Visoka tehnika kola strukovnih studija Bulevar Zorana inia 152a

Predmet: Mainski sistemi Seminarski rad

Novi Beograd, 16.11.2012. Student: Aleksandar Lazarevi, 35/2010 Profesor: dr. Dragan ivkovi

Uvod

Prve builice su postojale pre trideset i pet hiljada godina. Takve builice su se sastojale samo od zailjenog kamena koji bi se koristio rukama. Sledei veliki razvoj je builica sa lukom. Koja datira iz vremena etvrtog i petog veka pre nove ere. Presa za buenje kao mainski alat je evoluirala od builice sa lukom i stare su mnogo vekova. Pokretane su razliitim izvorima snage kroz vekove, kao to je ljudska snaga, vodenicama, vetrenjaama, esto uz korienje kaieva za prenos snage.urn builice datiraju ak toliko rano iz Kin dinastije u Kini. urn builice u staroj Kini su bile pravljene od drveta i pokretane intenzivnim ljudskim radom, ali sumogle da prou kroz vrts kamen. Sa dolaskom elektrinog motora u kasnijem delu devetnaestog veka, poelo je veliko interesovanje za pokretanje mainskih alata sa takvim motorima, i builice su bile meu njima. Izum prve elektrine builice pripisan je Arthur James Arnot and William Blanch Brain, 1889, u Melburnu, Australiji. Wilhelm Fein je izmislio portabilnu elektrinu builicu 1895 u tutgartu, Nemaka. A 1917, Blek i Deker su patentirali okida na drau rune builice.

Builica sa lukom

Builice sa lukom su koriene u Mehgrahu, Naloistan, Pakistan izmeu etvrtog i petog milenijuma pre nove ere. Slika 1. Builica sa lukom.

Slika 1. Builica sa lukom (http://en.wikipedia.org/wiki/File:Bow_Drill.png

Ova builica sa lukom je koriena za buenje u Lapis lazuli( slika2) i Kornelian( slika 3). U sluaju buenja builica bje bila od zelenog jasper( slika 4). Sline builice su pronaene u drugim delovima Indijsko dilinske civilizacije i Irana jedan milenijum kasnije.

Slika 2. Lapis lazuli http://en.wikipedia.org/wiki/File:Lapis_lazuli_bl ock.jpg

Slika 4. Crveni jasper http://en.wikipedia.org/wiki/File:Jasper.pebble. 600pix.bkg.jpg

Slika4. Kornelian(Carnelian) http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/12/Carnelian_sard_%28mineral_specimen%29.jpg

Namotajna builica

Namotana builica je prost alat korien za pravljenje rupa u lakim materijalima rukom i bio je korien vekovima. Sama builica je sainjena od :vratilo builice, uske ploe sa rupom u centru, tegom (uobiajno deak disk) koji se ponaa kao zamajac i duina kanapa. Teg je spojen blizu dna vratila i rupa na ploi je stavljena na vrh. Ue je provueno kroz rupu vratila i prvreno je na oba kraja uske ploe tako da ona visi neto iznad sredine. Kraj vratila obino ima kockastu rupu napravljenu da udomi odreenu veliinu svrdla ili jednostavan trijangularni deo napravljen da see dok rotira u obe strane.

Slika5. Demonstracija namotajna builice

Maina za buenje sa kundak kaiom

Tokom 1800ih parni pritisak koji je bio potreban parnom motoru je postajao sve vei i vei. To je znailo da je spoljni deo bojlera( nazvivan oklop bojlera) morao da bude napravljen veoma izdrljivo. Oklop bojlera je pravljena krivljenjem gvoa ili elika u tubu. Krajevi su onda preklopljeni i prikovani jedan za drugi. Pare gvoa nazvano Slojeviti zakivak) je stavljano izmeu dva kraja da pobolja vezu. Slojeviti zakivak i oklop bojlera maine za buenje kao to je ova su koriene za buenje rupa za zakovke. Maina lei ravno sad ali originalno je stajala uspravno sa okretnicom ispred njenih nogu. Oklop bojlera je prikljetena za okretni sto, koji moete videti na slici 6. Iz Tomas Hudson i Saradnici kruni bojlerski radovi, u Koatbidu. Ova ilustracija iz kasnih 1800ih ininjerskih prirunika prikazuje slinu mainu. Naa maina je vea i bila je stvarno fiksirana za stub u fabrici.

Slika 6. Maina za buenje sa kundak kaiom http://1.bp.blogspot.com/-SpRy5rxdME/UEdO7sqvS7I/AAAAAAAAAEo/s 9zgfASJgdQ/s1600/Boiler+Drilling+Machine.JP G

Builica je sada prezentovana horizontalno unutar ininjerskog paviljona dok je okretni sto na displeju blizu.

Stare maine za buenje

Slika7. Stara maina za buenje Konversations-Lexik iz 1897

http://www.shutterstock.com/pic-98142320/stock-vector-old-drilling-machine-vintage-illustrationfrom-meyers-konversations-lexikon.html

Slika8. Stara maina za buenje Konversations-Lexik on 1897 http://www.shutterstock.com/pic-98142419/stock-vector-old-drilling-machine-vintage-illustration-frommeyers-konversations-lexikon.html

Slika10. ena rukuje mainom za buenje; bui drvene koture za namotavanje bodljikave ice http://en.wikipedia.org/wiki/File:Woman_operating_boring_machine;_boring_wooden_reels_for_winding _barbed_wire.jpg

Istorija buenja dijamantom Indikacije buenja dijamantom mogu biti praene u nazad do ranog Egipta, gde izgleda da je dijamant pomogao pri buenju rupa u kamen korien za pravljenje piramida. Moderno buenje dijamantima, moe biti praeno do vajcarskog ininjera J.R. Leschota 1862 godine. Industrijska revolucija je morala da nae nain da bui tupe i die u vazduh ogromne koliine kamenja, brzo. Tunele, ine, brane, rudnici i u ostalim strukturama po potrebi. Udarne builice su koriene, ali elik tog vremena nije mogao da izdri udarac potreban za lomljenje kamena. Leschot je dizajnirao i patentovao builicu koja je koristila novi koncept smetanja dijamanata smetenih u eline tube. Ovaj perforator nije mogao da bui po faktoru 3:1 bilo koje udarne builice svoga vremena. Uskoro je postal oigledno da je glatkapovrina za seenje Leschotove builice idealno za seenje uzoraka jezgra. Prvi put ekonomski uzorci jezgra su dostupni ininjerima i geolozima. Informacija je otvorila novu eru gradnje, dizajna i lakoe.

Istorija frikcionog buenja Ve 1923, Francuz an Klod de Valeri je pokuao da napravi alat koji bi napravio rupu u metalu topotom dobijenu trenjem, umesto mainske obrade. Onda je ovo bio samo delimian uspeh, zato to tada potrebni materijali nisu bili dostupni. ta vie, on nije otkrio pravi oblik za ovakvu vrstu alata. Uspean alat se nije mogao proizvesti pre 1980-e.

Slika 11. Osnovni koraci u frikcionom procesu buenja: 1. alat; 2. Toplota 3. rafljenje slavine navoja http://en.wikipedia.org/wiki/File:Flowdrill.png

Istorija builice sa presom Builicaje izmiljena za seenje metala, ali nije bilo potrebno mnogo vremena da i drvodelje otkriju prednosti prese. Jedna builica je mogla da se koristi za ponavljanje pravljenja preciznih rupa, to je dozvolilo jednom radniku za builicom da uradi istu koliinu posla za koju je nekad trebalo vie ljudi. Builica sa presom se moe podesiti da bui pod skoro bilo kojim uglom, i na raznolikim brzinama.

Slika 12. Builica sa presom http://www.vintageprojects.com/power-tools/drill-press-auto-300.jpg

Rane builice sa presom Prve builice sa presom , koje su se pojavile u kovanicama i mainskim radnjama pre vie od 200 godina, su napravljenje za seenje metala i pokretane su runom polugom slika 12. Preciznost ove stacionarne builice je bila prednost maincima u fabrikama i kovaima, poto im je dozvolila da ponavljaju seenja do tada ne vienom preciznou.ak i bez elektrine energije, ove prese za buenje montirane na zid su bile mnogo bre i mnogo preciznije nego rukom upravljane elektrine builice.

Opcije voice Prve builice sa presom su koristile voice sa tokiem da bi vodile burgiju kroz drvo. Da bi sklonili burgiju iz drveta, toki je morao da se odvue. Kasniji modeli su imali polugu, sa duplim mehanizmom koja je dozvoljavala bre izvlaenje burgije, inei operaciju od starta do finia operacije mnogo brom.

Elektrini motor Prve elektro motorne builice sa presom su napravljenje 1920-e godine i sadrale su takve pogodnosti kao to je vea glava za noenje razliitih burgija bezbedno, mehanizam za ubacivanje burgije u steznu glavu i radni sto podesiv po visini. Kombinacija tih inovacija je dozvolola presi za buenje da postane mnogo veih modela koji e stajati na podu, neki od njih se i danas dan koriste.

Moderne karakteristike Dananje prese za buenje koriste rezliite tehnoloke napredne funkcije: elektronski promenljive brzine motora, korane kainike za vee raspone brzina, unite stezne glave itd. Mnoge od tih jedinica sadre karakteristike prenete sa drugih alata, kao to je T-koloksek kruni slot od stone testele, koji se moe koristiti za postavljanje displeja, stezne glave i privrivae. Neke prese za buenje imaju ak i dodatke kao mortisingov dodatak, koji dozvoljava radniku da see etvrtaste rupe.

Literatura: http://en.wikipedia.org/wiki/Drill#cite_note-Landmeyer-3 http://en.wikipedia.org/wiki/Bow_drill http://summerlee-engineering.blogspot.com/2012/09/butt-strap-and-boiler-shell-drilling.html http://www.diaset.com/information.php?i_id=11 http://en.wikipedia.org/wiki/Friction_drilling http://www.ehow.com/about_6330766_history-drill-presses.html