Etnoloka biblioteka Knjiga 39

Urednik Miroslav Nikanovi

Recenzenti Dr Dragana Antonijevi Dr Bojan iki Recenzentska komisija Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Prof. Dr Vesna Vuini Dr Ljiljana Gavrilovi, vii nauni saradnik Dr Mladena Preli, nauni saradnik
Ureivaki odbor Prof. dr Mirjana Proi-Dvorni (Northwood University Midlend, SAD), prof. dr Ivan Kovaevi (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu), prof. dr Duan Drljaa, Beograd, prof. dr Mladen ukalo (Filoloki fakultet Univerziteta u Banja Luci, RS, BiH), prof. dr Bojan iki (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu), dr Petko Hristov (Etnografski institut s Muzej, BAN, Sofija, Bugarska), dr Mladena Preli (Etnografski institut SANU, Beograd), dr Miroslava Luki-Krstanovi (Etnografski institut SANU, Beograd), prof. dr Dimitrije O. Golemovi (Fakultet muzike umetnosti, Beograd) tampanje publikacije finansirano je iz sredstava Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije

Ivan Kovaevi

URBANE LEGENDE
Ogledi iz amerikog folklora

Beograd 2009

Prouavanje amerikog folklora u Srbiji1

Uvod. Antropoloki "drugi" Do pre samo nekoliko decenija o tome ko e koga prouavati odluivao je kvantitet. Kvantitet ljudi i para. Samo brojne, finansijski mone i politiki stimulisane antropoloke naune zajednice bile su u mogunosti da se bave prouavanjem planete. To znai da je svaki kutak Zemlje, svaki njen stanovnik, bio u planu i programu nekog istraivanja. Antropologija, kao nauna disciplina, imala je, kao svoj etablirani zadatak, upravo takvo, potpuno pokrivanje svih "kultura". Izvravala ga je u skladu sa ljudskim i materijalnim resursima. Onako kako su ti resursi skalirani bila je skalirana i koliina prouavanih "drugih". Jedni su bili u mogunosti da, na nivou naune zajednice, prouavaju sve druge "druge", dok su neki bili tradicionalno orijentisani na samo neke, koji su im bili poznati iz nedavne prolosti. Interes za "sve druge" najprisutniji je u amerikoj antropologiji, ali i u sovjetskoj etnografiji i u nemakoj "Volkerkunde", dok su britanska i francuska antropologija prevashodno orijentisane na teritorije bivih imperija. U zemljama koje su imale jednu koloniju antropologija je ostala specijalno fokusirana na tu teritoriju (sluaj Belgije i Konga). Specifine politike okolnosti su uticale da su neke antropoloke naune zajednice kojima je prouavanje sopstvene kulture bio prevashodni cilj, ali su ga ljudskim re-

1 Ova knjiga je nastala kao rezultat rada na projektu "Antropologija u XX veku: teorijski i metodoloki dometi" koji finansira Ministarstvo nauke i tehnolokog razvoja Srbije (MNTR RS 147037).

Urbane legende

sursima prevazilazile, mogle svoje prouavanje "drugih" da potrae iskljuivo u politiki prihvatljivim sredinama, kao to je sluaj sa poljskom mongolistikom. Vlast marksistiko-lenjinistikih partija u nekim zemljama Afrike kratko je trajala da bi se za to vreme razvila neka bugarska ili eka afrikanistika na osnovu prouavanja Angole ili Mozambika. U drugim sluajevima, veliina drave u demografskom smislu i iz toga proizala nevelika brojnost naune zajednice, a u uslovima neogranienih politikih i solidnih finansijskih mogunosti, dovodila je do situacije u kojoj prouavanje "drugih" ima karakter pojedinanih "ekspedicija" baziranih na linim interesovanjima, kao to je bio sluaj u vedskoj. I na kraju dolazimo do onih malih i finansijski nemonih drutava koja ne mogu da obezbede nikakvo prouavanje "drugih", a pogotovo prouavanje koje podrazumeva klasino antropoloko terensko istraivanje. 1. Amerika i Srbija Ovakva slika antropolokog prouavanja sveta trajala je praktino do pred sam kraj dvadesetog veka. U odnosu koji nas interesuje, odnosu Amerike i Srbije, to je znailo da postoje ameriki antropolozi koji prouavaju Srbiju i to tako da im je Srbija, ako ne jedini, ono bar vaan ili najvaniji "teren" u antropolokoj karijeri.2 Nativni antropolozi su prema ovim istraivaima mogli biti predusretljivi ili kritiki preosetljivi to nije moglo, u sutini, promeniti njihov bazini odnos odnos antropologa koji prouava "druge" i nativnog antropologa. Kada se radi o etnografskom prikazu jedne lokalne zajednice3 razliku izmeu antropolokog pogleda "sa strane" i onog nativnog skoro da nije mogu2 Najpoznatiji ameriki antropolozi koji su prouavali Srbiju u drugoj polovini dvedesetog veka su J. M. Halpern i E. A. Hammel. 3 . . lpern, A Serbian Village, Columbia University Press, 1958.

Ivan Kovaevi

e nai, jer se u oba sluaja radi o obesmiljenoj etnografiji koja je sama sebi svrha, pri emu su, za krajnji rezultat, irelevantne razlike amerikog i srpskog puta takvog obesmiljavanja. Meutim, jednakost etnografskih proizvoda na srpskom "materijalu" i jednaka ne/korist od takvih proizvoda nikako ne znai da je uspostavljen znak jednakosti izmeu amerikih i srpskih antropologa, s obzirom na potpunu nemogunost reciprociteta. Naime, srpski etnografi nisu imali nikakvu mogunost da, makar i potpuno obesmiljeno, etnografski proue i opiu neki gradi ili selo u Severnoj Karolini ili Luizijani. Za to nisu postojali strateki, kadrovski, materijalni, pa ni politiki uslovi. Mali i siromani narodi i njihove male i siromane naune zajednice nisu imale mogunost da stvore strategiju prouavanja "drugih", obzirom da su se tradicijom orijentisane i egzistencijalno uslovljene iscrpljivale u bavljenju sopstvenom kulturom. ak i kada je obavljena unutranja idejna transformacija4, kojom su ukinuta strateka ogranienja i kada su nestale prepreke proizale iz tradicijom izazvanog stanja vegetiranja, i dalje su ostale one razlike koje su inile nemoguim i najmanje istraivanje "drugog" kao zaetak recipronosti u odnosu srpske i amerike antropologije. Dostupnost knjiga, periodike, izvora i svega to bi omoguavalo ozbiljno nauno prouavanje Amerike jo uvek je bilo daleko van domaaja srpskog antropologa. Sluajna putovanja, praena turistikim posetama muzejima i indijanskim rezervatima zadovoljavala su radoznalost antropolokog putnika, ali po svojoj prirodi nisu mogla predstavljati zaetke antropoloke amerikanistike u Srbiji. Pojedinani odlasci srpskih antropologa, sa i bez povratka, u Ameriku i Kanadu tokom poslednje decenije dvadesetog veka bili su rezultat emigra4 I. Kovaevi, Iz etnologije u antropologiju. Srpska etnologija u poslednje tri decenije 1975-2005, u: Etnologija i antropologija: stanje i perspektive, Zb. EI SANU, 21. Beograd, 2005. Takoe i u I. Kovaevi, Tradicija modernog, Beograd, 2006. 47-61.

Urbane legende

cije ili ciljanog prouavanja srpske dijaspore. Antropoloko prouavanje Amerike je moralo jo da saeka. Jedino bi se, i to sasvim uslovno, istraivanjem amerike popularne kulture mogao nazvati jedan manji broj analiza nekog elementa koji se, nastavi u Americi, rairio po svetu i tako stigao do Srbije, kao to je analiza fejklornih legendi o nastanku blue jeans-a5 ili komparacija deijih lutaka nastalih u Americi i Srbiji lutke Barbi i lutke Lepa Brena.6 2. Nove tehnologije Ipak, u poslednjoj deceniji dvadesetog veka dogodile su se odreene promene koje se odraavaju i na irenje mogunosti prouavanja "drugog" u najrazliitijim smerovima. Te promene su se odigrale u oblasti informatike tehnologije, prvenstveno uspostavljanjem interneta kao globalne mree koja koristi i objedinjuje dosadanje mree i prenosnike informacija kao to su telefon, kablovska televizija i satelitski prenos podataka. U kolokvijalnom govoru ili u argonu kvazinaunih publicista ta promena se naziva "informatika revolucija", stvaranje "sajber prostora", "novi virtualni svet"7 i
5 I. Kovaevi, Blue jeans kao element masovne kulture, Etnoloke sveske, II, Beograd, 1980. 6 M. ei-Dragievi, Uticaj amerikog duha na novo-komponovani model ili, kako uiti od Las Vegasa: susret Barbi-lutke i Lepe Brene, N. Pavkovi (Ur.), Susret dva sveta (1492-1992), Centar za etnoloko-antropoloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 1997. 7 Kao primer kvaziumnog raspravljanja o internetu vidi M. Poster, Kiberdemokracija. Internet i javna sfera u R. Senjkovi I. Plee (Ur.), Etnografija interneta, Zagreb, 2004. U velikoj koliini izmiljenih pitanja, na silu formulisanih problema, koji su to samo zarad autorskog pisanja, centriranja nevanog i periferije, proglaavanja za nevano svega to je sutinsko, jasno i visoko posledino, sve je potpuno na tragu "virtualnog", ali poznatog "metablebetanja" (E. Gellner, Postmoderni-

Ivan Kovaevi

tako dalje, a zapravo se radi o novoj tehnologiji dopremanja informacija do krajnjeg korisnika. Veliko poveanje dostupnih informacija i brzina njihovog pribavljanja doveli su do promena u naunom radu koje se mogu opisati kao povratak kabinetskog rada ("return of the armchair scholar")8. Zahvaljujui digitalizaciji sada su svakom potencijalnom antropolokom korisniku lako dostupne dve vrste vanog materijala. Prvo, to je relevantna literatura o predmetu interesovanja u knjigama i periodici koji su dostupni preko baza knjiga i asopisa9 i drugo, digitalizovane10 arhive istorijske, etnografske i folkloristike grae. To znai da su otvorene velike mogunosti naunog rada koji vie ne iziskuje skupa i retka putovanja radi "rada u svetskim bibliotekama", mukotrpan put nabavke knjiga i sl. Za antropologa ili folkloristu nova situacija moe imati jedno ogranienje: neke teme zahtevaju terenska istraivanja. To je tano, kao to je tano da neke teme ne zahtevaju terenska istraivanja i kao to je tano da se neka prikupljanja podataka mogu izvriti i na internetu i kao to
zam razum i religija, Zagreb, 2000. 55). Da je mogu i drugaiji pristup, s kojim vredi razmenjivati misli o antropologiji u svetu interneta, vidi se iz drugog teksta u istom zborniku. Vidi A. Wittel, Etnografija u pokretu: od terena do mree i interneta, u R. Senjkovi I. Plee (Ur.), op. cit. 8 S. Shoiock Roff, The Return of Armchair Scholar, Journal of Scholarly Publishing, Vol. 36. Is.2. 2005. 49-57. 9 Temeljna razmatranja digitalizacije periodike ukazuju na ubrzani proces nastajanja asopisa u elektronskoj formi i pojavljivanja elektronske forme asopisa koji i dalje izlaze i u papirnom obliku, tako da elektronski obraeni asopisi predstavljaju izmeu treine i polovine ukupnog broja. Vidi C. Tenopir, Online Scholary Journals: How Many?, Library Journal, No. 2. 2004. 10 Primer kojim se ilustruje ovakva digitalizacije je arhiva od 30.000 amerikih balada koje su na jednom mestu dostupne svakom ko eli da ih prouava. S. Shoiock Roff, op. cit. 51.

10

Urbane legende

je tano da su dostupni podaci iz velikog broja elektronskih arhiva sakupljani u najraznoraznije svrhe, pa i u antropoloke. 3. Ameriki folklor u Srbiji Na ovaj nain stvorene su svuda u svetu, pa i u Srbiji, pretpostavke za intenzivno i obaveteno prouavanje amerikih kultura. Meutim, svakome dostupna visoko komunikativna tehnika opremljenost savremene nauke tek je jedan od pokretaa prouavanja amerikih kultura, o emu je re u ovoj knjizi. Drugi pokreta je sama priroda urbanih legendi glavnog "predmeta" ovog, srpskog, istraivanja amerike savremene kulture. Bez obzira na raznolikost moguih "porekla", urbane legende su element amerike kulture par exelance. ak i kada je nepobitno utvrena starija, evropska varijanta neke prie, urbana legenda je ba u Americi "eksplodirala" u smislu rasprostiranja, masovnosti i medijske prisutnosti. Ta eksplozija je, potom, globalizacijskom snagom zapljusnula sve kontinente tako da urbane legende stvorene, transformisane ili elaborirane u Americi brzo postaju i "nae", to otvara jo jedan mogui aspekt prouavanja recepciju. Ipak, uz ukazivanje na potencijalna istraivanja tog aspekta, ovog puta emo se zadrati na analizi "izvornih" amerikih formi uz mogua "putovanja" suprotna od smera primarne difuzije. Analiza folklornog materijala, kakva je zamiljena u ovoj knjizi o urbanim legendama, ne bi bila mogua da ve pomenuta promena u dostupnosti naunih publikacija ne omoguava uvid u najraznolikije pristupe u dosadanjim pokuajima analize i tumaenja legendi s jedne strane, i uvid u celinu socijalnog ivota amerikog drutva i to ne samo aktuelnog, ve i u neophodnoj istorijskoj perspektivi, s druge strane. Ova, druga, povoljnost je takoe rezultat pristupa glavnim publikacijama koje objavljuju rezultate istorijskih prouavanja, ali i globalizacijsko-medijskih spoznaja o amerikom drutvu, ija "sociologija" postaje deo optih znanja o savremenom

Ivan Kovaevi

11

svetu. Na taj nain mogue je interpretiranje legende u bilo kom relevantnom kontekstu budui da je mogue stei pouzdane podatke o njemu. Rezultati velikog broja istraivanja izuzetno brojne naune zajednice u okviru socijalne istorije11, popularne kulture12 ili ekonomske istorije13 su na raspolaganju u trenutku kada analiza teksta usmeri potragu za znaenjem u odreenom socijalnom pravcu. Primer kojim se moe ilustrovati izneseni stav proizaao je iz prikupljanja folklorne i istorijske grae za prouavanje amerikog folklornog/ fejklornog junaka Pitsburkog "oveka od elika" Doa Magarca.14 Poznavanje socio-ekonomskog konteksta folklornog nastanka ili literarnog konstrukta Doa Magarca, istorije Pitsburga i Pensilvanije krajem 19-og i poetkom 20-og veka, mogue je, zahvaljujui Univerzitetu u Pitsburgu i obimnoj prezentaciji preko pet stotina radova, preteno knjiga, o istoriji Pitsburga u tom periodu, koje su u celini dostupne u elektronskoj formi.15 Osim ovako specijalizovanih baza elektronskih knjiga, istraivau amerike istorije, kulture i ekonomije na raspolaganju su i one optije poput baze "History E-book Project" koju je napravila organizacija "American Counsil of Learned Societies", ili baza "Making of America" u kojoj se nalazi 12.000 amerikih asopisa i knjiga iz
11 Npr. u asopisu "Social Scence History" kao i mnogim drugim asopisima iz amerike istorije ili socijalne istorije. 12 Npr. u "Journal of Popular Culture" ili "Journal of American Culture". 13 Npr. u "Explorations in Economic History" ili "Business and Economic History". 14 Osnovne informacije o dosadanjem prouavanju Doa Magarca mogu se nai u J. Gilley, S. Burnett, Deconstructing and Reconstructing Pittsburghs Man of Steel: Reading Joe Magarac against the Context of the 20th-century Steel Industry, Journal of American Folklore, Vol. 111. No. 442. 1998. 15 http://digital.library.pitt.edu. Na sajtu se nalazi tano 521 tekst o istoriji Pitsburga.

12

Urbane legende

devetnaestog veka, zatim i one najoptije baze knjiga kao to su "Ebrary", "Net-Library" i "Questia", koje se stalno uveavaju, ili najnovija, u nastajanju, u okviru projekta "Google-Michighen", koja e po namerama osnivaa biti ubedljivo najvea i obuhvatati 7 miliona knjiga iz biblioteke Univerziteta Miigen i jo toliko iz drugih univerzitetskih biblioteka.16 Neophodno je napomenuti da amerika folkloristika (ili antropologija folklora) nije pretrpela krajem dvadesetog veka tako teke udare destruktivnih ideja postmodernizma kao sama antropologija. To je i logino budui da se u folkloristici "sakupljaki" deo posla nije mogao prezentirati kao nauni opis kulture, dok je etnografija u antropologiji bila smatrana delom naunog rada. Iz toga proizlazi da je folklorista nuno razvijao interpretativne postupke tumaenja folklornih tvorevina ukoliko nije eleo da bude zapisniar sa presluavanja snimljenih magnetofonskih traka. Istovremeno, dekonstruktivistiki pristup malim, srednjim, velikim, mega, giga i meta naracijama je u folkloristici/antropologiji folklora bio sasvim uobiajena procedura dekonstrukcije legendi, bajki, mitova itd. Za to vreme antropolog je, publikujui proste etnografske radove, sticao akademska zvanja i naunu karijeru i postao laka meta postmodernistike galame. I dok je amerika antropologija u postmodernizmu prola kroz destrukciju i rekonstrukciju, zavrivi ponovo u renoviranoj etnografiji, folkloristika tj. antropologija folklora, imajui interpretativnu strategiju, nije previe trpela od zastupnikih pria postmodernista. To je ini komunikativnijom za razmenu informacija o analizi urbanih legendi i prijemivijom za plodnu diskusiju o pojedinim tumaenjima. Ipak, to ne znai da je u
16 Vidi R. J. Donia, Death of the Book: An Historian View of the Digital Revolution, u: The Balkans from Outside, First international convention of Slavistics librarians in Sarajevo, Sarajevo 22-24. april 2005. http://www.openbook.ba/icsl/

Ivan Kovaevi

13

Americi svo pisanje o urbanim legendama orijentisano ka objanjavanju, tumaenju, utvrivanju znaenja. Naprotiv, veliki deo je, koristei popularnost urbanih legendi, komercijalno usmeren i kao takav prezentiran tritu, kako od strane samih folklorista, tako i od specijalizovanih pisaca popularnih knjiga. I takve knjige, pogotovo ako su akribine u navoenju izvora, mogu biti od koristi u formiranju korpusa zapisa pojedine legende ili grupe legendi, ali se nauni nivo komunikacije o tumaenju urbanih legendi, praktino, moe ostvariti samo u vodeim amerikim folklornim asopisima.17

17 Vodei ameriki folkloristiki asopisi "Journal of American Folklore", "Journal of Folklore Research", "Western Folklore", raniji "Southern Folklore", "Folklore Forum" pristuni su u elektronskim bazama.

Urbane legende u antropologiji folklora

1. Urbane legende Prouavanje urbanih legendi se na samom poetku suoava sa dva problema prisutna u svakoj klasinoj potrazi za tumaenjem nekog kulturnog fenomena. Radi se o predmetnom odreenju i o izboru i/ili konstruisanju analitikog aparata kojim se pristupa predmetu koji je prethodno odreen. Veliki broj radova pa ak i itave polemike su vodjene oko toga koja knjievno-formalna odrednica najbolje karakterie "novi" fenomen. Ipak, interpretacije urbanih legendi, a i mnogih drugih pojava pokazuju da nije neophodno, a ni svrsishodno, uputati se u epistemoloke rasprave o postojanju ili nepostojanju predmeta istraivanja, nametnute od strane interpretativno impotentnih. Takoe, teorijsko-literarna edukacija velikog broja folklorista nametnula je kao prethodno i nezaobilazno pitanje odreenje i definiciju anra. Takav anrovski pristup, prisutan u raspravama o urbanim legendama, predstavlja troenje intelektualne energije u pravcu u kome su rezultati ili sasvim arbitrarni ili se od njih ima sasvim skromna korist u analitikom pristupu samom fenomenu. Osim toga, anrovsko-formalistike definicije urbanih legendi ulaze u, folkloristima slabije poznatu, socijalno-psiholoku materiju granine zone urbane legende i glasine.1
1 Doktorska disertacija Dejvida Olporta Birda o odnosu glasina i folklora raena je prvenstveno sa stanovita socijalne psihologije, bez obzira to je odbranjena na najpoznatijem odseku za folkloristiku u Americi univerziteta Indijana u Blumingtonu. Vidi D. Olport Bird, Rumor as Folklore: An Interpretation and Inventory, 1977. Integralni tekst doktorata dostupan je u elektronskoj bazi podataka ProQuest In-

16

Urbane legende

Umesto rasprava o graninim zonama urbanih legendi prema glasinama ili prema sadrajima popularne kulture, ili prema tradicionalnim legendama, umesto besplodnih diskusija o samom nazivu fenomena i ubeivanju da je, na primer, termin "savremene legende" adekvatniji od pojma "urbana legenda", uputnije je utvrivati znaenje i funkcije prouavanih tekstova, bez obzira da li je istraiva do njih doao lino sluajnim ili usmerenim saznanjem, "terenskim radom", itajui novine ili pretraujui Internet. Uoena nezavisnost samog teksta od njegovog izvoenja ini izlinim interpretaciju koja se zasniva na teoriji performansa i pokazuje da je takav pristup rezultat bespua amerike terensko-deskriptivne folkloristike koja je, iscrpvi istorijsko-geografsku kontekstualizaciju i nemajui adekvatna interpretativna sredstva, nala utoite u objanjavanju folklornog ina. Taj pokuaj marginalizacije samog teksta za raun postavljanja ina u centar panje rezultirao je "originalnim" radovima koji lie na opisivanje izgleda novina i rasporeda rubrika u njima, bez ulaenja u sadraj samih tekstova zbog ega takvom posmatrau ostaju nepoznati i kvalitet i orijentacija pregledanih novina. Mogunost istraivanja znaenja narativa van narativne situacije ne znai da se narativ dekontekstualizuje. Ovaj stav, primenjen na urbane legende, znai da narativna situacija, eventualno, ukazuje na osnovni socijalni kontekst u kome se mogu traiti kodovi koji dekodiraju znaenja legende. Detaljisanje same narativne situacije prilii nekome koga interesuje dramaturgija i pisanje najraznovrsnijih scenarija, ali ne omoguuje interpretaciju ispitivanog teksta. S druge strane, narativna situacija, ukljuujui aktere i njihov socijalni poloaj,information and Learning (http://proquest.umi.com/login/user) u okviru servisa on line doktorskih teza "InterdisciplinaryDissertations & Theses".

Ivan Kovaevi

17

dicira na koju sferu socijalnih odnosa moe referirati legenda i gde treba traiti ue interpretativne kontekste koji tumae samu legendu i vode ka razotkrivanju poruke sadrane u njoj i vrednosnog sistema s kojim se cirkularno konstituie. 2. Kreacija i recepcija Prva dva velika teorijsko-istraivaka sistema u antropologiji iz devetnaestog i s poetka dvadesetog veka evolucionizam i difuzionizam, na specifine naine potenciraju kreaciju i recepciju kulturnih fenomena. Bez obzira na to to je jedan od tih idejnih pravaca prevashodno metafizikog i polazita i ishodita, dok se drugi, uz mitomansku panvavilonsku ili panegipatsku sekciju, ispoljava u obimnom poslu sreivanja podataka radi migratornih zakljuaka male relevancije ili opte poznatih mesta istorije kultura, bazini interes za otkrie nastanka nekog fenomena ili za razloge njegove recepcije opstaje tokom vie vekova antropologije. U antropologiji folklora taj interes se pogotovo ispoljava u prouavanju urbanih legendi fenomena koji, na primer, za razliku od bajki, nastaje i kree se pred oima istraivaa. Urbane legende, pogotovo, u "zlatno doba" pedesetih i ezdesetih godina dvadesetog veka, nastajale su velikom brzinom i kako starim, tako i novim, kanalima difuzije premreavale Ameriku i dobar deo planete. Stoga je pristup folklorista ukljuivao oba istraivaka pravca prouavanje nastajanja i irenja urbanih legendi. U skladu sa strategijom prouavanja nastanka urbanih legendi nastajali su i pojedinani pokuaji izgradnje metodolokog aparata, kojim se nastojalo da utvrdi ta urbane legende saoptavaju i koje poruke u sebi nose. Ti pojedinani, ee aplicirani nego postulirani, metodski postupci generisani su iz psihoanalize, sociologije i socijalne psihologije, kao i Levi-Strosove strukturalne antropologije i Pijeeove razvojne psihologije. Psihoana-

18

Urbane legende

litiki uticaji, to direktni, to kroz delo poznatog amerikog folkloriste Alana Dandesa, ostavili su trag u prouavanju urbanih legendi.2 Socijalna psihologija i sociologija su kroz radove Gerija Alana Fajna usmerile tumaenje urbanih legendi ka socijalnom kontekstu koji Fajn naziva socijalnom strukturom, a sastoji se iz klasne strukture, strukture pripisanih polnih, rasnih, etnikih obeleja i institucionalne strukture.3 Iz socijalno-psiholokog edukativnog procesa stigao je i celovito izraen metodoloki predlog za tumaenje urbanih legendi zasnovan na strukturalnoj analizi i razvojnoj psihologiji. Takav pristup, koji kao veoma vanu komponentu tumaenja urbanih legendi istie sistem vrednosti sadran u njima, moe se nai u doktorskoj disertaciji Beverli Krejn i jednoj manjoj aplikaciji tog predloga na urbanu legendu o "ubistvu cimerke".4 Ovaj
2 M. Carroll, The Sick Old Lady who is a Man. A Contribution to the Psychoanalitic Study of Urban Legend, Psychoanalytic Study of Society, Vol. 13. 1988. 133-142; M. Carroll, Allomotifs and Psychoanalytic Study of Folk Narratives: Another Look at Roommates Death", Folklore, Vol. 103. No. 2. 1992. 225-234; M. Carroll, "Boyfriend Death", The Psychoanalytic Study of Society, Vol. 18: Essays in Honor of Alan Dundes, 1993. 3 Vidi D. Antonijevi, Trei pravac u folkloristici; socioloki pristup Gerija Alana Fajna, Etnoantropoloki problemi, n.s. god. 1. br. 2. Beograd, 2006. 125-156; D. Antonijevi, Merkantilne legende postindustrijskog drutva, u S. Nedeljkovi (ur.), Antropologija savremenosti, Srpski genealoki centar, knj. 23, Beograd, 2006. 76-91. 4 Doktorska teza Beverli Krejn (Beverly Crane) "Structure and Value: Theoretical Foundations for a Diachronic Structural Analysis in the Study of a Myth" odbranjena je 1975. godine i dostupna je u elektronskoj bazi podataka ProQuest navedenoj u napomeni 1. ovog poglavlja. Metodoloki saetak i primena na legendu o "ubistvu cimerke" nalazi se u B. Crane, The Structure of Value in "Roommates Death": A Methodology for Interpretative Ananlysis of Folk Legends, Journal of Folklore Institute, Vol. 14. 1977. 133-149.

Ivan Kovaevi

19

"interpretativni upad" u folkloristiki zabran, logina je posledica bazinog edukativnog puta veine folklorista koji su, budui kolovani na odsecima za knjievnost ili engleski jezik i knjievnost, u folkloristiku doneli literarno-kritiki i esejistiki stil slobodnog i neutemeljenog zakljuivanja. Nemogunost takvog "naukovanja" gurnula ih je u folklorografiju, s jedne strane, i minuciozno traganje za izvorima i "najstarijim pomenima" pojedinane legende,5 s druge strane. Veristiki pristup urbanim legendama prisutan je kod folklorista jo od Dorsonovog6 pokuaja da utvrdi poreklo legende o "smrdljivom automobilu" u istinitom dogaaju koji se, navodno, dogodio u malom mestu, nastanjenom crnakim stanovnitvom, Mekosta u dravi Miigen. Meutim, ve je Brunvand u ranoj knjizi "The Study of American Folklore", inae posveenoj Dorsonu, ukazao da su "kasnija prouavanja pokazala postojanje ranijih prototipskih elemenata".7 Poetkom osamdesetih godina, prvim simpozijumima o urbanim ili savremenim legendama u organizaciji "Meunarodnog drutva za prouavanje savremenih legendi"8, 5 Primeri takvog traganja za prvim pisanim pomenima/izvorima pojedinane urbane legende mogu se nai u tekstovima o novinskom poreklu legende o aligatorima u njujorkoj kanalizaciji ili o stvarnom izlivanju betona iz mealice na parkirani automobil. Vidi L. Coleman, Alligators in the Sewers: A Journalistic Origin, Journal of American Folklore, Vol. 92. 1979. 335-338; L. W. Attebery, It Was a DeSoto, Journal of American Folklore, Vol. 83. No. 330. 1970. 454. 6 R. Dorson, American Folklore, University of Chicago Press, Chicago, 1961. 250-252. 7 J. H. Brunvand, The Study of American Folklore, W. W. Norton & Comp. New York London, 1968. 208. 8 Prvi simpozijum je odran 1982. i rezultirao je prvom u nizu publikacija pod naslovom Perspectives on Contemporary Legend. U narednim zbornicima pod istim naslovom takoe su, tokom osadmedesetih godina, objavljivani radovi sa simpozijuma.

20

Urbane legende

kao i pojavom Brunvandovih knjiga9 folkloristi polako preputaju veristiki pristup amaterskom zanimanju za urbane legende.10 U postmodernistikom bunilu, koje je zahvatilo deo amerike antropologije, javio se novi veristiki pristup samo obrnutog smera. Naime, odreene urbane legende, poput legende o krai organa, smatraju se verodostojnim svedoanstvima o poinjenim zloinima, a folkloristi se optuuju za njihovo prikrivanje,11 iako se suprotstavljenost jedino moe odvijati na sasvim drugom nivou u polemici s vladinim inovnicima i ekspertima koji su po slubenoj dunosti istraivali "istinu" i na osnovu toga negirali trgovinu ljudskim organima.12 I iz
9 Prva Brunvandova knjiga o urbanim legendama izala je 1981. godine: J. H. Brunvand, The Vanishing Hitchhiker. American Urban Legends and their Meanings, W. W. Norton. New York London, 1981. 10 Potraga za "istinom" i dokazivanje da su urbane legende netane ("debunking") postali su naroito popularni razvojem Interneta i mnogobrojnih sajtova posveenih dokazivanju neistinosti urbanih legendi. S druge strane, pojedini folkloristi su poeli da "opovrgavanje" urbanih legendi tretiraju kao deo folklora i da ga prouavaju zajedno s urbanom legendom koja se "opovrgava". Vidi npr. P. Donovan, No Way of Knowing: Crime, Urban Legends, and the Internet, Routledge, New York, 2004. 11 U tom smislu je interesantna polemika izmeu "militantne antropologinje" Nensi eper-Hjuz i folkloristikinje Veronik KampionVensan. Vidi. N. Sheper-Hughes, The Global Traffic in Human Organs, Current Anthropology, Vol. 41. No. 2. 2000. 191-224; V. Campion-Vincent, On Organ Theft Narratives, Current Anthropology, Vol. 42. No. 4. 2001. 555-558. 12 Takvu istragu je vrio Tod Levental iz USIA (United States Informative Agency) za potrebe Specijalnog izvestioca Ujedinjenih Nacija za trgovinu decom, deiju prostituciju i deiju pornografiju. Vidi T. Leventhal, The Child Organ Traffiking Rumor: A modern 'Urban Legend', United States Information Agency Report, December 1994. 1-44.

Ivan Kovaevi

21

ovog primera se jasno moe sagledati da neoveristiki pristup ne pripada domenu naunih analiza ve poslovima politikih profesionalaca i aspiranata. Nepodesnost urbanih legendi za prouavanja koja tee da otkriju i lokalizuju difuziju kulturnih elemenata pokazao je Fajn uoavajui poligenetsko poreklo legende o miu pronaenom u flai "koka-kole", koristei se klasinim folkloristiko-difuzionistikim pristupom.13 Stvaranje jedinstvenog komunikacijskog prostora na nacionalnim teritorijama, jo pre uspostavljanja globalne komunikacijske mree, uinilo je besmislenim klasian postupak utvrivanja pravaca i kanala difuzije. Razvoj fizikog prenosa stvari i prenosne mree informacija (telegraf i telefon) i saobraaja koji je stostruko umnoio prostornu pokretljivost, uz ekploziju radija i televizije, u Americi je ve do polovine dvadesetog veka stvorio nov komunikacijski sistem. U takvom sistemu je nemogue ak i zamisliti kako bi izgledao pokuaj da se utvrde geografski kanali kojima putuju urbane legende, poput ranijih nastojanja da se definiu istorijske trase kojima su bajke stizale u Ameriku.14 Recentna, preteno medijska, difuzija folklorne tvorevine, u ovom sluaju urbane legende, je klasinog folkloristu dovela u poloaj da uobiajenim tehnikama terenskog rada ne moe da utvrdi "poreklo" pojedinane legende. S druge strane, analogije koje seu u dalju prolost ostale su privilegija istoriara, prevashodno istoriara knjievnosti. Primarni poznavaoci klasinih jezika, umetnosti i knjievnosti ranijih perioda, klasiari i medijevelisti mogli su da uoa13 G. A. Fine, Cokelore and Coke Low: Urban Belief Tales and the Problem of Multiple Origins, Journal of American Foklore, Vol. 92. No. 366. 1979. 14 F. L. Utley, The Migrations of Folktales: Four Channels to the Americas, Current Anthropology, Vol. 15. No. 1. 1974. 5-13.

22

Urbane legende

vaju slinosti antikih15 ili srednjovekovnih16 tekstova sa savremenim urbanim legendama. S obzirom na to da je utvivanje analogije vremenski udaljenih tekstova jo uvek veoma daleko od bilo kakve genetske veze, potrebno je stalno upozoravati temporalne specijaliste na nemogunost preskakanja vekova i milenijuma i njihove rezultate tretirati komprativno, a ne kontinualno. 3. Urbane legende u Srbiji: strane, a nae ili samo nae Ni istononemaki socjugendovci koji su okretali antene usmerene prema Zapadnom Berlinu na smer prema emisionom tornju dravne televizije, ni mladi islamisti koji demontiraju satelitske antene sa teheranskih krovova nisu uspeli niti e uspeti da spree globalnu emisiju informacija. Ta emisija je, uz mnogo politikih, ekonomskih, kulturnih i inih posledica, obesmislila pitanja odakle i kojim putem stigoe "ovde", kod bilo kojih "nas", neke prie, koje se jo i nazivaju urbane legende. Kanali difuzije nikada nisu ni bili sutina prouavanja kretanja kulturnih elemenata, mada je sloenost njihove rekonstrukcije dovodila do potenciranja utvrivanja kanala i naina difuzije potpuno potiskujui sutinska pitanja koja je trebalo da glase: zato je neka kultura X iz kulture Y preuzela kulturni element A, a nije preuzela
15 Analogije s antikim tekstovima pronaene su, na primer, za legendu o dobermanu koji su gui kao i za jo neke urbane legende. Vidi A. Mayor, Ambiguous Guardians: the "Omen of the Wolves" (A.D. 402) and the "Choking Doberman" (1980s), Journal of Folklore Research, Vol. 29, 1992; B. Ellis, De Legendis Urbis: Modern Legends in Ancient Rome, Journal of American Folklore, Vol. 96. No. 380. 1983. 200-208. 16 Vidi S. Marchalonis, Three Medieval Tales and Their Modern Americans Analogues, Journal of the Folklore Institute, Vol. 13. 1976. 173-84.

Ivan Kovaevi

23

kulturni element B i zato je kultura X preuzeti kulturni element A transformisala u kulturni element A1. To znai da, u modernom, globalizacijski ustrojenom poretku, ranije hipostazirana rekonstrukcija difuzionih kanala, usled toga to bi ukazivanje na njih bilo na nivou opteg mesta, nuno ustupa mesto prouavanju recepcije. Ni teorija recepcije ni metodologija prouavanja prihvatanja/neprihvatanja/transformisanja importovanih kulturnih elemenata nisu razvijeni u meri u kojoj bi takva istraivanja mogla da odgovore na teorijski i ivotno vana pitanja. Potrebno je polje na kome bi se metodi konstruisali, oprobali, korigovali, a urbane legende izgledaju jedno takvo, sasvim pogodno ogledno polje. To znai da se prouavanje, lieno gubljenja energije u pronalaenju kanala difuzije, moe koncentrisati na komparativno-receptivni nivo i krenuti ka utvrivanju uzroka recepcije ili odbijanja, kao i naina i obima transformacije. Primera recepcije i njenih modaliteta ima mnogo, a mogue je, s obzirom na apsolutnu komunikacijsku prozirnost, postaviti pitanje za svaku urbanu legendu koja postoji u globalnom fundusu, a nije akceptirana i registrovana u Srbiji, zato se nije "primila" i koji su to sadraji koji su spreili njeno irenje. Kada je re o manjim modulacijama, kao primer koji bi predstavljao jednu mogunost, moe se navesti legenda o "Meksikom ljubimcu" koja je nostrifikovana iskljuivo kroz lokaciju, jer je sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka priana i objavljena kao legenda o ljudima iz Srbije koji su doneli kunog ljubimca prilikom povratka sa dugogodinjeg poslovnog boravka u Maleziji.17 Drugi primer bi govorio o veoj transformaciji i promenama koje bi se, na nivou hipoteze, mogle pripisati socio-kulturnom miljeu. U vreme kada se u Americi irila legenda o medicinskoj intervenciji kojom je tamonjem poznatom glumcu iz rektuma odstranjen manji
17 Legenda je prvo prenoena klasinim, usmenim putem (198687. godine) da bi potom bila objavljena u listu "Politikin zabavnik".

24

Urbane legende

glodar, u Srbiji je poznatom ovdanjem pevau pripisana hirurka intervencija kojom je sanirana povreda istog dela tela. Detaljna analiza koja bi obuhvatila sve legendarne detalje, od okolnosti pod kojima je dolo do povrede i lekarske intervencije do medijskih i popularnih predstava o liku konkretnog glumca/pevaa, mogla bi dosta da kae o sistemu vrednosti koji se ne iskazuje na manifestnom nivou, ali motivie primaoce/priaoce da transformiu priu. Ne poriui mogunost nastanka autohtone urbane legende18 koja e biti specifina reakcija na specifinosti date sredine, ovih nekoliko primera grubo ilustruje dijapazon recepcije koji se kree od odbijanja preko transformacije do prihvatanja sa manjim modulacijama. Konkretna istraivanja urbanih legendi registrovanih u Srbiji, u neprestanoj komunikaciji s amerikim i globalnim fundusom, mogu mnogo toga rei o kulturnom miljeu, vrednosnom sistemu i drutvenim relacijama u samoj Srbiji, jer legenda koju svi priaju sve govori o njima samima.

18 Autohtonim urbanim legendama mogu se smatrati prie o sticanju bogatstva koje, kroz vie od jednog veka, prate socijalno ekonomski razvoj drutva i sa njim respondiraju. Prisutnost tzv. internacionalnih motiva, poput iskopavanja zakopanog blaga, nema relevanciju koju takvim prisustvima pripisuju "tragai" po indeksima motiva. Takva potraga za motivima rezultira i iscrpljuje se ukazivanjem na to da se u nekoj legendi javlja motiv koji je u nekom indeksu motiva oznaen nekim brojem. Pitanje je koliko takvo indeksiranje uopte pomae interpretiranju legende koju je potrebno kontekstualno protumaiti da bi se utvrdilo njeno znaenje. O razliitim vrstama legendi o nastanku bogatstva vidi I. Kovaevi, Semiologija mita i ritula. Savremeno drutvo, Beograd, 2001. 25-49; I. Kovaevi, Tranziciona legenda o dobitnicima, Etnoantropoloki problemi, n.s. God. 1. Br. 2. Beograd, 2006. 11-25; I. Kovaevi, Legenda o potaru lopovu i biznismenu, Antropologija, 1. Beograd, 2006. 9-18.

Betonirani "kadilak"
1. Graa folkloristiki zapisi Jedna od najpopularnijih urbanih legendi kako u folklorstikoj literaturi, tako i na internet sajtovima o urbanim legendama je legenda o betoniranom "kadilaku". Javlja se u dve osnovne varijante koje imaju svoje podvarijante. Osnovna dva oblika se mogu nazvati "Sumnjiavi mu i tedljiva ena" i "Neverna ena". Budui da oblik "Neverna ena" ima dve podvrste one e, prema opisu treeg lika u legendi biti nazvane "Neverna ena i pogreni ljubavnik" i "Neverna ena i stvarni ljubavnik". 1. Sumnjiavi mu Najpotpuniji primer prvog oblika daje J. H. Brunvand kao priu koju je lino uo i naknadno zabeleio. U toj legendi radi se o vozau kamiona s mealicom za beton koji je "isporuivao sve beton na adresu u sopstvenom komiluku to ga je navelo da svrati kui i pozdravi svoju enu (ili da neto uzme iz kue). Kada mu je kua bila u vidokrugu primetio je novi, sjajni "kadilak" parkiran ispred kue i, potom, parkirao kamion sa sveim betonom pored "kadilaka", te krenuo iza kue da istrai ta se zbiva. uo je glasove iz kuhinje i kada je pogledao kroz prozor video je svoju enu kako razgovara sa lepo obuenim, nepoznatim ovekom. Bez dalje provere i bez ikakvog davanja znaka prisustva, voza kamiona je spustio prozor na "kadilaku" i ispraznio sadraj mealice napunivi betonom cela kola. Kada se uvee vratio s posla uplakana ena ga je obavestila da je novi "kadilak", sada napunjen stegnutim betonom, njegov, da ga je ona kupila nakon dugotrajne i naporne tednje, da

26

Urbane legende

je stranac u kui bio lokalni prodavac "kadilaka", koji je upravo tada doterao kola i sa enom sreivao papire o vlasnitvu."1 U prvom, i do sada najobimnijem, sakupljanju folkloristike grae o betoniranju "kadilaka" folklorista Ber Tolken, poetkom 60-ih godina, sakupio je 43 zapisa u kojima se javljaju i dva koja pripadaju podvrsti "Sumnjiavi mu", ali imaju drugaiji rasplet. Naime, u verziji iz Jute lepo obueni ovek je bio iz kompanije u kojoj radi voza kamiona i doao je da ga pozove na proslavu koja se upriliuje za radnike koji su ve dugo verni firmi, dok je u verziji iz Masauseca ena kupila "kadilak" od novca dobijenog na lutriji.2 U najnovijim i tehnoloki drugaijim prikupljanjima urbanih legendi varijanta "Sumnjiavi mu", u obliku koji je zabeleio Brunvand, postala je osnovni oblik u Americi da bi se u nekim sluajevima, posle osnovnog oblika, navodili i evropski primeri varijante "Neverna ena". O tome govori tekst iz "Los Aneles Tajmsa" (1988) u kome se kao neija najomiljenija urbana legenda navodi cela pria u varijanti "Sumnjiavi mu". Dominaciju podvrste "Sumnjiavi mu" potvruje i nain na koji je postupljeno na najposeenijem sajtu o urbanim legendama Urban Legends Reference Pages gde naslovno odreenje legende glasi:
"ovek koji radi kao voza kamiona s mealicom za beton primetio je nepoznata kola parkirana ispred svoje kue i posumnjao da vlasnik tih kola ima ljubavni odnos s njegovom enom; za osvetu je napunio auto betonom, da bi kasnije saznao da su ta kola bila namenjena njemu kao poklon od ene."3 1 J. H. Brunvand, The Vanishing Hitchhiker. American Urban Legends and Their Meanings, W. W. Norton, New York London, 1981, 126. 2 B. Toelken, The Return of Cement Truck Driver, Oregon Folklore Bulletin, 1. No.2. 1961; L. W. Attebery, It Was a DeSoto, Journal of American Folklore, Vol. 83. No. 330. 1970. 454; J. H. Brunvand, op. cit. 127. 3 www.snopes.com/love/revenge/concrete

Ivan Kovaevi

27

Tek posle ovakvog osnovnog odreenja, sledi podela na varijante "Sumnjiavi mu" i "Neverna ena" s primerima i jedne i druge varijante. Na nekim drugim, manje detaljnim, sajtovima o urbanim legendama, koji takoe odraavaju novije stanje urbanog folklora navodi se samo varijanta "Sumnjiavi mu".4 Dve decenije posle pojavljivanja prve Brunvandove knjige u kojoj se pominje "betonirani kadilak", a skoro etiri decenije od prve zabeleene prie, sam Brunvand u knjizi iz 1999. godine navodi kao jedinu varijantu "Sumnjiavi mu", to samo potvruje tezu da je ova varijanta postala dominantna forma.5 2. Neverna ena Varijanta "Neverna ena" je dominantna varijanta u evropskim javljanjima legende o betoniranom automobilu. Bilo da je re o legendi objavljenoj u novinama (Norveka) ili usmeno prepriavanoj (Engleska), evropska varijanta se svodi na stvarno neverstvo ene i pokuaj muevljeve osvete koja je usmerena ili na stvarnog ljubavnika ili na pogrenu osobu. To znai da varijanta "Neverna ena" ima dve podvrste koje se mogu nazvati "Neverna ena i pogreni ljubavnik" i "Neverna ena i pravi ljubavnik" u zavisnosti da li je muevljev gnev realizovan na potpuno pogrenoj osobi tj. sluajno parkiranom automobilu, ili na poznatom automobilu poznatog oveka koji se javlja u novoj ulozi eninog ljubavnika. Druga relevantna razlika izmeu norveke i engleske verzije je zamena automobila. U norvekoj verziji se umesto luksuznog sportskog automobila javlja starija
4 Kao primer vidi sajtove: www.wintersteel.com.Urban legends i www.warphead.com/urbanlegends/ (iz 2002. godine). 5 J. H. Brunvand, To Good to be True: The Colossal Book of Urban Legends, W. W. Norton, New York London, 1999.

28

Urbane legende

"Folksvagenova" kabriolet "buba", dok je u engleskoj i dalje prisutan novi luksuzni sportski auto ("trijumf"), ali njegov vlasnik nije ljubavnik ene vozaa kamiona.

A) Neverna ena i pogreni ljubavnik Engleska Jedna od evropskih verzija varijante "Neverna ena" je engleskog porekla i u njoj dolazi do obrta izazvanog zabunom, pa mu kanjava pogrenog oveka smatrajui ga ljubavnikom svoje ene.
"Prijatelj mog prijatelja koji je voza kamiona s mealicom za beton sumnjao je u vernost svoje ene. Jednoga dana, kada je uverio enu da ima isporuku kilometrima daleko, dovezao se ispred kue. Zavese na prozoru spavae sobe su bile navuene, a ispred kue je bio parkiran novi kabriolet "trijumf". Zgroen zvucima iz spavae sobe doao je u trenutku do sjajne ideje dovezao je kamion i pripremio istovar betona. Pokrenuo je mehanizam i napunio "trijumf" betonom. Kada se spremao da poe, iz kue je izaao omanji ovek lisiijeg lika koji je uzjahao bicikl i veselo okreui pedale otiao u suprotnom pravcu."6

B) Neverna ena i pravi ljubavnik Norveka

"Jedan itelj Bergena, koji je pre nekoliko dana vozio kamion sa sveim betonom, ime se honorarno bavio, prolazei pored svoje kue primetio je parkirani auto, sa pokretnim krovom, vlasnitvo njegovog prijatelja. Zaustavio je kamion i krenuo u kuu da se pozdravi. Meutim, zvuci iz spavae sobe su mu jasno pokazali da prijatelj nije svratio da ga poseti, ve je to uinio zbog njegove ene. Bez uznemiravanja para u spavaoj sobi, ovek se vratio napolje. Otvorio je pokretni krov na automobilu i pribliio kamion sa sveim betonom. Tada je ukljuio ureaj za istovarivanje i napunio auto sa dva kubika betona. Kada je ljubavnik doao 6 R. Dale, The Tumour in the Whale, London 1978. 40. Navedeno i u J. H. Brunvand, Choking Doberman and Other "New" Urban Legends, W. W. Norton, New York London, 1986. 220.

Ivan Kovaevi

29

do svog automobila bio je potpuno uniten. Kasnije tokom veeri auto je 7 uklonjen, a sluaj nije prijavljen policiji. "

Nakon osnovnog "izvetaja", objavljenog u lokalnim novinama, "vest" su preneli i norveki nacionalni listovi u kojima je "precizirano" da se u incidentu u Bergenu radilo o "Folksvagenu" iz 1966. godine. Konkurentske lokalne novine istraile su sluaj i pokazale da se nita slino u Bergenu nije dogodilo to je dovelo do priznanja da se radi o "meunarodnoj novinarskoj ali". Ipak je dogaaj, koji se, zapravo, dogodio samo na stranicama lokalnih novina, bio prikazan u karnevalskoj povorci povodom norvekog dana nezavisnosti kao "folksvagen" pun betona.8 Varijanta "Neverna ena" zabeleena je i u Americi.9 ak bi se Tolkenov tekst mogao protumaiti i kao dominacija ove legende u korpusu od 43 pristigla opisa o kojima pie 1962. godine. Meutim, izgleda da ni Tolken, odnosno ni njegovi informanti, nisu pravili razliku izmeu razliitih naina i rezultata provere branog neverstva. U jednom sluaju radi se o uverenju da je neverstvo poinjeno bez ikakve provere i takve sluajeve Tolken konstatuje, ali nema diferenciranja izmeu razliitih provera kao to su npr. a) "pogledao kroz prozor i video enu kako razgovara sa nepoznatim" i b) "pogledao kroz prozor i video enu u krevetu sa nepoznatim" ili ak samo "otiao iza kue i pogledao kroz prozor" bez preciziranja ta je video tj. da li je zakljuak o neverstvu donet na osnovu posrednog zakljuka ili direktnog i neporecivog uvida. Potrebno je naglasiti da su odzivi na Tolkenov poziv stigli na osnovu objavljene legende u kojoj se brano neverstvo smatra utvrenim, pa su stoga mogli biti i tome saglasni. Nedostupnost Tolkenove grae, budui da je publikovan samo rezime, unosi ne7 J. H. Brunvand, The Vanishing Hitchhiker. American Urban Legends and Their Meanings, W. W. Norton, New York London, 1981. 130. 8 J. H. Brunvand, op. cit.131-2. 9 J. H. Brunvand, op. cit.127; L. W. Attebery, op. cit.

30

Urbane legende

jasnou u pitanje dominacije jedne ili druge verzije. Ve za prvu Tolkenovu verziju Brunvand konstatuje da "ironian ton zamenjuje kritikom eninog ponaanja i delimino govori o njenom kanjavanju".10 Iz Brunvandove primedbe da se u najveem broju verzija pominje konkretni lokalni prodavac automobila moe se zakljuiti da je njegov stav da varijanta "Sumnjiavi mu" dominira u odnosu na varijantu "Neverna ena". To potvruje i G. A. Fajn jer interpretira obrt u legendi, obrt ljubavnika u prodavca automobila koji postoji samo u varijanti "Sumnjiavi mu".11. 2. Betonirani "kadilak" u amerikoj folkloristici Legenda o betoniranom "kadilaku" bila je predmet tipolokog svrstavanja i parcijalnog tumaenja u radovima amerikih folklorista Jana Harolda Brunvanda12 i Gerija Alana Fajna13. 1. J. H. Brunvand Jan Harold Brunvand je poglavlje pod naslovom "Ljubakanje, golotinja i none more" knjige "Autostoperka koja nestaje" zapoeo legendom o betoniranom "kadilaku".14 Opisujui svoj prvi kontakt s legendom, Brunvand pie da ju je uo etajui obalom jezera Miigen u drutvu porodice i prijatelja kada je sused njegovih roditelja zapoeo priu o neobinom incidentu u kome je ue10 . H. Brunvand, loc. cit. 11 J. H. Brunvand, op. cit.129; G. A. Fine, Goliath Effect: Corporate Dominance and Mercanitle Legends, Journal of American Folklore, Vol. 98. No. 387. 1985. 79. 12 J. H. Brunvand, op. cit. 125-132. 13 G. A. Fine, op. cit. 14 J. H. Brunvand, op. cit.125.

Ivan Kovaevi

31

stvovao voza kamiona s mealicom za beton. Brunvand je, kao svei doktor folkloristike, registrovao priu, ne usuujui se da odmah zakljui kako je re o legendi, da bi ve istog leta u asopisu "Oregon Folklore Bulletin" proitao beleku folkloriste Bera Tolkena koji je pozvao kolege i studente da mu poalju sve prie slinog sadraja. Od tada, Brunvand prati razvoj folkloristikih saznanja o betoniranom "kadilaku" kroz Tolkenov rezime 43 pristigle legende, kao i izvetaj folkloriste Ateberija o konkretnom dogaaju koji se dogodio u Dalasu i u kome je jedan od uesnika izruio vie tona betona u automobil marke "DeSoto" iz 1946. godine, da bi, na kraju, panju posvetio norvekoj verziji koja se javila u dnevnim novinama norvekog grada Bergena Uz napomenu da Brunvandova knjiga predstavlja, u najveoj meri, presek i saetak folkloristike grae o legendama na koje se odnosi, potrebno je napomenuti i nekoliko njegovih zakljuaka o betoniranom "kadilaku", koji mogu biti predmet osporavanja ili dalje razrade. Objanjavajui kontinuiranu popularnost legende o betoniranom "kadilaku", Brunvand smatra da ona proizlazi iz "zadovoljavajueg primera kako neverna ena i mu koji je neprovereno sumnjii jedanput dobijaju ta su zasluili. Tako se voza kamiona, koji na poetku izgleda kao odluni junak, na kraju pokazuje kao impulsivna budala kanjena zbog pogrenog sumnjienja. Druga mogua poruka prie pokazuje kako se radnik, voza kamiona, obraunao s bogatim ovekom i njegovim skupim kolima."15 Brunvandova konstatacija da se radi o kanjavanju nevernog branog partnera potpuno je pogrena, jer ena ni u jednoj varijanti nije objekt muevljeve osvete. Nasuprot, ona je potpuno izuzeta iz dalje radnje, a osveta je usmerena na rivala to taj motiv dovodi u vezu sa najraznoraznijim priama o "borbi za enu", tako da je nemogu

15 J. H. Brunvand, op. cit.129.

32

Urbane legende

zakljuak da popularnost legende proizlazi iz toga da se radi o tome da je ena "dobila ta zasluuje". Komentariui norveku varijantu legende, Brunvand pretpostavlja da je zamena, koja se javlja u norvekoj verziji, "kadilaka" ili nekog drugog skupog automobila "Folksvagenovim" kabrioletom posledica "razliitih ivotnih stilova i ekonomskih uslova". Uz to, dodaje Brunvand, ova zamena uklanja mogunost da evropska legenda alje poruku o mogunosti obrauna s bogataem.16 2. G. A. Fajn Geri Alan Fajn je o betoniranom "kadilaku" pisao u tekstu "Golijat efekat: korporacijska dominacija i merkantilne legende", gde je itavoj podvrsti urbanih legendi, koje se odnose na biznis, dao naziv "merkantilne legende". U pionirskom radu, kojim je postavljena osnova za tumaenje velikog broja legendi u ijoj se osnovi nalaze prie o proizvodima velikih korporacija, G. A. Fajn je napravio izvesne propuste koji se upravo odnose na legendu o betoniranom "kadilaku" kao i na jo jednu legendu iz "automobilskog ciklusa". Za razumevanje osnovnog pojma "merkantilne legende", ideje o "Golijat efektu" kao i za obrazloenje moguih zamerki, kada su automobilske prie u pitanju, potrebno je neto detaljnije navesti Fajnov tekst:
"Legende, koje folkloristi karakteriu kao "urbane" esto imaju kao centralno deavanje ili aktera biznis ili korporaciju. Izabrao sam naziv "merkantilne legende" da bih oznaio ovu podklasu urbanih verovanja. Merkantilne legende tipino govore o vezi korporacije i neke tetne situacije ili dogaaja. Najpoznatije od njih su "Kentaki peeni pacov", "Mi u koka-koli" i "Mrtvac u automobilu". Ostale merkantilne legende

16 J. H. Brunvand, op. cit.132.

Ivan Kovaevi

33

ukljuuju prie o crvima u "McDonalds" hamburgerima, paukova jaja u vakaim gumama "Bubble Yum", smrtonosne eksplozije bombona "Pop Rock", zmije u odei "K Mart" ili gae "Jokey" koje uzrokuju sterilitet. Ove merkantilne legende se mogu posmatrati kao mini dokumentarne drame u kojima se neto strano desilo nevinim rtvama: osoba kupuje jeftin proizvod ali otkriva da je on zastraujue neispravan. ak i legenda "Mrtvac u kolima", gde se nedostatak ne moe pripisati pohlepi ili nebrizi proizvoaa, sledi ovaj obrazac. U ovom sluaju kola su jeftina kao rezultat smrti nepoznate osobe, smrti koja nije nigde ni notirana, to je karakteristika modernog ivota."17

G. A. Fajn, dalje, uoava tri osnovna tipa negativnih karakteristika velikih kompanija koje u merkantilnim legendama mogu biti: 1. Kompanije zla. Sluaj kada je vrh kompanije povezan sa nekim ideologijama zla (satanizam, nacizam) i sasvim namerno nanosi tetu. 2. Kompanije prevare. Kompanije koje svesno i namerno konstantno koriste tetne ili neprimerene materije u izradi svojih proizvoda, i 3. Kompanije nemara. Kompanije kojima se jednokratno ili povremeno deava da usled nedovoljne panje njihov proizvod bude kontaminiran ili tetan.18 Istraujui merkantilne legende G. A. Fajn je tokom 1981. i 1982. godine sproveo istraivanje o poznavanju tih pria i naziva kompanija koje se u legendama pominju.19 Od 12 legendi koje su bile ponuene, studenti su u procentu veem od 10 znali za 6 legendi meu kojima je, na 6. mestu, legenda o mrtvacu u kolima. Distribucija marke automobila se razlikovala od distribucije u preostalih 5 legendi jer se u njima skoro 90% ispitanika sloilo da se radi o jednoj, najpoznatijoj kompaniji, dok su se u sluaju automobila
17 G. A. Fine, op. cit. 64. 18 G. A. Fine, op. cit. 64-65. 19 G. A. Fine, op. cit. 65-72.

34

Urbane legende

meali i "evrolet" (4 ispitanika) i "kadilak" (6 ispitanika). Odstupanje od ostalih merkantilnih legendi nije navelo G. A. Fajna da posumnja u pripadnost ove legende podvrsti ve je postojee grupisanje potkrepio stavom, koji malo ta dokazuje, da se radi o dve prestine kompanije. I pored toga to smrt vozaa u automobilu nema nikakve veze sa nemarom kompanije i samim tim se ne radi o merkantilnoj legendi, u daljoj analizi Fajn pristupa legendi o mrtvacu u automobilu drugojaije, uoavajui prestini karakter samog proizvoda tj. automobila bio on "evrolet" ili "kadilak":
"U nekoliko pria o luksuznim predmetima nedostupnim irokim slojevima potroaa postoji ambivalentnost izmeu elje za tim proizvodom i straha od njegovog posedovanja. Ovo je oigledno u prii "Mrtvac u automobilu", legendi iji se cilj menja u predstavu o sticanju prestia. Vrsna sportska kola su prodata za smeno malu svotu zato to je neko umro u njima i to se miris smrti ne moe otkloniti. Na primer: "Da li ste uli o novom "tanderbirdu" koji je prodat za samo 200 dolara? Neko je umro u njemu i telo nije pronaeno vie nedelja tako da sada strano smrdi i smrad se ne moe otkloniti, tako da je prodat za 200 dolara." (Zabeleio Fajn septembra 1979 na radio programu u Tander Beju, drava Ohajo, gde je legendu ispriao voditelj koji je priu prvi put uo kao srednjokolac poetkom 1960-ih godina). Ljudsko iskustvo sadri psiholoku tenziju izmeu zavisti prema onome ko ima skupa kola i nesvesnog prepoznavanja injenice da bogatstvo ne ini ivot venim. Miris iz automobila nije samo od mrtvaca ve i od neasne zarade. Prestina kola simbolizuju bogatstvo; legenda sugerie da je jedini nain da proseni radnik poseduje takav proizvod 20 da taj proizvod bude defektan drugim reima da smrdi."

Ve tipologija G. A. Fajna pokazuje da legenda o jeftino prodatom automobilu u kome se osea miris mrtvaca ne pripada ni jednom tipu, jer se na osnovu legende ni "kadilak" ni "evrolet" ne mogu svrstati ni u "kompanije zla", niti u kompanije "prevare" ili "ne20 G. A. Fine. op. cit. 78-79.

Ivan Kovaevi

35

mara". Proizvoai ne uestvuju u radnji legende pa ak ni kao "prestine" kompanije. Stav da smrt o kojoj niko nita ne zna, kojoj niko ne poklanja panju i koja nije notirana ak ni u novinama predstavlja obeleje modernog ivota je po sebi taan ali nema nikakve logike veze sa pripadnou legende o "mrtvacu u kolima" merkantilnim legendama. U legendi o automobilu sa mirisom smrti, to i sama Fajnova analiza potvruje, radi se o skupom, kvalitetnom i prestinom proizvodu, a ne o prestinoj kompaniji. G. A. Fajn u merkantilne legende ukljuuje i legendu o betoniranom "kadilaku". Smatrajui Golijat efekat univerzalnim, Fajn odbacuje Brunvandov stav da zamena "kadilaka" malim "folksvagenom" u norvekoj verziji odraava razliite ivotne stilove dvaju zemalja. On navodi da ima i usmeni podatak od folkloristkinje Linde De o javljanju "folksvagena" ne samo u Norvekoj ve i u amerikoj verziji legende, i zastupa stav da pria nije pria o automobilu per se, ve da je njegova marka bitna i simbolina tj. oznaava veliku kompaniju. Povezujui obe legende Fajn pie:
"Slina tema se javlja u legendi o betoniranom "kadilaku". Kao i "korveta" ili "tanderbird", "kadilak" nije najprodavaniji auto, ali ima oreol prestia. I naratori i publika prihvataju da je vlasnik "kadilaka" nemoralni preljubnik kao i da je prava osveta mua, vozaa kamiona s mealicom za beton, da mu napuni auto betonom. (...) Veza "kadilaka" i kamiondije reflektuje Olrikov zakon kontrasta (1909), ovde izraen kao kontrast zavodnika i rogonje, kontrast oveka dokolice i radnog oveka, imunog oveka i najamnog radnika, vozaa sopstvenih skupih kola i vozaa kamiona u tuem preduzeu (Sanderson 1980: 381). Svakako tekst legende upozorava da se ne oslanjamo previe na ovu opoziciju. Na kraju, mu je unitio sopstveni "kadilak", a ovek koji je razgovarao s njegovom enom je takoe najamni radnik prodavac automobila."21 21 G. A. Fine. op. cit. 79. Fajn aplikaciju Olrikovog zakona kontrasta, koju komentarie, preuzima od britanskog folkloriste Stjuarta San-

36

Urbane legende

Fajnov tekst o merkantilnim legendama predstavlja spoj opservacija i zakljuaka koji su definisali neka veoma vana polja istraivanja urbanih legendi, zatim podsticajnih ideja koje mogu posluiti kao usmerenje u daljoj analizi pojedine legende i potpuno pogrene klasifikacije i to upravo legende koja je predmet analize u ovom radu. Pojam "merkantilnih legendi", kao to je ve reeno, predstavlja Fajnovu inovaciju i utire put, kako formalnoj klasifikaciji, tako i interpretaciji tog tipa legendi. Fajn to ini definiui i analizirajui "Golijat efekat" kao karakteristiku tih legendi. U razmatranju pojedinanih pria, pogotovo legendi o "Mrtvacu u kolima" i o "Betoniranom kadilaku", Fajn ini osnovnu klasifikatorsku greku jer te legende nemaju ba nikakve veze s merkantilnim legendama, shvaenim onako kako ih je definisao sam Fajn, i ne mogu biti svrstane ni u jednu od podvrsta tih legendi (legende o kompanijama zla, o kompanijama prevare i o kompanijama nemara). Prestini karakter marki i tipova automobila koji se pominju u ove dve legende je svakako od velikog znaaja za njihovu analizu, ali nije dovoljan razlog za njihovo svrstavanje u tipove kojima ni sadrajno ni znaenjski ne pripadaju. Kada je konkretno re o legendi o "Betoniranom kadilaku", Fajn odbacuje Brunvandovu hipotezu da razlika u automobilu izmeu Amerike i Norveke odraava razliite ivotne stilove. S druge strane, ve u raspravljanju o legendi "Mrtvac u automobilu" Fajn ukljuuje socijalno-znaenjski aspekt pretpostavljajui da fiziki smrad skupog automobila moe znaiti socijalni smrad neasno steenog bogatstva i da poruka koju legenda alje moe, zapravo, biti obavetenje siromanom radniku da do skupih stvari moe doi samo ako su defektne tj. "ako smrde".
dersona koji se u dva navrata bavio automobilskim folklorom: S. Sanderson, The Folklore of Motor-Car, Folklore, Vol. 80. No. 4. 1969. i S. Sanderson, Why Was it a DeSoto, u V. J. Newall (ed.), Folklore in the Twentieth Century, 1980.

Ivan Kovaevi

37

Fajn, takoe, u razmatranju legende o "Betoniranom kadilaku" ukljuuje socijalnu optiku navodei Sandersonovu primenu "zakona kontrasta". Naime, "zakon kontrasta" danskog folkloriste Aksela Olrika primenjen na legendu o "Betoniranom Kadilaku" ukazuje na "kontrast zavodnika i rogonje, kontrast oveka dokolice i radnog oveka, imunog oveka i najamnog radnika, vozaa sopstvenih skupih kola i vozaa kamiona u tuem preduzeu". Meutim, Fajn, uoavajui da insistiranje na kontrastu ne moe objasniti legendu u celini, ne ide dalje od "saveta" da se na ovu opoziciju ne treba previe "oslanjati". Interesantno je njegovo objanjenje u kome pominje da je radnik unitio sopstveni auto i da se konfrontirao sa prodavcem automobila, dakle sa nekim ko je u istom socijalnom poloaju poloaju najamnog radnika. Iz ovoga se vidi da Fajn nije razumeo dve stvari koje predstavljaju politiku i ideoloku osnovu legende. Prvo, da je nesvesno unitenje sopstvene imovine kazna za ponaanje koje, u krajnjoj liniji, vodi nasilnom menjanju socijalno-imovinske strukture drutva i drugo, da u legendi, sasvim oigledno, ne postoji svesna konfrontacija dva najamna radnika, jer nije logino smatrati unitenje ve prodatog "kadilaka"nanoenjem tete prodavcu automobila. 3. naliza Za sagledavanje sadraja svih varijanti legende o betoniranom "kadilaku" potrebno je ralaniti sve varijante i podvrste na sastavne delove legendeme. U svakoj varijanti i podvrsti izdvojiemo aktere, uzronika sumnje, nain provere sumnje, nameravani objekt osvete, nanetu tetu i zavrni status glavnog aktera. Na osnovu ovakvog izdvajanja osnovnih sastavnih jedinica legende mogue je sainiti sledeu tabelu koja opisuje sve varijante i podvrste.

38
Varijanta Neverna ena i pravi ljubavnik Evropska varijanta MU Akteri 1.pretpos1.sumnjiavi tavljeni mu status 2. osvetnik, 2.realan sta- prevareni mu tus (naknadENA no otkriven 1.neverna ena ili 2.neverna ena spoznat) potvreno neverstvo LJUBAVNIK 1.osumnjieni ljubavnik vlasnik folksvagena 2.stvarni ljubavnik, prijatelj vlasnik skromnog automobila Uzronik skromni auto sumnje Provera potpuna provera Nameravani objekt osvete Naneta teta Neverna ena i pogreni ljubavnik Engleska varijanta MU 1.sumnjiavi mu 2. budala, prevareni mu ENA 1.neverna ena 2. neverna ena potvreno neverstvo LJUBAVNIK 1.osumnjieni ljubavnik vlasnik prestinog, luksuznog automobila 2.stvarni ljubavnik vlasnik bicikla luksuzni auto nepotpuna provera

Urbane legende
Sumnjiavi mu i tedljiva ena Amerika varijanta MU 1.sumnjiavi mu 2. budala, nije prevaren ENA 1.neverna ena 2.tedljiva ena nepotvreno neverstvo LJUBAVNIK 1.osumnjieni ljubavnik vlasnik prestinog kadilaka 2. prodavac automobila koji nije enin ljubavnik luksuzni auto bez provere ili nepotpuna provera osumnjieni ljubavnik, nepoznata osoba samom sebi

stvarni stvarni ljubavnik ljubavnik pozna- nepoznata osoba ta osoba, prijatelj nameravanoj osobi pogrenoj osobi

Ivan Kovaevi

39

Tabela elemenata iz kojih su sastavljene legende pokazuje da varijanta nazvana "Neverna ena i pogreni ljubavnik" predstavlja prelaznu, transformacijsku varijantu izmeu dva osnovna tipa koji se kao takvi pokazuju tek na osnovu analitike tabele. Transformacijska priroda ove varijante se iskazuje na nain na koji su elementi "pozajmljeni" iz osnovnih varijanti. Iz tipa "Sumnjiavi mu i tedljiva ena" u medijacijskoj formi se nalaze sledei elementi: sumnjiavi mu, osumnjieni ljubavnik, luksuzni automobil, objekt osvete, i zavrni status budala. Iz tipa "Neverna ena i stvarni ljubavnik" u medijacijskoj formi nalaze se elementi neverna ena i stvarni ljubavnik. Ovaj oblik ima i dva prelazna elementa: nepotpunu proveru i tetu nanetu pogrenoj osobi. Nepotpuna provera je prelazni element u odnosu na odsustvo provere i potpunu proveru, dok je teta naneta treoj pogrenoj osobi prelazni oblik u odnosu na tetu nanetu samom sebi i tetu nanetu stvarnom eninom ljubavniku. U engleskoj legendi,22 gde je na sceni engleski automobil (sportski kabriolet marke "trijumf"), sumnja u brano neverstvo postoji od ranije i u naraciji je indirektno potvrena (sputene zavese u spavaoj sobi, uverljivi zvuci i izlazak iz kue nepoznatog oveka iji boravak u kui ostaje bez nekog drugog objanjenja). Meutim, nepotpunost provere dokaza o neverstvu omoguuje greku u otkrivanju i kanjavanju drugog krivca za brano neverstvo ljubavnika, to lii na verziju "Sumnjiavi mu", ali samo u delu o neopravdano osumnjienom sauesniku. Iz ovog poreenja moe se zakljuiti da legenda o betoniranom "kadilaku" ima dve varijante nazvane "Sumnjiavi mu i tedljiva ena" i "Neverna ena i pravi ljubavnik" dok je transformacijska verzija "Neverna ena i pogreni ljubavnik" vremenska, prostorna ili samo logika kopa koja povezuje ove
22 R. Dale, loc. cit.

40

Urbane legende

dve osnovne varijante. Stoga e se dalja analiza usmeriti na osnovne varijante, njihovo poreenje i ukljuivanje u ideacione sisteme kao idejne kontekste uz medijacijsku formu kao posrednu. Legende treba posmatrati u tri relevantna znaenjska nivoa. Same legende u svim varijantama u prvi plan postavljaju brani odnos mua i ene, u emotivnom, seksualnom i socijalnom smislu, kao osnovni odnos i stoga to je taj nivo prvi pri utvrivanju znaenja koje legende nose. Sve varijante eksplicitno govore o ekonomskom poloaju aktera i to veoma potencirano kada suprotstavljaju aktere razliitih ekonomskih poloaja, ukazujui i na osnove takvog poloaja. Konstatacija G. A. Fajna23 da prestina kola u legendi o "Mrtvacu u automobilu" simboliu bogatstvo i sugeriu da je njihova defektnost jedini nain da ih prosean radnik poseduje, usmerava panju tom pravcu i u analizi pria o betoniranom "kadilaku". Neke od varijanti legende govore i o nainima uspostavljanja i promene odnosa izmeu razliitih drutvenih grupa, govorei na taj nain o politikim odnosima, to im daje direktno ili indirektno politiko znaenje. Na ove elemente, kao elemente konfrontacije radnika i bogataa ukazao je Brunvand24, ne ulazei u sutinu znaenja legende, pa samim tim nije ni osvetlio kakvu poruku legenda nosi. To znai da je potrebno sagledati ta varijante legende govore, kada je re o socijalnom odnosu na nivou braka i porodice, zatim ta govore o ekonomskom poloaju i optem ekonomskom sistemu i, na kraju, ta govore o relacijama velikih i ekonomskim poloajem definisanih drutvenih grupa tj. sagledati politiki znaenjski nivo.

23 G. A. Fine, loc. cit. 24 J. H. Brunvand, op. cit. 129, 132.

Ivan Kovaevi
Varijanta Socijalni nivo Neverna ena i pravi ljubavnik Brak kao emotivno-seksualna zajednica zasnovana na posedovanju Neverna ena i pogreni ljubavnik Brak kao emotivno-seksualna zajednica zasnovana na posedovanju

41
Sumnjiavi mu i tedljiva ena Brak kao emotivno-seksualna i socioekonomska zajednica Otvorena mogunost sticanja rad i tednja Negacija Ugledanje umesto seksualno-ekonom- suprotstavljanja. skog rivaliteta Negiranje nasilnesuprotstavljanje nog menjanja socijalno i imovinski socijalnorazliitih kategorija. ekonomske strukture.

Ekonomski nivo Politiki nivo

Neverna ena i pravi ljubavnik evropska legenda Evropska varijanta "Neverna ena i pravi ljubavnik" pripada itavom spletu manje ili vie neobinih pria o branom neverstvu i osveti mua ljubavniku svoje ene. Ona govori o braku kao o posedovanju branog partnera i iz takvog posednikog odnosa proizlazi suprotstavljanje i osveta spram onog koji na neki nain pokua da preotme branog partnera. Karakteristika ove legende je osveta upravljena na rivala, a ne na enu, to moe govoriti o stavu da je ena nemona da se odupre mukoj elji i da stoga svaki kontakt bez prisustva mua moe lako da se izrodi u preljubu. Stoga je ena "zatvorena" u kui i svaki ulazak u taj prostor je nasilje ili zloupotreba nekog postojeeg socijalnog odnosa ("prijateljstvo"). Tana je Brunvandova opaska da varijanta "Neverna ena i pravi ljubavnik" uklanja mogunost evropskoj legendi da

42

Urbane legende

alje poruku o obraunu s bogataem25 i da samim tim pripada drugoj socijalnoj sferi, sferi porodinih tj. branih odnosa. Ona nita ne govori o drutvenoj diferencijaciji, o raslojavanju, o preporuenom ili ismejanom nainu odnoenja drutvenih slojeva. Amerika recepcija evropske humoristike prie o branom neverstvu, poznata kao pria o prikradanju kui ("Sneaking-Home Tales"), ima obeleje etnikog humora jer kao likove esto uzima Fince, Skandinavce ili Italijane.26 Folkloristika istraivanja dovode ovaj motiv u vezu sa rudarskim priama iz Kornvola koje su sa rudarima iz kornvolskih rudnika stigle u Ameriku.27 Medjutim, prikradanje sosptvenoj kui kao element naracije koji "obeleava" ovu folklornu formu moe prikriti razliite semantike sadraje, jer se kao ljubavnik uhvaen na delu javljaju i nepoznati ovek, stranac i kolega s posla i ef. To bi znailo da je ova folklorna forma samo narativni nosilac prie, koja se potom semantiki razgranava i to kako u standarnoj formi koju je istraivao A. Grin, tako i u sluaju betoniranog automobila. Neverna ena i pogreni ljubavnik medijacijska forma S druge strane, varijanta "Neverna ena i pogreni ljubavnik", u kojoj je socijalni odnos bogati siromani iskazan kroz automatsku i niim proverenu sumnju da je bogata zapravo zavodnik i kradljivac ena i to eksplicitno u engleskoj varijanti,28 a samo hipotetiki
25 J. H. Brunvand, op. cit.132. 26 A. Green, Boss, Workman, Wife. Sneaking-HomeTales, Jorunal of American Folkore, Vol. 106. No. 420. 1993. 27 W. D. Hand, California Miners Folklore: Below Ground, California Folklore Quarterly, Vol. 1. No. 2. 1942. 135-136; W. D. Hand, The Folklore, Customs, and Traditions of the Butte Mine, California Folklore Quarterly, Vol. 5. No. 1. 1946. 18-19; C. Bancroft, Folklore of the Central City District Colorado, California Folklore Quarterly, Vol. 4. No. 4. 1945. 331-332. 28 R. Dale, loc. cit.

Ivan Kovaevi

43

u amerikim medijacijskim formama o kojima nemamo dovoljno jasnu sliku,29 otvara pitanje uspostavljanja odnosa izmeu socijalnih slojeva. Ova legenda pravi "budalu" od sumnjiavog i prevarenog mua, jer se kao pravi vinovnik njegovog "rogonjstva" ne javlja bogati dokoliar u sportskom "trijumfu" ve je to "mali ovek lisiijeg lica" koji se dovezao i odvezao biciklom. To bi znailo da se pretpostavljeni "kontrast oveka dokolice i radnog oveka, imunog oveka i najamnog radnika, vozaa sopstvenih skupih kola i vozaa kamiona u tuem preduzeu" unutar legende transformie u sukob oko ene, koji se odigrava izmeu dva oveka identinog socijalnog poloaja. Voza skupih sportskih kola nije automatski bogati, amoralni preljubnik, pa se njegovo bogatstvo kao izvor sumnje pokazuje neprimerenim. Klasne nejednakosti ostaju u sferi socijalnih i ekonomskih odnosa i ne transponuju se na emotivno-seksualnu sferu. Bez obzira na poetnu sumnju, rasplet pokazuje da te dve sfere ostaju razdvojene, kao to i socijalne kategorije zasnovane na materijalnom bogatstvu i na njemu pretpostavljenoj ulozi u procesu rada ostaju razdvojene bez mogunosti transcendiranja. Sumnjiavi mu i tedljiva ena I u ovoj varijanti brak je predstavljen kao emotivno-seksualna zajednica to se oituje u napadu ljubomore izazvanom parkiranim luksuznim kolima ispred kue. Meutim, to nije jedini oblik veze izmeu branih partnera o kojoj govori ova varijanta legende. Naime, kao i u svim drugim varijantama mu je taj koji zarauje kao voza kamiona sa mealicom za beton, ali se u ovoj verziji i ena javlja kao uesnik u ekonomskim poslovima domainstva kroz stvaranje uteevine "dugotrajnom i napornom tednjom". To znai da je brak opisan i kao ekonomska zajednica u kojoj oba partnera uestvuju u ekonomskim aktivnostima.
29 G. A. Fine, loc. cit.

44

Urbane legende

Opisivanje braka kao ekonomske zajednice daje osnovu za kljuno razlikovanje ove varijante od obe koje govore o "nevernoj eni". Istovremeno na istoj osnovi je i krucijalni element za razumevanje varijante i celine njenog poloaja u odnosu na znaenja druge dve varijante. Taj element se sastoji iz tvrdnje da brak, kao ekonomska zajednica, radom i tednjom omoguuje sticanje dobara, pa ak i onih dobara koja se mogu smatrati prestinim. "Kadilak" je nesporno prestina marka luksuznih automobila, kao i sportski automobili evroletova "korveta" ili Fordov "tanderbird"30, kao i luksuzni automobil marke "Oldsmobil" koji se javlja u jednoj zabeleenoj verziji.31 Upravo takva, prestina kola, kae ova varijanta legende, dostupna su i porodici vozaa kamiona s mealicom za beton ukoliko se porodica ponaa slono i ekonomski racionalno. Realna radna osnova socijalnog poloaja vozaa kamiona s mealicom za beton je, dokle god se bavi tim poslom, nepromenljiva i determinie i socijalni ugled i drutvenu mo, kao i materijalno bogatstvo koje moe stei. Sva ta statina obeleja drutvenog poloaja ne mogu se menjati izuzev promenom radne osnove, ali je preraspodelom unutar steene vrednosti mogue neki od statusnih simbola zameniti prestinim. To znai da je stariji, neprestini model porodinog automobila mogue, zahvaljujui napornoj tednji, zameniti prestinim "kadilakom" i na taj nain pokazati da je i radna osnova vozaa kamiona kompetitivna kada je re o prestinim automobilima. Ako je tano Fajnovo tumaenje, da legenda "Mrtvac u kolima" sugerie kao jedini nain kojim proseni radnik moe stei takav proizvod da taj proizvod bude defektan,32 onda je jasno da legenda o betoniranom "kadilaku" u varijanti "Sumnjiavi mu i tedljiva ena" govori suprotno. Sandersonova primena Olrikovog zakona kontrasta opozicionira rad30 G. A. Fine, loc. cit. 31 L. W. Attebery, loc. cit. 32 G. A. Fine, loc. cit.

Ivan Kovaevi

45

nog oveka, najamnog radnika i vozaa tueg kamiona s imunim ovekom dokolice, vlasnikom skupih kola33, dok Brunvand smatra da legenda tu konfrontaciju razreava obraunom radnika, vozaa kamiona s bogatim ovekom i njegovim skupim kolima.34 Ako primarna konfrontacija proizlazi iz same legende u delu gde ona govori o socio-ekonomskim razlikama, budui da kontrast zavodnik rogonja postoji samo na poetku i razreava se u sasvim drugom pravcu, onda legenda daje drugaije razreenje suprotstavljanja od onog o kome govori Brunvand. Naime, nema nikakvog "obrauna" ve onaj koji se "obraunava" ispada "budala" to je konstatovao i Brunvand, ne uviajui povratni znaaj raspleta prie na priu u celini. Umesto suprotstavljanja legenda insistira na kompetitivnom ugledanju, koje znai nastojanje da se socijalne razlike iskazane u prestinim simbolima dostignu sopstvenim naporima, a ne unitavanjem onoga to i nije nedostino. Na optijem ideolokom i politikom nivou poruka legende o sumnjiavom muu i tedljivoj eni negira nasilno menjanje socijalno-ekonomske strukture i insistira na iluziji vertikalne socijalne pokretljivosti oliene u mogunosti pribavljanja prestinih simbola. 4. Hipotetiki zakljuci Ako do sada uinjena analiza pretenduje na tanost utvrivanja znaenja unutar tri varijante legende o betoniranom "kadilaku", kratka zavrna razmatranja imaju hipotetiki karakter uz osnovanu sumnju realnih mogunosti definitivnog dokazivanja. Etnopolitika predstava o polit-ekonomskoj razlici Evropljana i Amerikanaca koja kae da kada siromani Evropljanin vidi bogatog u luksuznom automobilu odmah poinje da planira socijalnu revoluciju, dok siromani Amerikanac u istoj situaciji poinje da planira
33 G. A. Fine, loc. cit. 34 J. H. Brunvand, op. cit 129.

46

Urbane legende

kako da zaradi novac za kupovinu takvog automobila, dobrim delom se realizuje u razliitim varijantama legende o betoniranom "Kadilaku". U evropskim varijantama, bar u onima dostupnim analizi, nema tedljive ene i mogueg sticanja prestinih simbola; evropske legende to jednostavno ne razmatraju. S druge strane, dualizam varijanti u Americi je po svemu sudei razreen u korist varijante "Sumnjiavi mu i tedljiva ena" to govori o njenoj uklopljenosti u ameriku popularnu ideologiju socijalnih odnosa i navodi na hipotezu o difuziji legende. Nasuprot pretpostavci norvekog folkloriste Kvidelanda da se poreklo legende nalazi u Americi i da je potom importovana u Evropu35, moe se pretpostaviti da je legenda u varijanti "Neverna ena" iz Evrope stigla u Englesku i Ameriku i tamo transformisana u varijante "Neverna ena i pogreni ljubavnik" i "Sumnjiavi mu i tedljiva ena". U tom sluaju evropska legenda se prelama kroz popularne politike predstave o strukturi i odnosima u engleskom i amerikom drutvu, gde se englesko drutvo doivljava kao vrsto strukturirano bez meuslojne komunikacije36, a ameriko kao otvoreno za vertikalnu pokretljivost, mada preteno na simbolinom nivou.

35 J. H. Brunvand, op. cit. 132. 36 Jedna takva predstava sadrana je u drugoj automobilskoj legendi, dodue zabeleenoj u Srbiji a ne u Engleskoj. Radi se o prii da "rolsrojs" ne moe kupiti svako ko sakupi novac da plati cenu automobila, ve samo onaj ko dokae stalnost visokog prihoda, uz objanjenje da komapnija nee prodati auto nekom kockaru, koji je ostvario veliki dobitak, jer e on, u sluaju narednog gubitka i kockarskih dugova, "rols-rojs" prodati ispod cene to sramoti kompaniju. Ovu legendu u obliku prie, koja nije imperativno istinita, autor ovog rada je uo od svog oca oko 1960. godine, a odnosila se na vreme pre Drugog svetskog rata. Interesantno je da ove prie nema meu desetak folklornih zabeleki o "rols-rojsu" navedenih u radu Stjuarta Sandersona: S. Sanderson, The Folklore of MotorCar, Folklore, Vol. 80. No. 4. 1969. 246-247.

"Pore" i kolai
Advokatski advertajzing ili etnojurisprudentski saveti
Uvod U knjizi amerikog folkloriste J. H. Brunvanda, prvoj u lukrativnoj seriji njegovih knjiga o urbanim legendama, pod naslovom "Autostoperka koja nestaje",1 navedene su i dve legende nazvane "Philanderers Porshe" i "Red Velvet Cake". Brunvand je te legende svrstao u razliite kategorije. Legenda o jeftino kupljenom "poreu" nalazi se u poglavlju "Klasine automobilske legende", dok se pria o skupo plaenom receptu za kola nalazi u poglavlju "Udari biznisa". Analiza ove dve legende pokazae da li je osnovano ovakvo svrstavanje.2 Obe legende imaju vremenske, geografske i predmetne varijacije. Tako legenda o "pore"-u, koji je preko oglasa prodat za svega 50 $, ima varijacije u kojima se radi o drugom skupocenom automobilu marke "Rolls-Royce" ili "Chevrolete" i ima ameriku i englesku varijantu, koje se razlikuju upravo u tipovima skupocenog automobila. Najrasprostranjenijem obliku druge legende koji govori o hotelu "Waldorf Astoria" kao prodavcu recepta (od 1960. godine), prethodi varijanta u kojoj je se kao prodavac javlja eleznica tj. sektor vagona za ruavanje (oko 1950 godine), da bi je nasledile prie o kolaima "Mrs. Filds" (oko 1980. godine) i kolaima restorana u okviru firme "Neiman-Marcus" (posle 1990. godine). Za razliku od proizvoaa automobila i
1 J. H. Brunvand, Vanishing Hitchhiker. American Urban Legends and their Meanings, W. W. Norton &Co. 1981. 2 J. H. Brunvand, op. cit. 1981. 22-24, 41, 154-160. i 171-172.

48

Urbane legende

proizvoaa kolaa koji mogu biti zainteresovani za pominjanje ili nepominjanje njihovih firmi u urbanim legendama, folkloristika analiza nije zainteresovana za pojedinane aktere prie ve za priu uopte.3 U tom smislu neka zajednika karakteristika svih pomenutih proizvoaa automobila i kolaa moe biti legitiman predmet folkloristikog prouavanja, kao to je to bio sluaj u analizi negativnih mitova o velikim kompanijama amerikog folkloriste Gerija Alana Fajna.4 Stoga e za dalja razmatranja ove dve legende biti vano da se radi o skupocenom automobilu, a nevano da li se radi o "poreu", "rols rojsu" ili "korveti", kao to e biti nevano da li je u pitanju kola nazvan "Red Velvet" ("Crveni somot") iz "Valdorf Astorije" ili kola "Najman Markus" nazvan po firmi u ijem restoranu je naplaen recept. No, pre bilo kakvog analitikog postupka potrebno je izneti relevantnu grau tj. onoliko legendi koliko je dovoljno da se uoi njihova osnovna struktura. 1. Legendografija Legenda o "poreu" Engleska verzija Starija S. Sanderson (1969)
"Prodaja automobila u korist muevljeve ljubavnice. ovek proita u oglasima o polovnim automobilima da se prodaje auto za veoma ma3 Ovakav analitiki pristup u folkloristici prisutan je jo od Propove morfologije bajki iz 1928. godine. Vidi. V. Prop, Morfologija bajke, Beograd, 1982. 4 G. A. Fine, The Goliath Effect: Corporate Dominance and Mercantile Legends, Journal of American Folklore, Vol. 98. No. 387. 1985 63-84. O multigenezi ovakvih legendi vidi G. A. Fine, Cokelore and Coke Law: Urban Belief Tales and a Problem of Mulitple Origins, Journal of American Folkore, Vol. 92. No. 366. 1979. 477-482.

Ivan Kovaevi

49

lu svotu novca. Poto je otiao na adresu naznaenu u oglasu utvrdio je da ena prodaje auto jeftino jer joj muevljev testament nalae da novac od prodaje prosledi njegovoj ljubavnici. Ovu priu sam prvi put uo, i u nju poverovao, u Edinburgu krajem 1948. ili poetkom 1949. godine. Ispriao mi je jedan roak, koji ju je uo od jednog advokata, koga smo obojica poznavali. U toj verziji radi se o udovici, ljubavnica je bila muevljeva sekretarica, auto je "Riley 9" iz 1937. godine i cena je bila 50 funti. Varijante prie su se javile ponovo 1962. godine u Lidsu, Bredfordu i Notingemu, sa cenom od 10 funti u jednoj verziji, da bi se neoekivano pojavila u tampanoj verziji 23. oktobra 1969. u asopisu "The Autocar" kao "Rover 2000" sa cenom od 10 ilinga. Dok sam pisao ovaj tekst obaveten sam od jednog novinara iz Bredforda da je pria istinita. On tvrdi da je 1948. godine intervjuisao enu, koju je mu ostavio, otiao sa drugom enom , da bi joj potom pisao i traio da proda njegov auto i poalje mu novac od prodaje. ena je za auto "Standard 9" traila svega 5 funti. Taj novinar me je obavestio da je pria objavljena u Vejkerfildskim veernjim novostima iz kojih su je preuzeli i nacionalni dnevnici. Ukoliko se ovo proveri to bi 5 znailo da je ovo prva legenda kojoj bi se utvrdila taka nastanka."

Novija J.Train (1996)6

Erl od Mouberija je opisao doivljaj svog prijatelja, oficira Kraljevske mornarice, koji je u "Tajmsu" video oglas u kome se prodaje "rolsrojs", u dobrom stanju, za 5 funti. Oficir je odmah telefonirao na broj iz oglasa. Javio mu se prvo batler, da bi mu se potom javila gospoa ("Ladyship"), koja mu je sasvim prijatnim tonom objasnila da stvarno prodaje auto i da slobodno doe da ga vidi. Oficir je to i uinio. "Rolsrojs" je bio u odlinom stanju, uglancan kao ogledalo, a na komandnoj tabli je stajalo da je preao manje od 10.000 milja.

5 S. Sanderson, The Folklore of the Motor-Car, Folklore, Vol. 80. No. 4. 1969. 249. 6 J. Train, Crazy Quilt, New York: Harper Collins, 1996. 24-25.

50

Urbane legende

Vlasnica "rols-rojsa" je bila sredovena ena dobrog raspoloenja bez ikakvog znaka alosti. Posle potpisivanja papira o vlasnitvu, isplate i preuzimanja automobila, oficir je zapitao zbog ega je cena tako niska. Gospoa je odgovorila da je joj je nedavno umro mu i da joj je novijim dodatkom njegovog testamenta, iji je ona izvrilac, naloeno da proda "rols" i da novac od prodaje prosledi izvesnoj Dejzi, na adresu u Ist Endu u Londonu, to ona sada i ini.

Legenda o "poreu" Amerika verzija Pismo itaoca J. H. Brunvand (1981) 7

"Jedan ovek iz Kalifornije video je oglas u novinama da se prodaje "skoro nov" "pore" u savrenom stanju za izvanrednu cenu 50 dolara. Bio je ubeen da se radi o tamparskoj greki, ali je i moguih 5000 dolara predstavljalo povoljnu cenu, pa se urno uputio na adresu navedenu u oglasu. Na vratima se pojavila ena lepog izgleda i potvrdila da je dala oglas. Cena je stvarno 50 dolara. "Kola su u garai i moete ih pogledati" rekla je. ovek je bio potpuno zbunjen. U garai je stajao predivan "pore", skoro sasvim nov ba kao to je pisalo u oglasu. Zapitao je da li moe malo da ga proveze. "Svakako", rekla je ena i pola sa njim. "Pore" je iao kao u snu. Gotovo bojaljivo isplatio je zatraenu cenu. ena mu je predala papire i auto je postao njegov. Na kraju, novi vlasnik vie nije mogao da se uzdri, morao je da sazna zato je ena prodala auto za smeno malu svotu. Njen odgovor je bio jednostavan: "Moj mu je pre nekoliko dana pobegao sa svojom sekretaricom i ostavio mi pismo u kome mi nalae da prodam kola i kuu i da mu poaljem novac"."

7 J. H. Bruvand, op. cit. 1981. 22-23, prema Landers, Ann. "Ann Landers", Chicago Tribune 4 November 1979. Brunvandova verzija je prihvaena na jednom broju sajtova o urbanim legendama. Npr. http://urbanlegendsonline.com/porsche.html

Ivan Kovaevi Folk balada J. McCutcheon (1989)8

51

Prodaja automobila "korveta" za 65 dolara tema je pesme "Crvena Korveta" poznatog amerikog folk pevaa Dona Mek Kaiona. U poslednjoj strofi pesme u kojoj se objanjava niska cena skupocenog automobila ena, koja ga prodaje, kae kako ju je mu ostavio posle 30 godina braka i otiao s mladom devojkom. "Ali sa zaboravljenim kreditnim karticama znala sam da nee stii daleko. Prole noi zvao me je telefonom sa Floride i rekao: Treba mi novac. Draga prodaj auto."

Legenda o receptu 1. Vagon restoran knjiga recepata iz 1948. 9 U knjizi recepata "Stara i nova masausecka pravila kuvanja" iz 1948. godine nalazi se recept za kola nazvan "Prevara od 25 dolara" uz koji je dato i objanjenje zato se kola tako zove: ena je morala da plati 25 dolara za recept poslastiara sa eleznice. Poto joj se kola u vagon restoranu dopao zatraila je recept. Recept je dobila zajedno s raunom, za koji joj je njen advokat rekao da mora da ga plati. Ona je potom recept razdelila svim prijateljicama nadajui se da e uivati u dobrom kolau.
"Naa prijateljica je jednog jutra ula u autobus u San Hozeu i neposredno potom u isti autobus je ula ena koja je, prolazei izmeu sedita, delila papir sa receptom za

2. Waldorf-Astoria 1960-1980.

10

8 J. McCutcheon, Red Corvette (1989). Verzija u kojoj je zahtev za prodaju automobila iznesen u telefonskom razgovoru nalazi se i na jednom od nekoliko iscrpnijih sajtova o urbanim legendama: http://urbanlegendsonline.com/porsche.html 9 Massachusetts Cooking Rules. Old and New, 1948. Navedeno prema J. H. Brunvand, The Truth Never Stands in the Way of a Good Story, University of Illinois Press, 2000. 68. 10 Brunvand navodi jo nekoliko primera vezanih za "Valdorf Astoriju". J. H. Brunvand, op. cit. 1981. 154-160.

52

Urbane legende

"Crveni somotski kola". Objanjavala je da je prilikom skoranjeg boravku u Njujorku veerala u hotelu "Valdorf Astorija" i jela taj kola. Po povratku u San Hoze napisala je pismo hotelu u kome je zamolila da joj kau ime majstora poslastiara koji je kreirao kola i, ako je mogue, da joj poalju recept. Posle nekog vremena stigao je potom recept i raun od majstora na 350 dolara. Obratila se advokatu. Njegov savet je glasio da mora da plati, jer prethodno nije pitala da li se ta usluga naplauje i, u sluaju da se naplauje, koja je cena. Zbog toga ona smatra da je ovo deljenje recepta pravi nain da izravna raune sa majstoromposlastiarem."

3. Mrs. Fields 1980-1990 i Neiman-Marcus 1990 U poslednje dve decenije XX veka legenda je pripisivana firmi koja pravi kolae "Mrs. Fields" i restoranima "Neiman-Marcus". Obe firme su demantovale legendu, ali na razliite naine. Iz "Mrs.Fields" je reeno da se recepti ne prodaju i da su strogo uvana poslovna tajna, dok je "Neiman-Marcus" dao objanjenje da oni rado svakom, besplatno, daju recept njihovih kolaa.11 Legende vezane za ove firme su identine kao i za "Valdorf Astoriju" uz jednu izmenu. Izmena koja je u legendi vezanoj za "Neiman-Marcus" glasi12:
"erka i ja smo zavrile salatu u "Neiman-Marcus" kafeu u Dalasu i odluile se za mali slatki. Poto se u naoj porodici oboavaju slatkii poruili smo specijalitet kue "Neiman-Marcus kola". Bio je tako dobar da sam zatraila da mi daju recept i uz malo mrtenje kelnerica je odgovorila da to nije mogue. Tada sam pitala da li bi mi prodali recept. Uz osmeh mi je rekla da je to mogue. Na pitanje koliko to kota odgovorila je dve i po ("Two fifty"). Zahvalno sam odgovorila da to pridrui mom raunu. Trideset dana kasnije u izvetaju o potronji sa moje VISA kartice stajalo je da je raun u "Neiman-Marcus" kafeu 285 dolara. Pogledala 11 http://www.snopes.com/business/consumer/cookie.asp. Urban Legends Reference Pages 1995-2005 by Barbara and David P. Mikkelson. 12 A. Dingus, Living Legends, Texas Monthly, October 2002.7074.

Ivan Kovaevi

53

sam ponovo i setila se da su dve salate bile 9,95 dolara i igla za kravatu, koju sam kupila u njihovoj robnoj kui oko 20 dolara. Tada sam videla u dnu izvetaja: "Raun za recept kolaa" 250 dolara. Bila sam uzrujana. Pozvala sam raunovodstvo "Neiman-Marcus" i rekla im da mi je kelnerica rekla "dve i po" i da nisam shvatila da je njen odgovor znaio dve i po stotine. "

2. Struktura i znaenje Ni jedna od zabeleenih verzija obe legende nema detaljno razraen narativni kontekst. Konteksti prianja ili prenoenja legendi mogu biti usmeni ili medijski:
Legenda Istorija legende Kupovina "porea" (Muka pria) Recept za kolae (enska pria) Istorija legende 1.1948 Vagon restoran u vozu 2.1960 "Waldorf Astoria" 3.1980 "Mrs.Fields" 4.1990 "Neiman Marcus" Svet enskih pria o receptima ukljuujui i ensku tampu, kolumne o kuvanju, receptima, knjige recepata tj."kuvare" ("Cookbooks"). Skupo plaena bezvredna stvar

Istorija legende 1.Engleska verzija ("Riley" 9, "Standard" 9, "Rollce-Royce", "Rover" 2000) 2.Amerika verzija ("pore","evrolet korveta") Narativni Svet mukih pria o kontekst automobilima uklju(usmeni i medi- ujui i auto-moto tampu jski) i druge automobilske legende ("Death Car","Elvisov motor", "Vanishing Hitchhiker") Tema Jeftino plaena skupa stvar

54

Urbane legende

U sluaju jeftine prodaje skupog automobila 3 verzije su vezane za tampane medije (automobilski asopis, rubriku "pisma italaca" dnevnog lista i lokalne novine), jedan pripada autorskoj umetnikoj tvorevini (folk balada), jednom je kontekst nepoznat, a jedini usmeni o kome postoje podaci je direktno vezan za advokatsku profesiju kao izvor. Brojne zabeleene verzije legende o skupo plaenom receptu za kola se takoe esto ili skoro iskljuivo javljaju u tampanim medijima kao to su enski asopisi, enske strane novina, udbenici domainstva, kuvari itd. Stoga je teko u potpunosti rekonstruisati narativni kontekst ve je mogue dati samo hipotetiki opis dva konteksta u kojima se "priaju" ove prie: Muke prie o automobilima Legenda o jeftino kupljenom "poreu" ili "rolsu" je deo sveta mukih pria o automobilima, matarija o skupim i elegantnim kolima, svet dobrih poznavalaca svih osobina automobila koje su videli samo na slici ili u prolazu, svet redovnih italac auto-moto magazina i gledalaca specijalizovanih TV emisija i kanala o automobilizmu. U tim mukim razgovorima o automobilima svoje mesto imaju i druge legende vezane za kola i putovanja kao to su "Death car" (jeftina kola sa mirisom mrtvaca), "Autostoperka koja nestaje" ili "Elvisov motorcikl" (stari motor kupljen u bescenje za koji se potom saznaje da je bio Elvisov i vrednost mu dobija milionske iznose). enske prie o receptima Legenda o skupo plaenom receptu je deo sveta enskih pria o receptima i kolaima, deo prepriavanja proitanog na stranicama enske tampe, ili enskim stranicama standardnih dnevnih i nedeljnih listova. To je svet kome su namenjene knjige "kuvari" najraznoraznijih vrsta od knjige recepata raznih nacionalnih kuhinja do knjiga koje donose jelovnike i recepture poznatih linosti iz sveta politike i ou-biznisa. U

Ivan Kovaevi

55

mnogim tzv. enskim tampanim medijima, koji donose recepte, njih prate i priice o poreklu pojedinog kolaa ili nainu na koji je osoba, koja donosi dati recept, do njega dola. Obe legende govore o opoziciji jeftino skupo i obe govore o njenom logikom naruavanju. skupo skupo

jeftino

jeftino

Veoma skupoceni automobil, koji je kupljen po niskoj ceni dovoljna je "poetna tema" puna kontrarnosti, kao to su jeftino skupo i siromatvo bogatstvo, isto kao i naruavanja "logiki" ispravne strukture, po kojoj siromani imaju (kupuju) jeftine stvari, a bogati imaju (kupuju) skupe, pri emu se ovde ne radi o definisanom siromatvu, ve o folklornom odreenju ne-bogatog tj. onog kome nisu dostupne skupe stvari. Negacija takve strukture se oituje tako to je do skupog automobila doao i neko ko u uobiajenim situacijama moe o takvom automobilu samo da mata. Legenda ne govori o nekom njegovom "poduhvatu", kojim bi to ostvario i koji bi bio "pouni medijator" pojedinanog prevazilaenja kategorija, ve o vrlo prostom nainu dolaenja do "predmeta elja" kroz itanje oglasa i obian kupoprodajni odnos. To znai da je poruka upuena negde drugde. S druge strane, legenda o skupo plaenom receptu govori o prinudi da se neto veoma jeftino, skoro bezvredno, skupo plati. Recept za kolae moe biti bez ikakve cene izraene u novcu kada se dobije u razmeni ili veoma jeftin, ako bi se kao cena uzeo

56

Urbane legende

njegov mali udeo u ceni enskog asopisa ili "kuvara" tj. knjige recepata. To to je njegova, u legendi, plaena cena, protivrena uobiajenom shvatanju njegove vrednosti, govori takoe o logikom naruavanju trino uspostavljenog sistema cena po kome se jeftina roba jeftino plaa, a skupa roba skupo. Legenda o skupo plaenom receptu je narativno asimetrina u odnosu na legendu o jeftino plaenom automobilu jer, za razliku od te legende, koja nije usmerena na nain kako je neko zasluio da jeftino plati skupu stvar, ona se bavi "krivicom" osobe koja je skupo platila jeftinu stvar.
TETA Pore Recept Pokojni mu, odbegli mu i nje- Poslastiar i firma za koju ragova ljubavnica di (eleznica, "Valdorf Astorija", "Mrs. Fields" i "Neiman-Marcus"). ena (naputena ena, udovica) ena (porodina ena)

Objekt Akter nanoenja nanoenja tete tete teta nanoenje tete

A. varijanta odbegli mu Plaanje visoke cene za reeni iji mu je pobegao je na- cept neta dvostruka teta: ostala je bez mua tj. stekla neeljeni status "ostavljena ena" i bez materijalnih dobara (kua, auto) B. varijanta pokojni mu Udovica je dvostruko oteena: 1.Emotivno. Saznanjem da je mu imao ljubavnicu tj. da je naknadnim saznanjem imala neeljeni status "varana ena". 2.Materijalno. Testamentom su odreena dobra ostavljena nekom drugom.

Ivan Kovaevi
OSVETA Pore Akter osvete Objekt osvete ena (naputena ena, udovica) U varijanti A. odbegli mu je primarni objekt osvete. U varijanti B. pokojni mu objekt osvete je njegova ljubavnica. Recept ena (porodina ena)

57

"ef" (glavni poslastiar, kreator kolaa) i sama firma u kojoj radi poslastiar)

Osveta vrenje osvete

U obe varijante osveta se sastoji iz Besplatno deljenje namernog umanjivanja dobiti ostvare- skupo plaenog rene prodajom automobila. Prodaja cepta predmeta ispod cene znai nanoenje materijalne tete vlasniku.

DOBITNIK Pore Krajnji ko- Kupac koji je izuzetno risnik jeftino kupio skupoceni automobil Recept itaoci novina u kojima se recept objavljuje, prijateljice i roake kojima se deli u prigodnim prilikama, sluajni prolaznici

Likovi u nanoenju tete, akter i objekt nanoenje tete, u vrenju osvete menjaju mesta i objekt nanoenja tete postaje subjekt vrenja osvete, dok subjekt nanoenja tete postaje objekt osvete.

58

Urbane legende

AKTER subjekt bjekt teta osveta B B

U legendi o jeftino prodatom skupocenom automobilu akter nanoenja tete je odbegli ili pokojni mu, koji u toj akciji ima sauesnika ljubavnicu. Objekt nanoenja tete je ena koju je napustio ili udovica. Nanoenje tete se, u sluaju odbeglog mua, sastoji u socijalnom i ekonomskom smislu. ena iji je mu pobegao, uz nedostatak prouzrokovan muevljevim naputanjem, stie i socijalno nepoeljan status "naputena ena" i, istovremeno, ostaje bez materijalnih dobara (kua, auto). U sluaju udovice, ekonomsko oteenje je prisutno i aktuelno, dok emotivno-socijalno deluje samo retroaktivno kroz naknadno saznanje da je imala status "prevarene ene". U drugom segmentu narativne strukture osveti uloge su promenjena. ena se sveti odbeglom muu i njegovoj ljubavnici ili, u sluaju muevljeve smrti, samo njegovoj ljubavnici kao sauesniku u nanoenju tete. U oba sluaja osveta se vri prodajom automobila daleko ispod njegove stvarne cene, na osnovu ovlaenja iz testamenta ili pisane beleke. U legendi o skupo plaenom receptu za kola subjekt nanoenje tete je na prvom mestu kreator recepta za kola, koji to ini uz pomo ostalih zaposlenih u kompaniji i kompanije u celini. Objekt nanoenja tete je ena, porodina ena, koja je elela da uvea svoje znanje pravljenja kolaa. Nanoenje tete se sastoji u prinudnoj naplati rauna za porueno autorsko pravo na recept.

Ivan Kovaevi

59

Osveta se sastoji u obnarodovanju skupo naplaene "poslovne tajne" tj. autorskog prava koje otkupom prelazi na enu, poruioca recepta, i samim tim joj omoguuje da sve druge potencijalne rtve uini imunim na ovu prevaru tako to e ih upoznati i s receptom i s nainom na koji je recept platila. Poslednje karike narativne strukture su dobitnici, kupac skupocenog automobila i dobitnik recepta koji se, unutar legendi, javljaju i kao "naratori". Samim tim je definisana i njihova uloga u strukturi legende. Za sagledavanje celine narativne strukture potrebno je razmotriti sredstva nanoenja tete i sredstva vrenja osvete i dovesti u vezu narativnu strukturu obe legende.
SREDSTVO nanoenja tete Pore Raspolaganje imovinom (uzimanje, odnoenje ili otuivanje sopstvene imovine, iskljuenje ene iz imovine testamentom ili razvodom) Nepotpuni ugovor (zahtev bez saznanja o statusu traene stvari tj. da li je besplatna ili ne i, ako nije besplatna, koliko kota) SREDSTVO vrenja osvete Nepotpun testament ili uputstvo (odreenje ene kao izvrioca testamenta ili uputstva) Raspolaganje imovinom (besplatno deljenje kupljene stvari, objavljivanje patenta za koji je plaeno autorsko pravo)

Kola

U legendi o jeftino kupljenom skupocenom automobilu mu (odbegli ili pokojni) raspolae svojom imovinom tako to je ostavlja kome hoe testamentom ili to eli da je koristi u zajednici s drugom osobom. On, odreujui bivu enu ili udovicu za izvrioca, sainjava uputstvo (testament, pismenu

60

Urbane legende

ili usmenu poruku) koje je ili nepotpuno ili omoguuje sprovoenje suprotno njegovoj nameri. U legendi o skupo plaenom receptu za kolae sredstvo nanoenja tete i sredstvo vrenja osvete su zamenili mesta u odnosu na legendu o skupocenom automobilu. Zahtev za slanje recepta je nepotpun i sastavljen na osnovu nepotpune informacije o tome da li se recept prodaje i koliko kota, dok se osveta vri na osnovu raspolaganja imovinom tj. skupo plaenim receptom
Sredstvo Pore Raspolaganje imovinom Nepotpuni ugovor

teta sveta

Recept Nepotpuni ugovor Raspolaganje imovinom

Analize pojedinane narativne strukture obe legende i dovoenje u vezu tih analiza pokazuje da se pria u obe legende bazira na kontrastiranju pravno definisane i pravno nedefinisane akcije. Teko je zamisliti legendu koja bi se zasnivala na pravno definisanim aktima raspolaganja imovinom, tj. u konkretnim sluajevima, "legendu" koja bi govorila o brakorazvodnoj parnici u kojoj je imovina podeljena na zakonski nain, niti "legendu" u kojoj bi vredna domaica sopstveni recept elela da podeli sa irokom italakom publikom nekog enskog lista. To znai da je nepotpuni ugovor odnosno, posledica koju je proizveo, okosnica "legendarnosti" prie, to opet govori da je neophodno detaljno sagledati njegovu pravnu strukturu i poloaj legendi u celini pravnog sistema.

Ivan Kovaevi
Pravna struktura nepreciznog ugovora Pravna forma Nepreciznost, nepotpunost ugovora Pore Testament,usmenaili pismenaporuka Pismena poruka, testament, usmena poruka A) Pismena poruka Poruka je nepotpuna, ali pravno validna. Nepotpunost se ogleda u tome to se u poruci ne kae da se kola i kua prodaju npr. na aukciji ili na bilo koji drugi nain koji bi obezbedio realnu cenu B) Testament Testament je nepotpun, ali pravno validan. N Nepotpunost se ogleda u tome to testamentom nije za izvrioca odreena osoba koja e testament sprovesti nepristrasno (advokat i sl.) Usmena poruka (posredstvom telefona) nema apsolutnu pravnu valjanost za razliku od nepotpunog testamenta ili pisane poruke, ali je mogua pravna procedura ocenjivanja. S druge strane, ova forma uputstva za prodaju skupocenog automobila je data u autorskoj narativnoj formi koja je najdalja od folklora. Implicitno prisustvo suda i advokata pri otvaranju testamenta u ostavinskoj raspravi.

61

Recept Pismeni zahtev, usmeni ugovor Pismo ili usmeni ugovor Pismo. Objanjenja advokata 1. "Advokat je savetovao da mora da plati zato to nije unapred pitala dali se ta usluga naplauje i ako se naplauje kolika je cena"13 2. "...bila je okirana (raunom od 300$-I.K.), ali odlazak kod advokata nije bio od koristi; pismeno je traila uslugu i oni su joj je prodali." Usmeni ugovor U poslednjoj zabeleenoj legendi ("Neiman-Marcus") umesto nepotpunog pismenog ugovora javlja se usmeni ugovor sa nesporazumom na tetu poruioca. Iako je teta poruioca nastala iz nerazumevanja cene koju je dao prodavac, sutina je ista. U osnovi ostaje nepotpuni ili nepotpuno shvaeni ugovor. Advokat pravni savet14

Pravni sistem

13 J. H. Brunvand, op. cit. 1981. 154. 14 J. H. Brunvand, op. cit. 1981. 157. Brunvand smatra da objanjenja koja daje advokat variraju od legende do legende (J. H. Brunvand, op. cit. 1981. 155). Ovo pokazuje da Brunvand nije uoio o emu se u legendi radi, pa nije naveo varijacije smatrajui ih nevanim, po-

62 3. Paralele

Urbane legende

Folkloristika istraivanja legende o "poreu" su ukazala na srednjovekovnu pararlelu. Na paraleleu sa pedeset petom priom u "Heptameronu" Margarete od Navare (14921549) ukazala je Dilijan Benet15. U "Heptameronu", koji je prvi put objavljen nepunih deset godine posle njene smrti, Margareta od Navare pie o udovici trgovca iz Saragose kojoj je mu ostavio u amanet da proda njegovog konja i sav novac pokloni jednom siromanom monakom redu. Snalaljiva ena je konju pridodala i maku te ih zajedno procenila na sto dukata, pri emu je za maku traila 99, a za konja samo jedan dukat, a kupca uslovila da mora da kupi obe ivotinje. Tako je jedan dukat pripao monasima, a 99 udovici.16 Gal de Vos17 navodi slinu priu koja se odnosi na austrijskog pobonog siromanog seljaka koji je na samrti rekao eni da proda jedinu kravu i novac da crkvi, to je ena izbegla uz pomo zajednike prodaje krave i petla. Meutim, srednjovekovne ili antike paralele, ak i kada bi imale kontinualnu genetsku vezu sa savremenom, ubanom legendom, zahtevale bi kontekstualnu analaizu koja jedina moe ukazati na znaenja i funkcije pojedine folklorne tvorevine
gotovo to objanjenja i variraju (na formalno-pravnom) i ne variraju (na sadrinskom nivou). Na drugom mestu Brunvand navodi jo nekoliko varijacija, ukljuujui i deo prie po kome je i advokatski savet imao prilinu cenu (J. H. Brunvand, op. cit. 2000. 62-75). 15 G. Bennett P. Smith, Urban legends: a collection of international tall tales and terrors, Greenwood Press, Westport, Connecticut, 2007. 16 The Heptameron of Margaret, Queen of Navarre by Marguerite de Navarre (d'Angoulme) Duchesse d'Alenon (14921549). London: Published for the trade, n. d. Translated by Walter K. Kelly. 17 G. de Vos, Tales, Rumors, and Gossip: Exploring Contemporary Folk Literature in Grades 7-12, Libraries Unlimited, Westport CT & London, 1996. 116-117.

Ivan Kovaevi 4. Kontekst

63

Obe legende se mogu i moraju protumaiti u kontekstu. Ali u kom? Gledano pojedinano, legenda o jeftino plaenim dobrim i skupim kolima posmatrana u kontekstu automobilske civilizacije ne govori nita to elementi tog idejnog sklopa ne govore u svojim najeksplicitnijim formama. To da su "pore", "rols-rojs" i drugi automobili pomenuti u legendi "dobri" i "skupi" opte je mesto. Sa drugom legendom je stvar jo jednostavnija. Jedan recept vie ili manje u kulinarskom umeu neke domaice ili njenoj itavoj biblioteci kulinarskih knjiga nije tema vredna folklorno-legendarnog pregnua, to e rei da kulinarski kontekst nije okruenje koje e dati smisao postojanja legende o skupo plaenom receptu. Socijalno-ekonomski kontekst, koji je prisutan u legendi o jeftino plaenom automobilu, kao to je ve reeno ne ukazuje na mogunosti transverzije socijalno-ekonomskih kategorija ("siromani" "bogati") to je inae tema mnogih folklornih tvorevina, bez obzira o kom smeru promene se radi. Stoga, sticanje jednog jedinog predmeta, koji pripada drugom socijalnom statusu, nije praeno opisom poduhvata, kao to je sluaj u amerikim priama o uspehu, gde se ba u opisu poduhvata krije sistem vrednosti koji legenda "propagira". S druge strane, legenda o skupo plaenom receptu uopte ne dotie ove relacije budui da jedan udarac po kunom budetu, kakav je plaanje "odtete" kulinarskom kreatoru, nee sutinski promeniti socijalno-ekonomski status aktera. To znai da ni socio-ekonomski kontekst u kome bi se odigrala neka folklorna transverzija kategorija nije mesto gde e se dobiti znaenje obe legende. Mogue je posmatrati obe legende i u vrednosnom tj. moralnom kontekstu, s obzirom na to da obe ekplicitno razmatraju osvetu kao reakciju na nanoenje tete. itanjem legendi u moralnom kodu uvia se da obe osvetu posmatraju kao legitimno

64

Urbane legende

sredstvo reakcije na niim izazvano nanoenje tete, opisano kao "prevara" ili "obmana" kroz zatajivanje. Pri tome, osveta nije nuno u istoj pojmovnoj ravni s nanoenjem tete, jer se teta iskazuje kao "moralna" a osveta kao finansijska, i obrnuto, to moe biti drugi sadraj dekodiran moralnim kodom. Meutim, oba sadraja proitana itanjem sistema vrednosti sadranog u legendama daju tek zavrnu sliku posude u kojoj se servira jelo. U svetu vonje i automobila, kao mukom, i svetu kuhinje i kulinarstva kao enskom mediju, pria zapoinje medijacijom kategorija "skupo i jeftino" da bi se zavrila zadovoljtinom oteenog kroz uinjenu osvetu. Kroz ta dva medija istom atrakcijom alje se jedna te ista poruka, poruka koja postaje jasna u kontekstu pravnog sistema. Pravni sistem u kome su nastale obe legende je anglosaksonski sistem "Common Law" ili precedentnog prava. Juristiki edukovanim itaocima bi to bio sasvim dovoljan naziv pravnog konteksta, ali budui da srpski18, kao i evropski, folkloristi i antropolozi koji su, primarno, oekivana publika ovog teksta, u svojim edukativnim procesima nisu informisani o pravnim teorijama i, na njima zasnovanim, pravnim sistemima potrebno je u najkraem, a praeno popularkulturnim primerima, ocrtati sutinu anglosaksonskog pravnog sistema. Osnovna karakteristika precedentnog prava je odsustvo zakonskih akata kao glavnog dela pravnog sistema. Umesto sistema zakona koje donosi zakonodavac, odnosno u modernim drutvima parlament, u anglosaksonskom pravnom sistemu glavni izvor prava je celokupni fond ranije donesenih sudskih odluka,
18 Ovo se odnosi i na pravne etnologe formirane u tradiciji istorijske kole prava i usmerene na prouavanje "pravnih obiaja" ili, u situaciji kada je pozitivno pravo redukovalo "pravne obiaje", na traenje obradujue mrvice "obiajnog prava" u zakonskim aktima srednjeg veka.

Ivan Kovaevi

65

poevi od prve zapisane odluke koju je neki sudija doneo u nekom konkretnom sluaju. Presuda koja se donosi na osnovu analogije sa nekim ranijim sluajevima obavezuje sve uesnike u procesu da budu obaveteni o svim moguim presedanima. Nasuprot tome, evropski sistem je zasnovan na malom broju zakonskih akata i uesnici u pravnom procesu nisu u obavezi da potuju nita vie od "slova" objavljenog zakona. U krivinim procesima u Americi svi akteri, tuilac, odbrana i sudija mogu se pozvati na bilo koji proces voen u datoj amerikoj dravi, koji moe pomoi u rasvetljavanju sluaja i donoenju adekvatne presude. Ovako konstruisan pravni sistema stvara jednu popularnokulturnu posledicu, koja e pomoi u ilustraciji, i jednu etnojurisprudentsku, koja e dati kontekst za interpretaciju obe legende. Nestrukturiranost i precedentnost prava predstavlja podlogu za gradnju literarno-dramskih predloaka, scenarija za brojne i izuzetno uspene TV serije sa sudskim procesom kao osnovom dramske radnje19. Jedna od najuspenijih serija te vrste je "Law and Order" koja se velikim delom odvija u sudnici. Serija traje vie od 15 sezona, od 1990. godine sa snimljenih preko 350 epizoda i ima nekoliko spin-off serijala od preko 100 i 150 epizoda. U sreditu osnovne serije "Law and Order" su tuioci, kao i u seriji "Phily", dok je u drugim serijama sudskog anra u centru dogaaja grupa advokata kao to su serije "L. A. Law" (1986 1994) sa 170 epizoda i "Practice" (19972004) sa, takoe, preko 170 epizoda. Slina TV produkcija postoji u Velikoj Britaniji gde je reprezentativna serija "Judge John Deed", u produkciji BBC (20002005) sa sudnicom kao centralnim mestom dogaanja i sudijom kao glavnim likom. Neretko i u TV serijama koje
19 Sve informacije o trajanju pojedinih serija amerike i britanske produkcije, broju epizoda, pa i njihovom sadraju, mogue je nai na http://epguides.com/ i http://www.tv.com/.

66

Urbane legende

su "policijskog" anra, kao npr. "NYPD Blue" (od 1993, preko 250 epizoda), jedan od vanih sporednih likova je tuilac a sudnica mesto epiloga kriminalnih sluajeva. Ni u jednoj zemlji sa drugaijim pravnim sistemom, a meu njima ima i onih sa bogatom televizijskom produkcijom, nema ni jedne dugovene "pravno-sudske" serije poput navedenih. Jednostavno, pravni sistem zasnovan na zakonskim korpusima ne daje mogunost dramaturkih zapleta koji bi se iskljuivo ili preteno odigravali u sudnici. Ti zapleti se najee baziraju na pravnikom (tuioevom, advokatovom ili sudijskom) znanju sluajeva iz vievekovne sudske prakse koji mogu biti od presudnog znaaja za aktuelno suenje. Razliita podlonost dramskoj obradi evropskog i anglosaksonskog pravnog sistema je tek uvod u razliku na jednom drugaijem polju koji se moe nazvati etnojurisprudencija. U standardnom znaenju jurisprudencija je pravna vetina i pravno znanje kojim vladaju za to obueni ljudi pravnici. U skladu s tim, etnojurisprudencija bi bila "narodno" znanje o pozitivnom pravu ili poznavanje pravnog sistema svih drugih kategorija stanovnitva osim obuavanih. Razliiti pravni sistemi, o kojima je re, proizvode i razliite etnojurisprudencijske situacije. Zapravo fond jurisprudencijskih znanja, u pravnoj tradiciji pisanih zakona, omoguuje da graanin neke evropske drave, osim Velike Britanije, poseduje znaajnu koliinu informacija o velikom broju pravnih grana, obligacionom pravu, naslednom pravu, krivinom pravu itd. Jedan ili tek nekoliko zakona koji reguliu pojedinu oblast, zajedno s tumaenjem na nivou univerzitetskog, znai profesionalnog obrazovanja, staju u jedan ili najvie dva udbenika. Tokom ivota veliki broj pojedinaca dolazi u dodir sa tako ogranienim fondom informacija tako da je "narod" veoma pravno obrazovan. To se pogotovo odnosi na one ljude koji se profesionalno bave poslovima znaajno regulisanim zakonima, kao i na one koji se profesionalno bave njihovim kre-

Ivan Kovaevi

67

njem20. Ovakav pravni sistem ini moguom instituciju "drvenog advokata" ili "advokata amatera" koji u blizini suda nudi svoje usluge po znatno manjoj tarifi od advokatske. S druge strane, anglosaksonski sistem precedentnog prava, koji odluivanje po pravnim pitanjima crpi iz izuzetno velikog broja pojedinih sluajeva, onemoguuje "obinog" graanina da se uputa u raspravu pravnih stvari, jer ne poseduje ni deli za to potrebnih informacija. Informacije o sudskim sluajevima koji slue za izvoenje postupka i samu presudu nalaze se u velikom broju zbornika svih presuda donetih u odreenoj dravi, koji predstavljaju osnov znanja profesionalnih pravnika, sudija, tuilaca, advokata. Jednom reju, "Common Law" skoro u potpunosti onemoguuje etnojurisprudenciju. 5. Znaenje u kontekstu Kada se pravna struktura obe legende sagleda u kontekstu anglosaksonskog precedentnog prava jasno je da nepotpuni ugovor predstavlja osnov na kome legende grade svoje znaenje. Bez obzira da li se radi o pismenoj poruci, pismu, testamentu, usmenoj poruci ili usmenom ugovoru nastalom u obinom trgovakom postupku svi oni su invalidni, odnosno nepotpuni ili neprecizni. Sva ta akta, sa pravnom posledicom po sebe, uinili su ili sainili obini ljudi, koji raspolau etnojurisprudencijom malog ili nikakvog obima. U jednom sluaju zatraena pravna pomo eksperta dolazi kasno, a u drugoj legendi njena uzaludnost ini i da se, skoro, i ne pominje.
20 O dobrom poznavanju zakona, kako njegovih odredbi tako i "zakonskih rupa" od strane profesionalnih kriminalaca pie M. Milosavljevi u knjizi "Izmeu neslobode" koja je nastala kao rezultat istraivanja kriminalaca-povratnika vrenog u nikom zatvoru krajem 1960-ih. M. Milosavljevi. Izmeu neslobode, Beograd, 1975. 103-105.

68

Urbane legende

Meutim, upravo to i znai da obe legende imaju etnojurisprudencijski sadraj, koji, naravno, ne moe dostii nivo "drvenog" advokata pa ni prosenu pravnu upuenost Evropljanina, ali bar savetuje obinog Amerikanca da ne preduzima nikakve radnje koje mogu imati pravne posledice bez prethodne konsultacije s advokatom. Ovakav epilog posmatranja strukture u kontekstu moe sugerisati i zakljuak nagoveten u naslovu ovog teksta, da obe legende predstavljaju vet advokatski advertajzing, to bi ih iz folklora transferovalo u zonu "fejklora". Konkretnih dokaza za to nema, pa se treba zadrati na onome to proizlazi iz prethodne analize, a to je da legenda o jeftino kupljenom skupom automobilu i legenda o skupo plaenom receptu za kolae predstavljaju etnojurisprudentski savet koji pokriva oba polna segmenta i koji je u potpunosti saglasan s vaeim pravnim sistemom. Tek nakon uspostavljanja znaenja legendi o skupo plaenom receptu i jeftino plaenom, a skupom, automobilu mogue je kontekstualizovati obe legende, tako to e se posmatrati kao nekonstruisani drutveni problem.21 Drutvena napetost ili "loe drutveno stanje" proizlazi iz meuodnosa ekonomskog i pravnog poretka, s jedne strane i drutvene strukture, odnosno raspodele materijalnog bogatstva, s druge strane. Naime, pravni i ekonomski poredak ini nunim stupanje u pravne odnose (obligacione, nasledno-pravne) dok veliki deo stanovitva sa donjeg dela drutvene strukture nije u
21 Analizu urbanih legendi zasnovanu na konstrukcionistikim postavkama predloio je Doel Best, polazei od Blumerove definicije drutvenih problema kao proizvoda irenja uverenja kojim se panja ljudi privlai na odreene drutvene uslove i predlaui da se urbane legende posmatraju kao "nekonstruisani drutveni problemi". J. Best G. T. Horiuchi, The Razor Blade in the Apple: The Social Construction of Urban Legends, Social Problems, Vol. 32. No. 5. 1985. 495.

Ivan Kovaevi

69

stanju da sebi obezbedi kvalitetnu pravnu uslugu usled visokih cena advokatskog ceha. Oblik drutvene organizacije, u kojoj se ispoljava ova napetost, stvaraju pojedinci koji su, u nepravilnim vremenskim razmacima, od jedne do druge ivotne situacije, izloeni nevoljama usled nemogunosti korienja skupih advokatskih usluga. Ti, sporadino pogoeni, pojedinci nisu nikakvim drutvenim okvirom ili vezama meusobno povezani, tako da predstavljaju potpuno heterogen skup atomiziranih individua koje samo u retkim i ogranienim prilikama mogu da izraze nezadovoljstvo svojim poloajem u pravnom sistemu. Konkretni kanali irenja obe legende su uzani i spori ogranieni su na enska druenja u malim i relativno zatvorenim grupama i na sluajno pominjanje u enskoj tampi, ba isto kao i na muka tematska okupljanja (automobili, sport, lov, ribolov itd), dok se pria retko javljala u relevantnom mediju (automagazini). Ovakva drutvena organizacija, sastavljena iz velikog broja malih grupa koje su u minimalnim meusobnim kontaktima, pogodovala je sporom irenju legendi, a samim tim i sporom irenju svih sadraja, ukljuujui i potencijalno etabliranje raskoraka izmeu nunosti pravnog postupanja i finansijskog ogranienja koje rezultira nemogunou angaovanja kvalitetne pravne slube. Putevi konstruisanja drutvenog problema su zatvoreni usled nepostojanja agensa irenja uverenja o potrebi reforme pravnog sistema koji bi bio razumljiviji/dostupniji obinom, pravno needukovanom graaninu. Organizacije koje bi se u Americi zalagale za reformu pravnog sistema i uvoenje evropskog modela zakonodavstva i pravne prakse nisu takav zahtev uspeno konstruisale kao drutveni problem. S druge strane organizovano irenje ideje o zatiti potroaa od advokatskog monopola u odreivanju cena advokatskih usluga iscrpljuje se u sudaru s amerikim pravnim sistemom kao celinom, u kome su precizno definisane uloge od kolovanja do advokatskih komora. Kao lateralna

70

Urbane legende

prepreka konstruisanju problema tj. problematizovanju stanja na tritu pravnih usluga javlja se dravna pravna pomo na koju pojedinac ima pravo u sluaju da ima nevoljna pravna posla sa samom dravom. U takvim uslovima pojedinac je izloen stvarnoj pretnji koja se sastoji u moguem loem rezultatu po njega ukoliko pravnoj stvari pristupi bez skupog pravnog servisa, ili u velikom finansijskom izdatku u sluaju neophodnosti pravne pomoi. Takva, stvarna pretnja se u legendama pretvara u sluajeve u kojima se bezvredna stvar skupo plaa ili skupa stvar prodaje za besmisleno malu svotu novca, ostajui, za razliku od masovnih histerija gde se stvara lana pretnja, u okvirima stvarne pretnje, ali dovedene do jedva zamislivih oblika. Reenje stvarne pretnje na nivou konstruisanja drutvenog problema i reforme amerikog pravnog sistema je nemogue i ta nemogunost je glavni generator urbanih legendi o skupom receptu i jeftinom "poreu". Individualno reenje stvarne pretnje je praktino nemogue jer bi se sastojalo iz dugogodinjeg predanog prouavanja pravnog sistema tj. neke vrste jurisprudencijske autodidaktike, kojoj pribegavaju osuenici na dugogodinji zatvor, prouavajui pravnu materiju vezanu za presudu u cilju traenja revizije procesa ili pripreme za odbranu u procesima za izvrenje istih ili slinih dela u povratu. Stoga legenda pomera reenje na specijalni sluaj ije se posledice mogu preduprediti bez obzira na zanemarljivu verovatnou da e se ikome dogoditi.

Coca-Cola - Fine and Best

Uvod - Cokelore Bez obzira na okantan sadraj, narativi o tetnosti ili zagaenosti koka-kole nisu proizveli snana oseanja i masovnu paniku ve su ostali na nivou folklora nazvanog "Cokelore".1 Narativi o miu, njegovim delovima ili delovima nekog drugog glodara koji su "pronaeni" u flai koka-kole nisu proizveli masovnu reakciju koja bi se sastojala u izbegavanju koka-kole na nacionalnom ili, barem, lokalnom nivou. Zajedno sa ostalim narativima koji govore negativno o koka-koli i "Koka-Koli" ta, klasina, pria o miu u flai zaokruuje sve elemente "Golijat efekta" o kome, analizirajui folklor postindustrijskog drutva, govori ameriki folklorista Geri Alan Fajn2. Naime, Fajn pod "Golijat efektom" podrazumeva itav niz negativnih naina na koje javnost percipira velike korporacije. Oni oliavaju strah od veliine i prosperiteta to dovodi do toga da se najvei broj verzija i pojedinanih tipova merkantilnih legendi odnose na najveu ili najprestiniju kompaniju u odreenoj delatnosti. Te kompanije, koje su tema merkantilnih legendi, mogu se svrstati, pre1 M. L. Bell, Cokelore, Western Folklore, Vol. 35. No. 1. 1976. 59-65; G. A. Fine, Cokelore and Coke Law: Urban Belief Tales and a Problem of Multiple Origins, Journal of American Folklore, Vol. 92. No. 366. 1979. 477-482. 2 G. A. Fine, The Goliath Effect: Corporate Dominance and Mercantile Legends, Journal of American Folklore, Vol. 98. No. 387. 1985. 63-84. Vidi D. Antonijevi, Merkantilne legende postindustrijskog drutva. Prouavanja Gerija Alana Fajna, u S. Nedeljkovi (Ur.), Antropologija savremenosti, Beograd, 2006. 76-90.

72

Urbane legende

ma, ve pominjanoj, Fajnovoj klasifikaciji, u zle korporacije, korporacija nemara i korporacije prevare. Kompanija "KokaKola" se moe pronai u sve tri grupe, odnosno, razliiti narativi pripisuju "Koka-Koli" sva tri kvalifikativa. Jedna legenda govori o tome da iza kompanije "Koka-Kola" stoje neke verske sekte sa svojim partikularnim/zlim/religijskim ciljevima, druga grupa legendi govori o tetnosti sastojaka samog napitka koji moe da rastvori i najotpornije materijale, pa samim tim moe da razara i unutranje organe, kao i da "izaziva iznurenost" ili "zavisnost", dok trea grupa, moda najpoznatiji deo "Cokelore", govori o nebrizi u punjenju flaa i mievima koji su usled te nebrige pronaeni prilikom konzumiranja koka-kole. To, sveukupno, znai da "Koka-Kola" igra jednu od najvanijih uloga u merkantilnim urbanim legendama.3 Na osnovu Fajnove analize i klasifikacije uoavaju se ova tri tipa narativa, dok etvrti sklop pitanja proizlazi iz osnovne ideje "Golijat efekta" i to pitanje glasi: zato ba "Koka-Kola", odnosno da li je veliina kompanije razlog postojanja tih narativa. 1) Kompanija zla mormonsko vlasnitvo kompanije "Koka-Kola" kao "kompanija zla" je narativ u kome se tvrdi da je tajni vlasnik "Koka-Kole" jedna verska organizacija. Fajn ne pominje "Koka-Kolu" kao kompaniju zla ve su, prema grai kojom je on raspolagao, to bile kompanije "Mek Donalds", iji je predsednik navodno bio lan "satanistike sekte", i kompanija "Proktor i Gembl" koja je u vlasnitvu takve sekte ili saveza vetica.4 Meutim, drugi izvori sasvim eksplicitno dovode u vezu "Koka- Kolu"
3 Pojam merkantilne legende uvodi G. A. Fajn. Vidi G. A. Fine, op. cit. 64. i D. Antonijevi, op. cit. 81-84. 4 G. A. Fine, Goliath Effect, 64.

Ivan Kovaevi

73

sa mormonima,5 ime se i "Koka-Kola" svrstava u kompanije koje "imaju" tajne, religijski okvalifikovane vlasnike. Na taj nain je "Koka-Kola", koja proizvodi napitak u kome se nalazi kofein, sasvim paradoksalno povezana s religijskom organizacijom koja se u svom verskom uenju protivi konzumiranju cigareta, kafe i aja zbog toga to sadre nikotin, kafein i tein, mada to izriito ne zabranjuje ni svojim lanovima. Sam narativ je neelaboriran i njegovo svrstavanje u narative koji govore o "korporacijama zla" je mogue samo uz "dopisivanje", odnosno pretpostavljanje da narativ moe sadrati neto ega u njegovoj redukovanoj formi nema. Naime, za razliku od nekih drugih narativa o "zlim korporacijama" iji "tajni vlasnici" imaju "skrivene planove", kao na primer da finansiraju palestinske teroriste ili su za vreme Drugog svetskog rata finansirali naciste,6 narativu o mormonskom vlasnitvu "Koka-Kole" se moraju "dopisati" skriveni planovi. Tek ovako "dovreni" narativ se moe analizirati sa stanovita konstruisanja drutvenih problema. Iz partikulranosti verskih zajednica i njihove pretenzije na apsolutnu istinu, to je karakteristika skoro svih verskih zajednica, pogotovo onog tipa kome pripada mormonska crkva, proizlazi "misionarstvo" ili "prozelitizam" te se moe pretpostaviti da je narativ o kome je re fragment ireg, ali implicitnog stava koji govori o prozelitskoj upotrebi profita steenog vlasnitvom nad akcijama "Koka-Kole". Meutim, samo u sluaju ovakvog "dopisivanja" narativa moglo bi se govoriti o tome da mormonsko vlasnitvo "Koka-Kole" moe ugroavati druge veroispovesti ili "slobodu veroispovesti". Sledee pitanje koje se moe postaviti u analizi legende o mormonskom vlasnitvu "Koka-Kole" jeste zato se kao "tajni
5 Podatak se moe nai na najpoznatijem internet sajtu o urbanim legendama www.snopes.com 6 G. A. Fine, loc.cit.

74

Urbane legende

vlasnici" "Koka-Kole" javlaju ba mormoni. Odgovor bi se mogao traiti u oceni stepena "drugosti" pripisivanog mormonima unutar hrianske Amerike. Pripadnika Mormona (Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjeg dana) u Americi ima oko 2.000.000 to iznosi 1,5% populacije i etnotaksonomski od ostalih hriana odudaraju branim pravilima (mnogoenstvo)7. Postoje i druge hrianske verske zajednice koje svojom religijskom praksom i svakodnevnim ivotom takoe odudaraju od veine i imaju opaljivu "drugost", ali su daleko malobrojnije od mormona. Meutim, neelaboriranost samog narativa govori da su bazini principi amerikog socijalnog i politikog ustrojstva, ne samo onemoguili da se "opasnost" od mormona konstruie kao drutveni problem, ve su uslovili da i narativ o mormonskom vlasnitvu "Koka-Kole" bude tur i nedoreen. To znai da bi svaki pokuaj konstruisanja "mormonske opasnosti" propao usled nemogunosti da takav pokuaj ak i pokrene elemente konstruisanja socijalnog problema o kojima govori Blumer.8 ak i ukoliko bi se nali pojedinci ili grupe koje bi ukazivale na prozelitsku opasnost od mormona, vrlo teko bi proli fazu legitimisanja jer bi se u javnim arenama sudarili s etabliranom i ustavom zagarantovanom slobodom religijskog uverenja i velikim nedo7 O poligamiji i mormonskom identitetu vidi u O. K. White Jr. - D. White, Polygamy and Mormon Identity, Journal of American Culture,Vol. 28. No. 2. 2005. 165-177. 8 Osnovni elementi konstruisanja drutvenog problema prema Blumeru su: 1) javljanje drutvenog problema kroz drutveno prepoznavanje; 2) legitimisanje drutvenog problema kroz medije, drutvene i graanske organizacije kao "arene javne diskusije"; 3) mobilisanje na akciju kroz sukobljavanje sa suprotstavljenim stavovima; 4) stvaranje zvaninog plana akcije obino skopano sa legislativnom delatnou; i 5) implementacija zvaninog plana tj. njegovo sprovoenje. H. Blumer, Social Problems as Collective Behavior, Social Problems, Vol. 18. No. 3. 1971. 298-306.

Ivan Kovaevi

75

statkom dokaza o prozelitizmu kojima bi trebalo da potkrepe "opasnost" od mormonskog nametanja religijskih uverenja, ali i branih pravila. To znai da je mogue da prepoznata "drugost" mormona unutar hrianske Amerika stvara zaetke narativa, ali se iz te drugosti ne moe konstruisati drutveni problem, pa se ak i narativ ne razvija lako u celovitu, zaokruenu i optepoznatu urbanu legendu. 2) Kompanija prevare razarajue dejstvo koka-kole Jedna od od dve najrairenije urbane legende o koka-koli govori o tom napitku kao tenosti koja je u stanju da rastvori i najvre materijale. Unutar velikog broja varijanti pominje se i ljudsko telo, odnosno oteenja koja koka-kola svojim dejstvom moe izazvati na ljudskim organima, ali je daleko vei broj legendi koje govore o "rastvaranju" vrstih materijala poput metala, drveta ili stakla. Spisak "dejstva" koka-kole je izuzetno dugaak i ilustracije radi treba pomenuti da legende govore o tome kako koka-kola moe da rastvori eksere, kljeta, kaike, aluminijumske kontejnere, metalni novac, mermer, emajl i lak za nokte, drvo, nametaj, mieve, slepe mieve, pacove, muve, leeve, zube, proteze i plombe, meso, posebno hamburgere, nicle, hotdog i slaninu, dok se od delova ljudskog tela pominju eludac i jezik. Takoe, koka-kola predstavlja izvrsno "sredstvo" za ienje te tako "moe" istiti oferajbne od prljavtine, skidati ru s maina, automobila, motora, pumpi za navodnjavanje, a ak moe "posluiti" i za dopunu istroenih baterija.9 U velikom obimu i arolikosti materijala koje kokakola moe rastvoriti skoro da se uopte ne govori o direktnoj teti koju koka-kola nanosi ljudskom telu. Osim pominjanja eluca u jednom sluaju i jezika u drugom narativu koji govori o
9 M. L. Bell, op. cit. 60-62.

76

Urbane legende

prekomernom unosu koka-kole ("popijeno je celo pakovanje zbog koga se jezik pocepao na dva dela")10, svi ovi narativi o tetnosti koka-kole govore indirektno. To znai da primalac poruke treba sam da izvue zakljuak da koka-kola moe otetiti njegovo grlo, jezik, jednjak, eludac, stomak itd. s obzirom na to da rastvara metale, drvo, kosti ili meso. Narativi, takoe, ne govore o tome ta je to u koka-koli to dovodi do njenog razarajueg dejstva na raznovrsne materije. S druge strane, uverljvost se postie "eksperimentalnou" jer veliki broj narativa sadri deo o uinjenom eksperimentu kojim je potrvreno da koka-kola rastvara meso ili drvo, te poziva sluaoca da i sam eksperimentom proveri njeno razarajue dejstvo. Koka-kola, pak, sadri ono to pie na flai. Od tih sastojaka eer, kofein i ugljen-dioksid su predmet debate o tetnosti po ljudski organizam. Debate o tetnosti kofeina su se u Americi rasplamsale poetkom 70-ih godina dvadesetog veka, a talas rasprava je pokrenut medicinskim istraivanjima.11 U tim debatama je najee ukazivano da kofein moe izazvati rak i srana oboljenja, kao i da moe dovesti do deformacija dece ije su majke tokom trudnoe konzumirale kofein. Protivnici konzumiranja kofeina su stvarali organizacije koje su se bavile propagandom ili su tu propagandu obavljale organizacije stvorene u cilju promocije naunih rezultata o tetnoj/zdravoj hrani, kao to je "Centre for Science in the Public Interest" (CSPI) osnovan 1971. godine.12 Rezimirajui anti-kofeinsku kampanju, Trojer i Markl konstatuju da anti-kofeinske grupe nisu uspele da u potpunosti dokumentuju zahteve i da pridobiju saveznike u drugim grupama, kao to su naunici ili medicinska zajednica, ija
10 M. L. Bell, op. cit. 61. 11 R. J. Troyer G. E. Markle, Cofee Drinking: An Emerging Social Problem, Social Problems, Vol. 331. No.4. 1984. 12 R. J. Troyer G. E. Markle, op. cit. 409.

Ivan Kovaevi

77

je podrka od krucijalnog znaaja kada se radi o zdravstvenoj materiji. S druge strane, ne treba zanemariti i opoziciju sastavljenu od ugroenih grupa poput uvoznika i preraivaa kafe i proizvoaa pia koja sadre kofein, a koje su reagovale kontra-argumentima trudei se da umanje udar inicijalnog zahteva.13 Ovaj zakljuak Trojera i Markla moe se dopuniti injenicom da su kompanije koje proizvode kola-napitke reagovale jo poetkom 80-ih i izale na trite s proizvodima koji ne sadre kofein. Naime, "Pepsi-Kola" je 1982. godine, a "Koka-Kola" godinu dana kasnije, proizvela svoje napitke bez kofeina, to je nesumnjivo rezultat antikofeinske kampanje zapoete desetak godina ranije. Ovakva reakcija dve vodee kompanije za proizvodnju kola-napitaka, koji su sadrali kofein, doprinela je da se, uz razloge koje navode Trojer i Merkl, tetnost koka-kole ne konstruie kao drutveni problem. Argumenti kojima su se sluili zastupnici protivkofeinske kampanje pripadaju sferi drutvenih napetosti budui da su karcinom i srana bolest esti uzroci smrti i da je vezivanje kofeina za njihovo izazivanje eksplicitno prisutno u javnosti. Konstrukcionisti, poput Blumera, u pravu su kada kau da se mnoga loa drutvena stanja ne konstruiu kao drutveni problem, ali ih samim tim priznaju kao realnost. Takvo drutveno stanje, odnosno drutvenu napetost, nije teko prepoznati u relaciji masovne proizvodnje i konzumiranja proizvoda koji sadre kofein, s jedne strane, i visokog stepena smrtnosti od srane bolesti s druge strane. Antikofeinska kampanja nije uspeno konstruisala drutveni problem ije bi reenje podrazumevalo zabranu proizvodnje i prodaje kafe i napitaka koji sadre kofein, ili bar ispisivanje upozorenja da kofein ima tetno, ili ak smrtonosno dejstvo, poput natpisa na kutijama cigareta. To znai da nije dolo do konstruisanja drutvenog problema kakvo je dovelo do prohibicije alkohola u
13 R. J. Troyer G. E. Markle, op. cit. 412.

78

Urbane legende

Americi (19201933. godine), do zabrane kanabisa ili drugih narkotika ili do velike restrikcije puenja.14 Ipak, antikofeinska kampanja je dovela do reakcije glavnih proizvoaa kola-napitaka jer su i "Koka-Kola" i "Pepsi" u veoma kratkom vremenskom roku ponudili tritu svoje proizvode bez kofeina, to u odreenom smislu daje za pravo nosiocima pokuaja konstruisanja problema, spreavajui ujedno njegovo konstruisanje. Slian proces se dogodio i dogaa se kada je re o tetnosti eera. U pokuajima konstrukcije drutvenog problema angaovane su mnoge drutvene grupe, od lekara, nutricionista i organizacija poput CSPI, do dijetetiara i promotera estetizacije vitkosti ljudskog tela. irenje uverenja o tetnosti eera nije dostiglo sve faze konstruisanja drutvenog problema, ukljuujui i stvaranje slubenog plana akcije i akciju tj. sprovoenje plana. To znai da nema nikakve zakonske regulative koja bi spreavala proizvodnju i stavljanje eera u promet, bilo kao posebne namirnice bilo kao sastojka velikog broja prehrambenih proizvoda, prvenstveno konditorske industrije. Ipak, veliki broj grupa koje se na razliite naine i s razliitim motivima zalau za smanjenje potronje eera ili ak njegovo potpuno izostavljanje iz ishrane, pogotovo ishrane dece, kao i njihovo "saveznitvo" s grupama koje se zalau za "zdrav ivot" i "vitko telo" kao vrednosti po sebi, doprinele su da svi veliki proizvoai kola-napitaka nude i "diet" i "suger free" verzije. Tako je "Pepsi" jo 1964. godine na trite lansirala svoj dijet proizvod, dok je "Koka-Kola" to uinila 1982. godine to govori da su najvei proizvoai uoili uticaj grupa koje vode kampanju protiv upotrebe eera u ishrani. Nasuprot kofeinu i eeru, ugljen-dioksid je sastojak kokakole koji je elaboriran u jednoj urbanoj legendi. U sasvim krat14 O poecima konstruisanja puenja kao drutvenog problema vidi G. E. Markle R. J. Troyer, Smoke Gets in Your Eyes: Cigarette Smoking as a Deviant Behavior, Social Problems, Vol. 26. No. 5. 1979.

Ivan Kovaevi

79

koj formi, legenda govori o studentu koji je popio previe kokakole i umro ili se teko otrovao ugljen-dioksidom.15 Ova urbana legenda je izazvala reakciju kompanije koja eksplicitno demantuje "smrt studenta iz Delhija" i naglaava da nema nikakvog dokaza o tetnosti ugljen-dioksida.16 Ukoliko se operacionalizuje teza Doela Besta da nekonstruisani drutveni problemi postaju urbane legende, mogue je pratiti i mehanizme stvaranja urbanih legendi, odnosno, njihovu relaciju prema procesu neuspenog konstruisanja drutvenog problema. Iz primera urbanih legendi o razarajuem dejstvu koka-kole vidi se da ono to je bila tema neuspenog konstruisanja drutvenih problema, a to su tetnost kofeina i eera, nije postalo "tema" urbanih legendi. Naprotiv, nema legendi koje bi govorile o dramatinim poremeajima usled neumerenog konzumiranja koka-kole kao to bi bilo viednevno nespavanje, lupanje srca, velika gojaznost nezajaljivih potroaa i slino. Umesto toga, urbane legende su zadrale opti stav o tetnosti koka-kole to govori o "zajednikom poreklu" nekonstruisanog drutvenog problema i urbane legende. Poeci postuliranja tetnosti koka-kole, koji su istovremeno i poeci pokuaja da se ta tetnost izdigne na nivo drutvenog problema, prethode javljanju urbanih legendi o njenoj velikoj "rastvorljivoj moi", ali su istovremeno i poeci stvaranja drutvene napetosti, koja se javlja u svakoj pojedinanoj smrti od srane bolesti kao mogue posledice preterane upotrebe kofeina, ili gojaznosti usled vee upotrebe eera iz raznih proizvoda ukljuujui i koka-kolu. Drutvena napetost, koja proizlazi iz vitalnog uloga i smrtnog ishoda, u sebe ukljuuje dozvoljenu proizvodnju i prodaju neega to moe proizvesti fatalne posledice. Takva napetost se kanalie u veliku opasnost koja preti od velike
15 http://www.snopes.com/cokelore/deadly.asp 16 http://www.thecocacolacompany.com/contactus/myths_rumors/ packaging_delhi.html.

80

Urbane legende

"moi rastvaranja" koju ima koka-kola, ali ija posledica po ljudski organizam nije detaljno opisana u legendama. Prema tome, stvarna drutvena napetost, koja se sastoji iz mogueg smrtnog ishoda konzumiranja drutveno dozvoljenog proizvoda, i to nije konstruisano kao drutveni problem, emigrira u urbanu legendu, koja ne ponavlja elemente neuspene konstrukcije drutvenog problema, ve svoj sadraj izmeta na takav nain da zakljuak o opasnosti od koka-kole ini implicitnim ali proverenim ili proverljivim. 3) Komapnija nemara mi u flai Narativ o proneenom miu u flai koka-kole, Geri Alan Fajn je svrstao u merkantilne legende koje govore o "kompanijama nemara" koje, u trci za profitom, zapostavljaju kontrolu kvaliteta proizvoda to oteuje potroae njihovih proizvoda. Potroai, usled nemara kompanije i njihovih zaposlenih, dobijaju tetne proizvode ili proizvode koji izazivaju gaenje ili, kao najmanju posledicu, proizvode koji ne odgovaraju deklarisanom kvalitetu. Razlika u odnosu na "kompanije prevare" se sastoji u tome to iskrivljavanje kvaliteta proizvoda nije plod namere u cilju poveanja profita, ve nemara. Meutim, i taj nemar, kroz smanjenje ili odsustvo trokova za kontrolu kvaliteta, u krajnjoj liniji vodi uveanju profita. U sluaju mia u flai koka-kole teko je izbei "veristiki" pristup koji vodi u 1914. i 1915. godinu i prve presude protiv punionica koka-kole u procesima voenim od strane onih koji su u flaama pronalazili mieve. Fajn u tekstu o fokloru i pravu vezanim za koka-kolu ("Cokelore and Coke-Law")17 pominje brojne
17 G. A. Fine, Cokelore and Coke-Law. Urban Belief Tales and Problem of Multiple Origins, Journal of American Folklore, Vol. 92. No. 366. 479.

Ivan Kovaevi

81

sudske procese koji su voeni protiv franiza u velikom broju drava u Americi. Struna pravna literatura je u Americi, neposredno po prvim presudama, posvetila panju ovoj vrsti pravne prakse na osnovu procesa voenih u dravama Misuri i Tenesi.18 Sudovi su preteno presuivali u korist tuilaca, a materijali s ovih procesa su uglavnom dostupni s viih sudskih, albenih instanci gde su, takoe, tubeni zahtevi imali prevagu nad albama vlasnika franiza.19 Fajn smatra da su franize, posle prvih presuda viih sudova u korist tuilaca, vrlo rado sklapale nagdobu nastojei da se dogaaj to pre skloni od tadanje javnosti, prvenstveno tampe, pri emu nije od znaaja da li je sklapanje nagodbi bila politika centralne kompanije ili pojedinih franiza. Rani sudski procesi i presude u korist tuilaca, koju su regulisali kompanijski nemar i uveli zatitu potroaa, govore da su nemar kompanije i posledice koje iz njega proistiu prepoznati kao drutveni problem i pre prvog mia zapakovanog u flau koka-kole. Taj drutveni problem je konstruisan u potpunosti na nivou pravnog sistema koji je kupcu garantovao nadoknadu u sluaju da druga strana u kupoprodajnom odnosu dovede do oteenja kupca. U trenutku prvih sudskih sporova protiv "Koka-Kole", ameriki pravni sistem je ve odavno predstavljao implementaciju slubenog plana kao zavrnu fazu postojanja odreenog drutvenog problema. Ukoliko se dosledno primeni postavka Doela Besta, prema kojoj su urbane legende nekonstruisani drutveni problemi, postavlja se pitanje ta je narativ o miu pronaenom u flai kokakole, s obzirom na to da je drutveni problem koji nastaje u odnosu proizvoa potroa davno konstruisan u celosti. To pitanje se osnauje dugim "ivotom" narativa i njegovom velikom
18 J. B. W, Sales: Liability for Presence of Mice and Undercommon Things in Food, Michigen Law Review, Vol. 17. No. 3. 1919. 261-264. 19 G. A. Fine, op. cit.

82

Urbane legende

zastupljenou. Istraujui merkantilne legende tokom jedne decenije, Fajn je konstatovao da polovina ispitanika zna za priu o miu u flai koka-kole, i da je to, posle prie o peenom pacovu u porciji brze hrane firme "Kantucky Fried Chicken", najzastupljeniji narativ o kontaminiranoj hrani (51%).20 Odgovor na pitanje o dugom ivotu narativa o miu u flai koka-kole oito nije mogue traiti u okviru konstruisanja drutvenog problema ve u nekom drugom aspektu pria koje je Fajn nazvao merkantilnim legendama usmerenim "Golijat efektom". Verovanje u zatrovanost hrane koja se proizvodi "van kue" prisutna je u ranijim vekovima21 i ne predstavlja inovaciju usled dvadestovekovnih lanaca brze hrane i nacionalnih proizvoaa bezalkoholnih pia, dok stvarna oteenost potroaa, kao to je ve reeno, predstavlja drutveni problem koji je proao sve faze konstruisanja ukljuujui i nadgledanje implementacije reenja, odnosno, sankcije. Meutim, upravo nain na koji se reava socijalni problem, stvoren u odnosu izmeu proizvoaa i potroaa, predstavlja izvor novog itanja narativa koji je u svom nastanku mogao biti samo izvetaj sa sudskog procesa. Naime, od 1914. godine sudskom presudom ili poravnanjem oteeni potroa dobija nadoknadu za tetu koju je pretrpeo usled konzumiranja koka-kole iz flae u kojoj se, osim napitka, nalazio i mi. U narativima, koje je sakupio Fajn, znaajno mesto ima zavrnica prie u kojoj se eksplicitno pominje nadoknada koju je kompanija isplatila oteenom, to ini da ove prie, osim merkantilnih legendi o kompanijama nemara, istovremeno predstavljaju i prie o dobitnicima.
20 G. A. Fine, The Goliath Effect: Corporate Dominance and Mercantile Legends, Journal of American Folklore, Vol. 98. No. 387. 1985. 68-69. 21 J. Simpson, Modern Legends in The Pickwick Papers, Journal of American Folklore, Vol. 96. No. 382. 1983. 463-466.

Ivan Kovaevi

83

Prema tome, narativi o miu u flai koka-kole predstavljaju i prie o iznenadnom bogatstvu i to podvrstu prie o sluajnom bogaenju. Prie o miu u flai koka-kole se mogu kontekstualizovati, na nivou opte formule, drugim priama o iznenadnom bogatstvu. Saeto prikazane prie o iznenadnom bogatstvu22 se sastoje iz osnovne teme i formule: legenda o iznenadnom bogatstvu steenom prema formuli "rad + srea" je pria o seljaku koji je orui njivu naao up zlata; zatim, legenda o nepoznatom ali bogatom roaku iz dalekog sveta ijom smru je nasleeno veliko bogatstvo, sadri formulu "srodstvo + srea" i, tree, narativ koji ima formulu "srea + srea", je pria o detetu koje je, okreui nasumice telefonski brojanik, stupilo u vezu i sprijateljlo se s ovekom koji mu je, potom, poklonio veliku sumu novca. Sve ove prie o neoekivanom bogatstvu sadre nuan element sree, koja je omoguila realizaciju obogaivanja, ali je ta srea realizovana zahvaljujui nekoj primarnoj drutvenoj vrednosti. U prvom sluaju rad je bazina vrednost drutva koje se nalazi na prelazu iz seljake, dominantno autarhine privrede u urbanu i trinu zanatsko-trgovako-industrijsku ekonomiju. Srodstvo se kao vrednost javlja usled pomeranja stanovnitva iz krajeva u kojima je to bio stoerni element tradicije u urbane sredine, u gradove iji je modernizacijski proces prekinut, u sluaju Srbije, komunistikom diktaturom proletarijata, to ini da legenda dobija formu dvostruke ironije: prema doljacima, kojima srodstvo predstavlja centralni drutveni odnos, i prema zatvorenom gulag-drutvu iz koga je nemogue otii da bi se konzumiralo nasleeno bogatstvo u Americi. Trea legenda, ija formula sadri dvostruku sreu, javlja se u poznom, krizama demitologizovanom socijalizmu u kome je propao ne samo proklamovani sistem drutvenih vrednosti, ve i realna perspektiva
22 I. Kovaevi, Semiologija mita i rituala. Savremeno drutvo, Beograd, 2001. 25-38.

84

Urbane legende

vieg ivotnog standarda, te ne postoji nita osim nadanja u golu sreu. Kada se prie o miu u koka-koli postave u kontekst slinih pria koje se sastoje iz spojeva rada i sree, srodstva i sree, te sree spojene sa samom sobom, vidi se da je pronalaenje mia u flai koka-kole jedna podvrsta legendi o sluajnom obogaenju koja se moe svesti na jednostavnu formulu "potronja + srea". Transformacija nesree u sreu je glavni narativni pogon ovih pria jer se poetno stanje, koje se moe okarakterisati kao nevolja, gaenje i trovanje usled zagaenosti popijenog napitka, pretvara u sreu, koja nastupa usled pribavljanja znaajnih finansijskih sredstava od odtete koju je sudskom presudom ili poravnanjem platila kompanija. Ta transformacija ini razliku izmeu informativnog narativa o komiji, poznaniku, kolegi i sl. koji je na zatvarau flae koka-kole pronaao kupon/oznaku i u okviru kompanijine nagradne igre dobio novac/kuu/automobil/pu- tovanje ili neku drugu nagradu. Dobitak u nagradnoj igri koju organizuje kompanija pretvara potroaa u dobitnika i daje model vrednosnog sistema u kome je potronja vrednost po sebi. Meutim, transformacija iz prie/prepriavanja o tome kako je neko postao dobitnik u nagradnoj igri, u priu/prepriavanje o tome kako je neko naao mia u flai i potom dobio veliku odtetu, nuno zahteva proirenje osnovne formule prie. Stoga, formula narativa o miu u flai sadri, osim potronje, tj. konzumiranja proizvoda kompanije "Koka-Kola", i pozitivno konotiran ameriki pravni sistem koji omoguuje ne samo zatitu potroaa, ve i njegovo obogaivanje ukoliko ima tu nesreu/sreu da u flai omiljenog napitka pronae ostatke mia. 4) Golijat efekat Geri Alan Fajn je, uvodei pojam "Golijat efekta", ukazao na injenice da je najvei broj merkantilnih legendi usmeren na

Ivan Kovaevi

85

velike korporacije koje su ili dominantne po pokrivanju trita ili su dominantne po prestinosti svojih proizvoda i usluga. On smatra da "obian svet usmerava panju na onu korporaciju ili proizvod koji podstie njegove strahove i nepoverenje", a to su korporacije koje izazivaju strah od veliine (velikih dimenzija i velikih koliina).23 Rezimirajui Fajnovu analizu merkantilnih legendi "kasnog" ili "korporacijskog" kapitalizma, Dragana Antonijevi pie:
"Kompleksnost i neprozirnost organizacije, uslova i naina rada velikih korporacija, kao i nepoznavanje ljudi koji njima upravljaju izazivaju kod prosenog sveta oseaj frustriranosti, sumnje, straha i otpora, istovremeno ih inei zavisnim od njihovih proizvoda koje im svakodnevno nameu kroz reklame i druge oblike svoje mone trine sveprisutnosti." 24

U pokuajima da objasni uzroke ovih strahova Fajn govori o odvajanju ljudi od sredstava za proizvodnju zbog ega "se smatra" da korporacije pre svega brinu o profitu, a tek uzgred o potrebama potroaa. Poverenje koje su ljudi ranijih vremena imali u male preduzetnike, koje lino poznaju, nestaje kada su u pitanju velike korporacije to daje za pravo tezi, koja je jo uvek bila popularna 80-ih godina dvedesetog veka, da odvajanje ljudi od sredstava za proizvodnju u kapitalizmu dovodi do otuenosti, a ta otuenost prua psiholoku klimu u kojoj zastraujue legende mogu da bujaju.25 Fajnova analiza upuuje na razmatranje nekonstruisanog drutvenog problema koji bi se zasnivao na pomenutoj "odvoje23 G. A. Fine, op. cit. 65. 24 D. Antonijevi, Merkantilne legende postindustrijskog drutva. Prouavanja Gerija Alana Fajna, u S. Nedeljkovi (Ur.), Antropologija savremenosti, Beograd, 2006. 81. 25 G. A. Fine, op. cit. 80.

86

Urbane legende

nosti" ljudi od sredstava za proizvodnju. Jednovekovno nastojanje komunistikih i drugih leviarskih organizacija da, irei uverenja, otvore put za mobilisanje na akciju u cilju stvaranja slubenog plana i njegovog sprovoenja, to je u marksistikoj varijanti znailo revolucionarno ruenje kapitalizma i uvoenje neograniene moi sveprisutne drave i proleterske partije, nije donelo rezultat, ve se "socijalistiki" svet, posle skoro poluvekovne ekspanzije, uruio i nestao. Stoga se postavlja pitanje da li je ba "odvojenost od sredstava proizvodnje" ono loe stanje koje vodi nekonstruisanom drutvenom problemu koji, pak, generie urbane legende. Strah od veliine, kao strah od nepoznatog, kontrastiran poznavanju i razumevanju poslovanja malog, lokalnog preduzetnika, o kome govori Fajn, upuuje na jedan drugi ugao posmatranja. Naime, pojedinac je jednako "odvojen od sredstava za proizvodnju" kojima upravlja i na kojima prihoduje i stie profit njegov komija bakalin ili mesar. On njima jednako ne upravlja i od njih ne prihoduje, kao to ne upravlja "sredstavima za rad" velikih kompanija niti, pak, od njih prihoduje. Stoga se "odvojenost od sredstava za rad" ili, otrijom marksistikom terminologijom reeno, vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju, moe, zajedno sa ostalom marskistikom ili paramarksistikom retorikom, iskljuiti iz arsenala sredstava kojima se pokuava objasniti "Golijat efekat". Meutim, iskljuivanje marksistike frazeologije iz analitikog postupka nee objasniti strah od korporacijskog biznisa koji se iskazuje u merkantilnim legendama zasnovanim na "Golijat efektu". Taj biznis i dalje ostaje kompleksan i neproziran, za razliku od sasvim prozirnog i prostog biznisa koji komije mesar i pekar obavljaju na sopstvenim sredtsvima za proizvodnju. Mogue je da velike kompanije svoje poslovanje ine neprozirnim zbog svoje bazine profitne prirode iz koje proizilazi nastojanje da se veliina profita sakrije od onih koji svojom potronjom omoguuju taj profit kompaniji. Meu-

Ivan Kovaevi

87

tim, mehanizam trita, mehanizam javne kontrole prihoda i njegovog oporezivanja, kao i opti principi javnosti omoguuju da se kroz "zavesu" veoma dobro sagledaju svi vani elementi poslovanja kompanija. Od berze, preko strune publicistike, dravnog poreskog aparata, do medija eljnih senzacija postoji itav niz drutvenih aktera koji se bave pitanjima kakva je organizacija u pojedinoj kompaniji, kakvi su uslovi i nain rada, zakljuno s podacima o prihodu kompanije ili njenih elnih menadera. Frustrirajua kompleksnost biznisa i organizacije velikih kompanija, kao to je "Koka-Kola", ne generie se iz stvarnog nepostojanja informacija o "kompleksnosti" i organizaciji, jer su takve informacije dostupne javnosti. "Prosean svet" ili "narod", o kome govori Fajn, u prilici je da se na mnogo naina upozna s organizacijom rada kompanija ukoliko ima interesovanje za tu vrstu spoznaje. Prema tome, Fajnova teza o frustraciji koju izaziva velika i sloena kompanija moe se preformulisati utoliko to sloenost i kompleksnost poslovanja ne znae automatski i "neprozirnost", budui da velike kompanije nisu nikakve mistine organizacije ije je poslovanje poznato samo malom broju posveenih. Naprotiv, mnogi elementi poslovanja su sasvim dostupni javnosti to Fajnov "obian svet" ili "narod" redukuje na one koji nita o tome ne znaju zato to ih ne interesuje da saznaju, a ne zato to takva saznanja nisu dostupna. S druge strane, veliina kompanije kontrastirana s preduzetnikom iz komiluka dovodi do apsolutne pojedinane nemogunosti bilo kakvog uticaja na krajnji proizvod ili uslugu, jer kompanija reaguje samo na velike brojeve u kategorijama kao to su "pad prodaje" ili "pad profita". Nasuprot tome, korisnici usluga malog, porodinog biznisa mogu, eventualno, svojim primedbama i neto da promene u njegovom poslovanju.

88

Urbane legende

Stoga se "Golijat efekt", izraen u merkantilnim legendama, moe preformulisati/precizirati u odnosu na Fajnove postavke na sledei nain: Prvo, odvojenost od sredstava za proizvodnju se ne moe tumaiti devetnaestovekovnim marksistikim pojmovnim aparatom konstruisanim na ekonomiji prve industrijske revolucije. Odvojenost od sredstava za proizvodnju, u smislu vlasnitva, jednaka je kada su u pitanju kompanija i "svima poznati" mali preduzetnik, ali odnos potroaa i proizvoaa/davaoca usluga nije isti. Mogunost direktnog uticaja potroaa je daleko vea u uslovima malog biznisa, odnosno, kada su u pitanju velike kompanije pojedinac nema nikakvu mogunost da njihov proizvod/uslugu i najmanje prilagodi sebi, te mu je jedino mogu izbor izmeu ponuenog. Ta injenica moe biti generativna kada je "Golijat efekt" u pitanju. Drugo, umesto "ontoloke" neprozirnosti, sloenost poslovanja velikih korporacija se moe okarakterisati kao "gnoseoloko" pitanje. Naime, nije nedostupno saznanje o tome kako posluju velike korporacije i ko su ljudi koji ih vode, ve "obian svet" ili "narod" o tome ne zna nita. Razlozi "ne-spoznaje" poslovanja velikih kompanija, bez obzira to lee u meuzavisnosti obrazovanja i interesovanja, ne umanjuju frustracije i strahove o kojima govori Fajn kada opisuje generike elemente "Golijat efekta", samo se nalaze na strani onih koji te strahove i frustracije ive i pretvaraju u urbane legende.

Kuka ili sekira epilog ljubavne scene na Lover's Lane

Epistemiko izjednaavanje antropolokog prouavanja stanovnika nekog polineanskog ostrva sa prouavanjem amerike srednje klase, bilo iz velegrada, bilo iz "Midltauna, odnosno prouavanja preostalih itelja planinskih sela i panjaka dinarske zone sa prouavanjem prolaznika i stanovnika Knez Mihailove ulice u Beogradu, otvorilo je mogunost tumaenja urbanih legendi, masovno prianih i irenih u urbanim sredinama srednjoklasne Amerike poetkom druge polovine dvadesetog veka.1 Urbane legende zanimljive, po nainu nastanka i irenja, ali i po snanom efektu koje proizvode, privukle su panju srpskih istraivaa i kada su u Srbiju stizale kao puki odjek neke amerike/globalne legende2 i kada su bivale prihvaene, domestifikovane i transformi1 O uzrocima otvaranja mogunosti prouavanje Amerike i uspostavljanja dvosmernosti antropolokog istraivanja vidi I. Kovaevi, Urbane legende ameriki i/ili globalni folklori, Etnoantropoloki problemi,n.s. god. 2. sv. 2. Beograd, 2007. 2 Vidi analize legendi o aligatorima u njujorkoj kanalizaciji, izlivanju betona u automobil eninog ljubavnika, zatim, legendu o srenoj kupovini porea za 50 dolara i skupo plaenom receptu za kolae ili o dosetljivim studentskim odgovorima na ispitu, koje nisu doivele recepciju u Srbiji. (Lj. Hristi, Aligator u kanalizaciji: urbane legende kao kognitivne mape, Etnoantropoloki problemi, god. 2. sv. 2. Beograd, 2007; I. Kovaevi, Pore i kolai advokatski advertajzing ili etnojurisprudentski saveti, Antropologija, br. 3. Beograd, 2007; I. Kovaevi, Betonirani kadilak, Antropologija, br. 4. Beograd, 2007; J. Baevi, Studentske legende o polaganju ispita: kritika ili afirmacija

90

Urbane legende

sane sa punim dejstvom u srpskoj sredini3. Stoga je sasvim mogue da se u Srbiji prouava i legenda o "Kuki" koja nije stigla ni redovnim putevima pristizanja urbanih legendi, niti je domestifikovana, ve je poznata samo u transformisanoj/deformisanoj popular-kulturnoj formi horor filmova B i C produkcije. Uvod u "Kuku" Urbana legenda o manijaku koji prepada zaljubljene parove i koji ima kuku umesto ruke, najee nazvana, sasvim jednostavno, "Kuka", prelama skoro celu istoriju folkloristikog prouavanja urbanih legendi. Ta istorija intenzivno poinje prvim zapisima,4 pa potom pokretanjem asopisa "Indiana Folklore",
obrazovnog sistema?, Etnoantropoloki problemi, god. 2. sv. 2. Beograd, 2007). 3 S druge strane, legenda o kradljivcima organa je doivela punu recepciju i stvorila kratkotrajnu paniku u nekoliko sremskih sela u blizini Beograda. Vidi D. Antonijevi, Legende o krai organa: moralna dilema savremenog drutva, Etnoantropoloki problemi, god. 2. sv. 2. Beograd, 2007. Legenda o miu u flai od koka-kole i druge prie o tom globalnom napitku u raznim formama se mogu registrovati skoro na celoj planeti, pa i u Srbiji. Ipak u Srbiji nije zabeleen sudski proces zbog "mia u flai" kakvih je u Americi bilo mnogo. Vidi I. Kovaevi, Cokelore (Fine and Best), Etnoantropoloki problemi, god. 3. sv. 1. Beograd, 2008. Jedna od poznatijih urbanih legendi iz poslednjih decenija dvadesetog veka, "Welcome to the World of AIDS", specifinu recepciju je doivela u urbanim legendama beogradskih narkomana. Vidi E. Kuneski, tek: susret dva sveta. Urbana legenda beogradskih intravenskih korisnika droge, Antropologija, br. 2. Beograd, 2006. 4 J. Stephens Parochetti, Scary Stories from Purdue, Keystone Folklore Quarterly, 10. 1965. 49; D. Barnes, Some Functional Horror Stories on the Kansas University Campus, Southern Folklore Quarterly, 30. 1966. 305-312.

Ivan Kovaevi

91

koji je promovisao prouavanje urbanih legendi, i tekstom Linde De o "Kuki",5 iza koga je u istom asopisu sledila serija zapisa urbanih legendi i tekstova o njima.Time je "Kuka" prola kroz fazu "otkria" urbanih legendi i njihovog prvog folkloristikog beleenja. Potom, prouavanje "Kuke" prolazi kroz glavne tokove amerike folkloristike od Dandesovih psihoanalitikih komentara iz 1971,6 pokuaja integrativne interpretacije Vilijama Klementsa7, Brunvandove nauno-popularne sinteze8 i apliciranja teorije performansa u radovim Bila Elisa,9 pa sve do polemikog odgovora B. Elisu od strane Linde De.10 Druga urbana legenda, nazvana "Dekova smrt" ("Boyfriends Death") javlja se u folkloristikoj literaturi istovremeno kada i legenda o "Kuki"11. Ve je Linda De ukazala na povezanost ove dve legende, to su kasnije potvrivali mnogi folkloristi kao npr. Sju

5 L. Degh, "The Hook", Indiana Folklore I, 1. 1968. 92-100. 6 A. Dundes, On the Psychology of Legend, in W. D. Hand (ed.), American Folk Legend: A Symposium, University of California Press, Los Angeles and London, 1971. 21-36. 7 W. Clements, Mytography and the Modern Legend, Journal of Popular Culture, 19. 1986. 39-46. 8 J. H. Brunvand, The Vanishing Hitchhiker. American Uraban legends and their Meanings, W. W. Norton & Company, New York London, 1981. 48-52, 69-70. 9 B. Ellis, Why "The Hook" is not a Contemporary Legend, Folklore Forum, Vol. 24. Is. 1-2. 1991. 62-67. Vidi i opirniji tekst istog autora: B. Ellis, "The Hook" Reconsidered: Preoblems in Clasyfing and Interpreting Adolescent Horror Legends, Folklore, 105. 1994. 61-75. 10 L. Degh, Speculations about The Hook Bill Ellis Doesnt Need Any More Theoretical Concepts, Folklore Forum, Vol. 24. Is. 1-2. 1991. 68-76. Detaljniji pregled prouavanja u E. Tucker, Campus Legends, Greenwood Press, Westport, 2005. 117-131. 11 D. Barnes, op. cit. ; L. Degh, The Boyfriends Death, Indiana Folklore I, 1. 1968.101-106.

92

Urbane legende

Samjuelson12 ili B. Elis, koji ih je nazvao "roakim legendama".13 Svi oni su ukazivali na tekstualnu slinost legendi ne koristei tu slinost kao potencijalno analitiko orue. Ilustrovanje slinosti dve legende zahteva navoenje primera svake, a navoenje primera otvara pitanje koja je meu zabeleenim verzijama dobra za ilustrovanje ili, pak, umesto neke zabeleene verzije treba dati integralnu/idealtipsku legendu. Meutim, takva pitanja, uz relevantnost njihovog promiljanja i preciznog i akribinog navoenja izbora i razloga tog izbora, kada se pretvore u dominantno folkloristiko raspravljanje, predstavljaju beg od pokuaja interpretacije legende i sputanje na empirijski prosto opisivanje narativne situacije i redukciju tumaenja folklora na mikrosociologiju folklorne situacije. Opis narativne situacije i aktera, kao i mikrosociologija folklornog dogaaja mogu biti tek jedno, od mnogih, heuristikih sredstava koje e pomoi interpretaciji folklornog teksta. Redukcija na performans je slepi kolosek folkloristike14 to se pokazuje i u pokuajima interpretacije legende o manijaku sa kukom koji nisu dali nikakvo novo svetlo u tumaenju legende. U prvom talasu upoznavanja folkloristike, ali i ire, publike s urbanim legendama krajem 1950-ih i tokom 1960-ih godina, objavljivani su pojedinani primeri ili su ve sastavljane manje zbirke tekstova odreene legende. Legenda o "Dekovoj smrti" je, prema Brunvandovom istraivanju, svoju folkloristiku premijeru imala u tekstu Danijela Barnsa iz 1966. godine u zbirnom tekstu o
12 S. Samuelson, European and American Adolescent Legends, ARV. Nordic Yearbook of Folklore,1981. 133-139. 13 B. Ellis, Why The Hook is not a Contemporary Legend, Folklore Forum, Vol. 24. Is. 1-2. 1991. 64. 14 Dosledno primenjen performativni pristup bi za svaku uspavanku konstatovao da se odvija u situaciji uspavljivanja, ali sve mogue situacije uspavljivanja malog deteta ne mogu da objasne zato se u nekim uspavankama pominju zlikovci i udovita, a u drugima dobre vile i arobnjaci.

Ivan Kovaevi

93

horor priama univerzitetskog kampusa Univerziteta u Kanzasu, gde navodi jednu legendu o "Dekovoj smrti", dok ve nekoliko godina kasnije Linda De donosi devetnaest tekstova sakupljenih od studenata Univerziteta Indijana izmeu 1964. i 1968. godine.15 Nastojanja da se sakupe i objave zbirke tekstova urbanih legendi imale su rezultate u pojedinim sluajevima kao to je ve pominjani asopis "Indiana Folklore", koji je pokrenula Linda De, ili "Oregon Folklore Bulletin" u kome je Ber Tolken16 objavljivao tekstove nekih urbanih legendi koje su mu stigle kao rezultat apela za sakupljanje. U drugim sluajevima, folklorna graa, sakupljana uglavnom direktno od studenata folkloristike ili raspitivanjem studenata folkloristike kod ostalih studenata, ostala je trajno pohranjena u univerzitetskim folklornim arhivama. Primer takvog arhiva je arhiva formirana ponajvie zaslugom Alana Dandesa koja datira od 1964. godine iz koje je B. Elis crpeo grau za svoj tekst o "Kuki".17 Sakupljanjem urbanih legendi od sopstvenih studenata folkloristike bavili su i Barns, Dandes, Brunvand, Tolken, Samjuelson i mnogi drugi folkloristi koji su prouavali savremeni, urbani folklor. Ovakav nain sakupljanja urbanih legendi, osim komotnosti koju prua, uslovljen je i tekoom ili ak nemogunou da se urbane legende belee u narativnoj situaciji, ali je produkovao i njihov dominantno adolescentski karakter. Bilo da su nazvane "horor priama sa kampusa" (Barns) ili "folklorom akademije" tj. fakultetskim ili studentskim folklorom (Tolken)18
15 J. H. Brunvand, op. cit. 5-7. 16 J. H. Brunvand, op. cit. 149. 17 B. Ellis, "The Hook" Reconsidered: Problems in Clasyfing and Interpreting Adolescent Horror Legends, Folklore, 105. 1994. 18 Jedan od prvih pregleda ovog folklornog anra nalazi se u Tolkenovom tekstu "The Folklore on Academe" u J. H. Bruvand, (ed.), The Study of American Folklore: An Introduction, W. W. Norton & Company, New Yok London, 1968. 317-337.

94

Urbane legende

ili "adolescentskim legendama" (Samjuelson), svi nazivi upuuju na to da se radi o folkloru odreene dobne grupe, primarno tinejderske. ak i kad su legende zabeleene na osnovu kazivanja studenata koji su izali iz tinejd perioda radi se i dalje o osobama u ranim dvadesetim godinama, ija seanja najee dopiru do tinejderskih dana. Mogunost odreenih deformacija narativa usled ovakvog naina registrovanja bie ispitana kroz poreenje osnovnog narativa sa realijama. 1. "Hook" i "Boyfriends Death" a. Etnografija legendi U pokuaju da destruie mogunost izgradnje "idealne" ili "tipine" legende, Bil Elis je upravo uinio ono to je neophodno za analizu znaenja legende o manijaku koji je imao kuku umesto ruke. On je statistiki obradio arhivu Univerziteta Berkli, koja sadri 75 zapisa od kojih se 70 mogu oceniti kao zapisi o "Kuki"19. Takvom analizom frekvencije javljanja sekvenci tj. legendema u etrdeset zapisa Elis je utvrdio da se u 87% sluajeva kao akteri legende javljaju mladi i devojka koji su parkirani na Lovers Lane (89%), da su bili upozoreni (81%), a od toga putem radija (54%) na opasnost koja im preti od strane mukarca sa kukom umesto ruke. Oni se sa Lover Lane odvoze u urbi (83%) i to naroitoj (49%) ili samo u urbi (34%), i kada stignu kui nalaze kuku u vratima (86%) ili je ne nalaze mada je tamo (14%). Pokuavajui da razbije legendeme na toboe razliite ajteme, Elis nastoji da dokae nedokazivo, a to je da legenda nema svoj osnovni tok i sadraj, ve da su to sve razliite individualne performacije. Pokuaj da razdvoji osobine pripisivane oveku sa kukom na ludaka koji je pobegao iz ludnice, lokalnog ekscentrika, oveka koji
19 B. Ellis, op. cit. 65.

Ivan Kovaevi

95

je izvrio ubistva, ili osobu koja lovi zaljubljene parove, bez ikakvog je smisla; kao i pokuaj da podeli Lovers Lane na specifini (lokalni) ili neprecizirani (nazvan samo Lovers Lane) i ve nevedeno razdvajanje urbe na "veliku" i "ne ba veliku" govori o nasilju nad folklornim materijalom. Elisu je stalo da po svaku cenu dokae da ne postoji osnovna, tipina ili idealna forma legende i do kraja teksta nije shvatio da je pokazao upravo suprotno. Njegova tabela takoe dokazuje suprotno: 15 tekstova je "atipino", dok je prema klasifikaciji autora koji pokuava da dokae nepostojanje tipine verzije, 26 verzija "skoro tipino", 25 "tipino" 14 "skoro idealne" i 1 "idealna" to ini da u sve etiri kategorije koje obuhvataju procenu od "skoro tipine" do "idealne" ima 66 od ukupno 81 zapisa, to ini preko 80%. Svakome, osim Bilu Elisu, to bi bilo sasvim dovoljno da se fokusira na sadraj, a da performans tih legendi ostavi onima koje taj vid umetnosti zanima. Prema Elisovoj frekvencijskoj analizi osnovna legenda o manijaku sa kukom bi bila sadrana u velikom broju zapisa, pa je mogue navesti neki od najpoznatijih. Na primer:
Mladi i devojka su bili na svom omiljenom "Lovers Lane" gde su se grlili i sluali radio. Muzika na radiju je prekinuta i proitano je saoptenje da je pobegao zatvorenik osuen zbog silovanja i pljake. Opisan je kao ovek koji ima kuku umesto ruke. Par se uplaio i odvezao. Kada su stigli do devojine kue deko je obiao automobil da devojci otvori vrata. Tada je ugledao kuku kako visi sa kvake na vratima.20

to se tie legende o dekovoj smrti ("Boyfriends Death"), moe se rei da je prava teta to Elis nije i nju analizirao sa namerom da dokae nepostojanje osnovne legende, jer bi time posao
20 Verzija koju navodi Brunvand u J. H. Brunvand, The Vanishing Hitchhiker. American Uraban Legends and their Meanings, W. W. Norton & Company, New Yok London, 1981. 48-49.

96

Urbane legende

utvrivanja tipinog teksta bio olakan. Ipak i tu moe da poslui neka od verzija koja sadri sve osnovne elemente kao, na primer, verzija zabeleena 1964. koju navodi Brunvand. U toj verziji
Par (je) bio parkiran ispod drveta van puta. Kada je dolo vreme da devojka ide kui, rekla je deku da pou. Meutim, kola nisu htela da krenu i mladi je rekao devojci da se zakljua u kolima dok on krene po pomo. Dugo ga nije bilo i devojka je potom ula zvuke grebanja po krovu automobila. Na kraju, kada se ve razdanilo, doli su neki ljudi koji su joj pomogli da izae iz kola. Kada je izala i osvrnula se videla je svog deka obeenog o drvo tako da su mu noge grebale po krovu.21

injenica da su folkloristi sakupljali zapise od svojih studenata uticala je da svi zapisi ne samo to kao osnovni par u legendi definiu mladia i devojku, ve i da legendu anrovski odrede kao tinejdersku tj. kao legendu koja se pria i prenosi unutar te generacije. Ostaje nepoznato da li su legendu u vreme njenog "punog cvetanja" na samom poetku ezdesetih godina dvadesetog veka22 priali i prepriavali pripadnici neke druge generacije. b. Hermeneutika kuke tragedija i happyend Traenje unutranjeg smisla/besmisla legende o "Kuki" prisutno je u prvoj i najpoznatijoj Brunvandovoj knjizi o urbanim legendama.23 Brunvandova "hermeneutika Kuke" predstavlja klasino pobijanje urbane legende ("debunking") veoma popu21 J. H. Brunvand, op. cit. 6. 22 B. Elis smatra, na osnovu analize arhive sa Berklija i ostalih ranih beleenja, da je rast popularnosti legenda doivele za vreme esmenovih albi i izvrenja smrtne kazne 1960. godine, a rast broja folkloristikih zapisa 19621964 pripisuje Dandesovom radu sa studentima koji je rezultirao veim brojem zabeleenih legendi (B. Ellis, op. cit. 65). 23 J. H. Brunvand, op. cit. 50.

Ivan Kovaevi

97

larno u brojnim nefolkloristikim knjigama i internet sajtovima o urbanim legendama. On postavlja pitanje kolike su anse da odbegli kriminalac ili manijak ima kuku umesto ruke, zatim, da se taj lik pojavi ba u trenutku kada se na radiju emituje vest o njegovom bekstvu, kao i da mladi naglo pojuri kolima ba u trenutku kada je manijak kukom uhvatio kvaku od kola. Brunvand se dalje pita da li e mladi, iznerviran prekidom erotskog doivljaja od strane uplaene devojke, biti tako ljubazan da, kada stignu do njene kue, izae iz kola i dentlmenski joj otvori vrata. Sva ta pitanja, i implicitni odgovori, proizlaze iz nemogunosti folkloriste da se odupre pobijanju istinitosti narativa na ta je temeljno isprovociran uveravanjem koje je nezaobilazni deo naracije. Jedna od Dandesovih studentkinja, angaovanih na beleenju legende o oveku s kukom, je u uvodnom delu zapisa opisivala svoja saznanja o legendi koju je prvi put ula kada je imala petnaest godina, i potom konstatovala: "Mislila sam da je istinita sve dok na asu nije gospodin Dandes rekao da nije."24 Iako dokazivanje neistinitosti legendi nije posao folklorista, oni vrlo esto ne mogu tome da odole u kontaktu sa spoljnjim (nefolkloristikim) svetom ili u prvim dodirima s polaznicima nekog folkloristikog kursa na univerzitetu. Kada se umesto pobijanja legendi kao cilj postavi traenje njihovog unutranjeg smisla, onda su postupci samo naoko slini i to u onom delu gde se sadraj narativa dovodi u vezu s realijama. Racionalna provera postupanja u legendi ne slui da bi se ona opovrgla ve da se ispita izgradnja narativnog toka i njegov unutranji smisao. Ranije pomenuto dovoenje u vezu legende o manijaku sa kukom i legende o dekovoj smrti nagovetava mogue pravce hermeneutike "Kuke". Naime, osnovni smisao javljanja kuke u legendi o manijaku sa kukom moe se sagledati tek kada se obe legende postave u meusobni odnos,
24 B. Ellis, op. cit. 61.

98

Urbane legende

odnosno kada se u meusobni odnos postave zapleti i raspleti obe legende. Javljanje kuke kao atributa manijaka sa Lovers Lane se prvo mora postaviti u kontekst dva raspleta shvaena kao dve mogunosti ili alternative. Legenda "Boyfriends Death" ima tragian kraj, dok "Hook" ima happyend. Legenda o dekovoj smrti je celovita, ucelinjena i nema nikakvih dodataka i bonih tokova. Ona prati lik deka kroz Lovers Lane, polazak i kvar ili neuspean polazak zbog kvara, napad manijaka i smrt. Kada se prati lik devojke ona prolazi kroz iste faze na poetku (Lovers Lane, neuspeni polazak i na kraju otkrie lea). Svaki pokuaj da se legenda u ovom, svedenom obliku pretvori u priu sa happyend-om je nemogu jer se bazira na ubistvu i pronalaenju lea. To znai da je u narativ, koji ne bi imao tragian kraj, neophodno uneti izmene ili dodatke koji e preokrenuti tok prie i izbei fatalan ishod. Taj dodatak je kuka. Kuka kao dodatak u narativu i kuka kao dodatak na ruci manijaka omoguava bekstvo iz manje ili vie svesne opasnosti i potonje osveenje o njenom obimu tj. o moguem ishodu. Vest s radija o odbeglom psihijatrijskom bolesniku jeste pokreta akcije, ali se ona moe javiti i u legendi o dekovoj smrti kao pokreta na prvu akciju, kao motiv za neuspeno naputanje Lovers Lane koje prethodi kvaru automobila i ubistvu. To znai da vest s radija ne naruava strukturu narativa legende o dekovoj smrti pa samim tim nije specifikum legende o manijaku s kukom. Stoga je samo kuka dodatak koji preusmerava priu ka spasonosnom begu. Ali, tek treba odgovoriti na pitanje zato ba kuka? U stvari, teko bi bilo zamisliti neto drugo to bi osvedoilo prisustvo manijaka u trenutku naputanja Lovers Lane. Kuka je, kao njegov atribut, najavljena u vesti s radija, upravo tu da bi mogla da bude pronaena. Nijedan drugi predmet ne bi mogao tako razumljivo i uverljivo da odigra dvostruku ulogu da predstavlja prepoznatljivo obeleje odbeglog manijaka i da bude pogodno "za poneti". Ludak sa sekirom, poznat iz britanske varijante legende o

Ivan Kovaevi

99

dekovoj smrti, 25 ili amerikih legendi iz istog "ciklusa", kao to su "Hachet Man"26 ili "Hachet and Handbag",27 ne moe postati lik iz prie koja sadri spasonosno bekstvo. Sekira se nikako ne moe tajno i trajno zaglaviti u kvaku automobila, niti bilo gde drugde na vozilu, a da taj postupak ne bude primeen od strane para u kolima, kao i to je teko pomisliti da bi ludak sa sekirom svoj osnovni alat tek tako ostavio kao posetnicu u kvaki automobila; isto kao to sekira nema nikakvu svrhu u sluaju da manijak namerava da otvori vrata i potom je upotrebi jer se vrata otvaraju rukom. Mogue je zamisliti i neko drugo "reenje" koje bi odgovaralo kontekstu bekstva manijaka iz duevne bolnice. To bi bio neki deo garderobe koji bi omoguavao direktno, nedvosmisleno prepoznavanje i povezivanje kao to bi bili bolniki mantil, ludaka koulja ili bolnika pidama. Neki od ovih odevnih predmeta ili neki njihov prepoznatljiv deo bi trebalo da prevali put od Lovers Lane do devojine kue da bi posvedoio o neprimeenom bliskom susretu sa manijakom koji se tamo dogodio i sa opasnou koja je iz tog susreta proizlazila. Meutim, skoro da je nemogue aplicirati deo prepoznatljive odee (pidama, koulja, mantil) jer automobil nema pogodne picasto-kukaste delove van svog gabarita o koje bi se deo bolnike garderobe zakaio i otkinuo/spao, ostao tokom vonje i bio pogodan za identifikaciju. Jedini deo garderobe koji se pominje u legendama je rukavica koja, ak i kada se prihvati da moe spasti sa ruke i zakaiti se za kvaku, nema element veze s opisom odbeglog manijaka.28 Barns
25 M. Wilson, Boyfriends Death and Mad Axeman, Folklore, Vol. 109. 1998. 89-95. 26 S. Gryder, The Hatchet Man, in L. Degh, (ed.) Indiana folklore: A Reader, Indiana University Press, Bloomington, 1980. 147-178. 27 S. Sanderson, From Social Regulator to Art Form: Case Study of a Modern Urban Legend, ARV. Nordic Yaerbook for Folklore, 1981. 161-166. 28 D. Barnes, op. cit. 311.

100

Urbane legende

uoava da pojavljivanje rukavice u prii u potpunosti menja smisao to potvruje i ostatak te verzije koji govori da se dogaaj odigrao na groblju i da su mladi i devojka pobegli jer su "uli glasove". Takoe, bilo kakvo kaenje samog manijaka za neki deo garderobe pre nego se taj deo otkine ili pre nego spadne proizvelo bi vrlo ujno udaranje, lupanje i druge znake neuobiajenog polaska automobila. U tom smislu je pogrean stav Prisile Denbi po kome se, uprkos priznanju da kuka ima pragmatinu funkciju u prii, jer se moe zakaiti za kvaku ili uhvatiti brzim zatvaranjem prozora, to isto svojstvo pripisuje i ljudskoj ruci. 29 Osim to brzo zatvaranje prozora nije registrovano u poznatim legendama ono bi u potpunosti deformisalo tj. unitilo narativni tok, a isto bi se desilo i u sluaju da se manijakova ruka zakai za kvaku i on potom bude zakaen i vuen. Kratka hermeneutika javljanja kukastog predmeta koji zamenjuje ruku i nemogunost alternative koja bi omoguila transformaciju tragine legende u legendu sa happyend-om, pokazuju da je kuka nuan element te transformacije. Njena funkcionalnost u narativnom preokretanju je njeno celo znaenje. Prema tome, fokusiranje kuke kao elementa legende koji ukazuje na strah/gaenje u odnosu prema hendikepiranima (Linda De) se moe odbaciti, ali ne iz politiki korektnog nametanja razumevanja za drugost, niti iz prikrivanja/osuivanja drugaijih stavova prema drugaijima, ve zato to kuka u legendi nema to znaenje. Treba imati u vidu da u drugoj legendi ("Dekova smrt") obian manijak uspeno, najee sekirom, obavlja svoju
29 P. Denby, The Self Discovered: The Car in American Folklore and Literature. Doktorska disertacija odbranjena 1981. godine na Odeljenju za folklor Indijana Univerziteta u Blumingtonu. Integralni tekst doktorata je dostupan u elektronskoj bazi podataka ProQuest Information and Learning (http://proquest.umi.com/login/user) u okviru servisa on line doktorskih teza "Interdisciplinary Dissertations & Theses".

Ivan Kovaevi

101

nameru, dok onaj sa kukom to ne uspeva. Iz toga teko moe proizai strah od hendikepiranog koji, moda upravo zbog hendikepa, ne uspeva da nanese nameravano zlo30. Isto vai i za Dandesovu interpretaciju o presudnoj falikoj simbolici kuke. Prosta egzegeza objavljenih tekstova pokazuje da je "guranje kuke u bravu s devojine strane" domiljeni element koji je stvorila Dandesova psihoanalitika mata. Legenda eksplicitno kae da je deko primetio kuku kada je dovezao devojku kui i kada je hteo da otvori vrata automobila na strani na kojoj je ona sedela. Nema govora o guranju kuke u bravu, jer bi se u tom sluaju veoma teko zakaila za kvaku to bi, pak, kao i svo prethodno utvrivanje unutranjeg smisla, imalo odraza na verodostojnost koja tim smislom ne sme biti naruena. Pitanje da li kuka predstavlja falusni simbol moe se razloiti na pitanje postojanja univerzalnih simbola, zatim na pitanje da li kuka zakrivljenog oblika od 270 stepeni kojim zatvara tri etvrtine kruga moe imati bilo kakvu falusnu simboliku, i na kraju da li je falusna simbolika kuke na bilo koji nain evidentirana u kulturi onih koji legendu stvaraju/prepriavaju. U psihoanalitikim interpretacijama folklora falinim simbolima se obino smatraju ravni, duguljasti oblici to dodatno pokazuje da se ni na jedno od ovih pitanja ne moe dati pouzdan pozitivan odgovor. Imajui u vidu i prethodno tumaenje unutar samog teksta, koje ne omoguava Dandesova "dopisivanja", dolazi se do zakljuka da tumaenje po kome se ot30 Bez obzira na pokrie koje se trai u okviru strukturalne analize nije mogue prihvatiti uokviravanje legende o manijaku koji ima kuku umesto ruke u "istraivanje granica izmeu oveka i onog drugog, izmeu prirode i kulture". Tom "istraivanju" koje gradi horor doivljaj bi pripadali likovi ovek pas, ovek maina, kanibal i mutant, a u nekom od njih je prepoznat i ovek s kukom. (S. Stewart, The Epistemology of the Horror Story, Journal of American Folklore, Vol. 95. No. 375. 1982. 41-42).

102

Urbane legende

kidanje kuke tumai kao kastracija tj. najefektnije ukidanje muke seksualnosti predstavlja potpuno pogrean put ka tumaenju legende o manijaku sa kukom, a samim tim i legende o dekovoj smrti. To, ipak, znai da nedvosmisleni seksualni sadraj legende nije potrebovao psihoanalizu da bi bio uoen. Kuka nije materijalna metafora manijaka, ludaka ve takva metafora ludaka moe biti ludaka koulja. ega je kuka metafora? Kuka jeste metafora nevaljalca, gusara i to rairena u najgledanijem deijem filmu 1953. godine u Americi, u Diznijevoj verziji "Petra Pana". Prie o Petru Panu nastale su poetkom dvadesetog veka iz pera kotskog pisca Dejmsa Berija31 (James Matthew Barrie), dok je prva filmska verzija32 prie o Petru Panu nastala jo u vreme nemog filma (1924). I pored prisutnosti lika Kapetana Kuke u deijoj literaturi i prvim filmovima iz 1924. i 1925. godine, na legende koje su zabeleene krajem pedesetih godina u Americi sigurno je najvie mogla da utie Di31 Beri je 1902. godine objavio prvi roman u kome se pojavljuje Petar Pan pod naslovom "The Little White Bird", a njegov pozorini komad pod naslovom "Peter Pan, or The Boy Who Wouldnt Grow Up" je izveden 1904. godine. Uspeh sa kojim se komad izvodio je doveo do toga da Beri iz svog romana, inae pisanog za odrasle, izvadi poglavlja u kojima se pojavljuje Petar Pan i tampa ih 1906. godine kao zasebnu knjigu pod naslovom "Peter Pan in Kensington Gardens" da, potom, na osnovu komada nastane i roman "Peter and Wendy" 1911. godine. Vidi B. D. Cutler, Sir James M. Barrie A Bibliography, Read Books, 2007. Detaljna Berijeva biografija: D. Mackail, Barrie: The Story of J. M. B, Charles Scribner's Sons, 1941. 32 Nemi igrani film "Peter Pan" je snimljen 1924.godine sa glumicom Beti Bronson u naslovnoj ulozi Petra Pana, da bi se ve sledee godine godine pojavio animirani film "Peter Pan Hendled" u produkciji Valtera Lanca (Walter Lantz) poznatog producenta filmova sa crtanim junakom Perom Detliem (Woody Woodpecker). (http://www.imdb.com).

Ivan Kovaevi

103

znijeva verzija iz 1953. godine, potom i TV serija (1955). Pria o Petru Panu je filmovana i kao mjuzikl, anr veoma popularan u Americi sredinom dvadesetog veka, 1960. godine upravo u vreme punog zamaha legende o manijaku sa kukom. "Petar Pan" Volta Diznija je, iako deiji film, u 1953. godini bio meu prva tri filma po prihodu, to znai da je, umesto sporadinog saznanja o gusaru s kukom iz avanturistikih romana ili stripova, skoro svako dete tog vremena dobilo predstavu o kuki kao zameni/protezi za ruku kod nevaljalaca kakvi su gusari. Broj gledalaca filma je u 1953. godini procenjen na 49,7 miliona33 to predstavlja, praktino, treinu ukupne populacije koja je te godine iznosila 151,325.798. stanovnika SAD.34 Ukoliko se kao najranije javljanje legende o manijaku s kukom smatraju zapisi Linde De,35 moe se pretpostaviti da je Diznijev film o Petru Panu dao instrument za pretvaranje tragine legende ("Boyfriends Death") u jezivu priu sa happyend-om. 2. ta je Lovers Lane? a) Etnografija aleje ljubavnika ko su korisnici Lovers Lane i ta se tamo radi? Automobil i seks. Etiar Loren Lomaski smatra da automobil u amerikom drutvu dvadesetog veka slui kao kvintesencijalni

33 http://www.mrob.com/pub/film-video/topadj.html. 34 http://www.census.gov/history/www/fast_facts/012357.html. 35 Linda De ima samo jedan podatak koji see dalje od 1953. godine i odnosi se na seanje njenog informanta da je njegova ena ula tu priu 1951. godine na kampovanju, dok sama konstatuje da je masovnije pojavljivanje prie o manijaku sa kukom primetila 1958. godine. (L. Degh, "The Hook", Indiana Folklore I, 1. 1968. 94.)

104

Urbane legende

bastion privatnosti.36 Slinu ocenu daje i R. Brejk uporeujui automobil jedino sa kupatilom, kao drugom oazom privatnosti u amerikoj urbanoj kulturi.37 Razvijen u dvadesetom veku, masovni i daleki transport indivudualnim prevoznim sredstvom, automobilom, uneo je promene u razliite sfere socijalnog ivota. Mogunost brzih i estih putovanja na destinacije koje su udaljene od mesta stanovanja proirila je kretanje stanovnitva ali i socijalne odnose koji se u okviru tog kretanja realizuju. Automobil je omoguio da se efikasno i na dalje distance premeste ljudi, a time njihovi odnosi uine nedostupnim okolini u kojoj ive. Razvoj putovanja znaio je mogunost razvoja najrazliitijih odnosa izmeu putnika, odnosa koji ne moraju biti prihvatljivi za sredinu iz koje potiu. Konzervativna Amerika je uoila opasnost koju putovanje kao masovni fenomen ima na uspenost drutvene kontrole moralnih normi. Tako je Edgar Huver, inae simbol amerikog konzervativizma, sredinom dvadesetih godina dvadesetog veka optuio masovna kretanja jer moteli pojedine bungalove iznajmljuju na sat i po esnaest puta za jednu no38, zbog ega ih je nazvao "kamufliranim bordelima", dok je jedno istraivanje iz 1936. godine pokazalo da tri etvrtine posetilaca kampova u okolini Dalasa sainjavaju parovi iz samog Dalasa.39 Meutim, automobili koji su omoguili ovakvu vrstu socijalne pokretljivosti nisu bili samo puko prevozno sredstvo do

36 L. Lomasky, Autonomy and Automobility, Independent review, Vol. 2. No.1. 1997. 22. 37 R. Brake, Space, Motion and Comfort in the Contemporary Automobile, Journal of Popular Culture, Vol. 8. Is. 1. 1974. 155. 38 D. L. Lewis, Sex and Automobile: From Rumble Seats to Rockin Vans, in D. L. Lewis and L. Goldstein, The Automobile and American Culture, University of Michigan Press, 1983. 129. 39 G. Jeansonne, The Automobile and American Morality, Journal of Popular Culture, Vol. 8. Is .1. 1974. 128.

Ivan Kovaevi

105

mesta na kome se namerava obaviti ljubavni odnos. Oni su, na poetku, bili sasvim otvoreni, sedita izdignuta i izloena pogledima, da bi polako postajali sve zatvoreniji i putnici u njima sve sakriveniji od prolaznika ili drugih automobilista. Sedita automobila su tokom dvadesetog veka postajala sve dua i ira i sve pogodnija za seksualnu aktivnost.40 Automobili su u vreme nastajanja legendi o dekovoj smrti i o manijaku sa kukom umesto ruke bili najvei (najdui i najiri) u istoriji amerike automobilske industrije.41 Lovers Lane definicija: Lovers Lane je ulica ljubavnika, drum ljubavnika ili aleja ljubavnika i predstavlja instituciju automobilske civilizacije. Iako se tako zove esto ne mora uopte biti ni ulica ni drum, ve vee ili manje mesto za parkiranje, parkiralite i slino. To je dostupno, ali "skriveno" mesto gde se moe doi automobilom i gde se moe parkirati automobil u mraku. Samim tim to su neosvetljena mesta koja preko dana mogu biti vidikovci za panoramsko razgledanje grada ili pejzaa, ali i sporedni, manje prometni drumovi u blizini skretanja sa nekog vanijeg i prometnijeg druma. Na sporednim drumovima neposredno posle raskrsnice se formiraju u lancu improvizovana parking mesta koja grade Lovers Lane. Opisi tih mesta mogu biti poput romantinog puteljka koji se zavrava ispod drveta alosne vrbe, ali i svedeni na objanjenje da se nalaze kod raskrsnice odreenih puteva. Poznati vidikovac koji je predstavljao Lovers Lane je Mulholand Drive u Los Anelesu42, a najpoznatije parkiralite koje je sluilo toj svrsi se nalazi kod Planeta40 D. L. Lewis, op. cit. 124. 41 R. Brake, op. cit. 159. 42 Prema zapisima iz Los Anelesa, koje je sainila Sju Samjuelson, radnja obe legende se odvija na Mulholand Drive. (S. Samuelson, op. cit. 134 i 136).

106

Urbane legende

rijuma u ikagu43. Blizina Lovers Lane je jedna od osnovnih osobina to znai da su ta mesta bila unutar same gradske sredine, na obodu grada ili udaljena tek par milja od izlaska iz naselja. U manjim gradovima, gde je Lovers Lane bio tik van grada, irenjem naselja je i taj drum postao deo urbanog tkiva, koji kao zvaninu adresu ima naziv Lovers Lane. Posetioci Lovers Lane Lovers Lane je mesto na koje su parovi razliite dobi dolazili da bi se osamili i u osami uputali u ljubavni odnos razliitog seksualnog sadraja. Prema legendama o dekovoj smrti i manijaku s kukom Lovers Lane poseuju iskljuivo tinejderi. Meutim, postoje i druge legende koje u automobile smetaju ljubavne parove izale iz tinejderskog doba. Legenda, naroito popularna 1976. i 1977. godine u Engleskoj, govori o povredi kime u toku ljubavnog ina u malom sportskom automobilu to dovodi do njegovog unitenja u operaciji vaenja ljubavnika i zavretka legende pitanjem: "ta u rei muu?"44 Legende o povredama u toku ljubavnog ina, koje dovode do neophodne lekarske i/ili vatrogasne intervencije i vezuju se za pseudonaune pojmove penis captivus i veginismus,45
43 Jedan od zapisa iz arhive Univerziteta Berkli, koji je sainio student iz ikaga, odnosi se na legendu o manijaku s kukom ija se radnja "odigrala" kod ikakog Planetarijuma (B. Ellis, loc. cit.). 44 D. Barnes, Interpreting Urban Legends, ARV. Nordic Yearbook of Folklore, No. 40. 1984. 74. 45 J. H. Brunvand, The Choking Doberman and other "New" Urban Legends, W. W. Norton, New York London, 1984. 143-145. Brunvand navodi istraivanja u okviru medicinske struke koja pokazuju da je uvoenje "pojma" penis captivus rezultat podvale 1884. godine nastale iz namere da se "osramoti pompezni kolega" koji je ureivao "Philadelphia Medical News". Kasnija istraivanja su pokazala da je legenda poznata i u Americi i u Izraelu (J. H. Brunvamd, op. cit. 144 -145 ). U Beogradu je, prema linom saznanju, legenda

Ivan Kovaevi

107

poznate su i na amerikom kontinentu jo od devetnaestog veka, a u decenijama posle Drugog svetskog rata su dogaaj smetale u parkirane automobile. Prema tome, folklorne tvorevine o ljubavnim parovima koji dolaze na Lovers Lane obuhvataju obe starosne grupe i tinejdere i odrasle. Tim starosnim grupama se pripisuju i razliite vrste odnosa: tinejderi u automobilima na Lovers Lane stiu prva erotska iskustva koja se opisuju kao ljubljenje, grljenje, peting, "making out" tj. ne-penetrativni seks, dok su odrasli posetioci tih mesta parovi koji upranjavaju vanbrani seks koji ukljuuje snoaj ("intercourse"). Literarne forme, kao to su kriminalni romani, pisani daleko posle vremena nastanka legendi, prihvataju da su posetioci Lovers Lane tinejderi jer su upravo oni rtve ubistava koje razreava glavni lik.46 O stvarnim posetiocima Lovers Lane govore prve intervencije policije i prve sudske presude. Opisujui istoriju seksa u automobilima Luis pie: "Policajci nisu uznemiravali ljubavnike ve su obezbeivali da se ne pojavljuju voajeri ili jo gori od njih. Mnoge lokalne vlasti su zatvarale oi pred seksom u automobilima mada su postojei zakoni zabranjivali seks pa ak i ljubljenje... Do dananjih dana propisi u ikagu kvalifikuju seks u kolima kao nepristojno ponaanje, a definisanje automobila kao javnog mesta zabranjuje seks u njemu () Uprkos propisima, policajci se mnogo vie zabavljaju gledanjem onoga to se dogaa u kolima."47

priana meu adolescentima tokom ezdesetih godina dvadesetog veka. 46 C. Hart, Death in Lovers' Lane (Henrie O Mysteries), Avon, 1998. 47 D. L. Lewis, op. cit. 124. Takav stav policajaca je opisan i u folklornim tvorevinama. U jednom od viceva o Lovers Lane policajac prilazi kolima u kojima mladi sedi na prednjem, a devojka na zadnjem seditu i ispituje ta se to dogaa, dobivi odgovor da ekaju jo nekoliko minuta koliko je potrebno da devojka napuni osamnaest godina. Ovaj vic

108

Urbane legende

Sudskom presudom je u Njujorku jo 1927. godine osloboen par koga je policajac priveo zbog ljubljenja i grljenja u kolima. Izraavajui nezadovoljstvo ovakvom odlukom suda, policajac je rekao kako stanje postaje sve gore i gore jer se parovi ljube i grle u kolima a devojke sasvim otvoreno pue cigarete.48 O stvarnim korisnicima skrovitih ljubavnih mesta govore i policijske i sudske hronike o masovnim ubicama i kriminalcima koji su delovali na tim mestima. Jo 1922. godine u mestu Nju Brunsvik u dravi Nju Dersi na Lovers Lane ubijen je par koji je bio u automobilu, uvenom T-modelu fabrike Ford. Ubijeni su lokalni svetenik i jedna od pevaica u crkvenom horu. Svetenik je bio oenjen erkom najbogatijeg oveka u oblasti, dok je ubijena bila udata za crkvenjaka.49 Jedan od najpoznatijih sudskih sluajeva vezanih za Lovers Lane je kriminalac eril esmen koji je pljakao i silovao u okolini Los Anelesa. Njegov sluaj, pogotovo posle izricanja smrtne kazne i njegove neuspene borbe, koja je trajala vie od jedne decenije, da izbegne izvrenje bio je u ii panje amerike javnosti. Na vezu sluaja esmen i legende o manijaku sa kukom ukazao je B. Elis: "Legende poinju da se pojavljuju u ranim 50-tim, kada su konstantno locirane u Mulholland Drive u Los Anelesu. Najverovatniji uticaj za ovo je veliki publicitet koji je u ovom periodu davan sluaju erila esmen. esmen, obian kriminalac, uhapen je januara 1948. godine nakon to je grad bio u strahu posle serije pljaki na Lovers Lane koje je poinio "Bandit crvenog svetla". Napada bi se dovezao iza para koji je parkiran, palei crveno svetlo i imitirajui policajca. Naje prisutan na vie sajtova na kojima se mogu nai zbirke viceva. Vidi npr. http://www.coolbuddy.com-/jokes/lovers_lane.htm 48 G. Jeansonne, loc. cit. 49 G. G. Scot, American Murder, Greenwood Publishing Group, 2007. 46-47 i dalje.

Ivan Kovaevi

109

kon toga bi izvadio pitolj, traei novac i pretei napadnutima smru ukoliko prijave otimainu. U dva sluaja, naredio je devojkama da napuste auto, i naterao ih na oralni seks, to tehniki predstavlja in kidnapovanja po kalifornijskim zakonima. U drugom sluaju, nakon to je naterao devojku da ga zadovolji, u nastranom inu hrabrosti, odvezao ju je do njene kue. rtva, mentalno nestabilna 17-godinja devojka, ubrzo nakon toga smetena je u psihijatrijsku ustanovu, oigledno kao rezultat preivele traume. Ovi kriminalni dogaaji su proizveli pravu histeriju u Los Anelesu i razna saoptenja vezana za ove sluajeve su konstantno emitovana preko radio stanica tokom ovog perioda."50 Od pet sluajeva opisanih rtava erila esmena napadnutih na Mulholand Drive i okolnim vidikovcima, etiri para se ne mogu smatrati tinejderima. Policijska evidencija ih karakterie kao mornara (34 godine) koji je na Lovers Lane bio sa kominicom tj. enom svog prijatelja, starom 36 godina, drugi par je sastavljen od prodavca kamiona i stjuardese iz Manile, a trei par su prodavac polovnih automobila i ena ije zanimanje nije precizirano. Par koji je prepadnut u toku vonje u 4.30 ujutru su sainjavali stomatolog i devojka nepoznatog zanimanja. Samo jedan par se moe smatrati tinejderskim jer ga sainjavaju student i devojka koju je neposredno pre odlaska na Lovers Lane upoznao na igranci51. rtve drugog napadaa na parove parkirane na skrovitim, ljubavnim mestima, poznatog samo pod nadimkom Zodijak, bili
50 B. Ellis, op. cit. 63. 51 Napadnuti posetioci Lovers Lane su opisani u knjizi "Istinita pria o erilu esmenu" Klarka Hauarda pisca knjiga o kriminalu (C. Howard, The True Story of Charyl Chessman, Crimelibrary, 2001). http:// web. archive.org/web/200103291758-05/www.crimelibrary.com/classics3/che ssman/index.htm

110

Urbane legende

su tinejderi koji su roditeljima rekli da idu na boini koncert, da bi se posle veere odvezli na Lovers Lane.52 Prema tome, mogue je zakljuiti da po opisu aktera i radnji na Lovers Lane legende, a ni drugi folklorni materijal, ne negiraju realnost. Na Lovers Lane dolaze i parovi tinejdera i odrasli vanbrani parovi. Legende o tinejderima na Lovers Lane govore o ljubljenju (kissing), grljenju (necking), drugim oblicima seksualnih kontakata (making out) koji ne podrazumevaju snoaj (intercourse) niti oralni seks. S druge strane, aktivnost starijih parova u vanbranom ljubavnom odnosu je, i folklorno (legende i vicevi) i na osnovu policijskih izvetaja, odreena kao seksualni odnos tj. snoaj (intercourse). b) Znaenje prostora i radnji Legenda o manijaku s kukom umesto ruke bila je poligon metodolokih pokuaja i eksperimenata u skoro svakom nastojanju da se legenda protumai. U radu V. Klementsa, tumaenje legende, sasvim eksplicitno, ima eksperimentalno-metodoloki karakter i to u pravcu ispitivanja mogunosti izgradnje integralne interpretacije mita/legende. Smatrajui da postoje monistike teorije, koje ne objanjavaju niti mogu objasniti sveukupnost podataka koji se sadre u ispitivanom fenomenu, a oslanjanui se na shvatanje poznatog prouavaoca antike mitologije D. S. Kirka, Klements je zastupao stanovite da "monistiku teoriju" treba pratiti dokle god ona "daje rezultat", a potom prei na neku drugu monistiku teoriju.53 Nastojei da ilustruje svoja inte52 D. C. Gibson, Clues from Killers: Serial Murder and Crime Scene Messages, Praeger, Westport, 2004. 94. 53 W. Clements, op. cit. 45. Osim toga Klements smatra i da je vredan napora pokuaj da se integriu interpretacije dobijene monistikim teorijama.

Ivan Kovaevi

111

gracionistika nastojanja, Klements je izabrao savremenu legendu o manijaku s kukom umesto ruke smatrajui da je to u amerikoj kulturi najblia analogija mitu i na nju primenio interpretacije koje se zasnivaju na Frojdovoj psihoanalizi, Jungovoj analitikoj psihologiji i strukturalnoj analizi.54 Sveukupno, Klementsova realizacija integrativne interpretacije ne bi zaokupila panju da ne sadri kratak i sasvim lapidaran pokuaj strukturalne analize. Polazei od temeljnih postulata strukturalne analize Edmunda Lia i Meri Daglas, Klements trai elemente meuprostora koji su potom predmet tabua ili gaenja. Iz njegove perspektive fiziki unakaeni manijak predstavlja meuprostor izmeu oveka i ivotinje i, sledstveno tome, predstavlja izvor straha. Druga dva meuprostora se odnose na semantiki opis mesta dogaaja gde se Lovers Lane postavlja u opoziciju divljina (divlja seksualnost) naspram uobiajenih mesta ljudske seksualnosti, a samim tim, uobiajene seksualnosti, i najoptije, u okviru jedne sasvim kratke reenice, konstatuje se da je status tinejdera izmeu dece i odraslih. Ovakav nain aplikacije strukturalne analize teko da moe imati vei znaaj od heuristikog. Malo detaljniji uvid ve pokazuje da Loverss Lane nije mesto koje bi se moglo okarakterisati kao divljina. To moe biti predeo neodreenih granica iz54 Klementsova psihoanalitika interpretacija se bazira na Dandesovom tumaenju, o kome je ve bilo rei u odeljku o hermeneutici kuke, uz nekoliko dodataka koji su potpuno nekontekstualizovani u stvarnosti. Radi se o strahovima usled mogue kazne koja je zapreena adolescentima zbog masturbacije ili uznemirujuim telesnim promenama u pubertetu. Ove Klementsove dopune Dandesove "psihoanalize" nemaju neku vezu sa psihoanalizom, osim nastojanja autora da takvu vezu promovie, a zahtevaju solidnu dokumentaciju i socio-kulturnu kontekstualizaciju. Drugi pokuaj, "ukljuivanje" legende u Jungovu podelu dramskih uloga ("Praotac", "Pramajka", "Animus", "Anima", "Senka") relevantno je kao i svaki drugi pozorini komad.

112

Urbane legende

meu prirode i kulture ili izmeu prirodnih kategorija poput tamnice (napola podrum, napola peina), movare (napola zemlja, napola voda), ume (napola bata, napola divljina) koji se esto javlja u usmenom ili pismenom obliku horor pria.55 Bilo da se radi o vidikovcu, poput Mulholand Drive, ili parkingu Planetarijuma u ikagu, ili mestu na nekom putu koji izlazi na glavni drum u blizini manjeg grada koji ima svoj Loverss Lane, jasno je da se radi o mestu koje je sasvim daleko od divljine i moe se nalaziti u samom gradu, na njegovom obodu, dodirnom drumu ili u neposrednoj blizini glavnog, prometnog druma. To nije mesto "duboko u umi", "daleko od puta" ve su improvizovana parking mesta uz sam put. esti dolasci, praktino svakog vikenda, ine to mesto skoro sasvim "privedeno kulturi". Stoga, opozicija, koju Klements gradi na meuprostornom karakteru lokacije i koja karakterie Lovers Lane kao divljinu (animalna seksualnost), to uz seksualnost zajedniku i ivotinjama i ljudima stavlja mladi par na ivicu ivotinjskog, ne moe da opstane. Ipak, Loverss Lane jeste meuprostor i Klementsov tekst je heuristian utoliko to usmerava u pravcu traenja stvarnih karakteristika koja ga ine meuprostorom. Socijalno-spacijalne karakteristike Lovers Lane jesu kontradiktorne i grade opozicije iji sadraj moe doprineti tumaenju legende. Te opozicije nisu apstraktne poput opozicije priroda kultura, operacionalizovane kao opozicija divlje pitomo, ve proizlazi iz socijalno generisanih suprotstavljanja kao to su javno tajno, pod kontrolom van kontrole, ili generacija seksualno zrelih generacija koja seksualno sazreva. Lovers Lane jeste mesto na koje se ide da bi se izolovalo od ostatka sveta, ali je to istovremeno mesto za koje "svi znaju",
55 S. Stewart, op. cit. 41. O prostoru u horor knjievnosti vidi B. iki, Strah i ludilo: Prolegomena za antropoloko prouavanje savremene anr-knjievnosti, Etnoantropoloki problemi, god. 1. sv. 2. Beograd, 2006.

Ivan Kovaevi

113

to ga ini dvoznanim jer je istovremeno i tajno mesto gde se par sakriva, ali je i mesto za koje zna i na koje moe da doe svaki par koji hoe da se osami iz bilo kog razloga. Lovers Lane je javna institucija za tajne sastanke. Tajnost Lovers Lane se ostvaruje prema roditeljskoj generaciji koja ne zna za Lovers Lane, ali unutar tinejderske generacije vienje nekog para na Lovers Lane moe znaiti overu, proveru ili obznanu veze tog para unutar vrnjake grupe. U sluaju kada su korisnici Lovers Lane partneri starije generacije u svojim vanbranim vezama, izolovanje je poeljno i unutar te korisnike grupe, ali nije uslov, jer bi eventualno prepoznavanje moglo da predstavlja saznanje i deljenje zajednikog "grenog" ponaanja s moguim elementima solidarnosti i sigurnosti. Liminalni karakter tinejdera, koji usput napominje Klements, i koji bi opisivao njihov meuprostorni poloaj izmeu dece i odraslih, u realnom drutvenom ivotu Lovers Lane pretvara se u neto sasvim drugo. U okviru seksualnog ponaanja koje je socijalno neprihvaeno i za tinejdere i za odrasle brie se razlika izmeu dve generacije po pitanju onoga ta ine na tom mestu. To znai da se na Lovers Lane dve generacije konfrontiraju meusobno du opozicije javno tajno, a ne du opozicije nedozvoljeno dozvoljeno poto su i jedna i druga u zoni nedozvoljenog. Priroda neprihvatljivosti seksualnog ponaanja dve generacije je razliita, ali se u oba sluaja Lovers Lane, u opoziciji van kontrole pod kontrolom, iskazuje kao mesto koje je "van kontrole". Priroda kontrole je razliita i ona je intergeneracijska u sluaju kada roditelji odreuju tinejderima ta je dozvoljeno u seksualnom ponaanju, ali je intrageneracijska kada je re o braku i vanbranim seksualnim odnosima koji se odvijaju "van kontrole" branog partnera. Kada se ovim socijalno-semantikim opozicijama, koje karakteriu radnje i aktere Lovers Lane, doda i ona o kojoj govori Klements: neuobiajena seksualna aktivnost uobiajena sek-

114

Urbane legende

sualna aktivnost, vidi se da Lovers Lane prestavlja bekstvo od infantilizacije seksualnog ponaanja tinejdera, nedozvoljenog i u mogunosti redukovanog seksa koji nema prostor za realizaciju u kome bi bio van kontrole, kao i bekstvo od maritalitalizacije seksualnog ponaanja odraslih koja je drutveno propisana i vezuje seks i brak u neraskidivo jedinstvo. 3. Da li seksualni klju otkljuava znaenje legendi? a) Etnografija seksualnog ponaanja koji tinejderski strahovi? D. Benet zaokruuje osvrt na interpretativni pristup urbanim legendama navodei Dandesa, Lindu De, Baskoma i Brunvanda kao klasine autore u okviru interpretacije urbanih legendi, smatrajui da opasnost fosiliziranja njihovog pristupa dolazi zato to se "obino ne smatra nunim ni da se uvreeni pristupi opravdaju, niti da se ponudi nezavisna evidencija o postojanju drutvenih strahova i elja, a ni da se dokae kako se ti strahovi i stvarne prie/performansi meusobno "uklapaju". Ukoliko se ostavi po strani bazino performativistiko gledite D. Benet, koje samo zbog disciplinarnog ugleda pomenutih autora ne izraava potpuno neslaganje sa njihovim pristupom, ve zamera "fosilizirajuim" interpretacijama,56 to bi zapravo znailo bilo kakvoj primeni tih pristupa, ostaje vano pitanje vezano za strahove kao izvore urbanih legendi. injenica je da su se "intepretacije strahom" esto zasnivale na deklarativnoj vezi koja nije imala nikakav dokazni postupak, izuzimajui veru u postojanje strahova po sebi generisanih na nain koji zastupa psihoanaliza. Meutim, da socijalna ge56 Upravo D. Benet nastoji da te interpretacije "fosilizira" i odloi u nekakav muzej ideja i metoda interpretacija, da bi ostavila ist prostor za performativni pristup koji svaki folklorni sadraj redukuje na njegovu manifestnu funkciju.

Ivan Kovaevi

115

neza strahova i njihovo utvrivanje u psihikoj sferi moe biti interpretativno sredstvo i bez psihoanalize, ukazao je B. Tolken57, navodei kao primer istraivanja Patrika Malena. "Bavei se psiholokom realnou, kao to je stvarna opasnost i neizvesnost na poslu, Patrik Malen je pokazao smatra Tolken da nije neophodan Frojdovski pristup da bi se pokazala jasna funkcionalnost skupa verovanja i magijske prakse zasnovana na zajednikim tenzijama i dinamici grupe."58 Stoga bi, uvaavajui konstruktivne primedbe D. Benet, bilo sasvim mogue kvalitativno unaprediti interpretativni pristup tako to e se "ponuditi evidencija o postojanju drutvenih strahova i elja" i "pokazati kako se ti strahovi i stvarne prie uklapaju".59 Opisujui posleratne odnose izmeu polova u tinejderskom dobu An Mari Kordas pie: "... predstava o ljubavi i romansi koja je formirala integralni deo kulture ljubavnih sastanaka takoe je preusmeravala potencijalno oslobaajue seksualne fantazije i oblike romantine igre kod tinejderki u smeru konzervativnih ciljeva. Na kraju, obiaji nametnuti od strane posleratnih adolescenata vezanih za sastajanje sluili su da kontroliu izraavanje enske adolescentske seksualnosti, obeshrabre pojave riskantnijih oblika seksualnog ponaanja, kao i da upute misli mladih devojaka ka braku i majinstvu. "60 itav niz aktivnosti tinejderki je sputavao

57 B.Toelken, Dynamics of Folklore, Revised and Expanded Edition, Utah State University Press, Logan, Utah,1996. 342. 58 Vidi P. Mullen, The Function of Magic Folk Belief among Texas Coastal Fishermen, Journal of American Folklore, 82. 1969. 214-25. 59 Miljenje D. Benet po kome su samo performansi stvarne prie je tipian proizvod performativistike teorije i stoga nas ne zanima. 60 A. M. Kordas, Girl Troubles: Female Adolescent Sexuality In The United States, 1850-1980. 249. Doktorska disertacija odbranjena avgusta 2002.godine na Templ Univerzitetu u Filadelfiji. Integralni tekst doktorata je dostupan u elektronskoj bazi podataka ProQuest Information and Lear-

116

Urbane legende

ostvarenje enske seksualnosti u javnu svest. Tome su sluili pisanje dnevnika, sanjarenje u itaonici, diskutovanje o seksu sa enskim vrnjacima, ili uestvovanje u odglumljenom 'sudaru' sa drugaricom.61 Prava predigra za brak je bilo uvrivanje "stabilne veze" kao vebe za monogamiju i branu vernost, da bi, s druge strane, glavni strah odraslih bio da stabilna veza ohrabruje fiziku intimnost i upuuju mlade ljude ka seksualnom odnosu. Devojke toga doba bile su ambivalentne prema ljubljenju i maenju, prvoj stepenici propisanih kompleksnim sistemom pravila, dok je fiziko zadovoljstvo koje su doivljavale za mnoge bilo uznemirujue. Istovremeno, mladii su bili u pravoj konfuziji i nisu bili sigurni da li da insistiraju na intimnosti ili ne. Maenje i ljubljenje na Lovers Lane, tzv. "parkiranje", bilo je za mnoge devojke vododelnica poeljnog ponaanja u oima okoline, a mnoge su ga smatrale dozvoljenim samo u "stabilnoj vezi". Jedna ispitanica u istraivanju iz 1950. godine je istakla moguu osudu sredine ukoliko bi ila na Lovers Lane ponosno izjavljujui: "Nikada ne radim parking".62 Meutim, istraivanja seksualnog ponaanja mladih na koledu iz 1965. godine pokazuju da je oko treine devojaka imalo iskustvo nazvano "duboki peting" to podrazumeva manualnu ili oralnu manipulaciju genitalijama63, dok druga istraivanja pokazuju da je 29% devojaka imalo snoaj (intercourse).64 Sva kasnija istraivanja raena na pet godina pokazuju da

ning u okviru servisa on line doktorskih teza "Interdisciplinary Dissertations & Theses" (http://proquest.u-mi.com/login/user). 61 A. M. Kordas, op. cit. 276. 62 A. M. Kordas, op. cit. 297. 63 K. King, J. Balswik, I. Robertson, The Continuing Premarital Sexual Revolution among College Females, Journal of Marriage and Family, Vol. 39. No3. 1977. 456. 64 R. Clayton, J. Bokemeier, Premarital Sex in Seventies, Journal of Marriage and Family, Vol. 42. No.4. 1980. 764.

Ivan Kovaevi

117

se broj devojaka koje u odreenoj dobi stupaju u seksualne odnose poveavao za oko 5%, a da je upranjavanje oralnog seksa postalo dominantna zamena za "opasniji" snoaj to je posle dvehiljadite godine dostiglo oko 40 % oba pola i to u dobnoj grupi od 15 do 17 godina.65 Vreme nastanka urbanih legendi poput "Kuke" i "Dekove smrti" je "predveerje seksualne revolucije" u kome su se javljale jasne frustracije u konfrontaciji seksualnih elja, procesa njihovog oslobaanja i istovremene represije koju je stvarao normativni sistem regulisanja seksualnih odnosa amerike srednje klase. Norme, proizale iz hriansko-puritanskog pogleda na seksualnost, uzdrmani ratnim vremenom66, rekonstruiu se u vremenu u kome, zapravo poinju da erodiraju prvenstveno na nivou uticaja na ponaanje, due opstajui na deklarativnom planu propisa i propovedanja. U novom predgovoru iz 1955. godine poznate knjige "Male and Female. Study of Sexes in Changing World" izale est godina ranije, Margaret Mid je konstatovala da su njena zapaanja o nainu ponaanja izmeu polova za svega nekoliko godina zastarela i da se javljaju novi oblici ponaanja.67 To saznanje je svakako proirio Kinsijev izvetaj o seksualnom ivotu mukaraca iz
65 M. Regnerus, Forbidden Fruit. Sex and Religion in the Lives of American Teenagers, Oxford University Press, Oxford New York, 2007. 166. 66 Na promene izazvane ratom i masovnim dizbalansom polova usled odsustva velikog broja mukaraca angaovanih u vojnoj slubi, koje su se ogledale u heteroseksulanim ili lezbejskim vanbranim odnosima ena koje su ostale bez mueva, pie A. Kordas (A. M. Kordas, op. cit. 191-248). 67 Na ovu opasku Maragret Mid ukazala je Mirijam Rojman u knjizi o seksu i nacionalnom karakteru u Kinsijevom izvetaju. Vidi M. Reumann, American Sexual Character, University of California Press, Berkley Los Angeles London, 2005. 20-21.

118

Urbane legende

1948. i ena iz 1953. godine. Kinsijev izvetaj je ukazao na diskrepancu izmeu proklamovanih normi seksualnog morala amerike srednje klase68 i seksualne prakse. Saznanja o vanbranom seksu u ivotu Amerikanaca iz srednje klase, koji Kinsijev izvetaj pripisuje polovini mukaraca i etvrtini ena, izgledala su suprotna uvreenom miljenju o monogamnosti, branoj ljubavi i vernosti kao odlijima amerikog braka. Kinsijeva seksografija, odnosno, etnografija seksualnog ponaanja, daje drugi deo drutvenih okvira tumaenja urbanih legendi o "Kuki" i "Dekovoj smrti", deo koji ne opisuje tinejdere, koji su glavni likovi legendi, ve drugu grupu korisnika Lovers Lane koju legenda uopte ne pominje. b) Glas prolosti ili borba za Lovers Lane Izvoenje hipoteze. Konstatovani dualizam korisnika Lovers Lane je permanentni izvor tenzija i konflikata. Generacijski sudar na Lovers Lane opisan je u legendi nazvanoj "erifova erka" za koju Brunvand navodi da se irila poetkom ezdesetih godina dvadesetog veka. Legenda govori o policijskom prepadu na mladi par u atoru razapetom na skrovitom mestu, prihvaenoj ponudi da se kazna za prekraj izbegne seksualnom uslugom i otkriem da je drugi policajac po redu otac devojke. Druga varijanta govori o paru koji je vodio ljubav u autobioskopu i nezgodno se zaglavio izmeu sedita da bi lokalni erif, koji ih je odglavljivao, prepoznao svoju erku.69 S obzirom na to
68 Zamerka Kinsijevom izvetaju da se prevashodno odnosi na belu, srednjoklasnu Ameriku, kada je u pitanju ispitivanje realnog konteksta formiranja urbanih legend, govori upravo u prilog te kontekstualizacije, imajui u vidu da su tinejderske urbane legende "delo" iste drutvene klase. 69 J. H. Brunvand, op. cit. 145-146.

Ivan Kovaevi

119

da se ovakav susret ne moe smatrati direktnim konfrontiranjem, on bi se mogao nazvati "meugeneracijskim susretom prve vrste". Meutim, mogui meugeneracijski susret "druge" vrste bi se mogao opisati kao jednostrano ili ak obostrano prepoznavanje parova razliitih generacija koji su sa slinim ili istim namerama doli na Lovers Lane. Deo tog susreta bi se mogao opisati zamiljenim dijalogom: "Vidi, ono je auto mog oca". "Da, da. A, ona sa njim je moja profesorka". Drugi, obrnuti, smer prepoznavanja doveo bi do situacije u kojoj roditelj, bez obzira na stepen neodobravanja onoga to je video, ne sme da pokae da je u posedu informacije jer je dobijena na "zabranjenom mestu", kao i do svesti o opasnosti da i sam bude vien i prepoznat. Zato su se manijak s kukom ili ubica deka, sa sekirom ili bez nje, okomili ba na mlade parove ili zato legenda o "Kuki" ne opisuje kako su se bekstvom sa ljubavnog druma spasli njegovi redovni korisnici sredoveni mukarac i njegova neto mlaa ljubavnica. Legenda nema obavezu ili nameru da titi privatnost niti spontanu diskreciju kakvu mogu imati policijski izvetaji to dovodi do pitanja zato "Kuka", za razliku od esmena, nije napadao starije parove, ve samo tinejdere. Mogue je pretpostaviti da su folkloristi zabeleili samo tinejderske legende s obzirom na to da su kao informatore uglavnom koristili svoje studente, a da su to potom prihvatili i pisci kriminalnih romana i scenaristi horor filmova. Ova usmerenost folklorista na mlau populaciju ipak ne bi mogla da bude apsolutna prepreka da se nigde ne zabelei "Kukin" napad na stariji par na Lovers Lane, pa je, stoga, sasvim mogue pretpostaviti da su postojale samo tinejderske legende, odnosno, legende koje govore o tinejderskom paru i njihovim nevoljama na ljubavnom mestu. Ukoliko se to to legenda izostavlja drugu generaciju iz domena "Kuke" ili nekog drugog zloinca dopuni sa nepostojanjem podataka o prenoenju legende u toj generaciji, suava se

120

Urbane legende

polje na tinejdere koji su i objekt legende i njeni prenosioci. Starija generacija, ukoliko i kada se sea legende, sea se nje kao dela tinejderskog doba to se vidi ve iz opisa informatora koji su tek izali iz tinejd perioda i koji se legende seaju uz izvesnu ironiju prema sopstvenom verovanju ili prepriavanju svega nekoliko godina ranije. Stoga je sasvim mogue pretpostaviti, da je generisanje legende na strani starije generacije, koja je legendu prihvatila i prenosila, bila usmerena ka mlaoj. Dokazni postupak. Kada se analizira folklorni materijal i pokuava utvrditi deterministiki niz koji rezultira odreenom folklornom tvorevinom uvek se javlja problem valjanosti dokaza. Mogue je napraviti poreenje izmeu izvoenja dokaza u postupku analize legende i takvog postupka u razvijenom amerikom pravosudnom sistemu. Procedura dokazivanja naina formiranja folklorne tvorevine se u potpunosti ne moe poklopiti sa amerikom procedurom dokazivanja krivice u krivinom postupku i skoro je uvek mogue da ostane osnovana sumnja ("reasonable doubt"), jer se u dokaznom postupku koriste iskljuivo posredni dokazi ("circumstantial evidence"). Osim posrednih dokaza za utvrivanje krivice, neophodan je i motiv koji povezuje poinioca i poinjeno delo to bi u analizi folklornih tvorevina vodilo ka razmatranju motivacije70 grupe "tvoraca" odreene tvorevine. 71 Ako se moe smatrati izvesnim da su korisnici Lovers Lane pripadali razliitim generacijama, opte poznavanje moralnih nor70 Pojam motivacije kreatora se u potpunosti razlikuje od prozainog pojma motivacije prisutnom u teoriji performansa koja pod time podrazumeva motive naratora da neto pria. 71 Dalje poreenje analize folklorne tvorevine s pravnom procedurom, koja bi rezultirala analogijom sa forenzikim dokazima ili izjavama svedoka, ostaju za neku buduu raspravu.

Ivan Kovaevi

121

mi drutvenog sloja u datom vremenu uzrokuje sasvim konkretan antagonizam razliitih starosnih grupa. Taj antagonizam nije apstraktan i ne odnosi se na "sukob generacija", ve je sasvim konkretan i odnosi se na korienje Lovers Lane. Dvostruko korienje ljubavnog kutka, pri kojem bi se generacije sudarale, je potencijalni izvor teko reivih porodinih konflikata. U trenutku nastajanja ili postojanja bazinog konflikta oko korienja LoverLane, javlja se opteameriki poznat sluaj prepada na parove parkirane na vidikovcima i drugim skrovitim mestima u okolini Los Anelesa. Sluaj esmen, za koji B. Elis72 s pravom smatra da je bitno uticao na generisanje legende o manijaku s kukom, otvoren je njegovim hapenjem januara 1948. godine i trajao je sve do izvrenja smrtne kazne 2. maja 1960. uz odjeke koji su se javljali i posle. Prvo beleenje i rast legende poklapa se sa trajanjem sluaja esmen. Ukoliko se legende ire po principu cevovoda,73 koji povezuje lanove uih grupa, onda se prenose i preko onih vorita
72 B. Ellis, op. cit. 63. Elis navodi da su i se i u drugim legendama kriminalni dogaaji javljali kao inspiracija folklornim tvorevinama to potvruju i nalazi drugih folklorist, kao to su opominjui narativi o srenim bekstvima koji prate nerazjanjena ubistva zabeleeni u malom teksakom gradu Hantsvilu (A. Davis, Narrative Reactions to Brutal Murders: A Case Study, Western Folklore, Vol. 49. No. 1. 1990. 99-109). Preplitanje folklorne tvorevine i stvarnog dogaaja, i uticaj tog dogaaja na dalji razvoj legende o dekovoj smrti u Engleskoj, detaljno je opisao M. Vilson direktno analizirajui legendu i bekstvo iz zatvora kriminalca nazvanog "Ludak sa sekirom" (M.Wilson, Legend and Life. "The Boyfriend's Death and Mad Axeman", Folklore, Vol. 109. 1998. 89-95). 73 Folkloristiku teoriju o difuziji folklornih tvorevina postavili su Linda De i Andre Vaonji, a detaljno razradio i aplicirao na konkretna istraivanja Geri Alan Fajn, istraujui difuziju glasina i legendi u malim grupama adolescenata. Vidi G. A. Fine, Manufacturing Tales, University of Tennesy Press, Knoxville, 1992. 86-119.

122

Urbane legende

koja ine vezu izmeu horizontalnih ravni. Ukoliko se, pak, iz vodoinstalaterske terminologije, koja je folkloristima posluila u ilustrativne svrhe,74 pree u socioloku ili socijal-psiholoku, prenoenje legendi unutar grupe se odvija nainom koji se moe sociometrijski utvrditi, ali se u pojedinim takama dogaa i komunikacija sa lanovima druge grupe. Konkretno, ukoliko se radi o nekoj tinejderskoj prii ona se unutar grupe prenosi od pojedinca do pojedinca, u skladu s unutargrupnim relacijama, ali se u nekim takama sociograma vezom sa pripadnicima druge generacije vezuje za drugu grupu grupu roditelja ili grupu starijih. Ispitujui irenje legende o smrtonosnom dejstvu PopRock bombona, G. A. Fajn je konstatovao da se kao pouzdan izvor legende uzima neka starija osoba, dok je sociogram grupe devojica pokazao da su oba glavna unutargrupna izvora prianja legende priu ule od babe, odnosno, majke.75 Socijalni cevovodi, za razliku od tehnikih koji predstavljaju tek polovinu vodovodno-kanalizacionog sistema, kroz "cevi" spajaju dve grupe i protok informacija je dvosmeran. Tako se moe zamisliti dotok legende o smrti deka iz starije u mlau generaciju koja, da bi koliko-toliko ublaila strah od jezovitog zavretka boravka na Lovers Lane, iz svog kognitivnog rezervoara vadi kuku i time omoguava happyend horor prie. Ukljuivanje samog artefakta kuke u legendu je rezultat opte prisutnosti kuke u deijoj i tinejderskoj svesti nastaloj pre na osnovu Diznijevog filma "Petar Pan" (1953. godine), nego iz esmenovog nadimka za koji su znali samo oni koji su detaljno pratili njegov sluaj. Film "Petar Pan" ne samo da je rairio svest o postojanju zaboravljenog nadomestka za ljudsku ru74 O Fajnovoj sociolokoj folkloristici vidi D. Antonijevi, Trei pravac u folkloristici: socioloki pristup Gerija Alana Fajna, Etnoantropoloki problemi, god. 1. sv. 2. Beograd, 2006. 125-156. 75 G. A. Fine, op. cit. 104.

Ivan Kovaevi

123

ku korienog u "davna gusarska vremena", ve ga je i direktno vezao za negativan i surov lik Kapetana Kuke. U narativnom smislu kuka je omoguila srean kraj jezovitog dogaaja i omoguila tinejderima da izbegnu suoavanje sa smrtnim ishodom koji nosi pria o dekovoj smrti. Prema tome, kuka u legendi o manijaku koji nema jednu ruku, jeste ublaavajui element i sredstvo tinejderske transformacije inputovane legende. Podlonost horor pria tinejdera i razlog zato je legenda prihvaena i transformisana, istovremeno irei se u oba oblika, proizlazi iz frustracija nastalih razvojnom transformacijom seksualnog ponaanja i odnosom te transformacije prema skupu moralnih normi. Seksualno ponaanje tinejdera u vremenu nastanka legendi prolazi kroz imanentnu razvojnu transformaciju samog pojedinanog tinejdera, ali i kroz transformaciju modela ponaanja. Seksualno ponaanje tinejdera u nekim kasnijim decenijama eliminie neke od tih strahova koji su postojali ezdesetih godina. U generaciji u kojoj se gubi prepriavanje legende o manijaku s kukom, oralni seks u stvarnosti supstituie "making out", odnosno eljeni/nepoeljni snoaj (intercourse) kao puni seksualni odnos, ili je u potpunosti akceptirana upotreba kondoma izazvana strahom od polno prenosivih bolesti. Zavrna re. Kada govori o legendi o manijaku s kukom u poslednjoj etvrtini dvadesetog veka, Bil Elis76 je kvalifikuje kao deiju horor priu u strukturiranim dogaajima, kao to su Halovin urke, smatrajui da im je izazivanje straha na dan koji slui za izazivanje straha u situaciji koja slui za izazivanje straha primarna funkcija. U skladu s performativnom teorijom, Elis izostavlja sadraj i znaenje legende koji se mogu proitati i kao upozorenje da se izbegava Lovers Lane, upozorenje, koje je konstatovao jo Barns u prvom tekstu o "Kuki", redukujui le76 B.Elis, op. cit. 66.

124

Urbane legende

gendu na poruku: "Dont park."77 Barnsovoj poruci se moe dodati da je u njoj, s jedne strane sadran i moralni stav prema vremenu pogodnom za stupanje u seksualne odnose i braku kao socijalnom okviru seksa, a s druge strane elja da se najpogodnije mesto za vanbrani seks sauva od upada opasnih uljeza dece, kojoj se brani okvir propoveda kao poeljan.

77 D. Barnes, Some Functional Horror Stories on the Kansas University Campus, Southern Folklore Quarterly, 30. 1966. 312.

Ko je ubio Doa Magarca?

1. Kako je roen Do Magarac? S obzirom na to da se ameriki din iz pitsburkih eliana, Do Magarac, smatra i folklornim i fejklornim herojem, moglo bi s oekivati da postoje bar tri prie o njegovom roenju: folkorna, fejklorna i folkloristika. to se tie ove poslednje, fokloristi smatraju da se rodio u fejklornoj prii i da se nastanak Doa Magarca jedino moe vezati za 1931. godinu i tekst Ovena Frensisa objavljen u "Scribners Magazine"1 u kome se prvi put pominje Do Magarac. Ta, prva verzija prie o Dou Magarcu, iji je autor Oven Frensis, njegovo roenje smeta na neku gvozdenu planinu ili u rudnik gvoa. U negaciji folklornog karaktera Doa Magarca, iniciranom Dorsonovim uvoenjem pojma "fejklor" i primenom tog pojma na Pola Banijona i Doa Magarca, negirana je folklorna osnova ovog lika, pa samim tim ostao je nepoznat njegov nastanak. Defolklorizacija Frensisove verzije sage o Dou Magarcu uinila je da utvrivanje tree varijanta nastanka "oveka od elika" izgleda nemogue, jer ako neto nije folklor onda ne postoji ni folklorna pria o roenju Doa Magarca. 2. Pria o Dou Magarcu Frensisova pria o Dou Magarcu zapoinje detaljnim prikazom priprema za takmienje koje je organizovao Stiv Metrovi s ciljem da pobednik u dizanju tereta dobije za enu njegovu erku lepu Meri. U takmienju koje se sastojalo iz dizanja gvozdenih
1 O. Francis, The Saga of Joe Magarac: Steelman, Scribners Magazine, November, 1931.

126

Urbane legende

odlivaka, drugi odlivak po teini podigli su tri takmiara: Eli Stanovski, Pit Pusi i neki ovek iz Donstauna koga niko nije voleo jer je iz konkurentskog mesta. Kada niko nije uspeo da podigne trei, najtei odlivak, pojavio se Do Magarac. Bio je vii od dva metra, lea su mu iroka kao vrata, ake vee nego ake Elija i Pita zajedno, vrat kao u bika, a miice ire od neijeg struka. Do je podigao najtei odlivak zajedno s takmiarem iz Donstauna. Zatim se predstavio prisutnima: "Moje ime je Do Magarac. (...) sve to znam je da jedem i radim kao magarac. Ja sam jedini elini ovek na svetu. Pogledajte... " Podigao je koulju i svi su videli da je stvarno sav od elika. I ruke i noge i telo. Kada je Do saznao za nagradu odbio je da uzme lepu Meri, objanjavajui da nema veremena za sedenje kod kue sa enom jer svo vreme provodi radei u fabrici, da Meri zasluuje boljeg mua, te da on primeuje kako se ona "sva zbuni" kada pogleda u Pita. Do i Stiv Metrovi su namignuli jedno drugom, a Meri i Pit su bili sreni. Do je eleznike ine pravio golim rukama i to je radio tako brzo da je svuda oko fabrike bilo sve vie i vie ina, to je dovelo do zatvaranja fabrike na nekoliko dana. Kada su radnici ponovo doli u fabriku zatekli su Doa kako sedi u rastopljenom gvou, objanjavajui kako ne moe da preivi zatvaranje fabrike i da e elik dobijen njegovim topljenjem biti najbolji elik ikada napravljen. 3. Etnike nezgode Doa Magarca Za lik Doa Magarca vezane su brojne rasprave o njegovom etnikom identitetu. To nije nimalo neoekivano s obzirom na ameriko nerazumevanje useljenikih etnikih relacija u periodu stvaranja sage o Magarcu. Posebnu okolnost ini opta odrednica kojom se oznaavala celina, sastavljena od nekoliko etnikih grupa, koja je inila veliki deo radnike populacije u Pitsburgu u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka. Radi se o pojmovima

Ivan Kovaevi

127

"Hankis" ("Hunkies") i "Hankitaun" ("Hunkietown") kojima su ob-

jedinjeno oznaavane razliite etnike grupe kao i lokalitet na kome su ivele. U Vebsterovom reniku se navodi da je re "Hunky" nastala kao alteracija od "Hungarian", a oznaava, uglavnom u poniavajuem smislu, osobu koja je ili roena u Centralnoj i Istonoj Evropi ili je poreklom odatle.2 Kada se pogleda etnika struktura "Hankisa" u jednoj od fabrika eline industrije u Pensilvaniji 1919. godine, vidi se da Slovaci, Maari, Hrvati i Srbi sainjavaju vie od polovine radnika neamerikog porekla.3 Kada se tome doda da su ranije useljeni radnici engleskog, irskog, kotskog, velkog, nemakog i skandinavskog porekla iz iste fabrike obavljali sloenije i bolje plaene poslove, i da nisu smatrani "strancima", za razliku od "Hankisa", onda se vidi da etiri etnike grupe ine ubedljivu veinu stanovnika "Hankitaun"'.4 Stoga je razumljivo to je jedna zajednika karakteristika, koja obeleava sve etiri etnike grupe, dovela do zajednikog naziva nastalog kao alteracija za "Hungarian". Zajedniko Slovacima, Maarima, Srbima i Hrvatima u Pensilvaniji je bilo dravljanstvo, a svi su bili dravljani Kraljevine Maarske nastale Austro-Ugarskom nagodbom iz 1867. godine. Dvostrukost znaenja pojma "Hungarian" je dovela i velikih zabuna o etnikom "poreklu" Doa Magarca koji je zbog toga odreivan kao Maar, kao i potonjih rasprava o njegovom identitetu. Tako je K. Rojter u lanku "Zagonetka pitsburkog metalca: Etniki identitet Doa Magarca"5 uspeno pokazao da ranija tumaenja po kojima bi Do mogao biti Maar ili Slovak netana.
2 Merriam-Websters On Line Dictionary, S.V. Hunky. 3 W. Z. Foster, The great steel strike and its lessons, B. W. Huebsch, Inc., New York, 1920. op. cit. 195. 4 W. Z. Foster, op. cit. 196-197. 5 C. J. Reuter, The Puzzle of a Pittsburgh Steeler: Joe Magaracs Ethnic Identity, The Western Pennsylvania Historical Magazine, Vol. 63. No. 1. 1980.

128

Urbane legende

Usvajajui intervenciju Hrvata Georga Prpia, Rojter zakljuuje kako je re "magarac" hrvatska i da, stoga, Do mora biti Hrvat, ostajui oito uskraen za informaciju da je re "magarac" takoe i srpska, o emu je bio obaveten Maral Fivik.6 Rasprava o etnikom identitetu Doa Magarca u nekom trenutku izgleda kao da se radi o stvarnoj istorijskoj linosti i da bi ispis iz neke matine knjige roenih reio sve dileme. Uesnici u raspravi su, ipak, mislili da se radi o folklornoj tvorevini i da se time utvruje koja je etnika grupacija kreirala lik Doa Magarca i time obogatila ameriku mitoloku scenu. Meutim, dekonstrukcija prie o Dou Magarcu i njeno svrstavanje u "fejklorne" tvorevine je, bar na izgled uinilo bespredmetnim ovakvo istraivanje. Ipak, za razumevanje konstrukcije, kojom je nastao lik Doa Magarca, od velikog je znaaja samo znaenje rei "magarac", tako da se etniki krug onih koji tu re razumeju sveo na Srbe i Hrvate. U svetlu ovakvog stanja jezike kompetencije i njegovog (ne)poznavanja postaju razumljive zabune koje su se javile kroz mitotvoraka lutanja i raznolika nagaanja o poreklu Doa Magarca. Takva je, na primer, hipoteza maarskog knjievnika iz Pitsburga, Dorda Sekaja, izneta u njegovim seanjima na priu o izvesnom Maaru, Endrju Katoniju, koji je od pastira u Maarskoj, preko uesnika u revoluciji, stigao do uloge policajca i slubenika kompanija, iji je zadatak bio da pijunira radnike zbog ega je bio veoma omrznut i nazivan "Maaron" i "Magarac".7 Bez obzira to je verovatnije da se radilo u oba sluaja o etnonimima "Maaron "i "Maarac", Fivikova upotreba Sekajevih seanja je posluila za dekonstrukciju mitologije nastale posle Frensisovog teksta.
6 M. Fishwick, Sons of Paul. Folklore or Fakelore, Western Folklore, Vol. 18. No. 4. 1959. 282. 7 M. Fishwick, American Heroes, Myth and Reality. Public Affairs Press, 1954. 172; Ch. Potter, Pittsburgh City Paper, 29.03. 2000.

Ivan Kovaevi 4. Folklor ili "fejklor"?

129

Dilema folklor ili fejklor, koju je postavio Riard Dorson,8 obavezno je prisutna u svakom razmatranju lika Doa Magarca. Dorsonova analiza analognih likova kao to su Pol Banijon ili Don Henri i argumenti u prilog njihovom fejklornom poreklu, kao i dalja sudbina koju je lik Doa Magarca doiveo u brojnim literarnim obradama interesno inspirisanim, bilo potrebama kompanija, bilo potrebama drave, ukazuju da se i Do Magarac pridruuje fejklornoj galeriji likova. Svaki folkloristiki pokuaj tumaenja se odbija o nedokazivosti Frensisovog pisanja, Blerovog9 pozivanja na tue ranije zabeleke ili Karverovog10 navoenja pria jednog Hankija. Meutim, u osnovi Dorsonove dihotomije lei uverenje o postojanju "pravog", "izvornog" folklora koji nastaje kolektivnom kreacijom grupe i svako pojedinano i organizovano stvaranje moe jedino biti "fejklor" ("fakelore"). ak i kada bi dualizam folklora i fejklora bio tako jednostavan, sudbina mnogih fejklorskih tvorevina pokazuje da im se dogodila folklorizacija i da su postale legitiman deo kolektivnog pripovedanja. U doba Dorsonovog postavljanja dihotomije, pojam popularne kulture i njenog odnosa s folklorom je bio jo van domaaja folkloristikih razmiljanja, dok je danas ba to razgranienje veoma esto nemogue. O ovom pravcu folklorizacije fejklorne sage o Dou Magarcu govori pregled razvitka
8 R. Dorson, American Folklore, The Univeristy of Chicago Press, Chicago, 1959; R. Dorson, Folklore and Fakelore: Essays Toward a Discipline of Folk Studies, Cambridge: Harvard University Press. 1976. 9 W. Blair, Tall-Tale America: A Legendary of Our Heroes, Coward-McCann, New York, 1944. 10 G. Carver, Legend in Steel, Western Pennsylvania Historical Magazine, Vol. 27. No. 3-4. 1944.

130

Urbane legende

prie koji prate D. Dili i S. Barnet,11 to, pak, ne iskljuuje mogunost preispitivanja njenog folklornog potencijala. Analiza znaenja prie u istorijskom kontekstu i poreenje s interesima radnika, iji bi heroj Do Magarac trebalo da bude, navodi na zakljuak da se radi o klasinom fejkloru kompanije to je teza Dorsona, Rimana i Fivika.12 U osnovi stvaranja fejklornih heroja, smatra Dorson, lee interesi kapitala za koje ih kreiraju profesionalni spisatelji ("Money-writers"), a pogrenu ideju o autentinosti ovih "narodnih heroja" ire uitelji, bibliotekari i javnost podsticani od takvih spisatelja i njihovih promotera.13 Iako je u trenutku javne promocije prie o Magarcu, u Frensisovom tekstu u "Scribners Magazine"1931. godine, vreme velikih i surovih socijalnih turbulencija u Pitsburgu, poput Homstedske bune 1892. godine bilo prolost, a od Velikog trajka je prola ve decenija, tenzije izmeu radnika i kompanija ili sindikata i kompanija su prisutne i potreba za takvim "kompanijskim fejklorom" je bila sasvim mogua. Ipak, kao to ne postoji folkloristika evidencija o Dou Magarcu pre 1931. godine, tako ne postoji ni nagovetaj dokumentacije koja bi potvrdila Dorsonovu tezu da se radi o proizvodu Odeljenja za Public Relations kompanije "US Steel". Kasnije uee kompanije u pravljenju deijeg stripa o Dou Magarcu14 govori o instrumentalizaciji stvorenog lika, ali ne i o direktnom ueu u njegovom generisanju.
11 J. Gilley S. Burnett, Deconstructing and Reconstructing Pittsburghs Man of Steel. Reading Joe Magarac against the Context of the 20 th century Steel Industry, Journal of American Folklore, Vol. 111. No. 442. 1998, posebno 401-407. 12 R. Dorson, op. cit; H.Richman, The Saga of Joe Magarac, New York Folklore Quarterly, Vol. IX, No. 4. 1953. M. Fishwick, Sons of Paul. Folklore or Fakelore, Western Folklore, Vol. 18. No. 4. 1959. 282. 13 R. Dorson, American Folklore,The Univeristy of Chicago Press, Chicago, 1959. 4 i 215. 14 R. Dorson, op. cit. 216.

Ivan Kovaevi

131

U nedostatku pouzdanih dokumenata mogue su obe hipoteze o nastanku prie, s tim to je dosadanja analiza znaenja davala vie izgleda fejklornoj tezi s obzirom na nepodudarnost interesa radnika i neogranienog rada Doa Magarca. Meutim, postoje elementi sage koji govore u prilog tezi o folklornom poreklu i, naknadnom, velikom fejklornom obrtu. 5. Oven Frensis kao folklorista Jedno od pitanja, na koje ovaj tekst pokuava da odgovori, jeste da li je Frensisova pria o Dou Magarcu pravi fejklor ili je potpuna fejklorizacija nastupila u kasnijim varijantama. Stoga nuno sadri detaljniju analizu Frensisove verzije sage o Dou Magarcu. Sam Oven Frensis15 je bio pisac scenarija i kratkih pria, koji je radni vek zapoeo u elianama Pensilvanije, da bi se posle uea u Prvom svetskom ratu i oporavka od trovanja bojnim otrovom, te kolovanja na univerzitetu u Kaliforniji i prvih neuspeha sa filmskim scenarijom vratio u Pensilvaniju. Razoaran suspersofisticiranim Holivudom vratio se meu Hankije i Poljake koji "razumeju ivot". Opisujui njegove namere, Fivik kae da je Frensis "mada nije imao ni formalnog interesa niti kontakta sa folklorom odluio da izmisli mitskog elinog heroja" i da je to uinio da bi prodao priu.16 Slian motiv Frensisu pripisuje i Dorson kvalifikujui ga, uz druge tvorce fejklornih heroja, kao pisca za novac ("Money Writers")
15 M. Fishwick, Sons of Paul. Folklore or Fakelore, Western Folklore, Vol. 18. No. 4. 1959. 280-281. 16 Kao dokaz Frensisovih namera Fivik navodi kako je mesec dana posle izlaska sage o Dou Magarcu u "Scribners Magazine" izala jo jedna pria iz istog miljea o pogibiji Joe Zimmich-a koji je takoe bio super-radnik poput Doa Magarca (M. Fishwick. loc.cit).

132

Urbane legende

u ijoj se detinjastoj fantaziji stvaraju likovi poput Doa Magarca.17 Postavlja se pitanje da li je posle ovako jasnog diferenciranja Frensisovih tekstova od folklora, uopte mogue dovesti u pitanje fejklorni karakter njegove "Sage o Dou Magarcu". Da bi se odgovorilo na ovo pitanje potrebno je "Sagu" sagledati u kontekstu amerike folkloristike prve tri decenije dvadesetog veka i, potom, utvrditi da li postoje elementi folklora u Frensisovom tekstu. U trenutku kada je Frensis pisao "Sagu o Dou Magarcu" amerika fokloristika je bila u velikoj meri zasnovana na amaterizmu i entuzijazmu. Mogunosti edukacije folklorista bile su veoma male. Prema istraivanju R. Bogsa iz 1940. godine u ranijem periodu je mogunost koncentrisanih studija folklora postojala na svega etiri univerziteta u Americi, a svega dvadeset tri univerziteta su imali kurseve iz folklora od kojih se veina odnosila na balade.18 Kada se Frensisov tekst sagleda u ovom okviru dobija se neto drugaija slika. Prvo, Frensis govori o svom ivotu i aktivnom zaposlenju u elianama Pensilvanije i, pozivajui se na primarno iskustvo, navodi da je vie puta uo kako mnogi radnici slovenskog porekla nazivaju jedni druge "magarac".19 Frensis dalje navodi kako je mnoge veeri provodio u kuama Hankija i kako je imao sreu da vie puta slua o Dou Magarcu, to predstavlja opis situacija koje, kao opis terenskog rada, ne bi izostavili folkloristi njegovog doba.20 Sledei Frensisov postupak,
17 R. Dorson, op. cit. 215. 18 R. Boggs, Folklore in University Curicula in United States, Southern Folklore Quarterly, Vol. 4. 1940. 19 O. Francis, op. cit. 505. 20 Frensis veoma plastino opisuje svoje "terensko" iskustvo u samoj fabrici ili na brdu koje se iznad nje nalazi, ili, najee, u

Ivan Kovaevi

133

koji ne odstupa od folkloristike prakse, je ukazivanje na formalnu slinost (i razliku) koju saga o Dou Magarcu ima sa priama o Polu Banijanu ili Old Stormalongu. Frensis 1931. godine nije mogao znati za fejklorno poreklo Pola Banijana koje je Dorson utvrdio nekoliko decenija kasnije.21 Tree, sasvim regularni folkloristiki postupak, koji se sree u Frensisovom tekstu, je pokuaj da se sazna da li postoje stvarne veze prie o Dou Magarcu s folklorom bilo koje zemlje iz koje dolaze Hankiji. "Koliko sam ja bio u stanju da pronaem pie Frensis ne postoje opipljive veze prie o Dou Magarcu sa folklorom zemalja iz kojih su Hankiji doli u Ameriku".22 U ovom poslednjem pokuaju ogleda se nepostojanje celovitog folkloristikog obrazovanja, dodue veoma retkog u Americi prvih decenija dvadesetog veka. Rezultat Frensisovog traenja veza je oekivan kada se trae analogije celine, kada se trae identini likovi u folkloru zemalja iz kojih stiu radnici u pensilvanijske eliane. Meutim, kada se potrae elementi koji su brikolirani u novu, funkcionalnu celinu onda se moe dobiti drugaija slika. U Frensisovoj prii o Dou Magarcu prepoznaje se nekoliko takvih elemenata koji egzistiraju u folkloru "starog kraja". To su teki zadaci kojim se osvaja mlada, pobeda na takvom takmienju koju neko ostvaruje u korist drugog i motiv "gvozdenog oveka". To to se ovi motivi mogu pronai u folkloru drugih evropskih naroda nije od znaaja s obzirom na to da je za priu o Dou Magarcu jedino relevantno da postoje u folkloru onih etnikih grupa unutar Hankija koje u svojim vokabularuima imaju re "magarac".
"Agnesinoj kuhinji gde je sedeo sa svojim prijateljima Hankijima" (O. Francis, loc. cit). 21 R. Dorson, Paul Bunyan in the News, 19391941, Western Folklore, Vol. 15. No.1. No.3. No.4. 1956; R. Dorson, American Folklore, Univ. of Chicago Press, Chicago, 1959. 216-226. 22 O. Francis, loc.cit.

134

Urbane legende

Teki zadaci kojima se osvaja mlada javljaju se u razliitim oblicima: od vitekih dvoboja do nadmudrivanja, i od preskakanja visokih prepreka do gaanja lukom i strelom. Dvoboji i teki fiziki zadaci se nalaze u poznatoj epskoj pesmi "enidba Duanova"23 dok su nadmudrivanja s ocem devojke ili samom devojkom pristuna u mnogim pripovetkama iz zbirki Vuka Karadia.24 U bajci "Kralj i obanin", koju je Vuk Karadi objavio 1853. godine, godine teak zadatak. kojim se osvaja mlada. obavlja pomonik i, ba kao i Do Magarac, po obavljenom poslu ustupa mladu drugom. Tako obanin, koji se nadmetao u mudrosti s kraljem i osvojio princezu, posle ostvarene pobede kae:
"Ja sam te dosta prevario, nego daj evojku, ja sam je zasluio." Car ne mogne ni kud ni kamo, nego obanu da evojku, a oban je da bogatu oeku, a bogat oek da obanu silno nebrojeno blago. 25

Na isti nain je postupio Do Magarac posle pobede na takmienju koje je organizovao Stiv Metrovi, kada je ustupio lepu Meri Pitu Pusiu, namignuvi Metroviu uz napomenu kako on sam nema vremena ni za ta drugo osim za posao i kako je primetio kako se Meri zbuni im pogleda u Pita.26 Srpska usmena knjievnost poznaje lik "gvozdenog oveka", ogromne snage i neprirodne veliine, koji se javlja u bajci "Gvozden ovjek''27. U bajci, koju je Vuk Karadi zabeleio
23 V. Stef. Karadi, Srpske narodne pjesme, Be 1845. 24 V. Stef. Karadi, Srpske narodne pripovjetke, Be. 1853; V. Stef. Karadi, Srpske narodne pripovjetke, Be, 1870. 25 V. Stef. Karadi, Srpske narodne pripovjetke, Be. 1853. 26 O. Francis, op. cit. 509. 27 V. Stef. Karadi, Srpske narodne pripovjetke, Be, 1870. O znaenju bajke "Gvozdeni ovjek" postavljenoj u kontekst "svadbenih provera" vidi D. Antonijevi, Znaenje srpskih bajki. Beograd, 1991. 46-68.

Ivan Kovaevi

135

pre 1853. godine glavni lik (carev najmlai sin) je oenjen abom koja se kasnije pretvorila u prelepu enu izazivajui ljubomoru kod svekrve. Carica (svekrva) je nagovorila cara da sinu postavlja teke zadatatke koje on reava uz pomo svog tasta koji se nalazi u bunaru iz koga je bila izvaena i njegova ena (aba). Posle dva zadatka ispunjena uz pomo tasta, carev najmlai sin dobija trei zadatak:
Posle nekoga vremena opet dozove car najmlaega sina, pa mu ree: "Ja ujem da se ti hvali da moe dovesti gvozdena oveka." On se siromah stane odgovarati, da to nije nikad ni pomislio, ali car: "Ni rei vie; nego ako to ne uradi, na tebi nema glave." Onda on siromah otide k eni svojoj plaui, a ena kad vidi gde plae, pita ga: "to plae?" A on joj kae ta je i kako. Onda mu ona ree: "Idi opet na bunar, pa vii: "ura, ura," on e se odazvati i srdie se pa e ti rei: "Aratos i takoga zeta." Ali ti mu kai: "Za Boga! nevolja me tera!" pa mu pripovedi sve redom." On poslua enu, otide na bunar, pa stane vikati: "ura, ura!" On se srdito odzove: "Aratos i takoga zeta, ta e opet?" A on mu odgovori: "Za Boga, ura, nevolja me tera; ite otac da mu donesem gvozdena oveka, da se s njime razgovara." Onda mu ura odgovori: "Poekaj malo; sad u ja izai, ali se nemoj prepadati ni straviti." Kad malo as, ali eto ti gvozdena oveka. Veliki je, straan je! vue budu za sobom, sve ore zemlju, ide za njim brazda kao da osam volova ore. Kad car izdaleka ugleda gde ide gvozden ovek, on se poplai, te zatvori dvorove, pa pobegne na gornje ardake, i zatvori se. Kad doe gvozden ovek, stane lepo na vratima lupati da mu otvore, a kad vidi da niko ne otvora, on bubne pesnicom u vrata, a vrata se odmah na dvoje raspadnu, tako otvori redom sva vrata i doe pred cara. Kad doe pred cara, zapita ga: "ta si me zvao?" A car uti kao nem. "Ta ta ti ima sa mnom." ree gvozden ovek, pa ga zvrcne u elo, a car odmah duu ispusti. Onda gvozden ovek uzme zeta svoga pa ga postavi za cara, i tako je najmlai sin sa svojom enom carovao do svoga veka. ''

Nijednom od ovih elemenata, pa ak ni onom koji opisuje divovskog gvozdenog oveka, ne treba pridavati presudan zna-

136

Urbane legende

aj u konstruisanju prie o Dou Magarcu. Ta pria je pravljena iz sasvim drugih potreba od onih koje su stvarale narodne pesme i pripovetke, ali su elementi "starog" folklora, koji su bili "pri ruci", mogli posluiti za gradnju prie o novom svetu i o sasvim novim socijalnim situacijama. 6. Do Magarac u tipologijama radnikih pria i socijalnih tipova Legenda o Dou Magarcu je primer kako je mogue da se lik, koji u sebi sadri osobine dijametralno suprotne odreenoj socijalnoj grupi, namee toj grupi kao njen "heroj". Do Magarac je olienje antiradnikih interesa, to je konstatovano u jednom broju analitikih radova o njemu, pa i u samim mitotvornim tekstovima gde je jedan od mitotvoraca konstatovao kako brzi rad stvara neprijateljstvo ostalih radnika.28 D. Dili i S. Barnet konstatuju da je "magarac simbol neega to radnici smatraju beslovesnim super-radnikom".29 Oni, pokuavaju da sagu o Dou Magarcu svrstaju u tipologiju radnikih pria Deka Santina,30, koji uoava tri osnovna tipa radnikih pria: a) prie upozorenja u kojima se govori o tome kako neprilino ponaanje dovodi do negativnih posledica, b) prie o dovitljivcima koji svojom dovitljivou varaju novajlije ili kompromituju autoritet nadreenog i c) prie o herojima rada koje, izmeu
28 U verziji Voltera Blera iz 1944. godine, koja je zasnovana na belekama sakupljaa folklora pri Works Progress Administration, D. Rajta, sadran je i razgovor, s pomirljivim zavretkom, Doa Magarca s kolegama radnicima koji mu zameraju na njegovim radnim navikama (J. Gilley S. Burnett, op. cit. 401.) 29 J. Gilley S. Burnett, op. cit. 397. 30 J. Santino, Characteristics of Occupational Narratives, Western Folklore, Vol. 37. No. 3. 1978.

Ivan Kovaevi

137

ostalog, hvale i fiziku snagu radnika. D. Dili i S. Barnet konstatuju da Do Magarac, samo na prvi pogled, pripada kategoriji heroja rada koje krasi fizika snaga. Te radnike prie su, prema Santinu, zasnovane na tome to junak ljudske sposobnosti dovodi do krajnjih granica, poput graditelja pruge Dona Henrija, koji je prema klasinom tumaenju balada, umro od posledica takmienja sa mainom. I Don Henri je, kao i mnogo poznatiji "drvosea" Pol Benijan, bio predmet posebne analize u cilju utvrivanja folklorno-fejklorne prirode31. U prii o beanju od rastopljenog gvoa radi se o preuveliavanju i dostizanju tih granica, ali u humanim ogranienjima. Ta pria, koju navodi Maral Fivik, o oveku koji je nezatien uao u prostor u koji je potom pokuljala uarena masa i koji je, zatim, beei "oborio" svetski rekord u sprintu, priala se u gradovima elika gde se cenila fizika snaga i izdrljivost.32 Zbog toga je, smatraju Dili i Barnet, za razumevanje Doa Magarca presudan element fantastike, s obzirom na to da on nije ovek, ve je "napravljen od elika" te stoga predstavlja pre svega "zbir neega to bi kapital eleo od svoje radne snage, a ne heroja radnog naroda"33. Do Magarac je suprotnost onome emu su teili radnici-imigranti i svesno se opredelio za ivot u ekstremno loim uslovima u kojima su iveli stvarni imigranti i iz kojih su eleli da izau
31 R. Dorson, The Career of "John Henry", Western Folklore, Vol. 24. No. 3. 1965. 155-163). Prema najnovijem tumaenju istoriara Skota Nelsona, Don Henri je bio robija na prinudnom radu i umro je od posledica silikoze tj. trovanja prainom minerala prilikom viegodinjeg buenja tunela (S. Nelson, Steel Drivin' Man: John Henry: the Untold Story of an American Legend, Oxford University Press, 2006). 32 M. Fishwick, op. cit. 172-173. Oito je da ova pria o beanju od uarenog elika sadri, primarno, motiv Santinovih pria o upozorenju, ali i elemente pria koje hvale fiziku sposobnost radnika. 33 J. Gilley S. Burnett, op. cit. 398.

138

Urbane legende

borei se u Homstedskoj pobuni 1892. godine34 ili Velikom trajku 1919. godine35. On je, takoe, odbio mogunost da se oeni i zasnuje porodicu ime je, zapravo, potpuni antipod amerikom standardu koji predstavlja ideal radnika-imigranata.36 Stoga, Do Magarac nije mogao biti mitski heroj pitsburkih radnika-imigranata ve bi pre odgovarao liku Nitkova i to podvrsti "Renegade" u tipologiji Orina Klapa.37 S druge strane, podsmeh koji je upuen Dou Magarcu pribliava ga tipu Lude i to podvrsti "Obina luda"38, za koju Klap kae da je naivna, prosta, bezoseajna i karakteriu je smeni promaaji, komine frustracije, neshvatljivo ponaanje i injenica da je ostali mogu lako iskoriavati. to se tie tipa heroja u amerikoj kulturi u Klapovoj klasifikaciji39 podvrsta, Do Magarac bi pripadao tipu "Muenika", ali muenika za stvar kompanije, a ne prava radnika.
34 Neposredan izvetaj o Homstedskoj pobuni nalazi se u knjizi A. G. Burgoyne, Homestead. A complete history of the struggle of July, 1892, between the Carnegie steel company, limited, and the Amalgamated association of iron and steel workers. Rawsthorne engraving and printing co., Pittsburgh,1893. Kompletna knjiga se nalazi na sajtu http://digital.library.pitt.edu. 35 Odmah po zavretku Velikog trajka pojavile su se brojne publikacije sindikalne i crkvene provenijencije koje su detaljno opisale dogaaje za vreme trajka kao to su: Report on the steel strike of 1919, by the Commission of Inquiry, Bishop Francis J. McConnell, chairman, The Interchurch World Movement, Harcourt, Brace and Howe, New York, 1920. ili W. Z. Foster, The great steel strike and its lessons, B. W. Huebsch, Inc., New York, 1920. 36 J. Gilley S. Burnett, op. cit. 399. 37 O. E. Klapp, American Villain-Types, American Sociological Review, Vol. 21, No. 3. 1956. 337-338. 38 O. E. Klapp, The Fool as a Social Type, The American Journal of Sociology, Vol. 55. No. 2. 1949.157. 39 O. E. Klapp, The Creation of Popular Heroes, The American Journal of Sociology, Vol. 54. No. 2. 1948. 137.

Ivan Kovaevi 7. Humoristiki ili mitski junak

139

U veini analitikih tekstova o Dou Magarcu je, na neki nain, konstatovana humoristika nota. Poevi od "gargantuovske udi" o kojoj govori Dorson, pa do teksta D. Dili i S. Barnet u kome autori istiu da se radi o "satirinom liku", konstatuju se elementi humora koji ostaju bez objanjenja. U sluaju klasinih fejklornih konstrukcija tvorac se najverovatnije ne bi upetljavao u komplikovanu semantiku igru koju nose rei "magarac" ("Jackass") i "mazga" ("mule"). Ve je sam Frensis imao taj problem navodei da je stav, po kome je "magarac" kompliment, izazivao smeh, to je ubedljivo potvdio Rimen, koji je na terenu zakljuio da se "re magarac nikada ne koristi bez poruge". Stoga se Doovo prezime pre moe pripisati folklornom nego fejklornom izboru. Fejklorni izbor bi izbegao negativne konotacije prezimena junaka koga treba nametnuti radnicima-imigrantima, dok je folklorni izbor intencionalan jer je ostale likove u prii nazvao sasvim obinim (skoro sasvim hrvatskim) prezimenima Metrovi i Pusi. To znai da je u prezimenu Magarac sadrana semantika rei "magarac", koja je, primenjena na ljude, potpuno podrugljiva.40 U naunim renicima je re "magarac" odreena kao "kao psovka eljadeta slabe pameti"41 i kao "Onaj koji ini gluposti, budalatine, glup, umnoogranien ovek, glupak ... b) tvrdoglav, jogunast ovek."42 Semantika prezimena glavnog junaka je, dakle, pretoena u podsmeh prema nekome ko nema drugih zadovoljstava osim ra40 D. Dili i S. Barnet konstatuju da je korporativna verzija pokuala da izvri transformaciju magarca u mazgu ("Mule") kao manje podrugljiv opis. 41 Rjenik Hrvatskog ili Srpskog jezika JAZU, 26 Zagreb, 1907. S.v. magarac 42 , , .I. . 1981. ..

140

Urbane legende

da i ko se deklarie kao neko ko za druge stvari nema vremena. Epizoda prie o Dou Magarcu u kojoj on odbija enidbu sa "lepom devojkom", znai odbija neto to je san svakog mladog "Hankija", jo vie podcrtava podsmeh koji se odnosi na Doovu predanost poslu. Isto vai i za sam kraj prie gde se Do ubija i to ne zato to je on ostao bez posla ve zato to je fabrika prestala da radi. Razmatrajui odnos sage o Dou Magarcu prema Santinovoj tipologiji radnikih pria, Dili i Barnet odbacuju mogunost da se radi o tipu prie o dovitljivcu uz opasku da "ako je to pria o dovitljivcu onda je nasamaren Oven Frensis".43 Koliko je Frensis nasamaren, a koliko je zapravo njegov tekst posluio za veliki zaokret u prii o Dou Magarcu, ostaje pitanje na koje se moe posredno odgovoriti. 8. Do Magarac i Holananin mit (Frederik Tejlor) Dili i Barnet su u tekstu o dekonstrukciji i rekonstrukciji pitsburkog "oveka od elika" nagovestili mogunost posmatranja lika Doa Magarca u svetlu Tejlorove naune organizacije rada. Oni se pozivaju na Tejlora u opisu radnike reakcije na monotonu i teku radnu ulogu i na njegov opis radnikog usporavanja rada koje je nazvao "vojnikim ponaanje"'.44 Meutim, znaaj ukljuivanja Tejlorovog dela i tejlorizma uopte u razmatranje pitsburkog "oveka od elika" je daleko vei. injenica je da je Tejlor prve korake "naune organizacije rada" uinio u Pensilvaniji i to ba u industriji elika, mada ne u Pitsburgu ve u Donstaunu i Betelhemu, drugim centrima pensilvanijske eline industrije, usmerava na istorijski paralelizam radnikih pobuna i trajkova i uvoenja tejlorovskih principa u proizvodnju.
43 J. Gilley - S. Burnett, op. cit. 397. 44 J. Gilley - S. Burnett, op. cit. 398.

Ivan Kovaevi

141

Opisujui jedan od svojih prvih pokuaja uvoenja principa

"naune organizacije rada" u Betelhemu na poetku pansko"nauno odabiranje" radnika.45 Poto je prethodno definisao cilj

amerikog rata 1898. godine, Tejlor pie kako je prvi korak bio

tako da sa 12 i po tona utovarenog sirovog gvoa dnevni uinak radnika podigne na 47 tona, Tejlor je paljivo posmatrao radnike koji su starom tehnikom utovarivali 12 i po tona za nadnicu koja je iznosila 1,15 dolara. Prvo je izdvojio etvoricu i paljivo prouio svakog od njih ispitujui prolost, karakter, navike i ambicije da bi izabrao Holananina koga je nazvao mit. Posmatrajui ga, uoio je da se svakodnevno vraa s posla peke sasvim sve kao to je i doao ujutro, da je uz vaeu nadnicu utedeo novac i kupio malo zemlje na kojoj gradi kuu i da je veoma "krt" to jest da ceni svaki zaraeni dolar. U dijalogu koji je vodio sa mitom, detaljno navedenom u "Principima naunog menadmenta" iz 1911. godine, Tejlor je insistirao na njegovom samopotovanju kao motivu za prihvatanje krajnje disciplinovanog rada sa skoro etiri puta veim obimom, a za 60 procenata veu zaradu. mitovo postignue u utovarivanju sirovog gvoa postalo je merilo za sve ostale:
''Kada radnik ujutro doe u fabriku uzima iz ormana oznaenog njegovim brojem dva listia. Na jednom listiu pie koje alatke treba tog dana da zadui iz skladita alata i gde da zapone rad i drugi, na kome je istorija njegovog rada prethodnog dana; ta je uradio tog dana, koliko je zaradio itd. Mnogi od radnika su bili stranci i nisu znali da itaju i piu, ali su ve na prvi pogled znali kakva je sutina izvetaja, jer je uti listi ukazivao radniku da prethodnog dana nije u potpunosti ispunio svoj zadatak i obavetavao ga da tog dana nije zaradio 1,85 dolara i da e samo ljudima koji rade za punu cenu biti doputeno da ostanu u toj grupi. (...) Kada bi radnik dobio beli listi on je znao da je sve u 45 F. W. Taylor, The Principles of Scientific Management, 1911. 43-48.

142

Urbane legende

redu, a ako bi dobio uti, shvatio bi da mora bolje da radi ili e biti pre46 meten na neku drugu vrstu rada.''

Na ovaj nain je specijalno odreen i obuen radnik posto merilo rada svih, a njegov uinak postajao norma na osnovu koje se odreuje nadnica. U osnovi Tejlorove "naune organizacije rada" se nalazi princip merenja prema najboljem, najjaem, najbrem, najspretnijem to neposredno ugroava sve ostale, te je stoga postao i izvor i meta sindikalnih organizacija. Jo za vreme Tejlorovog ivota dolo je do dravne i politike rasprave o njegovom sistemu favorizovanja najboljih radnika. Kada su se protiv uvoenja Tejlorovog naina merenja vremena, neophodnog za odreeni posao, pobunili zaposleni u dravnoj fabrici topova u Votertaunu47 obrazovan je kongresni komitet koji je ispitivao situaciju ukljuujui ispitivanje i samog Tejlora. Na Tejlorovo obrazlaganje da "prvoklasni ljudi" profitiraju od njegovog sistema, predsedavajui ovog anketnog odbora Vilijam B. Vilson ga je naglaeno upitao o sudbini onih koji nisu "prvoklasni".48 Radnika i sindikalna borba protiv tejlorizma obeleila je dvadeseti vek u industrijskim zemljama, poevi od individualnog protesta, zatim kolektivnog bunta kakva je bila Homstedska buna 1892. godine do velikih trajkova od kojih je najpoznatiji onaj iz 1919. godine i snanog sindikalnog organizovanja u prvoj polovini dvadesetog veka. Tejlorov pojam "prvoklasnih ljudi" i njegov opis karakteristika mita i drila kroz koji je Tejlorov izabranik i super-radnik proao, daju mogunost jednog drugaijeg tumaenja nastanka lika
46 F. W. Taylor, op. cit. 68-69. 47 H. G. J. Aitken, Taylorisme in Wotertown Arsenal, Scientific Management in Action, Harvard University Press, Cambridge, 1960. 48 R. Kanigel, Taylor-made. (19 th century efficiency expert Frederick Taylor), The Science, Vol. 37. Is. 3. 1997. 3.

Ivan Kovaevi

143

Doa Magarca. Sasvim je mogue zamisliti da je neki drugi mit, po imenu Do, snaan, posluan i motivisan veom nadnicom stvarao normu uinka za ostale. Nepismeni Hankiji, koji su iz boja cedulja saznavali da li su ispunili normu ili ne, prema superradniku Dou gajili su neskriveno neprijateljstvo, nazivajui ga pogrdnim imenima na svom jeziku. Iz takve situacije je, sasvim lako, mogla nastati, naizgled, nereiva situacija u kojoj se potonji radniki idol i heroj naziva "magarac" ("Jackass") s kojom ni kasniji mitotvorci u slubi kompanija, niti folkloristiki analitiari, nisu mogli da izau na kraj. Na ovaj nain Frensisovi informatori dobijaju na verodostojnosti, to ne umanjuje Frensisovu ulogu u stvarnju osnove "radnikog heroja" koji deluje u interesu kompanija. Pitanje da li je "magarac" tipoloka odrednica za super-radnika, koji uz tejlorovske metode stvara izuzetno visoke norme uinka, ili je tek neki konkretni "mit" od strane Hankija hrvatskog i/ili srpskog maternjeg jezika nazivan "magarcem", najverovatnije e ostati bez odgovora upravo zato to je fejkloristika namera velikog broja spisa o Dou Magarcu, u periodu od Frensisovog teksta pa do Dorsonovog odreenja fejklora, potroila vreme u kome se od starijih, a tad jo ivih, pitsburkih metalaca to moglo saznati. Na osnovu ovakvog odreenja Doa, nazvanog "magarac" mogue je pretpostaviti da su sva "istraivanja" njegovog etnikog identiteta ila u pogrenom pravcu i da Do uopte ne mora biti Hanki, mada je i to mogue. Ipak, verovatnije je da su Hankiji ispadali iz ueg izbora za super-radnika te da su to pre postajali Amerikanci ili radnici iz etnikih grupa koje su ranije stigle u Pensilvaniju i bolje ovladale engleskim, to ih je inilo pogodnijim za uenje i tejlorovski dril od nepismenih Hankija. Prema tome, na mogue pitanje "Da li je Do Magarac bio Hrvat ili Srbin? " najverovatniji odgovor je: ni Hrvat ni Srbin. Do je mogao biti i Amerikanac, ili Nemac ili Holananin, poput Tejlorovog mita, odnosno svako ko je po nalogu kompanije "nabijao" normu na osnovu koje se, potom, odreivala nadnica. Po prirodi

144

Urbane legende

stvari on nije mogao biti deo "radnikog kolektiva" ve njemu suprotstavljeni eksponent kompanije. 9. Do Magarac i pad u rastopljeno gvoe Ukoliko se, na ovaj nain protumai lik Doa, pogrdno nazvanog ''magarac'', onda se moe protumaiti i njegova "smrt" u rastopljenom gvou. Fejklorizacija Doa Magarca i njegovo pretvaranje u radnikog super-heroja, sa Supermenovim karakteristikama, nisu mogli uspeno da protumae kako su njegov kraj i smrt u rastopljenom gvou herojski i tragini, ali istovremeno i crnohumorni, odnosno satirini. Doova smrt se moe posmatrati u dva relevantna konteksta. Jedno je socijalni kontekst odnosno relacija izmeu nepismenih i nekvalifikovanih radnika, u ovom sluaju Hankija, i eksponenata kompanije (nadzornika, super-radnika i sl.), a drugo, tehnoloko-pravni okvir brojnih nesrea koje su se dogaale u pitsburkim i ostalim pensilvanijskim elianama i koje su imale veliki broj ljudskih rtava. Za razumevanje odnosa koji su radnici u elianama imali prema eksponentima kompanije sa kojima su direktno dolazili u kontakt, moe se navesti doivljaj samog Frederika Tejlora prilikom njegovog prvog ukljuivanja u red "ljudi kompanije". Kada je Tejlor, radei u fabrici "Midvale Steel Company'' u Donstaunu (Pensilvanija), iz grupe radnika napredovao u efa ("gang-boss") radnici sa kojima je do tada radio isti posao su mu, skoro svi redom, izrekli nedvosmislenu pretnju: "Fred, mi smo sreni to si ti postao ef. Ti zna igru vrlo dobro i mi smi sigurni da nee biti cicija. Ako bude uz nas sve e biti u redu, ali ako bude menjao neku od cena moe biti siguran da emo te baciti preko ograde"49.
49 F. W. Taylor, op. cit. 49.

Ivan Kovaevi

145

Veliki broj nesrea na radu sa smrtnim ishodom predstavljaju drugi okvir u kome se moe posmatrati Doova smrt. U posebnoj studiji o nesreama na radu u Pitsburgu , Kristal Istman je utvrdila da je samo u jednoj godini (od 1 jula 1906. godine do 30 juna 1907. godine) u Pitsburgu bilo 195 smrtnih sluajeva, a u celoj Alleghenu County 526.50 Od tih 195 sluajeva u Pitsburgu dvadeset i etiri ili preko 10 % su bili padovi kojima je preeno Tejloru. Dravni zakon Pensilvanije je zahtevao izvetaj o svakom ozbiljnijem akcidentu, ali je bio notorno kren tako to kompanije koje su sainjavale takve izvetaje ih nisu dostavljale na uvid javnosti.51 To znai da su istraga i njeni rezultati ostajali unutar kompanija kojima nije odgovaralo da se o nesreama, ak i kada su imale smrtni ishod, dalje istrauje. U takvim uslovima pretnja kojoj je bio izloen Tejlor deluje veoma ozbiljno jer u masi akcidenata, koji nisu podvrgnuti detaljnoj istrazi, jedan vie ili manje nee biti znaajnije primeen. Odsustvo detaljnih izvetaja o akcidentima i, to je jo vanije, njihov veliki broj, ini nemoguom rekonstrukciju koja bi pokazala da li je Do, zvani Magarac, stvarno gurnut u rastopljeno gvoe ili su to bile samo elje Hankija da se ree superradnika koji im je stvarao visoke norme i time sniavao nadnice. 10. Do Magarac i trina ekonomija Do Magarac mora da nestane jer se protivi logici trine ekonomije. Legenda ga ubija samoubistvom u rastopljenom gvou, to je jedna mogunost, dok drugu mogunost predstavlja stvarna ograda preko koje se u rastopljeno gvoe ili samo na tvrdi pod moe baciti onaj ko radnicima nanosi tetu. U tom
50 C. Eastman, Work-accidents and the law, Charities Publication Committee, New York, 1910. 11 i 64. 51 C. Eastman, op. cit. 11.

146

Urbane legende

smislu legenda ima happyend jer eleminie Doa kao uzronika radnikih nevolja koje se sastoje u poveanom radu, s jedne strane, i gubitku posla, kao krajnjoj posledici, s druge strane. Ni fejklorna verzija koja polazi od interesa kompanije ne moe da ostavi Doa Magarca u ivotu. Njegovo samoubistvo razreava logiku kontradikciju izmeu tenje za apsolutnim poveanjem proizvodnje i ograniene trine tranje. Ve folklorna verzija "zatvara" fabriku na nekoliko dana i pri otvaranju zatie Doa u rastopljenom gvou, jer radnicima nije u interesu da ostanu bez posla, dok se Doovom smru otklanja veliko poveanje norme uz malo ili nikakvo poveanje zarade. Ni fejklorna vezija ne moe da "sauva" Doa Magarca, jer kompanije nije ta koja kontrolie trite i tranju sopstvenih proizvoda, niti ekspanzija proizvodnje nuno vodi poveanju profita. Naprotiv, hiperprodukcija odreenog proiozvoda vodi padu cene na tritu i, u krajnjoj liniji, zatvaranju proizvodnje. Elementarna trina logika i njena realizacija u obinom ivotu ine da je lik poput Doa Magarca u oima radnika "Obina luda" koja se rtvuje za kompaniju, ili "Izdajnik" koji je za malo poveanje zarade izdao pripadnike drutvene grupe kojoj pripada. Sa stanovitva kompanije on je "Heroj-muenik'' koji je kompaniji daleko potrebniji kao mrtav nego kao iv i iz ijeg se lika mogu uzimati elementi prema potrebi za dalju fejklornu gradnju radnikog mitskog heroja. 11. Od super-radnika do radnikog Supermena Preokret koji je doivela saga pretvaranjem Doa Magarca od neprijatelja radnika, od radnika-bika i beslovesnog normirca u radnikog heroja i Supermena nije mogao da se odigra bez ostatka. Ni pisci koji su pisali posle Frensisa nisu mogli da se izbore s prezimenom glavnog lika, s epizodom u kojoj njegov predani rad dovodi do zatvaranja fabrike ili s podsmehom koji

Ivan Kovaevi

147

je izazvalo odbijanje enidbe s lepom Meri. Ako je ovo poslednje i moglo da se pravda Doovim oseanjima po kojima Meri treba da se uda za onog koga voli (Pete Pussick Pit Pusi), znaenje Magarevog prezimena se moglo izbegavati jedino na veoma providan nain. Tako je Dord Karver u tekstu iz 1944. godine promenio Doovo prezime u "Magera" ("Magerac") udaljavajui se od izvornog Frensisovog "Magarac" ("Magarac"). Da je Karver sasvim svesno izvrio ovu zamenu, kao i da je iz Frensisovog teksta dobro razumeo da re "magarac" ima pogrdno znaenje, svedoi i dodatna intervencija u kojoj eksplicitno pokuava da skrene panju s tog momenta. On priu o Do zapoinje reenicom: "Do Magerac prezime ne znai nita, koliko sam uspeo da saznam roen je... "52 Svi pisci koji su, u interesu kompanija, od Doa Magarca pravili radnikog heroja imali su zadatak da ree nereivo da od nekoga ko je suta suprotnost radnikih interesa, od nekoga ije delovanje izaziva radnike buntove poput Homstedske bune i Velikog trajka, naprave lik koji e radnici oboavati. Ta promena je stvorila, osim nevolja piscima takvih tekstova, i "humoristike" elemente koji su bili jedini put da se transformacija ublai. Stoga je mogue zakljuiti da je lik Doa Magarca, ve sam po sebi, bio konfliktan u vreme njegovog "tejlorovskog" ivota. On je shvaen od menadmenta kompanije kao stvarni superradnik, kao sredstvo za ubrzanje procesa proizvodnje i smanjenje radnikih nadnica ili bar kao preventiva njihovim zahtevima za poveanje zarada i poboljanje uslova rada. Druga, radnika, strana mu se sasvim izvesno suprotstavljala i u svojoj suprotstavljenosti mogla primenjivati sva sredstva od nasilnih do foklornih i satirinih.

52 G. Carver, Legend in Steel,Western Pennsylvania Historical Magazine, Vol. 27. No. 3-4. 1944. 132.

148

Urbane legende

Jedini nain "opstanka" Doa Magarca je van logikih kontradikcija kao apstraktno mitsko bie deetnizovano, denominovano, koje se ne bavi prozvodnjom ve ima funkciju zatitnika, upravo onako kako ga opisuje Karver pripisujui taj opis Gregoru Ipanoviu. U Karverovoj prii Do spasava radnike od eksplozija u visokoj pei, od pada sa krana ili od nabujale reke kojom se prevoze prozvodi eliana.53 Ta verzija eliminie sve kontradiktornosti radnikog i kompanijskog itanja, omoguuje da se Do pojavljuje kada je potrebno i da ne utie na proces rada u kome postoje dve interesne strane strana radnika i strana kompanije. Da bi to postao, Magarac se mora dematerijalizovati i nestajati u oblaku dima, izmaglici iznad reke, ali bez ikakvog materijalnog traga, ali takav Do Magarac nema lik i ne moe se materijalizovati u umetniko delo, sliku ili skulpturu, pa je za te namene u izgradnji pitsburkog identiteta daleko pogodnija foklorna varijanta.

53 G. Carver. op. cit.

Essays on American Folklore

The aim of the book is to demonstrate two major points: 1) that the long-lasting fieldwork of Anglo-American style is by far not a sine qua non of contemporary anthropological research, and 2) to explain how anthropological analyses of non-ethnographised phenomena could improve understanding of the transformative processes through which American popular culture comes to be global. In the context of the ongoing debate over significance and specificity of anthropological methods after the radical impact of the digital revolution on science-specific information patterns, this book is dedicated to rehabilitation of the so-called "armchair anthropology". "Armchair anthropology", as a comparative analysis of human cultural production based on ethnographic data gathered by anyone, and then selected and bricolaged by an anthropologist trained in sophisticated semiological analyses, is fine and well. Delusional waste of time and squandering of human and institutional resources during the so-called "crisis of anthropolog", poorly focused on pseudo-methodological and theoretically frivolous debates on "postmodern ethnography" is over. It is the right moment for anthropology to engage in social analysis by doing what it is best at. The recent development of information technologies, foremostly that of the Internet, has made feasible an, up to now, unimaginable reciprocity in the field of anthropological research. If only the wealthy scientific communities were be privy to a global research, while the rest of the world was deprived, the fast

150

Urbane legende

flow of information has made possible that each of its users be in the possession of relevant information for the study of, until now, unapproachable turfs, such as the US. Urban legends epitomize a paramount illustration of the possibility of examining American folklore from any world viewpoint, not least Serbia. That is possible, for urban legends generated in America are disseminated through the standard channels of globalization, and through the aforementioned World Wide Web. The first example of a rehabilitated armchair analysis unveils the meaning of the urban legend of a worker who, suspecting his wife's infidelity, pours concrete into an expensive vehicle parked in front of their house. The suspicious husband turns out to be the fool, because his wife, who had been saving for it for a long time, purchased the car as a gift to him; and the man he saw with her (and he was jealous at) was in fact a car dealer. This legend advocates that family concordance, hard work and saving are means to accomplish desired goals, as a story about the persistence of "typical" value system in the American society, with further implications. By challenging the existing interpretations of the source of the legend being American, the analysis suggests that the legend in fact has a European origin, and that its transformations should be used as a valuable source for understanding the European conceptualizations of "American" way of life, especially that of social structure. The second analysis accounts for two legends belonging to the common category of urban legends one, about a luxury sports car bought at a very low price, and the other about the amount of money a woman paid to get the recipe for a cake she liked in an expensive restaurant. Both legends speak about the damage somebody suffered and the attempt to revenge. In the first legend, revenge is fulfilled. In the second, the damage is based on the interpretation of an incomplete contract. By recontextualizing this type of urban legends in the tradition of com-

Ivan Kovaevi

151

mon law, the analysis conveys their character of ethnojurisprudential advice, a form of legal advertising of a fakelore kind. The third analytical chapter covers urban legends as a type of folklore that frequently refers to large corporations creating what is known as the "mercantile legends". "Coca-cola" as one of those companies that has drawn the biggest attention of the folklore thought (forming the distinctive "cokelore" category), for whose staple product the legends claim it disintegrates metal and bones, as well as that due to inattention during the filling of the bottles mice or some other rodent can be found in them. By analyzing the mostly widespread legends surrounding Coca-Cola as a drink and as a company, such as Mormon ownership, disintegrating powers and bottled mice, the thesis that urban legends can be formed as unconstructed social problems, proves its credibility. By challenging existing interpretations, especially those centered on the so-called "Goliath effect", the analysis shows how researchers preconceptions of informants ignorance influence inferential flow and misdirects interpretation. The analysis in fourth explanatory chapter aims at throwing light on urban legends as the channel through which the intergenerational rift over sexual premises (Lovers Lane) is resolved. It considers one of the most analyzed urban legends during the golden era of American folkloristics in 1960s and 1970s, that centers on some young couple who, while having certain types of an intercourse at Lovers Lane, avoided death and escaped hook-handed maniac. The analysis juxtaposes hook-centered legends with those of a "Boyfriends death", and uses hermeneutical recontextualization to reveal how the legends of that kind are generated. It shows how elements of different types of cultural production, including those of Disney, find they use in popular stories that regulate distribution of resources. The last primer on analysis focuses on the creation of "Joe Magarac", the mythical hero of the American steel industry. The

152

Urbane legende

analysis is based on the original text of Owen Francis from 1931, and it endeavors to resolve the quandary of whether this text is folklore or fakelore in nature. The analysis is multilayered and is comprised from a parallel reading of the Francis text and the folklore elements from the migration countries. By confronting previously "discovered" meaning of the legend of Joe Magarac with the analysis of interests of workers in the steel industry, and then contextualizing the legend into the social conflicts in the steel industry of Pennsylvania at the meeting point of the XIX and XX century, this chapter acts as a closure on recontextualization.

Sadraj

Prouavanje amerikog folklora u Srbiji ..................... Urbane legende u antropologiji folklora ....................... Betonirani "Kadilak" .. "Pore" i kolai ................................................................ Coca-Cola (Fine and Best) ............................................. "Kuka" . Ko je ubio Doa Magarca? ............................................. Essays on American Folklore

5 15 25 47 71 89 125 149

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

398(73)"19/20" 392.8:394.2"19/20"(497 .11) KOVAEVI, Ivan, 1952

Urbane legende - ogledi iz amerikog folklora / Ivan Kovaevi. Beograd : Srpski genealoki centar : Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, 2009 (Beograd : Srpski genealoki centar). 154 str. ; 17 cm. (Etnoloka biblioteka / [Srpski genealoki centar] ; knj. 39) Tira 500. Napomene i bibliografske reference uz tekst. Summary.
ISBN 978-86-83679-50-8 (SGC)

a) Folkloristika SAD - 20-21v COBISS.SR-ID) 168753676

Izdavai: "Srpski genealoki centar", Radnika 50, Beograd i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, ika Ljubina 18-20. Za izdavae: Filip Nikanovi i Bojan iki. Urednik: Miroslav Nikanovi. Lektor i korektor: D. Antonijevi. Likovna realizacija Duan urica. Kompjuterska obrada i tampa: SGC, Beograd, Tira 500 primeraka. Beograd 2009.