6. PIGMENTI Re boja oznacava dva pojma. Prvi, optiki pojam, oznaava fizike osobine svetlosti, tj.

oseaj kog u oku stvara svetlost emitovana iz nekog izvora ili reflektovana s neke povrine. Drugi pojam oznaava stvar koja ima svojstvo da prekrije i oboji druge stvari. Gde nema svetlosti, svi nam se predmeti ine crni, a kad su osvetljeni, razlikujemo njihove boje. Svetlo je elektromagnetsko zraenje isto kao i radio ili TV talasi. Nae oko iz velike skale elektromagnetskih talasa registruje talasne duine 400-700 nm (nm je oznaka za nanometar, 1nm= 10-9 m). Suneva svetlost sastoji se od niza boja koje ine spektar. Svetlosni zraci odreene talasne duine izazivaju u naem oku osecaj koji oseamo kao uto, crveno, zeleno itd. Obojenost neke povrine moemo shvatiti kao svojstvo materije da razlae belu suncevu svetlost, odreene elektromagnetske talase apsorbuje, a druge reflektuje i oni u naem oku izazivaju doivljaj boje. Bela boja povrine znai potpunu (ne ogledalsku, ali ravnomernu) refleksiju, crna potpunu(ne apsolutnu, ali ravnomernu) apsorpciju. Crvena povrina apsorbuje talase svih boja spektra osim crvenih, koje reflektuje pa je i vidimo kao crvenu. Doivljaj boje nije uvek uzrokovan apsorpcijom i refleksijom svetla. Boja plavog neba i veernje crvenilo su posledica disperzije svetlosti na sitnim kapljicama vode ili sitnim kapljicama praine. Sneg, ecer... nam izgledaju belo jer se svetlo disperguje na kristalnim ravnima sitnih kristala od kojih se te stvari sastoje. U slikarstvu boja je glavno sredstvo izraavanja i najvaniji element slike. Boja je fizika meavina veziva i pigmenata s dodacima koja ima svojstvo bojenja, pokrovno ili transparentno, povrine na koju je nanesena i povezivanja s njom. Pigmenti su obojeni prah, nerastvorljivi su u vodi, vezivima i razreivaima. Sitne estice pigmenata dispergovane su u vezivu i vidljive pod mikroskopom za razliku od boja ije su estice rastvorljive i toliko sitne da su nevidljive. Najfiniji pigmenti prolaze kroz sito sa 16.000 ocica / cm2. Osnovno svojstvo pigmenata je obojenost ( boja, hroma) koju vezivo mora to manje menjati. Vezivo ne sme menjati hemijska svojstva ni valersku vrednost (franc. valeur = vrijednost, svetlina boje) pigmenata.

Za slikarske svrhe biraju se pigmenti prema svojstvima koje preferira odredena slikarska tehnika. Na primer, transparentni pigmenti koriste se za akvarel i lazurne premaze u drugim tehnikama. Pigmenti otporni na alkalije (luine) moraju se koristiti u fresko tehnici. Vezivo pigmenata i podloga trebaju to manje uticati na promene boje pigmenta i na njihova hemijska i fizika svojstva kako bi slici osigurali autentinost, vrstou i trajnost . Kroz istoriju slikarstva odreena razdoblja bila su ogranicena u izboru pigmenata. Najstariji pigmenti upotrebljavali su se u obliku u kojem su naeni u zemlji. Prije 2ooo godina p.n.e. bili su u upotrebi kreda, zelena zemlja, okeri, umbra, crna boja od pougljenjenih ostataka drva ili kostiju. Ljudi kamenog doba oslikavali su svoje peine ovim zemljanim bojama (obojenim zemljama- veinom utom, crvenom i smeom) koje su nalazili u svojoj okolini. Upotreba metalnog orua omogucila je upotrebu pigmenata dobijenih usitnjavanjem prirodnih minerala i ruda. U bronzano doba u Egiptu (2ooo-1ooo p. n. e ) koriste se azurit, malahit, auripigment, realgar, cinober. Ovi minerali obraeni usitnjavanjem, ispiranjem i sedimentacijom, koristili su se vekovima. U Egiptu su priozvedena prva dva sintetika anorganska pigmenta - egipatsko plava i olovno bela. Egipatska plava je imala iroku primenu, ali je nestala iz palete izmedu 2. i 7. veka. Olovno bela bila je jedini beli pigment u tafelajskom slikarstvu, osim krede koja nema dovoljnu pokrovnost i snagu bojenja, sve do otkria cinkovog belila poetkom 19. veka i titanovog belila pocetkom 20. vek a. Rimljani su otkrili grimiz, indigo, verdigris koji nastaje korozijom bakra. Vekovima je grimiz (purpur) smatran simbolom najvee moi i dostojanstva. Samo su rimski senatori, carevi, kardinali i kraljevi smeli da nose purpurna odela. Purpur se dobijao iz sluzi koju izluuje vrsta morskog pua s istocnih obala Sredozemnog mora, iz posebnih lezda. Od 12 000 pueva dobija se 1,4 grama purpura. Ova paleta slikarskih boja koristi se do 13. veka, nakon cega je znatno proirena. U upotrebu dolaze organski pigmenti kao, kraplak (iz korena biljke bro) i vermilion kojeg su dobili alhemicari iz sumpora i ive. Vermilion je svetliji i pokrovniji od minerala cinabarita. Ova crvena boja je imala veliki efekat na sve tonalitete srednjovekovne palete. Ultramarin su alhemiari takoe dobili iz lazurnog kamena lapis lazuli koji slui kao ukras i spada u poludragulje.

Posle 14. veka slikarska paleta ostaje gotovo nepromenjena do otkria parisko plave 1704. godine. Parisko plava je zamenila azurit i skupi prirodni ultramarin. Napuljsko uta 1750. godine zamenjuje olovno-kositreno utu koja se u srednjem veku uglavnom upotrebljavala, uz od davnina poznati otrovni auripigment (engl. oripiment,) uti arsenov blistavac. U 19. veku otkriven je veliki broj anorganskih i organskih pigmenata. Hemija boja je bila izmedu 1860. i 1920. godine u industrijskom i naunom pogledu najvanije podruje hemije. Prirodni ultramarin je 1828. godine zamenjen vetaki proizvedenim ultramarinom. Medu najznaajnije novo otkrivene pigmente spadaju hromovi, kadmijevi i kobaltovi pigmenti- hromovo uta, kadmijevo uta, kobaltno plava, kobaltno uta. Kombinacijom utih pigmenata s parisko plavom dobijala se zelena boja. Viridijan je dobijen tek 1838. godine. 1856. godine proizvedena je prva sintetika organska boja iz katrana kamenog uglja, a 1868. god. alizarin crvena. U 20. veku otkrivene su titanova bela, kadmijeva crvena itd., kao i veliki broj znaajnih organskih pigmenata kao hanza, ftalocijanin, kinakridon itd. Hemijski sastav pigmenata, vreme njihove proizvodnje i upotrebe, kao i veliina pigmentnih estica ( umetnici su ih u starim vremenima esto proizvodili i usitnjavali sami pa su imali grublje estice) daju uvid u starost slikanog dela i u njegovu autenticnost. Za analizu se sa slike odvoji mrvica boje razmera 0,5-1 mm (u 50-100 hiljaditi deo grama boje dananjim metodama moderne instrumentalne analize moe se dokazati prisutnost elemenata koji izgraduju pigmente). Boja se stavi u sintetiku smolu koja se izbrusi nakon stvrdnjavanja. Povrina uzorka sadri sloj boje. Posmatranjem pod mikroskopom mogu se prepoznati ne samo pojedine pigmentne estice, nego se moe dobiti uvid u tehniku slikanog sloja. Danas postoje nedestruktivne metode kojima se mogu otkriti detalji nevidljivi golim okom na svim povrinama, a ne samo na slici. Ove metode mogu otkriti oku nevidljive strukture, ranije nanesene slojeve boje koje ak ni rendgenski zraci ne

mogu identifikovati. Otkrivaju se razlike pigmenata, nevidljive tinte, izvlae skice pod povrinom, natpisi, potpisi, vodeni znakovi itd. 6.1. SVOJSTVA PIGMENATA Od pigmenata koji se koriste u slikarstvu zahteva se: 1. Nerastvorljivost u vodi, razreivaima, vezivima Nerastvorljivost se ispituje meanjem pigmenta odreenim sredstvom i stavljanjem na filter papir.Nakvaena mokra ivica na filter papiru ne sme biti obojena. 2. Otpornost prema atmosferlijama Odnosi se na postojanost prema vlazi, naglim promenama temperature, sumpornim gasovima u vazduhu i drugim faktorima. 3. Otpornost prema kiselinama i luinama U nekim tehnikama vezivo je hemijski aktivno pa se moraju koristiti pigmenti koji su otporni na to delovanje. U zidnim tehnikama kre, cement, kao i aditivi u bojama na bazi akrilne smole deluju lunato, pa pigmenti moraju biti otporni na luine. Parisko plava u kontaktu s vapnom postaje smea. Kadmijevi pigmenti s vapnom stvaraju beli kadmijev karbonat. Staro ulje je kiselo zbog slobodnih masnih kiselina. Ultramarin, kao i kadmijeva uta nisu otporni na kiseline. 4.Otpornost na svetlost Pigmenti ne smeju tamneti niti gubiti boju delovanjem svetla. U akvarel tehnici pigmenti moraju biti otporni na svetlo jer ih neno vezivo titi manje nego u drugim tehnikama. Otpornost pigmenta prema svetlu fabrike oznacavaju zvezdicama. Talens i Lefranc koriste jednake oznake: +++ potpuna otpornost na svetlo ++ + vrlo dobra postojanost dovoljna postojanost

loa (mala postojanost)

5. Mo pokrivanja (pokrovnost) je sposobnost pigmenta da premazanu povrinu uini to manje vidljivom. Za lazurne premaze treba birati pigmente manje pokrovnosti i obrnuto. Pokrovnost zavisi od veliine estica pigmenata, indeksu refrakcije pigmenata i veziva i od koncentracije pigmenata. to su estice pigmenta manje, svetlost e se odbijati od veeg broja estica i pokrovnost e biti vea. S veliinom zrna koja lei izmedu 1/500 mm i 1/2500 mm svaki pigment ima optimalnu pokrovnost. Ako je veliina zrna iznad ili ispod ovih vrednosti pigment e postati transparentan. Pigmenti koje su koristili stari majstori grublji su i nemaju jednaku veliinu zrna. Veliina zrna varira izmedu 1/50 mm (azurit, smalt) i priblino 1/1000 mm ( (olovno bela, vermilion). Moderni pigmenti imaju finije zrno veliine izmeu 1/500 mm i 1/2000 mm. ak i lazurni pigmenti kao to su kraplak i indijsko uta postaju pokrovni u odgovarajuoj koncentraciji. Pokrovnost pigmenata moe se malo smanjiti dodatkom kaolina. Pokrovnost zavisi i od veziva s kojim je pigment vezan. to je vea razlika indeksa refrakcije (loma) IR izmeu pigmenta i veziva, bolja je pokrovna mo pigmenta. Indeks refrakcije veziva je 1,4 - 1,6 (vazduh 1.00, jaje i lepak 1.34, suiva ulja 1.48, smole 1.53, vosak 1.44) a pigmenata 1.5-2.8. Beli pigmenti (belila) imaju visoki indeks refrakcije (2,0-2,7) pa belila daju beli pokrovni premaz. Titanovo belilo ima jo vei indeks refrakcije i zato ima najveu pokrovnost od svih belila. Punila (kreda, kaolin; IR kaolina je 1.55) imaju takoe belu boju, ali im je pokrovnost daleko manja jer imaju indeks refrakcije gotovo kao i veziva. Naroito u ulju gube pokrovnost. Pigmenti mogu biti u nekom vezivu prozirni (transparentni, lazurni), poluprozirni i neprozirni (pokrovni). U ulju su pigmenti prozirniji nego u akrilnom vezivu. Kako ulje starenjem tamni i povecava indeks refrakcije, manja je razlika u indeksu refrakciji izmedu pigmenata i ulja pa boja postaje prozirnija. Zbog te pojave, prisutne posebno kod belih pigmenata, na starim slikama se kroz gornje

slojeve boje moe naslutiti crte ili tamnije podslikavanje. Nekada se vide i korekture (pentimenti).

Fabrike pokrovnost oznaavaju na tubama: - boja je lazurna - boja je pokrovna - polu pokrovna - polu lazurna 6. Mo bojenja Mo bojenja (snaga bojenja) je sposobnost pigmenta da u to manjoj koliini moe promeniti boju drugog pigmenta. Na primer, ista siva nijansa moe se dobiti tako da se pomea: 1 deo crne 1 deo crne 1 deo crne ...........2o-ak delova titanovog belila ............40-ak delova olovnog belila ............60-ak delova cinkovog belila

Mo bojenja nije jednaka kod svih pigmenata Veliku mo bojenja ima titanova bela, parisko plava, ftalocijanin plava itd. Mo bojenja zavisi od velicine zrna pigmenata. to pigment ima finije zrno vea je njegova mo bojenja. U vezivima pigmenti dobijaju dublji ton nego u suvom stanju. Razlika indeksa refrakcije pigmenta i veziva je manja, nego razlika indeksa refrakcije pigmenta i vazduha . 7. Potronja ulja je najmanja kolicina ulja koja je potrebna da potpuno namoi 100 g suvog pigmenta i opkoli svako zrnce pigmenta. Potronja ulja krece se od 15% do 150%. To zavisi od povrinske napetosti veziva, specifinoj teini (gustoi) pigmenata, obliku i veliini estica. to su estice pigmenta sitnije, vea je povrina koju ulje mora obaviti. Pigmentima vee gustoe potrebno je manje ulja od pigmenata manje gustoe. Malu apsorpciju ulja imaju olovna bela-12%,

titanova bela-14%, vermilion 25% itd.. Puno ulja zahtevaju kobaltno plava, siena, umbra, crna od cade. Pigmenti koji zahtevaju veu koliinu ulja sue se sporije. Ako gornji premaz boje sadri malu koliinu ulja, a nanese se na neprosueni donji premaz boje koji je bogat uljem, jer pigment zahteva dosta uja, moe doi do pucanja gornjih slojeva boje (krakeliranja) i nastanka mree pukotina (krakelira). 8. Suivost je sposobnost pigmenta da se s vezivom osui kroz odreeno vreme. Suenje boje zavisi I od svojstva veziva. Suenje moe biti fizikalni ili hemijski proces. U akvarelu, laku i akriliku boja se sui isparavanjem. Kod ulja sui se oksidacijom i polimerizacijom. Suivost zavisi i od svojstva samog pigmenta, posebno kod uljane boje. Zbog razliitog hemijskog sastava pigmenti se razlikuju po svojstvima i brzini suenja pa i ako fabrike ujednaavaju ta svojstva. Pigmenti koji su po sastavu spojevi olova, mangana, kobalta, koji ubrzavaju suenje ulja (deluju sikativirajuce), najece se pripremaju s makovim uljem koje se sporije sui. Pigmenti koji s uljem reaguju i stvaraju sapune, daju elastinije i pastoznije premaze. Pigmenti koji se ne odnose aktivno prema ulju omoguuju da ulje a time i boja vremenom vie uti. Titanova bela je inertan pigment, s uljem uti, pa se industrijski takvi pigmenti pripremaju meanjem s aktivnijim materijalima. 9. Kompatibilnost je podnoljivost pigmenata s drugim pigmentima, vezivom i nosaem. Pigmenti koji sadre sumpor loe se podnose s pigmentima koji su po hemijskom sastavu spojevi bakra ili olova (tamne jer nastaju sulfidi koji su najcece tamne boje). Stari majstori su ove pigmente nanosili svakog posebno i dobro zatiivali lakom pre sledeceg nanosa. Do ove reakcije ee dolazi u vodenim vezivima nego u uljanim. Olovno belilo se zbog toga koristi jedino u uljenoj tehnici. Ulje opkoli estice pigmenata neprobojnim slojem i zatiti ih od hemijskog delovanja sumpora iz pigmenata i vazduha. 10. Sposobnost kvaenja Neki pigmenti se teko kvase s vezivom (plivaju na povrini veziva). Ako se meaju s vodenim vezivima (rastvorljivim u vodi), pigment prethodno treba

navlaiti piritusom (alkoholom), ocediti i onda vezati vezivom. Kod meanja s masnim vezivima, pigment se potapa u terpentinu, a zatim se mea vezivom. 11. istoa pigmenata Pigmenti moraju biti potpuno isti, ne smeju sadravati primese, punilo, dodatke radi ulepavanja tona ili radi cene. Kod organskih pigmenata, katranskih, dodatak slui kao telo pigmenta- supstrat. U nekim sluajevima moraju se dodati primese. Zato se titanovom belilu inertnim dodacima smanjuje velika mo bojenja i prilagoava se ostalim pigmentima. 6.2. VRSTE PIGMENATA PREMA POREKLU Pigmenti se prema poreklu dele na anorganske i organske. 6.2.1. Prirodni anorganski pigmenti (zemljani pigmenti) Zemljani pigmenti se dobijaju kopanjem iz zemlje. Daljnja prerada se sastoji od mlevenja, ispiranja, taloenja, suenja i selektovanja. Preradom se pigmenti oslobadaju rastvorljivih soli i organskih primesa. Kalciniranjem, zagrevanjem na viim temperaturama, gubi se kristalna voda, uklanjaju se primese, poveava se pokrovnost. Peena (paljena) siena je pokrovnija od nepeene (sirove). U zavisnosti od temperature kalciniranja, dobijaju se i razliito obojeni tonovi pigmenata. Zemljani pigmenti imaju neto krupnije zrno i dobru postojanost na atmosferilije. Spadaju medu najstarije slikarske materijale. Zemljani pigmenti su: kreda, barit, gips, beli bolus, crveni bolus, oker, terra di siena, persijsko crvena, pompejsko crvena, umbra, zelena zemlja itd. 6.2.2. Vetaki anorganski pigmenti (mineralni pigmenti) Mineralni pigmenti nastaju hemijskom reakcijom kao talog odreenih bojenih karakteristika, nerastvorljiv u vodi. Filtriranjem, suenjem i mlevenjem prerauju se u kvalitetne pigmente. Imaju istiju kromu, dobru postojanost i mo pokrivanja.

Mineralni pigmenti su: olovno belilo, cinkovo belilo, litopon, titanovo belilo, olovni minijum, napuljsko uta, hrom uta, barit uta, hromoksid zelena, ute i crne boje na osnovu gvoe oksida, kadmijeva uta, kadmijeva crvena, parisko plava, ultramarin, manganova plava itd. 6.2.3. Prirodni organski pigmenti (biljnog i ivotinjskog porekla) Dobijaju se od ivotinjskih i biljnih organizama taloenjem boja samostalno ili na supstrat. Zbog nepostojanosti i nerastvorljivosti u vodi i razreivaima prevode se u nerastvorljivo stanje fiksiranjem boje na supstrat- teac, kaolin, kredu i sl. Supstratno vezane prirodne organske boje nazivaju se prirodne organske lak boje (manje su pokrivne- transparentne su). Najpoznatiji prirodni organski pigmenti su: indijska uta (ivotinjskog porekla), kraplak (biljnog porekla- crvena), indigo (biljnog porekla- plava), sepija (ivotinjskog porekla- smeda), asfalt, kaselsko smeda (organski spojevi zemljanog porekla sa sadrajem gvoe oksida), karmin (ivotinjsko poreklo, od insekatacrvena) itd. 6.2.4. Vetaki organski pigmenti (katranski) Za razliku od anorganskih pigmenata koji su poznati od davnina, organski pigmenti jako su se razvili u poslednjih tridesetak godina zahvaljujuci razvoju hemijske industrije. Od otkria vetalog kraplaka i vetakog indiga krajem 19. veka, organska hemijska industrija je proizvela na hiljade razlicitih boja za bojenje tekstila, papira, vetake svile, drva itd. Boje su, za razliku od pigmenata rastvorljive u vodi, razreivaima i vezivima. Organski pigmenti vetaki dobijeni supstrativnim postupkom udovoljavaju svojstvima slikarskih pigmenata. To su komplkovani organski spojevi ija je polazna sirovina katran kamenog uglja iz kog se dobija na hiljade vrsta boja. Ove boje nazivaju se i anilinske boje jer su prve vetake organske boje proizvedene u 19. veku na osnovi anilina. Danas se proizvode iz drugih sirovina pa taj naziv vie nije pravilan. Vetaki organski pigmenti, naroito za tafelajno slikarstvo, danas na trite dolaze pod razliitim nazivima, kao hansa- boje, permanent- boje, heliogen- boje, kinakridon boje i sl.

Po hemijskom sastavu vetaki organski slikarski pigmenti spadaju u sledee grupe spojeva: 1. Azo-pigmenti sadre u svom molekulu jednu ili vie hromofornih azogrupa (-N=N- ) koje apsorbuju svetlost odreene talasne duine. Hromoforna grupa je nosilac obojenosti. Ovi pigmenti se proizvode u mnogim bojama i nijansama, meu kojima preovladavaju uti, narandasti, smei i crveni tonovi. Hansa uti pigmenti su monoazo pigmenti. Postojani su na svetlu i otporni na atmosferilije. Ne menjaju obojenost u alkalnoj sredini pa se koriste i u fresco slikanju. Sa sintetikim medijima (disperzivnim vezivima) pokazuju najbolje osobine. 2. Ftalocijaninski pigmenti nastaju spajanjem ftalocijanina s bakrom, a ogranieni su na plavu i zelenu boju. 3. Kinakridonski pigmenti zauzimaju posebno vano mesto meu organskim pigmentima. Osnovna strukturna jedinica ovih pigmenata je kinakridon. Koriste se kao ljubiasti i crveni pigmenti. U poreenju sa anorganskim pigmentima, organski pigmenti imaju vei izbor prelaznih nijansi, mo bojenja, istiji ton, sitnije zrno, izdaniji su, ali su skuplji. Dobre su postojanosti i kompatibilnosti. Uopteno,organski pigmenti su manje postojani na povienim temperaturama i manje pokrovni od anorganskih pigmenata, ali su zato transparentni, to je njihova glavna odlika. 6.2.5. Specijalni pigmenti Specijalnim pigmentima se postiu posebni optiki (sedefasti, svetleci) i zatitni efekti (antikorozivni pigmenti; cink-tetraoksikromat, cink-fosfat, minijum). Magnetski pigmenti slue kod prenoenja informacija. Sedefasti pigmenti (prelivaju se u duginim bojama i sjajni su) sastoje se od vrlo tankih delimino prozirnih listia koji snano prelamaju svetlost. Svetlo se ne reflektuje samo s povrine, ve i s pigmentnih estica iz unutranjosti materijala, pa se dobija optiki izgled sjaja iz dubine s prelivajuim bojama. Sedefasti pigmenti se nalaze u ljuskama nekih riba i na ljuturama koljki iz kojih se izdvajaju. Meu sintetikim sedefastim pigmentima najvie se trai pigment

dobijen od titan dioksida koji se nanosi na prikladan nosac (supstrat), kao to je silikatni mineral- tinjac (mika). Ovi pigmenti su stabilni i neotrovni pa se koriste i u kozmetici. Svetlei pigmenti (luminiscentni) mogu da emituju vidljivo zraenje kao posledicu nekog netermalnog procesa. Obino se koristi isti cinkov sulfid u smesi sa sulfidima drugih elemenata (najee s kadmijem) uz vrlo malu koliinu aktivatora (srebro, bakar ili mangan). Magnetski pigmenti se koriste za prenoenje i uvanje informacija na magnetskim tonskim, video i kompjuterskim trakama. Hromov (IV) oksid, CrO2 se ve godinama koristi kao magnetski materijal za prenoenje i uvanje informacija na magnetskim trakama. Magnetski pigmenti disperzovani u prikladnom vezivu nanose se u vrlo tankom sloju na traku od plastinog materijala

VEZIVA Veziva povezuju estice pigmenata meusobno u film i s podlogom. Premazi boje moraju s podlogom stvoriti kompaktnu,vrstu i trajnu povrinu. Veziva tite od spoljanjih uticaja pigmente i podlogu. Utiu i na optiko dejstvo boje zbog specifine refleksije svetlosti. Najranija slikana dela na vlanim kamenim povrinama Altamire, Lescauxa i drugih peina oslikana su zemljanim bojama vezanim krvlju, lojem, smolom, masti, biljnim sokovima i sl. Minimalna koliina gline u pigmentima bila je mehaniko vezivo. Organska veziva su relativno brzo propala. Hiljadama godina nastajalo je trajnije vezivo prirodnim kapanjem vode koja je taloila na povrinu slike otopljene minerale i stvarala tanku prozirnu karbonatnu prevlaku (skramu), slinu onoj na kasnijim pravim freskama, koja je fiksirala pigment uz podlogu. elja za postojanim i trajnim ukraavanjem dovodila je do upotrebe razliitih veziva i pigmenata i obrade povrine koja se oslikavala. Pigmenti su se meali s prirodnim vezivima. Kitova mast ili kitovo ulje spominje se u severnim zemljama. U Egiptu se koristi mulj iz Nila, glina i sl. Za obradu drva spominje se vosak, kao i riblje tutkalo. Platno se obrauje votanom bojom, pergament ribljim tutkalom. Faiyumski portreti naslikani su enkaustikom (voskom na vrue), votanom

temperom (voskom na hladno) , a ponekad i jajetom /jajana tempera/. THEOPHILIUS ve u 12. veku opisuje trvenje pigmenata lanenim ili orahovim uljem, a u manuskriptima 14. veka opisan je proces breg suenja ulja pomou metalnih oksida. 7.1. PODELA VEZIVA Prema hemijskom sastavu veziva se dele na: * * anorganska (mineralna) organska (prirodna i sintetika)

Prema sastavnim delovima otopine veziva, dele se na: 1. Vodena (hidrofilna) veziva: 2. Emulzije: veziva od vodenih (hidrofilnih) i hidrofobnih tj. uljanih, odnosno lakovnih delova. 3. Uljna-lipofilna veziva: laneno ulje, orahovo ulje, makovo ulje; mogu se koristiti s dodatkom prirodnih i vetakih smola. 4. Lakovi, od prirodnih i vetakih smola: damar, mastiks, elak, kopal, lakovi na bazi celuloznih estara, akrilni, polivinilacetatni, poliuretanski, poliesterski lakovi itd.

Tablica 1. Pregled vodenih veziva Naziv veziva Hemijski sastav gaeni kre Kalcijumov hidroksid vodeno staklo vodena otopina alkalijskih silikata tutkalo protein-kolagen kazein

fosforprotein gumiarabika polisaharid glutolin metilceluloza disperzivna veziva sintetiki polimeri Prema broju sastojaka rastvorenog veziva dele se na: jednodelna, dvodelna i viedelna veziva. Veziva povezuju i opkoljuju pigmente, penetriraju u pore podloge, pa moraju biti u tekuem stanju. Jednodelna veziva koriste se bez ikakvih dodataka. Ulja su na sobnoj temperaturi tekuca i mogu se koristiti kao samostalna veziva. Vezuju /sue/ hemijskim procesom, oksidacijom i polimerizacijom ,zatim prelaze u sasvim novu stvar, tzv. oksin, koji se vie ne rastvara u terpentinu, ve samo u najjaim organskim razreivaima. Vosak se moe koristiti kao samostalno vezivo u enkaustici kad zagrejan vee pigmente hlaenjem i uvrivanjem. Dvodelna veziva su vrste stvari koje se rastvaraju u vodi ili organskim razreivaima kao prave otopine ili kao koloidne otopine (disperzije). Sue se fizikim putem, isparavanjem otapala. Tutkalna otopina je dvodelno vezivo. To je koloidna otopina, koja hlaenjem iz stanja soli prelazi u stanje gela(tine) procesom koagulacije. Peptizacija je obrnuti proces. Koloidne otopine imaju veliinu estica 1-200 nm i zbog toga odreena svojstva, koja ih razlikuju od pravih otopina u kojima estice rastvorene stvari imaju veliinu manju od 1 nm. Kad voda ispari, estice tutkala zaostaju mikroskopski fino rasporeene izmeu estica pigmenata, kao i izmeu sloja boje i slikarske osnove (preparacije, grunda). Molekule tutkala se u tim meuprostorima zadre, kao da su se filtrirale, pa voda bez cestica veziva dolazi na povrinu I isparava.Svetlo se na esticama tutkala raspri (povrinska refleksija), to stvara mat efekt.

Lakovi su otopine smola u razreivaima. To su prave otopine. Kad razreivs ispari, smola zaostaje u homogenom filmu vrsto vezana na povrini. Zbog dubinske refleksije svetlosti pojavljuje se sjaj povrine. Viedelna veziva su meavine jednodelnih i dvodelnih veziva. Slikarski mediji su viedelna veziva. Sastoje se od ulja i smolnih rastvora. Meanjem hidrofilnih i hidrofobnih veziva nastaju emulzije. umance je prirodna emulzija koja sadri hidrofilnu belanevinu-albumin i ulje umanca. Emulzije su vezivo u temperama. Tutkalo, kazein, glutolin i gumiarabika mogu se emulgovati uljem ili nekim drugim hidrofobnim sastojkom. U slikarstvu se koristi kazeinska tempera, jajana tempera, gumitempera i votana tempera. 7.2. POMONA SREDSTVA Pomona sredstva su stvari koje nemaju svojstvo vezivanja, ali utiu na specifinost vezivanja pojedinih veziva. Oni poboljavaju ili daju odreena svojstva vezivima. Prema funkciji dele se na: * * * * razreivai - voda, organski razreivai; blage alkalije za kazein sredstva za poveanje vrstoe (stvrdnjavanje) alaun (stipsa), formalin ubrzivai suenja: sikativi emulgatori i sredstva za povezivanje: sapuni, zatitni koloidi

* sredstva za kvaenje (smanjenje povrinske napetosti): volovska u, amonijak, alkohol, Agepon (koristi se u fotografiji) * sredstva za konzerviranje: boraks (Na2B4O7 10 H2O), alkohol, vinsko sire, eterina ulja (klinievo, karanfilovo, lavandino...) 7.3. SVOJSTVA VEZIVA Vezivo utie na kvalitet, trajnost i izgled boje. Boje, kao i razliiti nositelji slike, danas na trite dolaze ve pripremljeni. Primena veziva je vie ili manje preputena slikaru. Od najranijih vremena do danas najvea panja se posveuje svojstvima, pripremi, korienju i kombinovanju veziva u slikarskim tehnikama. Kvalitet i trajnost slike zavise od na prvom mestu od poznavanju fizikih i hemijskih svojstava veziva.

7.3.1. Hemijska i fizika svojstva veziva 1. Hemijska aktivnost veziva Neka veziva deluju lunato (gaen kre, vodeno staklo...), a neka kiselo (ulje kad je staro...). Najbolje je kad je vezivo po svom hemijskom delovanju neutralno. Hemijska aktivnost veziva utie na odreene pigmente koji nisu jednako otporni na kiseline i luine (alkalije, baze), a isto tako i na nositelja slike, zbog ega je potrebna odgovarajua priprema nositelja.

2. Miris Svako vezivo, kao i pomono sredstvo ima karakteristian miris. Po mirisu se moe odrediti kvalitet veziva, da li je neko vezivo svee, staro ili ak pokvareno. 3. Boja Svako isto kvalitetno vezivo ima karakteristinu boju. to je vezivo svetlije boje, obino je i kvalitetnije. Za tradicionalne slikarske svrhe je bolje to svetlije tutkalo, bistrije i svetlije laneno ulje i bezbojne smole. 4. Viskoznost Viskoznost je vrsta unutranjeg trenja. To je svojstvo tenosti da se odupire gibanju susednih slojeva. Pojednostavljeno, to je osobina tenosti da se lake ili tee giba (tece) . Jedinica viskoznosti je Paskal sekunda /Pa s/. U slikarstvu se obino upotrebljavaju nisko- viskozna veziva (rastvori veziva u otopalima i razreivaima) i srednjeviskozna veziva (ulja).Viskoznija veziva su npr. ven.terpentin, tand ulje, votana pasta, akrilni gelovi. 5. Konzistencija Boja u odgovarajuoj konzistenciji (lat. consistere =drati se zajedno, mirovati) mora biti i stabilna. Neki pigmenti vezani uljem odvajaju se od ulja, gube konzistentnu stabilnost. To se dogaa kod nekih vrsta hromhidroksid zelenih, cinkovog belila, ultramarina itd. Dodatkom 2% voska u ulje taj nedostatak se uklanja.

6. Napetost Prilikom suenja veziva u boji ili osnovi (preparaciji) dolazi do odreenog zatezanja, napetosti u samom vezivu. Napetost zavisi i od koncentracije veziva. Postoji napetost i izmeu pojedinih slojeva boje. Sloj boje i sloj preparacije s velikom koncentracijom veziva sigurno e pucati ako nisu usaglaeni. Ako se preko zasiene uljane boje, dok jo nije sasvim suva, prelazi slojem boje razreene smolnim rastvorom, koji bre sui od donjeg sloja, zbog razlike u napetosti doi e do pucanja (nastaju krakelire). Stari majstori su radili na vie slika kako bi se slikani sloj izmeu pojedinih faza dobro osuio. 7. Elastinost veziva to je vezivo elastinije manje je delovanje napetosti za vreme suenja. Najelastinija su ulja, ali i slojevi uljane boje vremenom postaju krti, lomljivi i pucaju. Lomljivost starih premaza nije toliko opasna kao pucanje tokom rada zbog nepravilnog nanoenja boje ili neprimerene koliine veziva. Vezivima se dodaju sredstva za poveanje elastinosti. Hidrofilnim vezivima se ranije dodavao med ili eerni sirup. Danas se obino koristi glicerin (glicerol). Najveu elastinost imaju jajane emulzije, akrilne emulzije itd. Nitrocelulozni lakovi su krti i moraju da sadre sredstva za poveanje elastinosti. 8. Postojanost veziva Postojanost veziva podrazumeva zadravanje poetnih osobina veziva, kompatibilnost sa svim materijalima upotrebljenim pri gradnji slike. Idealnog veziva nema. Vosak se pribliava tim zahtevima. Ulja, smole, nitrolakovi starenjem vie ili manje ute, tamne, postaju krti i lomljivi. Akrilna smola daje dobre rezultate, budunost e tek pokazati njen pravi kvalitet. 9. Optiki uticaj veziva na boje Kad svetlost padne na predmet, jedan deo svetlosnih zraka se apsorbuje, a preostali deo se reflektuje. Svako prelamanje svetlosti u naem oku daje izgled gubitka svetlosti i izaziva relativno tamnjenje, koje se moe manifestovatii tako da boji daje zasieniji, dublji ton. Kod nekih tehnika (pastel, tempera, gva...) na osuenu boju deluje povrinska svetlost jer se zraci svetlosti difuzno reflektuju s

(neprozirne, pokrivne) povrine boje na esticama veziva i pigmenta. Rezultat je mat karakter oslikane povrine. Kod drugih tehnika deluje dubinska svetlost. Zraci svetlosti se reflektuju s povrine, ali se i prelamaju i prolaze kroz sloj lazurnog namaza do neprozirnih slojeva i tu se reflektuju. Nekad se odbijaju tek od podslikanog sloja osnove nositelja i dolaze u oko promatraa. Dubinska refleksija je posledica lazurnog karaktera veziva. Lakiranjem slika dobije dubinski sjaj i zasieniji,tamniji ton, boja postaje intenzivnija.

Slika 7.1 (a) Dubinska refleksija, (b) povrinska refleksija Mat lakovi sadre vosak ili rasprene sitne estice amorfnog SiO2, na kojima se svetlo difuzno reflektuje, to daje mat karakter-zamuenost. Boja istog pigmenta vezanog s razliitim vezivom moe delovati drugaije.Pigmenti u vezivima dobijaju dublji,tamniji ton nego to ga imaju u suvom stanju, zato to veziva imaju vei indeks refrakcije (loma) IR od zraka(1). to je vea razlika indeksa refrakcije pigmenta i IR medija koji ga okruuje (veziva), vea je i refleksija svetlosti, pigment postaje svetliji. Na primer, ultramarin (IR = 1.50) je svetliji u prakastom stanju (IR zraka je 1,oo) nego u ulju (IR ulja= 1.48). Tempera nakon suenja posvetli, akrilne boje dobijaju tamniji ton. 10. Lazurnost Lazurnost ili pokrovnost boje zavisi od samog pigmenta ali i od svojstava veziva. to je manja razlika indeksa refrakcije izmeu pigmenata i veziva vea je lazurnost premaza. Odreene tehnike preferiraju iskljuivo lazurne (akvarel) ili pokrivajue nanose boje (ulje). Zbog lazurnosti uljana boja se mea terpentinom ili lazurnim medijem. Zbog vee sjajnosti mea se lak-medijem (damar rastvoren u terpentinu). Ilustracije loma svetla pri prolazu kroz razne materije