MAINSKI FAKULTET U BEOGRADU

KATEDRA ZA INDUSTRIJSKO INENJERSTVO

SEMINARSKI RAD IZ INDUSTRIJSKE ERGONOMIJE

UTICAJ BUKE NA OVEKA

Profesor:
Aleksandar unji 702/06

STUDENT:
Kari Mladen Br. Indeksa: Ocena:

2007/08

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

SADRAJ:

1.UVOD
1.1 . Dejstvo i mehanizam dejstva buke na oveka 2. BUKA ....6 2.1. Izraunavanje nivoa buke 3. SVAKODNEVNA BUKA I MOGUE ZDRAVSTVENE POSLEDICE 4. NEKI MEUNARODNI ASPEKTI BORBE PROTIV BUKE 6. BUKA I PSIHOLOKO ZDRAVLJE 7. ZATITA OD BUKE U RADNIM PROSTORIJAMA 7.1. 7.2. 7.3. 7.4. Mere zatite na oruima za rad i ureajima Mere zatite od buke na objektima s radnim prostorijama Sredstva line zatite od buke Zdravstvene mere zatite od buke

....3 .3

.7 .9 .12 .14 .16 .16 .16 .17 .17 .17 .18

5. TETNO DELOVANJE BUKE NA OSEAJ SLUHA I RAVNOTEE .13

8. ZAKLjUAK 9. LITERATURA

702/06

Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

1. UVOD:
Poslednjih decenija smo svedoci nauno tehnike revolucije. ovek je ovladao atomskom energijom, osvoio jednim delom kosmika prostranstva i uveo u svoj ivot najiru primenu mehanizacije i automatizacije. Zbog toga i ivotna sredina postaje vaan element svakodnevnog ivota. Nauno tehnika revolucija ima uticaja na dinamiku i karakter migracije ljudi, na demografske promene i na njihov svakodnevni ivot oveka. Javljaju se mnogi faktori razliite prirode i porekla, koji kvalitativno menjaju ivotnu sredinu oveka. Ti faktori mogu biti mehanike prirode (buka i vibracije), zatim poremeaj elektrinosti u smislu izmenjene jonizacije vazduha, dejstvo magnetizma i sl. , to sve ukazuje da se ivotna sredina oveka, u gradovima, izmenila i da zahteva kompleksno prouavanje i preduzimanje preventivnih mera u smislu zatite zdravlja ljudi. Ko koristi energiju i masu na kraju umire od energije i mase.(Nikoli) Ne treba zaboraviti da ovek ne umire, ve da biva postepeno ubijan raznim, nedovoljno ispitanim agensima, koje ga okruuju, a kojih je sve vie i vie i tokako u radnoj, tako i u ivotnoj sredini. Dejstvo tih tetnih agenasa se manifestuje kroz itavu ivotnu sredinu oveka; zagaenu hranu, vodu, vazduh, buku, tlo, tako da na savremenog oveka, naroito urbanog, deluju mnoge nepoznate stvari. (Nikoli) Industriska buka za razliku od komunalne, traje odreeno vreme, u granicama je odreenog intenziteta i protivu nje se, odreenim merama zatite uspeno borimo. Ona je za odreena radna mesta normirana. Norme za industrisku buku polaze od toga, da se sluh i zdravlje radnika uopte, za vreme provedeno na radu ne oteti trajno, tj. da se za vreme 16-asovnog odmora organizam dovede u stanje restitutio ad integrum. Poto je kod velikog broja radnih ljudi, koji imaju buku na svom radnom mestu, prisutna i u njihovim stanovima i gradska buka, do takve restitucije ne dolazi, te je zbog toga zdravlje ove populacije posebno ugroeno. (Nikoli) Danas u svetu, a i kod nas, sve vie se poklanja panja normama za radnu sredinu. U tom smislu treba da se vre merenja industriske buke, eliminuii sve ostale faktore, moe da se odredi stvarni stepen oteenja psihosomatskog zdravlja ljudi koji rade u bukom ugroenom prostoru. Na osnovu takvih ispitivanja predlau se odreene norme za buku. (Nikoli) Buka od davnina predsteavljala problem. Tako je 211. god.pre n.e. izdato u Kini nareenje Ming Tija, efa policije, za vreme vladavine cara u Huan Tija sledee sadrine: Ko vrea najvieg, nee biti obeen, nee mu biti odrubljena glava, ve emu svirai frula i bubnjeva i larmadije besprekorno tako dugo svirati dok ne padne mrtav. Takoe se i stari Rimljani titili od tetnog dejstva buke (kovake radionice, kazandije i sl.) na taj nain to su takvim zanatskim radnjama koje su se nalazile u blizini zgrada u vreme predvieno za odmor zabranjivali rad. (Nikoli) Prve podatke o tetnom dejstvu buke daju veani Tybe i Fosbroke 1826. god. Oni su objasnili oteenje sluha kod ljudi koji su radili u kovakim radionicama. Ta oteenja sluha su nazvali kovaka nagluvost. Kasnije se javljaju i drugi autori sa prouavanjima tetnog dejstva industriske buke na oveka. (Nikoli) 702/06 Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

Mere zatite se nemogu preduzimati, ukoliko se ne poznaju fiziki kvaliteti buke, te im se iz toga u poglavlju o fizikoj prirodi buke i vibracija posveena i odgovarajua panja. (Nikoli ) 1.1 Dejstvo i mehanizam dejstva buke na oveka Buka svojim dejstvom na oveka ima dvojake efekte: - auralne - ekstraauralne Auralni efekti su ve odavno poznati i dosta istraivani, za razliku od ekstraauralnih koji jouvek predstavljaju za nauku nedovoljno istraenu oblast. (Nikoli) oveije uho je sposobno da primi spektar zvuka od oko 16 Hz do 20.000 Hz . Zvune talase manje od 16 Hz ovek neuje i oni se registruju kao potresi vibracije (spadaju u oblast infra zvuka). Frekvencije vee od 20.000 Hz nae uho takoe ne registruje; one se nazivaju ultrazvukom, koji ima danas vrlo visoku primenu u medicini. (Nikoli)

Graf. br.1 Oblast i jaina uestalosti osetljivosti oveijeg uha, po Dr. Flecheru. (Nikoli)

702/06

Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

Donja kriva predstavlja nivo jaine najslabijeg istog tona koji moe da se uje. Iz dijagrama se vidi da je Kortijev organ najosetljiviji na uestalosti izmeu 2.000 3.000 Hz gde je granica ujnosti oko ~5 dB . Pri jainama, iznad ovih koje odgovaraju gornjoj krivoj, koja se naziva granica bolaa to je 120 dB, oseaj se menja od normalnog slunog oseaja u oseaj nelagodnosti, ak i bola (120 130 dB). Visina gornje krive priblino je konstantna i na nivou oko 120 dB za sve frekvencije. (Nikoli) Svaki isti ton, koji se moe uti, moe se predstaviti takom koja lei negde na povrini izmeu ovih dvaju krivih. Samo 1% stanovnitva ima tako nisku granicu ujnosti, kao to je donja kriva. 50% stanovnitva moe uti ton uestalosti od 2500 Hz kada je nivo jaine buke oko 8 dB i 90% kada je nivo 20 dB. Zato normalna audiometriska krivulja poine od 20 dB. Valja rei da je ova ujnost od 20 dB samo za interval od oko 200 do 15.000 oscilacija u sekundi. Na uestalosti od 1.000 osc./sec. oblast nivoa je oko 30 dB do oko 120 dB, dok je na 100 osc./sec. samo od 30 dB do 120 dB. (Nikoli) Subjektivna jaina zvuka se odnosi na oseaj koji se stvara u svesti onog koji je izloen dejstvu zvuka buke. Ovaj pojam je isto subjektivan, nasuprot objektivnoj koliini jaine zvuka i ne moe se neposredno meriti aparatima. Naravno da subjektivna jaina raste sa objektivnom jainom, ali nema meu njima jednostavne linearne relacije. isti tonovi, iste jaine, ne proizvode obavezno jednako isto subjektivno doivljavanje subjektivnu jainu zvuka. (Nikoli) Za dejstvo na oveka veoma je znaajna i visina zvuka. Ona se odnosi na onu osobinu oseaja zvuka koja omoguava oveku da klasifikuje jedan ton kao visok ili nizak. Isto kao i subjektivna jaina i visina zvuka je subjektivna koliina i ne moe se meriti instrumentima. Za ist ton konstantne jaine, i visina postaje sve via sa poveanjem uestalosti, ali visina istog tona konstantne uestalosti postaje nia, kada se poveava nivo jaine. (Nikoli) Industrijska buka od preko 90 dB nanosi oteenje sluha. S obzirom na veliki broj radnih mesta gde vlada buka preko 90 dB , ozlede sluha su vrlo este, te predstavljaju veliki socijalno medicinski problem izazivajui trajna oteenja i invalidnost. (Nikoli) Kobratova teorija se bazira na bazalni odnos fenestre ovalis i bazalne membrane koja odgovara frekvencijama 4.096 Hz; zvuni talasi, ija snaga udara preko fenestre ovalis se sukobljavaju sa inertnou perilimfatine tenosti i sa otporom koji sreu ovi pokreti u timpaninom kanalu ove pregrade, potrese i stanja vrlo nepogodna za bazalnu membranu. (Nikoli) Rauhova ispitivanja 1966. godine se zasnivaju na biohemiskim promenama na nervnim vlaknima, sinapsama i samoj slunoj eliji. Pod dejstvom buke dolazi do inhibicije acetil holina, koja dovodi do oteenja u samim slunim elijama i nervnim vlaknima. U sluaju akutne traume nastaje s jedne strane i poremeaj vaskularizacije i odvijanje metabolikih procesa u uslovima hipoksije, a sa druge strane postoji funkcionalna preoptereenost sa inhibicijom stvaranja acetiholina. (Nikoli) Pored transmisione uloge, srednje uho ima za zadatak da titi unutranje uho od prejakih zvukova, tj. od onih koji prelaze njegov kapacitet. Primeeno je da srednje uho moe da sprei transmitovanje unutranjem uhu talasa pritiska koje imaju vreme rasta vee od 200 m/sek., putem aktivnosti Eustahijove trube, ili ak lomljenjem doboa, kada se pod visokim intenzitetom zvunih talasa, mali mii u srednjem uhu mogu da kontrahuju, izazivajui krutost osikularnog lanca i na taj nain smanjenje transmisije zvuka. Ovo vreme trajanja 200 m/sek. : 50 m/sek. odgovara limitima frekvence omotaa unutranjeg uha koji su postavljeni, prema Bekesy, uglavnom prema dimenzijama unutranjeg uha i prirodi bazirane membrane. (Nikoli) Ekstraauralni efekti buke se manifestuju u obliku psihikih i vegetativnih poremeaja, to dovodi do napetosti i negativnih emocija i ometanja normalne dnevne ritmike. Oni su jednaki za industrisku i komunalnu buku, samo zavise prvenstveno od intenziteta, spektra buke i duine ekspozicije. Kod osobe naviknute na industrisku buku, imamo na poetku ekspozicije na buku jaine od preko 90 dB velike subjektivne smetnje: neugodan oseaj u glavi i jak pritisak u uima. Posle 15-20 minuta ove tegobe se zamenjuju neodreenim tegobama, optim zamorom, intelektualnom otupenou. Po prestanku delovanja buke, subjektivne smetnje su izraene u vidu tinitusa, koji predstavlja nadraaj Kohilee, a izvesni zvuci viih frekvencija se uju drugaije (zvonce, telefon). Sve ove smetnje su 702/06 Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

prolaznog karaktera, nestaju posle nekoliko asova, da bi se sledeeg dana ponovo javile. Meutim, posle 2-3 nedelje veina radnika se adaptira na buku i ne doivljavaju takve teke smetnje. (Nikoli) Ispitivanjem sluha ovih radnika, nekoliko dana po stupanju na posao, neposredno po zavretku rada u bunoj sredini, zapoa se da audiometriska krivulja pokazuje skokove izmeu 3.500 5.000 Hz . Nastavi li radnik da radi u buci, posle izvesnog vremena, razvija se tipino oteenje sluha. Ulegnue krivulje u podruiju od 3.500 5.000 Hz se sputa i dalje do 30 40 dB . Skokom se produbljuje i do 60 dB . Kasnije, skokom se proiruje; zahvata i vie frekvencije, ali radnik jo uvek moe da se sporazumeva, jedino, ima tekoa i percepciji apata i tihog govora. Konano, audiometrijska kriva moe kasnije da se spusti i ispod 60 dB i da zahvati kako visoke tako i niske frekvencije. U tom sluaju, radnik ima velike tegobe u ostvarivanju sociolokog kontakta. (Nikoli) Postoji vie teorija o oteenju sluha. Po Larsenovoj teoriji fragilnost dela bazalne membrane, koja odgovara frekfencijama od 4.096 Hz moe da se objasni relativnom nestabilnou njene vaskularizacije, prouzrokovane blizinom take u kojoj se arterija cochleo vestibularise deli u dve grane: vestibularnu i kohlearnu, odreenu za irigaciju spirale bazalne membrane i isto tako, neznatnim suenjem kohlearnog kanala u toj taci. (Nikoli)

2.

BUKA

Sl.1. Gratska buka (http://www.nonoise.org/library/envnoise/index.htm/)

Po definiciji, buka je svaki neeljeni zvuk. To znai da svaka zvuna pojava (zujanje, larma, um, galama, lupa, govor i sl.) koja ometa rad ili odmor predstavlja buku. Buka je, naroito poslednjih decenija, jedan od osnovnih uzroka kompleksnog otecenja zdravlja, narocito u velikim, gusto naseljenim gradovima. Nekada se smatralo da je dejstvo buke ogranieno na organ sluha, ali je danas na osnovu opsenih i sistematskih ispitivanja ustanovljeno da je njeno dejstvo mnogo sloenije. 702/06 Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

(Vidakovi ) Pod odreenim uslovima i relativno tihi zvuci mogu da predstavljaju buku, tako da ona sadri pored fizikih i psiholoke, tj. subjektivne elemente. Ocena da li je neki zvuk buka ili nije, sasvim je subjektivna: ono to je jednom oveku buka, to nekom drugom ne mora biti, iako se radi o istom zvuku. Njena osnovna karakteristika je ometajui faktor koji zavisi od vie veliina: jaine, raspodele tonova, ritma ponavljanja i subjektivne sklonosti osobe 1. Na primer, muzika koja se izvodi u diskoteci preko zvunika, iako na prisutne ne deluje kao neeljeni zvuk, dovodi nepobitno do oteenja sluha u svim sluajevima kada se prekorai odreena granica zvunog nivoa. (Vidakovi ) Najneprijatnija, a time i najvanija karakteristika buke je intenzitet (jaina). Kada potie od jednog izvora proizvoljnog intenziteta i udaljenosti moe se meriti i sa vie ili manje uspeha ublaiti. Ako su uzronici buke vie izvora (saobraajna buka) oteano je merenje intenziteta, lokacija izvora i spektralni sadraj. Pri ovakvim sluajevima borba je takorei beznadena. (Vidakovi ) Sve bri tempo ivota u velikim urbanim sredinama predstavlja mnogostruki izvor buke, time ona postaje prvorazredno vaan komunalni problem. Od nastanka velikih gradova i pojave buke, pomno se prati i izuava ovaj problem i konstatovano je da buka predstavlja nepredvidljivo opasno zlo po zdravlje stanovnitva, i to u vie aspekata. Fenomenu buke odavno je objavljen rat, ali ni jedna znaajna bitka nije dobijena. (Vidakovi ) Najbolja akusticka sredina za oveka je normalan razgovor od 40 do 50 decibela (dB). Totalna tiina, uprkos uvreenom miljenju, nije tako korisna poto ak i osoba koja nema tako dobar sluh u takvoj situaciji uje kretanje krvi kroz krvne sudove i kucanje vlastitog srca. Sve to je glasnije od normalnog razgovora - za organizam je optereenje. (Vidakovi ) 2.1. Izraunavanje nivoa buke primenom modela predstavlja bolji, moda i jedini praktini metod za ocenu nivoa buke u sledeim situacijama(Vidakovi ):

Kada se merenje sprovodi u uslovima visoke pozadinske buke (npr. kada se odreuje saobraajna buka pored fabrike preseraja), Kada je potrebno prognozirati nivo buke za npr. izradu planske dokumentacije, Kada je potrebno ispitati alternative u razvoju i primeni mera za redukciju buke, Kada je potrebno izraditi konturne mape buke, Kada je ogranien pristup nekim mernim takama. Nivoi buke se izraunavaju primenom meunarodnih ili nacionalnih standarda koji definiu algoritme izraunavanja. Algoritmi su uglavnom orijentisani ka odreenom tipu izvora buke i njihova primena je ograniena samo za taj izvor buke. Izuzetak predstavlja ISO 9613 koji odreuje nivo buke na osnovu zvune snage izvora buke i moe se primeniti na bilo koji izvor za koji je poznat podatak o nivou zvune snage. (Vidakovi )

702/06

Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

I - MODEL IZVORA
1. Model drumskog saobraaja Model izvora Podloga Struktura 2. Industrijski i drugi izvori Popis izvora Nivo zvune snage Vreme angaovanja

II - MODEL PROSTIRANJA BUKE

NIVO BUKE NA MESTU PRIJEMNIKA ILI U VOROVIMA MREE

Tabela.1. Dvodelni model algoritma za izraunavanje nivoa buke (Vidakovi) Algoritmi se uglavnom baziraju na primeru dvodelnog modela. U prvom delu se modelira izvor buke a u drugom prostiranje buke (od referentne take do posmatrane take). Primena oba modela daje nivo buke u proraunskoj taki. (Vidakovi ) Standardizovani, najee korieni algoritmi su empirijske prirode i baziraju se na prostim pravilima fizike. Mnogi od njih se mogu primeniti korienjem olovke i papira. Potreba da se nivo buke rauna u vie taaka i da se istovremeno posmatra vie izvora, dovela je do korienja raunara koji omoguuju bre izraunavanje, analizu i prezentaciju rezultata u razliitim formama. Za primenu algoritma potrebno je definisati model sa izvorima buke, topografijom terena i geometrijom objekata koji mogu uticati na prostiranje buke. Zatim se definie jedna ili vie taaka za izraunavanje i raunaru se daje zadatak da izvri proraune. Svi algoritmi daju ukupni ekvivalentni nivo buke u dB, neki imaju mogunost izraunavanja nivoa buke u oktavnim opsezima, a ukupni nivo se dobija sumiranjem dobijenih oktavnih rezultata. (Vidakovi) Postoji mogunost izraunavanja dugotrajnih nivoa buke, odnosno ukupnih ekvivalentnih nivoa buke za dui vremenski period (ceo dan ili deo dana: dnevni, veernji ili noni period). Primenom prvog modela algoritma izraunava se nivo buke u referentnoj taki, na definisanom rastojanju od izvora, korienjem sledee jednaine (Vidakovi): L = LW + G + CT (dB) gde je: CT - korekcija nivoa buke zbog vremenskog angaovanja izvora buke, ako izvor nije stalno aktivan. Primenom drugog modela algoritma izraunava se slabljenje pri prostiranju, kao zbir: C = CD + CA + CB + CG + CZ + CR (dB) gde je: CD - korekcija zbog divergencije (irenja talasnog fronta) zvunih talasa, CA - korekcija zbog apsorpcije vazduha, CA < 0 , CB - korekcija zbog barijere, CB < 0 , CG - korekcija zbog apsorpcije terena, CG < 0 , CR - korekcija zbog refleksija, CR < 0 , CZ - korekcija zbog zelenila, CZ < 0 ,

Sl.2. Korekcija nivoa buke pri prostiranju buke(Vidakovi)

702/06

Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

Sve korekcije, uglavnom imaju negativne vrednosti, odnosno dovode do smanjenja nivoa buke koji je proraunat u referentnoj taki, primenom prvog dela modela. Osim korekcije zbog refleksije, koja ima pozitivnu vrednost, jer refleksija na mestu prijema dovodi do poveanja nivoa buke. Korekcija zbog divergencije moe da bude pozitivna (ako je rastojanje proraunske take do izvora manje od referentnog) ili negativno (ako je rastojanje proraunske take do izvora vee od referentnog). (Vidakovi) Algoritmi su uglavnom optimizirani na osnovu nacionalnih baza podataka o emisiji izvora buke i iz tih razloga mogu biti manje precizniji za primenu u drugim zemljama, gde godina starosti i struktura izvora buke (npr. vozila) moe biti drugaija. (Vidakovi) Topografski podaci, podaci o nivou zvune snage maina i strukturi saobraajnog protoka su ulazni podaci, iji kvalitet znaajno utie na preciznost i tanost rezultata. Korienje geografskog informacionog sistema i GIS mapa za generisanje topografskih podataka, merenje zvune snage maina ili brojanje saobraaja na izabranim takama, moe smanjiti rizik od greaka pri proraunu. Ne treba zanemariti ni znaaj vetine i iskustva korisnika algoritma u oceni buke u ivotnoj sredini i radu sa samim algoritmom i optimiziranju dobijenih rezultata. Korektno korienje algoritma za scenarija za koja je algoritam i projektovan, daje preciznost koja se kree u granicama od 3 dB. (Vidakovi)

3.

SVAKODNEVNA BUKA I MOGUE ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Buka kojoj su ljudi svakodnevno izloeni, okolinska, komunalna buka, buka boravinih prostora, jedan je od najveih problema ueg, ljudskog okruenja, posebno u gradskim podrujima. Buka je neeljen, odnosno preglasan, neugodan ili neoekivan zvuk; smesa zvukova razliitih svojstava koja moe biti trajna, isprekidana i udarna, promenljive jaine, razliitog trajanja i vremenske raspodele. Glavni izvori u spoljanjem prostoru su promet, industrija, graevinski i javni radovi, rekreacija, port i zabava, a u zatvorenom boravinom prostoru izvori buke su uz zgradu vezani servisni ureaji, kuhinjski aparati i buka iz susedstva. (Gozmi) Nivoi buke prisutni u komunalnoj sredini nisu dovoljno visoki da bi doveli do oteenja sluha, ali izazivaju citav niz neaauditivnih efekata. Narocito su osetljiva na buku deca mlada od 6 godina i osobe starije od 65 godina, ene su neto osetljivije od mukaraca u srednjoj ivotnoj dobi. Buka se ubraja u stresogene faktore i utie na poremeaj psihosomatskog zdravlja, jer izaziva specifine i nespecifine efekte, kao i stalne i privremene reakcije organizma. (Gozmi) Buka je subjektivni pojam odreen fizikalnim znaenjima zvuka i fiziolokim svojstvima uha i ljudskog organizma. Zvuk je prema fizikoj definiciji gibanje talasa u elastinom mediju. Za procenu buke osnovne su fizike veliine: zvuni pritisak u paskalima (Pa), zvuni intenzitet u vatima na kvadratni metar (W/m2), frekvencija u hercima (Hz) i zvune jana u decibelima (dB). (Gozmi) Uho je najsloeniji i najsavreniji bioloko-mehaniki ureaj u tijelu koji u zdravom stanju odgovara na frekvencije od 16 Hz do 20 kHz i pritiske od 20 Pa do 20 Pa. Titraji prolaze kroz rezonantni prostor spoljanjeg uha, u srednjem uhu prelaze u vibracije, a u puu unutranjeg uha, na bazilarnoj membrani i u Cortijevom organu u elektrohemijske impulse koji putem slunog nerva informaciju o zvuku prenose u mozak. Sluh se moe ograniiti u intenzitetnom (0 dB - prag ujnosti; 130 dB - prag bola) i frekventnom rasponu (16 Hz 20 000 Hz; najuinkovitiji prienos zvuka je u podruju 1 000 Hz - 4 000 Hz). Unutar tog slunog podruja nalazi se podruje za govor intenziteta 20 702/06 Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

10

dB (apat) do 80 dB (vikanje) i frekvencije 300 Hz do 3 000 Hz. jaina od 40 dB je granica socijalnog kontakta. (Gozmi) Veliina nivoa zvunog pritisak razlikuje se od oseaja buke. Velik napredak u odreivanju pokazatelja buke koji je razmeran posledicama delovanja buke na ljudski organizam je primena vrednovane jaine zvunog pritiska (u decibelima), primerene odgovoru slunog organa na zvuk. To se postie korekcijskim filterima u zvukomerima. I za druge oblike buke (impuls, ton, vremenski raspored) ukljuuju se odreena prilagoenja, pa dobijamo ocenu buke. (Gozmi) Mnoge vrednosti i krivulje su tek aproksimacija slunog odgovora na zvuk. Ekvivalentna neprekidna visina zvuka (LRaeq) ima isti sadraj energije i isti utjecaj na sluni organ kao promenljiva jaina zvuka. (Gozmi) Razlike u individualnoj osetljivosti na buku su velike, na doivljaj buke djeluje stav prema buci, nedostatak nadzora nad bukom, prenos neugodne informacije, ambijentalna buka i jaine zvunog pritiska u okolini odgovaraju rasponu od 35 dB do 110 dB. (Gozmi)

Zvuk nivo jaine zvuka (dB) prag ujnosti 0 apat 20 govor 50 stan u prometnoj ulic 60 prometna ulica 70 automobil 70 kamion avion prag bola 90 120 130

Tablica 2. Zvukovi iz okoline i odgovarajue nivoi zvuka (buke) u decibelima (Gozmi) Buka je ujna akustina energija koja moe tetno delovati na fizioloko i psiholoko stanje ljudi. tetni uinci buke na ljudsko zdravlje su auditivni i neauditivni. Nivoi energije okolinske buke najee su premale da bi izazvale neposredan uinak na tkivo i dale jasan uzronoposlednini odnos. Okolinska i rekreacijska buka
Sl. 3.Prostiranje zvuka(Gozmi)

LRaeq24 =<70 dB kod veini ljudi ne izaziva oteenje sluha.

Neprofesionalna izloenost buci pri nekim rekreativnim i slinim bunim delatnostima (rad motornom testerom, lov, preglasna muzika, motocikli, zvune igrake) ipak moe zbog jake isprekidane ili udarne buke izazivati auditivni uinak, ee privremeni pomak praga ujnosti, nego trajni gubitak sluha (sociocusis). Maksimalni zvuni pritisci pri takvim delatnostima ne bi smeli prei 140 dB za odrasle i 120 dB za decu (ISO, 1999) Na gubitak sluha utiu neke bolesti, lekovi, izloenost hemijskim elementima i vibracijama. (Gozmi) Buka ometa odvijanje ljudskih aktivnosti, sporazumevanja govorom, uenje, praenje radiskog i televiziskog programa, koncentraciju i druge mentalne aktivnosti, odmor, san. Izaziva neraspoloenje, razdraljivost, nemir, smetnje mentalnog zdravlja i ponaanja, umor i nesanicu. (Gozmi) 702/06 Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

11

Ne auditivni zdravstveni poremeaji izraz su fizioloke reakcije na stres. Veina uinaka je kratkotrajna i prolazna: smetnje kardio-vaskularnog, probavnog i imunolokog sistema, smanjenje panje i pamenja, suenje vidnog polja, ali mogu priei u hronine: nesanica, povien krvni pritisak, seksualne funkcije, tegoba i depresija. Dugotrajna izloenost buci prometa LRaeq24 =65-70 dB moe dovesti do takvih zdravstvenih smetnji ili pogorati postojee (artritis, bronhitis, depresija - WHO LARES Report, 2004). Agresivno ponaanje javlja se tek kod buke iznad 80 dB. (Gozmi) Najvie doputene ocenske visine buke LRaeq u dB(A) Spoljni prostor Unutranji prostor Dan No Dan No Rekreativna 50 40 30 25 Stambena 55 40 35 25 Preteito stambena 55 45 35 25 Preteito poslovna 65 50 40 30 Gospodarska granica/<80 40 30

Zona buke Namjena prostora 1. 2. 3. 4. 5.

Tablica 3. Iz Pravilnika o najviim doputenim visinama buke u sredini u kojoj ljudi rade i borave(Gozmi)

Za podruja u kojima je postojea visina nivoa buke jednaka ili via od doputene visine prema Tablici 3., emimisija buke koja bi nastala od novoprojekovanih, izgraenih ili rekonstruisanih odnosno adaptiranih graevina sa pripadnim izvorima buke ne smie prelaziti doputene visine iz Tablice 3. lanka 5. ovoga Pravilnika, umanjene za 5 dB. (Gozmi i saradnici) Za podruja u kojima je postojea visina nivoa buke nia od doputene visine prema Tablici 3., emimisija buke koja bi nastala od novoprojektiranih izgraenih, rekonstruiranih ili adaptiranih graevina sa pripadnim izvorima buke ne sme poveati postojee visine buke za vie od 1 dB. (Gozmi) Visina buke od novoizgraenih graevina prometne infrastrukture koja ukljuuje eleznike pruge, dravne magistrale i puteve u naseljima, a koje dodiruju, odnosno presiecaju zone iz 1., 2., 3. i 4. iz Tablice 3., treba projektirati i graditi na nain da visina buke na granici planiranog koridora prometnice ne prelazi ekvivalentnu visinu buke od 65 dB danju, odnosno 50 dB nou. (Gozmi) Izuzetno, u sluaju kada je prilikom rekonstrukcije ili adaptacije graevina prometne infrastrukture nemogue izvesti smanjenje visine buke primenom uobiajenih tehnikih mera za zatitu od buke na slinim graevinama, projektom treba obrazloiti razloge i dokazati da su poduzete sve raspoloive, a tehniki prihvatljive mjere za zatitu od buke. (Gozmi i saradnici) Procenjuje se da je u Evropi 40% stanovnitva izloeno buci ulinog prometa ekvivalentne visine zvunog pritiska iznad 55 dB tokom dana, a 20% je izloeno visini koja prelazi 65 dB. Te visine buke smatraju se nedopustivim za dugotrajnu izloenost opteg stanovnitva. (Gozmi) Spoljanja buka se nadzire donoenjem propisa, standarda i mera koje ograniavaju broj i intenzitet izvora prilagoenom tehnikom napretku, fiziki odvajaju i udaljuju izvore buke i stanovnitvo i edukuju stanovnitvo. Evropske smernice o okolinskoj buci koje su zastupane i u naim propisima 1996 , navode potrebu uspostavljanje mree strunjaka za buku, izrabe karata buke na temelju ujednaenih pokazatelja, informisanja javnosti o izloenosti buci i uticajima na zdravlje, uvoenja akciskog plana, usklaivanja propisa o izvorima buke i tehnikoj dokumentaciji ureaja i trajne financijske potpore istraivanjima buke. (Gozmi i saradnici)

702/06

Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

12

Na lokalnom, gradskom nivou, vano je utvrditi i pratiti visine buke, predvideti udeo buke pri prostornom planiranju, planiranju zelenih povrina i prometnica i pri uvoenju svake nove delatnosti, prilagoditi stanje u gradu propisima, sprovoditi mere za smanjenje nivoa(jaine) buke. (Gozmi) Poznati poeci prouavanja zvuka, odnosno muzikih zakonitosti, idu u daleki 6. vek pr.n.e. (Pitagora, pokus sa strunom), nakon ega su mnogi naunici proirivali znanje o sloenoj interakciji zvuka i sluha. U 20. veku industriski razvoj je nametnuo neodlonu potrebu postavljanja graninih vrednosti za profesionalnu izloenost buci i pridravanje tih propisa privremeno je smanjilo i izloenost opteg stanovnitvu povienim jainama buke. (Gozmi i saradnici) Meutim, u poslednjih dvadesetak godina dolazi do poveanja broja puteva, brzine vozila, novih industrijskih postrojenja i razvoja bunih rekreativnih aktivnosti i turizma, nedovoljno usklaenih s prostornim planiranjem, tehnolokim napretkom i postojeim propisima. Zbog toga ponovo postaje izrazitim javno-zdravstvenim i ekolokim problemom, koji zahteva bolje upoznavanje tetnosti prekomerne buke i sprovoenje nadzora i smanjenja jaina buke pri radu i u svakodnevnom ivotu. Efektima komunalne buke danas se u svetu poklanja sve vie panje jer do sada sprovedena istraivanja pokazuju da ona oteava nastanak sna, ini san povrnim, skrauje fazu dubokog sna i dovodi do buenja, to se manifestuje promenom raspoloenja, oseanjem umora, nevoljnou, padom radne sposobnosti, glavoboljom i pojaanom nervozom. Za dobar san bilo bi poeljno da buka ne prelazi 30 dB.(Gozmi i saradnici)

4. NEKI MEUNARODNI ASPEKTI BORBE PROTIV BUKE

U sklopu etiri najuticajnija inioca u kojima zavisi zdravlje pa i ivot svakog ljudskog bia (nasledni faktori, stil ponaanja, uticaj zdravstvene slube, okolni faktori), sve vie se u poslednjim decenijama uvaava uticaj okolnih faktora. (Skupnjak ) Ako se uzme u obzir da se registriraju najcrnije prognoze u svezi sa klimatskim promenama koje su ve u toku, a u neposrednoj su zavisni o stupnju zagaenja nae planete i njenog zagrevanja.
Sl. 4. Buka okoline (http://www.zastita.com.hr/)

To se posebno osea u Evropi, gde je i nastao veliki pokret za zatitu i unapreenje ivotne sredine, osnovan jo 1992. godine u Stockholmu. To i ne zauuje, jer je Evropa kolevka i izvorite svih velikih dostignua, ali u pogledu ivotne sredine od svih kontinenata u Evropi se belee najvei stupnjevi zagaenja.(Skupnjak ) U poslendjim decenijama, u skupinu zagaivanja, odnosno oteivanja okoline, ubraja se i buka. Sve vie ima strunjaka koji dokazuju kako veliina buke, koja se tretira kao vibracija nekih vstih ili gasovnih molekula, te kao jedan oblik mehanike energije, stimulira izluivanje stresogenih hormona, sa njihovim kobnim uinkom na prvenstveno ovekov cirkulaciski aparat, to uzrokuje hipertenziju, oteenje sranog miia itd. (Skupnjak ) Posledice ometaju ovekov zaslueni odmor, a jednako tako i smanjuje radnu sposobnost na radnim mestima, mogunost koncentracije uenika u kolama i sl. (Skupnjak ) 702/06 Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

13

Sa tim problemom se iz razumljivih razloga uveliko bavila i Svetska zdravstvena organizacija, koja je svojevremeno postavila tvrdnju da u 60% sluajeva postoji zagaenje bukom, jer jaina buke prelazi tolerantne granice (to znai da ne bi smela prelaziti danju 40, a nou 30 dB). (Skupnjak ) Pa radi toga je Svetska zdravstvena organizacija izdala nekoliko prirunika i upozorenja o tome kako tu vrstu zagaenja smanjiti na podnoljive granice. (Skupnjak ) Jo aktivnija je bila Evropska Unija, koja je procenila da oko 30% njenog stanovnitva pati od zagaenja bukom. (Skupnjak ) Pa radi toga je donela propise protiv tog zagaenja, propisujui mere za smanjenje te buke. Meu njima je uvena direktiva 2003/10/EC od 06. Februara, 2003. godine koja predlae mere za smanjenje buke. (Skupnjak ) Kolika se vanost tome svemu pridaje od strane EU vidi se i iz injenice da se po Europskoj Uniji u kontinuitetu donose akciski programi. (Skupnjak ) U nekim drugim dokumentima Evropske Unije se preciznije navode mere, kao to su donoenje propisa i podzakonskih akata, razvijanje sustava praenja buke sa utvrivanjem stratekih mapa buke koje obuhvaaju glavne prometnice, gradove i naselja, kao i zahtev da sve zajednice donesu svoje akciske planove za redokovanje buke. Na nivou zemlje se zahteva formulacija i prihvatanje "Nacionalne strategije za zatitu zdravlja u svezi buke".(Skupnjak ) Drugim rieima, treba podrati potrebu da se borba protiv buke potpomae i zahteva da se povinemo propisima meudravnih organizacija, ako to su Svetske zdravstvena organizacija, a posrebnice Europska Unija. (Skupnjak )

5. TETNO DELOVANJE BUKE NA OSEAJ SLUHA I RAVNOTEE

Buka koja prelazi 85dB ima tetno delovanje na oseaj sluha i ravnoteu. Zakon o zatiti od buke odreuje zakonske regulacije buke. Takoer je visina buke normirana Pravilnikom o najvie doputenim visinama buke u sredini u kojoj ljudi rade i borave. (Gortan) Izvor buke moe biti svaki ureaj, postrojenje, instalacija tehnoloki postupak, elektroakustiki ureaj za emitovanje muzike ili govora, ali buku moe stvarati i priroda,
Sl.5. tetno delovanje buke na oseaj sluha I ravnotee (http://www.zastita.com.hr/)

te ljudi i ivotinje. Meri se aparatom za merenje buke, kojim se analiziraju amplituda i frekvencija odnosno spektar zvuka, te iritacija sluaoca u svrhu spreavanja nastajanja tetnih posljedica po zdravlje. (Gortan) Sluajui govor roditelja, ali i ostale zvukove oko sebe dete ga doivljava kao ugodu i zadovoljstvo, ali prekomerna buka, sirene i alarmi mogu biti psiholoki vrlo iritantni pa i fizioloki tetni za uho. U svakodnevnoj komunikaciji uz vid - sluh svakako ima vrlo vanu ulogu, pa time ve u najranijem ivotnom dobu deteta zasluuje i dodatnu panju. Tako trebamo imati na umu da kupovina igraaka koje prave buku, a esto su to loi proizvodi raznih muzikih instrumenata (Noisy toys) mogu prouzrokovati iritaciju, ali i stvarno oteenje sluha.(Gortan) Glavni simtom kod oteenja sluha bukom je zagluvljenost, um, neugodan bol i gubitak sluha. Subjektivni oseaj punoe pritiska u uima i zvonjava izraeni su posle izlaganja buci u mirnoj sredini. Simtomi mogu trajati nekoliko minuta, sati ili dana. Osim oteenja sluha moe se javiti i 702/06 Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

14

vrtoglavica. Subjektivan je doivljaj da simtomi nestaju spontano, a stanje sluha se vraa u normalu. No, to ipak nije tako. Deo osetnih stanica Cortijevog organa u unutranjem uhu nepovratno je oteen. Prvi znak oteenja su smetnje sluha na visokim tonovima, npr. cvrkut ptica ili neugodnosti kod komunikacije mobilnim telefonom. Ako se oteenje sluha nastavlja gube se informacije za srednje i nie tonove i pojavljuju se vee smetnje u razumijevanju govora. (Gortan ) Jaina oteenja zavisi od intenziteta merenom u dB i duini trajanja delovanja buke. Ako smo izloeni buci svakodnevno 8 sati, a intenzitet je do 85dB tada svakako dolazi do trajnog oteenja sluha. Akustika trauma pokazuje audiogram trajnog oteenja sluha bukom zupcem na 3kHz. Oteenja ravnotee prepoznaju se po audiogramima koji prikazuju asimetrinost oteenja sluha, i nemaju korelacije jaine oteenja sluha i simtoma vestibularne patologije. (Gortan) Iznenadna oteenja bukom su hitna stanja te valja bolesnika hospitalizovati do 48 sati. Zbrinjavanje zahteva izolaciju, infuziono leenje i svaku psihofiziku potedu. (Gortan) Dijagnostiki postupak svakako ukljuuje: ciljanu anamnezu te ORL i audioloki pregled. Tonskom (visokofrekventna TA) i govornom audiometrijom (balansirana i oteana GA) moemo odrediti mesto oteenja sluha, teinu i vrstu oteenja (timpanometrija, supraliminarna audiometrija i otoakustika emisija - EOAE). Prema potrebi preporueno je uiniti i audiometriju mozgovnog debla (ABR), ali i otoneuroloki pregled radi mogueg oteenja ravnotee i pojava vrtoglavica. Algoritam dijagnostikog postupka za vestibularno oteenje (ravnotee) kod prekomjernog izlaganja buci obuhvata: spontani, pogledni te potresni nistagmus, poloajni i poloavajui nistagmus, toplinski pokus (vestibulogram), pokus ravnotee (RO, UNT. STEP pokus), a kod pozitivnih testova ravnotee i elektronistagmografiju (ENG).((Gortan) I sami moemo proceniti da li se nalazimo u okruenju koje je preglasno i moemo zadobiti oteenje sluha i ravnotee: ako imamo smetnje razumljivosti govora s osobom na udaljenosti pola metra, ako osoba koja stoji uz vas moe uti zvukove iz vaeg stereo ureaja na glavi, ako ne moete kontrolisati svoju jainu glasa u buci. Ako postanete promukli nakon boravka u buci otetili ste glasne ice, a ako osetite zamor, razdraljivost, glavobolju, elju za izolacijom od komunikacije tada buka djeluje nepovoljno i na va psihiki ivot. (Gortan) Preventirajte oteenja sluha bukom: smanjiti izlaganju prekomjernoj buci na radnom mjestu, u prometu (Boom Cars), nauite nositi epove za ui, koristite materijale koji apsorbuju zvuk, ne upotrebljavati vie bunih alata u isto vrieme, nemojte pojaavati zvuk na zvunjaku. Kada je to mogue sadnjom biljaka, naroito onim sa irokim i dugim listovima smanjite buku oko vas. Decu i osobe starije od 70 godina naroito treba tititi od buke. Osobe rizinog sluha trebaju testirati sluh jednom godinje, a dokazano oteenje sluha bukom valja kontrolisati svakih 6 meseci te napraviti osim tonalne i govornu audiometriju. (Gortan) Istraivanja pokazuju da se osetne stanice u puu mogu obnoviti do 48 sati nakon izlaganja prekomernoj buci. Zanimljiv je i podatak da nas serotonini uvaju od prekomjerne buke, jer se u tim okolnostima pojaano izluuju te podiu raspoloenje (ivani prag) i glasna muzika nam postaje zadovoljstvo - a ne nezadovoljstvo, odnosno prestaje biti buka! Svaka aktivnost koja potstie cirkulaciju, pa tako i lekovi za mikrocirkulaciju smanjuju mogunost snezornoneuralnog oteenja unutranjeg uha. Ali usprkos toga ivot u bunom okruenju treba smanjiti na najmanju meru. Sami moramo tome pridoneti, jer kako se kae: Buka je uvreda za ui! (Gortan )

6. BUKA I PSIHOLOKO ZDRAVLJE

702/06 Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

15

Buka ima znaajan uticaj na kvalitet ivota i u tom smislu, prema definiciji zdravlja Svetske zdravstvene organizacije (SZO), pojavljuje se kao zdravstveni problem. Definicija zdravlja Svetske zdravstvene organizacije ukljuuje potpuno fiziko i psihiko blagostanje, kao i odsutstvo bolesti. Pratei tu definiciju, radna grupa Svetske zdravstvene organizacije je 1971. izjavila: Buka mora biti prepoznata kao velika prietnja ljudskom blagostanju. (Gregurek) Meu brojnim negativnim psiholokim posledicama koje se kod stanovnitva ugroenog komunalnom bukom mogu oekivati, remeenje spavanja smatra se osnovnom i najvanijom. (Gregurek)
Sl.6 Psihology(www.deviantart.com)

U pogledu izvora buke posebno nepovoljno delovanje na spavanje ima buka tekih vozila i vozova. Niz terenskih studija ukazalo je na visoku uestalost psiholokih subjektivnih smetnji kod ljudi nastanjenih u oblastima sa visokim nivoom komunalne buke (pored autoputeva). Pokazalo se da se stanovnici znaajno cece ale na oseanje izrazitog umora, nervozu stomaka i glavobolje nego stanovnici kontrolnog naselja sa normalnnim nivoom buke. Dokazano je da buka predstavlja jedan od znaajnih faktora neurotizacije linosti, a neuroze su danas meu vodeim oboljenjima, posebno u gradskim sredinama.(Gregurek) Posledice buke su malo kada katastrofalni i esto su samo prolazni, ali nepovoljne posledice mogu biti kumulirane produenom ili ponovljenom izloenosti buci. Iako esto uzrokuje nelagodu, katkad i bol, gubitak sluha zbog buke nije trenutan ve se razvija tokom godina. Gubitak sluha uzrokovan bukom itekako moe otetiti kvalitet ivota kroz redukciju mogunosti da se uju bitni zvukovi te da se komunicira s porodicom i prijateljima. Neki drugi uinci buke, kao prekid spavanja, maskirani zvuci televizije, kao i nemogunost primerenog uivanja u vremenu za odmor, takoer kvare kvalitet ivota. Suprutno tome, buka moe smetati procesima poduavanja i uenja, prekida izvoenje odreenih zadataka i poveava opseg antisocijalnog ponaanja. Takoer postoje neki dokazi da moe tetno utjecati na opte zdravlje i blagostanje na isti nain kao i hronini stres. (Gregurek) Buka je jedan od najeih uzroka poremeaja spavanja. Brojne studije pokazuju da su poremeaji spavanja najee navoeni poremeaj koji je posledica izloenosti prometnoj buci. Avionska buka takoer je esto uzrok poremeaja spavanja, posebno poslednjih godina s porastom nonih letova u avio saobraaju. Kada poremeaji spavanja postanu hronini, mogu izvazvati trajne posljedice na zdravlje i kvalitet ivota osoba. (Gregurek) Brojna novija istraivanja ukazuju na kasne posledice none buke, a istraivanje Ohrstroma i saradnika pokazalo je promjene raspoloenja kod osoba koje su bile izloene kontinuiranoj buci od 35 dB. Posledice su se isticale u porastu pobuenosti, ubrzanoj reakciji na nadraaj, a ove promjene su bile naroito uoljive kod starijih ispitanika. (Gregurek) Bukom izazvani poremeaji spavanja jedan su od kritinih komponenata u drutvenom okruenju. Oni mogu uzrokovati kratkotrajne adverzivne efekte kao to su poremeaji raspoloenja i smanjenje poslovnih sposobnosti sljedeeg dana, ali isto tako mogu uzrokovati ozbiljnije efekte na zdravlje i kvalitetu ivota u dugotrajnoj kontinuiranoj izoloenosti buci. (Gregurek) Posebno su znaajna istraivanja koja su utemeljena na dokazu da neonatusi izloeni kontinuiranoj buci tokom boravka u jedinicama intenzivne nege inkubatorima mogu kao posledicu imati gubitak sluha, ali isto tako mogu razviti poremeaje u normalnom odrastanju i psiholokom razvoju. (Gregurek)

702/06

Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

16

Shashaty, je pokazala da deca koja su boravila u inkubatorima tokom neonatalnog razvoja i bila izloena ekstenzivnoj buci imaju vii procenat hiperaktivnosti i poremeaje panje u kasnijem detinjstvu. (Gregurek) Deca mogu biti takoe izloena buci i u roditeljskom domu, bukom razliitih igraaka, muzikih ureaja, televizije, kao i spoljanjom bukom, to prema istraivanjima Wachsa i Gruena moe dovesti do poremeaja u kognitivnom razvoju, posledice u razvoju govora. Posebno je znaajno istraivanje Evansa, Bullingera i Hyggea (1988) koje je pokazalo da hronina izloenost buci aviona kod dece u dobu od 9-11 godina izaziva psihofizioloki stres koji se oitava povienim krvnim pritiskom u mirovanju kao i povienom nonom nivoom epinefrina i norepinefrina. (Gregurek) U novijim istraivanjima (Bronzaft i sur., 1998.) kod dve grupe stanovnika, od koje je jedna ivela u neposrednoj blizini velikog aerodroma i druge, kontrolne grupe koja je ivela u uobiajenom okruenju, dokazana je znaajna razlika u poremeajima spavanja, naruenom kvalitetu ivota koja se oitavala u nemogunosti adekvatnog svakodnevnog funkcioniranja kao to je sluanje radija i televizije, razgovora telefonom, ali i meusobne konverzacije. (Gregurek) Kontinuirana izloenost buci u psiholokom aspektu ometa primerenu ljudsku komunikaciju te ima dugotrajne posledice koje se oituju smanjenom tolerancijom frustracija, povienim pragom reagovanja, a ak i minimalna buka uzrokuje porast anksioznosti, agresivnog i neprijateljskog ponaanja kao i smanjenje pomonog ponaanja. Ovi efekti buke mogu delimino objasniti i savremeni trend dehumanizacije u meuljudskim odnosima. (Gregurek)

7. ZATITA OD BUKE U RADNIM PROSTORIJAMA

Pravilnik o optim merama i normativima zatite na radu od buke u radnim prostorijama. (http://www.zastita.com.hr/) 7.1. Mere zatite na oruima za rad i ureajima Orua za rad i ureaji koji pri upotrebi stvaraju buku, moraju ispunjavati akustike propise iz lana 8. ovoga pravilnika (doputene vrednosti visine buke). (http://www.zastita.com.hr/)

sl. 7.Zatita od buke(http://www.zastita.com.hr/)

Orua za rad i ureaji moraju biti izraeni tako da spreavaju buku to nastaje zbog udarnih pravocrtnih i rotaciskih kretanja delova orua i ureaja pri njihovom radu i prienos buke preko konstrukcije na tlo, ostale elemente radnih prostorija u kojima se takva orua i ureaji nalaze. (http://www.zastita.com.hr/) 702/06 Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

17

Ako je za ispunjavanje propise potrebno preduzeti posebne mere, u dokumentaciji koja se prilae uz orue za rad i ureaj, moraju se naznaiti i te mere. (http://www.zastita.com.hr/) Za spreavanje buke to nastaje zbog kretanja fluida (vazduh, para, plinovi) kroz cievi ili kanale, kao i pri njihovom izlaenju u slobodnu atmosferu (motori s nutarnjim sagorevanjem, parne maine, kompresori, ventilatori i dr.), primjenjuju se odgovarajue mere zatite pri projektovanju i montai cevovoda (ispravno uobliavanje kanala, odvajanje cevovoda od izvora buke i od ostalih elemenata prostorije umecima od gume i drugih materijala to amortizuju zvuk, opremanje krajeva izduvnih cevi napravama za priguivanje buke i sl.). (http://www.zastita.com.hr/) Za spreavanje buke to nastaje zbog kretanja prievoznih sredstava u zatvorenim prostorijama (mostne i ostale dizalice na inama, elezniki vagoni, motorna kolica, runa kolica i dr.), primjenjuju se odgovarajue zatitne mere za smanjivanje buke (polaganje dizalinih koloseka na elastinu podlogu, spajanje zavarivanjem, oblaganje kovinskih kotlova pomonih prevoznih kolica gumom ili drugim elastinim materijalom koji amortizira zvuk, asfaltiranje glavnih puteva u halama i radionicama ako su od betona ili drugog tvrdog materijala i dr.). (http://www.zastita.com.hr/) 7.2. Mere zatite od buke na objektima s radnim prostorijama Objekti s radnim prostorijama u kojima e se smetati orua za rad i ureaji s izvorima buke ili u koje buka moe da dopre od spolja, moraju u pogledu zvunih propisa, odgovarati odredbi lana 8. ovoga pravilnika (doputene vrednosti jaine buke), tehnikim propisima i akustinim proraunima priloenim projektu objekta. (http://www.zastita.com.hr/) Mere zatite e se primenjivati i pri rekonstrukciji graevnih objekata, radnih prostorija i tehnolokih postupaka, kao i pri postavljanju novih orua za rad i ureaja u radnim prostorijama, ako bi takva rekonstrukcija odnosno postavljanje novih orua za rad i ureaja moglo pridoneti prekoraivanju doputenih jaina buke. (http://www.zastita.com.hr/)

Korisnici novih i rekonstruiranih objekata s radnim prostorijama u kojima su smetena orua za rad i ureaji s izvorima buke, moraju prie putanja u redovni pogon tih orua i ureaja izvriti merenja jaine buke na radnim mestima i u radnim prostorijama, radi provere da li buka prelazi doputenu jainu propisanu ovim pravilnikom. (http://www.zastita.com.hr/) 7.3. Sredstva line zatite od buke Na radnim mestima na kojima se pri radu s oruima za rad i ureajima, zbog tehnikih ili tehnolokih propisa eksploatacije odnosno drugih opravdanih razloga, ne mogu ispuniti akustiki propisiiz lana 8. ovoga pravilnika (doputene vrednosti jaine buke), koji se utvruju odgovarajuom tehnikom dokumentacijom, moraju se ugroenim osobama staviti na raspolaganje sredstva za zatitu sluha predviena Pravilnikom o sredstvima line zatite na radu i linoj zatitnoj opremi (Slubeni list, br. 35/69), odnosno odgovarajuim normama. (http://www.zastita.com.hr/) 7.4. Zdravstvene mere zatite od buke Na radnim mestima na kojima buka prelazi 90 dB , mogu se zapoljavati samo osobe koje su na osnovi prethodnog specijalistikog zdravstvenog pregleda proglaene sposobnima za rad na takvim 702/06 Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

18

radnim mestima. Osobe se moraju u toku rada podvrgavati periodinim specijalistikim zdravstvenim pregledima, ukljuujui i audiometrijsko ispitivanje sluha, u skladu s lanom 49. stavak 3. Osnovnog zakona o zatiti na radu. (http://www.zastita.com.hr/)

8. ZAKLjUAK :
Na modernom radnom mestu buka je gotovo eliminisana, ali su stariji tampai dovoeni u vezu sa oteenjem sluha zaposlenih koji rade neposredno uz njih. No, bilo koji izvor buke u radnom prostoru moe i mora biti efektno maskiran tako da ne ugroava zdravlje zaposlenih. Takoe, pri dizajnu radnog mesta treba obratiti panju na tzv. belu buku. Kao to kod svetlosti bela svetlost predstavlja kompletan spektar vidljivog svetla, tako bela buka predstavlja istovremeno putanje zvukova svih frekvencija u ujnom spektru (20 Hz 20 kHz). Ovu buku (istina veoma niskog intenziteta) proizvodi gotovo svaki kompjuter, zahvaljujui ventilatorima i diskovima koji, ma koliko tihi bili, prave belu buku. Dugorono, bela buka koja na prvi pogled ne smeta dovodi do dekoncentrisanosti i nervoze korisnika.(Kosovac ) Reenje ovog problema jeste minimiziranje izvora bele buke u jednoj prostoriji: to manje kompjutera u sobi to bolje. Naravno, neprestano se prave sve tii raunari i IT ureaji, ali to povlai i veu cenu. Ureaji moraju da ispunjavaju standard ISO 9296 i ISO 9613 da budu testirani u akustikoj laboratoriji koja poseduje ovlaenje ISO 7779. (Kosovac ) Zvuna izolacija ( zatita od buke) : Lie ima sposobnost da odbija i upija zvuk. Struktura lista apsorbuje i prenosi i na taj nain smanjuje jedan deo akustine energije, a ostatak odbija. Vetar pokree listove zelenih biljaka, oni se sudaraju i emituju ujednaen, umirujui um koji pokriva deo svakodnevnih iritirajuih tetnih zvukova re je o fenomenu maskiranja. Sloj lia ispred fasade, posebno onog gustog i tekog, reaguje na zvune talase svojim kretnjama. Efikasnost zatite od buke zelenih fasada zavisi od vrste biljke, veliine lista i godinjeg doba. Istraivanja su pokazala da lie smanjuje koliinu buke za oko 5 dB. Reakcija ivih bia na faktore promena u okruenju zavisi od ekoloke svesti datog ivog bia.(Austrotherm & Zelene fasade)

9. LITERATURA:

702/06

Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

19

Austrotherm , Ploe za izolaciju od udarne buke, Valjevo, 2007 , (http://www.austrotherm.com/yu/main1/ i office@austrotherm.co.yu); Environmental noise, (http://www.nonoise.org/library/envnoise/index.htm/); Gregurek R. , Gozmi M. i saradnici, Buka i zdravlje, Akademija medicinskih znanosti Hrvacke, Zagreb, 2005 ; Kosovac D. ,Trepite ee , Svet kompjutera , 2004, (http://www.sk.co.yu/2004/skt201.html/); Management of noice in the workplace, Department of Labour , Wellington, 2002; Nikoli M. , BUKA , Medicinska knjiga, Beograd Zagreb ,1985; S. M. ,Zatita od buke u radnim prostorijama - mjere zatite, 2007, (http://www.zastita.com.hr/); Vidakovi Z. , Buka , Zavod za javno zadavlje , Subotica , 2007; Zelene fasade , 2007, (http://www.greendesing.com/);

DODATAK

702/06

Kari Mladen

Mainski fakultet List broj: univerzitete u Beogradu INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

20

Grafikon nivoa buke(Vidakovic)

702/06

Kari Mladen