OSOBINE LINOSTI MENADERA SADRAJ:

Osnovne Nasledni Tipovi Zrelost Karakteristike Uticaj Uticaj Intelektualne Slaganje Liderstvo Menader Literatura i

dimenzije socijalni linosti linosti linosti nacionalne fizikih i vrste

linosti faktori

................................... .......................................

3 3 4 5 5 6 6 6 7 7 8

......................................... ......................................... ................................ kulture.................................. ............................................... sposobnosti i linosti .................................. ........................................

faktora fizike posla

..................................................................... budunosti .......................................................

...............................................................9

OSNOVNE DIMENZIJE LINOSTI Svaki ovek ima jedinstvenu linost. Ona je odreena specifinom kombinacijom razliih karakternih, odnosno emotivno-psiholokih i fizikih osobina. Linost ini sinteza dva najbitnija elementa - kako ljudi deluju na druge ljude i kako, s druge strane, shvataju i vide sami sebe. Razliite osobine linosti svih ljudi, pa time i menadera, dovode do toga da se oni u organizacijama ponaaju veoma razliito. Zbog toga je veoma vano, da ljudi koji vre selekciju pri zapoljavanju menadera, vode rauna o linosti menadera, a ne samo o njegovim kvalifikacijama za odreeni radni zadatak. Oni takoe, moraju poznavati profil organizacije, odnosno njenu delatnost, kao i strukturu linosti postojeih menadera, da bi mogli izvriti pravilan izbor i na kraju dobiti skladan menaderski tim. U sutini, ponaanje, odnosno osobine linosti menadera jedne organizacije, odreuju njenu celokupnu aktivnost i njen profil. Linost menadera je glavni faktor individualnog ponaanja u organizaciji. Razlike u linostima dovode do razliitog ponaanja pojedinaca, a ono dovodi do razliite produktivnosti i zadovoljnosti poslom. Zbog toga je veoma vano uskladiti osobine menadera to je vie mogue sa vrstom posla koju treba da obavlja. Stoga, nekoga ko je nije komukativan, ne treba postaviti na mesto PR menadera ili menadera prodaje, odnosno na radno mesto gde su komunikacione sposobnosti veoma vane. Kakateristike linosti su neto to jednu linost, u istom okruenju, izdvaja od druge. Linost se takoe iskazuje i kroz interakcije sa drugim linostima, ali se kroz te interakcije i formira. Na osnovu tih interakcija se moe zakljuiti kakva je, zaista, neko linost. NASLEDNI I SOCIJALNI FAKTORI Linost svih ljudi se odreuje i formira podsredstvom vie faktora. Dva najvanija faktora su genetski - nasledni faktor i socijalni, odnosno faktor okruenja. Nasledni faktor obuhvata sve one karakteristike koje ljudi dobijaju roenjem, kao to su pol, fizike predispozicije i konstitucija, temperament itd. To su obeleja sa kojima se raamo i koja u sutini ne moemo menjati. Nauka jo uvek, osim u eksperimentalne svrhe, nema uticaja na na genetski kod. Socijalni faktor obuhvata niz faktora ovekovog okruenja koji na njega utiu. Jedan od najznaajnih faktora okruenja je porodica, s obzirom da je to okolina u kojoj dete odrasta, razvija se i usvaja osnovne modele ponaanja. Pored primarne porodice, znaajan uticaj ima i proirena porodica, kao i drutvo iz okruenja i prijatelji. Uticaj takoe, ali u manjoj meri, ima i nacionalna pripadnost, pripadnost odreenom socijalnom sloju ili profesiji.

Pored ova dva najvanija faktora, esto se moe desiti da i neka iznenadna, nepredviena situacija, dovede do toga da se ispolji neka osobina linosti koja je bila skrivena, a za koju odreena osoba nije ni znala da postoji. Razliite ekstremne situacije, u kojima se odreena linost nae u toku ivota, esto dovedu do ispoljavanja nekih skrivenih potencijala i osobina. TIPOVI LINOSTI Poznavanje osobina linosti menadera, odnosno neijih karakternih crta, je veoma vano, da bismo mogli da predviamo i kontroliemo ponaanje tog menadera. U zavisnosti od tipa menaderskog zadatka, biraemo tipove linosti kojima e odgovarati ti poslovi. U klasifikaciji postoji osnovnih pet karakteristika, koje determiniu linost. To su ekstrovertnost-introvertnost, prijatnost, savesnost, emocionalna stabilnost i otvorenost. Ekstrovertni ljudi su komunikativni i prijateljski raspoloeni prema drugima. Oni lake uspostavljaju kontakte sa kolegama i vie im odgovaraju poslovi u kojima je neophodna stalna komunikacija sa drugima, kao to je PR ili prodaja. Introvertni su oni koji su zatvoreni i tee stupaju u socijalne kontakte sa drugima. Njima je bolje dati poslove u kojima komunikacija nije vaan inilac tog posla. Prijatnost se ogleda kroz neiju tenju da bude u dobrim odnosima sa drugima. To se vidi po neijoj kooperativnosti, kolegijalnosti i brizi za druge. Takvim menaderima treba dati poslove koji se rade timski i u kojima su veoma vani meuljudski odnosi. Nasuprot njima, neprijatne ljude koje karakterie nekolegijalnost, nepristojnost i neprijatnost, treba rasporediti za obavljanje neprijatnih poslova, kao na primer naplatu potraivanja. Savesnost je karakteristika koja nam pokazuje koliko je neko paljiv, istrajan, organizovan i samodisciplinovan. To je osobina koja je poeljna, ako ne i neophodna, kod svih vrsta i tipova menadera. Oni koji su nesavesni, su vrlo esto impulsivni, neuredni, pa samim tim i neefikasni. Takvi menaderi nisu potrebni ni jednoj organizaciji. Ovo je jedina osobina koja nije poeljna ni u jednoj vrsti posla. Emocionalna stabilnost se iskazuje kroz smirenost i sigurnost. Ljudi koji su emocionalno stabilni su najee vrlo efikasni u poslovima kojima se bave. Nasuprot njima, emocionalno nestabilni ljudi su veoma esto nervozni i nesigurni. Iz te nesigurnosti proizilazi visok stepen kritinosti i samokritinosti. Takvi menaderi su pravi izbor za poslove kontrole kvaliteta, jer iz prevelike doze kritinosti, proizilazi perfekcionizam. Njihova uloga u timovima, takoe moe biti znaajna, poto e oni svaku alteternativu kritikovati i sagledati sve njene aspekte, to e biti od koristi u pronalaenju najboljeg reenja.

Otvorenost je karakteristika ljudi koji su kreativni, originalni i radoznali. Menaderi koji imaju tu osobinu su pogodni za dinamine poslove u kojima stalno dolazi do promena ili inovacija, kao i za rizine poslove. Sa druge strane, zatvorene tipove linosti karakterie konzervativizam i konvencionalnost. Njima su potrebni poslovi u kojima nema mnogo oscilacija i promena. ZRELOST LINOSTI Linosti takoe moemo posmatrati po stepenu njihove zrelosti, odnosno po stepenu razvoja. Zrele linosti e biti aktivne, nezavisne, imae iroka interesovanja, posedovae samosvest i kontrolu i sagledavae dugoronu perspektivu. Nasuprot njima, nezrele linosti e biti pasivne, zavisne od drugih, interesovanja e im biti povrna, teko e se kontrolisati i moi e da sagledaju samo kratkoronu perspektivu. Uticaj zrelosti linosti menadera, je takoe jedan od znaajnih faktora ponaanja u organizaciji. To je veoma vaan faktor, naroito pri formiranju menaderskih timova, odnosno izbora i dodele uloga menaderima unutar timova. KARAKTERISTIKE LINOSTI Postoje takoe jo neke dimenzije linosti, koje su kod menadera veoma vane. To su autoritarizam, samopotovanje, samo-posmatranje, sklonost riziku, brzina odnosno oseaj za vreme. Autoritarne linosti veoma teko menjaju svoja uverenja i imaju potovanje samo za mo, silu i autoritet. Takve osobe se veoma loe ponaaju i odnose prema onima koje ne potuju. Oni druge posmatraju samo kroz prizmu moi i sile. Ako se u organizaciji ne nalaze na elnoj poziciji, oni e potovati svog rukovodioca samo ako je autoritativan. Kada dou na rukovodeu poziciju, njihov autoritarizam e doi do izraaja i oni e rukovoditi po sistemu vostva. Samopotovanje se ogleda kroz stepen linog uvaavanja i potovanja svojih sposobnosti. Ono je povezano sa efikasnou jer e osobe koje su visoko samoefikasne, imati i visok stepen samopotovanja. Menaderi koji poseduju ovu osobinu su sposobni za reavanje tekih problema, kao i za postizanje dobrih rezultata na tekim, odnosno komplikovanim poslovima. Oni su visoko motivisani, skloni da preuzimaju rizik i veoma su nezavisni. Linosti koje imaju sposobnost samoposmatranja su svesne svojih osobina i mogu svoje ponaanje da prilagode okolini i situaciji. Ovakvi menaderi e vie panje obraati na ponaanje drugih u organizaciji i lako e prilagoavati svoje ponaanje okolini. Menaderi koji su skloniji riziku, bre donose odluke i to na osnovu manje informacija. Oni su pogodni za veoma dinamine poslove u kojima dolazi do estih promena. Za razliku od njih, menaderi koji prihvataju nie nivoe rizika, su studiozniji i oni odluke donose tek kada imaju sve potrebne informacije. Njihov kvalitet se najbolje iskazuje u poslovima gde nije dobro donositi ishitrene i povrne odluke.

Po oseaju za vreme, odnosno po brzini, linosti moemo podeliti na dve grupe. U prvu spadaju oni koji su uvek u pokretu, nestrpljivi su, vrlo esto rade vie stvari u isto vreme i teko se oputaju. Ovakve osobe stalno imaju oseaj da moraju da urade sve vie i vie, a da imaju sve manje vremena. U drugu grupu spadaju linosti koje nemaju oseaj hitnosti, oni mogu u svakom trenutku da se opuste i nikada nisu nestrpljivi. Njih je vrlo teko motivisati. Takve osobe nemaju nikada oseaj nedostatka vremena i potrebe hitnosti, radi zavretka odreenog posla. UTICAJ NACIONALNE KULTURE Uticaj nacionalne kulture na linost menadera nije presudan. Meutim, razliite nacionalne kulture e dovesti do toga, da se odreeni tipovi linosti menadera u odreenim kulturama, javljaju ee, nego u drugim. Do toga dolazi zbog favorizacije odreenih osobina ili crta linosti u odreenoj kulturi. U zavisnosti od toga koje su osobine vie cenjene u tom drutvu, doi e do veeg razvoja tih osobina. Najoogledniji primer uticaja nacionalne kulture dobijamo posmatranjem razlika izmeu anglosaksonskih i japanskih menadera. Cenjene osobine u japanskom drutvu emo mnogo ee sresti kod japanskih, nego kod anglosaksonskih menadera. UTICAJ FIZIKIH FAKTORA Na linost i ponaanje menadera e veliki uticaj imati i fiziki faktori, kao to su starost, pol, brano stanje i duina radnog staa. Sa starou dolazi do opadanja fizikih i intelektualnih sposobnosti, koje dovode do pada produktivnosti, ali sa druge strane postoji iskustvo, koje donosi poveanje produktivnosti. Starenjem opada snaga, brzina i koordinacija pokreta, ali iskustvo donosi prednost koja se ogleda u tome da se neki rutinski poslovi mogu obaviti na efikasniji nain, zahvaljujui rutini, nego to bi to obavila neka mlaa osoba. Takoe, stariji ljudi su manje skloni promenama, pa stoga tee naputaju organizacije, tee se prilagoavaju na novi posao i manje su fleksibilni. S druge strane, oni su zadovoljniji poslom i manje odsustvuju. Pol ne utie na produktivnost na poslu, iako ima dosta stereotipnih zakljuaka i miljenja na tu temu. ene su ipak, na poetku novog milenijuma, uspele da se izbore za ravnopravan tretman na poslu. Brano stanje nema mnogo uticaja na ponaanje na poslu. Jedina razlika se ogleda u tome to ljudi koji imaju svoje porodice, najee zbog obaveza u tim porodicama i odgovornosti za nju, pokazuju manju sklonost ka rizicima i tee menjaju organizacije u kojima rade. Radni sta utie na produktivnost. Njegov uticaj se ogleda u tome da zaposleni koji su vie vremena proveli na jednom radnom mestu u istoj organizaciji su zadovoljniji, imaju vie rutine, pa su samim tim efikasniji i produktivniji.

INTELEKTUALNE I FIZIKE SPOSOBNOSTI Veliku razliku meu linostima menadera moemo videti i posmatrajui razvijenost njihovih sposobnosti. Sposobnosti moemo podeliti na intelektualne i fizike. U intelektualne sposobnosti spadaju: verbalna, sposobnost snalaenja u prostoru, dedukcija, pamenje, numerika sposobnost, sposobnost percepcije i rezonovanja. Menaderi koji ele da se bave finansijama bi trebalo da imaju razvijene numerike i dedaktike sposobnosti, da bi se bez problema snalazili sa brojevima i mogli da izvlae zakljuke na osnovu poznatih injenica. Oni koji bi eleli da se bave istraivanjem trita, treba da poseduju razvijene sposobnosti rezonovanja i pamenja, da bi mogli da nau reenje za odreeni problem, koristei u tome svoje iskustvo. Fizike sposobnosti se ogledaju kroz neije motorne sposobnosti i one su vane kada treba manipulisati stvarima u okruenju. SLAGANJE VRSTE POSLA I LINOSTI Iz svega ovoga vidimo da su ljudi veoma razliiti, kao i da ne postoje bolji ili loiji tipovi linosti menadera. Kombinacija svih osobina, svakog menadera ini jedinstvenim i upravo su te osobine presudan faktor za izbor menadera u nekoj organizaciji. Takoe, sve te osobine treba uskladiti sa tipom posla koji odreeni menader treba da obavlja, kao i sa ostalim tipovima linosti u organizaciji. Prisutnost odreene osobine linosti, e biti razliito vrednovana u razliitim tipovima poslova. Kompatibilnost linih osobina sa zahtevima posla je veoma vana. Razlog tome je to e kompatibilan menader biti ujedno i produktivniji, jer e moi da svoje mogunosti iskoristi do maksimuma, a samim tim e i njegova zadovoljnost poslom u organizaciji biti velika. S druge strane, ako menaderu dodelite posao koji je u suprotnosti sa njegovim linim osobinama i koji zahteva linost koja je potpuno drugaija od njegove, on e se oseati frustrirano i nezadovoljno, ma koliko taj posao nekom drugom izgledao privlaan i izazovan. To je injenica koju treba da znaju i sami menaderi. Prvenstveno oni treba da budu svesni svojih linih osobina i svog karaktera. Treba da se trude da se to vie razviju, intelektualno i duhovno, kao i da pokuaju da svoje sposobnosti i talente iskoriste do maksimuma. Samo e tako, kroz proces linog razvoja i edukacije, moi da postignu potpuno zadovoljstvo poslom koji obavljaju. Na osnovu svega ovoga se mogu napraviti grube procene tipova linosti i njima odgovarajuih zanimanja. Tipovima koji preferiraju fiziku aktivnost u smislu snage i vetine, a pri tome su stabilni i praktini, odgovaraju poslovi u proizvodnji ili zanatstvu. Ljudi koji vole istraivanje i razmiljanje, a pri tome su analitini i radoznali dobro e se snai u poslovima ekonomije ili novinarstva. Za ljude koji imaju razvijen oseaj za druge i potrebu pomaganja, pogodna su zanimanja profesora ili socijalnih radnika. Menaderi

koji imaju razvijene verbalne sposobnosti i mo ubeivanja, a poseduju ambicioznost i samopouzdanje e se odlino snai u poslovima prodaje i odnosa sa javnou. Emotivni, nepraktini i kreativni ljudi bi se trebali baviti nekim vidom umetnosti. LIDERSTVO Liderstvo menadera je proces kojim se delatnost lanova grupe usmerava ka ostvarenju organizacijskih ciljeva. Liderstvo podrazumeva da su drugi lanovi grupe spremni da prihvate smernice i uputstva lidera. Lider je onaj lan tima koji ima najveu linu mo. Tu mo moe koristiti na razne naine, a da bi uticao na ponaanje ostalih. Moe je koristiti, npr. da utie na radnike da se rtvuju za dobrobit kompanije. Mnoge organizacije danas smatraju da je za menadere neophodno da imaju liderske sposobnosti. Dobar menader mora posedovati sposobnosti da motivie druge. Da bi to mogao initi, on mora biti cenjen i potovan od strane svojih kolega i mora imati dobru saradnju sa radnicima. Ako je neko dobar planer, poten i organizovan, ali pri tome nije u stanju da motivie ljude iz svog okruenja on nee biti dobar menader, jer nee biti u stanju da realizuje organizacijske ciljeve. MENADER BUDUNOSTI Da bi neko postao uspean menader u vremenu koje dolazi, sa sve prisutnijom automatizacijom, u eri informatike, mora posedovati visok nivo znanja u menaderskom i organizacionom smislu. Takodje, mora imati elju za permanentnom edukacijom, a pre svega mora biti celovita linost. Trebao bi da pokua da razvije i ojaa sve one osobine svoje linosti koje e mu pomoi u svakodnevnom savladavanju radnih zadataka, kao to su kreativnost, emocionalna stabilnost, samouverenost, moralnost i nepokolebljivost. To su osobine koje e mu pomoi u svakodnevnom radu, nezavisno od vrste posla koji e obavljati. Morae da neguje sposobnost brzog prihvatanja i implementacije novih znanja, naina rada i miljenja. Poruka sa godinjeg savetovanje menadera Jugoslavije, Budva 1994 godine: Preduzee i institucije budunosti predstavljae otvorene sisteme - organizme meusobno povezane specifinim projektnim formama i mrenim strukturama. U takvim sistemima informacije postaju sve vaniji resurs i komunikaciono sredstvo, a poznavanje informatike tehnologije preduslov za efektno i efikasno upravljanje sistemima. Uloga menadera je od posebnog znaaja i to, kako na nivou preduzea i privrednih sistema, tako isto i na nivou drutvenih slubi, javnih institucija i dravnog aparata u celini. Menader XXI veka mora biti otvorena linost irokih horizonata, profesionalnih i linih interesovanja koja u maksimalnoj meri integriu osobine profesionalaca, preduzetnika i lidera. Profesionalna znanja moraju biti interdisciplinarne prirode, to savremenom menaderu daje karakter generaliste. Preduzetniki duh podrazumeva inovativnost, kreativnost, nezavisnost, hrabrost i spremnost na preduzimanje rizika u vezi sa prepoznatljivim poslovnim ansama. Liderska svojstva ukljuuju sposobnost izgradnje

vizije, formulisanje misije, mobilizacije i motivacije saradnika za realizaciju razvojnih opredeljenja. Etike osobine jednog lidera predstavljaju element bez kojeg se ne moe govoriti o uspenom menaderu XXI veka.

LITERATURA - Prof. dr Smilja Rakas, Sociologija menadmenta, 2004 - Prof. dr Mia Jovanovi, Interkulturni menadment, 2004 - Dr Ranko Loncarevic, Menadzment 2006 - Prof. dr Vidoje Stefanovic, Menadzment ljudskih resursa, 2005 - Prof. dr Snezana Smederevac i doc. dr Dusanka Mitrovic, Licnost - metodi i modeli - www.wikipedia.org - www.socioweb.com - www.psihologija.autentik.net - www.sam.org.yu