EDUCONS UNIVERSITY FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE SREMSKA KAMENICA

Seminarski rad iz predmeta: Upravljanje bankama Tema: LIKVIDNOST BANAKA

Mentor: Prof. Dr Milenko Deletovi

Student: Mijailovi Jelena 189/11

SADRAJ
Uvod................................................................................................................................3 1. Koncept likvidnosti.....................................................................................................4 2. Strategije likvidnosti...................................................................................................5 2.1 Strategija kratkoronih komercijalnih zajmova........................................................5 2.2 Strategija utrivih aktiva...........................................................................................5 2.3 Strategija likvidnosti na bazi plasmana sa anticipiranim dohotkom.......................6 2.4Strategija upravljanja pasivom...................................................................................6 3. Projektovanje likvidnosti.............................................................................................6 4.Struktura izvora rezervi likvidnosti..............................................................................7 4.1 Primarne rezerve likvidnosti......................................................................................7 4.2Sekundarne rezerve likvidnosti...................................................................................8 4.3 Krediti za likvidnost...................................................................................................9 5. Aktuelno stanje u Srbiji..............................................................................................10 5.1 Likvidnost bankarskog sektora.................................................................................10 5.2 Principi za upravljanje rizikom likvidnosti...............................................................10 5.3 Beka inicijativa........................................................................................................11 6. Zakljuak.....................................................................................................................12 Literatura.........................................................................................................................13

UVOD
Za opstanak banke od krucijalnog znaaja je odravanje njene likvidnosti odnosno sposobnosti da u roku dospea izmiri svoje obaveze. Zbog toga je upravljanje likvidnou jedna od naj znaajnijih aktivnosti kojom se bavi menadment banke. Dobro i kontinuirano upravljanje likvidnou za banku znai minimiziranje opasnosti od nastanka ozbiljnih problema koji za posledicu mogu imati prestanak rada banke,obzirom da banke u uslovima trine ekonomije moraju permanentno da obezbeuju dnevnu likvidnost u svom poslovanju. Finansijska institucija se smatra likvidnom u koliko uvek ima pristup odmah raspoloivim sredstvima po realnoj ceni i to tano u momentu kada su ta sredstva neophodna. Likvidna banka je ona koja poseduje odgovarajui iznos trenutno raspoloivih sredstava ili je u stanju da na vreme obezbedi likvidna sredstva . Nedostatak adekvatnog nivoa likvidnosti je znaajan pokazatelj da banka ima ozbiljnih problema u poslovanju. Vanost likvidnosti nadilazi pojedinanu banku, budui da nedostatak likvidnosti u pojedinanoj instituciji moe imati sistemske posledice. Zbog toga analiza likvidnosti zahteva da uprava banke meri poziciju likvidnosti na kontinuiranoj osnovi, ali i da ispita mogunosti razvoja obveznih sredstava po razliitim scenarijima, ukljuujui i negativne uslove. 1

www.hnb.hr

1.KONCEPT LIKVIDNOSTI
Odravanje likvidnosti banke smatra se osnovnom pretpostavkom za njen opstanak na finansijskom tritu.Likvidnost banke je njena sposobnost da u roku dospea odgovorim svojim obavezama. Obaveze banke odnose se na deponente i kreditore banke.Graani ulau novac kod banke u vidu depozita, raunajui na to da eim bankau skladu sa rokovima dospea (koji su definisani u ugovoru) staviti na raspolaganje novac koji je uloen. Depoziti koje ulae graanstvo mogu biti depoziti po vienju ili depoziti sa odreenim rokovima dospea. Prema tome, vrlo je bitno da banka zadobije poverenje svojih deponenata na osnovu koga oni ulaui svoj novac kod date banke ne moraju da brinu da li e eventualno u dogovorenom roku imati na raspolaganju dati novac. Da bi se to desilo neophodno je da banka bude likvidna. Likvidnost banke proistie iz njene bilansne strukture. U aktivi bilansa banke nalaze se instrumenti koji su razliitog stepena likvidnosti, dok se u pasivi bilansa banke nalaze njene obavezel Prema tome likvidnost banke zavisi od odnosa likvidnosti aktive i pasive u bilansu banke. Osim bilansnih i nebilansne pozicije utiu na likvidnost kao to su kreditne linije koje mogu biti iskoriene u cilju postizanja izvravanja obaveza u roku dospea. Rona transformacija odn. proces konverzije depozita u kredite utie na likvidnost banke, obzirom da deponenti tee da dre sredsva kod banaka sa to kraim rokom, dok u isto vreme korisnici bankarskih kredita tee da koriste sredstva sa to je mogue duim rokom vraanja. Banka naplauje odreanu cenu za vrenje rone transformacije. Tako da banke ne ostvaruje samo sistemsku korisnost od obavljanja rone transformacije ve ima korist i u vidu prinosa. Meutim u koliko roni transfer banke postane preobiman banka e se nai u poziciji nelikvidnosti. Nesolventnost banke takoe moe dovesti banku do nelikvidnosti. Solventnost je sposobnost podmirenja dugoronih obaveza. Usled prvih signala nesolventnosti na tritu dolazi do povlaenja depozita i uskraivanja davanja novih kredita datoj banci. U savremenom kontekstu finansijskog trita odravanje likvidnosti dobija nove mogunosti koje se sastoje u tome da u osnovi zdrava banka, koja ima dobar kreditni rejting moe u svako doba da povue novana sredstva sa finansijskog trita u vidu kratkoronih ili eventualno dugoronih kredita.

2.STRATEGIJE LIKVIDNOSTI
U bankarstvu razvijenih zemalja prema njihovoj dominaciji najznaajnije su sledee strategije: strategija kratkoronih komercijalnih zajmova, strategija utrivih aktiva, strategija likvidnosti na bazi plasmana sa anticipiranim dohotkom i strateigija upravljanja pasivom. 2.1 Strategija kratkoronih komercijalnih zajmova To je bio dominantni koncept kreditne politike komercijalnih banaka u XIX veku. Po ovom konceptu, banke odravaju svoju solventnost i likvidnost ukoliko depozitni potencijal plasiraju iskljuivo u obliku kratkoronih kredita privredi. Radi se o kratkoronim bankarskim kreditima do 90 dana koji su pokriveni robnim menicama. Komercijalne banke daju kratkorone kredite preduzeima time to kupuju (diskontuju) robne menice i tako postaju menini poverioci s tim da o roku dospea naplauju menice od meninih dunika. Pri tome je postojala mounost da banka moe da izvri rediskont robnih menica, tj. da ih proda pre roka dospea nekom drugom poveriocu ili centralnoj banci. Smatralo se da banka ne moe da postane nesolventna ukoliko iza njenih depozitnih obaveza stoje kreditni plasmani u obliku robnih kredita pokrivenih menicama. Problem nelikvidnosti banke bi u gornjem mehanizmu mogao da nastane ukoliko bi dolo do neto smanjanja depozita kao iz vora bankarskih resursa. Gornja starategija odravanja likvidnosti banaka obezbeivala je visok stepen fleksibilnosti bilansnih struktura komercijalnih banaka, ali je predpostavljala da komercijalne banke svoj kreditni potencijal formiraju iskljuivo u obliku depozita po vienju kao i da kreditne plasmane ostvaruju skoro iskljuivo u vudu kratkoronih robnih kredita. 2.2 Strategija utrivih aktiva Strategija utrivih aktiva nastala je u razvijenim zemljama poetkom XX veka na bazi razvoja finansijskog trita i posebno novanog trita. Time su banke dole u situaciju da svoju rezervnu aktivu mogu da diverzifikuju. Pored primarne rezerve, u koju ulaze slobodna novana sredstva banaka pored obaveznih rezervi kod centralne banke, dolo je do formiranja sekundarnih rezervi u koje ulaze vrednosni papiri koji se lako mugu prodati na sekundarnom tritu bez gubitka. Sekundarne rezervne aktive sastoje se preteno od kratkoronih dravnih vrednosnih papira (blagajnikih zapisa) upravo iz razloga to je sekundarno trite za te papire najdublje, usled ega ovi papiri imaju likvidni karakter. Vrednosni papiri emitovani od stranekompanija takoe mogu da ulaze u sekundarne rezervne aktive banaka uz obavezan uslov da za njih postoji dovoljno duboko sekundarno trite. Uvoenje sekundarne rezervne aktive je revolucionarna promena u pogledu odravanja likvidnosti bankarskih institucija . Banke su sada u stanju da dre natno vee rezerve likvidnossti iz razloga tose znatniji deo rezervne aktive sastoji iz kamatonosnih rezervnih aktiva. Treba imati u vidu da su primarne rezervne aktive nekamatonosne, tako da banke nastoje da minimiziraju takav oblik rezervne aktive.

Usvajanje strategije utrivih aktiva je povezano sa stvaranjem dovoljno dubokog finansijskog trita, naroito novanog. 2.3 Streategija likvidnosti na bazi plasmana sa anticipiranim dohotkom Ova strategija je postala dominantna nakon Drugog svetskog rata. Njena osnova sastoji se u tome da su banke postale u veoj meri orijentisane na davanje srednjoroni i dugoronih zajmova privredi i stanovnitvu i to na bazi jakog porasta tednih i oroenih depozita. Srednjoroni i dugoroni zajmovi vraaju se na osnovu anuitetnih programa. Anuiteti sadre otplatne rate i kamate, s tim da preduzea plaaju anuitete na estomesenoj ili godinjoj osnovi, dok graani zajmove otplauju u mesenoj dinamici. Banke moraju da vode rauna da tajming plaanja glavnice i kamata bude usklaen sa finansijskom sposobnou korisnika kredita da servisiranje dugova vre iz svojih dogodaka. Ono to je karakteristino jeste da srednjoroni i dugoroni kreditni plasmani mogu da obezbede stalni priliv sredstava u relativno kratkim intervalima. Ova strategija je pozitivna i u tom smislu to postoji mogunost da se unapred kvantitativno sagleda novani priliv sredstava u mesenoj, kvartalnoj, itd. dinamici na baszi dogovorenih kreditnih aranmana. 2.4 Strategija upravljanja pasivom Pva strategija je razvijena 60-ih godina proteklog veka i bila je brzo prihvaena od strane banaka razvijenih zemalja. Sutina ove strategije jeste da banke obezbeuju svoju likvidnost putem korienja kredita, umesto prodaje kratkoronih vrednosnih papira. Ona predpostavlja veoma jako finansijsko trite na kojem postoji obilje sredstava koja se lako mogu angaovati putem kreditnih aranmana od strane svih trinih transaktora ukljuujui i banke. Meutim, ukljuivanje banaka na finansijsko trite moe se vriti jedino uz uslov da banka ima solidnu kreditnu sposobnost. Postoji i mogunost da banke koriste kredite kod centralne bane, naroito u sluaju da na tritu nisu u stanju da kupe novac u smislu strateije za upravljanje pasivom. 2

3 Projektovanje likvidnosti
Planiranje likvidnosti banke zasniva se na prognoziranju rasta depozita i tranje za zajmovima kao i na araniranju dodatnih izvora za obezbeenje likvidnosti banke.3 Peter Rose, Syilvia Hudgins, Bankarski menadment i finansijske usluge U savremenim bankama projektovanje likvidnosti vre komisije za upravljanje aktivom i pasivom koje su u isto vreme i odgovorne za odravanje likvidnosti banke. Postoje tri oblika projektovanja likvidnosti banke: bazini trend, kratkorone sezonske promene i cikline promene . Sutina projektovanja likvidnosti sastoji se u tome da se za odreene vremenske intervale izrauna gep likvidnosti banke koji predstavlja razliku izmeu amtocooramoj izvora i potencijalne upotrebe sredstava od strane banke. Kod projektovanja likvidnosti pravi se diferencijacija izmeu stabilnih i nestabilnih depozita. Stabilni depoziti su oni na koje banka moe da rauna a nee imati veu frekvenciju upotrebe. Prema jednoj formulaciji, radi se o depozitima za koje se oekuje da e ostati nepovoueni u roku od jedne godine. Prema drugoj formulaciji, radi se o
2

dr irovi Milutin, Bankarstvo, Beograd, 2008

depozitimaoji nisu osteljivi na manje promene trine kamatne stope. Kod projektovanja likvidnosti bitno je da se u svakoj banci sagleda u kojoj proporciji tedni i oroeni depoziti kodbanke mogu da budu ocenjeni kao stabilni depoziti. Preostali iznos ine nestabilni depoziti za koje se oekuje da e biti povueni u ronom spektru od jedne godine, odnosno da su osetljivi na promene u trnim kamatnim stopama. Projektovanje likvidnosti banke sadri i ciklini aspekt, koji je utoliko vie naglaen ukoliko je banka u veoj meri povezana sa onim privrednim granama kod kojih postoji vei stepen ciklinih oscilacija. Dugorona empirijska istraivanja su pokazala da zajmovni zahtevi u periodima visoke privredne aktivnosti rastu iznad linije trenda, a da su uslovima privrednih recesija padaju ispod linije trenda. Takoe, i kretanje depozita pokazuje ciklinu konfiguraciju, jer je rast depozita relativno nizak u vreme ciklinog uspona da bi akceleraciju dobio za vreme recesija. Kamatne stope tee da rastu u fazama uspona privredne aktivnosti i padaju u vreme slabe konjukture. Banke u periodima uspona provredne aktivnosti smanjuju iznos kratkoronih i dugoronih vrednosnih papira u svojim aktivama kako bi poveale zajmovne plasmane na koje dobijaju i veu kamatnu stopu. U fazama recesionih kretanja basnke poveavaju svoje holdinge kratkoronih i dugoronih hartija od vrednosti. Na izbor sredstava za pokrivanje gepa likvidnosti utie duina vremena projektovanog gepa i oekivano kretanje kamatnih stopa na finansijskom tritu. Kod izbora sredstava za projektovanje gepa likvidnosti banka uzima u obzir da li e gep trajati nekoliko dana ili due. Ukoliko se oceni da e gep trajati nekoliko dana banka tei da koristi kratkoronije izvore sredstava. Ukoliko se oceni da e gep trajati neto due, banka e verovatnokorisiti emisiju depozitnih certifikata. Jo je znaajnije pitanje buduih kretanja kamatnih stopa. Ako se oekuje da e kamatne stope da padnu, portfolio menaderi tee da koriste kratkoroen izvore sredstava kako bi kasnije izvrili refinansiranje po niim kamatnim stopama. Kada se proceni da e doi do porasta kamatnih stopa, portfolio menaderi tee da koriste dugoronija sredstva u pasivi kao i da smanje ronost plasmana u aktivi bilansa banke. Na politiku likvidnosti banke deluju i subjektivni faktori, odnosno poslovna filozofija menadmenta u banci. Postoje dve osnovne filozofije. Prvi tip je agresivni tip menadmenta koji je orijentisan na upravljanjepasivom. Drugi tip menadmenta je orijentisan na politiku likvidnosti koja se zasniva na sekundarnim rezervnim aktivama banke. Treba imati u vidu da i najagresivnije banke raspolau sa utrivim vrednosnim papirima, tako da se ipak postavlja samo pitanje kombinacije raznih oblika korienja naina za obezbeenje likvidnosti..3

4.STRUKTURA IZVORA REZERVI LIKVIDNOSTI

Kompleksna politika likvidnosti zasniva se na tri osnovna izvora potrebnih likvidnih rezervi: 1.Primarne rezerve likvidnosti 2. Sekundarne rezerve likvidnosti 3.Krediti za likvidnost

dr irovi Milutin, Bankarstvo, Beograd, 2008

4.1 Primarne rezerve likvidnosti Primarne rezerve likvidnosti se sastoje iz gotovine, depozitnih rezervi kod centralne banke u obliku obaveznih rezervi i rezervi likvidnosti banaka i depozita po vidjenju kod korespodentskih banaka. Pojavni oblici gotovine su papirni i kovani naovac kojim raspolau banke za dnevna plaanja obaveza. Druga dva oblika primarne rezerve znae obavezu centralne banke i/ili korespodentske banke da u okviru raspoloivih rezervi pokrivaju likvidne potrebe banke Oblici primarnih rezervi likvidnosti imaju mo neograniene meusobne konverzije, zavisnood likvidnih potreba banke. Njihova funkcija je da dinamiki pokrivaju planirani odliv depozita ili gotovine po nalozima depozitara i tedia. Primarne rezerve imaju relativno vei znaaj kod manjih i srednjih banaka, kao i za banke koje preferiraju defanzivnu politiku likvidnosti. Takoe, primarne rezerve su relevantne za nedovoljno razvijena trita hartija od vrednosti. U sluaju da se vodi restriktivna monetarna politika banke e formirati vie nivoe primarnih rezervi, nego to je sluaj u uslovima ekspanzivne monetarne politike. S obzirom da primarne rezerve ne odbacuju kamatni prinos,velike banke koriste razvijene trine strukture da bi likvidne potrebe obezbeivale korienjem kamatonosnih sekundarnih rezervi i povlaenjem kredita za likvidnost sa novanog trita ili od centralne banke. Imajui u vidu teorijske i institucionalne koncepte primarnih rezervi moglo bi se govoriti o njegovom dvojakom znaaju. Prvo, njima se pokriva neto odliv depozita iz poslovnih sistema pojedinane banke na osnovu naloga komintenata u visini raspoloivih sredstava, izdavanjem ekova i kreditnih kartica od strane komintenata koji imanu otvorene raune kod banke. S obzirom da u banci postoje i permanentni prilivi, aktiviranje primarnih rezervi bie jedino u sluaju da je odliv vei od priliva. Drugi znaaj primarnih rezervi je u tome to su one indikator stepena iskorienosti kreditnog potencijala. U koliko postoji viak rezervi iznad izdvojenih obaveznih rezervi i primarnih rezervi, moe se rei da banka raspolae neiskorienim kreditnim potencijalom. Osim navedenog mikroekonomskog znaaja, primarne rezerve imaju i makroekonomski znaaj kvantifikaciju i dinamizaciju novane mase od strane centralne banke. To znai da, koliko sistem banaka kao celina raspolae tzv. ekcesnim vikovima primarnih rezervi likvidnosti, centralna banka e prei na restriktivniji kurs monetarne politike i obrnuto. Prema tome agregatni vikovi ili deficiti primarnih rezervi su adekvatni indikatori za voenje monetarne politike. 4.2 Sekundarne rezerve likvidnosti Sekundarne rezerve likvidnosti imaju kvalitet tokova, jer trenutno dopunjavaju ve iscrpljene primarne rezerve likvidnosti. U razvijenim trinim privredama ne postoji eksplicitna regulativna kvalifikacija oblika, kao ni kvantifikacija obima sekundarnih rezervi likvidnosti, ve je bankama preputena potpuna autonomija u njihovom formiranju. Ipak, na osnovu empirijskih sagledavanja moe se rei da su to plasmani u kratkorone dravne hartije od vrednosti, hartije koje izdaje centralna banka i komercijalni papiri veih korporacija. Likvidonosne hartije od vrednosti se kotiraju na novanom tritu, dok su ostale dugoronijeg karaktera, zbog ega cirkuliu na tritu kapitala. One imaju kratke rokove dospea, sigurnu naplatu po isteku dospea, a mogu se unoviti brzo i bez veih gubitaka i pre roka dospea, to omoguuje veim bankama da ih koriste kao sigurnu sekundarnu rezervu likvidnosti. Takoe, vrednosni papiri koji sainjavaju sekundarne rezerve imaju visok bonitet i izuzetnu trinu transferibilnost, pod uslovom da postoji razgranato, aktivno i stabilno trite.

Za razliku od primarnih, sekundarne rezerve likvidnosti u principu predstavljaju kamatonosne plasmane. Obzirom na kratkou rokova dospea, kamate su veoma niske ali su dnevno unovive, to omoguuje bankama skoro trenutno obezbeenje dodatnih likvidnih potencijala. Imajui to u vidu i sekundarne rezerve su primarno u funkciji obezbeenja likvidnosti, a tek onda u funkciji profitabilnosti. Njihov sekundarni karakter proizilazi iz injenice da se aktiviraju tek po iscrpljenju primarni rezervi. Naime, njihova je osnovna uloga da pokriju neoekivane odlive depozita po osnovu klirinkih transakcija novca izmeu banaka, ekscesnu tranju kredita od strane znaajnih komintenata, poveani odliv gotovine iz poslovnog sistema banke i tome slino. Mada postoji mogunost da se iznenadne potrebe za dodatnim likvidnim potencijalom pokriju i korienjem kredita za likvidnost, banke preferiraju kamatonosne plasmane iz sledeih razloga: - ne mogu sve banke raunati na podjednaku mogunost povlaenja kredita za likvidnost - - u principu je kreditni mehanizamskup nain pokrivanja likvidnih potreba - - dok plasmani u sekundarne rezerve donose kamatni prinos, korienje kredita predstavlja negativan prinos banke - performansne banke imaju svoj prirodni limit zaduenja, kojise u klasinom modelu bankarstva svodi na pravili da gornja stopa kreditnog zaduenja ne moe biti iznad stope kapitala banke. rezerve likvidnosti su bolji izvor likvidnosti u sluaju da su potrebe za likvidnim potencijalom trajnije, a manje prolaznog karaktera. Klasina formula za kvantifikaciju potrebnog nivoa sekundarnih rezervi likvidnosti zasniva se na zbiru oekivanog neto odliva depozita i porasta tranje za kreditima. Pri tome se imaju u vidu veliina i vrsta banke, diversifikovanost depozita i sezonska fluktuabilnost likvidnih resursa, a sve to u kontekstu ve analizirane empirijske injenice o asinhronom kretanju depozita i kredita u sezonskim i ciklinim varijacijama. U koliko se sekundarne rezerve posmatraju u kontekstu injenice da paralelno i nuno postoje i primarne rezerve likvidnosti, vai pravilo da to su manje primarne rezerve, srazmerno su vee sekundarne rezerve, jer njihov zbir treba da rezultira optimizacijom likvidnog potencijala banke. Najvei ponder u okviru sekundarnih rezervi imaju dravne kratkorone hartije od vrednosti (obveznice), koje osim to se lako i pre roka mogu unovitimotu se koristiti i kao pokrie za odbijanje kredita za likvidnost. U principu se moe rei da to su krai rokovi dospea i manji rizik od promene kamatnih prinosa odreenih vrednosnih hartija, to su one bolji mobilizator dodatnih likvidnih resursa. Pored kratkoronih dravnih obveznica, znaajna je ulogu bankarskih akcepta, blagajnikih zapisa, komercijalnih papira velikih kompanija ali i dugoronije obveznice sa izuzetnim stepenom trine transferabilnosti. 4.3 Krediti za likvidnost Krediti za likvidnost smatraju se komponentom ukupnih rezervi likvidnosti, pod uslovom da postoji apriorna mogunost korienja kreditnih linija od strane likvidno ugroenih banaka. Krediti za likvidnost se koriste u sluaju nedovoljnih primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti za povremeno pokrivanje novanih deficita banke. Kredite za likvidnost najee koriste vee banke, koristei svoju izgraenu trinu poziciju. Krediti za likvidnost se obezbeuju kod korespondentskih banaka ili kod centralne banke. U sluaju korienja kredita za likvidnost kod drugih banaka ostvaruje se trenutni transfer likvidnih finansijskih vikova izmeu banaka, a da se pri tome ne

manja ukupni likvidni potencijal bankarskog sektora kao celine. U sluaju da se koriste krediti za likvidnost kod centralne banke, poveava se likvidni potencijal bankarskog sektora. Banke bi trebalo preteno da koriste primarne i sekundarne rezerve, dok bi krediti za likvidnost imali rezidualni karakter, ime bi izbegle rizik gubljenja kreditne sposobnosti, kao i visoke trokove odbrane likvidnosti. Zbog nemogunosti tanog predvianja oscilacija u depozitima i kreditima, krediti su mehanizam za kratkorona usklaivanja likvidnih deficita banke. Relativno vei znaaj kredita za likvidnost dolazi do znaaja u uslovima deficita likvidnih resursa bankarskog sistema kao celine. U toj situaciji centralna banka svojim kreditima za likvidnost brani likvidnost sistema poslovnih banaka kao celine. Navedeni koncept se smatra tradicionalnim, dok se banke u savremenim uslovima, koristei prednosti razvijenog trinog mehanizma, ee odluuju za korienje kredita za likvidnost i minimizaciju prosenog obima formiranih primarnih i sekundarnih rezervi. Promena koncepta je posledica, pre svega, rastuih stopa tranje za bankarskim kreditima, opadajuih stopa depozita u odnosu na rastue stope kreditne tranje, zbog ega su banke prinuene da nastali gep pokriju korienjem kredita kod centralne banke. Ne manje znaajno je to u uslovima rastuih inflacionih stopa dolazi do porasta tranje za likvidnim resursima na nivou privrednog sektora, to se prenosi i na bankarski sektor, koji je zbog toga prinuen da koristi kredite centralne banke. Zatim, oscilacije u kamatnim stopama mogu usloviti obim korienja kredita za likvidnost, u smislu da ako se smanjuju kamatne stope banke e pojaano koristiti kredite za likvidnost, uz redukciju nivoa rezervi likvidnosti i obrnuto. Najzad, banke koje preferiraju profitabilnost preko poveanja koeficijenta krediti/depoziti, imae minimalne rezerve likvidnosti, zbog ega e biti primorane da u veem obimu koriste kredite za likvidnost. S obzirom na visoko nivo individualizovanosti problema likvidnosti i da ne postoje opte prihvaena pravila, moe se rei da na nivou prosene banke primarne rezerve mogu iznositi 5%, a sekundarne rezerve 10-15%. Radi se o aproksimativnim veliinama, koje su podlone promenama. Imajui u vidu da su primarne i sekundarne rezerve, s jedne strane i krediti za likvidnost, sa druge strane alternativni mehanizmi za obezbeenje likvidnosti, banke e u svojoj politici likvidnosti imati u vidu njihove trokove i rizike. U sluaju da su trokovi kreditnih izvora likvidnosti previsoki, banke e se opredeljivati za formiranje rezervi likvidnosti. Krediti za likvidnost koji se trasnferiu izmeu banaka su bez posebnog pokria, imaju dnevnu dospelost i direktno se prenose izmeu reauna banaka koji se vode kod centralne banke. Superlikvidna banka daje nalog centralnoj banci da sa njenog rauna transferie odreeni iznos u korist rauna banke kojoj je potreban kredit. Sledeeg radnog dana se odigrava reverzibilan proces, s tim to se kamata posebno obraunava i iskazuje. Najnovija je tendencija da se likvidna usklaivanja vre putem Repo aranmana, tako to banka prodaje neke vrednosne hartije sa aranmanom o rekupovini sa dnevnim dospeem. Pri tome, plaanja po Repo aranmanu se mogu izvriti na dva naina. Jedan je da se zaduuje kupac koji ima raun kod banke, ime se smanjuje obim depozita banke. Drugi nain je da banka koja je podala hartije od vrednosti dobija ek od kupca koji se uplauje od dtuge banke, gde se vode sredstva kupca, ime se prelivaju likvidni potencijali izmeu banaka. Kada se koriste kredtiti za likvidnost kod centralne banke dolazi do porasta likvidnog potencijala bankarskog sektora, to inicira centralne banke da koriste

regulativne mehanizme u pogledu uslova za njihovo korienje, uz naglasak na usmeravanje banaka da vode optimialnu politiku likvidnosti.

5.Aktuelno stanje u Srbiji

5.1 Likvidnost bankarskog sektora Kako je jedna od osnovnih posledica meunarodne finansijske krize drastino umanjeno poverenje na tritima novca, bilo je jasno da e takva posledica ostaviti traga i na finansijske institucije u Srbiji. U tom cilju, u prvom setu svojih mera, Narodna banka Srbije je uticala na pospeivanje sticanja izvora sredstava banaka iz inostranstva. Promenom svoje regulative, NBS je najpre oslobodila banke polaganja obavezne rezerve na ino-zaduivanje, subordinirane kredite i zaduivanje kompanija za finansijski lizing kod ino-banaka, ime je zaduivanje u inostranstvu znatno pojeftinjeno i time stimulisano. Kako bi se bankama olakalo da adekvatno planiraju finansiranje svojih poslovnih aktivnosti u uslovima smanjene globalne likvidnosti, Narodna banka Srbije je, u decembru 2008, promenom svoje regulative definisala sredinu 2010. godine kao rok do koga se nee menjati navedeno ukidanje obavezne rezerve na ino-kredite, subordinirane kredite i ino-zaduenje kompanija za finansijskil izing. Dodatne mere podrke u pogledu likvidnosti banaka Narodna banka Srbije je donela u okviru Beke inicijative. Pored navedenih mera, Narodna banka Srbije kontinuirano usavrava regulativu iz oblasti poslovanja banaka, ime kreira okvir za unapreenje i dalji razvoj funkcije i sistema upravljanja rizicima u bankama. Imajui u vidu aktuelna deavanja na meunarodnom finansijskom tritu, Narodna banka Srbije je, na bazi Principa za upravljanje rizikom likvidnosti i superviziju, usvojenim od strane Bazelskog Komiteta za superviziju oktobra 2008. godine, sainila dokument, koji sadri preporuke i smernice za uspostavljanje adekvatnog sistema za upravljanje rizikom likvidnosti banke, kako bi pomogla bankama u unapreenju sistema upravljanja rizikom likvidnosti u ovim uslovima 5.2 Principi za upravljanje rizikom likvidnosti Narodna banka Srbije, kao supervizor banaka, kontinuirano usavrava regulativu iz oblasti poslovanja i supervizije banaka. Odluka o upravljanju rizicima banke i Odluka o upravljanju rizikom likvidnosti banke , koje su stupile na snagu 1. jula 2008. godine, unapredile su postojeu regulativu i postavile stabilnu osnovu za dalji razvoj funkcije i sistema upravljanja rizicima u bankama kroz obavezu banke da uspostavi sistem upravljanja rizikom likvidnosti, koji je deo jedinstvenog sistema upravljanja rizicima banke.

Imajui u vidu aktuelna deavanja na meunarodnom finansijskom tritu, Narodna banka Srbije sainila je dokument koji sadri preporuke i smernice za uspostavljanje adekvatnog sistema za upravljanje rizikom likvidnosti banke. Preporuke i smernice koje sadri ovaj dokument zasnovane su na principu proporcionalnosti: banka treba da primenjuje navedene preporuke u skladu s prirodom, obimom i sloenou svojih aktivnosti i rizicima kojima je u svom poslovanju izloena ili moe da bude izloena. Likvidnost predstavlja sposobnost banke da u svakom trenutku raspolae adekvatnim iznosom sredstava neophodnih za finansiranje rasta aktive i blagovremeno pokrie svih obaveza koje dospevaju. Rizik likvidnosti je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Znaaj upravljanja rizikom likvidnosti, kao jedne od aktivnosti banke koja je kljuna za njeno neometano svakodnevno poslovanje i ouvanje celokupne stabilnosti finansijskog sistema, ogleda se u sledeem: Banke imaju specifinu ulogu transformisanja kratkoronih izvora sredstava u dugoronu aktivu. Efektivno i efikasno upravljanje rizikom likvidnosti, kroz procenu neophodnog novanog toka kako u redovnom poslovanju, tako i u sluaju vanrednih okolnosti, omoguava banci blagovremeno ispunjavanje obaveza koje dospevaju, a koje su pod uticajem i internih (poslovne odluke banke) i eksternih dogaaja i ponaanja svih uesnika na finansijskom tritu; Upravljanje rizikom likvidnosti ima uticaj ne samo na dobit i kratkoronu sposobnost banke da izmiruje dospele obaveze ve i na kapital i dugoronu sposobnost banke da izmiruje svoje obaveze. S druge strane, dugorona pozicija banke, u smislu njene solventnosti i kapitala kojim raspolae, povratno utie na mogunost banke da pribavi neophodna likvidna sredstva, naroito u uslovima nestabilnosti na finansijskom tritu; Meuzavisnost rizika likvidnosti i drugih rizika kojima banka jeste ili moe da bude izloena (npr. kreditni, trini, operativni, reputacioni i strateki rizik, rizik koncentracije i sl.) veoma je visoka. Zbog toga je neophodno da banka analizira sveobuhvatan uticaj drugih rizika na rizik likvidnosti i da uspostavi adekvatan sistem upravljanja rizikom likvidnosti, kao deo jedinstvenog sistema upravljanja rizicima; Problemi s likvidnou jedne banke mogu da imaju i ire posledice na bankarski sektor i finansijski sistem. Aktuelna kriza na meunarodnom finansijskom tritu svedoi o znaajnom uticaju koji likvidnost banke i bankarskog sistema ima na celokupan finansijski sistem i ekonomiju kako na nacionalnom, tako i na meunarodnom nivou.

5.3 Beka inicijativa Nakon uspenog koordinacionog sastanka finansijskog sektora posveenog Srbiji odranog u Beu 27. marta 2009. godine, Narodna banka Srbije je, u kontekstu aranmana s MMF-om, pripremila posebne mere podrke finansijskoj stabilnosti zamlje s ciljem ouvanja poverenja javnosti u bankarski sektor i ouvanja finansijske i makroekonomske stabilnosti. Mere su usmerene na obezbeivanje kontinuiranog pristupa izvorima likvidnosti, kako dinarske tako i devizne, stabilizaciju deviznog trita, preventivno delovanje u pravcu ouvanja kvaliteta aktive banaka obezbeivanjem okvira za izmenu uslova otplate kredita klijentima banaka, smanjenje odliva deviznih sredstava i smanjenje depresijacijskih pritisaka. Posebne mere podrke dostupne su onim bankama koje, zajedno sa svojim veinskim akcionarima, preuzmu odreene obaveze. Obaveze veinskih akcionara se odnose na odravanje izloenosti prema Republici Srbiji do kraja 2010. godine, a na nivou iz decembra 2008. (ukoliko je re o akcionarima sa seditem van Republike Srbije) i na odravanje pokazatelja adekvatnosti kapitala i pokazatelja likvidnosti banke na propisanom nivou, u okviru ega e Narodna banka Srbije izvriti procenu budueg kretanja pokazatelja adekvatnosti kapitala prema metodologiji usaglaenoj s MMF-om. Obaveze koje banke treba da preuzmu odnose se na omoguavanje dunicima da izvre konverziju kredita u stranoj valuti i kredita indeksiranih deviznom klauzulom u dinarske i omoguavanje dunicima izmene uslova otplate kredita u skladu s definisanim okvirom. Narodna banka Srbije je bankama koje navedene uslove ispune ponudila sledee mere podrke: nove izvore likvidnosti dinarske kredite s rokom dospea do godinu dana i kratkorone devizne svopove i oslobaanje od obaveze obraunavanja obavezne rezerve za depozite i kredite primljene iz inostranstva od oktobra 2008. godine do decembra 2010. godine, i to do njihove otplate. Pored toga, bankama je omogueno da za regulatorne potrebe u kapital ukljue subordinirane obaveze do visine od 75% osnovnog kapitala, da docnju u naplati potraivanja za potrebe njihove klasifikacije utvruju prema naknadno ugovorenom datumu dospea za potraivanja iji su uslovi otplate promenjeni u skladu s definisanim okvirom i da pokazatelj deviznog rizika poveaju sa 10% na 20% kapitala. 4

6.ZAKLJUAK
4

www.nbs.yu

Likvidnost je jedna od osnovnih pretpostavki za opstanak banke i njeno normalno funkcionisanje Zbog toga je odravanje likvidnosti propisano zakonom kao obaveza banke. Za nelikvidnu banku,sve dok traje stanje nelikvidnosti, postoje odreena ogranienja u poslovanju. Takva banka za vreme trajanja nelikvidnosti ne moe da odobrava kredite, da daje garancije, otvara akreditive i vri druga plaanja sa svog iro-rauna.5 Upravljanje rizicima likvidnosti kojima je banka izloena je takoe od velikog znaaja. Bankarski sektor Srbije je trenutno po pitanju likvidnosti, veoma stabilan. Stabilan bankarski sistem Srbije rezultat je restriktivnih mera NBS visoka stopa obavezne rezerve, visoka referentna kamatna stopa... Nastnkom globalne ekonomske krize posebno je ugroena likvidnost banaka to je dovelo do gaenja mnogih banaka irom sveta.

dr Stevan ogorov, Bankarsko pravo, Novi Sad, 2004

Literatura
1. Prof. dr Milenko Deletovi, prof. Dr Petar Bojovi, prof. Aleksandar ivkovi; BANKARSKI MENADMENT; Beograd 2008. 2. dr Milutin irovi, BANKARSTVO, Beograd, 2008 3. dr Stevan ogorov, BANKARSKO PRAVO, Novi Sad, 2004 4. www.hnb.hr 5. www.nbs.yu