Antiseptici i dezificijensi

Antiseptici i dezinficijensi predstavljaju ista jedinjenja koja se razliito zovu zavisno od koncentracije. Sve su to materije koje ukljanjaju bakterije sa koe ili predmeta, meutim, ako su slabije koncentracije nazivamo ih antiseptici. Antiseptici deluju tako da spreavaju rast i razvoj mikroorganizama, tj. oni su bakteriostatici. Ako se radi o vedim koncentracijama tada ih nazivamo dezinficijensi. Oni ubijaju mikroorganizme i baktericidna su sredstva. Nedostatak antiseptika je nedovoljna selektivnost. On oteduje i ivo tkivo, a ne samo mikroorganizme. Zato se oni koriste eksterno (stavljaju se na kou, sluznicu, okolinu rana) gde je resorpcija mala. Deluju na vie naina: remete osmotsku ravnoteu, adsorbuju mikroorganizme na sebe, uzrokuju koagulaciju belanevina, oksidaciju mikroorganizama, redukciju mikroorganizama, deluju povrinskom aktivnodu, specifino toksinim delovanjem na protoplazmu. Vodonik peroksid ("hidrogen", H2O2) Vodonik peroksid je nestabilno jedinjenje kiseonika i vodonika. Proizvodi se elektrolizom sumporne kiseline. Zbog svoje nestabilnosti spontano se raspada na vodu i nascentni kiseonik, poseban oblik vrlo reaktivnog kiseonika koji je u jednoatomskom stanju. Takav nascentni kiseonik je vrlo jak oksidirajudi agens i oksiduje sve oko sebe, pa tako, kada se nanese na kou ili predmete oksidira i unitava sve mikroorganizme, ali i epidermalne delije koe. Koncentrisani 30%-tni vodonik peroksid je vrlo agresivna hemikalija koja oteduje kou i izbeljuje je. Ali, u farmakoterapiji se koristi razblaeni vodonik peroksid (3%, 6%, 12%) kao antiseptik. Meutim, njegovo antiseptino delovanje je samo kratkotrajno. Primenjuje se u obliku 3% rastvora za dezinfekciju koe i idenje rana, ali ne kod dubokih rana. On se resorbuje, pa moe dodi do vazdune embolije. Koristi se za ispiranje grla i gnojnih rana, kao baktericid i slabi adstringent. Zaustavlja manja povrna krvarenja. Takoe, koristi se i u kozmetike svrhe i slui za izbeljivanje kose. Borna kiselina (H3BO3) Borna kiselina se dobija se iz prirodnih nalazita isparavanjem kondenzata koji izlaze iz zemlje u vulkanskim predelima ili taloenjem vodenog rastvora natrijum tetraborata (boraks) sa kiselinama. Na tritu dolazi u obliku 3% ili 2% rastvora ili u obliku iste vrste borne kiseline. ista borna kiselina je slaba kiselina, fini beli, mekani prah. Teko se rastvara u hladnoj vodi, ali se zato dobro rastvara u kljualoj vodi. Osim toga, borna kiselina se rastvara u alkoholu i etru. Rastvor borne kiseline se koristi za obloge kod ulceracija, erizipela i opekotina. Smatra se da deluje i na gljivina oboljenja koe i sluzokoe. Inhibira rast Candide albicans na sluznici, ali se ne sme koristiti kod beba! Upotrebljava se u obliku 3% rastvora kao blagi antiseptik i keratoplastik. Moe se koristiti i kao praak koji je zapravo 10%-tna smea sa talkom. Na tritu se nalaze i masti i kreme sa bornom kiselinom. Ranije se borna kiselina ede koristila, meutim, danas je njena upotreba sve rea. Kalijum permanganat ("hipermangan", KMnO4) U pitanju je jedan od najjaih oksidacionih agenasa. Dobija se industrijskom preradom minerala piroluzita (MnO2) uz pomod elementarnog hlora. Dolazi u obliku sitnih igliastih kristalida crnoljubiaste boje. Lako se rastvara u vodi koju boji intenzivno crveno-ljubiastom (pink) bojom. Koristi

se u obliku kristalida kao dezinficijens. U apotekama dolazi u kutijicama po 5 grama, a pre upotrebe treba napraviti rastvor terapijske koncentracije do 1%. Rastvor koncentracije 1% je roze boje. On ne sme biti jai od 1% jer je kalijum permanganat jako oksidaciono sredstvo i moe otetiti kou. Kalijum permanganat deluje samo povrinski (redukuju ga proteini koe). Primenjuje se kao dezinficijens. Slabiji je dezinficijens od vodonik peroksida, ali deluje due. Neprijatna nuspojava je ta to na koi ostavlja vrlo tvrdokorne smee mrlje mangan dioksida koje se vremenom povlae. Alkoholi Za alkohole je karakteristino da deluju bakteriostatski zavisno od koncentracije i vrste. Sekundarni i tercijarni alkoholi nemaju terapeutsku primenu, dok se od primarnih koriste etanol, izopropanol i propanol. Metanol se zbog toksinosti ne koristi, dok propilni i butilni alkohol slabo deluju. Najvie se koristi etanol, dok se izopropanol ree koristi. Etanol svoje najbolje antiseptiko delovanje ispoljava u koncentraciji od 70%. Ved u koncentracijama 8-10% koi razvijanje bakterija dok u koncentracijama 60-70% ima maksimalni efekat. Povedanjem koncentracije antiseptiko dejstvo slabi. Koristi se kao bakteriostatik (u koncentracijama od 8-10%), kao antiseptik (etanolum dilutum - 70%). Jod Jod je jedan od najstarijih antiseptika i najdelotvornijih antimikrobnih sredstava. Upotrebljava se u obliku vodenog ratsvora ili kao alkoholni rastvor tj. jodna tinktura. Jodni se preparati primenjuju u velikim razreenjima kao antiseptici za kou, sluzokoe i rane zbog snanog baktericidnog, sporocidnog, amebicidnog, fungicidnog i umereno virucidnog delovanja. Nezgodno je to to boje kou i tkanine i jako peku kou. Zato su prikladni samo kod manjih povreda. U novije se vreme primenjuju jodni kompleksi koji sadre jod u kombinaciji s nekim nosiocem. To su povrinski aktivne vodeni rastvori komplesknog jedinjenja joda i polivinil-pirolidona (povidon jod). Upotrebljavaju se kao koni antiseptici naroito u hirurgiji. U dodiru s koom polagano oslobaaju jod i ne uzokuju peenje, niti iriraciju kao alkoholni ratsvori. Hlorheksidin Hlorheksidin je antiseptik koji se koristi za idenje koe i sluzokoe od raznih mikroba (bakterija, virusa i gljivica). Dolazi u obliku acetata, glukonata i hidrohlorida. Delotvoran je protiv gram pozitivnih i gram - negativnih bakterija, anaerobnih bakterija, gljivica. Smatra se da je efikasan i protiv bolnikih superbakterija kao to je Staphylococcus aureus. S obzirom da je netoksian koristi se kao antiseptiki agens u raznim stomatolokim tenostima za odravanje higijene usne upljine, pogotovo za leenje gingivitisa. Takoe, izvrstan je za idenje hirurke opreme, ruku pre operacija, rana na koi, koe pacijenta pre operacije i sl. S obzirom da fluoridi mogu deaktivirati hlorheksidin ispiranje usne upljine preparatima na bazi hlorheksidina mora se obaviti najmanje 30 minuta pre koridenja fluoriranih zubnih pasti. Svi preparati koji sadre hlorheksidin u visokoj koncentraciji ne bi smeli dospeti u oi zbog mogudnosti da otete ronicu, a takoe ne smeju dospeti u unutranje uvo. Rezorcinol Rezorcinol je antiseptik koji spada u grupu fenolnih antiseptika, a po hemijskoj strukturi je 1,3benzendienol. Deluje na bakterije hemijski redukujudi biohemijske molekule u njima. Koristi se na koi kao antiseptik i dezinficijens. Takoe, koristi se u raznim mastima i kremama u koncentraciji od 5 do 10% za leenje hroninih konih bolesti kao to su psorijaza i dermatitis. Razblaen vodeni

rastvor rezorcinola koristan je u ublaavanju svraba kod eritematoznog dermatitisa. Takoe, zbog svog keratolitikog dejstva esto je sastojak preparata za tretman peruti, raznih medicinskih sapuna, preparata za zatitu od UV zraenja.