ZLOSTAVLJANJE NASILJE

PREVALENCA strane statistike 1. Svake godine 8,7 miliona ena postane rtva nasilja od strane svojih partnera u SAD (Tjaden & Thoennes, 1998). 2. 2005. godine 1181 je ena ubijeno od strane svojih partnera u proseku 3 ene na dan; od ukupno ubijenih ena 1/3 je ubijena od strane intimnog partnera. Iste godine je 440 mukaraca ubijeno od strane svojih partnerki. 3. Svaka peta trudnica izloena je nasilju od strane partnera. 4. Svaka 2 minuta je u SAD neko seksualno napastovan, Rape, Abuse and Incest National Network (RAINN, 2000). 5. ene izmeu 12 i 24 godina starosti su najee rtve silovanja. 6. U skoro 2/3 sluajeva poinitelj silovanja je neko koga ena poznaje. 7. U celom svetu je godinje 4 miliona ena i devojaka rtva trgovine belim robljem. VRSTE PORODINOG NASILJA o Brano/ partnersko nasilje (najee nad enama) ukljuuje i bive suprunike/ partnere o Nasilje nad decom (kako maloletnom, tako i punoletnom) o Nasilje dece nad roditeljima o Nasilje nad starima (zavisnost ekonomska ili u odnosu na negu) o Izmeu brae i sestara, drugih lanova porodice, lica koja ive u istom domainstvu.

SILOVANJE Iz belenice volonterke SOS telefona Ona ima 16 godina. Glas joj je tih, treperav i pun pritajenog bola i tuge. Ne eli da kae svoje ime. Razgovor traje ve sat vremena i puno toga znam o njoj, ali mi se ini da jo puno toga lebdi u vazduhu. Ide u kolu, dobar je ak, ima tatu, mamu i mlaeg brata. Poslednjih meseci je jako nervozna, napeta, u sukobu sa svima. Ima oseaj da je niko ne razume i ne prihvata. Sama kae da ni ona

nema boljih oseanja za druge oko nje. Odjednom sledi reenica: "Trudna sam tri meseca". Na moje pitanje: "Zna li to tvoj mladi?", sledi odgovor: "Ja sam silovana!", praen histerinim plakanjem i jecajima koji, iako ne vidim, oseam da potresaju njeno namueno telo. Kako jenjavaju suze i jecaji, stalno ujem: "Ja to nisam htela!", "Ja nisam kriva!". ... Lagano, kroz razgovor, na scenu stupa nasilnik. On ima 35 godina, kuni prijatelj, uvek rado vien gost. Neoenjen je, puno vremena provodi kod njih, otac i majka ga vrlo cene, intelektualac. Kratko reeno, jedan od onih dragih prijatelja koji se sa poverenjem primaju u kuu i po starom obiaju sve najbolje se iznosi pred njega. Jednog dana ta "zver" dolazi kada je ona bila sama u kui. Vrlo brzo nasre na nju, govori joj da je voli, stiska je i ljubi. Ona uplaeno pokuava da se brani, cvili, plae, moli da je pusti. Slede amari i jo jai nasrtaji, a niotkuda pomoi. Bol joj cepa telo, ini joj se da je trajalo venost, krv joj se sliva niz noge. Sea se njegovog dahtanja, vlanih i tekih dlanova. Njegov miris osea svuda oko sebe i dan danas. Otiao je sa reima: "Videemo se opet". Ostala je u oku, zgrena i spremna da umre. Dolaze dani ispunjeni tugom i bolom. Pritisnuta tekim oseajem krivice, nesposobna da bilo kome govori o tome. Kako ona kae: "Ko bi mi verovao, da ja to nisam htela ni elela." Strana patnja je u njoj, jer je ubeena da je osramotila svoje roditelje, da joj nee verovati. ini mi se da je ak i velika mogunost trudnoe i sve posledice koje nosi potisnuta pred groznim inom silovanja. Neprospavane noi i komarni snovi postali su deo njenog ivota. Od vesele i mile devojice ostala je samo sena. Govori o udnim pogledima roditelja, o njihovom udu "koji je avo uo u to dete?" Njene vapaje za pomo ponovo niko ne prepoznaje niti uje. Za sve ovo vreme on i dalje dolazi u njihovu kuu, tako siguran u sebe i dalje okruen panjom njenih ukuana. ivi u paninom strahu da e ponovo doi kad je sama kod kue. Tada ne otvara nikome vrata, ekajui da opasnost proe uurena u nekom oku. Dugi razgovori su za nama kada je poslednji put zvala i rekla: "Rekla sam mami" i spustila slualicu. Njen glas i neznani lik su postali deo mog ivota i moje borbe protiv nasilja.

Definicije
o U veini pravnih akata se SILOVANJE definie kao seksualni odnos ili druga forma seksualne penetracije bez pristanka rtve. o Silovanje je akt koji ena ne eli, akt agresije, nasilja. Silovanje nema veze sa seksom, nego sa dominacijom

i moi. o SESKUSALNI NAPAD svi ostali akti sa seksualnom konotacijom koji imaju kvalitet prisile. o Vrste silovanja: silovanje na sastanku (date rape), silovanje od strane (branog) partnera, incest, seksualno zlostavljanje dece, seksualno zlostavljanje u zatvoru ... Tendencija da se silovanje ne prijavi! U literaturi konzistentno nailazimo na procenu da 50 90% (pokuaja) silovanja se nikada ne prijavi! To je najee sluaj sa incestom, mada i kod silovanja na sastanku ili od strane nepoznate osobe je situacija slina zbog oseanja stida, sramote, ponienja, krivice, kulturolokih tabua i straha od ponovne viktimizacije. Dosadanja nauna saznanja sugeriu da su krize nastale kao posledica silovanja intenzivnije od drugih vrsta kriza. esta posledica PTSD odmah posle uestvovanja u ratu. PREDRASUDE O SILOVANJU ENE MIT: Dobre devojke niko ne siluje! STVARNOST: Silovanje se moe desiti svim enama, bez obzira na godine, nain odevanja, fizike karakteristike, nain ivota, socio-kulturni nivo, poreklo. MIT: ena ne moe biti silovana protiv svoje volje! STVARNOST: ena se ne suprotstavlja zbog straha. MIT: ene fantaziraju o silovanju. STVARNOST: ene ne ele da budu silovane. ene ele da nasilnik bude kanjen. MIT: ene izazivaju da ih siluju. STVARNOST: Za ene je silovanje traumatski dogaaj MUKARCI MIT: Silovatelj je uvek bolesnik, seksualni manijak. STVARNOST: Silovatelj je esto osoba sa normalnom seksualnou. MIT: Silovatelj nije u normalnom stanju, on je pijan ili drogiran. STVARNOST: On moe da bude u alkoholisanom i/ili drogiranom stanju, ali to nije pravilo! injenica je da se silovanje esto deava kada je poinitelj pod dejstvom neke psihoaktivne supstance, ali je silovanje podjednako esto hladno i trezno isplanirano. Silovatelji su esto oenjeni ljudi, imaju redovne seksualne odnose. MIT: Oni siluju u trenutku seksualnog impulsa. STVARNOST: Njima vlada elja za dominacijom. Najee su silovanja pripremana. MIT: Silovatelj je neznanac. STVARNOST: Najee silovatelj dobro poznaje

rtvu. GDE SE DOGAA SILOVANJE? MIT: Prokazana mesta, mrane uliice. STVARNOST: najee u zatvorenom prostoru, kola, dom rtve ili nasilnika ... KOJIM NAINOM I KOJIM SREDSTVIMA? MIT: Primenjuju oruje i ne govore mnogo. STVARNOST: esto je prisutno fiziko nasilje, brutalnost, pa i upotreba oruja ili noa. esto se sve dogaa uz mnogo verbalnih pretnji i traje satima.

Ko veruje u mitove?
Heppner (1995) istraivanje na studentima iznenaujue veliki broj studenata veruju u ove mitove. Kada se primeni intervencija za prevenciju silovanja (predavanje, video prezentacija, diskusija) tokom i posle intervencije smanjeno verovanje u mitove. Follow-up posle 2 meseca efekti intervencije su oslabili - vie je mukaraca povratilo svoja stara uverenja. Varelas, Foley (1998) studenti koji su vie verovali u mitove o silovanju su bili vie tolerantni prema nasilnicima, a manje prema rtvama. ene koje su verovale u mitove su ree prijavljivale seksualne napade i ree su uestvovale u pravnim postupcima protiv silovatelja. Najvie zastraujui podatak: edukanti iz psiholokog savetovanja mukog pola koji nisu imali iskustva u radu sa rtvama silovanja su u velikoj meri verovali u mitove, a kako edukanti, tako i edukantkinje su podjednako verovale da su rtve trebale da pokau vei stepen suprotstavljanja tokom silovanja (Kassing, Prietio, 2003).

Najee psiholoke karakteristike silovatelja

Ponaa se na hostilan, agresivan, besan, dominirajui nain, pri emu veruje da je snaan, hrabar i maskulin reaktivna formacija: u podlozi su u stvari mnogo esta oseanja slabosti, anksioznosti, inadekvatnosti, takva osoba je esto zavisnika struktura linosti i u sutini (esto nesvesno) veruje da su ene opasne. Nedostatak interpersonalnih vetina, posebno sputan u kontaktu sa enama. Potrebno mu je da kroz ponaanje na neki nain ispolji mo, kako bi sebi i rtvi dokazao da on jeste moan, omnipotentan i da ima

potpunu kontrolu. Neretko pokazuje sadistike tendencije ekstremne forme nasilja cilj: da bi stekao utisak potpunog trijumfa nad rtvom. ene posmatra kao seksualne objekte.

Razlozi koje poinitelji navode

Scully, Marolla (1998) intervju sa osuenim poiniteljima: 1. Neki mukarci koriste silovanje kao akt kazne i osvete, jer im je nekada u prolosti neka ena neto loe uradila (najee se radi o majci ili enskoj osobi koja je bila objekat primarnog attachment-a). Generalizacija na sve ene ti mukarci smatraju da ene uopte treba da snose kolektivnu odgovornost za nedela i neprijatnosti koja su njima u prolosti uinjena. Njima nije bitno ko je rtva, sve dok je ena generalni simbol njihove izgubljene moi i maskulinosti koju oajniki ele da povrate. 2. Kriminalci koji pored svog osnovnog zloina dodaju i silovanje. 3. Za neke je silovanje osvajanje inae nedostine ene. 4. Za neke je silovanje bezlino iskustvo i mnogo vie se ceni od bilo kakve forme brige, ljubavi, uzajamne bliskosti i sl. Ne postoji obaveza, a kontrola, oslobaanje od seksualne tenzije su osnovni cilj gratifikacije. 5. Silovanje kao rekreacija, avantura, dokaz muevnosti.

POSLEDICE SILOVANJA Bardis i Holmstrom (Burgess, Holmstrom) sindrom traume silovanja. AKUTNA FAZA: FAZA dezorganizovanost o ene koje odlaze u bolnicu odmah nakon silovanja 2 stila emocionalnog funkcionisanja: IZRAAJNI EMOCIONALNI STIL: ljutnja, strah i uznemirenost. Nemir tokom ispitivanja, napetost kada su postavljena odreena pitanja, jecanje, pla, detaljan opis dogaaja ... SUZDRANI EMOCIONALNI STIL: Takve ene ostavljaju utisak smirene osobe, njihove reakcije su obuzdane. Ne radi se o tome da one ne oseaju intenzivne i krajnje neprijatne emocije, ali su njihova oseanja maskirana, sakrivena. Koriste disocijaciju kao glavni mehanizam odbrane, doslovno odsecaju preplavljujua oseanja, a vrlo esto su njihova seanja vrlo potisnuta i deluje kao da se ne seaju samog dogaaja. Javlja se emocionalna zaravnjenost. FIZIKE REAKCIJE

o bolovi u celom telu o oseaj slabosti o bolovi u genitalijama, grudima, na mestima na kojima je nanesena povreda o PROBLEMI SA SPAVANJEM teko uspavljivanje, buenje tokom noi, komari, vritanje u snu o PROBLEMI SA APETITOM manjak apetita, izraena munina svaki put kada se sete napada EMOCIONALNE REAKCIJE - ceo spektar neprijatnih oseanja tuga, bes, a dominantan strah: strah od fizikih povreda, osakaivanja, smrti; ponienost, krivica, sramota, elja za osvetom. Depersonalizacija. MISLI o Ruminacije pokuaj da se u potpunosti sete samog dogaaja *elja da se u mislima ustanovi kako su mogle da pobegnu, da se zatite bez podrke velika verovatnoa da ena poveruje u sopstvenu odgovornost *Ukoenost *Pomisao na samoubistvo *Svaka situacija u kojoj se osea gubitak kontrole podsea na silovanje. Izbegavajua ponaanja. *Utisak prljavosti, gaenje (prema mukarcima i prema sebi) *Problemi sa koncentracijom ena moe ostati u akutnoj fazi od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Simptomi akutne faze se preklapaju sa dugoronim simptomima. 1/3 silovanih ena razvija PTSD.

Dugorone posledice
PROMENE U IVOTNOM STILU - Silovanje veoma esto poremeti normalnu rutinu ivota ene. Mnoge ene su sposobne da dostignu tek minimalni nivo funkcionisanja ak i nakon zavretka akutne faze. One su, npr. sposobne za funkcionisanje samo na poslovnom planu. Druge imaju strah od izlaska iz kue, izlaze napolje samo sa prijateljicom ili odustaju od svih interesovanja van kue, ukljuujui i posao. *esto je vrlo jaka potreba da se pobegne. Preseljenje je jo jedna reakcija koja menja ivotni stil ene. Mnoge ene su promenile stan posle silovanja. Druga vrsta promene koju ene esto koriste

je promena broja telefona. ene najee zahtevaju broj koji nije naveden u imeniku. Nemirni snovi i none more; FOBIJE specifine za okolnosti silovanja o Agorafobija o Fobija od toga da se bude sam o Fobija od pribliavanja o Fobija od seksualni odnosa kada pre silovanja nije bilo odnosa nemaju sa im da uporede; prvi odnos nakon silovanja bolno podseanje na napad Mnoge ene dugo godina nakon incidenta ute!

Silovanje na sastanku
Date rape Podaci iz 2003. silovanje je najei nasilan zloin na Amerikim univerzitetima. Incidenca 35 od 1000 devojaka, ena godinje. Manje od 5% je prijavljeno policiji! Razlozi: stid, kajanje i samoosuivanje zbog konzumiranja alkohola, strah od socijalne izolacije. 90% studentkinja koje su silovane poznaju svoje napasnike. Najvei broj silovanja se deava u socijalnim situacijama (urke, zajedniko uenje i sl.). Uestao mit: Silovanje na sastanku u stvari i nije silovanje. Pa izala je sa njim ... Moda je i dozvoljavala razne stvari ... Sigurno je i elela seks, iako je rekla ne. ... ALI: Ne je NE! ne postoji opravdanje za nasilje! Faktori rizika za silovanje na sastanku Devojke koje su tokom studiranja doivele silovanje na sastanku su ee: zlostavljane ili zanemarivane tokom detinjstva (Sanders, Moore, 1999) ee seksualno zlostavljanje tokom detinjstva (Sanders, Moore, 1999) Seksualno zlostavljanje u detinjstvu je faktor rizika za kasniji promiskuitet, kao i za silovanje na sastanku (Himelein, et al., 1994). Konzumiranje alkohola od strane poinitelja kao faktor rizika u studentskoj populaciji zajedniki uticaj uverenja, bogatijeg iskustva u seksualnim aktivnostima i konzumiranja alkohola poveava verovatnou mispercepcije i misinterpretiranja

ponaanja i intencija devojaka ee vodi ka seksualnim napadima (Abbey, et al, 1998).

Prevencija silovanja
Edukaciono orijentisani preventivni programi posebno na nivou srednjih kola su se pokazali kao efikasne preventivne mere. Kao dodatak preventivni programi o zloupotrebi alkohola meu adolescentima ako se tokom tih programa govori i o ulozi alkohola u silovanju. Oprez!!! evaluacioni rezultati pokazuju da jedna intervencija ima pozitivan uticaj, ali samo na kratke staze potrebne intervencije koje traju due vreme.

Kad seksualno nasilje preivi ena koju poznajete reakcije

*Budite smireni. Sasvim je normalno da i vi osetite ok i gnev i da joj to ukratko kaete. *Usmerite se ne njene potrebe. Pitajte, odnosno saznajte ta moete da uradite za nju i ta ona eli da uradi za sebe. *Ne donosite odluke umesto nje, najvanije je da ona osea da ima kontrolu nad svojim ivotom. *Pustite da slobodno iskae svoja oseanja. Nemojte se plaiti intenzivnih emocija. Nemojte je zaustavljati u plakanju, vikanju i sl. Izlivima intenzivnih oseanja. *Prevaziite svoju elju da treba vi da je spasete i da se situacija to pre sredi. *Prevaziite svoju elju da traumu treba to pre zaboraviti. Svako ivotno iskustvo je deo naeg ivota, potrebno je da traumu neutraliemo od bola, ali ne od seanja. *Verujte u njen iskaz. *Podstaknite je da ode na lekarski pregled. *Pitajte za doputenje pre nego to je dodirnete. Ona mora da povrati kontrolu nad svojim telom. Ne prelazite njene fizike i psihike granice, da je ne biste jo jednom ranili. *Paljivo je sluajte. Treba paljivo sluati, ne umanjujui to to joj se dogodilo. Ne treba je forisirati da govori, ali treba da zna da ste uz nju u svako doba i da ete je sasluati kad god ona bude spremna na to. *U seksualnim odnosima ona moe da pokazuje opte nezadovoljstvo, strah i gnuanje od seksa, da preivljava blic seanja na nasilje. To je normalna posledica traume. Njoj treba vremena i podrke da ponovo uspostavi odnose kakve je imala ili kakve eli. *Podstiite je da se obrati SOS telefonu u enskom centru protiv seksualnog nasilja i objasnite kako i ta se tamo radi, ali odluku da li e pozvati treba prepustiti njoj. I vi sami moete potraiti pomo, kad neka vama bliska ena pretrpi nasilje. I vi moda prolazite kroz posrednu

traumu.

Deset zlatnih pravila u sluaju silovanja 1. Sluaj prijaviti miliciji to pre. 2. Insistirati da se odmah registruju povrede i obavi ginekoloki pregled. 3. Iskazi dati na svim instancama moraju biti opirni, detaljni, prvenstveno saglasni. 4. Oteena u svakom iskazu mora insistirati na PERMANENTNOM (stalnom i vidljivom) OTPORU koji je pruala, STRAHU koji je oseala i pretnjama koje je ula. 5. OTPOR - ne mora biti samo fiziko suprotstavljanje, ve bilo koji vid odbrane koji je rtva primenjivala: verbalni, psiholoki, pla, vriskanje, dozivanje u pomo, rei molbe. Posebno mora insistirati na pruanju otpora tokom celog dogaaja. 6. Nema DOBROVOLJNOG PRISTANKA. Oteena nije dobrovoljno pristala, ve pod silom ili pretnjom okrivljenog da e ugroziti njen ivot ili zdravlje ili njenu porodicu. 7. U iskazima oteena mora insistirati na ponaanju, izgledu, gestovima, reima i pretnjama okrivljenog, koji su na nju delovali zastraujue i pruali argumente da su njegove namere ozbiljne. 8. Ukoliko je optueni pretio ubistvom, oteena mora insistirati da je u njegovu spremnost da to uini bila sasvim sigurna. 9. Oteena se borila za ivot (bitan je opis mesta, vremena, okolnosti koje su je spreavale da pobegne). 10. Ne odustajati od iskaza bez obzira na provokacije i ponienja.

Opta pravila u radu sa rtvama silovanja

1. NEMOJTE SUDITI. Ne budite iznenaeni onim to vidite da se odigrava sa enom dok sa vama razgovara, niti onim to vam govori. 2. PRUITE PODRKU. Oslukujte njena oseanja i ponovo je uverite da je to to osea normalno i oekivano. 3. SLUAJTE SAOSEAJNO, posebno ako je ena uznemirena i nesigurna. 4. NEMOJTE DAVATI SAVETE. Moete ponuditi sugestije i smernice, ali je vano da rtva ima kontrolu time to e sama donositi odluke. 5. NEMOJTE ISPITIVATI O SAMOM DOGAAJU. Ako ona o tome govori dobro, ali nije vam potrebno da znate sve detalje. Vaa briga se odnosi na sve to je NJOJ bitno. 6. UVERITE JE PONOVO DA ONA NIJE KRIVA. Bez obzira da li se suprotstavljala silovatelju ili ne, ona je preivela. Sve to je uradila je bilo najbolje mogue.

Potraite i istaknite njenu snagu. 7. BUDITE ISKRENI. Koristite svoje rei i svoj nain razgovora. Nemojte ignorisati svoja najintimnija oseanja. Izrazite joj svoje slutnje. 8. IMAJTE SVEST O POSTTRAUMATSKOM SINDROMU. Ako rtva ima neki od ovih simptoma moete joj pomoi objanjenjem da je to oekivana reakcija nakon silovanja. Po potrebi uputite je psihijtaru (ako procenjujete da bi bilo nuno da uzima anksiolitike), ali joj objasnite da ona nije luda i sl., nego je potrebno da joj lekar pomou lekova pomogne da se smiri da se vrati normalnom ivotnom toku. 9. DEFINIITE MOGUE OPCIJE. Prikupite informacije o proceduri u policiji i kod lekara, razgovarajte o moguim venerinim bolestima i eventulanoj trudnoi. Ako neto ne znate, ne plaite se da to priznate. Kaite joj da ete se obavestiti.

Najee reakcije savetnika

o Najtee je suoiti se sa potpunom bespomonou i iznemoglou, to utie i na savetnike, na njih se prenosi to oseanje nemoi; o Poto direktivnost i aktivnost oslobaa savetnike od oseanja nemoi, postoji opasnost da preteraju; o Ponekad se savetnik osea kao napada, silovatelj; o Najvanije je da se bude sa njom i da joj se pomae da realizuje ono to eli: ak i najmanji samostalan korak je vaan; o Nikad joj ne prebaciti kako se ponaala u silovanju; o Objasniti joj da mnoge misli koje preivljava ne znae da ona gubi razum; o Iskustva drugih ena podeliti sa njom neka iskustva drugih ena koje su imale slino iskustvo. Razbiti oseanje stida, da oprezno izvue ono to potiskuje; o Mrnja prema sebi - oprezno to izvlaiti, ne oseaju to sve ene, pa ne isprovocirati kod onih koje nemaju; o Da li ima podrku u kui, da li je sama, da li pomilja na samoubistvo; o Ne radi se terapija odmah po dogaanju, ak i godinu dana, samo ljudska podrka. Ali ako ena dolazi posle mnogo godina, preporuuje se terapija. Izvod iz naeg zakona:

Silovanje
lan 178. (1) Ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednaen in upotrebom sile ili pretnjom da e neposredno napasti na ivot ili telo tog ili njemu bliskog lica, kaznie se zatvorom od dve do deset godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno pretnjom da e se za to ili njemu blisko lice otkriti neto to bi kodilo njegovoj asti ili ugledu ili pretnjom drugim tekim zlom, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda lica prema kojem je delo izvreno ili ako je delo izvreno od strane vie lica ili na naroito svirep ili naroito poniavajui nain ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnou, uinilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina. (4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvreno ili je delo uinjeno prema detetu, uinilac e se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina