju sredinu. Infekcije se meu ivotinjama esto odravaju enzootski, te postoje prirodna arita. Podela antropozoonoza prema etiologiji: 1. bakterijske: antraks, brucela, bovina tuberkuloza, tularemija, leptospiroze, sakagija, kuga 2. virusne: besnilo, psitakoza, slinavka ili ap, uta groznica, VHG 3. rikecijske: LJ groznica, pegavac 4. protozooalne: toksoplazmoza, lajmanijaza, tripanozomijaza 5. helmintoze: trihineloza, ehinokokoza 6. gljivine: trihofitija venerine bolesti: gonoreja, sifilis stafilokokne respiratorne infekcije skabijes V) Vazduh G) Vektori A) Kontakt direktni otpornosti patogenih mikroorganizama Zavise od PUTEVI PRENO[ENJA

i 5% dece;

A1 Direktni kontakt - fizicki dodir izmedju rezervoara i osetljive osobe, znacajan posebno za prenos MO koji nisu otporni u spoljanjoj sredini 1. rukovanje - crevne zarazne bolesti, bolesti prljavih ruku (dizentrija, HA), kontaminacija ruku posle defekacije (naroito deca) - fekooralne infekcije

2. poljubac - dodir dve sluzokoe, vlani poljubac, kissing desease - infektivna mononukleoza 3. polni odnos - kontakt dve sluzokoe

HIV infekcije Hlamidije 4. infekcija novoro|eneta kada prolazi kroz poro|ajni put majke - VERTIKALNA TRANSMISIJA dodir 2 sluznice dodir sluznice majke i koe deteta

3. 4.

nedovoljna termika obrada stvaranje uslova za razmnoavanje MO i luenje njihovih egzotoksina

1. Primarna kontaminacija - animalna hrana od

obolelih ivotinja ili ivotinja kliconoa mleko, meso, jaja antropozoonoze : animalna salmonela,bovina TBC,crevni antraks,bruceloza,tuleremija,LJ groznica

5. ujed besne zivotinje, dodir koze i sluzokoze A2 Indirektni kontakt - izmedju rezervoara i osetljive osobe je umetnut predmet koji je kontaminiran. Znacajan za prenos MO koji su otporni u spoljanjoj sredini, osim ako je u pitanju svea kontaminacija, tada je mogu}e i za neotporan MO. i ntrahospitalne infekcije, kontaminirani medicinski instrumenti, mnogi predmeti krevetsko i posteljno rublje, lini predmeti, kvake, sanitarije, igrake, predmeti u kolama crevne zaarazne bolesti skabijes posebno pri zajednikom spavanju ocne bolesti zbog kontaminiranog ubrusa -

Sekundrana kontaminacija - primarno hrana bila nekontaminirana, pa se sekundarno kontaminirala covek pri pripremi hrane, ukrstanje prljave i ciste strane koriscenje uredjaja za pripremu hrane koji nisu ocisceni neadekvatan prevoz namirnica nezasticena hrana od vazduha, glodara, insekata

3. Nedovoljna termicka obrada - ako se dobro

termicki obradi i primarno sekundarno kontaminirana hrana se moze koristiti salmonela, jaja nedovoljno termicki obradjena piletina

B1 Hrana - pogodan medijum i za razvoj i za razmnoavanje ako ima dovoljno belanevina, e}era, ako nije previe slatka, slana, kisela kontaminirana MO - konrtaminirana egzotoksinima - kontaminirana i jednim i drugim

4. Stvaranje uslova za razmnozavanje MO i 5.

lucenje njihovih egzotoksina 3-4 sata na temperaturi 20-400C uslovi potrebni za razvoj MO u sekundrano kontaminiranoj hrani ranije nije bilo epidemija jer nije bilo kolektivne ishrane

Uzroci irenja bolesti hranom: 1. 2. primarna kontaminacija sekundarna kontaminacija

Klinicke manifestacije:

a) Alimentarne infekcije (crevne) : trbusni tifus, dizenterija, kolera, HA, Poliomijelitis, Antropozoonoze

antagonisticko dejstvo drugih zivih bica razrs|eno

Samo voda sa ogromnom kolicinom organskih materija moe biti medijum. Nacin snabdevanja vodom: cisterne - nesigurno povrinske vode nesigurne jer su kontaminirane

b) Alimentarne toksoinfekcije : onose se MO ---> eludac ---> kiselina ---> osloba|a se endotoksin + neka kolicina MO ---> crevo ---> infekcija animalne salmonele

v) Alimentarne intoksikacije : MO u hranu izluci egzotoksin stafilokokne intoksikacije Clostridium botulini Clostridium perfrigens -

podzemne vode kopani bunari, nesigurni, previe blizu povrine arteki (bueni) bunari,

sigurni, duboki Bolesti: crevne zarazne bolesti, mesanje vode za pice i fekalnih materija kolera na prvom metu TT Dizenterija HA Poliomijelitis vodovod najsigurniji

g) Alimentarne invazije : paraziti B2 Voda trihineloza tenijaza

Hipokrat prokuvavati vodu -

1. Atmosferske : kia, sneg, nema patogenih

MO dok ne padne na tlo 2. Povrsinske :reke, jezera, potoci, bare, sadrze MO

3.
plitke, bunari,

Podzemne vode

Duboke, arteske vode Duboke vode nisu pogodne za razvoj i razmnoavanje patogenih MO jer dolazi do: talozenja MO uticaja sunceve svetlost - negativnog

Ako se kontaminiraju izvori jedne porodice ---> infekcija jedne porodice Ako se kontaminiraju javni bunari ---> ograniena epidemija Ako se kontaminira vodovod ---> zavisi od naina i mesta zaga|enja vodovoda

dezinfekciono dejstvo kiseonika pri fotosintez

kori}enje vode iz otvorenog vodotornja bez prei}avanja i hlorisanja kori}enje vode zaga|ene na izvoru

1. Flugeove kapljice : kijanje, kaljanje, glasana govor ---> izbacuju se kapljice sluzi iz gornjih disajnih puteva gde se odigrava kataralni stadijum znaajno za neotporne MO<jer se oni kratko zadravaju u vazduhu ubrajaju se u direktbe kontakte ve}e se izbacuju na manju daljinu, brze padaju na tlo, promer 1 mm male su promera 15-100 mikrometara dominantne bolesti na mestima kolektivnog smetaja ljudi

B3 Zemlja -

prekid u radu vodovoda (vakuum) dvojno snabdevanje veza kanalizacije i vodovoda ukrtanje vodovodnih i kanalizacionih cevi diverzija -

sporogeni anaerobni (mikroaerofilni) MO neki patogeni MO oveka i ivotinja spore tetanusa, gasne gangrene, Clostridium botulini, bakterije GIT-a coveka i zivotinja, geohelminti, leptospire u mulju

2. Velsovi nukleusi : kada ispare Flugeove kapljice ostaju cestice od 1-10 mikrometara, otporni MO : C. diphteriae, stafilokoki 3. Prasina - mnogo manji znacaj, resuspenzija Flugeovih kapljica na cestice prasine, jako otporni MO :TBC, uzrocnik Q groznice (najotporniji) da bi se sluz izbacila potrebno je kretanje vazduha od najmanje 4 m/s kijanjem se izbaci 1 000 000 cestica sluzi, kasljem 5 000, glasnim govorom 250/minuti

B4 Bioloki produkti danas se krvlju i krvnim preparatima ne mogu prenositi jer se oni kontolisu -

V Vazduh 1. Primarni aerosol: 1. Flugeove kapljice Velsovi nukleusi sekundrani aerosol: prasina

od velicine cestica zavisi do kog nivoa respiratornog sistema }e se

19. ULAZNA VRATA INFEKCIJE

Podela zaraznih bolesti prema ulaznim vratima: 1. 2. 3. 4. Crevne Respiratorne Transmisivne Infekcije rana

Respiratorne zarazne bolesti-bolesti urbanizacije, na sluznici gornjeg respiratornog trakta razmnozavanje ---> kataralna upala sluznice ---> velika kolicina sluzi . . .

5. 6. 7. 8.

Kone One Polne Antropozoonoze

se na endemskim podrujima usled prelaska agensa na otporne osobe smanjuje, ali migracijama u neendemske terene virulencija se pojaava. KOLIINA KLICA koja prodire u organizam kroz ulazna vrata i izaziva infekciju predstavlja inokulin ili infektivnu dozu. Potrebna koliina klica zavisi od virulencije. Kod indirektnog prenoenja predmetima zbog izloenosti uslovima spoljne sredine, potrebna je vea koliina klica. Za razliite bolesti potrebne su i razliite infektivne doze : za koleru - preko 1 000 000 klica; za trbuni tifus - preko 1 000 klica; za bacilarnu dizenteriju preko 100 klica. Inkubacija e biti toliko kraa, a klinika slika tea, koliko je vea koliina klica. Uticaj virulencije i infektivnosti na oboljenje:

Koja od ulaznih vrata e biti koriena zavisi od izvora zaraze, agensa, puteva irenja. Samo jedna ulazna vrata imaju: Treponema palidum - sluznica genitalnog trakta Kolera - sluznica digestivnog trakta Vie ulaznih vrata imaju: povreena koa Sva ulazna vrata koriste: burneti Difterija - tonzile i

Antraks, Rikecija

1. Velika virulencija, velika infektivnost : smrtonosne velike epidemije: (kuga, varilola) 2. Velika virulencija, mala infektivnost : smrtonosne male epidemije: (besnilo, antraks); 3. Mala virulencija, velika infektivnost : velike bezazlene epidemije: (varicela); 4. Mala virulencija, mala infektivnost : male bezazlene epidemije: (erizipel) .

Vrata : Glavna ( polio , glavna: sluznica dig.tr. ; sporedna: respiratorni trakt) Sporedna Na ulaznim vratima se prilikom infekcije moe stvoriti primarni afekt.

20. VIRULENCIJA I KOLIINA KLICA

VIRULENCIJA je promenjiva kvantitativna osobina koja predstavlja stepen patogenosti. U zavisnosti od uslova spoljne sredine i domaina moe da slabi ili da se pojaava. U laboratorijskim uslovima se postie menjanje virulencije gajenjem na podlogama, multiplim pasaama, izlaganjem hemijskim sredstvima ili zraenju, genetskim ininjeringom. Znai najvie se radi na atenuaciji, ali u vojne svrhe mogue je i poveanje virulencije. Pojaavanje i slabljenje virulencije je reverzibilan proces. Virulencija

21. ZNACAJ DISPOZICIJE I EKSPOZICIJE U EPIDEMIOLOGIJI ZARAZNIH BOLESTI

Dispozicija je sklonost domaina da oboli od pojedinih bolesti. Dispozicija je odsustvo prirodnog i vetakog imuniteta. Ako ne postoji dispozicija ne postoji ni bolest. Dispozicija je razliita kod razliitih bolesti. Apsolutna dispozicija znai da se oboljenje uvek javlja. Za procenu dispozicije se koriste: 1. Indeks kontagioznosti - koliko od 100 izloenih ljudi nekoj zarazi oboli;

2. Indeks klinike manifestacije - koliko od 100 izloenih ljudi pokazuje klinike znake. kod apsolutne dispozicije iznosi 1. kod arlaha iznosi 40% - visoka kl. manifestacija; kod difterije iznosi 15% - srednja kl. manifestacija; kod poliomijelitisa iznosi 0,5% - niska kl. manifestacija. Fenomen ledenog brega - postojanje velikog broja osoba sa kliniki nemanifestnim oblicima. 90% zaraenih poliomijelitisom i meningokoknim meningitisom ima inaparentnu infekciju. Faktori dispozicije domaina: Uzrast - deca su najvie izloena crevnim bolestima zbog neizgraenih higijenskih navika. Pol - ene zu podlonije infekcijama za vreme trudnoe i menstruacija Zanimanje , Rasa, Etnika pripadnost, Socijalno-ekonomsko stanje, Nain ishrane ; Druge bolesti - morbili i pertusis aktiviraju TBC arita; Umor - meningitis kod vojnika nakon iscrpnog mara; Stres Ekspozicija predstavlja izloenost infekcijama . Vea ekspozicija znai i ee javljanje infekcija. Medicinsko osoblje koje radi sa krvlju bolesnika izloeno je virusnim hepatisima B i C : stomatolozi, laboranti, hirurzi, ginekolozi.

groz takoe u leto. Anualne (cikline varij)se odnose na oscilacije tokom nekoliko godi. Cikline varij postoje kod : gripa A - svake ili svake druge godine gripa A-2 Hong Kong svake 7. ili 10. god;gripa B svake 3 ili 4 god.Male boginje su se do 72. godine javljale svake druge god. Sekularne varijacije ( secula=vek )se odnose na varij tokom 100 i vie god Najpoznatije su sek varij difterije IX i XX vek) i kolere ( XIX i XX vek). Sekularne varijacije su odraz soc fakt.

23. TIPOVI EPIDEMIJA

Bolesti se javljaju sporadino, endemino, pandemino. Ekvivalenti u ivotinjskom svetu su enzootija, epizootija i panzootija. Sporadinost je pojava pojedinanih sluajeva neautohtone bolesti unete sa neke druge teritorije na tu virginalnu teritoriju. Endemija je odomaenost (uestalost iznad normalne) nekog oboljenja meu populacijom na odreenoj teritoriji. Epidemija je neobino uestala pojava nekog oboljenja meu populacijom na odreenoj teritoriji. Pandemija je epidemija irokih razmera koja obuhvata vie zemalja, ceo kontinent, pa i ceo svet nekada. Dominir ajui trijas u dananj oj epidemi ologiji su: 1. transmisivne bolesti 2. polne bolesti 3. intrahospitalne infekcije. Sporadinost je ekdemsko ili egzotino oboljenje koje bilo kada moe da se importuje. Pojava variole vere u Jugoslaviji 1972. godine: 175 obolelih, 35 umrlih. Endemija je prostorno ograniena ali ne i vremenski. Prema stepenu uestalosti dele se na: hipo-, mezo-, hiper- i holoendemije (najvii stepen uestalosti za

22. PERIODICNE VARIJACIJE U KRETANJU BOLESTI

Dnevne varijacije Tokom 24 h, suicid pokuaji su najei izmeu 00h i jutra, oseaja izolovanosti Infarkt miok je najei ujutru kada se zbog procesa hronolokog buenja, iz nadbub lui noradren koji izaziva vazokonstrikciju. Saob traumatizam je najvie izraen u periodu od 8 sati ujutru do 20h. Sezonske varijacije Mnoge bolesti se regularno javljaju u pojedinim god dobima i sezonama.Porast resp inf postoji krajem jeseni, tokom zime i poetkom prolea. Porast crev inf postoji tokom leta. Papatai groz se kod nas javljala samo tokom 4 meseca u godini. Leptosp se javljaju u leto. Poljop traumatizam, polen

malariju). Najpoznatije endemije: balkanska endemska nefropatija, endemina guavost, endemina pojava malarije, endemini karijes. Epidemija ne mora da bude samo zarazna epidemija. Nije uslov da broj obolelih bude veliki - i pojava samo 2 sluaja neke bolesti u celoj Jugoslaviji moe da znai epidemiju ako tog oboljenja nema kod nas (npr. malarije ija je eliminacija u Jugoslaviji bila 1973.). Porast broja obolelih ne mora da se javi naglo (npr.epidemija raka plua). Pandemije su AIDS (poetak 1981.), grip i ne tako davno kolera ( sedma pandemija poela 1961, a zavrila se 70-tih)

29. PRIRODNA ARITA

Pavlovski: Prirodno arite je ivotno stanite ili biotop u kome ivi odreena ivotna zajednica ili biocenoza koju ine donor, prenosilac i akceptor patolokog mikroorganizma ime akceptor postaje donor odnosno rezervoar zaraze. Biotop i biocenoza su povezani u sistem vieg ranga tzv. ekosistem ili geobiocenozu. Donori i akceptori su ivotinje, vektori su hematofagni insekti i svi zajedno su povezani lancima ishrane. ovek sluajno biva izloen infekciji u prirodnom aritu. Zaraavanje je najee putem vektora.

24. EPIDEMIJSKI PROCES

Podele prirodnih arita Def: javljanje, odravanje i nestajanje bolesti u humanoj populaciji. Mehanizam odravanja neke bolesti u humanoj populaciji. Uslov za odravanje: stalno irenje uzroka zaraze sa obolele na osetljivu osobu kao deo opte dinaminosti pojava u prirodi i drutvu. Kao posledica neprekinutog lanca infekcije se javljaju novi sluajevi obolelih u tipinom ili atipinom obliku. Kod bolesti sa visokim nivoom klinike manifestacije svi lanovi lanca infekcije su vidljivi, a kod niskog indeksa kl. manifestacije izgledae prekinuto. arite je mesto gde ivi rezervoar infekcije i odakle se bolest iri na okolinu. Epidemioloki proces je niz sekvencijalno povezanih arinih infekcija. Uzrok pojave epidemija: pojava novootkrivenih agenasa ili novih agenasa za koji ne postoji kolektivni imunitet, pad imuniteta domaina i pojava elementarnih nesrea i pad socijalne moi. Epidemija svake bolesti poinje od pojedinanih sluajeva - rava se od jedne osobe. Na epideminoj krivi , ushodni deo talasa predstavlja period irenja infekcije sve do maksimuma, nakon toga opada zbog razvoja imuniteta ili preduzimanja protivepidemijskih mera. Sutina : meusobna uslovljenost dejstva faktora vezanih za domaina, agense i spoljnu sredinu. Epidemijski proces se tradicionalno vezuje samo za zarazne bolesti. Agens meutim ne mora biti ivi organizam. Epidemijsko kretanje saobraajnog traumatizma ne moe da se posmatra van zakonitosti koje vae za epidemijski proces i svode se na meudejstvo agensa-vozila, oveka i sredine. irenje epidemija: 1. progresivno - sporo nastaju i nestaju 2. eksplozivno (momentalno) - brzo nastaju i brzo nestaju. U odnosu na nastanak arita: 1. Autohtona - primarna, klasina, divlja Antropopurgina - privremena 2.

U odnosu na uzronike: 1. jednouzrona (jednoinfektivna) 2. vieuzrona (vieinfektivna) U odnosu na vektore: 2.vievektorska U odnosu na domaine 2. viehostalna 1. jednovektorska

1. jednohostalna

U odnosu na veliinu:1. lokalizovana ( pukotine u zemlji, jazbine, peine) 2. difuzna ( ume, livade, panjaci ) Postoji oko 200 prirodnoarinih infekcija. Uestalost nekih bolesti npr. hemoragine groznice i kuge se poveava tokom tzv. mijih godina kada je drastino povean broj glodara. U Jugoslaviji su iskljuivo dokazana antropopurgina arita.

31. PRIJAVA I EVIDENCIJA ZARAZNIH BOLESTI

Savezna skuptina SRJ je donela Savezni Zakon o zatiti stanovnitva od zaraznih bolesti koje ugroavaju celu zemlju (Sl. List SRJ, 46/96). Savezna vlada SRJ je donela Odluku o nainu sprovoenja imunizacije i zatite lekovima protiv odreenih zaraznih bolesti (Sl. List SRJ, 27/97).

Obavezno prijavljivanje zaraznih bolesti postoji u svim zemljama sveta, samo to je broj bolesti koje se prijavljuju razliit. Zakonom iz 1984.godine u Jugoslaviji je bilo obavezno prijavljivanje 44 bolesti, a danas je taj broj povean na 67. Obaveznoj prijavi Saveznom ministarstvu za rad, zdravstvo i socijalna pitanja podlee prijava oboljenja ili sumnja na oboljenje od kolere, kuge, ute groznice, hemoraginih groznica ili zaraznih bolesti iji je uzrok nepoznat. Zatim Ministarstvo najbrim putem obavetava Svetsku zdravstvenu organizaciju (NJHO). Obaveznoj prijavi podlee i luenje uzronika zaraznih bolesti. Obaveznoj prijavi podlee i smrt od bilo koje zarazne bolesti. Bolest se prijavljuje na osnovu klinike (u roku od 24h) ili laboratorijske dijagnoze. Ako oboljenje ili smrt utvrdi lekar van vrenja dunosti duan je da obavesti najbliu zdravstvenu ustanovu. Polne bolesti se prijavljuju pod oznakom "poverljivo". Prijava se popunjava u 2 primerka - jedan se dostavlja Regionalnom, a drugi Republikom zavodu za zatitu zdravlja. Prijavni list ima sudsko-medicinski znaaj. Prijava epidemija- veeg broja oboljenja od uobiajenog broja mora se izviti u roku od 3 dana. U sluaju vee opasnosti, hitno se obavetavaju i sredstva javnog informisanja. Odjava epidemije se vri po isteku maksimalne inkubacije za tu bolest. Evidencija zaraznih bolesti se vri voenjem registara zaraznih bolesti.

Indikaciona podruja dezinfekcije su: koa (operativno polje, ruke hirurga) ekskreti (sputum, urin, feces) prostorije (vazduh, povrine, ve) sekreti i

voda za pie.

Unitavanje mikroorganizama postie se: 1. mehanikim oteenjima (nadzvune vibracije, hipo i hipertoni rastvori); 2. promenom DNK (jonizujue zraenje, UV zraenje); 3. denaturacijom belanevina ( kiseline i baze, alkoholi, visoka T); 4. delovanjem na elijsku opnu (deterdenti, fenoli); 5. delovanjem na reaktivne grupe proteina (oksidansi, soli tekih metala): 6. delovanjem na prostetike grupe enzima (cijanidi, vodonik sulfid) . Prema vremenu kada se obavlja deli se na: 1. preventivnu - pre pojave oboljenja radi njegovog spreavanja; 2. u toku bolesti - tekua, stalno za sve vreme oboljenja; obuhvata sekrete i ekskrete bolesnika i predmete sa kojima je dolazio u kontakt; 3. zavrna - neposredno po ozdravljenju ili smrti bolesnika; jednokratna dezinfekcija prostorije i predmeta sa kojima je dolazio u kontakt. Sterilizacija za razliku od dezinfekcije, ima za imperativ potpuno unitavanje i vegetativnih oblika i spora bakterija. Primenjuje se u pripremi pribora za hirurke i dijagnostike zahvate. Suva sterilizacija: arenje i paljenje Vlana sterilizacija: kuvanje, grejanje ispod 100 C (pasterizacija i tindalizacija), autoklaviranje (Kochov lonac) Svojstva idealnog dezinficijensa: baktericidnost i virucidnost, brzo inicijalno dejstvo, degradabilnost, netoksine rezidue, selektivna toksinost, otporan na spoljne inioce, ne oteuje podlogu, bez neugodnog mirisa, ekoloki prihvatljiv, jeftin, proizvodi se u zemlji. Jaina dezinfekcionog sredstva se vri uporeivanjem sa fenolom - fenolni koeficijent.

32,33 VRSTA DEZINFEKCIJE I SAVREMENA DEZINFEKCIONA SREDSTVA

Dezinfekcija predstavlja skup mera i postupaka kojima se unitavaju ili uklanjaju vegetativni oblici mikroorganizama u spoljnoj sredini. Na bolnikim odeljenjima neophodno je sprovoditi postupke antisepse i asepse i to naroito na odeljenjima za zarazne bolesti, hirurkim, ginekolokim i dejim odeljenjima. Dezinfekcijom se broj mikroorganizama svodi na bezopasne vrednosti po zdravlje.

Kao dezinfekciona sredstva slue: 1. kiseline : jaka sredstva,ali nagrizaju; anorganske :sumporna i borna kiselina; organske : mlena kiselina; 2. baze: vie se koriste od kiselina, dezinfekciona mo im zavisi od OH- jona; kreno mleko, NaOH, KOH 3. oksidaciona sredstva: deluju na bazi nascentnog kiseonika; ozon, vodonik peroksid (H2O2) i kalijum permanganat. 4. halogeni elementi: Hlor (hlorni kre i hlorno mleko), jodna tinktura 5. "atomizeri" - aparati za dezinfekciju vazduha aerosolima; etil i metil alkohol, formaldehid 6. aromatina organska jedinjenja: fenol, lizol i karbolna kiselina 7. soli tekih metala: sublimat -ivin hlorid (HgCl2); bakar sulfat 8. Kvaterna amonijuma jedinjenja : cetavlon, dezol Asepsol je dezinfekcioni rastvor koji sadrzi kvaternerno amonijumovo jedinjenje - benzalkonijum hlorid(alkil dimetil benzil amonijum hlorid). 9. Deterdenti pepela. 10. Ce - baze od

4. biolokim sredstvima ( upotreba virusa i bakterija -"ivi insekticidi"; genetiki ininjering- da preovlauje samo jedan pol ) Svojstva idealnog insekticida: brzo inicijalno dejstvo, degradabilnost, netoksine rezidue, selektivna toksinost, ne oteuje podlogu, bez neugodnog mirisa, ekoloki prihvatljiv, jeftin, proizvodi se u zemlji. DDT- najpoznatiji insekticid, deluje preko hitinskog omotaa insekata i uzrokuje greve, paralize i smrt insekata. Zbog rezistencije i kancerogenosti se ne upotrebljava. Rezidualno prskanje je prskanje sa produenim dejstvom. Repelentna sredstva slue za odbijanje i koriste se na otkrivenim delovima tela. Depedikulacija je unitavanje vai. Postoje sledee vrste insekticida: organohlorni, organofosforni, karbamati i drugi. Rezistencija artropoda moe biti: 1. selektivna - zbog este upotrebe jednog istog sredstva; 2. fizioloka- razgrauju insekticid na neotrovne sastojke; 2. morfoloka - automatsko zatvaranje stigmi; 3. odbojna - izbegavaju kontakt.

Najvie se koriste kvaterna amonijuma jedinjenja i beta propiolakton.

34. DEZINSEKCIJA
Dezinsekcija je skup mera kojima se unitavaju artropode i prema Saveznom zakonu o zatiti stanovnitva od zaraznih bolesti koje ugroavaju celu zemlju (Sl.List SRJ br. 46/96) obavezna je pri pojavi pegavog tifusa, povratne groznice, kuge, ute groznice i malarije. Vri se dezinsekcija stambenih prostorija, naselja i okolina naselja. Moe biti: 1. profilaktika 2.protivepidemijska Sprovodi se: 1. mehanikim (zatitna odela i mree, muholovke; treenje odee) 2. fizikim (vreli vazduh, voda, metalni predmetipegla; jon. zraenje; spaljivanje) 3. hemijskim sredstvima (kontaktni, crevni i respiratorni insekticidi)

35. DERATIZACIJA
Deratizacija je skup mera u borbi protiv onih glodara koji su znaajni za oveka sa epidemiolokog gledita. Prema Saveznom zakonu o zatiti stanovnitva od zaraznih bolesti koje ugroavaju celu zemlju (Sl.List SRJ br. 46/96) obavezna je u naseljima, okolini naselja, u lukama, pristanitima, aerodromima, brodovima i drugim prevoznim sredstvima, skladitima pri pojavi kuge ili po drugim epidemiolokim indikacijama. Predstavlja preventivnu i protivepidemjsku meru u suzbijanju zoonoza. Sprovodi se mehanikim, fizikim i hemijskim sredstvima. Moe biti: 1. defanzivna - profilaktika; hig.-sanitarne mere( hig. depozicija otpadnih materija); 2. ofanzivna - unitavajua.

Svojstva idealnog rodenticida: brzo inicijalno dejstvo, degradabilnost, netoksine rezidue, selektivna toksinost, ne oteuje podlogu, bez neugodnog mirisa, ekoloki prihvatljiv, jeftin, proizvodi se u zemlji.

Rodenticidi unitavaju glodare. Mogu biti : 1. respiratorni (fumigantni) (akutni i kumulativni) Raticidi unitavaju pacove. Uspeh deratizacije smanjuju osobine sinantropnih glodara: 1. adaptibilnost 2. socijalna inteligencija 3. sposobnost savladavanja rastojanja 4. odsustvo njihovih prirodnih neprijatelja. Deratizacija moe biti : 2. parcijalna 1.sistematska 2. digestivni

Obaveznoj izolaciji podleu osobe za koje se sumnja da boluju od kolere, kuge, ute groznice, virusnih hemoraginih groznica, poliomijelitisa i difterije. Prevoz obolelih je samo sanitetskim vozilima. Zdravstveni nadzor se sprovodi nad kontaktima drugog reda -lica koja su bila u kontaktu sa kontaktima prvog reda. Ta lica mogu slobodno da se kreu sa obavezom svakodnevnog javljanja zdravstvenoj ustanovi. Zdravstveni nadzor traje u trajanju maksimale inkubacije za datu bolest. Za to ranije otkrivanje izvora zaraze u aritu, koristi se epidemioloko ispitivanje i izvianje na terenu kojim se vri anketiranje, merenje temperetature i uzimanje uzoraka biolokog materijala. Protivepidemijske mere u aritu su: 1. zatita stanovnitva imuno-, sero- i hemioprofilaksom; 2. dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija; 3. sanitarno- higijenske mere; 4. zdravstveno vaspitanje; 5. ostale mere: obustava rada u kolama i radnim organizacijama; zabrana javnih manifestacija, rada bioskopa, pozorita ; zabrana prodaje odreenih namirnica.

Uobiajeno je da se preventivna sistemska deratizacija obavlja 2 puta godinje.

36. KARANTINSKE BOLESTI I MERE ZA NJIHOVO SPRECAVANJE

Karantin predstavlja ograniavanje slobode kretanja i stalnu medicinsku kontrolu zdravih lica koja su mogla biti zaraena nekom karantinskom boleu. Sprovodi se nad kontaktima prvog reda koje ine lica koja su bila u kontaktu sa izvorom zaraze. Karantin traje onoliko dugo koliko traje maksimalna inkubacija za datu bolest. Mogu biti kuni, seoski i paviljonski. Odluku o uvoenju karantina donosi nadleni Savezni organ uprave. Saveznom ministarstvu za rad, zdravstvo i socijalna pitanja obaveznoj prijavi podleu oboljenja ili sumnja na oboljenje od kolere, kuge, ute groznice, virusnih hemoraginih groznica ili zaraznih bolesti iji je uzrok nepoznat. Zatim Ministarstvo najbrim putem obavetava Svetsku zdravstvenu organizaciju (NJHO).

Posebne mere zatite zemlje od unoenja i irenja karantinskih bolesti koje donosi Savezni organ uprave su: 1. zabrana putovanja u zemlju u kojoj vlada epidemija; 2. zabrana kretanja u zaraenom podruju; zabrana uvoza pojedinih vrsta robe. 3.

37. MERE ZA SPREAVANJE ZARAZNIH BOLESTI

Regulisane su Saveznim Zakonom o zatiti stanovnitva od zaraznih bolesti koje ugroavaju celu zemlju (Sl.List SRJ br. 46/96) . Mere spreavanja zaraznih bolesti se sprovode nad obolelim osobama, osobama koje su bile u kontaktu sa obolelima i njihovoj okolini. Mere prema obolelima su: 1. Dijagnoza bolesti 2. Prijavljivanje bolesti i smrti 3. Izolacija i leenje bolesnika 4. Prevoz bolesnika 5. Kontrola kliconotva Pored karantina i zdravstvenog nadzora protivepidemijske mere u aritu su: 1. zatita stanovnitva imuno-, sero- i hemioprofilaksom; 2. dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija; 3. sanitarnohigijenske mere; 4. zdravstveno vaspitanje; 5. ostale mere: obustava rada u kolama i radnim organizacijama; zabrana javnih manifestacija, rada bioskopa, pozorita ; zabrana prodaje odreenih namirnica. Posebne mere zatite zemlje od unoenja i irenja karantinskih bolesti koje donosi Savezni organ uprave su: 1. zabrana putovanja u zemlju u kojoj vlada epidemija; 2. zabrana kretanja u zaraenom podruju; 3. zabrana uvoza pojedinih vrsta robe. Za to ranije otkrivanje izvora zaraze u aritu, koristi se epidemioloko ispitivanje i izvianje na terenu kojim se vri anketiranje, merenje temperetature i uzimanje uzoraka biolokog materijala. Na osnovu epidemiolokog ispitivanja , epidemioloka situacija moe biti: 1. povoljna - zarazne bolesti se javljaju pojedinano bez tendencije irenja; 2. nesigurna - ukoliko se naselje nalazi na endemskom podruju; 3. nepovoljna - zarazne bolesti se javljaju uestalo sa tendencijom irenja; 4. opasna - epidemija velikih razmera sa sumnjom na upotrebu biolokog oruja. Karantin predstavlja ograniavanje slobode kretanja i stalnu medicinsku kontrolu zdravih lica koja su mogla biti zaraena nekom karantinskom boleu. Sprovodi

se nad kontaktima prvog reda koje ine lica koja su bila u kontaktu sa izvorom zaraze. Zdravstveni nadzor se sprovodi nad kontaktima drugog reda -lica koja su bila u kontaktu sa kontaktima prvog reda. Ta lica mogu slobodno da se kreu sa obavezom svakodnevnog javljanja zdravstvenoj ustanovi. Kontrola na kliconotvo se obavezno vri za trbuni tifus, bacilarnu dizenteriju i salmonelozu. Potvrda da osoba vie ne izluuje klice su tri uzastopna negativna nalaza. Lica koja izluuju klice due od 1 godine smatraju se hroninim kliconoama i uvode se u Registar kliconoa.

38 PROTIVEPIDEMIJSKE MERE
Regulisane su Saveznim Zakonom o zatiti stanovnitva od zaraznih bolesti koje ugroavaju celu zemlju (Sl.List SRJ br. 46/96) . Pored karantina i zdravstvenog nadzora protivepidemijske mere u aritu su: 1. zatita stanovnitva imuno-, sero- i hemioprofilaksom; 2. dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija; 3. sanitarno- higijenske mere; 4. zdravstveno vaspitanje; 5. ostale mere: obustava rada u kolama i radnim organizacijama; zabrana javnih manifestacija, rada bioskopa, pozorita ; zabrana prodaje odreenih namirnica. Posebne mere zatite zemlje od unoenja i irenja karantinskih bolesti koje donosi Savezni organ uprave su: 1. zabrana putovanja u zemlju u kojoj vlada epidemija; 2. zabrana kretanja u zaraenom podruju; 3. zabrana uvoza pojedinih vrsta robe. Za to ranije otkrivanje izvora zaraze u aritu, koristi se epidemioloko ispitivanje i izvianje na terenu kojim se vri anketiranje, merenje temperetature i uzimanje uzoraka biolokog materijala.

Na osnovu epidemiolokog ispitivanja , epidemioloka situacija moe biti: 1. povoljna - zarazne bolesti se javljaju pojedinano bez tendencije irenja; 2. nesigurna - ukoliko se naselje nalazi na endemskom podruju; 3. nepovoljna - zarazne bolesti se javljaju uestalo sa tendencijom irenja; 4. opasna - epidemija velikih razmera sa sumnjom na upotrebu biolokog oruja. Karantin predstavlja ograniavanje slobode kretanja i stalnu medicinsku kontrolu zdravih lica koja su mogla biti zaraena nekom karantinskom boleu. Sprovodi se nad kontaktima prvog reda koje ine lica koja su bila u kontaktu sa izvorom zaraze. Zdravstveni nadzor se sprovodi nad kontaktima drugog reda -lica koja su bila u kontaktu sa kontaktima prvog reda. Ta lica mogu slobodno da se kreu sa obavezom svakodnevnog javljanja zdravstvenoj ustanovi. Kontrola na kliconotvo se obavezno vri za trbuni tifus, bacilarnu dizenteriju i salmonelozu. Potvrda da osoba vie ne izluuje klice su tri uzastopna negativna nalaza. Lica koja izluuju klice due od 1 godine smatraju se hroninim kliconoama i uvode se Registar kliconoa.

odeljenjima, urolokim, psihijatrijskim i odeljenjima za hemodijalizu. Kao prouzrokova puerperalne sepse u prolosti je bio poznat hemolitiki streptokok. Danas je streptokok zamenjen stafilokom i ee oboljevaju novoroenad nego majke. Najzastupljenije su gram negativne bakterije (koli, salmonele, klebsijele). Pseudomonas aeruginosa je est na hirurkim i urolokim odeljenjima. Najpoznatija intrahospitalna infekcija u Jugoslaviji je epidemija variole 1972.godine. Mlaa deca treba da budu rasporeena sa starijom decom koja poseduju veu imunoloku otpornost. Za smetaj novoroene dece koristi se kohortna izolacija - bebe roene u istom intervalu (2448 ) se ne meaju sa starijom decom sa kojih postoji mogunost prenoenja infekcije. Najosetljiviji su prematurusi. Nozokomijalnim se smatraju i infekcije nastale prolaskom novoroeneta kroz poroajni kanal. Najvie znaaja u prenoenju infekcija imaju ruke osoblja i Fluggeove kapi, a manji kontakt preko instrumeneta i praine. Opsene i komplikovane hirurke intervencije i mnogo imunosupresivnih lekova olakavaju razvoj infekcije. Znaaj : 1. komplikuju osnovno oboljenje 2. izvestan broj se zavrava letalno 3. "derivirane bolnike infekcije" ako se proire na populaciju van bolnice. Aktivan epidemioloki nadzor: posebno obueno osoblje aktivno trai pacijente sa bolnikom infekcijom. Pasivan epidemioloki nadzor: osoblja ko uoi infekciju. bilo ko od

40. INTRAHOSPITALNE INFEKCIJE

Nozokomijalne infekcije su manifestne infekcije koje ni u inkubaciji nisu bile prisutne u vreme prijema bolesnika u zdravstvenu ustanovu. Infekcije postooperativnih rana se smatraju nozokomijalnim ako su se razvile unutar 30 dana od operacije ili unutar 1 godine od ugradnje implantata. Mogu se javiti: 1. kao pojedinani sluajevi 2. kao epidemije Doprinosei faktori: 1. nepovoljna arhitektonska reenja bolnikih prostorija :opta odeljenja treba da imaju- 15% zasebnih soba, ginekoloko-akuerska - 30% infektivna i deja - 50% preporuene su prostorije sa po 4-6 kreveta na udaljenosti od 1,5 - 2 metra. 2. nepotovanje higijenskih navika i nestrunost bolnikog osoblja: Najvie se javljaju na odeljenjima za zarazne bolesti, hirurkim, ginekolokim i dejim

Prospektivan nadzor - za vreme boravka u bolnici. Retrospektivan nadzor - pregled dokumentacije nakon otputanja. Izolacija izvora -pravovremeno izlovanje bolesnika koji bi predstavljali izvor infekcije za ostale Preventivna izolacija Bolesnike sa smanjenim imunitetom treba zatiti od okoline. Pri prijemu trudnica u porodilite potrebno je izviti pregled na kliconotvo salmonela. Potrebno da svaka bolnika ustanova ima pisana uputstva postupaka za spreavanje infekcija.Komisiju za spreavanje intrahospitalnih infekcija ine: direktor ustanove, epidemiolog, mikrobiolog i glavna medicinska sestra.

deca koja preive ostaju oslabljena tim bolestima i docnije mogu biti podlonija neuhranjenosti iestom obolevanju. 59. HEMIOPROFILAKSA
Hemioprofilaksa je zatita zdravih lica od pojedinih zaraznih bolesti specifinim lekovima. U naoj zemlji hemioprofilaksa je obavezna kod malarije, dizenterije i tuberkuloze. Hemioprofilaksa predstavlja davanje antibakterijskih i antivirusnih i drugih medikamenata u cilju individualne i kolektivne zatite od zaraznih bolesti. Primenjuje se kada su zdrave osobe bile ili su jo uvek u kontaktu sa obolelima ili su koristile kontaminiranu vodu i hranu. Primenjuje se: 1. jednokratno (udarne doze) 2. kontinuirano (depopenicilin doze) 3. intermitentno (povremeno) Koristi se: 1. profilaktiki 2. protivepidemijski

Dete se imunizuje vakcinama koje se daju injekcijom ili oralno. Vakcine deluju takoto snae detetovu odbranu od bolesti. Ako se pak dete, pre negoto je imunizovano, razboli od neke bolesti koja se moe soreiti imunizacijom, za imunizaciju je tada ve kasno. Neke vakcine je potrebno dati samo jednom. Druge vakcine moraju da se daju vie puta u toku prve godine, a za neke je potrebna ponovna vakcinacija (revakcinacija) koja e se vriti do navrenih 18. godina. Bitno je da dete proe ceo proces imunizacije. U protivnom, ve primljene vakcine mogu ostati bez dejstva. Dojenje predstavlja prirodnu imunizaciju protiv nekoliko bolesti. Neto od majine otpornosti prema bolesti prenosi se na dete mlekom, a naroito gustimutim mlekom koje se lui prvih nekoliko dana po poroaju. DETE VAKCINIITE TO PRE a prema Programu obaveznih imunizacija stanovnitva protiv odredjenih zaraznih bolesti na teritoriji SRJ, koje je donelo Savezno Ministarstvo za rad, zdravstvo i socijalnu politiku i REVAKCINIITE REDOVNO kada je to predvidjeno ovim Programom. Ovaj Program u celosti moete odavde download-ovati) OBAVEZNE IMUNIZACIJE:

Izbor leka, doza, i duina davanja zavise od karakteristika bolesti. Kod tuberkuloze se koriste antituberkulitici (izonijazid, rifampicin). Kod bacilarne dizenterije i kolere se koriste tetraciklini. Hemioprofilaksa malarije: 7 dana pre odlaska, sve vreme boravka i 3-6 nedelje nakon povratka. U malarinim hiperendeminim krajevima koriste se duplo vee koncentracije antimalarika. Hemioprofilaksa se primenjuje i za spreavanje sekundarnih bakterijskih infekcija kod virusnih oboljenja.

KALENDAR OBAVEZNIH IMUNIZACIJA I PREPORUKE UNICEF-a

IMUNIZACIJA TITI DECU OD NAJOPASNIJIH DEIJIH BOLESTI Dete koje nije imunizovano lako moe da se razboli od tuberkuloze, difterije, tetanusa, deje paralize, malih boginja, dizenterije i velikog kalja. Ove bolesti mogu biti smrtonosne. Ali i

BCG vakcina (vakcina protiv TBC-a) - i

vakcina i revakcina - po jedna doza.
o o

vakcinacija odmah po rodjenju deteta, revakcinacija u desetoj godini ivota, odnosno u etvrtom razredu osnovne kole.

Polio (vakcina protiv deje paralize) vakcina - tri ili dve doze zavisno od indikacija, revakcina - jedna doza

Vakcina se daje: o deci od navrena dva meseca ivota deteta u tri doze u razmacima koji ne smeju biti krai od 6 nedelja i mora se obaviti do navrenih 12 meseci ivota. o Deci od navrenih 12 meseci do navrenih 14 godina ivota, ako ranije nisu vakcinisana ili su nepotpuno vakcinisana, ili nema dokaza o izvrenoj vakcinaciji. Revakcinacija obuhvata: o decu u drugoj godini ivota potpuno vakcinisanu i to po isteku jedne godine od dana zavretka potpunog vakcinisanja, o decu pri upisu u prvi razred osnovne kole (7 godina) koja su ranije potpuno vakcinisana i revakcinisana, o decu u 14. godini ivota (zavrni razred osnovne kole), koja su ranije potpuno vakcinisana i revakcinisana, o decu roenu posle 1.1.1983. godine, koja su prvi put potpuno vakcinisana u toku 1996 god. Revakcinisanje ove dece se vri po isteku jedne godine od dana zavrenog potpunog vakcinisanja.

ivota, ako ranije nisu vakcinisana ili su nepotpuno vakcinisana ili ako nema dokaza o vakcinisanju. Revakcina obuhvata: o decu u drugoj godini ivota potpuno vakcinisanu, i to po isteku jedne godine od potpunog vakcinisanja. o decu rodjenu posle 1.1.1992. god. koja su prvi put potpuno vakcinisana u toku 1996. god., i to po isteku jedne godine od potpunog vakcinisanja. o decu u etvrtoj godini, a najdocnije do navrene pete godine ivota, koja su prethodno vakcinisana i revakcinisana DiTe-Per-Al vakcinom revakcinisanje ove dece se vri jednom dozom Pertussis vakcine.

Di-Te-Al (protiv difterije i tetanusa) vakcinisanje se vri davanjem dve doze Di-TeAl vakcine u razmaku od jednog do tri meseca, a vakcinisanje dece posle navrene 7. do navrene 14. godine ivota vri se davanjem dve doze Di-Te-Al pro adulitis vakcine u razmaku od jednog do tri meseca. Revakcinisanje protiv difterije i tetanusa vri se davanjem jedne doze Di-Te-Al ili Di-Te-Al pro adulitis vakcine.

Di-Te-Per-Al (protiv difterije, tetanusa, i

velikog kalja) -vakcina - tri doze (razmak izmedju doza ne sme biti krai od jednog niti dui od tri meseca, a izuzetno do pet meseci), revakcina - jedna doza.

Vakcina obuhvata: o decu od navrenih 5 do navrenih 14 godina ivota, ako ranije nisu vakcinisana ili su nepotpuno vakcinisana ili ako nema dokaza o izvrenoj vakcinaciji. o decu od navrenih 5 do navrenih 7 godina ivota . Revakcina obuhvata: - Revakcinisanje Di-Te-Al vakcinom:
o

Vakcina obuhvata: o decu od navrena dva meseca do navrenih 12 meseci ivota o decu od navrenih 12 meseci ivota do navrenih 5 godina

a) decu pri upisu u prvi razred osnovne kole do navrenih 7

godina ivota koja su ranije uredno vakcinisana i revakcinisana Di-Te-Per-Al vakcinom, b) decu od navrenih 5 do navrenih 7 godina ivota koja su prvi put potpuno vakcinisana u toku 1996 godine Di-Te-Al vakcinom i to po isteku jedne godine od dana zavrenog potpunog vakcinisanja.

- Revakcinisanje Di-Te-Al pro adulitis vakcinom:

o

a) decu u zavrnom razredu osnovne kole, odnosno u 14.godini ivota koja su ranije uredno vakcinisana i revakcinisana Di-Te-Per-Al i DiTe-Al ili Di-Te-Al pro adulitis vakcinom, b) Decu od navrenih 7 do 14 godina ivota koja su prvi put potpuno vakcinisana u toku 1996 godine Di-Te-Al pro adulitis vakcinom i to po isteku jedne godine od dana zavrenog potpunog vakcinisanja.

revakcinisanja i ako nema dokaza o izvrenoj imunizaciji, o b) povredjena lica, bez obzira na uzrast, ako ranije nisu vakcinisana protiv tetanusa ili su nepotpuno vakcinisana, ako nema dokaza o vakcinisanju, ili ako je proteklo vie od 10 godina od poslednjeg potpunog vakcinisanja, odnosno revakcinisanja. Revakcinisanje obuhvata: o a) lica u zavrnom razredu srednje kole, odnosno u 18.godini ivota, koja su ranije potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa Di-Te-Per-Al, Di-Te-Al i Di-Te-Al pro adulitis vakcinom, o b) lica od navrenih 14 do navrenih 18 godina ivota koja su prvi put potpuno vakcinisana protiv tetanusa Te-Al vakcinom u toku 1996.godine i to godinu dana nakon vakcinisanja, o c) lica koja su vakcinisana zbog povrede i to godinu dana nakon vakcinisanja, o d) povredjena lica, ako je od potpunog vakcinisanja, odnosno revakcinisanja prolo vie od jedne, a manje od 10 godina.
o

Te-Al (vakcina protiv tetanusa). Vakcinisanje

se vri davanjem dve doze vakcine protiv tetanusa (Te-Al) u razmaku od jednog do tri meseca. Revakcinisanje se vri davanjem jedne doze Te-Al vakcine.

MMR (vakcina protiv malih boginja, zauaka

i crvenke). Vakcinisanje i revakcinisanje se vri davanjem po jedne doze MMR vakcine.

Vakcinisanjem se obuhvataju: o a) deca i omladina od navrenih 14 do navrenih 18 godina, ako nisu ranije potpuno vakcinisana protiv tetanusa Di-Te-Per-Al, DiTe-Al ili Di-Te-Al pro adulitis vakcinom, ako je proteklo vie od 10 godina od poslednjeg vakcinisanja, odnosno

Vakcinisanjem se obuhvataju: o a) deca od navrenih 12 meseci ivota, s tim to se mora obaviti najkasnije do navrenih 18 meseci ivota, o b) deca od navrenih 18 meseci do navrenih 14 godina ivota, koja iz bilo kog razloga nisu ranije vakcinisana. Revakcinisanjem se obuhvataju:

Deca u 12.godini ivota, odnosno u estom razredu osnovne kole.

I BOLESNO DETE SE MOE VAKCINISATI Jedan od glavnih razlogato roditelji ne dovode decu na vakcinisanje jeste toto dete ima temperaturu, kalje, prehladjeno je, ima proliv ili neku laku bolest na dan kada treba da bude imunizovano.ak i zdravstveni radnici mogu biti protiv davanja injekcija detetu ako dete ima neku laku bolest ili je pothranjeno. To je pogreno. Danas se zna da je bezbedno imunizovati dete koje pati od lake bolesti ili pothranjenosti. U takvim sluajevima obavezno se javiti na kontrolu kod svog dejeg lekara. Posle dobijanja injekcije dete moe da plae, da dobije temperaturu ili da mu se na koi pojavi osip ili manja ranica. Kao i kod svake druge bolesti, detetu treba davati dosta hrane i tenosti. Dojenje je naroito korisno. Ako problem izgleda ozbiljan ili takvo stanje potraje due od tri dana, dete treba odvesti u zdravstvenu ustanovu. SVAKA ENA U REPRODUKTIVNOM DOBU TREBA DA BUDE VAKCINISANA PROTIV TETANUSA Svakaena u drugom stanju treba da proveri da li je imunizovana protiv tetanusa.

Ako nije, prvu dozu vakcine protiv tetanusa joj treba datiim zatrudni. Drugu dozu treba datietiri nedelje posle prve, a svakako pre poslednje dve nedelje trudnoe. Treu dozu treba datiest do dvanaest meseci posle druge doze ili tokom naredne trudnoe. Ako je devojka iliena vakcinisana pet puta protiv tetanusa, zatiena je od ove bolesti tokom celog plodnog periodaivota. Sva deca koju bude rodila bie takodje zatiena tokom prvih nedeljaivota. UVEK SE ODAZOVITE NA POZIV ZA VAKCINACIJU Uvek kada odvedete dete na vakcinaciju, proverite da li je datum vakcinacije i tip vakcine upisan u detetov karton. Vodite i sami evidenciju o svakoj vakcinaciji vaeg deteta. Datum vakcinacije i tip primljene vakcine osnovni su zdravstveni podaci. Uvek pitajte vaeg lekara kada sledei put treba da dovedete dete na vakcinaciju. Zapamtite taj datum i pridravajte se svih uputstava koje vam daje lekar. (Sluba za deju zatitu Doma zdravlja)

 : I. : II.

III.

o heamophyllus-om influenzae tipa b o streptococcus-om pneumoniae (pneumococcus-om)

 . IV.

I.

1) BCG . :

) ( ). , , . , , . ) BCG , . 2)

(PV), , (IPV). 6 , . a , 4 .

a . : ) 2 6 , 12 ; ) 12 14 , , . IPV , PV . : ) , PV . ; ) , 7/8. , a ; ) , 14/15. , a . , . 3) ,

, DTP . : ) 2 6 , 12 ; ) 12 5 , . DTP , . . :

 DTP . , 6 . DTP . 4)

D d . :

) 5 14 , ; ) 2 5 , DTP . 5 7 D 5 , 7 14 d . , 12 , D , 12 5 D . D : ) 7 , DTP ; ) 5 7 D . d : ) , 14/15. DTP, D d ; ) 7 14 d . D d .

 . 5) (). 14 18 , DTP, D d . B

.
: ) , 18/19. , DTP, D, d a; ) 14 18 . . 6) .

, , (R). : ) 12 , 18 ; ) 18 14 , . j R . , 12/13. . R .

7)

. : a) 2 15 ; - HBsAg . 2-12 , 24

2 15 . DTP 3 . R ( ), 6 . HBsAg . 2-24 . , , 12 , R . (0,5ml) . , .

1-

. :

) (, , ); b) o : 1) , 2) ,

3) HBsAg , 4) , 5) 6) . : , 30. 180. (0,1,6 ). : 0, 1, 2, 12 . : 0, 1, 2, 6 . a 10 (0,5ml), 10 (1ml). . , . 2)

. A)

: a) ;

) , ; ) 10 , , ; ) .

 , , 0, 3, 7, 14. 28. . , , (20 i.. 1 kg ). () , . ) , : , , , . : , 7. 21. . a . 3)

) 5 , TIg. b) 5 10 o , (booster);

) 10 (booster) Ig 250 i.. ) , , 1 5 (booster) . Ig . . III. (Ig)

1)

 SPLIT . , : a) 6 ( ) ( , , );

b) ; ) 65 ; ) , , , . 6 8 SPLIT . , 30 , . 6 3 0,25 ml SPLIT , 3 8 (0,5ml). 8 SPLIT (0,5ml). . 2) b heamophyllus-om influenzae tipa HI , , 5 : ) 2-6 . ) 7-12 . ) 5 . heamophyllus-om influenzae tipa a

 : . HI , . HI : 1) , 2) , 3) , 4) , 5) HIV . HIb .

3)

(pneumococcus-om)

streptococcus-om

pneumoniae

streptococcus-om pneumoniae (pneumococcusom) . . 3-5 10 , 5 . : 1) o , , , ; 2) o j j; ,

3) ej ;

4)

a a HIV ;

5) o 65 ( , ). 0,5ml. 4)

. : 1) ( , ); 2) (C5-C9). a . .

0,5ml. 5)

2 5 c (DP) . (DP) : 1) () 40 C 40 C 48 (DP) , ;

2) , 48 DP ; 3) 4) ( ) 48 DP ; , , DP . DP .

 . (DP) oa CNS- (DP). IV. , e : 1) , 2) 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) .

1) e e , 10 . 10 . 2)

j , 15 .

 . . 3)

, Vi . . Vi c , . 4)

, . . 5)

25 j , . 25-45 d . a 45 p 1-3 6-12 e . . , e, , , , , , , c . , .

 2004.

BCG

.* HBsAg + .*

HBsAg + .*

DTP

HBsAg +

3,5

DTP

DTP

.*

2.

DTP

HBsAg +

7. 12. 14. 18.

DT

HBs .