Sportska medicina

Volumen 5 Broj 1

Struni lanak

Dete i sport
Neboja Kolarov Dipanzer za medicinu sporta, Baka Palanka ______________________________________________________________________ UVOD Pre nego to ponemo razmatranje uticaja sporta i fizike aktivnosti na psihofiziki razvoj dece, moramo razjasniti po emu se to dete razlikuje od odraslih. Naime, bitno je shvatiti da dete nije ovek u malom. Morfoloki, psihiki, biohemijski, endokrini, socijalni, i svaki drugi status, koji definie jedinku, je razliit kod deteta u odnosu na odraslog oveka. Prvo, zbog toga to je kod dece prisutan fenomen rasta. Ali, jedni organski sistemi rastu bre, a drugi sporije. Kostur, na primer, raste do 20 godina, a u potpunosti se formira tek u 23. godini. Miii se mogu razvijati sve do 40-te godine, dok se razvoj polnih lezda zavrava ve u pubertetu, a mozak u petoj godini ve ima teinu od 1500g, i u sledeih 15 godina jedva se povea za 100-200g. Pored razlika koje prate pojedine sisteme, prisutne su i razlike u intenzitetu rasta pojedinih sistema u toku detinjstva i adolescencije. Najbre se raste od 1-3 godine, i na poetku puberteta. Masno tkivo se uveava razmnoavanjem elija od IX-XII meseca, i od 12. godine do adolescencije, a van ovog perioda se masno tkivo uveava samo uveanjem mase elija masnog tkiva. Zbog toga su ovi periodi kritini za kasniji razvoj gojaznosti odraslog oveka. Objanjenje zbog ega je detinjstvo toloko vano za ljudsku rasu lei, izmeu ostalog, i u tome to ovek petinu svog ivota provede kao dete, dok se period detinjstva kod ivotinja moe videti iz tabele 1. Tabela 1. Trajanje detinjstva i ivota oveka i sisara Trajanje detinjstva 14 godina 9 meseci 9 meseci 4 meseca 5 meseci 9 meseci Trajanje ivota 70 god. 27 god. 16 god. 12 god. 12 god. 16 god Odnos detinjstva i ivota 1:5 1:36 1:30 1:36 1:29 1:21 Odnos intrauterinog ivota i detinjstva prema ivotu 1:4,4 1:16 1:12 1:18 1:14 1:17

ovek Konj Govedo Svinja Koza Pas

FAKTORI RASTA Rast deteta je regulisan delovanjem razliitih uticaja, koje moemo podeliti na endogene, i egzogene. Endogeni uticaji: naslee (genetski faktori), rasa, pol, endokrine lezde. Egzogeni uticaji su klima, godinja doba, prehrana, bolest, fizika aktivnost, psihiki faktori, socijalno-ekonomske prilike. Genetski faktor ne samo to je odluujui 22

Sportska medicina

Volumen 5 Broj 1

za rast, grau i izgled jedinke, ve sa svih 70% uestvuje u izdrljivosti, brzini, i drugim elementima bitnim za sport. Uticaj rase nije jo uvek prouen do kraja, ali se smatra da veu ulogu imaju socijalno-ekonomske prilike u kojima ive pojedini pripadnici iste rase. Endokrine lezde (sa unutranjim luenjem) ispoljavaju svoj uticaj jo u toku intrauterinog ivota, da bi se njihov uticaj nastavio u toku itavog ivota. Klima verovatno nema bitniji uticaj na rast, za razliku od godinjeg doba. Poznato je da deca vie rastu u prolee, a na teini dobijaju u jesen. Oskudna ishrana moe doprineti odlaganju puberteta, meutim, ukoliko nepovoljni uticaji oskudne ishrane ne traju predugo, organizam je u mogunosti da kasnije kompenzuje manjak gradivnih i energetskih materija, i da se na kraju pravilno razvije, u skladu sa svojim genetskim potencijalom. Naravno, nedostatak odreenih materija, kao to su vitamini, na primer, mogu imati naegativne uticaje na rast, koji mogu postati definitivni. Lake bolesti nemaju uticaja na rast i razvoj, dok se kod teih ve moe registrovati usporenje rasta u visinu. Dokazano je da psihiki faktor ima uticaja na rast i razvoj dece. Isti sluaj je i sa socijalnim statusom . Uticaj fizike aktivnosti na rast je tema o kojoj je relativno malo pisano. To je stoga to ne postoje relevantni podaci, na osnovu kojih bi se mogao utvrditi negativan ili pozitivan uticaj fitike aktivnosti na rast dece, jer ne postoji mogunost kontrolne grupe, dakle grupe kojoj bismo ukinuli fiziku aktivnost, i poredili je sa decom normalne fizike aktivnosti. Meutim, na osnovu eksperimenata na ivotinjama, kao i na osnovu odreenih statistikih podataka, ini se da se moe doi do zakljuka da intenzivna fizika aktivnost negativno utie na rast u visinu. Delimino se i pojava akceleracije (poveanje prosene visine ljudi u poslednjih 100 godina) moe objasniti pomanjkanjem fizike aktivnosti. Seoska deca, koja su ranije izloena tekom radu, imaju u proseku manju telesnu visinu od njihovih vrnjaka iz gradova, koji vode tzv. sedentaran nain ivota. Sa druge strane, verovatno bi drastino smanjenje fizike aktivnosti takoe uticalo na smanjenje telesne visine, i rasta uopte.

Godinji prirast u cm

30 25 20 15 10 5 0 1

Grafikon 1: godinji prirast u visini decaka i devojcica od rodenja do 18 godina

decaci

devojcice

10 11 12 13 14 15 16 17 18

Godine starosti

U svakom sluaju, treba istai da se fizika aktivnost dece i omladine danas smatra na samo poeljnom, nego i dozvoljenom, i to iz sledeih razloga: Navike koje se stiu u detinjstvu i pubertetu ostaju trajne. Navika kretanja ostaje sauvana za itav ivot. Doba rasta i razvoja, a posebno pubertet, izvanredno je pogodno za organizam da prihvati podraaje kojima fizika aktivnost utie na razvoj funkcionalnih sposobnosti, a

23

Sportska medicina

Volumen 5 Broj 1

verovatno i na morfoloke osobine. Sportom je mogue spreiti neke pojave koje se ee javljaju u fazi puberteta: adipoznost, poremeaje cirkulacije, loe dranje, i drugo. OPTEREENJE DECE I OMLADINE FIZIKIM NAPOROM Prvi zapisi o povoljnim efektima fizike aktivnosti potiu iz stare Kine, potom od Hipokrata, pa dalje od Galena, Avicene, i kasnije od Tisoa, Linga, i drugih. Kao rezultat mnogih istraivanja, proizilaze zakljuci o smanjenju oboljevanja i poboljanja odreenih procesa u organizmu fiziki aktivnih (metabolizam ugljenih hidrata i masti, hemokoagulacioni procesi, imuni sistem, mentalno zdravlje, i drugo). Nasuprot tome, u uslovima hipokinezije u organizmu nastaje itav niz nepovoljnih patofiziolokih promena koje se dovode u vezu sa direktnim naruavanjem zdravlja. esto se postavlja pitanje kada je vreme da se dete aktivno ukljui u neki od vidova trenanog procesa. Odgovor, naravno, zavisi od vrste sportske aktivnosti, kao i od intenziteta optereenja, pogotovo to je svaka sportska aktivnost, manje-vie, spoj sledeih psihofizikih aktivnosti: brzine, snage, izdrljivosti, spretnosti i fleksibilnosti. Upravo iz ovih razloga, potrebno je odrediti - dob u kojoj se odreene vrste aktivnosti mogu dozvoliti bez preterane opasnosti, odrediti koje aktivnosti preovlauju u odreenom sportu i u kojoj ivotnoj dobi organizam najbolje razvija odreenu psihomotornu sposobnost. Od lekara se oekuje odgovor jedino na prvo pitanje, dok su druga dva pitanja rezervisana za trenere i sportke strunjake. Mogunost razvoja pojedinih psihofizikih sposobnosti Brzina: od 10-11 godine. Snaga: od puberteta pa nadalje. Fleksibilnost: najbolje se razvija od 8-10 godine. Aerobna izdrljivost: bez opasnosti, od ranog detinjstva. Anaerobna izdrljivost: tek od puberteta. Polazei od gore navedenog, mogu se dati sledee preporuke. Vebe brzine: nisu tetne, te se mogu primenjiveti slobodno, s tim da se treba voditi rauna da treba izbegavati takav trening, koji zahteva zadravanje daha (anaerobni rad), jer se time poveava pritisak u grudnoj duplji, a osim toga pri velikim brzinama dolazi do povienja nivoa mlene kiseline u krvi, to deca tee podnose od odraslih. Vebe snage su tetne za deji organizam, i stoga ih treba izbegavati. Razlog tome je to savremeni sistem treninga primenjuje vebe koje angauju 50-100% miine sile, ime se prelazi anaerobni preg, to znaajno remeti cirkulaciju. Osim toga, hvatite svih miia je na kostima. Dok umerena vuna sila ima stimului efekat na rast i izgradnju kostiju, dotle preterana sila na kost iji razvitak nije dovren deluje negativno, to moe da dovede do povreda i devijacija kotanog sistema, pa ak i do otrgnua delova kosti. Nasuprot tome, nakon puberteta se ove vebe mogu primenjivati slobodno, jer je tada rast i sazrevanje kostiju dovreno.Izdrljivost je osobina koja se vezuje za aerobni kapacitet. Danas je prihvaeno da se vebe izdrljivosti mogu preporuiti za decu sa zdravim srcem, s tim da se izvode u tzv. zoni komfora, tj. pri umerenim temperaturama vazduha, kao i pri normalnoj vlanosti vazduha. Takoe, treba izbegavati optereenja na preko 2000m/nv. Strogo voditi rauna da se vebe ne izvode kratko vreme nakon obroka. Fleksibilnost se moe razvijati bez negativnih posledica od 8-10 godine, kada kotani sistem pokazuje 24

Sportska medicina

Volumen 5 Broj 1

veliku plastinost. U razumnom obliku, ne bi trebale biti tetne. Vebe spretnosti se mogu primenjivati u bilo kom dobu. Iz tabele 2 se vidi pregled vrsta sportskih aktivnosti, i preporuke za za poetak bavljenja pojedinim sportskim aktivnostima. Tabela 2. Vrsta sportske aktivnosti i ivotna dob (mod. po Kirschu)
Vrsta sportske aktivnosti I grupa umetniko klizanje plivanje skijanje plesna gimnastika spretnost brzina brzina pokreta fleksibilnost (kod plivanja: donekle i izdrljivost) 6-9 god. 10-11 god. (klizanje od 8 ) od 12 god. II grupa atletske discipline: skokovi, bacanje koplja, tranje na kratke pruge sportske igre vebe na spravama III grupa atletske discipline: bacanje kugle, tranje na srednje i duge pruge tranje na skijama biciklizam rvanje

Psihofizike sposobnosti

kratkotrajne brzinske vebe snage brzina pokreta fleksibilnost

vebe maksimalne snage izdrljivost

Osnovni trening Specijalizacija Vrhunski trening

8-11 god. 12-15 god. og 16 god.

10-14 god. 15-17 god. od 18 god.

RANA SPECIJALIZACIJA Rana specijalizacija je pojam koji oznaava uvoenje dece i adolescenata u trenani proces, sa namerom da se psihofizike sposobnosti podignu na maksmalni radni nivo, radi dostizanja vrhunskuh sportskih dostignua. Na tom putu, do ijeg kraja stiu malobrojni, decu koja svake godina sa novom eljom da budu ampioni i koja ulaze u prostor sporta nevino se nadajui da ih eka samo veliki rad, ekaju mnoge negativne posledice koje uslovljava trening. Postoje mnogi sportovi koji su ve decenijama optueni da izazivaju odreene promene u telesnom razvoju tipa deformiteta kimenog stuba, oteenja lokomotornog aparata usled akutne traume ili hroninog prenaprezanja. Sreom, fiziko vebanje moe imati tri pojavna oblika - rekreativno vebanje, gde je osnovi cil podizanje nivoa optih fizikih sposobnosti i otklanjanje tegoba izazvanih modernim bolestima civilizacije. Tu spada i terapeutsko vebanje. Karakteristika rekreativnog vebanja je umeren fiziki napor, 2-3 puta nedeljno, od po oko 45 minuta; fiziko vaspitanje je vebanje organizovano u metodske jedinice sa ciljem omoguavanja skladnog fizikog, motorikog, funkcionalnog, i morfolokog razvoja, i njegovog dovoenja do optimalnih nivoa zadatih nasleem. Intenzitet vebanja je submaksimalnog intenziteta. Na alost, kod nas se sprovodi 2-3 puta nedeljno po 45 minuta, i viedecenijski trud da se povea broj asova fizikog vaspitanja u kolama je ostao bez ikakvog rezultata i trening je sistematsko programirano vebanje u zoni maksimalnog intenziteta, sa trajanjem 1-2 sata, 5-6 puta nedeljno.

25

Sportska medicina

Volumen 5 Broj 1

ZAKLJUAK Trening, kao oblik fizike aktivnosti koja se sprovodi u takmiarskom sportu, i pored odreenih negativnosti, ipak ima prednost nad sedentarnim nainom ivota, koji raa bolesno odsustvovanje elje za kretanjem, a, na alost, esto vodi i u alkoholizam, narkomaniju, i druge sociopatoloke pojave. Fizika aktivnost i svestrane i redovne vebe nespecifino potstiu adaptaciju organizma na spoljne i unutranje stresove, na razvoj funkcije lokomotornog sistema, na porast kapaciteta kardiopulmonalnog sistema, na razvoj kapaciteta sranog miia i koronarnih arterija. Redovna fizika i sportska aktivnost vrlo povoljno utie i na opti metabolizam, naroito masti i ugljenih hidrata, pri emu se spreava arterioskleroza, uva respiratorna sposobnost i jaa neurovegetativni sistem. Rezultat svega je harmonian, funkcionalan i estetski razvoj, vea snaga, ekonomino delovanje muskulature i celog organizma, bolja koordinacija u delovanju miia, podizanje vitalnog kapaciteta, sporiji ritam disanja, nii krvni pritisak, brza restitucija nakon velikih fizikih napora i stresova. Svemu ovome treba dodati i znaajne mentalno-hemijske dobiti, kao to su vrsta volja, ustrajnost, harmoninost u odnosima, plemenitost, i drugo. U savremenim uslovima automatizacije i naina ivota, fizika aktivnost je sve manja u veina stanovnitva. To nalae potrebu pravilnog vaspitanja u fizikoj kulturi, i stvaranja navika za sistemsku aktivnost tokom itavog ivota. Jedan od naina da se to postigne je i ukljuivanje u organizovano fiziko vebanje dece od najranijeg uzrasta, ali primereno njihovom uzrastu i stepenu mentalnog sazrevanja. ______________________________________________________________________ KONTAKT: Neboja Kolarov Dispanzer za medicinu sporta, Baka Palanka

26