NEKI TO ZOVU MIR

U IEKIVANJU RATA NA BALKANU

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

PREDGOVOR
Moda je najznaajniji strateki aspekt tekue runde sukoba u prethodnoj Jugoslaviji bila kombinacija tuposti, pometnje i pogrenog usmerenja koje je proelo javnost irom sveta i politike stavove - pa prema tome i udrueno nacionalno donoenje odluka u svim zemljama - kao rezultat najuspenijih nizova poduhvata psiholokog ratovanja posle Drugog svetskog rata. Na mnogo naina, psiholoke strategije i izvrenja bili su najsofisticiraniji ikad vieni i istinski su odraavali doba kojim dominiraju informativne tehnologije. Jasno je da je sukob, od propasti prethodne Jugoslavije, bio obeleen sa dva znaajna inioca: - Pobednici su vodili rat kao psiho-politiki sukob, sa svim konvencionalnim ratnim sredstvima i drugim incidentima koje su oni preduzimali i kontrolisali kao deo ire vane strategije. Za njih, konvencionalno ratno sredstvo, ukljuujuci odbranu teritorije i graana, bilo je podreeno viim, spolja nametnutim politikim ciljevima odreenih uticajnih grupa velesila. - Gubitnici su bili oni koji su sukob vodili sa klasinog stanovita: koristei mobilizovano drutvo da brane i uvrste teritoriju svoje domovine i kulture traeci snagu i uzajamnu zatitu unutar sebe. Neki od uesnika - oni povezani u to vreme s pobednicima - delovali su s pretpostavkom da e pobeda proistei iz toga kako meunarodna zajednica sagleda istinu i pravednost situacije i da e oni prema tome odrediti upravo kako e istina i pravda biti predstavljeni. U tu svrhu, njihovi napori su bili usredsreeni na kontrolisanje krajnje osnovice oblasti sukoba: percepcija i orua koja grade tu percepciju. Pa ipak, drugi uesnici - oni koji su bili ocrnjeni i koji su izgubili najvie teritorija i pretrpeli najvie gubitaka i progona, sa sigurnim izgledima da e se jo toga desiti - delovali su s pretpostavkom da e braniti svoju zemlju, kulturu, religiju i istoriju svojim ivotima, elei radije da tako urade sami i izolovani. Njihovo stanovite da e istina na kraju izai na videlo i da e, konano, pravda prevladati, bilo je zasnovano na nemoi da sagledaju da su njihovi protivnici instinktivno znali: istoriju, istinu i pravdu piu i odreuju pobednici. Istorija je zaboravila civilizacije koje nisu trijumfovale. Josef Bodanski, koji je napisao knjigu OFANZIVA NA BALKANU: MOGUNOST ZA IZBIJANjE IREG RATA KAO POSLEDICA INOSTRANE INTERVENCIJE U BOSNI I HERCEGOVINI, koju je objavilo Drutvo za meunarodne strateke studije (International Strategic Studies Association - ISSA), novembra 1995., nastavio je svoja pomna istraivanja balkanskog sukoba kao dela sveobuhvatnog studijskog programa ISSA. Knjiga NEKI TO ZOVU MIR: U IEKIVANjU RATA NA BALKANU, jeste jedna jo podrobnija studija o tome kako situacija u prethodnoj Jugoslaviji i dalje eka na reenje. 1

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

G. Bodanski, temeljan i ozbiljan istraiva sa snanim poimanjem istorije, pokazuje u ovoj studiji kako su se kratkoroni politiki ciljevi u administraciji Sjedinjenih Drava tako tesno priljubili uz dugorone politike ciljeve iranske vlade, i drugih, da bi omoguili klimu da budu ostvareni, to e voditi u dalji i jo traginiji rat u prethodnoj Jugoslaviji. On zasigurno jasno pokazuje istinske strukturne promaaje, iz ega proizlazi da je potpuno cinian pokuaj da se iznudi u osnovi nefunkcionalan mir u Bosni i Hercegovini samo da bi se udovoljilo politikom programu administracije Sjedinjenih Drava koja traga za pobedama napolju da bi se to odrazilo na birako telo kod kue. Obimno i nepristrasno istraivanje i analiza koju je preduzeo Bodanski ini ovu knjigu temeljnom literaturom za vie vladine slubenike irom sveta, zato to je balkanska kriza - ako sasvim zanemarimo koliko je u ekonomskom smislu ve kostala lanice Ujedinjenih Nacija - ve imala snaan uticaj na oblikovanje posthladnoratovskog sveta. Jo vie znaajnih grananja usledie tokom godina. Kritiko odobravanje OFANZIVE NA BALKAN i njen politiki uticaj irom sveta ohrabrio je ISSA da nastavi s izuavanjem sukoba. NEKI TO ZOVU MIR je knjiga koja ne zahteva da je italac ve upoznat s knjigom OFANZIVA NA BALKAN, ali ove dve knjige dobro upotpunjuju jedna drugu. U ovom najnovijem delu Bodanski iscrpno pokazuje da je ono to se danas dogodilo na Balkanu sastavni deo temeljnih globalnih stratekih tokova koji e uticati na ravnoteu sutranjice. Sukob u prethodnoj Jugoslaviji je ve ozbiljno uticao na ameriko-evropske odnose, ukljuujui i odnose Sjedinjenih Drava sa Rusijom i drugim ranijim sovjetskim dravama. On je ozbiljno uticao i na specijalne odnose izmeu Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Drava. Isto tako, moda jo dublje, sukob se sasvim dobro moe istorijski sagledati kao razvode koje je obezbedilo politiki raskol koji je predupredio politiku saglasnost evropskih drava. Rat koji se simbolino usredsredio u velikoj meri oko Sarajeva 1990. jeste vulkanska grmljavina u poreenju s udarom groma to je bilo ubistvo nadvojvode Ferdinanda u Sarajevu 1914. Ali oba dogaaja su se stekla da osiguraju da mir ostane varljiv za vei deo sveta u budunosti. Ovoga puta, meutim, balkanski sukob u svojoj sri sadri jedan bitan momenat koji ga vezuje za strateke ambicije i realnosti drave koje su dalje na Istoku: Iran i iranske strateke partnere, kao to je Kina. I za druge islamske zemlje. Balkanski sukob e takoe imati dubok uticaj na to da li je Iran u stanju da odri svoju strateku ofanzivu, ne samo u Evropi, ve isto tako irom Arapskog poluostrva, u Severnoj Africi, Podsaharskoj Africi i u drugim oblastima. Ako nijedan ovek nije ostrvo, onda je jo vie tano da se nijedan sukob dugo ne nastavlja a da nema znaajnog uticaja izvan svog neposrednog podruja. A istorija pokazuje da efekti sukoba ostavljaju oiljak na ljudski napredak na naine nesagledive za stolea pa ak i milenijume koji dolaze. 2

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Balkanski sukob nee moi da bude spreen sve dok inioci o kojima ovde raspravlja Bodanski ne budu uzete u obzir. A malo je prilika - zbog uspeha psiho-politike kampanje koja se jo uvek odvija - da se dobiju te sutinske, uravnoteujue informacije iz drugih izvora. S te strane, delo Josifa Bodanskog od vitalne je vanosti za sve nas. Gregori G. Koupli. Predsednik ISSA, Aleksandrija, Virdinija, Avgust 1996.

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

UVOD
inilo se da je klizanje prema ratu u prethodnoj Jugoslaviji bilo zaustavljeno i ak preokrenuto 21. novembra 1995. Potpisivanje nacrta sporazuma reenja u Dejtonu, Ohajo, kao posledice tronedeljnih intenzivnih pregovora nametnutih od Sjedinjenih Drava, bilo je predstavljeno kao prekretnica. Ubrzo potom, 14. decembra 1995., u Parizu je potpisana konana verzija tih sporazuma. S tim je otpoelo rasporeivanje 60.000 ljudi IFOR (Implementation Force - izvrne snage) u kom preovlauje NATO. Treina te sile bile su trupe SAD, pa su Sjedinjene Drave ostvarile kontrolu nad njima. Valjanost, odrivost i legitimnost sporazuma Dejton-Pariz kao kamena temeljca za mirovno reenje gorkog rata u Bosni i Hercegovini daleko je od izvesnosti. Slino tome, sposobnost IFOR-a u kome sve vie dominiraju Sjedinjene Drave ak i ako bi to moglo biti nepristrasno - da nametne mirovni proces trebalo bi da bude odmerena na osnovu situacije u Bosni i Hercegovini i spremnosti kljunih lokalnih uesnika da prihvate mirovni proces. Pomnije istraivanje dinamika u prethodnoj Jugoslaviji od jeseni 1995. pohranjuje ozbiljnu sumnju u logiku koja stoji iza toga i odrivost procesa Dejton-Pariz. Od kraja 1995., dolo je do glavne polarizacije situacije u prethodnoj Jugoslaviji i na itavom Balkanu. Taj tok je pogoran aktivnim sprovoenjem sporazuma Dejton-Pariz. U Bosni i Hercegovini se odvojeno ali paralelno odvijaju dva razliita sukoba. Kljuna taka trvenja za oba jeste propast muslimansko-hrvatske federacije koju je izmislio i nametnuo Vaington. Te dve krize su: - 1. Islamizacija i radikalizacija Bosne i Hercegovine, ukljuujui konsolidaciju infrastrukture islamistikog terorizma naroito usmerenog prema IFOR-u. Glavni cilj tog procesa jeste da se osigura islamistiki karakter Bosne i nadalje razvoj globalnog islamistikog dihada. Da bi ostvarila ovaj program, Izetbegovieva administracija u Sarajevu obilno se oslonila na stalno prisustvo vie od 10.000 inostranih mudahedina kao i vie desetina hiljada bosanskih muslimana preobraenih u militantne islamiste i najlojalnije vrsto jezgro oruanih snaga, obavetajnih i bezbednosnih organa. Uzimajui u obzir ovaj razliit karakter odbrambenog ureenja bosanskih muslimana, bie nemogue za bilo kog lidera u Sarajevu da se oslobodi zavisnosti od islamista ak i ako taj lider to stvarno bude eleo. - 2. Eskalacija trke u naoruanju izmeu Hrvatske i ostatka Jugoslavije u pripremi za regionalni rat da bi se odluila sudbina Balkana posle krize. Jedina stvar gde su izgleda saglasni Zagreb (Hrvatska) i Beograd (Jugoslavija) jeste neizbenost podele Bosne i Hercegovine: odnosno, eliminacija muslimanskog politikog entiteta. Razlike u vojnom ustrojstvu u novoj Jugoslaviji i Hrvatskoj jesu odraz nastajuih nacionalnih prioriteta ova dva kljuna aktera na Balkanu. Oba su ujedinjena u svom pristajanju na koegzistenciju na novom Balkanu, poto su prethodno tranzirali Bosnu i Hercegovinu izmeu sebe. 4

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Dramatian razvoj dogaaja nije se dogodio iznenada ili u vakuumu. Pre bi se moglo rei da su oni posledica glavnog razdora - nametanja sporazuma Dejton-Pariz od strane Sjedinjenih Drava - da bi eskalirale unutranje tenzije i pokretake sile u prethodnoj Jugoslaviji. Ovaj proces, ve po sebi opasan i destabilizujui, evoluirao je s poetka devedesetih godina u i oko Bosne i Hercegovine. Kao to je opisano u prethodnoj knjizi ovog autora, OFANZIVA NA BALKAN, reenost sarajevskog vostva da prizna i prihvati elju kljunih nacionalnih grupacija prethodne Jugoslavije - Srba i Hrvata - da ostvare svoju potragu za nacionalnim samoodreenjem i odlunu kampanju nastranog saveznitva Sjedinjenih Drava i islamista pod vostvom Irana da uvrste muslimansku upravu nad itavom Bosnom i Hercegovinom, ve je vodila u produenje i eskalaciju bratoubilake borbe tokom etiri godine. Dosad, nametanje mira posredstvom Sjedinjenih Drava samo je ohrabrilo Sarajevo da pojaa svoju borbu za maksimalistiko reenje terajui druge regionalne sile da pokuaju da ostvare njihove vlastite ciljeve pre nego se sporazumi preobrate u novu regionalnu stvarnost: od Sjedinjenih Drava nametnut novi bosanski poredak. Zbog toga postoji duboka razlika u sagledavanju bliske budunosti kljunih aktera kao posledice sporazuma Dejton-Pariz. Zagreb predsednika Franje Tumana veruje da se ne moe izbei znaajniji rat pre nego to se uspostavi novo pregrupisavanje snaga na teritoriji prethodne Jugoslavije. Beograd predsednika Slobodana Miloevia se jo uvek nada da e biti u stanju pregovorima da obezbedi priznanje Zapada za pojavu nove Jugoslavije u kojoj dominiraju Srbi i nove Hrvatske, koje dominiraju teritorijom prethodne Jugoslavije, ukljuujui podelu Bosne i Hercegovine izmeu njih. Nova Jugoslavija je iscrpljena sankcijama i klonulou srpskog duha. Hrvatska je, u estokom kontrastu, podmlaena uspehom ofanzive u Krajini i Bosni i Hercegovini, naroito zapadnom tolerancijom etnikog ienja Srba koje je usledilo. Tuman je ophrvan borbenim duhom, uveren da e Zagreb biti u stanju da ostvari svoje regionalne aspiracije snagom oruja. U ovom procesu Sarajevo nije upadljivo. Potpuno svesno veliine pretnje za vlastito postojanje, Izetbegovieva administracija je nepopustljiva u podsticanju kriza da bi SAD/NATO snage unitile Srbe i Hrvate za njih tako da ne postoji pretnja Sarajevu. Sarajevo ima krupniji cilj na umu: da razvije regionalnu dinamiku, a naroito da uspostavi potpuno zauzimanje Sjedinjenih Drava za Sarajevo, to e odvratiti Berlin i Moskvu od meanja i olakanja svojim tienicima eliminaciju muslimanskog entiteta. Izetbegovi i njegovi najblii pomonici, naroito general Rasim Deli, uvereni su da se na Klintonovu administraciju moe uticati da odigra tu ulogu ak uprkos oitim pripremama i aktivnoj podrci antievropskom islamistikom terorizmu sa teritorije koju kontrolie Sarajevo. Islamistike aktivnosti su, ukljuujui i manipulaciju Klintonovom administracijom, glavni destabilizujui inilac koji preti izgledima za uspostavljanje dugotra5

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

jnog mira u prethodnoj Jugoslaviji. Sarajevo je reeno da oslobodi varnicu koja moe da zapali region i tako da postane katalizator eskalacije svake erupcije u ostatku Evrope. Ispitujui i analizirajui ove pokretake sile, knjiga NEKI TO ZOVU MIR: U IEKIVANjU RATA NA BALKANU podeljena je na tri dela: Deo I - ISLAMISTIKI MIR - podrobno analizira islamistike aktivnosti u Bosni i Hercegovini u pripremama za sporazume Dejton-Pariz i u svetlu njihovih posledica. Ovaj deo ukljuuje i podroban opis sadanje infrastrukture islamistikog terorizma i mudahedina u Bosni i Hercegovini, otvoreno krenje sporazuma i pripreme za islamistike teroristike napade na IFOR i Zapadnu Evropu. Deo II - REGIONALNO VOJNO NAORUANjE I DINAMIKA - analizira vojno naoruanje u Hrvatskoj, ostatku Jugoslavije i Bosni i Hercegovini. Posebna panja je posveena nastojanjima Zagreba da profitira u krizi u Istonoj Slavoniji kao katalizator za regionalni rat ija se objava oekivala u novoj podeli moi u prethodnoj Jugoslaviji. Takoe je analizirano i hrvatsko naoruanje u iekivanju odlunog sukoba sa snagama bosanskih Muslimana, koji e zapaliti sukob u Mostaru. Deo III - POSLE EKSPERIMENTA - zakljuuje knjigu analizom sudara istinskih dinamika moi u prethodnoj Jugoslaviji, kao i opasnosti povezanih s velikim jazom izmeu strateke stvarnosti na Balkanu i poeljne politike koju slede Sjedinjene Drave. Posebna panja je posveena islamistikim pripremama za eskalaciju subverzivnih aktivnosti i terorizma u srpskoj pokrajini Kosovo, u Jugoslaviji. Izuavano je i dugoronije povlaenje IFOR-a. Posebna panja je posveena globalnom grananju sporazuma Dejton-Pariz. - arbitrarnog nametanja reenja od strane Sjedinjenih Drava - i naroito reakcije na neprijateljske sile u muslimanskom svetu i Istonoj Aziji, kao i lekcije nauene od njih. Kao i OFANZIVA NA BALKAN, ova knjiga naglaava potpunu razliku izmeu islamsko-muslimanskih naroda i vlada, uglavnom umerene prirode, i onih oznaenih kao islamisti: islamisti upotrebljavaju - ili zloupotrebljavaju - Islam kao ulepanje ili pokrie za svoj radikalan politiki program.

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Mir islamista Euforija koja je pratila potpisivanje sporazuma u Dejtonu i Parizu krajem 1995. godine stvorila je utisak da je re o spasonosnom politikom reenju za gorak i surov rat u prethodnoj Jugoslaviji. Klju za novu eru mira trebalo je da bude pojavljivanje jedinstvene Drave Bosne i Hercegovine. Mada je podeljena u dva odvojena entiteta (muslimansko-hrvatski i srpski) i pod vlau preteno muslimanske vlade, sporazumi su predviali da nova Bosna treba da bude istinski multinacionalna, demokratska Drava. U sporazumima Dejton-Pariz potpuno je zanemaren islamistiki inilac: sila koja je omoguavala sarajevskom vostvu da istraje i bori se od poetka devedesetih, i sila koja je najvie u stanju da kri sporazume sve dok se ne sueli s NATO snagama i to ne iznudi. Od sredine novembra 1995., sarajevska administracija je naglaavala rastuu vanost islamistikog inioca za vlastiti opstanak i sposobnost da uvrsti svoju kontrolu nad Bosnom i Hercegovinom. U tom procesu, Sarajevo je isticalo i potvrivalo antiameriki i antizapadni karakter islamista. Prema tome, utroivsi mnogo vremena da bi obezbedila potpunu podrku Sjedinjenih Drava za vreme pregovora u Dejtonu poetkom novembra, Sarajevo nije moglo da eka da ponovo zapone zastupanje svoje istinske politike, budui da je ve postigla, po reima pregovaraa vlade Sjedinjenih Drava Riarda Holbruka, 85 % svojih ciljeva. Vaington ne bi trebalo da bude iznenaen brzim, otrim oivljavanjem islamistikog karaktera Sarajeva, jer je ak i za vreme dejtonskih pregovora vostvo bosanskih muslimana istrajavalo na svom putu da osigura da niko ne bi smeo da sumnja u stalno zauzimanje Sarajeva za radikalan islamistiki cilj. Stvarno Sarajevo posle Dejtona Nepopustljivost Sarajeva u ouvanju i irenju svojih bliskih odnosa sa islamistima - posebno sa Islamskom Republikom Iran - neprestano je naglaavana i demonstrirana tokom dejtonskih pregovora. Od kraja novembra 1995., Sarajevo je isticalo svoje bliske odnose sa Iranom i svoju predanost islamistikoj stvari. Ove aktivnosti su voene u dva glavna pravca: a) politike aktivnosti na visokom nivou u kojima su bili naglaavani sarajevska zahvalnost Teheranu i reenost da se daje poboljavaju i ire odnosi; i b) mnotvo tajnih i polutajnih aktivnosti u kojima su bili jasno demonstrirani pripravnost Sarajeva i reenost da se nastavi sa islamistikim dihadom u Bosni i Hercegovini. Kasnije aktivnosti su najznaajnije zato to su u oitoj suprotnosti sa obeanjem Sarajeva Vaingtonu da e proterati sve mudahedine do sredine januara 1996. Ve sredinom novembra 1995., bosansko-muslimanski izvori u Dejtonu i irom Bliskog Istoka otkrili su da je, tokom pregovora, delegacija Sjedinjenih Drava 7

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

inila uestale i uzaludne napore da pritisne Sarajevo da svede nivo svojih bliskih odnosa sa Iranom. Sarajevo ne samo da je to odbilo, ve je pohitalo da demonstrira svoju vezanost za Teheran. Uoi potpisivanja sporazuma u Dejtonu, 21. novembra, bosanski ambasador u Teheranu, Omar Bahman, uveravao je vladu da su veze Teheran-Sarajevo bile duboke i sveobuhvatne i da on nije uo ni za kakav izvetaj (iz Sarajeva) o seenju ili ogranienju odnosa sa Iranom. On je neprestano ponavljao sarajevsku vezanost za politiku saglasnost sa Teheranom. Ambasador Bahman je takoe rutinski izvetavao Teheran o toku i karakteru dejtonskih pregovora. Sutina Bahmanovog, pa prema tome i sarajevskog tumaenja dejtonskog procesa, odraavao se u analizi sporazuma proislamskih krugova u Teheranu od 23. novembra. Oni ukazuju da je sporazum nametnut Sarajevu putem pretnji i pritisaka Sjedinjenih Drava. Ovi krugovi, veoma bliski stanovitu vostva Pasdarana (Iranska revolucionarna garda) i VAVEK-a (Iranska obavetajna sluba), zbog toga predviaju nastavak borbi u Bosni i Hercegovini. Surova priroda sporazuma nametnutog u Ohaju otkriva zato taj sporazum ima mnogo disidenata meu politiarima, borcima i stanovnitvom u Bosni i Hercegovini. Niko ne zna da li bosanski narod i borci pretpostavljaju nepravedne sporazume ratu. Bosanska kriza se nee zavriti sa sporazumom iz Ohaja. On e tinjati pod pepelom i izbiti u veliki poar pre ili kasnije. Teheran, uveravaju oni, iskreno e podrati snage bosanskih muslimana u sluaju obnove islamistike borbe u Bosni i Hercegovini. U meuvremenu, reakcije zvaninog Teherana na vest o sporazumu u Dejtonu bile su odmerene i mirne, odraavajuci unutranju spoznaju i uverenje da e stvari produiti teheranskim putem. Kamal Karazi, iranski ambasador pri UN i vii obavetajni oficir Pasdarana umean u pokroviteljstvo terorizma, izjavio je da Teheran deli oseanje koje su izrazili Bosanci da mada sporazum (potpisan u Dejtonu) nije pravedan, on jeste korak da se sprei dalje krvoprolie u Bosni i Hercegovini. U Teheranu, pomonik ministra inostranih poslova Mahmud Vaezi naglasio je podrku Teherana Izetbegoviu. Ako je Izetbegovi zadovoljan sporazumom, Teheran e ga podrati. Isti pristup je izraen u estitki koju je Izetbegoviu uputio iranski predsednik Hasemi Rafsandani. Ali iranska arada nije dugo potrajala. Ebrahim Rahimpur, visoki zvaninik ministarstva inostranih poslova, 27. novembra 1995. naglasio je reenost Teherana da osigura islamski karakter Bosne i Hercegovine. Sporazum nametnut od strane Sjedinjenih Drava ima svoje mane, objasnio je Rahimpur, od kojih je najvanija nastojanje da se ugui islamski karakter zemlje. Bosna je opstala zahvaljujui rtvama njenih muslimanskih graana i pomou njenih prijatelja, naroito Irana, naglasio je on. Kao posledica dejtonskog sporazuma, obaveza muslimanskih zemalja prema Bosni i njenom muslimanskom stanovnitvu postala je dublja nego pre. 8

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Teheran je do sada bio na elu vie nego samo islamske solidarnosti. Jedinstven poloaj Irana u muslimanskom svetu u bosanskom pitanju bio je jasno demonstriran u vanrednom okupljanju u Teheranu Mobilizacione grupe islamskih zemalja za pomo Bosni. Prisustvovali su ministri inostranih poslova ukljuujuci i one iz Egipta, Jordana i Saudijske Arabije, a svi su navodno priznavali nadmo i vodeu ulogu Irana. Kao odraz istinske vanosti konferencije, predstavnik Sarajeva bio je Rasim Deli, bosanski ef generaltaba i tvorac njihove dugorone vojne strategije. Uoi konferencije, u odvojenom susretu s iranskim ministrom inostranih poslova Velajatijem, Deli je definisao dejtonski sporazum kao nepravedan i preporuivao ustrajnu podrku islamskih zemalja bosanskom narodu. On je izdvojio Iran zbog njegove bezrezervne podrke Sarajevu i izrazio uverenje da e se takva pomo nastaviti. Velajati je uverio Delia da e se iranska podrka, naroito vojna, samo uveati. Zaista, u svom obraanju na teheranskoj konferenciji, Deli je ponovio svoj argument da je dejtonski mir bio nepravedan prema bosanskim muslimanima i nagovarao islamske zemlje da uveaju svoju podrku Bosni i Hercegovini naroito u vojnoj oblasti. Deli je nagovestio vojni sukob da bi zakljuio da je to zato to nepravedan mir moe izazvati nove sukobe u budunosti. Prema tome, nastavio je Deli, pod sadanjim okolnostima Bosna i Hercegovina treba da nastavi da bude strateka oblast za sve islamske zemlje i te (islamske) Drave treba da uveaju svoju politiku i vojnu pomo Bosni da ublae pritiske koji su primenjeni na nju. Kao odgovor, predsedavajui konferencije, Xafar Kamal iz Malezije, ponovo je potvrdio obavezu islamskih Drava da obezbede opsenu politiku i vojnu podrku muslimanima iz Bosne i Hercegovine. Vojni faktor je dominirao u kljunim govorima. U svom govoru, Haseni Rafsandani je naglasio da je podrka muslimanskoj Bosni uvek bila islamska dunost. Uspostavljanje vojne ravnotee u Bosni i Hercegovini da bi se garantovao trajan mir... jeste prvenstvena dunost ove grupe, izjavio je iranski ministar inostranih poslova Velajati. Poruka koju ovaj skup treba da prenese jeste da smo svi mi kao pripadnici jedinstvenog islamskog Ummah (naroda) osetljivi na budunost i napredak drugih lanova. Zaista, konferencija je odluila da obezbedi novu vojnu podrku Bosni i Hercegovini. Teheran je Konferenciju zakljuio izjavom: Islamske zemlje ne treba da tede napore da pojaaju odbrambenu sposobnost Bosne kao i da aktivno sudeluju u obnovi te zemlje. U meuvremenu, Konferencija mobilizacione grupe islamskih zemalja za pomo Bosni posluila je takoe kao pokrie za daleko znaajnijie susrete izmeu Delia i njegovih pomonika sa voama terorista i obavetajnih slubi i viih koman9

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

danata iz Irana, Libije, Sirije, Libana, kao i predstavnika iz Sudana, Pakistana i Avganistnaa, ukljuujui i vie voe Hizb-Alaha i Arapsko-avganistanske grupe. Njihova promiljanja su bila posveena borbama koje predstoje, nagovetavajui naglaenu eskalaciju pre nego eru mira. Oni su raspravljali o prebacivanju dodatnih boraca-terorista i oruja u Bosnu i Hercegovinu da bi bila u stanju da se nosi s invazijom NATO-a i zahtevima kasnije eskalacije islamistikog dihada u Zapadnoj Evropi. Kao odjek tih odluka, proislamistiki krugovi u Teheranu su naglasili antiislamski karakter sporazuma iz Dejtona. Zapad samo misli na to da ... sprei da jedna islamska Drava uhvati koren u Bosni, uveravali su oni. Svestrana podrka iz itavog muslimanskog sveta treba da obezbedi da se takav plan ne ostvari. U meuvremenu, 29. novembra 1995., na osnovu odluka teheranske konferencije, iranski ministar inostranih poslova, Ali Akbar Velajati, otputovao je u Zagreb i Sarajevo na elu delegacije na visokom nivou. Na njihovom sastanku, hrvatski predsednik Franjo Tuman je zamolio Velajatija da Teheran posreduje u nereenim sporovima sa Sarajevom da bi se poboljali odnosi izmeu sve tri zemlje. Tuman je naglasio da Zagreb uvaava jedinstven poloaj Teherana u Sarajevu. Najvaniji deo Velajatijeve posete bilo je raspravljanje bilateralnih - iranskohrvatskih - stratekih odnosa. Te razgovore je Velajati vodio sa Gojkom ukom, hrvatskim ministrom odbrane. Iran se sloio da proda jeftinu naftu Hrvatskoj i kupi brodove iz hrvatskih brodogradilita kao deo pospeenja iranskog doprinosa obnovi i uvrsenju bosanskih muslimana: naroito prebacivanja oruja i osoblja preko Hrvatske. Zagreb je naglasio vanost vojne saradnje izmeu Bosne, Irana i Hrvatske slaui se sa Velajatijem. Pre nego to e napustiti Zagreb, Velajati je objavio da e Iran i Hrvatska zakljuiti ugovor o vojnoj saradnji pre kraja 1995. Velajati je 30. novembra stigao u Sarajevo avionom UN. Odbijen je njegov zahtev da leti u specijalnom avionu iranske vazduhoplovne kompanije da se ne bi naljutili Srbi. Teheran je ovaj incident istakao kao primer antimuslimanskog stava UN i NATO. Zvanian razlog Velajatijeve posete Sarajevu bila je inauguracija novog velikog kompleksa iranske ambasade. Predsednik Alija Izetbegovi i praktino itava sarajevska elita prisustvovali su ceremoniji. U svom obraanju, Izetbegovi je naglasio vanost stalnih bliskih odnosa izmeu Irana i Bosne i Hercegovine. Karakteristino je da kompleks nove ambasade obuhvata i glavni komunikacioni centar, kao i golemi kompleks za pokroviteljstvo obavetajnog rata i terorizma. Ti objekti su bili izgraeni u skladu sa sporazumom o iransko-bosanskoj saradnji koji je Bakir Izetbegovi, sin Alije Izetbegovia, potpisao u Teheranu jo u novembru 10

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

1994. Danas taj kompleks iranske ambasade slui takoe i kao legalno pokrie za brojne (blizu 100) vie iranske eksperte koji su pre toga polutajno delovali u redovima vojne i obavetajne slube bosanskih muslimana. U Sarajevu, Velajati je vodio duge razgovore sa Izetbegoviem o regionalnoj i stratekoj situaciji, njihovoj zajednikoj reakciji na dejtonski sporazum i izazovima koji su pred njima. Velajati je neprestano ponavljao iransku sveoptu podrku, naroito vojnu, za sarajevsko vostvo. Velajati se takoe sreo i sa bosanskim ministrom inostranih poslova Muhamedom airbejem i lanom predsednitva Ejupom Ganiem. Tokom Velajatijeve posete, Teheran i Sarajevo su ostvarili novi memorandum o razumevanju izmeu njihovih zemalja. Oni su se saglasili da Iran treba da igra znaajnu ulogu u obnovi i osiguranju muslimanske Bosne, ak i ako to bude izvor nezadovoljstva za neke vlade, naroito Sjedinjene Drave. Velajati i iranska delegacija su se takoe sreli i sa bosanskim muslimanskim verskim voama predvodenim Reis-ul-Ulemom Mustafom Efendi Ceriem i Hadi Haset Ismet Efendi Spahiem da bi razgovarali o poloaju bosanskih muslimana u regionu i iranskoj podrci da se ojaa Islam u Bosni i Hercegovini i na Balkanu u celini. Velajati se vratio u Teheran uveren da iranski odnosi i sa Hrvatskom i sa Bosnom i Hercegovinom imaju nadalje svetlije izglede nego u prolosti. Glavni razlog za optimizam Teherana bilo je brzo izvoenje vojno-teroristikih priprema u Bosni i Hercegovini uprkos dejtonskih sporazuma. Bosanske specijalne snage, ukljuujui mudahedine, igraju centralnu ulogu u tim aktivnostima. Mudahedini? Koji Mudahedini? Odmah poto su dejtonski sporazumi stupili na snagu, zvanino Sarajevo je izrazilo svoju bojazan da e se borbe ubrzo obnoviti. U intervjuu za sarajevski nedeljnik Ljiljan, predsednik Izetbegovi nije iskljuio da e srpska strana prekriti (Dejtonski) sporazum, ali ako se to dogodi... borba e se nastaviti, ali pod mnogo povoljnijim uslovima po nas. Onda e Srbi voditi rat protiv ostatka sveta. Izetbegovi je uz to ishod Dejtona pripisao, barem u izvesnoj meri, doprinosu muslimanskog sveta. Islamski svet jo uvek nije dobro organizovan i dovoljno jak. Ipak, sama injenica da islamski svet postoji uticao je na ponaanje Zapada u nekoj meri, a posebno na ono nekih zapadnih zemalja. Prema tome, za muslimansku Bosnu nije mogue da veruje ili se pouzda u Zapad po pitanju svoje budunosti i spasenja. Izetbegovi je zakljuio da se vratio iz Dejtona uveren da je, pod vostvom Zapada, ovo svet u kom je mogue zapoeti nepravedan rat i nametnuti nepravedan mir. 11

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Zakljuak do kog je dolo zvanino Sarajevo krajem 1995. bio je da je, bez obzira na dejtonske sporazume i oekivani raspored jakih NATO snaga, za snage bosanskih muslimana imperativ bio da se pripreme za skori nastavak borbi. Nisu to bile prazne pretnje. Zapoevi krajem novembra, kada su dejtonski pregovori bili privedeni kraju, vei broj viih inostranih eksperata sa bosanskim muslimanskim snagama, ukljuujui vie iranske obavetajne oficire, organizovali su pokret otpora. Mnogi iranski i arapski Avganistanci bili su tajno rasporeeni u oblasti Tuzle i na drugim mestima gde se oekivalo da budu rasporeene snage Sjedinjenih Drava, da bi obavljali izvianja i pripreme za operacije ako se javi potreba da se preduzmu napadi protiv snaga Sjedinjenih Drava. Za to vreme, porastao je broj pokuaja od strane jedinica komandosa bosanskih muslimana u irem podruju Sarajeva da se preseku srpske linije. Prevashodni cilj ovih operacija bio je da se podstaknu provokacije koje bi mogle da okaljaju sliku o Srbima i ojaaju muslimansko priznanje u predstojeoj borbi za srpske sektore Sarajeva. 27-28. novembra, na primer, odred 445. brigade lake peadije (stalno smetene u Konjicu) bio je ubaen u srpsku pozadinu blizu planine Igman. 3-4. decembra, jedan drugi izviako-saboterski odred bosanskih muslimana bio je ubaen iza srpskih poloaja na podruju planine Ozren. Bilo je takoe i nekoliko sluajeva snajperskih napada na muslimanski deo Sarajeva iz sivih zona izmeu srpskih i muslimanskih poloaja. Bosanski Srbi su poricali da su za to odgovorne njihove snage, a UNPROFOR nije mogao da ustanovi ko je bio odgovoran za te snajperske napade. U isto vreme, armija bosanskih muslimana je nastavila da uklapa mudahedine u svoje redove. Taj proces je oevidno demonstriran u Zenici na paradi od 10. decembra. Bila je to velika predstava sile koju su predvodili Rasim Deli i predsednik Alija Izetbegovi. Prodefilovalo je oko 10.000 vojnika predstavljajui brojne jedinice, a bilo je predstavljeno i razno teko naoruanje - tenkovi, artiljerijsko orue, protivavionski topovi i merzeri, rakete i projektili. Ovo je naa demonstracija sile. Mi moramo da pokaemo da imamo snage za dalju borbu ako je to neophodno; ako Dejton ne funkcionie, objasnio je jedan vojni predstavnik. Ispred Izetbegovia i Delia su defilovali borci vie elitnih jedincia uzvikujuci slogane kao to su: Alah-hu-Akbar! (Bog je velik) i Ameriki tenkovi nas nee prepasti! Sredinji deo inostranog sastava bosanske armije bio je oit, mada nije posebno pomenut. U svom komentaru, Izetbegovi je istakao doprinos 3. korpusa matine jedinice Mudahedina - ratnom naporu. Elitni delovi 3. korpusa su defilovali nosei zelene i crvene trake oko glave s islamskim sloganima. Prisutni posmatrai su zabeleili da je Najbolje opremljena bila elitna 7. muslimanska brigada... iji pripadnici oponaaju estinu i hrabrost inostranih islamskih ratnika, poznatih kao mudahedini, uz iji su se bok borili. Zapravo, ak i po 12

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

najsuzdranijim procenama, u redovima 7. muslimanske brigade stacionirane u Zenici, u decembru 1995. nalazilo se jo uvek preko 800 mudahedina iz islamskih zemalja. Mnogi borci 7. muslimanske brigade nosili su preko uniformi bele odore. Zvanino, to su bila bela zimska maskirna odela, ali zelene trake koje su ti ratnici vezivali oko glave nisu ostavljale sumnju u to da se zapravo radilo o ahidskim pokrovima. Parada u Zenici jasno je demonstrirala nastojanje Sarajeva da bosansku armiju prikae kao muslimansku silu koja se oslanja koliko na javne molitve i motivaciju jedinica iranskog stila toliko i na konvencionalno naoruanje. Velika veina mudahedina bila je dugo potpuno integrisana u te elitne snage. Budui da su sada glatko izbrijani, nemogue ih je otkriti sa rastojanja. Blie ispitivanje ukupnih armijskih snaga bosanskih muslimana s kraja 1995. jasno pokazuje ne samo veliinu islamskih snaga, ve da njihova srazmerna vanost i uticaj znatno premauju njihov puki broj. Karakteristino je da su sve islamistike jedinice - takozvani mudahedini - sainjavale integralan deo armijskih snaga bosanskih muslimana. Islamisti danas slue u bosanskim nacionalnim uniformama i kao takvi su upisani u bosanske graane i tako izuzeti od proterivanja prema sporazumu Dejton-Pariz. Krajem 1995., kljune jedinice mudahedina su bile: Armija republike BiH, 3. korpus, Odred el-Mudahedin ostala je glavna jedinica mudahedina, sluei kao prvenstveno jurina grupa Armije bosanskih muslimana. Glavni tab je bio u Zenici. 3. korpus mudahedina se sastojao od tri brigade, od kojih je svaka brojala oko 1.500 vojnika. Te brigade su bile: 7. muslimanska oslobodilaka brigada u Zenici, 9. muslimanska oslobodilaka brigada u Travniku (danas deluje u sastavu 2. korpusa osnovanog u Tuzli) i 4. muslimanska oslobodilaka brigada prvobitno rasporeena na elnim poloajima u depu a onda u Konjicu. Jedna druga brigada - 807. muslimanska oslobodilaka brigada - bila je ustanovljena i poloila je zakletvu 20. decembra 1995.; ona je integralan deo 81. divizije osnovane u Goradu. Postojale su odvojene elitne snage islamista u podruju Zenica-Travnik, poznate kao Dobrovoljaki bataljon mudahedina, Ansar. Ansar je u svom sastavu imao 300 do 600 vojnika. Glavni tab je bio u zgradi fabrike Vatrostalno u Podbrijeju (blizu Zenice). Uz to, postojao je i novi logor nazvan Muenicki odred, koji je, od prolea 1995., apsorbovao vie stotina novih mudahedina (ukljuujui samoubilake teroriste i druge eksperte) dospele iz Irana, Pakistana i Avganistana. Druga jedinica specijalnih elitnih snaga koja se i dalje poveavala, u vreme kada se pretpostavljalo da inostrani mudahedini naputaju Bosnu i Hercegovinu, bila je Kataeb-al-Munimin (Bataljon vernika). Vojnici, uglavnom Arapi ukljuujui Av13

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

ganistance, Pritizali su iz Sudana. Oni su sluili pod komandom vojnih oficira iz Pakistana i Avganistana. Ljudi za obuku i vostvo bili su iz Irana. Svaki bataljon je bio jaine 300 do 600 vojnika. Prvi operativni bataljon je bio osnovan u rejonu Buzima (severozapadna Bosna i Hercegovina). Jo jedan bataljon je sluio kao jedinica specijalnih snaga za 2. korpus u podruju Tuzle. irom Bosne i Hercegovine su bili organizovani drugi bataljoni. Prema Abu-Maaliju, komandantu mudahedina, ukupne snage organizovanih mudahedina brojale su izmeu 5.000 i 6.000 vojnika. Jugoslovenski, Hrvatski i vojni izvori bosanskih muslimana procenjivali su broj na vie od 7.000 vojnika. Preostala je jo jedna glavna islamska snaga: Handar divizija, nazvana prema 13. SS Handar diviziji koja je sluila pod nemakom zastavom u Drugom svetskom ratu. Dananja Handar divizija je sarajevska pretorijanska garda i sastoji se od 2.500 do 3.000 elitnih ratnika rasporeenih u Sarajevu i 6.000 do 7.500 jakih snaga za podrku u glavnoj bazi za obuku osnovanoj u okolini Fojnice, ali se etala naokolo da pojaa glavne borbene frontove. Najvei deo vojnika Handar divizije dosao je iz oblasti nebosanskih muslimanskih manjina, prvenstveno Albanaca, a vodili su ih eksperti veterani Pakistana i Avganistanci. Tokom eskalacije sukoba iz 1995., delovi Handar divizije su sudelovale kao specijalne snage u borbama u okolini Sarajeva, Tuzle i u talasanjima u zapadnoj Bosni i Hercegovini. U mnogim sluajevima, posebno u zbivanjima u zapadnoj Bosni i Hercegovini u leto-jesen 1995., oni su delovali u bliskom sadejstvu sa istonoevropskim jedinicama mudahedina. Bilo je tu takoe i nekoliko hiljada islamskih vojnika eksperata iz Irana, Turske, Pakistana, Egipta, Malezije i drugih muslimanskih zemalja koji su sluili na kljunim mestima u regularnim jedinicama snaga bosanskih muslimana. Oni su obezbeivali ekspertizu u artiljeriji, protivavionskoj odbrani, logistici, itd. Njihov broj nije uraunat u gornje procene. Krajem decembra 1995. nije bilo indikacija da su se oni spremali da se vrate u svoje matine zemlje. Bilo je i drugih velikih islamistikih snaga ukljuenih u subverzivne i teroristike operacije u Bosni i Hercegovini. Glavna komponenta islamske teroristike infrastrukture podravane od Irana u prethodnoj Jugoslaviji, a naroito u Bosni i Hercegovini, bila je skrivena u redovima raznih iranskih humanitarnih organizacija. Glavne islamske humanitarne organizacije su potvrdile da rade pod pokroviteljstvom iranske obavetajne slube. Te organizacije deluju iz Zagreba, u Hrvatskoj, u saradnji i saglasnosti sa lokalnim predstavnicima iranske obavetajne slube i Hizbolaha. Mohamed Devad Azajes, vii diplomata u Iranskoj ambasadi u Zagrebu, odgovoran je za nadzor nad obavetajnom slubom i teroristikim operacijama na Balkanu i u Evropi pod okriljem humanitarnih aktivnosti. Najvei deo fondova za te humanitarne organizacije koordinirani su preko fondacije Mostazafin (proelje iranske obavetajne slube) i mnotva fondacija iz Saudijske 14

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Arabije i Persijskog zaliva koje, preko Usama bin Ladina, odgovaraju sudanskom radikalnom islamistikom voi, Hasanu-al-Turabiju. U celosti, krajem 1995., izmeu 4.000 i 6.000 islamskih terorista je delovalo u Bosni i Hercegovini pod okriljem humanitarnih organizacija i humanitarnih projekata. (Velik broj ih je u vrhu snaga mudahedina u redovima Armije bosanskih muslimana.) to se tie oekivanog otputanja mudahedina do sredine januara 1996. - kao to je obeao predsednik Izetbegovi - i islamski i ameriki izvori su se sloili da e, u najboljem sluaju, to biti mlak, vidljiv napor. Sa zvaninim procenama da se u zemlji nalazi samo nekoliko stotina mudahedina koje su Sjedinjene Drave prihvatile, Sarajevo bi sprovelo aku bradatih tvrdokornih sluajeva do sarajevskog aerodroma i prognalo ih, najverovatnije do zasluene RiR u Sudanu ili Pakistanu. Zaista, najvei deo od 15.000-20.000 inostranih dobrovoljaca bilo je Ve potpuno integrisano u jedinice bosanskih muslimana. Islamistiki izvori kao i oni UN u Sarajevu sloili su se da dogod ti mudahedini budu ostali glatko izbrijani i u propisnim uniformama, niko ih nee dirati. Istinsko znaenje sporazuma Dejton-Pariz Od sredine novembra 1995., im je postalo jasno da e se dejtonski pregovori zavriti nekim oblikom sporazuma, meunarodno islamsko vostvo (prvenstveno u Iranu i Sudanu) i njihovi visoki predstavnici u Bosni i Hercegovini prouavali su posledice sporazuma na njihove aktivnosti na Balkanu i izvan njega. Prvi ishod koji su islamisti prouavali jeste karakter budue islamske drave u Bosni i Hercegovini kao posledica sporazuma koje su posredovale Sjedinjene Drave. Ubrzo, islamsko vostvo nije ostavilo mesta sumnji u svoju reenost da obezbedi ustanovljenje islamske drave u Bosni i Hercegovini ak i silom oruja. Karakteristino je da su islamisti snage Sjedinjenih Drava smatrali prevashodnom pretnjom za svoje trenutne i dugorone ciljeve, postavljajui prema tome opravdanje za vojne sukobe ili teroristike napade u budunosti. Ova obaveza je najpre autoritativno izneta 18. novembra 1995. Abu- Maali, komandant mudahedina, saoptio je njihovu spremnost da nastave rat i protiv Srba i protiv Hrvata samo ako pravedni zahtevi bosanskih muslimana ne budu ispunjeni u Dejtonu. Bosna je zemlja koju je Islam osvojio, naglasio je on. Takva situacija je nepovratna, kae, ak i ako politiki proces preti tom razvoju. Za nas nema razlike izmeu Srba i Hrvata. Hrvatska ima tritorijalne pretenzije prema Bosni, a Srbija eli da stvori veliku Srbiju. Muslimani u Bosni nikada nee prihvatiti takav ishod, zakljuio je Abu Maali. Stanovite Abu-Maalija precizno odraava glavnu analizu situacije u Bosni i Hercegovini voene od meunarodnog islamskog vostva. Ta interna studija, koja je takoe bila potpisana 18. novembra istrazivala je situaciju u Sarajevu dok su dejtonski pregovori voeni uspenom dovrenju. Karakteristino je da ta studija 15

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

danas krui meu visokim islamistikim voama kao smernica za budue aktivnosti. Meunarodno islamistiko vostvo je zabrinuto za temelje budue Bosne i Hercegovine kako je zacrtana u Dejtonu. Ali oni naglaavaju, uprkos nastupima i nasuprot javnim utiima, da nema istinskih iznenaenja u pregovarakom procesu i naelima sporazuma. Prema islamistikoj studiji, stvarna uloga i stav Sjedinjenih Drava obrazuje klju za razumevanje i suprotstavljanje nastupajuoj situaciji u Bosni i Hercegovini. Blie prouavanje i pregovarakog procesa i krajnjeg ishoda otkrilo je, prema studiji, istinsko lice Vaingtona, naslikanog kao aktivnog saveznika srpske antimuslimanske kampanje. Islamistika studija iznosi da e istorija videti tu trgovinu kao zapadnu popustljivost prema srpskim teritorijalnim zahtevima, brutalno sprovedenim do sada putem genocida pod vostvom novog amerikog prijatelja u Srbiji, Slobodana Miloevia, kog su mnogi nazvali Balkanskim Kasapinom. Zaista, krajnji cilj NATO IFOR-a nema nita zajednikog s dobrobiti bosanskih muslimana. NATO trupe e ui da pokuaju da zatite kredibilitet NATO i UN, zakljuuje studija. Meunarodno islamistiko vostvo je ve utvrdilo da stvaran mir nee biti mogu poto je mirovni sporazum potpisan pod pritiskom pa je stoga ilegalan, nitavan i jalov. Studija dalje naglaava da su se prvaci u Sarajevu saglasili s takvim isitavanjem situacije. Meunarodno islamistiko vostvo je uveravalo sredinom novembra da je Dejtonski sporazum ve bio odbaen od strane centara moi u Sarajevu, naroito generala bosanske armije i svih njihovih vojnika. Islamistika elita nije zabrinuta zbog oite podrke pregovorakom procesu i predloenom sporazumu koji je pokazao predsednik Alija Izetbegovi. Oni podseaju na etiri prethodna sluaja kada je elita u Sarajevu oborila Izetbegoviev potpis na takozvanim meunarodnim reenjima i planovima za zaustavljanje rata zato to su takvi planovi propustili da izraze maksimalistike zahteve tvrdog jezgra voa u Sarajevu i njihovih islamistikih saveznika. Ali upravo u sluaju da je Izetbegovi bio kooptiran od Sjedinjenih Drava, meunarodno islamistiko vostvo je takoe odloilo legalan i moralan povod za svrgavanje Izetbegovia. Vostvo je naglasilo nesiguran legalan poloaj Izetbegovia, naime, da on nema legalnu potvrdu da ostane na vlasti. Oni su naveli, vrlo tano, da Izetbegovi nastavlja da slui kao predsednik tri godine poto je ustavom propisan rok (12 meseci) i mandat trebalo da mu isteknu. Sama takva situacija ini njegov potpis na ma kom sporazumu neobaveznim, pa prema tome Izetbegovievo forsirano i ilegalno podupiranje ovih planova ne obavezuje lojalno vostvo u Sarajevu. Upravo u kontekstu oduzimanja legimiteta Izetbegoviu meunarodno 16

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

islamistiko vostvo je priznalo da su srpske smrtonosne granate koriene tako efikasno da podupru sarajevsku stvar bile samozadate. Studija objanjava da je, zato to je bosanski narod odbacio njegov zahtev da bude predsednik, Izetbegovi morao da pribegne sredstvima terora kako bi ostao na vlasti. U tu svrhu, on je esto koristio srpske granate protiv Sarajeva kao pregovaraki argument za svoj poloaj teroristiko-zastraujueg stila da bi bio prihvaen od Bosanaca i potvren od SAD. Glavni izazov s kojim se suoavaju islamisti u Bosni i Hercegovini jo uvek je najavljeni raspored golemih NATO snaga i posebno veliki kontingent Sjedinjenih Drava. Studija tumai mandat NATO-a kao meunarodno nastojanje da se obuzdaju bosanski muslimani i spree da ustanove islamsku dravu. Preliminarni NATO mandat jasno saoptava gotovo doslovno da e se preduzeti odluna vojna akcija protiv ma koje strane koja bude povredila nove granice, to, za islamistiko vostvo, znai aktivno spreavanje muslimanskih snaga da dovre oslobaanje Bosne i Hercegovine. ta god se desilo s bosanskim meunarodno priznatim granicama ili meunarodno priznatim (1992) pravnim sistemom? Prema tome, dogod je to briga meunarodnog islamistikog vostva: Vojnici Sjedinjenih Drava su u Bosni u misiji... da zatite postignua srpskog generala Mladia u oblasti Srebrenice i zatite njegovog logistikog koridora blizu tuzlanskog podruja. Oni naglaavaju da takav razvoj ne moe i nee tolerisati muslimanski borci i svi oni koji su se obavezali na ustanovljenje islamske Drave u Bosni i Hercegovini. Meunarodno islamistiko vostvo zakljuuje svoju studiju od 18. novembra 1995. a prividno prikrivenom pretnjom snagama Sjedinjenih Drava: Pitanje e se svesti na samo jedno: koliko e amerikih mladia morati da plati svojim ivotima od snajperskih hitaca srpskih kriminalaca i nagaznih mina ovog Boia novu odlunu ameriku politiku u Bosni?... Amerikanci su upali u balkansku zamku ulaskom u Bosnu da tite borbene poloaje bosanskih Srba. Podrobnije prouavanje ovog stava pokazuje da je ovo veoma teka pretnja. Budui da je prethodno naglaena korist od samoispaljivanja srpskih granata za islamistiku stvar, studija ne mora opirno da tumai istinsko poreklo srpskih snajperskih hitaca, mina i drugih pretnji. Osim toga, studija uri da naglasi da je sadanji cilj snaga Sjedinjenih Drava da sauva postignua srpskih snaga, to znai da Srbi nemaju razloga da napadaju svoje amerike zatitnike. Islamistike snage, s druge strane, budui da su se obavezale na oslobaanje itave Bosne i Hercegovine i ustanovljenje islamske Drave, imaju sve razloge da se odupru snagama Sjedinjenih Drava i ostalih lanica NATO rasporeenih u Bosni da bi spreile pohod Islama na Balkan. Na moguost islamistikih provokacija protiv NATO snaga aludirao je isto tako i Morteza Sarmadi, iranski pomonik ministra inostranih poslova. U intervjuu od 17

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

19. decembra, on je upozorio da postoje izvesni ratni hukaci u Bosni - poput bosanskih Srba - koji e dovesti u pitanje obavezu Sjedinjenih Drava i NATO-a prema mirovnom sporazumu iz Dejtona. Onda je on raspravljao nairoko o rezervama koje je gajilo vie muslimanskih voa i zajednica na Balkanu i Bliskom Istoku, naglaavajuci Izetbegovievo zapaanje da je Dejtonski sporazum bio nepravedan prema bosanskim muslimanima. Sarmadi je podvukao i uverenost Teherana da su bosanski muslimani bili osteena strana protiv ijih interesa je raspored NATO snaga zapravo bio usmeren. Meutim, sredinom decembra 1995., uloga Izetbegovia nije vie bila sporno pitanje. Meunarodno islamistiko vostvo je bilo uvereno da njeni saveznici i pristalice u Sarajevu potuno kontroliu situaciju. Konano, islamisti su sada ak uvereni da mogu i samog Izetbegovia da svrstaju meu sebi odane osobe poto nije bio kooptiran od Sjedinjenih Drava, kao to se ranije strahovalo (kada je bio u Dejtonu). Puko potpisivanje mira u Parizu zahtevalo je podrobnije prouavanje situacije u Bosni i Hercegovini. Potpisivanje sporazuma u Dejtonu i Parizu, i irom sveta izraena obaveza i podrka za Izetbegovievu administraciju bosanskih muslimana u Sarajevu, samo je pogoralo situaciju to se tie meunarodnog islamistikog vostva. U Kartumu je, 13. decembra, voa Sveislamskog pokreta (Pan-Islamic Movement - PIM) osnovanog u Sudanu, Hasan al-Turabi, presudio da je dejtonski sporazum zavera usmerena na iskorenjivanje Islama u Bosni na nain koji podsea na iskorenjivanje Islama u Evropi i pre 500 godina. 16. decembra 1995., meunarodno islamistiko vostvo je objavilo novu analizu sporazuma Dejton-Pariz pod naslovom Iskorenjivanje Islama iz Bosne! Njihov kljuni argument jeste da je sutina diplomatskih i vojnih nastojanja Sjedinjenih Drava da obezbede, pod izgovorom mirovnog ugovora, da se uspostavi zapadnjaka sekularna Drava tako da bosanski muslimani ne budu u stanju da ustanove islamsku dravu u Bosni i Hercegovini. Islamistiki analitiari su izgradili priu da je antimuslimanski plan bio glavni cilj Vaingtona od samog poetka dejtonskog procesa. Da to dokau, muslimanski analitiari su ukazali na napomene koje je izneo zamenik dravnog sekretara Sjedinjenih Drava Strob Talbot 1. novembra 1995. i nazvao ih Jaanje amerike bezbednosti kroz svetsko vostvo - Bosna i posle nje. Islamistiki analitiari su naglasili da je g. Talbot potvrdio da su Sjedinjene Drave imale globalne planove pokreui dejtonski proces. Citirali su g. Talbota: itav islamski svet, od Maroka do Indonezije, motri kako se dogaaji odvijaju. Muslimani posvuda ekaju da vide da li e njihovoj verskoj sabrai biti data ista prava i zatita kao i drugim Evropljanima. Odgovor na to pitanje mogao bi da ima uticaja 18

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

na budunost umerenih, prozapadnih voa kao to su turski premijer (Tansu) Ciler i pakistanski premijer (Benazir) Buto. Druge manje prijateljske sile na Bliskom Istoku i u Persijskom zalivu vide Balkan kao metu povoljnih prilika. Analitiari korene zavere vide u ovim reenicama. Strob Talbot priznaje da muslimani oseaju i reaguju kao jedno telo, potvrujuci ponovno buenje Islama irom sveta. Islamistiki analitiari ukazuju na kasnije izjave kojima je Talbot dokazivao 1. novembra svoju analizu: Bilo je posebno teko uraditi pravu stvar na Balkanu... Ali nije bilo sumnje u to ta danas znai uraditi pravu stvar - a danas je odluan trenutak. To znai posluiti se kombinacijama diplomatske vetine i verodostojne pretnje silom da se strane zadre za pregovarakim stolom. Za analitiare, te reenice predstavljaju dokaz antimuslimanske zavere. Talbot ovde govori onako kako jeste: verodostojna pretnja je definitivno koriena da se prisili bosanska muslimanska Drava da pristane i na podelu i na ideje o federaciji koje je projektovao NATO. Blie ispitivanje sporazuma Dejton-Pariz jasno pokazuje uspeh anti-muslimanskih planova i zavera na Zapadu. Osim toga, naglaavaju islamistiki analitiari, sporazum o Bosni bi se mogao smatrati prototipom za budua anti-muslimanska nastojanja Zapada predvoenog Sjedinjenim Dravama. (Dejtonski) dokument je od velike vanosti zato to je snabdeo muslimane ameriko-evropskom strategijom u postupanju s nastupajuim Islamom. Unutar ukupnog sporazuma, islamisti su posebno zabrinuti zbog segmenta koji odreuje dravno ureenje Bosne i Hercegovine. Islamistiki analitiari navode: NATO zemlje su projektovale dravno ureenje koje ima za cilj da likvidira svako islamsko prisustvo u Bosni; re musliman se retko pominje. Dva glavna problema koje islamistiki analitiari imaju sa slaganjem oko dravnog ureenja jesu: (a) da e pravno postojanje Bosne i Hercegovine biti zajameno meunarodnim zakonom kao Drava; i (b) da Bosna i Hercegovina treba da budu demokratska Drava, to treba da se sprovede vladavinom zakona i kroz slobodne i demokratske izbore. (Ovo su neposredni navodi iz Dejtonskog sporazuma). Islamistiki analitiari vide u ovim klauzulama prvi korak u iskorenjivanju Islama, koji se oituje u proglaenju Drave za demokratsku (sic). Analitiari vide u unutranjoj podeli Bosne i Hercegovine na MuslimanskoHrvatsku Federaciju i Republiku Srpsku sledeu fazu u razaranju Islama u Bosni. Drugi korak (u) iskorenjivanju svakog islamskog entiteta (sastoji se) prvo u podeli zemlje, a onda sabijanju i prikljuenju preteno muslimanskog dela u Hrvatsku federaciju, oduzimajui tako muslimanima svako politiko ili drukije nezavisno postojanje. 19

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Sledea faza u namernom nastojanju da se uniti Islam u Bosni moe se nai u segmentu sporazuma Dejton-Pariz posveenom osiguranju Ljudskih prava i temeljnih sloboda svim graanima Bosne i Hercegovine. Islamistiki analitiari naglaavaju vanost reenosti da e prava i slobode doputena svim Bosancima biti zasnovana na meunarodnim standardima kao to su postavljena nadalje u Evropskom ugovoru o zatiti ljudskih prava i temeljnim slobodama i njegovim protokolima. Ta naela, odreuje sporazum Dejton-Pariz, imae prvenstvo nad svim drugim zakonima. (Ovo su neposredni navodi iz Dejtonskog sporazuma.) Za islamistike analitiare, ove reenice sadre trei korak u kampanji za obuzdavanje Islama. Istiui prevlast meunarodnih zakona, Zapad obezbeuje da erijatski ili islamski zakon nikad ne moe da bude sproveden jer e ga drugi zakoni ukinuti. Evropljani su to izveli u svakoj muslimanskoj zemlji koju su kolonizovali. Sjedinjene Drave su to izriito uradile u Egiptu. Egipat predsednika Hosnija Mubaraka smatra se jednim od najljuih neprijatelja meunarodnog islamistikog vostva. Puko poreenje sporazuma Dejton-Pariz sa Kairom predsednika Mubaraka odrava stepen islamistikog neprijateljstva prema sporazumima. Islamistiki analitiari vide u definiciji bosanskog Predsednitva jo jedan vid zaverenitva protiv Islama. Ova definicija naveliko zadire u delikatno ustrojstvo centralizovanih institucija i procesa donoenja odluka s ciljem da obezbedi da prava svih nacionalnih grupa budu uzeta u obzir. Za analitiare, te nagodbe predstavljaju klicu namernog guenja muslimanskih prava. Slinosti izmeu Bosne i Libana su zauujue. Francuzi su ustanovili drutveno ureenje koje je osiguravalo minimalnu zastupljenost muslimanske veine i preobratili vlast u arenu torbu etnike smee. Postojao je jedan problem - izjalovilo se! Ono to je ovde ostalo neizreeno jeste injenica da je bratoubilaki libanski graanski rat koji je konano usmrtio od Francuza montiran sistem vlasti bio razularen udruivanjem islamista i palestinskih terorista. Upueni itaoci ovih analiza potpuno su svesni onoga to se desilo u Libanu sedamdesetih-osamdesetih godina i, za njih, ovo poreenje je vie od puke akademske studije. Islamistiki analitiari su takoe zabrinuti za ovlaenja Predsednitva u Sarajevu. Oni pronalaze korene jo jedne zavere dalekosenih uticaja u injenici da se od Predsednitva oekuje da preuzme odgovornost za voenje spoljne politike Bosne i Hercegovine, ukljuujui i naimenovanje ambasadora i drugih meunarodnih predstavnika Bosne i Hercegovine od kojih najvie dve treine moe biti izabrano sa teritorije Federacije... (Ovo su, ponovo, neposredni navodi iz Dejtonskog sporazuma.) Za islamistike analitiare, glavni razlog za ovu nagodbu ovlaenja Predsednitva nad spoljnom politikom jeste da se Bosna i Hercegovina odvoji od muslimanskog sveta. Jo jedan korak u iskorenjivanju Islama jeste da se osigura da vane grane vlasti kontroliu nemuslimani. Gornja odredba bi liila Bosnu vitalne 20

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

spoljnopolitike veze s drugim muslimanskim zemljama. Prema tome, bez izdane pomoi od sestrinskih islamistikih Drava i organizacija, i uz dodatni pritisak sa zapada, bilo bi izuzetno teko za muslimansko vostvo u Sarajevu da ustanovi pravu islamsku dravu. Sastav vie kljunih dravnih institucija snabdeva islamistike analitiare dokazima o planu Zapada da sprei ustanovljenje islamske Drave. Jedan takav primer jeste multietniki sastav Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, naroito kad se uzme u obzir da e neki od njegovih lanova biti naimenovani od Evropskog suda da bi se obezbeila nepristrasnost i sudska valjanost. ak i Ustavni sud je okupiran od strane stranaca koji e najverovatnije obezbediti da se spree bilo kakve islamske tenje, objanjavaju islamistiki analitiari. Vea pretnja Islamu su ljudska prava i temeljne slobode, kako su doputeni sporazumom Dejton-Pariz svim graanima Bosne i Hercegovine. Islamistiki analitiari naglaavaju skriveni plan iza propisa da ni jedan amandman na ovaj Ustav ne moe da poniti ili umanji ni jedno od prava ili sloboda koji su garantovani svim graanima. (Neposredni navodi iz Dejtonskog sporazuma.) Za islamistike analitiare, to je pravni hitac u prazno: Eto vam muslimani: ak ni Kuran ne moe ukinuti zakone koji su za bosanske muslimane postavile Sjedinjene Drave i evropske vojske. To je istinska okupacija na svim nivoima ivota u toj muslimanskoj zemlji. Islamistiki analitiari dalje jadikuju i potkrepljuju ovo stanovite obezbeujui detaljan spisak 15 meunarodnih sporazuma o ljudskim pravima iju je primenu obezbedio sporazum Dejton-Pariz za sve graane Bosne i Hercegovine. Zauujue je videti neprijatelje Islama gde piu stotine knjiga o slobodi, sastavljaju zakone o ljudskim pravima i odravaju brojne konferencije i skupove za ljudska prava, ali kada doe do primene tih prava na muslimane, najednom nema nikoga da slua. Gornja takozvana ljudska prava nisu ni bila predviena da tite muslimane, ona su smerala iskljuivo da tite interese neprijatelja Islama tako da ih oni mogu selektivno upotrebljavati po svom nahoenju i kad im se prohte. Islamistiki analitiari zakljuuju svoju studiju do 16. decembra o sporazumu Dejton-Pariz sa preutnom pretnjom da e guenje Islama u Bosni i Hercegovini biti katalizator nastupajueg irenja Islama u Zapadu Evropu. Oni navode razgovor izmeu Proroka Muhameda i Amr Ibn al-Asija. Amr Ibn al-Asi je upitao: Koji e se od dva grada prvi otvoriti za Islam? Konstantinopolj ili Rim? Muhamed je odgovorio: Herkulov grad e se prvi otvoriti za Islam. Zaista, Vizant, a s njim i Istono Hrianstvo kao regionalna sila, pali su pod vlast Turaka 1453. Sada je, objanjavaju islamistiki analitiari, dolo vreme na Rim, a s njim i Zapadno Hrianstvo kao regionalnu silu. Upravo zato je od NATO-a smiljeno nametanje antimuslimanskog poretka u Bosni i Hercegovini odreeno da podstakne povratni udarac protiv Zapadne Evrope. Islamistiki analitiari zakljuuju svoju analizu 21

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

sporazuma Dejton-Pariz s obeanjem: I Rim e se otvoriti za Islam. To je Boje obeanje koje nam je saoptio Prorok i ini se kao da je NATO zapoeo ispunjenje tog obeanja. Meunarodno islamistiko vostvo je puno optimizma kada je u pitanju oekivana konfrontacija s NATO-om. U navedenoj analizi koju je meunarodno islamistiko vostvo objavilo 18. decembra, stoji: Velika je srea videti NATO koji je toliko uplaen od mudahedina kao i od napredovanja Islama u Evropi. Islamisti uivaju u toj pojavi. Priseamo se rei naeg Proroka, mir i blagoslov bili s njim, kada kae: Alah mi je pomogao s uasom u srcu neprijatelja da istrajem u jednomesenom hodu. U isto vreme, meunarodno islamistiko vostvo smatra da je NATO, a posebno Sjedinjene Drave, odgovoran za mogunost oruanog sukoba izmeu mudahedina i vojnika NATO-a. Islamisti su besni na vojne odeljke Dejtonskog sporazuma koji pozivaju na deportaciju barem nekih mudahedina iz Bosne i Hercegovine. Islamistiki analitiari smatraju da je taj zahtev sastavni deo zavere Sjedinjenih Drava da se oslabe muslimanske snage i ojaaju srpske snage. Sporazum o Bosni koji je bio nametnut muslimanskoj vladi rezimira sve to. S jedne strane Sjedinje Drave toboe zahtevaju naoruavanje i obuku muslimanskih snaga, (ali) s druge strane oni im govore da proteraju svoje najbolje branioce (iz redova) mudahedina, zamurivi uz to na hiljade tona opskrbe, koje su prolazile ispred nosa amerikih nadzornika embarga, iz Rusije i Grke za Srbiju. Zdrueno dejstvo ovih koraka, ako Sjedinjene Drave znaju ta rade, smiljeno je da znaajno oslabi snage bosanskih muslimana, a taj razvoj dogaaja islamisti su reeni da ne dopuste. Islamistiki analitiari ne sumnjaju da NATO pripreme u Bosni i Hercegovini imaju za cilj da stvore povoljne okolnosti za eskalaciju borbi protiv mudahedina i lojalnih snaga bosanskih muslimana. Oni ukazuju da prema lanu IV: Sve strane shvataju i slau se da e se potiniti vojnim akcijama IFOR-a, ukljuujui i neophodnu upotrebu sile da bi se osigurala popustljivost prema brojnim klauzulama za povlaenje na nove linije prestanka neprijateljstava. (Dejtonski sporazum.) Islamistiki analitiari sparuju ovu odredbu s onom iz lana III koja odreuje rasputanje nezavisnih neregularnih snaga, to teoretski ukljuuje neke delove mudahedina: Strane takoe sebe obavezuju da razoruaju i raspuste sve naoruane civilne grupe... u roku od trideset dana od prenosa vlasti. (Dejtonski sporazum.) Uzeta zajedno, zakljuuje meunarodno islamistiko vostvo, ova dva lana obrazuju zakonski klju za zapoinjanje oruanih sukoba izmeu NATO-a i islamistikih snaga. Obratite panju na to da e, u skladu sa sporazumom, NATO upotrebiti silu ako mudahedini ne odu za trideset dana, zakljuuju islamistiki analitiari. Prema zamisli sporazuma Dejton-Pariz, a u skladu s obeanjima koja je Izetbegovi 22

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

dao Holbruku, velika veina mudahedina trebalo bi da napusti Bosnu i Hercegovinu tokom prvih trideset dana. Teorijski, ako bi se mudahedini razoruali i otili, ne bi trebalo da bude ikakve pretnje od oruanih sukoba izmeu njih i NATO IFOR-a. Mogunost takvog sukoba ne bi trebalo da brine islamistike voe. Ipak, to nije sluaj. Meunarodno islamistiko vostvo zna vrlo dobro da velika veina mudahedina i drugih islamistikih snaga, kao i legije bosanskih i drugih balkanskih muslimana, koje su oni indoktrinirali, obuili, organizovali i jo uvek ih vode, ima nameru legalno da ostane u Bosni i Hercegovini. Budui da su primili bosansko dravljanstvo i budui da su se integrisali u bosansku armiju, oni su izuzeti iz sporazuma Dejton-Pariz. Ne udi mnogo to su islamistiki analitiari ubeeni da e doi do sukoba NATO-a i njihovih snaga. Prema tome, najavu sukoba s NATO snagama trebalo bi smatrati jo jednim vidom graenja okolnosti za eskalaciju islamistike borbe za uspostavljanje islamske Drave u Bosni i Hercegovini. Uzete zajedno, analize koje je napisalo meunarodno islamistiko vostvo grade vrsto opravdanje da su sporazumi Dejton-Pariz sutinski anti-muslimanski i da je oruana borba - dihad - osnovni metod za ostvarenje islamske Drave u Bosni i Hercegovini. Krajem decembra 1995., sarajevski nedeljnik Ljiljan, koji se smatra Izetbegovievim glasilom, rasvetlio je doprinos islamistikih dobrovoljaca bosanskoj vojnoj sili kroz njihove line rtve i optu islamizaciju bosanskih muslimanskih snaga. Parada u Zenici od 10. decembra bila je predstavljena kao primer poslednjeg dostignua. Ljiljan je pohvalno naveo vie arapskih mudahedina koji su jo uvek u Bosni i Hercegovini uveravajui u njihovu privreenost islamskoj stvari i izraavajuci prezir prema sporazumima Dejton-Pariz. Nee nam nevernici govoriti kako da ivimo i ta da radimo. Ovo je muslimanska zemlja i muslimani moraju da je brane, objasnio je jedan arapski mudahid. Ljiljan nije ostavio mesta sumnji da su mudahedini bili spremni da se bore za islamsku Bosnu protiv NATO snaga. Uzevi u obzir jedinstvenu ulogu Ljiljana u politikom Sarajevu, samo objavljivanje ovog lanka moe se protumaiti samo kao Izetbegovieva preutna potvrda islamistikog prkosa i spremnosti da se sukobe sa SAD/NATO snagama. Karakteristino je da ta oseanja nisu ograniena na ekstremistike islamistike krugove. ak i relativno umerene frakcije muslimanskog bratstva u Zapadnoj Evropi vrsto su protiv sporazuma Dejton-Pariz zbog njegovih antiislamistikih odredbi. Oni su ak i mirovni ugovor potpisan u Parizu oznaili kao ugovor Kasapina Bila. Ovi islamisti takoe kau da e potpisivanje u Parizu ishoditi samo u obnovu borbi. Ugovor o predaji je potpisan u Parizu 14. decembra 1995. ime je navodno zaustavljen rat u Bosni i Hercegovini, objanjavaju oni. Klintonov bosanski mir moe se preobratiti... u period prevare izmeu dva razdoblja borbi. 23

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Vanost ova dva islamistika dokumenta, uzetih zajedno, posebno onog od 18. novembra, a jo vie analiza sporazuma Dejton-Pariz od 16. decembra - Iskorenjivanje Islama iz Bosne! - koju je objavilo meunarodno islamistiko vostvo, lei u tome da su ti analitiari takoe vrhovne voe mudahedina i snaga bosanskih muslimana koje s njima deluju. Ova dokumenta sutinski obrazuju pravno valjano duhovno i ideoloko opravdanje za odupiranje primeni sporazuma Dejton-Pariz, ukljuujui nametanje oruanih sukoba sa NATO trupama. U njihovim dokumentima iz decembra 1995., islamistike analize takoe tumae opravdanje za eskalaciju borbe irom muslimanske Bosne i Hercegovine u odluan sukob iji je cilj da razori Rim. Mada radikalan militantni Islam nije u stanju da osvoji Evropu ili uniti zapadno hrianstvo, on svakako moe da izrazi svoj gnev i frustriranost u obliku spektakularnih teroristikih napada u srcu Evrope. Polazno operativno grananje S obzirom na to da je vostvo bosanske muslimanske vojske veoma blisko, kako na ideolokom tako i na nivou delovanja, sa islamistikim vostvom, ovaj islamistiki dokument - Iskorenjivanje Islama iz Bosne! - treba da se shvati takoe i kao odraz itanja sporazuma u Sarajevu. Uz to, od poetka devedesetih godina, a posebno posle 1994., tumaenje dogaaja na Balkanu od strane islamistikog vostva zaista je bilo identino sa analizom istih dogaaja od strane predsednika Izetbegovia i njegovih bliskih saradnika. Prema tome, puko postojanje i distribucija dokumenata Iskorenjivanje Islama iz Bosne! krajem 1995. izdiglo se do polaganja duhovnih i ideolokih temelja za obaveznu objavu dihad-a protiv zapadnih sila zbog upletenosti u pokuaj da se u Bosni i Hercegovini uniti Islam, odnosno u ono to se u Vaingtonu jo uvek imenuje kao primena sporazuma Dejton-Pariz. Ovo nisu bile isprazne pretnje. Meunarodno islamistiko vostvo je objavilo svoje prvo eksplicitno upozorenje Sjedinjenim Dravama u vezi s prisustvom NATO snaga u Bosni i Hercegovini poslednjih dana decembra 1995. Upozorenje je objavljeno kao kominike Islamskog komiteta za odbranu prognanih (ICDP) pod nazivom uvajte se pogrenog baratanja pitanjem mudahedina. Kominike je rairen preko merodavnih islamistikih kanala u Kairu i Zapadnoj Evropi, ne ostavljajuci tako mesto sumnji da je poteklo sa najviih nivoa meunarodnog islamistikog vostva u Teheranu i Kartumu. U propratnom pismu je predstavljen Islamistiki komitet za odbranu prognanih kao telo sastavljeno od istaknutih voa arapskih religioznih grupa koje su u bliskom kontaktu s arapskim mudahedinima u Bosni. ICDP je, poput Grupe za meunarodnu pravdu koja je ve izdavala komnikee o teroristikim operacijama u vajcarskoj i Pakistanu, elna organizacija koriena kao organ za objavljivanje merodavnih kominikea na visokom nivou za islamistike voe bez njihovog neposrednog uplitanja. Sutina kominikea ICDP jeste da upozori Vaington na grananje njegovog bara24

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

tanja pitanjem mudahedina, kao i da ponovo naglasi da veina mudahedina namerava da ostane u Bosni. ICDP upozorava da Sjedinjene Drave vode neprijateljsku NATO kampanju protiv muslimanskih mudahedina. Ova ozbiljna situacija nije jedinstvena u Bosni i Hercegovini. Naprotiv, to je prirodna komponenta poloaja Sjedinjenih Drava, koji je neprijateljski prema svemu to je islamsko, to je postalo prepoznatljivo obeleje spoljne politike Sjedinjenih Drava. S ovim opisom sveukupne situacije, ICDP utemeljuje logiku za sveislamske aspekte stalnog prisustva mudahedina u Bosni i Hercegovini i za mogunost islamistike borbe irom sveta da bi se osigurali interesi ovih mudahedina u kontekstu globalnog antiamerikog dihada. Kominike ICDP-a najpre objanjava da su Sjedinjene Drave neprijateljski nastrojene prema mudahedinima zato to oni spreavaju plan Sjedinjenih Drava da unite Islam u Bosni i Hercegovini. Sjedinjene Drave se nisu uznemirile zbog hiljada ljudi to pomau raznim stranama, dok nastavlja da se die graja zbog nekoliko stotina mudahedina, mada su ovi esto ponavljali da nemaju politikih ciljeva u Bosni i da e otii im se uvere u bezbednost muslimana i vraanje njihovih prava. Zato onda Sjedinjene Drave njih osuuju? To je zato to oni kvare njihove planove herojskim ostajanjem uz svoju brau, branei ih svojim ivotima, dok su one (Sjedinjene Drave) sve stavljale na kartu muslimanskog poraza i predaje dok su oni bili opsednuti od Srba i Hrvata? Ili ih Sjedinjene Drave osuuju zbog njihove uloge u Islamskom pozivu i njihovim naporima da muslimane upoznaju s njihovom verom, to je, uz pomo Alaha, imalo velik uticaj na muslimansku doslednost i nepokolebljivost? ICDP naglaava da mudahedini polau raun jedino Islamu. Kominike navodi da, mada mudahedinima nije potreban niko da prizna njihovu ulogu i napore u Bosni... ako Sjedinjene Drave ili ma ko drugi eli da se upozna sa njihovom (mudahedina) ulogom, treba da ode na groblja i pogleda njihove grobne oznake. ICDP, meutim, osvetljava vitalan doprinos mudahedina procesu islamizacije u Bosni i Hercegovini, naglaavajuci da bi Sjedinjene Drave trebalo da odu u gradove i sela da osete njihov (mudahedina) uticaj i prebroje one koje su oni poduili. ICDP kominike sada otvara pitanje terorizma, optuujuci Sjedinjene Drave da tendenciozno prikazuju mudahedine kao teroriste samo zato to su islamisti. Najpre, kominike snano porie da mudahedini imaju bilo kakvu vezu s terorizmom. Ali onda ICDP preti Sjedinjenim Dravama i NATO-u terorizmom ako se suprotstave mudahedinima. Kakva prava imaju Sjedinjene Drave da optuuju mudahedine za terorizam? Siluju li oni zene? Ubijaju li decu? Unitavaju li ljudski rod kao to ine srpski i hrvatski kriminalci? Ni govora... standardi su narueni i rasizam i zle namere su prevagnuli. ICDP se sada zadrava na svedoanstvu o herojskoj borbi mudahedina u Bosni, a 25

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

posebno na njihovoj spremnosti da se sukobe s neprijateljem uprkos krajnje neravnopravnim odnosima. Mudahedini su nadvladali zahvaljujui svom junatvu i spremnosti da podnesu teke gubitke. Kominike istie da su mudahedini pokazali briljantne primere rtvovanja, islamskog bratstva i samoinicijative, dokazujui da su islamski narodi, arapski i nearapski, osposobljeni da se ponesu i s najteim zadacima, ak i ako su neke vlade kolebljive. U tom kontekstu, ICDP upozorava da ba kao to je mono oruje islamistike rtve bilo tako efikasno upotrebljeno protiv Srba i Hrvata, mono oruje muenitva samoubilaki terorizam - moe isto tako biti usmeren protiv Sjedinjenih Drava. Ovde je oruje muenitva i smrti u slavu Alaha jo jednom visoko vrednovano: smrtonosno oruje koje brine Sjedinjene Drave. Umesto da se suprotstavlja Islamu, sugerira kominike, Zapad bi trebalo da se sloi s prisustvom mudahedina u Bosni i Hercegovini. ICDP naglaava da bi pitanje mudahedina trebalo da bude pretresano u okvirima razboritosti i preko bosanske vlade, prema kojoj su mudahedini uvek gajili potovanje. Oni su takoe pokazali nameru da je ne dovode u nepriliku. Njihova politika se nee uplitati u njene poslove. Bosanski narod, zastupljen u svojoj vladi, dobro zna svoje interese. Gore reeno, meutim, ne znai da su svi mudahedini spremni da napuste Bosnu i Hercegovinu. Umesto toga, ICDP iznosi primarne metode koje je ve koristila sarajevska vlada da prikrije stalno prisustvo mudahedina kao legalne razloge za njihov stalan boravak u Bosni. Kominike objanjava da su u svetlu stvarnosti proistekle iz etvorogodisnjeg rata, tokom kojeg su se mudahedini meali s bosanskim narodom, enei se meusobno i raajuci decu, neki stekli pravo da ive u ovoj zemlji, za iji narod su vezani. Humanitarni vid ovog pitanja se ne moe prenebregnuti, niti bosanska vlada ima prava da uskrati boravine dozvole ili dravljanstvo onima koji su se borili uz svoju bosansku brau da bi branili taj narod. Uz to, prema ICDP-u postoje legitimni razlozi ak i za stalan boravak jezgra islamistikih terorista u prethodnoj Jugoslaviji: da se izravnaju rauni s Hrvatskom. Islamisti su reeni ne samo da osvete hapenje i proterivanje Fuada Talata Kasima kao i ubistvo eika Anvara abana i etvorice njegovih pratilaca, za ta odgovornost jasno pripisuju najviim vrhovima hrvatske vlade u Zagrebu, ve isto tako i da spree dalje hrvatske sukobe s islamistima koji putuju u Bosnu i iz nje preko Hrvatske. Karakteristino je da ICDP naglaava da je zaseda postavljena mudahedinima 16. decembra bila oito krenje prekida vatre proglaenog skoranjim (Dejton-Pariz) sporazumom. Prema tome, poto su Hrvati ve prekrili sporazum, to mogu i bosanski muslimani i mudahedini teei uzvienijim i plemenitijim ciljevima. U zakljuku, kominike ICDP-a se vraa rastuoj pretnji od sukoba izmeu 26

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

mudahedina i snaga NATO-a i Sjedinjenih Drava. ICDP istie da je praktino nebitno ta mudahedini rade ili ne rade zato to sadanji problemi izmeu Sjedinjenih Drava i mudahedina proistiu iz neprijateljskog stava Sjedinjenih Drava prema svemu to je islamistiko. Prema tome, zakljuuje ICDP, sasvim je mogue da e do sukoba dii. Pod ovakvim okolnostima, mudahedini nemaju nameru da ostanu pasivni. Ako neka od njih (SAD/NATO snage) pokua da upotrebi batinu i jezik pretnji, zastraivanja i izdaje prema mudahedinima, arapska poslovica kae: batina ima dva kraja. Poetak IFOR-a Islamistiki terorizam nije bila jedina pretnja s kojom su se mogu NATO snage u Bosni i Hercegovini krajem 1995. Vojska bosanskih muslimana je ve intenzivirala svoje pripreme za moguu obnovu borbi u prolee 1996. Sarajevska glavna komanda je bila reena da bude u stanju potpuno da iskoristi, ako ne da zaista podbode, oekivane sukobe velikih razmera izmeu amerikih snaga i IFOR-a i bosanskih Srba. U obraanju na sarajevskoj TV jo 10. decembra 1995. general Deli je aludirao na te pripreme. Ako dejtonski sporazum nije potovan, bosanska armija mora da bude garancija da e on biti sproveden na drugi nain, sarkastino je primetio. Sledeeg dana, brigadni general Sead Deli, komandant 2. korpusa osnovanog u Tuzli, bio je jo odreeniji. Bosanskoj armiji su hitno potrebni borbeni avioni, helikopteri, artiljerija i tenkovi da bi stvorila vojnu ravnoteu koja mora biti postignuta to je pre mogue, objasnio je. Bosanska armija mora da bude spremna da rei situaciju vojnim sredstvima ako je potrebno. Mi moramo biti spremni da oslobodio teritoriju. Karakteristino je da je islamistiko vostvo ve bilo propisalo tu borbu kao obavezu. NATO snage su bile rasporeene u toj Bosni i Hercegovini, ne u Sarajevu iz veernjih vesti na televiziji. Bez obzira na domaaj podrke Klintonove administracije Sjedinjenih Drava za sarajevsku stvar, elitne snage bosanskih muslimna i njihovi saveznici mudahedini ostali su estoko antiameriki i obavezni na podupiranje islamistikog dihada protiv Velikog Satane. Borbeni islamisti i teroristi nisu i jo uvek ne haju za objavljenu prirodu vojne misije Sjedinjenih Drava, ve reaguju na samo prisustvo vojnih snaga Sjedinjenih Drava. Blie ispitivanje predloene uloge Sjedinjenih Drava, i drugih NATO snaga u Bosni i Hercegovini, ukazalo je na potencijalnu pretnju koja postupno raste. Islamistiki teroristi su najpre smerali da izazovu provokacije, podstiui snage Sjedinjenih Drava da napadaju snage bosanskih Srba i Hrvata da bi ostvarili pobedu za Sarajevo. Onda, poto bi IFOR preiveo svoju upotrebljivost, posebno u sluaju da Sjedinjene Drave nisu ostvarile potpunu pobedu nad bosanskim Srbima, islamisti bi stekli dokaz o antimuslimanskoj zaveri Sjedinjenih Drava. To bi zasigurno obezbedilo eljeno opravdanje za osvetu: antiameriki terorizam da se pobije i ponizi to je vie mogue Amerikanaca (islamisti, barem, pamte Bejrut). Krajnji 27

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

cilj ovih teroristikih napada bio bi da se snage Sjedinjenih Drava nateraju da ubijaju muslimane, makar i u samoodbrani, pokreui tako masovniji dihad za koji su i Sarajevo i islamisti uvereni da bi se onda rasirio Zapadnom Evropom i Sjedinjenim Dravama. Prema tome - sa od Amerike nametnutim mirovnim sporazumom koji ratne sile smatraju neim to je jedva malo vie od kratkog predaha unutar krvavog mara istorije - vanije pokretake sile koje dominiraju zbivanjima na Balkanu tokom skoro itave decenije ostaju nepobitne i veoma efikasne. Stoga, mogunost velikog poara koji se preobraa u regionalni pa ak i evropski rat ostala je, krajem 1995., najuverljivija pretnja. Konano, najgore je mogue: sa snagama Sjedinjenih Drava i teroristima koje podrava Iran to krstare po Bosni i Hercegovini; sa Sarajevom jo uvek pristalim da manipulie Vaingtonom da unitava njihove neprijatelje za njih; i sa Klintonovom administracijom pohlepnom da ugodi sarajevskim radikalima ak i na raun NATO snaga rasporeenih u Bosni. Hvatanje u kotac s prisustvom IFOR-a Jedinice IFOR-a su 16. decembra 1996. formalno preuzele odgovornost za nametanje niza prisilnih razdvajanja milicija i za pregrupisavanje lokalnih snaga, u skladu s odredbama sporazuma Dejton-Pariz. Od poetka je bilo jasno da je IFOR, mada formalno snaga NATO-a, bio zapravo instrument za sprovoenje bosanske politike Klintonove administracije. Ta razlika e odrediti itav opseg vojnih i subverzivnih aktivnosti snaga bosanskih muslimana i njihovih islamistikih saveznika: mudahedina. U meuvremenu, prisustvo islamistikih terorista otvoreno spremnih da se suprotstave Sjedinjenim Dravama i uspostave islamistiku dravu u Bosni priznavano je kao jedna od najveih pretnji s kojom se suoavalo rasporeivanje snaga Sjedinjenih Drava u Bosni i Hercegovini. A Sarajevo je, od poetka, umanjivalo opseg islamistikog prisustva i njihove potencijalne pretnje. Klintonova administracija je udela da veruje Sarajevu. 29. decembra 1995., zvaninik Bele kue je rekao da se bosanski ministar inostranih poslova Muhamed airbej sreo sa savetnikom za bezbednost Sjedinjenih Drava Entoni Lejkom i uverio ga da e izmeu 400 i 500 islamistikih fundamentalistikih boraca poreklom iz Irana, Egipta i Turske napustiti Bosnu, kao to je planirano, do sredine januara. NATO/IFOR je, 31. januara 1996., formalno objavio uspenu evakuaciju mudahedina: Poslednja grupa islamskih mudahedina, koji su se borili na strani preteno muslimanske armije u trogodinjem bosanskom ratu, napustila je zemlju. Ipak, kad se uzmu u obzir pripreme islamista - mudahedina kao i njihovih bosanskih muslimanskih pokrovitelja - da se suprotstave IFOR-u, takvo poverenje se pokazalo kao veoma prenagljeno. Ne bi trebalo biti sumnje u to da su islamisti i njihovi bosanski muslimanski 28

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

zatitnici bili reeni da napadaju IFOR i posebno snage Sjedinjenih Drava. To su neprestano razjanjavali najmerodavniji islamistiki lideri. Ve krajem decembra 1995., meunarodno islamistiko vostvo je objavilo svoje prvo otvoreno upozorenje Sjedinjenim Dravama u vezi s prisustvom NATO snaga u Bosni i Hercegovini. Kominike je upozoravao da ba kao to je mono oruje islamistike rtve bilo tako efikasno upotrebljeno protiv Srba i Hrvata, mono oruje muenitva - samoubilaki terorizam - moe takoe biti direktno usmereno protiv Sjedinjenih Drava. Ovde je oruje muenitva i smrti u slavu Alaha jo jednom visoko vrednovano - smrtonosno oruje koje brine Sjedinjene Drave. Sredinom januara 1996., islamistiko vostvo je emitovalo propoved eika Amar Abd-al-Rahmana sainjenu uoi njegove osude (zbog njegove vodee uloge u mreama islamistikih terorista u Njujorku u 1993.). Ta propoved je naglaavala sredinje mesto Bosne za islamistiku stvar i posebno je pretila Sjedinjenim Dravama terorizmom s tim u vezi. Amerika je neumorno radila na slabljenju Muslimana u Bosni... takva akcija ini Ameriku sauesnikom Srba u ubijanju stotina hiljada muslimana, kao i u silovanju ena i unitavanju dece. Ako Nemaka podrava Hrvate, a Rusija ojaava Srbe, mi shvatamo da su se svi, predvoeni Amerikom, ujedinili da izoluju i oslabe muslimane, a itav plan je da se unite muslimani na Balkanu. Vidi, itavi svete, sluaj! Islam se ne moe zaustaviti nasiljem, ratom, troenjem miliona dolara, laima, prevarom, korupcijom i fabrikovanjem suenja poput ovog... Sjedinjene Drave, sa svojom moi i uticajem, ne smeju unitavati sebe zaustavljanjem ovih islamskih snaga, a ta god da one rade prema tom cilju samo e sebi nakoditi i dovee sebe do bankrotstva i propasti ako pokuaju da zaustave Islam. Prizivanje izjave eika Abd-al-Rahmana imalo je nameru da dalje inspirie i motivie teroriste koji pripremaju napade na IFOR. U drugoj polovini januara 1996., arapski islamisti koji su prolazili uglavnom kroz Egipatsku islamistiku zajednicu u Beu, u Austriji - dobro organizovano telo ve umeano, izmeu ostalih stvari, u podrku islamistikom terorizmu u Njujorku 1993. - izvestili su da arapski mudahedini s bosanskim pasoima kuju smrtnu osvetu vojnicima Sjedinjenih Drava, kako zbog zloina protiv Islama poinjenih u Bosni i Hercegovini, tako i zbog smtne presude izreene eiku Umar Abd-al-Rahmanu u Njujorku. Ti Arapi nemaju nameru da napuste Bosnu i Hercegovinu dogod je tu IFOR i dogod na vlast u Sarajevu ne doe islamska vlada. Oni smatraju da je svako nastojanje da se u Bosni ustanovi sekularna multietnika vlada, kako je odreeno sproazumima Dejton-Pariz, ozbiljan zloin protiv Islama. Kao to e se kasnije videti, poklonici eika Umara Abd-al-Rahmana igraju jedinstvene i kljune uloge u irenju islamistike teroristike infrastrukture na Balkanu. 29

NEKI TO ZOVU MIR Novo lice bosansko-muslimanskih snaga

Josef BodanskI

Sarajevske vlasti su, krajem 1995., hitro preradile islamistiku infrastrukturu da bi se uhvatile u kotac sa posebnim uslovima proizalim iz prisustva IFOR-a. Ipak, te promene su bile u sutini kozmetike prirode, preraujuci islamistiku infrastrukturu da bi se prekrilo njeno prisustvo u Bosni i pojaale njene pripreme za teroristike operacije prvenstveno protiv IFOR-a. Kao deo toga, 3. armijski korpus je slubeno bio rasputen poetkom januara 1996., a onda preobraen u jedinicu za obuku gde su nekadanji mudahedini koji su postali bosanski dravljani obuavali bosanske muslimanske vojnike. Prva skupina od 1.000 bosanskih muslimana poela je sa obukom jo u novembru 1995. da bi posluila kao zamena za mudahedine prebaene u druge jedinice irom zemlje. Uz to je arapski komandant korpusa - Abu-Mali - bio zamenjen brigadnim generalom Sakibom Mahmuljinom, bosanskim islamistom. Gde se tano nalazi Abu-Mali nije poznato. Tokom zime 1995-96., Armija bosanskih muslimana je zapoela glavni program za prikrivanje mudahedina u svojim redovima. Najvei broj mudahedina sa vojnim iskustvom - uglavnom Pakistanaca, Avganistanaca i Iranaca - bilo je integrisano u bosansku armiju, a onda rastureno irom itave armije. Radikalnim islamistima, od kojih su veinu inili Arapi, bilo je doputeno da deluju u vlastitim grupama, bilo unutar veih jedinica ili u ne-vojnim entitetima. Krajem januara 1996., hrvatski i bosansko-hrvatski inovnici slube bezbednosti bili su zabrinuti zbog stalnog prisustva mudahedina i drugih islamistikih elemenata u bosanskoj armiji, naroito s obzirom na njihov rastui uticaj. ef generalstaba HVO (hrvatska vojska) general ivko Budimir, na primer, istakao je da mnotvo islamistikih dobrovoljaca jo uvek nije napustilo Bosnu i Hercegovinu iako su kljune jedinice mudahedina bile rasputene. Hrvatski zvaninici su poeli da upozoravaju na uasna granjanja u regionalnim stratekim poloajima ako Sjedinjene Drave krenu sa svojim najavljenim planovima da naoruaju i obue tu bosansku armiju. Dalmatinski zvaninik je objavio da su mudahedini (sic.) rastureni u male grupe... naoruane samo lakim orujem. Ipak, glavna komanda IFOR-a s kojom je on poslovao bila je uverena da ti mudahedini ne predstavljaju vojnu pretnju za IFOR. Meutim, zapaa hrvatski zvaninik, IFOR je sakrio obim sukoba izmeu britanskih vojnika IFOR-a i mudahedina sredinom januara. Iznosei taj pogrean izvetaj, hrvatski zvaninici slube bezbednosti se ude i brinu i za to da li je IFOR svestan istinske veliine islamistike pretnje i zbog njegove nespremnosti da podeli podatke u vezi sa terorizmom sa Zagrebom i drugim saveznicima. U feruaru 1996., kad je stalno prisustvo velikog broja mudahedina postalo politiko pitanje, Sarajevo je preuzelo dodatne korake da bolje prikrije njihovo prisustvo i operacije u Bosni i Hercegovini. Sredinom februara, sve vie 30

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

nekadanjih arapskih mudahedina, naroito u elitnim jedinicama bosanske armije, postajali su humanitarni radnici u meunarodnim organizacijama akreditovanim u meunarodnim telima i podranim od strane Sarajeva. U ovoj novoj nadlenosti, oni su mogli da ostanu u svojim ranijim bazama i objektima, naroito u centralnoj Bosni. 20. februara, hrvatske vlasti zaduene za bezbednost u Mostaru upozorile su da su islamistiki teroristi, mudahedini, koji su ve morali da napuste Bosnu i Hercegovinu u skladu sa dejtonskim sporazumom, jo uvek bili gde su bili. Drugi ispitan i potvren mehanizam da se legalizuje prisustvo mudahedina - oeniti ih bosankama tako da dobiju bosansko dravljanstvo - bio je izrazito rairen. Hrvatski i bosansko-hrvatski zvaninici slube bezbednosti izvestili su da se od kraja 1995. veliki broj mudahedina oenio u Bosni i time stekao sva potrebna dokumenta da ostane u Bosni. Nejasno je koliki je broj mudahedina iskoristio ovo sredstvo da ostane. Predsednik Izetbegovi insistira da je samo 50 do 60 mudahedina, koji su svi ili otputeni iz vojne slube ili postali invalidi, ostali u Bosni i Hercegovini zato to su venali lokalne ene. I hrvatska i srpska obavetajna sluba smatraju da se nekoliko hiljada mudahedina oenilo i ostalo. Uzevi u obzir da je ukupno oko 40.000 islamista sluilo u Bosni i Hercegovini od poetka devedesetih godina, procenjen broj oenjenih mudahedina - nekoliko hiljada - moglo bi predstavljati oko 10-15% ukupno prisutnih islamista. Postoji samo jedan poznat nezavisan statistiki dokaz: onaj jedne od prvih libanskih islamistikih jedinica koje su organizovali Iranci i otpremili u Bosnu 1992. na dvogodinje sluenje. Od njih oko 300 mudahedina, samo se nekih 200 vratilo u Liban, dok se oko 50 oenilo i ostalo u Bosni i Hercegovini. Ostatak, takoe, oko 50, bilo je ubijeno u akciji. To je stopa venanja od oko 15-17%, neznatno vie od procene hrvatske i srpske obavetajne slube. Novo pregrupisavanje mudahedina Promena slubenog statusa mudahedina bila je zavrena u februaru i martu 1996. Ovo rasprivanje bio je samo jedan, mada veoma vaan, aspekt daleko dubljeg procesa: reorganizacije armije Bosne i Hercegovine da bi se nosila s buduim izazovima. Poetkom 1996., zvanino Sarajevo je naglasilo svoj krajnji cilj, naime, da e do sledeeg leta (1996) armija Bosne i Hercegovine postati regionalna sila. Nagovetaj namera i prioriteta Sarajeva jeste postavljenje, u januaru 1996., Hasana engia na poloaj pomonika ministra odbrane: oveka zaduenog za sprovoenje reorganizacije. Veteran SS Handar divizije iz Drugog svetskog rata, engi je blizak lini prijatelj i poverenik Alije Izetbegovia, naroito od vremena kad su skupa sluili kaznu u zatvoru jugoslovenskog predsednika Tita. Hasan engi je zakleti islamista i blizak saveznik Teherana. On je proveo vei deo 31

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

sadanjeg rata u Beu i Teheranu, zaduen za operacije nabavljanja oruja i drugu strateku saradnju sa Teheranom. U tom svojstvu engi je blisko saraivao sa islamskom obavetajnom slubom u nabavci ilegalnog oruja i prenosu fondova, gradei poverljive odnose i duboko uzajamno poverenje sa mulama iz Teherana. engi je neprestano uveravao da je jedini klju za spasenje Izetbegovieve administracije usvajanje nedvosmislenog islamistikog identiteta i voenje islamistike borbe. S obzirom na engieve poznate i vrste stavove, njegovo naimenovanje na tako kljuno mesto - pomonika ministra odbrane - znai da je njegovo stanovite bilo usvojeno od strane zvaninog Sarajeva. Zaista, sredinom 1996., veina mudaheidna je jo uvek sluila u redovima armije Bosne i Hercegovine, gde su sve vie preobraani u elitno jezgro koje je pomagalo da se sprovede sveopta islamizacija vojnog establimenta. Mudahedini su bili podeljeni u tri skupine operativnih jedinica a etvrta skupina jedinica je bila neposredno angaovana u teroristikim i drugim tajnim operacijama. Kao to e se kasnije videti, ova podela nije bila stroga. Naroito su neke od glavnih jedinica koje su ukljuivale mudahedine takoe koricene da prikriju i obezbee pokrie za islamistike teroristike elemente. Te etiri skupine jedinica su: - Kvalitetno jezgro Muslimanskih oslobodilakih brigada; - Operativne jedinice u centralnoj Bosni i Hercegovini; - Operativne jedinice u Bihakom depu; i - Specijalne jedinice povezane sa terorizmom i tajnim operacijama. Ove jedinice su u svojim redovima imale izmeu 11.000 i 15.000 inostranih mudahedina. Uz te snage mudahedina, postojali su brojni islamistiki teroristiki objekti - razvrstani od kola do ekstremnih operativnih baza - pod vrstom kontrolom sarajevske vlade, posebno AID (nova obavetajna sluba Bosne i Hercegovine) i u okrilju nebrojenog mnotva humanitarnih organizacija. Kvalitetno jezgro Muslimanskih oslobodilakih brigada: Tri Muslimanske oslobodilake brigade imaju glavne organizovane delove nastale iz rasputene Armije Republike Bosne i Hercegovine, 3. korpus, odred el-Mudahedin, glavne jedinice mudahedina tokom rata. Do jeseni 1995., 3. korpus mudahedina sastojao se od tri brigade. Poev od kraja 1995., te brigade su bile potinjene drugim korpusima. Njihov broj se bio uveao od oko 1.500 vojnika na preko 2.000 svaki. Te brigade su bile izgradene oko vrstog jezgra inostranih mudahedina dok su ostali vojnici bili bosanski islamisti. Te brigade su: - 1. Sedma muslimanska oslobodilaka brigada 3. korpusa sa tabom u Zenici; 32

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

- 2. Deveta muslimanska oslobodilaka brigada 2. korpusa sa tabom u Travniku (2. korpus je osnovan u Tuzli); i - 3. etvrta muslimanska oslobodilaka brigada 4. korpusa sa tabom u Konjicu. Zvanino Sarajevo je naglaavalo presudnu vanost ovih brigada za sveoptu vojnu delotvornost bosanskih muslimanskih snaga. Poetkom marta 1996., sarajevski nedeljnik Ljiljan, koji se smata Izetbegovievim glasilom, objavio je lanak koji je isticao vanost muslimanskih jedinica i pretio Sjedinjenim Dravama ako budu smetale njihovim aktivnostima. Sarajevo ukazuje na rastuu napetost izmeu Armije Sjedinjenih Drava i Bosanske armije zbog prevage muslimanskih jedinica, a naroito zbog insistiranja Sarajeva da zadri 9. muslimansku oslobodilaku brigadu, koja je potinjena 2. korpusu osnovanom u Tuzli, garnizonski smetenu u neposrednoj blizini baza Armije Sjedinjenih Drava u Tuzli. U tom kontekstu, lanak iz Ljiljana naglaava da je 9. brigada bila ustanovljena prema modelu 7, to znai da se jedinica sastoji iskljuivo od muslimanskih mladia, koji su u brigadu doli dobrovoljno iz drugih jedinica 2. korpusa zato to prihvataju islamistiki kodeks ivota koji se nudio u brigadi, a njihov jedini greh - njihova spoljanja slinost sa mudahedinima iz islamistikih zemalja - izazvao je u bazi Sjedinjenih Drava kraj Tuzle strah pre dva meseca da bi oni mogli da budu bosanski teroristi. lanak naglaava da e te uvene jedinice Armije Bosne i Hercegovine - 7., 4. i 9. - obrazovati jezgro budueg profesionalnog kontingenta Armije Bosne i Hercegovine. Razmatrajui teroristiki faktor, lanak ismeva iracionalan strah koji vojnici Sjedinjenih Drava imaju od Irana. Ta iracionalnost, zakljuio je lanak u Ljiljanu, bila je u pozadini ponovljenih antiislamistikih provokacija i uznemiravanja koje je sprovodila armija Sjedinjenih Drava protiv 9. brigade. lanak je zakljuen prikrivenom pretnjom armiji Sjedinjenih Drava: Niko ak ni ne pomilja ta bi se moglo desiti ako bi bosanski teroristi zaista uzvratili! Krajem aprila 1996., jugoslovenski i hrvatski vojni eksperti su se saglasili da je u kvalitetnom jezgru sarajevske politiki verodostojne moi - uvara Izetbegovieve uprave - bilo neto vie od 8.000 (od Irana kontrolisanih stranih) vojnika rasporeenih u tri vrlo jake brigade. Ovi vojnici su clanovi iranskih al-Kuds snaga pregrupisanih u Bosni i Hercegovini posle intenzivne obuke i indoktrinacije u Iranu, Pakistanu, Avganistanu i Sudanu i sainjavaju jezgro 4., 7. i 9. muslimanske oslobodilake brigade. Zaista, do sredine aprila, vanost islamistikih jedinica je dalje rasla poto je trebalo da one budu modifikovane i da poslue kao visokokvalitetno jezgro itave armije. Prva koja e se tako preobratiti jeste 7. muslimanska viteka brigada 3. korpusa. Nova i sada mehanizovana 7. brigada sastoji se od delova 319. i 330. brigade, tri manevarska bataljona, trupe zelenih beretki (Islamistike specijalne 33

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

snage kojima dominiraju mudahedini) i tenkovske trupe. Mi sada stvaramo novu armiju. U tom procesu moramo da promenimo mnogo stvari; ipak, 7. brigada e postojati dogod smo mi ivi, izjavio je brigadni general Sakib Mahmuljin, komandant 3. korpusa. Drugi vid ove reorganizacije je jo jedno izigravanje sporazuma Dejton-Pariz. Poto su Sjedinjene Drave uslovile snabdevanje Bosne i Hercegovine tekim naoruanjem uklanjanjem zaostalih islamistikih elemenata iz operativnih jedinica armije bosanskih muslimana, Sarajevo je premestilo islamistike snage u centralnoj Bosni i Hercegovini u novi status: rezervne jedinice. Takva nagodba je omoguila bosanskom vojnom zvaniniku da krajem maja 1996. ustvrde da su islamistiki borci iz Irana i drugih zemalja uglavnom udaljeni iz bosanske armije. Ipak, priznao je on, etiri bosanske brigade mudahedina koje broje preko 6.000 boraca ostaju u rezervi. To su tri muslimanske brigade sa etvrtom koja je novoustanovljena 17. muslimanska laka brigada 1. korpusa u Sarajevu, koja je zamenila Handar diviziju. Operativne jedinice u centralnoj Bosni i Hercegovini: Jo krajem decembra 1995., snage bosanskih muslimana su poele da uvode i aktiviraju dodatne jedinice mudahedina, koje su obuhvatale kadrove inostranih dobrovoljaca i bosanskih muslimana koje su oni obuavali, da bi rairili i prikrili inostrane mudahedine kroz sve armijske snage. Jedan od primera je 807. muslimanska oslobodilaka brigada, koja je bila ustanovljena i zakleta u Goradu, 20. decembra 1995. Do juna 1996., postojalo je barem deset takvih jedinica u armiji Bosne i Hercegovine: - 1. 807. muslimanska oslobodilaka brigada 81. divizije s Glavnim tabom u Goradu; - 2. 117. brigada - Demietski golubovi - sa tabom u Lukovcu; - 3. 119. brigada specijalnih snaga mudahedina sa tabom u Banovicima. Ova brigada je podeljena u dva odreda poznata kao: a) Tigrii, b) Zelena Strela; - 4. 203. brigada sa tabom u Tenju. Ova brigada je podeljena na tri nezavisna specijalna odreda mudahedina poznata kao: a) Krtice, b) Vitezovi, c) Tigrovi; - 5. 204. laka brigada - itluki Vukovi - sa tabom u itluku; - 6. 115. muslimanska brigada s isturenim tabom u Vogocu; - 7. 17. muslimanska laka brigada 14. divizije 1. korpusa sa tabom u Pazariu; - 8 379. motorizovana brigada 37. divizije sa tabom u Tenju; - 9. Operativna grupa poznata kao ivinike Ose sa tabom u ivinicama; - 10. Operativna grupa sa tabom u Tuzli. Ona je podeljena u dva specijalna odreda poznata kao: a) Janiari, b) Taut. (Ova operativna grupa je nezavisna 34

Josef Bodanski od 2. tuzlanskog korpusa).

NEKI TO ZOVU MIR

Taan broj inostranih mudahedina u svakoj od ovih brigada teko je ustanoviti. Sve pouzdane procene ukazuju da je prosecna velicina inostranih elemenata oko 750-1.000 mudahedina po brigadi. Krajem marta 1996., mudahid, pripadnik 117. brigade u Lukovcu, identifikovan samo po ratnom imenu Muharam, naglasio je kontinuitet izmeu ovih brigada i ranijih snaga mudahedina. On je objasnio da su sva religijska pravila i obaveze koje su upranjavane u formacijama mudahedina bila takoe upranjavana i u islamistikim brigadama, mada su one zvanino potpadale pod komandu bosanske armije. Ali zato to su one zauzimale istaknut poloaj, zvali su ih brigade mudahedina. Muharam se poalio da su amerike i vedske snage bile namerile da uznemiravaju njegovu jedinicu zbog njenog islamistikog karaktera, uprkos stalnim protestima generala Seada Delia, komandanta 2. korpusa, kao i nastojanjima da se blokiraju patrole IFOR-a da ne zalaze u logor brigade. Od sredine marta 1996., bile su primetne pojaane aktivnosti meu islamistikim i teroristikim elementima prikrivenim u Oruanim snagama bosanskih muslimana. lanovi ovih jedinica su poeli da sudeluju u specijalnim operacijama unutar poloaja bosanskih Srba. Jedna od prvih operacija se zbila u noi 22. marta 1996. Odred bosanskih muslimanskih terorista je pokuao da izvri sabotau na putu Pale-Lukavica ali su ih zarobile snage bosanskih Srba. Oni su odali da su lanovi izviakodiverzantske jedinice 115. muslimanske brigade. Jo 15. marta, aban Begovi, brigadni zapovednik, nalozio je brigadnim komandnim ealonima i zapovednicima izviako-diverzantskih jedinica da pripreme vie trolanih ekipa za seriju sabotaza i teroristikih operacija na podruju Grbavice. Ekipa otkrivena i zarobljena 22. marta bila je prva upuena unutar srpskih poloaja. Sredinom aprila 1996., da bi se aktivno pripremila za teroristike operacije protiv IFOR-a u oblasti Doboj-Teanj, Armija bosanskih muslimana obrazovala je novu elitnu jedinicu - 379. motorizovanu brigadu - u sastavu 37. divizije bosanskohercegovake armije da bi sluila i obezbeila podrku za rastuu islamistiku teroristiku infrastrukturu u toj oblasti. 379. motorizovana brigada je jedinica specijalnih snaga satavljena od najboljih boraca sa podruja Tenja, Teslia i Doboja. Tokom leta 1996., dolo je do opteg rasta islamistikih borbenih aktivnosti u mestima gde su bile rasporeene jedinice mudahedina. Veinom su to bile demonstrativne akcije, da se pokae islamistiko prisustvo uprkos uveravanjima Sarajeva u suprotno. Sredinom aprila je, na primer, zapovednik 17. muslimanske brigade major Kasim Podi, rekao svojim ljudima, i velikoj grupi islamistikih dostojanstvenika koja je bila u poseti, da smo spremni da se borimo pod bilo 35

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

kakvim uslovima sve dok svaka stopa okupirane bonjacke zemlje ne bude pod naom kontrolom. Jedan takav incident se zbio krajem aprila u Goradu, seditu 807. muslimanske oslobodilake brigade. Nekoliko islamista je bacilo potpirujue letke koji pozivaju na dihad protiv Srba pod zastavom Hamas-a. Leci su baeni iz vozila koja su bila u konvoju bosanske vlade dok je prolazio kroz srpsko Gorade na glavnom putu Sarajevo-Gorade. Ti leci su razdeljeni naoigled pratnje IFOR-a koji je propustio da sprei ovu aktivnost. Operativne jedinice u Bihakom Depu: 5. korpus smeten u Bihau odnedavno je postao sklonite za jedinice mudahedina. Prve specijalne snage mudahedina su rasporeene u toj oblasti u tajnosti preko Hrvatske (mnoge od njih su prokrijumarene od strane UN i meunarodnih organizacija za pomo, dok su se druge uvukle u nju s ilegalnim poiljkama oruja) da bi potpomogle lokalne jedinice verne sarajevskom vostvu Izetbegovia u njihovom sukobu sa snagama vernim Fikretu Abdicu, lokalnom narodnom (muslimanskom) voi. Sarajevu su bili potrebni muslimani koji nisu otud kao tvrdo jezgro vlastitih snaga u Bihakom depu da bi se oduprli masovnom prelasku vlastitih vojnika u Abdiev tabor. Poetkom jeseni 1995., velik broj mudahedina koji su proterani iz centralne Bosne i koji su trebali da se vrate u svoje rodne zemlje preko Hrvatske zapravo su prokrijumareni nazad u Bihaki dep. Zaista, krajem januara 1996., general Zivko Budimir, zapovednik generaltaba HVO (hrvatska vojska), upozorio je da su se na podruju Bihaa organizovale velike snage mudahedina. Mudahedini koje je IFOR proterao u Hrvatsku da bi dalje otputovali u svoje rodne zemlje bili su integrisani u ove jedinice. Pojavljivanje islamistikog jezgra u kom dominiraju mudahedini u 5. korpusu ne iznenauje i posebno ne uznemirava ako se zna ko je zapovednik korpusa: general Atif Dudakovi. General Dudakovi je poklonik Izetbegovia i lan Izvrnog komiteta SDA (Stranke demokratske akcije). On je takoe i nepokolebljiv proiranski islamista. Sredinom februara 1996., na primer, general Atif Dudakovi je, u svojstvu zapovednika 5. korpusa, organizovao proslavu godinjice Homeinijeve Revolucije u Bihau. Iranski i arapski islamisti iz itave Bosne i Hercegovine, ukljuujui i obavetajne oficire i zapovednike terorista, bili su pozvani na tu proslavu. Mnogi su prisustvovali. Kljune jedinice mudahedina 5. korpusa su: - 1. 501. brdska brigada IDG poznata kao Tigrovi; - 2. 503. brdska brigada IDG poznata kao aruge; - 3. 505. brdska brigada IDG poznata kao Tajfun, Hamze i Balije; - 4. 511. laka brigada IDC poznata kao Apai. Po odreenju, sve jedinice mudahedina 5. korpusa su elitni izviaki, diver36

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

zantski, avionsko-helikopterski (desantni) odredi (poznati pod inicijalima IDG izviako-desantne grupe). Teko je pouzdano ustanoviti taan broj inostranih mudahedina u svakoj od ovih brigada. Verodostojne procene ukazuju da je prosean broj stranih elemenata oko 1.200-1.500 mudahedina po brigadi. IDC jedinice su manje od IDG brigada, ali takoe kombinuju odreen broj specijalistickih slubi. Specijalne jedinice povezane sa terorizmom i tajnim operacijama: I hrvatska i srpska obavetajna sluba naglaavaju da mudahedini ostaju kima elitnih izviako-saboterskih jedinica kao i samih muslimanskih defanzivnih snaga SDA. Ova poslednja obuhvata preko 1.000 bosanskih islamista, od kojih je veina prela prekomorsku vojnu i versku obuku. Inostrani mudahedini su takoe kljuni instruktori za specijalne akcije (specijalne operacije i terorizam), obavetajni oficiri, kao i verski komesari i operativni zapovednici specijalnih taktikih jedinica. I inostrani mudahedini i bosanski islamisti ukljueni u specijalne operacije i terorizam podeljeni su izmeu dve glavne jedinice Armije Bosne i Hercegovine i rasporeeni po tajnim teroristikim bazama, bilo da je re o objektima za obuku ili operativno dejstvo. Glavne jedinice su: 1. Bonjacka brigda None Ptice. To je visoko specijalizovana matina jedinica koja obuhvata velik izbor specijalista i eksperata iz Turske, Egipta, Avganistana, Pakistana i Libana. I brigada obezbeuje pokrie za brojne islamistike teroristike elemente kao to su Alahovi Borci i druge male relativno samostalne teroristike jedinice. Meu ekspertima koji slue u I brigadi nalaze se eksperti za automobile-bombe iz Libana, od kojih su neki veterani koji su planirali samoubilake napade na kasarne amerikih marinaca i druga postrojenja u Bejrutu poetkom osamdesetih godina. I brigada je jedinica koja e biti pokrovitelj, operativno podravati i sudelovati u teroristikim opercijama protiv IFOR-a. 2. III korpus. Kao to je gore pomenuto, neposredan sastavni deo mudahedina 3. korpusa danas je jedinica za obuku bosanskih i inostranih islamista, za slubu sa drugim elitnim jedinicama kao i za teroriste. 3. korpus, meutim, obezbeuje zaklon i pokrie za specijalne operativne jedinice poznate pod ifrom G ili G odred. G je oznaka za Gazija (u srpskohrvatskoj transkripciji); odnosno Gazia: odmazda, osveta, kazna na arapskom. To je odred za obuku s opertivnim sposobnostima koja je apsorbovala neke od najosetljivijih elemenata prvobitnog 3. korpusa. Odred Muenika i logor za obuku odreda Ansar su, na primer, integrisani u G odred. Operativno jezgro ovih teroristikih i specijalnih snaga sastoji se od grupe saudijskih islamista zakletih na osvetu zloina nevernika protiv islamske Bosne. Oni su formalno pripojeni, i dobijaju podrku i ljudstvo iz istog, izviako-diverzantskog bataljona bosanske armije u Vukoviji. Postoje nepotvrdeni izvetaji da je sadanji zapovednik G odreda Abu-Maali. 37

NEKI TO ZOVU MIR AID i teroristika elita

Josef BodanskI

Razliite teroristike baze usmerene prema IFOR-u najvanije su za budue usmeravanje situacije u Bosni i Hercegovini. Pripreme u tim bazama se vode pod pokroviteljstvom AID, nove obavetajne slube Bosne i Hercegovine. Krajem januara 1996., Bakir Alispahi, nekadanji visoki slubenik stare komunistike jugoslovenske tajne policije, SDB, i dravnih bezbednosnih organa i nekadanji ministar unutranjih poslova Bosne i Hercegovine, bio je naimenovan za efa Agencije za istraivanje i dokumentaciju (AID) bosanske slube bezbednosti. Skrojena prema starim jugoslovenskim komunitickim tajnim slubama, AID je odgovoran i za unutranju i za spoljnu bezbednost. Alispahi je bio neposredno odgovoran Izetbegoviu i redovno mu je podnosio izvetaje. Zvanino, najvea pretnja s kojom se AID suoava su etnici, odnosno srpsko nepristajanje na predaju. Srpsku agresiju, a ne islamistiki terorizam, AID je oznacio kao glavnu pretnju za IFOR. AID smatra da je neodrivost federacije s Hrvatskom najvei teret zato to, hrvatsko ometanje dotura opreme i eksperata zahteva da se AID potpomogne, naroito s Bliskog Istoka. U stvarnosti, prvenstveni zadatak AID jeste da osigura uspostavljanje islamistike Drave irom itave Bosne i Hercegovine. Predsednitvo Bosne i Hercegovine je ustanovilo Agenciju za istraivanje i dokumentaciju Bosne i Hercegovine (AID) 12. januara 1996. Kao centralizovana bezbednosna i obavetajna sluba AID zamenjuje bezbroj tajnih i bezbednosnih slubi nasleenih iz prethodne Jugoslavije i postepeno prilagoavanih tokom devedesetih godina osobenim potrebama Sarajeva, uz podrku iranskih obavetajnih eksperata. AID je postao, kao to je planirano, Izetbegovieva lina sluba bezbednosti: politika tajna policija zakleta da uspostavi potpunu kontrolu nad Bosnom i Hercegovinom. Najbolji izraz ovog cilja jeste naslee njenih prethodnica. Do leta 1994., tokom najjae opsade Sarajeva, prethodnica AID-a su odravali dosijee priblizno 160.000 pojedinaca u gradu, uglavnom da bi kontrolisali crnu berzu i druge sitne prestupe. Uprkos vojnim pretnjama bosanskih Srba i neprestanoj opsadi, Izetbegovi je naloio sveobuhvatno razvrstavanje ljudstva i novanih sredstava radi neposrednog nadzora preteno muslimanskog stanovnitva. Meu zloincima koje je istrazivala i progonila tajna policija bio je sluaj nekolicine nemuslimanskih vojnika (i hrvatskih i srpskih) u voji 1. korpusa koji su ulovili divljeg vepra u vreme kada nije bilo hrane u zimu 1993-94. Oficiri bosanskih muslimanskih jedinica naredili su unitenje mesa, a nadleni je izvestio slubu bezbednosti i uverio je da e poinioci biti kanjeni u skladu sa smernicama tajne policije. Do 1995., prema opreznim i suzdranim procenama, tajna policija je ve imala preko etvrt miliona dosijea samo na podruju Sarajeva. Najvanija grana tajne policije bila je odgovorna jednom od najviih slubenika 38

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

tajne vojne policije 1. korpusa bosansko-hercegovake armije. Njihovi pripadnici su se jednako prepoznavali po svojim crnim uniformama i novim novcatim orujem - kao to je Hekler i Koh MP5 automat - koji je nekako dospeo u Sarajevo uprkos opsadi i na tetu osetno ljute nestaice hrane. U isto vreme, tajna policija je takoe uspostavila zamaan kompjuterizovan sistem dosijea kao glavni deo novog kompjuterskog sistema i centra tajne policije. Novi kompjuteri su takoe dospeli u Sarajevo uprkos opsadi. Istovremeno, tajna policija je koristila mnogo tradicionalnije metode unutar Sarajeva da bi osigurala stabilnost Izetbegovieve vlasti. Prema hrvatskim obavetajnim ekspertima, izvrioci su bili kriminalci i profesionalne ubice koji su nagraivani putanjem iz zatvora za uklanjanje Izetbegovievih neprijatelja u Sarajevu. Sredinom februara 1996., suoeni sa primenom sporazuma Dejton-Pariz, hrvatski eksperti su upozorili na stvaran karakter sarajevske centralizovane tajne slube u formiranju; novoustanovljene AID. Oni su naglasili da su postojali jasni dokazi da je od poetka rata Izetbegovi gradio svoj bezbednosni sistem na naelima KOS-a (kontra-obavetajna sluba) i SDB (sluba dravne bezbednosti) organizacija koje su postojale u prethodnoj Socijalistickoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Hrvatski eksperti su posebno bili zabrinuti takvim razvojem s obzirom na Izetbegovievu linu i politiku pozadinu. Poto je odabrao da zadri svoj poloaj na taj nain, tragajui za glavnim neprijateljima u vlastitom narodu, ak iako je rat besneo, on je oigledno zaboravio da je i sam bio rtva istog sistema. Ovaj trend se samo pogoravao zato to su s ustanovljavanjem AID, januara 1996., sve Izetbegovieve obavetajne i kontra-obavetajne slube bile tako ujedinjene pod jednom upravom. Hrvatski eksperti su zakljuili da skoranja evolucija tajnih slubi Bosne i Hercegovine predstavlja taan odraz ranije dinamike u Sarajevu: Posebno je zabrinjavajua, ipak, injenica da je AID ustanovljena poto je vostvo vladajue partije i zapovednitvo bosansko-hercegovake armije bilo oieno od svih onih koji se nisu slagali s onima koji su zastupali vrstu muslimansku liniju, ak i poto je postalo poznato u Dejtonu da e se ubrzo odrati izbori u Bosni i Hercegovini. Voa AID upozorava da je to praktino pretvorilo AID u obavetajnu agenciju i - imajui na umu sadanje iskustvo sa slinim Izetbegovievim slubama - takoe u represivno telo Stranke demokratske akcije (SDA). Sve nas to navodi da zakljuimo da se potpun nadzor graana na teritoriji pod kontrolom Bosne i Hercegovine, koja je izvedena na naelima KOS-a i SDB prethodne SFRJ - moda opravdan u vreme rata - nastavlja za vreme mira. Jedina razlika lei u formi i imenu iza kog su ljudi zadueni za zatitu graana skriveni. injenica je da sada kontrolu sprovode verne pristalice Alije Izetbegovia i njegovi sledbenici, to vodi zakljuku da je SDA zapoela okrutnu borbu protiv svakog. Oni nisu zainteresovani ni za Dejton, ni za Federaciju Bosne i Hercegovine, niti za svoje graane; to je puka borba za vlast, za odranje njihovog reima. 39

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Prvobitno vostvo AID potvrdilo je hrvatske analize i strepnje. Prvi ef AID-a, Bakir Alispahi, bio je verni slubenik SDB pre rata koji ga je preobratio u predanog izvrioca Izetbegovievih linih nareenja, kao i drugih delikatnih zadataka za SDA tokom rata. Preuzimajuci svoju novu dunost, Alispahi je istakao da e primarni zadatak AID-a biti da titi i razvija inioce za integraciju itave Bosne i Hercegovine. Drugi kljuni slubenici u AID doli su iz redova aparata stare jugoslovenske tajne policije. Fikret Muslimovi, veteran oficir KOS-a vie od dvadeset godina slube, bio je zaduen za bezbednost i kontra-obavetajne slube u armiji Bosne i Hercegovine za vreme rata pre prelaska u AID. Enver Mujezinovi, takoe sa dvadeset godina slubovanja u KOS-u, bio je odgovoran za iste zadatke u Ministarstvu unutranjih poslova. Oni su doveli poverljive kolege da vode obavetajnu slubu za Izetbegovia. Krajem maja 1996., Avdo Hebib, ministar unutranjih poslova Federacije Bosne i Hercegovine, naglasio je postojanu vanost ovih obavetajnih veterana za Izetbegoviev bezbednosni aparat: Samo znam da su se dogodile neke kvalitetne promene s dolaskom novog direktora, Kemala Ademovia, velianstvenog borca za Bosnu i Hercegovinu. injenica je da je odreen broj ljudi koji su radili za obavetajnu slubu prethodne JNA (Jugoslovenske narodne armije) radio u Agenciji. Poto ja lino poznajem te ljude, rei u vam da su oni na vreme napustili JNA i stavili se u slubu vlastitog naroda. Prema tome, nije fer praviti optube protiv tih ljudi zato to su bili lanovi KOS-a i UDB-e. Zagreb nije imao iluzija u vezi sa stvarnim ciljevima AID. Sredinom februara 1996., hrvatski obavetajni zvaninici u Zagrebu zlurado su uivali to je jedna od prvih kriza i glavobolja bilo to to su zapadne obavetajne slube dobile informacije o infiltriranju mudahedina u armiju Bosne i Hercegovine. Izetbegovi je naloio da se problem brzo rei i spree budua neugodna odavanja tajni praktino po svaku cenu. Posle francuskog naputanja teroristike baze u Fojnici (o cemu e kasnije biti rei), pitanje mudahedina e postati glavni razlog za premetanja u vrhu mlaane AID. 15. marta 1996., posle pritisaka iz NATO zemalja u vezi s oiglednom povezanocu teroristike baze s AID i stalnim prisustvom mudahedina u Bosni i Hercegovini, aktuelni predsednik Ejup Gani je otpustio Bakira Alispahia sa mesta efa AID i umesto njega postavio Kemala Ademovia. Taj premetaj nije bio samo kozmetike prirode, ve je demonstrirao stalnu vezanost Sarajeva za islamistiki terorizam. Ademovi je bio zapovednik brigade specijalnih snaga u ministarstvu unutranjih poslova: jedinice mudahedina. On je preveo tu brigadu, skupa sa kljunim delovima Handar divizije, u AID po svom naimenovanju za efa AID. U isto vreme, Zija Dizdarevi, vodei provladin komentator, optuio je Sjedinjene Drave zbog otputanja Alispahia. Alispahi je morao da ode pod pritiskom iz 40

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Vaingtona, zbog sumnji da je bio neposredno zaduzen za odravanje iranske veze. Dizdarevi je protestovao, ali nije poricao, optube Zapada da AID slui interesima Izetbegovieve SDA u svojstvu stranake (tajne) policije koja odrava posebne veze s iranskom obavetajnom slubom. Jedan drugi odani sledbenik Izetbegovia u Sarajevu podvukao je da nisu samo Sjedinjene Drave bile iza tih promena, ve su one sprovedene prema najboljoj proceni Sarajeva. On je istakao da su istke bile rezultat sugestija i pritisaka monih prijatelja iza scene, prvenstveno Sjedinjenih Drava. Bakir Alispahi je bio uklonjen sa ela AID-a pod pritiskom iz Sjedinjenih Drava. Uz to, njegovi najblii saradnici, Nedad Ugljen, Enver Mujezinovi i Irfan Ljevakovi bili su takoe premeteni kao deo istog paketa. On je naglasio da je istka u vrhu AID-a sprovedena iskljuivo zbog otkria logora za obuku terorista sredinom februara, a da ni Sjedinjene Drave ni njihovi NATO saveznici nisu imali nikakvog drugog razloga da protestvuju zbog operacija i dela AID-a. Poblie ispitivanje sarajevske elite, meutim, pokazuje da su istke bile sasvim kozmetike prirode. Bakir Alispahi je bio naimenovan za zamenika ministra inostranih poslova zaduenog za odnose sa muslimanskim svetom, naroito sa Iranom i drugim islamistikim silama. Za sve namere i ciljeve, on je nastavio da dominira inostranim obavetajnim slubama i aktivnostima koje se tiu islamista. Slino njemu, Irfan Ljevakovi, nekadanji oficir SDB, premeten je sa mesta pomonika direktora AID na poloaj savetnika novog efa AID. Enver Mujezinovi i njegov zatitnik, Fikret Muslimovi, oba nekadanji KOS-ovci, izgubili su ranije poloaje ali su im ponueni ugledni alternativni poloaji. Jedini vii slubenik AID, uostalom, koji je kanjen za primer bio je Munir Alibabi-Munja - nekadanji ef CSB (Centra slube bezbednosti) Sarajeva. On je odavno bio poznat po onom to su upueni u Sarajevu zvali sukobom s Bakirom Alispahiem kako zbog line moi tako i zbog politikih pitanja. Njegova istka je posluila kao lekcija i upozorenje svima, ne zbog znaaja AID-a, nego da struktura moi i mrea linih odanosti koju je Alispahi ustanovio ne bude naruena njegovim premetajem iz AID-a. Zaista, novi direktor AID-a, Kemo Ademovi, samo je pojaao nametanje islamizacije. Kemo Ademovi je nekadanji ministar unutranjih poslova i zapovednik njegovih specijalnih snaga. On je bliski saradnik Izetbegovia i ima bliske veze s Iranom. Bitne promene meu osobljem AID-a koje su usledile tokom prolea 1996. dalje su uvrstile dominaciju Izetbegovievih prisnih prijatelja koji su bili bliski Teheranu koliko i Sarajevu. U prolee 1996., ukupna veliina osoblja AID-a prelazila je 10.000. Prema hrvatskim obavetajnim izvorima, u prolee 1996., AID je imao 1.400 dobro uvebanih operativaca. Poreenja radi, na vrhuncu Titove vladavine, njegova UDB-a je imala samo oko 350 operativaca u istoj oblasti. Uz to, AID uposljava 41

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

neke od najiskusnijih nekadanjih udbaa. Zadatak ovih operativaca AID-a jeste da sprovode likvidaciju istaknutih politiara i inostranih dravljana. U tu svrhu, AID je vezan za tajne vojne logore za obuku, koje vode muslimanski borci iz Irana, koji su mogli da planiraju napade na vojnike Sjedinjenih Drava. Glavni instruktori su oficiri VEVAK-a (iranska obavetajna sluba), mnogi sa praktinim iskustvom u ubijanju neprijatelja Teherana u Evropi. Turski obavetajni zvaninici su identifikovali neke od iranskih instruktora AID kao oficire VEVAK-a koji su bili umeani u neposredno ubijanje iranskih disidenata u Turskoj. Ohrabreni od Sarajeva, instruktori VEVAK-a su regrutovali vie desetina kljunih oficira AID-a, obuenih kao operativci u Bosni i Hercegovini, pa su ih poslali na dugoronu naprednu obuku u Iran. U meuvremenu, Sarajevo je ve organizovalo i aktiviralo ubilake i teroristike odrede obuene od Iranaca. Ovi timovi AID-a su skrojeni prema teheranskim vrhunskim timovima koji su delovali sasvim uspeno irom Evrope i Bliskog Istoka. Druga glavna obaveza AID-a jeste da obezbedi zaklon za tvrdo jezgro mudahedina ije proterivanje je Sarajevo obealo. AID je ovim mudahedinima obezbedila novi identitet i odgovarajua bosansko-hercegovaka dokumenta i pasoe. Kljunim lanovima jedinice El Mudahid, na primer, koja je bila osnovana u zenikom predgrau Pobreje, nedavno je obezbeena maska, bosansko dravljanstvo i smetaj u okolnim selima: oblast poznata kao zeleni trougao. Neki od tih mudahedina su bili sakriveni u konfiskovanim kuama u obliznjim hrvatskim selima pod kontrolom Bosne i Hercegovine kako bi mogli da osiguraju lojalnost hrvatskih seljaka Sarajevu i konano da ih islamizuju. U proseku, tu je 30 do 50 mudahedina, uz lokalne ene i decu, u svakom selu. Jedna od tih grupa jo uvek boravi u kui Ante Tavia u Pobreju. Drugi odredi mudahedina su skriveni u selima Oraac i Mehuri, nastanjenim Hrvatima, blizu Travnika. Nedavni regrutni odredi mudahedina su preneti u Mehuri. U centralnoj Bosni i Hercegovini mudahedini su skriveni u Han Bilu i nekoliko drugih sela. Jo jedna skupina sela u kojima se kriju mudahedini postoji oko Zavidovia. Ne bi trebalo sumnjati u to da ti mudahedini, preobraeni u bosanske dravljane, ostaju zakleti u svoj islamistiki dihad. Mnogi od njih dre da je njihov sadanji izmetaj kratko meurazdoblje izmeu raznih faza njihovog Svetog Rata. Marta 1996., na primer, mladi arapski stanovnik zelenog trougla smatrao je da muslimansku Bosnu oekuje jo nevolja i patnji. Jedino Alah zna ta e se dogoditi s Bosnom. Ako su muslimani u Bosni zadovoljni s ovom situacijom, a mi emo biti s naim narodom, Alah e sigurno obezbediti neko reenje. Moramo biti svesni, ipak, da nevernici nee odustati od svog krajnjeg cilja: da posade krst u Meki i da slue misu u Medini. Oni nee biti zadovoljni sve dok mi ne prihvatimo njihovu veru. Moramo se nadati da e muslimani uvideti da je Islam njihova jedina podrka i snaga i da nee prodati i odbaciti svoju veru. Lokalna zajednica mudahedina je 42

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

reena kao i uvek da nastavi svoj dihad sve dok Alahov Zakon ne bude ustanovljen u Bosni i Hercegovini. U meuvremenu, ti Bonjaci su ukljueni u opsean islamistiki obrazovni program iji je cilj da uspostavi islamistiki nain zivota u itavoj oblasti. Hrvatski obavetajni izvori istiu vanost puke upotrebe AID-a i njenih mudahedina da bi se osigurala lojalnost i islamizacija oblasti Bosne i Hercegovine za razumevanje istinskih ciljeva Sarajeva. Iluzorno je oekivati da e se Izetbegovi odrei AID-a, koji osigurava njegovu kontrolu nad politikim procesom u sopstvenom narodu, naglaavaju oni. Ono to AID izvrava u Bosni i Hercegovini jednostavno obuhvata transfer iranskog koncepta paradravne vojne policije uz iju pomo zemlja odrava kontrolu nad vlastitom populacijom i obezbeuje uticaj meu uvenim teroristikim grupama u Egiptu (Gama-al-Islamija), Izraelu (Hamas), Libanu (Hizb-Alah), itd. AID bi sluio toj svrsi u Bosni, odnosno Evropi. Hrvatski izvori belee slinost izmeu stvarne strukture moi AID-a i iranskog obavetajnog carstva. U obe zemlje, mozgovi itave slube su zapravo u islamskim verskim zajednicama i u diplomatiji. Nije udo to, kao zamenik ministra inostranih poslova, Bakir Alispahi nastavlja da vri dominantan uticaj nad bosanskim obavetajnim sistemom. Uz blisku podrku iz VEVAK-a, AID nastavlja da sledi ostvarenje ciljeva zbog kojih je bio ustanovljen, to jest stvaranje muslimanske Drave na odreenoj teritoriji Bosne i Hercegovine, sa unutranjom organizacijom koja bi odravala iranski koncept islamske Drave. Ipak, belee Hrvati, pod zapadnim pritiskom da obezbedi privid demokratizacije, ostvarenje Izetbegovievih ideja je poremeeno opozicijom od strane partija i politiara meu muslimanima koji se zalau za sekularno unutranje ureenje turskog tipa. AID je prvenstveni instrument Sarajeva da brzo neutralie opoziciju, naroito kad Vaington oekuje da Sarajevo sprovede slobodne izbore narednog leta. Vanost potencijalnog doprinosa AID-a uvrenju Izetbegovieve moi jasno je demonstrirana u Hrvatskoj. 8. aprila 1996., hapenje jedne grupe bosanskih muslimana od strane hrvatskih vlasti koja je bila na putu da izvri akt dravnog terorizma trebalo bi da raspri svaku preostalu sumnju u vezi sa umeanou Sarajeva u terorizam. Hrvatske snage bezbednosti su otkrile grupu od est bosanskih muslimana (pet mukaraca i jedna ena) koju su identifikovali kao teroristiku grupu poslatu iz Bosne da ubije Fikreta Abdia, nekadanjeg i jo uvek veoma popularnog vou iz podruja Bihaa. Hrvatske snage bezbednosti su uhapsile petoro zaverenika kraj Senja na jadranskoj obali, 80 km juzno od Rijeke samo zbog saobraajnog prekraja. Istraga koju je sprovela hrvatska sluba bezbednosti otkrila je da ti bosanski muslimani rade za bosansku policiju i/ili obavetajnu slubu s podruja Bihaa. Teroristi su planirali da ispale RPG (granate na raketni pogon) na Abdiev automobil na pro43

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

metnom putu izmeu industrijske luke u Rijeci i turistikog naselja Opatija na jadranskoj obali. Petoro uhapenih su bili operativni kadar. esti osumnjieni, poznat kao vii oficir AID-a, pobegao je. Hrvatska obavetajna sluba je saznala da su iza operacije stajali mozgovi iz Bihake Stranke demokratske akcije (SDA) koji su hteli fiziki da se oslobode Fikreta Abdia, opasnog politikog protivnika. Operaciju je planirala i izvela Bihaka AID prema odreenim instrukcijama iz Sarajeva. Neki lanovi mree su bili bosanski dravljani koji su izvesno vreme iveli Hrvatskoj. Oni su ve uspeli da pridu Abdiu u desetak situacija ali nisu imali priliku da ispale svoja oruja ili aktiviraju bombe. Prema hrvatskoj slubi bezbednosti, grupa je imala veliku zalihu oruja skrivenog u Hrvatskoj, ukljuujui veliku koliinu eksploziva, granatnih lansera, automata kao i antitenkovskih i runih bombi. Deo zaplenjenog skrovita oruja je ukljuivao dva portabl raketna lansera sa etiri granate, etiri rune bombe, maniku kalibra 7,62 mm i 14 kotura municije, pet rasprskavajucih protivtenkovskih runih bombi, kilogram plastinog eksploziva i tri rune bombe. Oruje je bilo skriveno u umici zvanoj Kostabela kraj logora Preluka du puta Rijeka-Opatija. Druga skrovita za koja se zna da ih je AID unapred bio pripremio za linu podrku tek treba da budu otkrivena. Samo postojanje takvog sistema skrovita oruja ukazuje da AID ima veu i rasprostranjeniju mreu terorista i operativaca u Hrvatskoj. U meuvremenu, estoro zaverenika je bilo optueno (jedan in absentia) 10. aprila u Rijeci za dravni terorizam u formi aktivnih priprema za ubistvo Abdia. Ne udi mnogo, ipak, to hrvatski obavetajni izvori sada brinu zbog dugoronog grananja muslimanskog dravnog terorizma izvezenog iz Bosne i Hercegovine. Oni naglaavaju da islamistiki terorizam, koji izgleda da zadobija snagu u ovoj oblasti, nije samo hrvatski problem. Poto su islamistiki gardisti iz SDA koji dre vlast u Bosni i Hercegovini jednako zakleti u irenje islamistikog dihada irom sveta, sada je doao red na druge! Hrvatski obavetajni izvori ne ostavljaju sumnju u njihovo iitavanje situacije u Bosni i Hercegovini: Meunarodna zajednica je igosala samo nekoliko zemalja kao one koje podravaju i finansiraju meunarodni terorizam. Iranu i Libiji bi sada takoe trebalo pridodati Bosnu i Hercegovinu, odnosno, da budemo tani, muslimanske vlasti iz Sarajeva. Suoavanje sa stvarnou Glavni tab IFOR-a je, meutim, ve bio zadao udarac neposrednoj izloenosti islamistikoj teroristikoj pretnji u Bosni i Hercegovini. 15. februara 1996., francuske snage IFOR-a su upale i osvojile jednu islamistiku teroristiku bazu za obuku zapadno od Sarajeva, uhapsivsi 11 terorista. Objekat za obuku je bio smeten u nekadasnjoj skijakoj kolibi udaljenoj oko 24 km zapadno od Sarajeva i oko 10 km juno od Fojnice. Ta koliba je deo sastava Handar divizije. Bosanski vladini 44

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

izvori su saoptili Rojteru da je to mesto bila obavetajna kola u postupku zatvaranja. Meu uhapenima su bili tri iranska instruktora i osam bosanskih obavetajnih oficira: estorica Bosanaca su bili roeni bosanski muslimani, ali izvorna nacionalnost preostale dvojice nije bila jasna. Oni su vie liili na Avganistance ili Pakistance koji su primili bosansko dravljanstvo. Sva osmorica su sluila kao oficiri i obavetajni operativci ministarstva unutranjih poslova bosanske Drave. IFOR se domogao njihovih poverljivih oznaka za otpremu, ukljuujui adrese kancelarija dravne bezbednosti u kojima su bili zaposleni. Trojica Iranaca su bile stareine za obuku terorista. Izetbegovi je rekao reporterima da je saznao da ova trojica imaju diplomatski status. Teroristika kola se sastojala od uionica i jedne prostrane oruarnice. Na zidovima i klupama su bile slike Izetbegovia i iranskog pokojnog Ajatolaha Homeinija. Arsenal je sadrao eksploziv i ezdeset oruja: pitolja, snajperskih puki, raketnih i granatnih lansera, kao i jurine puke i velike koliine municije. Mnogo je znaajnijia bila zaplenjena diverzantska oprema, ukljuujui rune bombe, detonatore, upaljae i velike koliine snanih eksploziva. Meu otkrivenim sistemima su bile bombe ugraene u deje plastine igrakice, ukljuujui automobil, helikopter i jedan kornet za sladoled, kao i boca za ampon napunjena eksplozivom i drugi minirani predmeti. Jedan crveni plastini auto-igraka napunjen eksplozivom bio je ve opremljen detonatorom s radio-okidaem spremnim za neposrednu upotrebu. IFOR je zaplenio i prilinu koliinu instrukcionog matrijala, vei deo toga u Farsi. Jedna od uionica je koriena za obuku pijuna, a oprema tu pronaena ukljuivala je i izdubljene igrake i pera za oznaavanje tajnih poruka kapljicama a srodni instrukcioni materijali su obuhvatali i studentske ispitne radove. IFOR je takoe pronaao i detaljne kartonske makete kua i mnotvo graevina koje su koriene za aktivnu pripremu za teroristike operacije. IFOR je zaplenio i faiklu s naslovom specijalni operativni projekt za otmicu srpskog oficira za vezu u tehnikoj zgradi PTT-a. Bio je to veoma profesionalni ciljni dosije, sa vie od trideset fotografija i detaljnim skicama zgrade i opiran, rukom pisan operativni plan. Zgrada PTT-a u Sarajevu je koriena kao glavni tab NATO-a. Samo je upad u fojniku kolu spreio pokuaj da se ova operacija izvede. Otkrivena islamistika baza za obuku terorista u Fojnici samo je jedna od takvih instalacija koje deluju pod zatitom sarajevske vlade. Zaista, 17. februara 1996., reagujui na francusko osvajanje teroristike baze, Izetbegovi je branio in svoje vlade na bosanskoj televiziji: Mi imamo jo takvih logora u Bosni i Hercegovini, gde obuavamo ljude da love ratne zloince. Nastaviemo s takvom aktivnou, izjavio je. 45

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Zbog krajnje politikog profila fojnike operacije i pritiska iz Vaingtona koji je usledio, kasnije antiteroristike operacije koje su obavljali evropski delovi IFOR-a su izvodili gotovo potajno. Prema italijanskim izvorima, oko 20-21. februara, evropske NATO snage su bez buke otkrile i neutralisale jo jednu teroristiku bazu u sirem podruju Sarajeva. U ovoj bazi su takoe bili zaposleni iranski instruktori a zaplenjena dokumentacija je ukazivala na aktivne pripreme za teroristike napade protiv IFOR-a. Oko 21. marta, francuske specijalne snage s IFOR-om su upale u glavni tab 4. korpusa, naroito u bazu 4. muslimanske oslobodilake brigade kraj Konjica, u potrazi za mudahedinima. Zapovednik 4. korpusa je opisao upad IFOR-a kao varvarski. Vojna obavetajna sluba bosanskih muslimana je bila najvie zabrinuta zbog toga to su Francuzi pokupili fotografije vojnika i lina dosijea. Francuski oficir je rekao da su rezultati bili neuverljivi zato to nisu mogli da zadre osumnjiene osobe radi dalje istrage. Francuzi su bili posebno uznemireni zbog 10 ljudi koje su otkrili u kui u sastavu 4. muslimanske oslobodilake brigade. Tih nekoliko poharanih teroristikih baza, uglavnom sa alosnim rezultatima, bile su deli islamistike teroristike infrastrukture koja je bujala u Bosni i Hercegovini za koju se znalo da e se ukljuiti u aktivne pripreme za operacije im se vreme pobolja. Islamistika teroristika infrastruktura Istinske pripreme za terorizam protiv IFOR-a zapoete su onog trenutka kada je postalo vidljivo da bi snage Sjedinjenih Drava mogle da se rasporede u Bosni. Zapoevi u jesen 1995., im su dejtonski pregovori pokazali znake napretka, snage bosanskih muslimana su poele da utemeljuju niz objekata za obuku terorista namenjenih za suprotstavljanje IFOR-u. Jedan od prvih objekata za obuku namenjenih naroito za pripremu operacija protiv IFOR-a - bilo sabotaa ili bombakih napada na objekte i ubijanje pojedinanih vojnika IFOR-a - nalazi se u Gradacu. Tu smeteni operativci obuhvatali su mudahedine, operativce bosanskih muslimana, pa ak i srpske plaenike koji su trebali da budu korieni za provokacije. Teroristika jedinica u Gradacu je postala operativna krajem decembra 1995. Drugi objekti za organizaciju i obuku mudahedina terorista locirani su na podrujima Zavidovia, Ozrena, Fojnice i Banovia. Poetkom februara 1996., glavni tab islamistikih terorista u zgradi fabrike Vatrostalno u Podbrijeju (blizu Zenice) bio je jo uvek operativan. Specijalnim snagama Sjedinjenih Drava koje su patrolirale ovim podrujem pristup su uporno branile turske snage koje su opkoljavale i uvale veliki fabriki kompleks. Lokalni mudahedini su dobijali sledovanja od 7. muslimanske oslobodilake brigade u Zenici. Prema tome, logor Odreda Muenika je nastavljao da funkcionie. Nagovetaj onoga to se nalazilo u kompleksu stigao je 18. februara 1995., kada 46

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

je golemi automobil-bomba eksplodirao na parkingu fabrike Vatrostalno. Jedan inostrani mudahid je bio ubijen a vie drugih je bilo ranjeno. Islamisti su konstruisali moan automobil-bombu i napravili tehniku greku. Poetkom 1996., mnogi islamistiki teroristi su se povukli u ilegalu. Mudahid nastanjen u Tuzli, identifikovan samo kao Abu-Raid, priznao je krajem marta 1996., da je veina njegovih kolega u oblasti Zenice morala da obrije brade da ih NATO snage ne bi uznemiravale. Bilo je vie zloslutnih nagovetaja islamistikih priprema za teroristike operacije protiv IFOR-a. Poev od decembra 1995., islamisti iz zapadnoevropskih Drava - naroito Francuske, Holandije i Nemake - premestili su se iz tako oiglednih jedinica mudahedina u tajne baze. to je vano, ti islamistiki mladii su bili roeni i odrasli u Zapadnoj Evropi i tako su mogli da se predstavljaju kao vojnici NATO/IFOR-a. Postoje brojni izvetaji da se izmeu 100 i 120 tih mladih Islamista spremalo da se predstave kao vojnici IFOR-a/NATO u teroristikim operacijama. Poetkom januara 1996., dolo je do pregrupisavanja islamistikih terorista koji mogu da deluju kao ameriki tehniari u naprednoj bazi u Tuzli. Ti Amerikanci su pojaali teroristiku infrastrukturu koju su vodili Iranci na podruju Tuzle. Poevi jo od novembra 1995., vie starijih iranskih obavetajnih oficira i islamistikih teroristikih eksperata Avganistanaca tajno se rasporedilo u oblasti Tuzle da bi vodili izvianje i pripreme za sluaj da se ukae potreba da se pokrenu napadi protiv snaga Sjedinjenih Drava. Iranci su prvo uspostavili, i jo uvek odravaju, bazu za podrku za oko 25 mudahedina u eliu, nekih 20 km istono od Tuzle. Mnogi od ovih mudahedina su stekli bosansko dravljanstvo preko braka. Krajem marta 1996., jedan od tih mudahedina, identifikovan samo kao Abu-Raid, objasnio je da su on i njegovi prijatelji radili na polju religijskjog usmerenja i da su spremni da nastave Sveti dihad ako se ukae potreba. Poetkom 1996., Iranci su takoe ustanovili naprednu operativnu bazu u Lukovcu, nekih 10 km od glavne baze Sjedinjenih Drava u Tuzli. Danas, neki od teroristikih objekata sakriveni su u garnizonu 117. brigade. Ameriko islamisti su se rasporedili upravo u naprednoj operativnoj bazi. Meu Amerikancima je bio i Kevin Holt, takoe poznat i kao Isa Abdulah Ali, koji je sudelovao u bejrutskim bombakim napadima Hizb-Alaha s poetka osamdesetih godina. Drugi Amerikanac je veteran voa mudahedina koji se borio u Avganistanu i Bosni. Poznat samo kao Abu-AbdAlah, on je palestinskog porekla, dezerter iz marinaca Sjedinjenih Drava i veoma je blizak Hamasu i meunarodnom islamistikom vostvu. On je veteran iz Bejruta s poetka osamdesetih godina, nekadasnji lan islamistike brigade AbdAlah Azama u Avganistanu i poklonik eika Umar Abd-al-Rahmana od 1990-92. Marta 1993., Abu-AbdAlah je vodio prvu grupu od desetak amerikih islamista koju je organizovao bruklinski ogranak Al-Kifaha na Zagreb i na Mikosovica kasarnu kraj Tuzle. 47

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Poetkom 1996., Abu-AbdAlah je provodio vreme izmeu napredne baze u Tuzli gde je, u tesnoj saradnji s iranskim teroristikim ekspertima Pasdaranima, vodio amerike snage od preko 20 amerikih islamistikih terorista, i vodenja obavetajnih i teroristikih skola u Sarajevu gde je vodio naprednu teroristiku obuku. U ovom obavetajnom objektu su se takoe odravale pripreme za sloene i spektakularne teroristike napade protiv IFOR-a, ukljuujui i pripremu preko sto kompleta amerikih i evropskih NATO uniformi. Druge aktivne pripreme za terorizam takoe su se dogodile u samom Sarajevu. Od novembra i decembra 1995., islamistiki teroristi su zapoeli vie ciklusa aktivnih priprema u samom Sarajevu. Vie delegacija teroristikih eksperta, neki sa iranskim diplomatskim papirima, obili su podruja da bi nadgledali i procenili pripreme za posebne operacije. Uz to, priliv oruja, municije, eksploziva i strunih islamistikih teritorija se nastavio bar od kraja februara 1996. Druge pripreme za teroristike napade se nastavljaju. Poetkom marta 1996., inilo se da islamistiko jezgro u Zenici nije pogaala potraga za teroristima i da su jo reeniji da napadaju NATO. Jedan alirski zapovednik lokalne teroristike jedinice mudahedin, identifikovan samo kao Abu-Salim, naglasio je islamistiku zakletost na islamistiki dihad: Mi nismo ovde doli da bismo otili im se Amerikanci pojave. Mi ivimo u vremenu kada e Islam odneti prevagu. Bosna je muslimanska zemlja i mi emo je braniti. Jo jedan mudahedin u Zenici je istakao da su oni u Bosni i Hercegovini zato to islamistiki borci treba da brane svaku muslimansku zemlju, bez obzira gde je to. On je potvrdio da su on i njegovi drugovi bili doskora pripojeni 7. iranskoj brigadi revolucionarnih gardista. Druga teroristika baza je postala operativna sredinom aprila u selu Svraii, 10 km od Kalesije. Jezgro ove teroristike snage su mudahedini iz Saudijske Arabije koja pripada posadi Gazija. Teroristi ive u verskom objektu, Menzet, a direktno su potinjeni efendiji Nusretu Imamoviu iz Kalesije. On je organizovao njihov dolazak u ovu oblast. Pripadnici bataljona za izvianje i sabotae u Vukoviji rasporeeni su u Svraiima skupa sa saudijskim islamistima. Bataljon obezbeuje podrku, snabdevanje i ljudstvo za ovu islamistiku teroristiku jedinicu. Ovo rasporeivanje islamistikih terorista je od strateke vanosti zato to dobro uvebane specijalne snage - kao to su osoblje Gazija i vojnici izviakosaboterskog bataljona iz Vukovije - mogu lako da stignu do Drine i glavnog mosta na podruju Zvornika iz baze u Kalesiji. Takve operacije mogu da razbiju komunikacione linije izmeu Srbije i bosanskih Srba. Ovi objekti su samo neki primeri kako se teroristika infrastruktura brzo iri. Poev od sredine marta 1996., bosansko-srpska i jugoslovenska obavetajna sluba izvetavali su da je islamistika teroristika infrastruktura obuhvatila i objekte u Tesliu, Petrovu, Modrii, Bosanskom amcu, Bosanskom Brodu i Derventi. Krajem tog meseca, zapadni obavetajni izvori su potvrdili da je IFOR znao za oko 48

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

desetak malih, tajnih logora za obuku, od kojih je veina u centralnoj ili severnocentralnoj Bosni. Od njih, pet do sedam su bili tajni vojni logori u centrlanoj Bosni gde su se mudahedini obuavali i pripremali teroriste za predstojee operacije protiv IFOR-a. Ovi logori pripadaju slubi bosanske obavetajne slube - AID - ali ih vode iranski oficiri VEVAK-a. Iranci takoe voe opsene tajne programe, ukljuujui i vlastite tajne operacije za kontrolu IFOR-a i pripremu napada na njih. Mudahedini ukljueni u ove aktivnosti snabdeveni su bosanskim papirima, neki za vojnu slubu a drugi kao civilni tehniari. U isto vreme, hrvatske obavetajne vlasti su ukazale da se podruje Zenice pretvara u sklonite za islamistike teroriste, operativni centar koji vodi VEVAK pod zatitom 7. muslimanske brigade. Tajna infrastruktura Do sredine februara 1996., sve vie nekadanjih mudahedina, naroito lanovi elitnih jedinica Armije Bosne i Hercegovine, prelazilo je u humanitarne radnike u organizacijama akreditovanim kod meunarodnih tela i podravanih od vlasti u Sarajevu. Izvetaj hrvatske obavetajne slube o nedavnim incidentima podigao je uzbunu u vezi s uplivom islamistikih teroristikih aktivnosti pod maskom humanitarnih atktivnosti. Poetkom februara 1996., hrvatska policija je u Travniku uhapsila Ahmada Z.S. Zuhairija, saudijskog dravljanina koji je putovao od Bihaa u Sarajevo, u Nisanu koji pripada Saudijskom Komitetu, humanitarnoj organizaciji. U kolima su otkrili tri AK-47, bombe i bode. Jedina dokumenta koje je Zuhairi imao pri sebi bio je saudijski paso i dozvola Bosanske armije da se iseli iz centra jedinice izdata od VJ 5680 u Travniku i s peatom Izviako-diverzantskog bataljona 7. korpusa armije Bosne i Hercegovine, jedinice specijalnih snaga. Paso je bio pun peata koji su ukazivali da je mnogo putovao po Pakistanu, Jordanu, Siriji, Sloveniji, Italiji i Hrvatskoj, ali nije bilo traga o formalnom ulazu u, ili izlazu iz Bosne i Hercegovine. Mada oenjen i otac petoro dece u Saudijskoj Arabiji, Zuhairi je rekao hrvatskoj policiji da uskoro oekuje da dobije bosanska dokumenta, poto je takoe oenio jednu Bosanku, koja je ve bila trudna. Zuhairi je isto tako priznao da je bio lan saudijske Organizacije za Islamsku Revoluciju na Arabijskom poluostrvu, islamistike organizacije udruene sa Kartumom i Teheranom. 10. februara, HVO je uhapsio etvoricu mudahedina na putu Kreevo-Kiseljak dok su vozili Nisan UN za koju se sumnjalo da je ukraden. Bili su to Ahmad binMuhamed al-Nusajrat (iz Jordana, a slubenik UNPROFOR-a), Hermas Sami (iz Konjica, Bosna i Hercegovina, od oca Jordanca i majke bosanske muslimanke, a sa jordanskim pasoem), Al-Rajis Husain bin-Ramadan Ramadan (roden u Gazi, slui u lekarskoj jedinici Armije Bosne i Hercegovine) i Muhamed bin-Ali al-Humani (iz Jordana, nekadanji slubenik UNPROFOR-a u Sarajevu, sada tamo nastanjen). Vozilo je bilo uzeto od UN/IFOR-a bez dozvole i trebalo je da se iskoristi za krijumarenje ljudi u Sarajevo. 49

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

16. februara, na jednom kontrolnom mestu IFOR-a blizu Sarajeva uhapen je saudijski mudahid u vozilu UN krcatom orujem i eksplozivom. On je bio na vonji za snabdevanje islamistike mree na irem podruju Sarajeva. 17. februara, hrvatska policija je uhapsila devet Iranaca u Jajcu (zapadna Bosna pod kontrolom Hrvata). Njih sedmorica su putovali autobusom od Tenja do Bihaa, a druga dvojica u autu iza autobusa. Oni su stigli u Bosnu i Hercegovinu petnaest dana pre toga i imali su dokumenta studenata i profesora. U vozilima nije pronaeno oruje. Iranci su nosili mnogo propagandnog materijala i kontrolne tehnike opreme koja se uglavnom koristi u obavetajne svrhe. Utvreno je da su oni bili deo islamistike grupe za agitaciju s podruja Viteza koja je poslata u Bosnu da pojaaju kampanju islamizacije. Ova kulturna aktivnost ukljuuje kontraobavetajne aktivnosti protiv antiislamistikih elemenata. Kada je bila zaustavljena, iranska grupa se zaputila na proslavu godinjice Homeinijeve Revolucije koju je u Bihau organizovao general Atif Dudakovi, zapovednik 5. korpusa. Poto su bili nenaoruani, Iranci su predati IFOR-u koji ih je prebacio u iransku ambasadu u Sarajevu. Otkrivanje ovih i slinih humanitarnih radnika nije zastrailo Sarajevo i Teheran. Zaista, islamistike humanitarne mree nastavljaju da se sire kroz Bosnu i Hercegovinu. Do sredine marta 1996., Iranci su drali humanitarne kancelarije u Mostaru, Zenici, Bihau, Visokom i Sarajevu. Poetkom juna 1996., Iran je otvorio veliki medicinski centar u Bihau sa iranskim osobljem. Kancelarija u Tuzli je nedavno zatvorena usled komunikacionih potekoca. Umesto toga, marta 1996., mudahid veteran poznat kao Abu-Sulejman (jedan od prvih mudahedina koji su stigli u Bosnu jo u jesen 1992.), vodi islamistiku organizaciju za pomo u Tuzli udruenu s lokalnim Dar al-Fatvom. Abu-Sulejmanov centar ne obezbeuje humanitarnu i religijsku pomo samo lokalnoj zajednici, nego isto tako i mnogim inostranim borcima koji jo uvek slue u sedam brigada poznatih kao Islamistike brigade bosanske armije. Prema Abu-Sulejmanu, ove brigade su rasporeene u Tuzli, Zenici, Sarajevu, Konjicu i Bihau. Prava Iranska efektiva Revitalizacija humanitarne mree je samo jedan vid transformacije iranskih aktivnosti i operacija irom Bosne i Hercegovine uoi sporazuma Dejton-Pariz. Izmeu 1992. i kraja 1995., ZIRG, Zbor Iranskih Revolucionarnih Gardista (Pasdarani), odravali su organizovanu jedinicu - 7. brigadu Revolucionarnih Gardista jaine 2.000 Pasdarana - u Bosni i Hercegovini unutar armijskih snaga bosanskih muslimana. Sa glavnom bazom u Zenici, iranska brigada se kretala izmeu obuke kadrova i sudelovanja u najopasnijim operacijama na liniji fronta. 7. brigada Revolucionarnih Gardista bila je zvanino raspustena u decembru 1995. za vreme Velajatijeve posete Sarajevu. 50

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Uz to, Iran je odravao jedinicu za visoko-kvalitetnu obuku od nekih 400 oficira obavetajne slube Pasdarana i VEVAK-a za rad sa mladim obavetajnim snagama bosanskih muslimana i srodnim teroristikim jedinicama. Dugotrajno prisustvo i uloge ovog iranskog kontingenta bio je ozakonjen iransko-bosanskim sporazumom od 15. novembra 1994. Sporazum je bio postignut uoi tajne posete Bakira Izetbegovia, predsednikovog sina, Teheranu, u kome Iran i Bosna i Hercegovina dogovaraju dugoroan program za ojaanje svoje sveobuhvatne bezbednosne saradnje: u rasponu od izrazitog pojaanja iranske vojne podrke do tajnog smetaja kadrova i HizbAlaha i VEVAK-a u Bosni i Hercegovini. Posle potpisivanja sporazuma Dejton-Pariz, kljuni kadrovi jedinica Pasdarana najmanje nekih 150-200 ZIRG podoficira i oficira, ali, prema drugim procenama, ak izmeu 750-1.000 - bili su kasnije integrisani u elitne segmente i segmente za obuku bosanske armije. U meuvremenu, iranski komandni ealon i kljuni obavetajni savetnici bili su prikljueni kancelariji vojnog ataea iranske ambasade u Sarajevu. Uz to, vie desetina iranskih obavetajnih eksperata, prvenstveno vrhunski obavetajni instruktori VEVAK-a i Pasdarana, bili su ponovo dodeljeni AID-u. Uz to, neki iskusni iranski treneri - od kojih je veina provela vie godina u Bosni i Hercegovini, nauila jezik i upoznala narod - vratili su se u Iran i bili dodeljeni logorima za obuku koji su pripremali bosanske kadrove poslate u Iran. Nekoliko stotina vojnika bosanskih muslimana bilo je poslato u Iran poetkom 1996. na poduavanje za specijalne snage i terorizam. Od poetka marta 1996., broj bosanskih zvaninika - i vojno i AID osoblje slato u Iran - poeo je ujednaeno da se uveava. Veina Bosanaca bila je slata na razliitu bezbednosnu (obavetajnu i teroristiku) i vojnu obuku. Ovo slanje predstavlja znaajno uveanje u odnosu na rutinsku obuku Bosanaca u Iranu poetkom devedesetih godina. Najznaajnijia je, meutim, bila promena teheranskog stava prema svom prisustvu u Bosni. Od marta 1996., Teheran se usredsredio na dugorono i tajno prisustvo u Bosni i Hercegovini, dalje uvrujui svoju infrastrukturu u iekivanju da IFOR ode, bilo po svom nahoenju ili kroz sukobe, pre nego to izbije na videlo puna mera iranskog uticaja. Sarajevo potpuno podrava rastue iransko prisustvo uprkos nepovoljnom uinku optubi NATO-a u vezi s prisustvom terorista. 18. marta, Sarajevo se formalno pozalilo da je Izetbegovieva vlast bila ucenjena sa zahtevima da se suspenduju svi odnosi sa prijateljskom Islamskom Republikom Irana. Ubrzo potom, sarajevski mediji su obelodanili iranski demanti da vode logore za obuku terorista u Bosni i Hercegovini, istiui vane i postojane humanitarne i civilne odnose. Krajem marta 1996., NATO je potvrdio ne samo da je Iran nastavio da obuava bosansku armiju, Ve i da iranski kadrovi predstavljaju teroristiku pretnju za snage IFOR-a. Ostaje pretnja od inostranih snaga u Bosni, rekao je kapetan 51

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Mark van Dajk (USN), glavni predstavnik NATO-a. To je pretnja od teroristikih aktivnosti, a to je takoe i krenje Dejtonskog mirovnog sporazuma. Pod pritiskom, Izetbegovi je priznao da je 50 do 60 Iranaca ostalo u Bosni i Hercegovini, naglaavajuci ipak da su svi oni otputeni vojnici oenjeni bosanskim enama. Islamistike elitne snage Skoranje aktiviranje meunarodne islamistike mree teroristikih eksperata osnovane u Bosni i Hercegovini - i najkvalitetnijeg pozadinskog taba u Sofiji, u Bugarskoj - bilo je i jeste najznaajnijie. Krajnji dometi ove mree bili su da se pozabavi, poetkom marta 1996., s dolaskom 40 egipatskih islamistikih teroristikih eksperata u Bosnu i Hercegovinu. Oni su odmah bili otposlati da potpomognu mree mudahedina u Zenici, Konjicu (poznata kao Al-Muderis), i Kaknju (Crni Labudovi) u centralnoj Bosni, i Tenju (Al-Mudak) u severnoj Bosni. Drugi objekti za obuku terorista koje su koristili ovi islamisti bili su u Mehuriu (selo) kraj Busovae u centralnoj Bosni, Pazariu (selo) kraj Sarajeva i Bistriaku (selo) severno od Zenice. Najznaajnijie je konkurentsko aktiviranje vieg taba u Sofiji. Od poetka 1992., mera islamistike zakletosti u dihad protiv Zapada bila je testirana na Balkanu. Eskalacija islamistikog terorizma bila je neposredan ishod izrazite ekspanzije zakletosti meunarodnih islamistikih organizacija u borbu Islama u Bosni i Hercegovini. Napredni centar za podrku i koordinaciju bio je Ve ustanovljen u jesen 1991. u Bugarskoj, gde Sudanac Hasan al-Turabi uiva specijalne odnose s dr Ibrahimom Natalijem, lanom bugarskog Parlamenta i lanom bugarske Partije prava i sloboda. Centar u Sofiji, u Bugarskoj, bio je postepeno poboljavan od kraja leta 1994., kad je bio predat u nadlenost Ajmanu Zavahiriju. On je prvi put posetio Sofiju septembra 1994. i ostao tu pod imenom Muhamed Hasan Ali. Uestalost poseta je porasla tokom 1995., odravajuci rastuu vanost balkanskog Fronta islamistike internacionale. U leto 1995., posle pokuaja ubistva egipatskog predsednika Hosni Mubaraka pod njegovim zapovednitvom, Zavahiri je poeo da premeta neke od svojih tabova iz Zeneve u Sofiju. Samo naimenovanje Zavaharija za regionalnog islamistikog zapovednika od velike je vanosti. Zavahiri je veoma iskusan teroristiki komandant, egipatski sledbenik eika Umara Abd-al-Rahmana, kome potpuno veruju i Teheran i Turabi u zatvoru. U jesen 1993., Zavahiri je bio islamistiki zapovednik na poloaju u Mogadiu i licno je nadgledao smrtonosne sukobe sa trupama Sjedinjenih Drava. Tokom 1994-95., glavna obaveza njegovog taba u enevi bila je da pripremi i, ako Teheran tako naredi, da vodi spektakularne teroristike operacije unutar Sjedinjenih Drava. Krajem 1995., kada je postalo jasno da e se IFOR razmestiti po Bosni i Herce52

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

govini, Zahvairi je premestio svoj tab u predgrae Sofije, koristei i dalje ime Muhamed Hasan Ali. Ubrzo potom, on je aktivirao pozadinski vii tab za antizapadne/antiamerike operacije na Balkanu. Uz to, kad je hrvatska lokalna vlast postala nepouzdana - zbog hapenja Fuada Talata Kasima i ubistva drugih islamista u Hrvatskoj i delovima Bosne i Hercegovine pod hrvatskom kontrolom - Bugarska je postala kljuni tab za porecive operacije (da se Sarajevo ne bi dovodilo u nepriliku). Sredinom novembra 1995., 20-25 viih islamskih zapovednika srelo se u Sofiji da bi razgovaralo o novom talasu operacija posle hapenja Fuada Talata Kasima u Zagrebu (u avgustu 1995.) i tada Ve nespornog rasporeivanja IFOR-a u Bosni i Hercegovini. 20. novembra 1995., islamisti su najavili izlazak na videlo svog centra u Bugarskoj, aljui naoruanog napadaa da otvori vatru na egipatsku ambasadu: opomena egipatskoj vladi da ne zabada nos u islamistike aktivnosti u Sofiji. Poetkom 1996., pun poverenja u svoju sposobnost da odrava sigurne i vrste veze sa teroristikim snagama u Bosni i Hercegovini, Zavahiri je naloio rasporeivanje kljunih eksperata koji su u stanju da planiraju, nadgledaju i prevode vanije spektakularne teroristike napade protiv takvih ciljeva kao to su objekti amerikog IFOR-a. Dolazak 40 egipatskih terorista je bio prvo znaajnijie drsko pregrupisavanje u tu svrhu. Dodatni iranski i drugi islamistiki teroristiki eksperti nastavili su da Pritiu u Bosnu i Hercegovinu u aprilu 1996. Poetkom maja 1996., ove islamistike snage su bile spremne za akciju. Ubrzo potom, oni su objavili novu i verodostojnu pretnju spektakularnim i visokosmrtnim teroristikim napadima protiv amerikih delova IFOR-a. Upozorenje je poblie navodilo samoubilake bombake napade kao najprikladnije. Upozorenje je objavio jedan egipatski islamista koristei nom de guerre Salim al-Kursani. Al-Kursani je veteran jedinice mudahedina koji je oenio bosansku enu i sada legalno zivi u Bosni i Hercegovini. Al-Kursani navodi sebe kao zapovednika dihadistike organizacije zvane Islamistika grupa (al-Damah al-Islamijah) - vojni ogranak u Bosni. On je upozorenje objavio, ipak, u ime nove grupe zvane Bosanski islamistiki dihad. Al-Kursani je isticao sredinji poloaj muenitva za svoje snage. Mi traimo naine kako da umremo kako bismo mogli da se sretnemo s Alahom na Nebu s dostojanstvom, objasnio je. Naglasio je da e njegovi napadi biti najefikasniji zato to IFOR nema odbranu protiv muenikih operacija. Imam poruku za NATO snage u Bosni. Niko od vas nee mirno spavati. Mi cemo slati bombae samoubice da kazne Sjedinjene Drave i IFOR zbog okupacije islamistike zemlje. Al-Kursani ima i posebno upozorenje za amerike delove IFOR-a. Gde god oni imali interese, mi emo biti njihova senka. Ne postoje mere obezbeenja protiv onih koji su reeni da umru. Mi smo fundamelisti. Mi smo teroristi i mi emo ih 53

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

terorisati. Dodao je da je Hrvatska na vrhu ciljne liste, odmah iza Sjedinjenih Drava. Karakteristino je da se glavna udarna snaga Bosanskog Islamistikog Dihada sastoji od mladih bosanskih islamista - plavokosih Kavkazana u ranim dvadesetim godinama - koji lako mogu da produ kao Evropljani ili Amerikanci. To su naa bosanska braa, objasnio je al-Kursani, predstavljajui neke od njih. Vrlo brzo e svet uti njihovu poruku. Oni su obueni za otmice, ubistva, upotrebu eksploziva i za izvoenje samoubilakih misija bez oklevanja. Njihov Bosanski Islamistiki Dihad je junaka druina koja sledi primere koje su postavila njihova braa na Bliskom Istoku: HizbAlah i Islamistiki Dihad. Pretnja koju je objavio al-Kursani trebalo bi da bude najozbiljnije uzeta u obzir. U svojoj izjavi, al-Kursani je razjasnio svoje, i svoje organizacije, srodstvo sa egipatskom islamistikom teroristikom elitom pod Oruanim Islamistikim Pokretom. Pokret danas ima napredni tab u Sofiji, u Bugarskoj, pod zapovednistvom Ajmana al-Zavahirija. On se licno zakleo da osveti hapenje i izgnanstvo u Egipat svog pomonika, Fuada Talat Kasima, od strane hrvatske vlade. Islamistike teroristike snage pod zapovednistvom Zavahirija bile su aktivirane poetkom aprila 1996. Upozorenje koje je poetkom maja objavio Salim al-Kursani, dakle, trebalo bi shvatiti kao proglas na terenu islamistikih teroristikih snaga koje su, posle duge i visokoprofesionalne obuke i priprema, sada spremne i nestrpljive da udare. Prepoznavanje pretnje Mnoge obavetajne slube aktivne u nekadasnjoj Jugoslaviji, poev od sredine februara 1996., poele su da diu uzbunu zbog tekuih priprema za islamistike teroristike napade protiv osoblja IFOR-a, a posebno Sjedinjenih Drava. 15-16. februara 1996., hrvatska obavetajna sluba u Vitezu, u Bosni i Hercegovini, upozorila je da se pripadnici jedinica mudahedina, od kojih je veina ostala u Bosni, pripremaju da izazovu ozbiljne incidente predstavnicima IFOR-a, za koje bi onda optuili hrvatsku stranu. O tome je IFOR bio obaveten. Hrvatska strana se poalila da su zvaninici Sjedinjenih Drava kojima je upozorenje bilo urueno bili spori i opirali su se da preduzmu akciju. U isto vreme, izvor u italijanskoj vojnoj obavetajnoj slubi pri IFOR-u upozorila je da je zvanino povlaenje jednog broja islamistikih vojnih savetnika bilo praeno dolaskom novih ljudi povezanih sa fundamentalistickim teroristikim grupama. A ovog puta meta napada ne bi bile milicije bosanskih Srba ve, pre, NATO snage. Krajem februara, izvetaj Grke obavetajne slube (EIP) pri IFOR-u upozorio je da bi bosanski muslimani mogli da napadnu grke vojnike unutar IFOR-a i da uine 54

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

da izgleda kao da su to izvrili Srbi... Takve akcije smeraju da izazovu intervenciju IFOR-a protiv Srba. Muslimani su najvea pretnja IFOR-u, navodio je izvetaj. EIP izvor je naglasio da se ameriko obavetajni zvaninici na terenu slau s tom procenom, ali vii ameriki krugovi u NATO-u spreavaju akciju. To najvie uznemirava, prema izvetaju EIP-a, zato to su obavetajni podaci Ve upotrebljivi. I grka i amerika obavetajna sluba su potvrdile da su se grupe bosanskih muslimana spremale da izvedu teroristike napade. Poetkom marta, britanska obavetajna sluba je imala specifine izvetaje da su najvii krugovi vlade u Sarajevu ve odlucili da e, im odreena koliina oruja bude isporuena, snage bosanskih muslimana zapoeti operacije i konano pokrenuti rat protiv I-FOR-a. U sluaju da zalihe oruja sa zapada ne budu stigle, Sarajevo je spremno da odobri upotrebu spektakularnog islamistikog terorizma da bi podstakao sukobe s IFOR-om. Sredinom marta 1996., obavetajne slube Jugoslavije i bosanskih Srba prenele su upozorenja da se teroristi mudahedina i bosanskih muslimana aktivno pripremaju za operacije u irem podruju Doboja. Finalne pripreme za diverzantske operacije odravaju se u Tesliu, Petrovu, Modrii, Bosanskom amcu, Bosanskom Brodu i Derventi. Prvobitne mete napada su I-FOR i objekti meunarodnih humanitaraca. Islamisti planiraju da pokrenu antisrpske operacije kako bi zapoceli sukobe s IFOR-om, kao i da stvore javni nemir u oblastima koje drze bosanski Srbi. Kao to je ranije receno, 379. motorizovana brigada je formirana aprila 1996. da bi osigurala podrku za rastuu islamistiku teroristiku infrastrukturu na podruju Doboj-Teanj. Krajem marta 1996., jugoslovenska obavetajna sluba je oekivala poetak islamistikih teroristikih operacija iza linija bosanskih Srba. Beograd je doao do veoma pouzdanih informacija prema kojima im se linija razdvajanja oisti od mina, grupe od tri do etiri mudahedina e prodreti duboko u (bosansku) srpsku teritoriju i otpoeti napade na vojnike IFOR-a, naroito Amerikance. Oni planiraju da postave mine na putevima kojima se kreu trupe IFOR-a, a isto tako da povedu direktne napade na njihove komandne poloaje. Teroristike grupe su dobro opremljene da opstanu dugo vremena na neprijateljskoj teritoriji. Nareenje koje su primili glasi (izriito) da ni jednog teroristu neprijatelj ne sme da zarobi ivog. U sluaju mogueg zarobljavanja, ipak, oekuje se da oni poine samoubistvo aktiviranjem eksplozivne naprave uivene u njihovu odeu. Oni (mudahedini) koji uspeno obave svoj zadatak mogu da oekuju visoku novanu nagradu - nagrada za ubistvo amerikog vojnika se kree od 5.000 do 50.000 dolara po glavi, u zavisnosti od rtvinog ina. Ovi izvetaji ne bi trebalo da su iznenadili IFOR. Krajem marta, zapadni obavetajni izvori su potvrdili da su znali za oko 10 malih, tajnih logora za obuku terorista, uglavnom u centralnoj i severocentralnoj Bosni. Pet od sedam ovih logora, koji 55

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

su svi u centralnoj Bosni, tajni su vojni logori za obuku i pripremu mudahedina za napade na IFOR. Ovi logori pripadaju AID-u, ali ih vode iranski oficiri VEVAK-a, neki sa bosanskim dravljanstvom, a drugi sa iranskim diploomatskim papirima akreditovani za ambasadu u Sarajevu. Sredinom aprila, islamistiki teroristi su ustanovili napredne baze za operacije iza linija bosankih Srba. Najvaniji su objekti G snaga kraj Kalesije, u istonoj Bosni, za operacije protiv glavnih linija za snabdevanje iz Srbije, i u Tenju, u centralnoj Bosni, za operacije u strateki presudnoj dobojskoj oblasti. U meuvremenu, poevi od sredine marta 1996., sarajevski zvanini mediji su nastavili da istiu ne samo tobonju lanost u izvetajima o prisustvu inostranih mudahedina i Iranaca u Bosni i Hercegovini, ve i da sve jae pripisuju takve izvetaje antimuslimanskim zaverama podsticanim od strane Sjedinjenih Drava. Ljiljan je posebno ismevao amerika strahovanja od navodnog prisustva Kevina Holta u Bosni i Hercegovini. Krajem marta, Zija Dizdarevi, provladin komentator u Sarajevu, kritikovao je pritisak Sjedinjenih Drava na Sarajevo da prekine svoje veze sa Iranom kao preduslov za obimniju ameriku pomo. On smatra da, ako se prisili da bira izmeu Teherana i Vaingtona, Izetbegovieva vlada e stati uz one prve. Vaington ne brine o dobrobiti muslimanske Bosne i njegove zamerke na tesne veze Sarajeva sa Teheranom zasnovane su na antimuslimanskoj politici. Sve u svemu, za Sjedinjene Drave, Iran je opasan ideoloki protivnik koji dovodi u opasnost njegove globalne interese i ak preti teroristikim akcijama u Sjedinjenim Dravama. Nasuprot tome, Iran ima neokaljan zapisan trag o opsenoj potpunoj podrci Bosni i Hercegovini tokom njenih tekih vremena. Tokom agresje na Bosnu i Hercegovinu, Iran je bio na najuporniji i najpouzdaniji saveznik. Iranci ne samo da su nas pomagali orujem, nego isto tako i politikim akcijama. Oni su posredovali u poboljanju odnosa izmeu Zagreba i Sarajeva i u uspostavljanju posrednih kontakata sa Beogradom. Prema tome, zakljuuje Dizdarevi, Izetbegovievo Sarajevo mora da ostane trajno lojalno svojim dokazanim saveznicima pre nego da postane rtva Vaingtonskih manipulacija. Nece trebati dugo vremena za prosarajevske posmatrae da nagoveste rastue pritiske da poboljaju mandat IFOR-a da postane izrazito probosansko-muslimanska snaga. Propust NATO-a da udovolji eljama Sarajeva mogao se izroditi u krizu. Poetkom aprila, na primer, slovenaki komentator uro Kozar upozorio je da IFOR-u nije potrebno mnogo provokacija da postane neugodan u izvrenju svog mandata. Zapad je zloupotrebio opravdanje mudahedina do te mere da prisustvo IFOR-a ini kontraproduktivnim, naroito otkad je srpska vojna pretnja popustila. S obzirom na konkurentski rast vojne moi bosanskih muslimana, Kozar je preporuio da bi Sarajevo trebalo da inicira ispravke u mandatu IFOR-a i trebalo bi da zahteva smanjenje njegovog sadanjeg naoruanja i ljudstva. Ne bi trebalo dozvoliti da status Quo predugo potraje. 56

Josef Bodanski Udeo Irana

NEKI TO ZOVU MIR

Dinamika izmeu Sarajeva, Teherana i islamistike elite je, kao i uvek, nastavljala da dominira donoenjem odluka bosanskih muslimana, ukljuujui ukupni pristup izvrenju meunarodne reenosti kao to su sproazumi Dejton-Pariz. Izetbegovevo Sarajevo nije ostavljalo sumnju u vezi sa svojim prioritetima. U prolee 1996., kao to je bio sluaj i u jesen 1995., na nivou diplomatskog procesa koji je vodio u Dejton, Sarajevo je jasno izrazilo sredinje mesto svojih odnosa sa Teheranom. Teheran je jo jednom demonstrirao svoju dobru volju da preduzme krupne korake da bi potpomogao svoje islamistike saveznike u Sarajevu. Sarajevo je, od poetka marta 1996., sve jae demonstriralo svoju nagnutost prema Iranu i muslimanskom svetu, uprkos sve veem pritisku Evrope i Sjedinjenih Drava. Mada se Bosna i Hercegovina protivila da se suprotstavi Sjedinjenim Dravama, dobijajui njenu potpunu podrku, izbio je na videlo jasan stav poretka u Sarajevu: Izetbegovieva Bosna i Hercegovina nije spremna, i nije sposobna, da prekine svoje bliske odnose s Iranom i Islamistima. Naprotiv, Sarajevo je otad sve vie naglaavalo svoju reenost da dalje poboljava i iri te odnose. Ovaj politiki proces je zapoet otvorenim inom. Poetkom marta, bosanski premijer dr Hasan Muratovi je otputovao u Teheran na elu delegacije na najviem nivou. Stigavi u Teheran, Muratovi je naglasio da to nije sluajno to je njegova prva zvanina poseta inostranstvu kao premijera bio put u Iran. Objasnio je da Bosna i Hercegovina nikada nee naruiti svoje veze sa Iranom uprkos montiranju izvesnih inostranih pritisaka na Sarajevo da raskine te odnose. Muratovi je istakao odlunu podrku Irana Bosni sve vreme presudnih etapa rata kada je Zapad posmatrao kako muslimani umiru. Govorei za iranske medije, Muratovi je razradio ove teme, istiui narasli potencijal bilateralnih odnosa. Odnosi izmeu Bosne i Hercegovine i Islamske Republike treba da se preurede na temelju novih uslova koji su nastali i treba da se usaglase sa mirovnom situacijom u zemlji. On je takoe istakao vanost iranske podrke opstanku Bosne i Hercegovine. Islamska Republka je prijateljska zemlja koja je mnogo uinila da pomogne naem narodu da opstane. Muratovi je izrazio malu nadu da e sprovoenje sporazuma Dejton-Pariz reiti krizu u Bosni i Hercegovini. On je sporazume okarakterisao kao nepravedan plan ali bolji od rata koji slui da se obustave neprijateljstva. Ipak, bie potreban snaan meunarodni napor na usklaen nain da se osigura da trajan mir moe da se postigne. Zvanino, cilj Muratovieve posete bio je dalje irenje bilateralnih veza a isto tako i korienje iranskog iskustva u projektima poratne obnove. Zaista, javni deo posete je naglaavao humanitarna i ekonomska pitanja i jedinstvenu ulogu koju je Iran igrao u spaavanju islamske Bosne kad je to bilo neophodno. Muratovi je rekao u Teheranu da se iranska humanitarna pomo Bosni i Hercegovini u raznim 57

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

osetljivim etapama rata u njegovoj zemlji pokazala kao vitalna i presudna. U svim svojim javnim nastupima, Muratovi je ukazivao na efikasnu pomo Irana tokom rata. On je neprestano izjavljivao da kada ni jedna druga zemlja nije bila spremna da pomogne Bosni, Islamska Republika Iran je davala neprocenjivu pomo Bosni. Ipak, postojao je vaniji tajni aspekt posete: usaglaavanje sledee faze strateke saradnje s obzirom na prisustvo IFOR-a i sve veeg pritiska Sjedinjenih Drava i Zapada na Sarajevo da prekine svoje odnose sa Teheranom. Nije bilo sumnje u to da e savez Bosna-Iran samo jaati. Muratovi je bio u Teheranu da raspravlja o nainima kako da se to postigne po najmanjoj moguoj ceni za Sarajevo. Vano je da je Teheran naglasio da su najvaniji i bitni susreti Hasana Muratovia u Teheranu bili sa prvim potpredsednikom Hasanom Habibijem u palati Sadabad. Habibi je odgovoran za iranske strateke projekte i politiki poredak, od uvrenja Islamistikog bloka i Transazijske osovine, do podrke raznim islamistikim teroristikim organizacijama i diverzantskim grupama. Tajni, a vaniji deo Muratovieve posete Teheranu, bio je posveen formulisanju i koordiniranju zajednikih aktivnosti za oekivanu obnovu nasilja u Bosni, od islamistikog terorizma protiv IFOR-a do sveopte borbe i protiv Srba i protiv Hrvata. Sarajevo se uverilo u optu, od Irana predvoenu islamistiku podrku u predstojeoj krizi. Mohamed Davad Asajes Zarki, ambasador Islamske Republike Iran u Zagrebu, aludirao je na taj sporazum raspravljajui o nastupajuim tenjama u Iransko-bosanskim odnosima. Teheran je bio najvie zabrinut zbog sporog grananja dejtonskog procesa. Bonjaci su istinski gubitnici. Oni su izgubili vie nego drugi. Kao posledica toga, upozorio je ambasador Zarki, ne samo da sadanja situacija ne moe da potraje, nego je ponovna erupcija verovatnija. Nadam se da to nee izazvati novi rat, ali ratovi izbijaju u Evropi mnogo ee nego drugde u svetu, podrugljivo je rekao Zarki. Iranska analiza Muratovieve posete istakla je njen politiki znaaj i dugoroan potencijal bilateralnih odnosa uprkos sadanjim nepovoljnim okolnostima. injenica da je prva inostrana poseta Muratovia, ubrzo poto je preuzeo dunost, bila poseta Islamskoj Republici Iranu, ukazuje na strateku vanost Teherana u bilateralnim i multilateralnim odnosima sa Bosnom i Hercegovinom. Cilj Muratovieve posete, objasnio je Teheran, bio je da ojaa bilateralne odnose i da dogovori s iranskim zvaninicima naine i sredstva za obnovu Bosne i Hercegovine. Iranska vlada sada ne sumnja u to da e Sarajevo odoleti svim pritiima SAD/ NATO/IFOR-a da narui njene bliske veze s Teheranom. Pun poverenja, Teheran podsea da nije bila tajna ni za jednu (NATO/IFOR) zemlju da je Islamska Republika Iran obezbeivala neogranienu pomo Sarajevu u najtezim okolnostima to je potpomagalo legitimnu bosansku vladu protiv srpskih odmetnika... Teheran je 58

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

ak bio optuen da kri embargo na isporuku oruja to - bez obzira na verodostojnost ili ne optube - ukazuje da je Islamska Republika Iran uradila sve to je mogla da spase ivote bosanskih muslimana. Sarajevo mnogo duguje Teheranu i potpuno je svesno ovog istorijskog duga. Teheran ne sumnja da je Sarajevo voljno da plati. Sada kada se rat zavrio u Bosni i Hercegovini, bosanski narod nije zaboravio svoje istinske prijatelje. Svi zvaninici vlade Bosne i Hercegovine priznaju presudnu ulogu Islamske Republike Iran u istorijskom otporu ove zemlje protiv srpskih agresora i nikada nee podlei pritisku nekih inostranih zemalja i okrenuti lea svojim prijateljima. Teheran smatra da je Muratovieva poseta Iranu dokaz da je Sarajevo bilo reeno da pokae vlastitu nezavisnu vrstu reenost u vezi svoje budunosti. Uprkos prisustvu 60.000 NATO vojnika na bosanskom tlu i strateko-politikom pritisku koji oni vre na Sarajevo, Bosna i Hercegovina nastavlja da smatra sebe delom golemog korpusa islamskog sveta a ne marionetom Sjedinjenih Drava. Zaista, bosanska vlada je (tako) eljna da se okoristi o pomo i iskustvo Islamske Republike Iran u obnovi zemlje, kao i da rizikuje suprotan uticaj Muratovieve posete na njene odnose sa Sjedinjenim Dravama i Zapadom. Vlastite sarajevske analize i komentari Muratovieve posete Iranu slagale su se sa tumaenjem Teherana. Sarajevo ne sumnja da je Muratovieva poseta Iranu bila poput trna u oku Zapada. Jedan bosanski komentator se radovao: Kosa na glavama viih zvaninika amerikog Ministarstva spoljnih poslova se dizala uvis pri pogledu na sliku Muratovievog srdanog susreta s iranskim predsednikom Hasemi-Rafsandanijem. Sarajevo je od samog poetka znalo da e poseta imati suprotan uinak na njegove odnose sa Zapadom predvoenim Sjedinjenim Dravama. Zapad je, meutim, a naroito Sjedinjene Drave, Ve razoarao Bosnu i Hercegovinu u vreme nevolje. ak i poto je Sarajevo pristalo na nepovoljne sporazume Dejton-Pariz, ni finansijska a ni vojna pomo nije stizala. Umesto toga, Sarajevo je iskusilo pritisak iz Sjedinjenih Drava za jo kompromisa da bi se proces Dejton-Pariz odrao u ivotu kad je postalo jasno da on nema izgleda. U upadljivom kontrastu, istie Sarajevo, Iran i muslimanski svet su nepogreivo demonstrirali iskrenu reenost i podrku stvari bosanskih muslimana. Sarajevo je ipak potpuno svesno ozbiljnosti krize s kojom se suoava i munih odluka koje moraju da se donesu. Sarajevo je naglaavalo da su Sjedinjene Drave bile koren problema. Nedavno je bilo velikih pritisaka iz Vaingtona na Bosnu da svede svoje veze s Iranom. Tu su i pretnje, isto tako; inae e, na primer, armiji federacije biti uskraena pomo. Moe li Bosna napustiti Iran? Odgovor Sarajeva je glasno ne. U prvoj polovini 1996., Sarajevo je pomno ispitivalo konflikt izmeu Sjedinjenih Drava i Irana, kao i njegove posledice za Bosnu i Hercegovinu. Od samog poetka, nije bilo sumnje u dug Sarajeva prema Teheranu. Sarajevo je spremno priznalo 59

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

da je od svih muslimanskih zemalja najgori neprijatelj Sjedinjenih Drava, Iran, Bosni najvie pomogao. Bosna je dola u situaciju u kojoj je mnogo zavisilo od prijatelja koji jedan drugog ne mogu da podnesu. U stvari, zvaninici bosanskih muslimana su shvatili da, s obzirom na opti krus odnosa Sjedinjenih Drava/ Iran, njihova koegzistencija u Bosni ne moe dugo da potraje. Drugim reima, bilo Sjedinjene Drave/Zapad, bilo Iran/Islam moraju da odu sa Balkana. Sarajevo i dalje istie da je injenica da je Vaington ve odluio da Iran treba da ode daleko od toga da bude unapred odreen zakljuak, definitivno ne u Sarajevu. Zvaninici bosanskih muslimana su opisali svoje tumaenje poloaja Sjedinjenih Drava u Bosni i Hercegovini: Sjedinjene Drave su mera za sve; Iran je sinonim za islamski fanatizam i meunarodni terorizam. Sjedinjene Drave je strah da bi vei uticaj Teherana u Bosni mogao da bude odskona daska za vei uticaj Irana meu sve veim brojem evropskih muslimana. Sjedinjene Drave se bore protiv tog problema, zaboravljajui na bosanske kontraargumente. Pod tim okolnostima, zvaninici bosanskih muslimana zakljuuju da Sarajevo nema potrebe da plati cenu amerikih strahova i koristoljublja. Poblie razmotreno, Sarajevo je postalo veoma kritino kada je u pitanju obim i vanost uticaja Sjedinjenih Drava u Bosni i Hercegovini. Bez ikakvog uzimanja u obzir samih elja Sarajeva, interesi Sjedinjenih Drava su suptilno nametnuti u regionu. Izvan oka javnosti, zvaninici bosanskih muslimana su bili vrlo kritini prema optubama Sjedinjenih Drava koje se tiu ostanka iranskih instruktora i mudahedina u Bosni i Hercegovini. Oni su naglasili da su te neosnovane tvrdnje bile samo slabaan izgovor Vaingtona da nametne globalan ameriko interes, koji tei potpunoj negaciji bilo kakvog uticaja Irana u ovoj oblasti. Ovaj interes bi se mogao sagledati kao deo nastojanja amerikog ministarstva inostranih poslova da suzbije terorizam na Bliskom Istoku, za koji Sjedinjene Drave uvek optuuju iranske vlasti. U izvrsnom intervjuu, Alispahi je odbacio brige Sjedinjenih Drava u vezi s prisustvom i uticajem Irana kao vrlo aave. Sarejevo ne bi trebalo, i nee, biti deo ovog antiislamistikog plana Vaingtona, istakli su zvaniici bosanskih muslimana. Nasuprot tome, zvanino Sarajevo je moglo samo da pozdravi bliskost sa, i dobrobit od, svojih odnosa sa Teheranom. Bosna i Hercegovina je izrazila veliko zadovoljstvo sa sadanjim bilateralnim odnosima s Iranom, ukljuujui obilje ekonomske pomoi i saradnju. Sarajevo je reeno da dalje iri i razvija ove odnose, kao to je tokom martovske posete Teheranu izrazio premijer Muratovi. Sredinom marta 1996. situacija u Bosni i Hercegovini se pogorala i sa politike i sa strateke take gledita. Stroge procene amerike obavetajne slube i eksperata za tu oblast pojavile su se kao tajne odate Njujork Tajmsu. Samo objavljivanje ovih procesa uverilo je vostvo u Sarajevu da su te odate tajne odravale verodostojan stav Klintonove Bele kue, a da su bosanski muslimani bili u pravu. 60

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Ono to je najvie zanimalo Sarajevo bilo je da se procena amerike obavetajne slube zasnivala na vrlo preciznim informacijama i nije mogla da se ukori zbog uticaja. Krajem marta 1996., procena obavetajne slube Pentagona upozoravala je da se Bosna i Hercegovina cepala na delove s verovatnou da e se vratiti borbama onog asa kada se IFOR bude povukao, sem ako u nju ne bude ula znatna ekonomska i politika pomo. Pentagon je upozoravao da bi samo zamaan i skup meunarodni program za pomo i postizanje takvih uda kao to je brza obnova bosanske privrede i revitalizacije politikih institucija, mogao da zaustavi i moda ak odvrati zemlju od brzog klizanja u podelu i obnovu bratoubilakih borbi. Eksperti Sjedinjenih Drava su procenili da su izgledi za odranje jedinstvene Bosne i Hercegovine mutni osim ako ne ostane pod orujem IFOR ili slina meunarodna snaga koja je nasledi a kojom dominiraju Sjedinjene Drave. Klju situacije je bilo priznanje amerikih eksperata da se strateki ciljevi sve tri grupe u Bosni i Hercegovini nisu bitno promenili od samog poetka rata. U odsustvu bilo kakvog opipljivog rezultat iz Dejton-Pariza, vostva i stanovnitvo podjednako, vratili bi se na bojno polje da ispuni svako svoju oevidnu reenost silom oruja. Ameriko obavetajni eksperti su zakljuili da je verovatno da bi nebrojena krhka saveznitva nametnuta mirovnim sporazumom ubrzo propala. to je vano, obavetajni analitiari Sjedinjenih Drava su najvie bili zabrinuti zbog izgleda da izbije estoka erupcija izmeu Muslimana i Hrvata, lanova federacije. Oni su zapazili da su bosanski Hrvati vrsto bili za de facto ujedinjenje s Hrvatskom i da su spremni da se bore sa Sarajevom da bi postigli ovaj cilj. Ovu vrstu procenu deli i elita bosanskih Muslimana u Sarajevu. Nekadanji bosanski premijer, Haris Silajdi, bio je jedini dovoljno hrabar da otvoreno raspravlja o ovom problemu. Sredinom marta 1996., Silajdi je upozorio arapski svet da je Bosna u opasnosti. Tvrdio je da ak ni od Vaingtona nametnuta federacija, a kamoli Bosna i Hercegovina koja je dobila mandat u Dejtonu, nije sprovedena. Zapravo, do sada, Vaingtonski sporazum nije ugledao svetlo dana. U Bosni imamo dva bloka, jedan hrvatski koji brane hrvatske milicije, a drugi muslimanski, koji titi bosanska armija. Ako situacija ostane ovakva, to e znaiti kraj za Bosnu i islamistiko prisustvo ovde. Za Silajdia, Hrvatska je najvanija pretnja Islamu u Bosni i Hercegovini. On je otro kritikovao Izetbegovia i njegove bliske saradnike to ine previe ustupaka Hrvatima koji rade u Bosni ta im se svia, kao da su Hrvati bili ti koji su se borili za nas i branili nas, kad su zapravo oni ti koji su razarali nau zemlju, ubijali nas narod, a nisu ostavili ni jednu damiju uspravnu u njihovim oblastima. Mi se sada odnosimo prema tom narodu kao prema politikom partneru. Silajdi je vie puta izjavio da dejtonski sporazum propada i da e Bosna i Hercegovina biti podeljena. Ne udi mnogo, dakle, to je krajem marta Sarajevo javno izraavalo svoju 61

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

ogorenost zbog stava Vaingtona prema bosansko-amerikom odnosima. Uprkos ponavljanog i doslednog nastojanja Sarajeva da se nagodi s Vaingtonom, Sjedinjene Drave su nastavile da dolaze s novim zahtevima. Postoje odreene granice do kojih saradnja moe da se raspravlja na pozitivan nain, ali postoji i granica, ipak, pri kojoj se saradnja preobraa u defetizam, objasnio je covek iz Sarajeva. Alispahieva paljba, i naroito odreen razlog za to - bliski odnosi Bosne i Hercegovine i Teherana - nadmauju sposobnost Sarajeva da sarauje sa Sjedinjenim Dravama. Osim toga, objanjava ovek iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina nema ta da ponudi za svoj pristanak na saradnju prema uslovima Vaingtona. Dogod je Vaington upleten, kada je izvrenje mirovnog sporazuma ozbiljno ugrozeno, ini se da proces izvravanja takoe treba da bude ieljen poputanjem, ili tanije defetizmom bosanskog vostva. Umesto da se svim silama stvara podrka Zapada za ponovno zauzimanje itave teritorije Bosne i Hercegovine, Sarajevo se sve vie pritiska da se pomiri sa Srbima i Hrvatima, gubei tako islamistiki karakter Drave. Zahtevi Vaingtona da se zamrznu svi ozbiljni kontakti s Iranom samo je jedna od komponenti na spisku znaajnijih ustupaka zahtevanih od Sarajeva u ime Dejtona. A ovek iz Sarajeva ispred vidi samo alosnu budunost. Pristajui na poslednji zahtev Vaingtona verovatno je ne bi zaokruio, ipak, poto ako inostrani pritisak stalno ubira plodove, kao to je sluaj sa Sarajevom, on moe samo da postane vei. Obicno su ratni krivci ili gubitnici prisiljeni da prave ustupke i saginju glave posle rata. Bosna misli da nije ni izazvala ni izgubila rat. Sjedinjene Drave i Evropljani oigledno ne dele ovo miljenje, bar to se tie jednog od ova dva aspekta. Krajem marta 1996., meutim, odluka Sarajeva je postajala jasna ak i ako je njegov javni stav ostao nejasan. Obavetajne analize jugoslovenskih i bosanskih Srba o trgovini Sarajeva sa Sjedinjenim Dravama i Iranom isticale su da Sarajevo mora da odabere: da ostane ili sa Sjedinjenim Dravama ili sa Iranom. I dok se najvie sarajevsko vostvo opiralo da dosegne formalno i konano reenje, sarajevske akcije su ve silno govorile. Uprkos bujici rei, zakljuili su obavetajni analitiari, Sarajevo je sve vie jaalo svoje veze s Iranom, i tajno i javno, kao i sa drugim militantnim islamistikim zemljama. Te veze zapravo znae stvaranje islamistike fundamentalisticke zemlje ili centra islamistikog terorizma na jugu Evrope. Zaista, Sarajevo je takoe sve vie isticalo da je dolo vreme obrauna. Bosanski zvaninici su naotrili svoj kriticizam na amerikom zahtevima od Sarajeva. Naroita panja je posveena neopravdanom meanju Sjedinjenih Drava u unutranje stvari u Bosni. Sarajevo se alilo da su Sjedinjene Drave igosale Demala Merdana, efa Odseka za vojno obrazovanje u glavnom tabu bosansko-hercegovacke armije; Bakira Alispahia, efa Agencije za istraivanje i dokumentaciju; Omera Bahmena, ambasadora Bosne i Hercegovine u Iranu; i Hasana 62

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

engia, pomonika ministra odbrane, kao neprikladne Bonjake zbog njihovih veza s Iranom. Nema naina da Sarajevo moe da oisti ove i mnoge druge vie zvaninike sa slinim uverenjima iz najviih redova bosansko-hercegovakog vostva. Pravi problem, priznaje ovek iz Sarajeva, nije u tome to se Izetbegovi plai tetnih irenja ovakve opsene istke, ve to te osobe predstavljaju autentino vrsto jezgro SDA, njegove vlastite partije i temelja moi. Krajem marta, glavni problem s kojim se Sarajevo suoilo nije bio da odabere izmeu Sjedinjenih Drava i Irana - jer je poslednji bio odabran bez pogovora ve da se Izetbegovi natera da donese konanu i javnu odluku. Ljudi iz Sarajeva i zvaninici poinju da trae da se odgovori na zahteve Sjedijenih Drava, da Bosna odlui izmeu SAD i Irana. Ljudi iznutra su poeli ljuto da kritikuju javnu politiku Sarajeva u tom pogledu. Umesto da obnaroduje svoje veze s Iranom; umesto da ih dokumentuje i brani, bosanska vlada preutno sudeluje u igosanju sebe i svojih dravljana kao kriminalaca. Sarajevo mora da se suprotstavi najnovijim optubama Vaingtona koje se tiu slanja vojnog i bezbednosnog osoblja u Iran na intenzivno paravojno i obavetajno obrazovanje. Nema, ponovo, odgovora iz Sarajeva da e braniti dostojanstvo svojih graana koji su za vreme rata putovali u Iran. Ljudi iz Sarajeva traze da zvaninici SDA smesta odgovore na te optube zato to kriticizam Sjedinjenih Drava cilja na njihovo vlastito ponaanje i preti najtemeljnijem pravu Sarajeva da izabere i odredi vlastite savetnike i dobrotvore. Izetbegoviu je bilo nemogue da ne odgovori na sve glasnije otvorene izazove iz najdubljih krugova vlastitih temelja moci. Ponavljana tajna i interna uveravanja davana viim zvaninicima i upuenima da je Sarajevo ve odlucilo da njegova budunost lei uz islamistiki blok predvoen Iranom nisu vie bila dovoljna. Visi zvaninici, utonuli u tajno irenje saradnje sa Iranom, traili su priznanje i naroito prestanak zlostavljanja od strane Sjedinjenih Drava i sarajevskih medija koji izvetavaju o najnovijim ameriko-bosanskim odnosima. Krajem marta, zbog toga, Izetbegovi je odabrao javno da odgovori dajui intervju Ljiljanu, vlastitom glasilu. Bilo je preputeno intervjuisti, Demaludinu Latiu, da iznese i objasni stvarnu politiku Sarajeva u vezi s krizom sa Sjedinjenim Dravama. U razgovoru s Izetbegoviem, Lati je objasnio da poto su otkrili jednog ili dva iranska dravljanina blizu Fojnice, Amerikanci su poeli da diktiraju uslove i koje osoblje e biti uzeto, to se ogreuje o suverenitet nase zemlje. Nije vie tajna da oni ele da unite Izetbegovievu vlast. Njegov mogui prestup zbog veza s islamskim svetom, a posebno s Iranom, tokom agresije, kada niko drugi nije hteo da da ni jedan metak Armiji Bosne i Hercegovine, naveden je kao glavni razlog. Izetbegovi je uzvratio s onim to se inilo kao pripremljen odgovor. Izrekavi svoj odgovor kao pitanje, on se obratio Latiu: Pustite me da vas neto upitam: 63

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Hoete li vi, ili hoemo li svi mi biti sreniji ako potvrdim skriven dublji smisao vaseg pitanja da su Sjedinjene Drave na neprijatelj? Izetbegovi je onda dodao da Sjedinjene Drave nisu neprijatelj, pa je objasnio zato je doao do tog uverenja. Rekao je da je prisustvo IFOR-a na bosanskom tlu glavni razlog za takav stav. Iran je dokazao da je nas istinski prijatelj tokom rata, ali Iran je daleko, dok je nas neprijatelj sasvim blizu, moemo gotovo da dodirnemo jedni druge. Jednostavno reeno, Sarajevu je neophodan IFOR predvoen od Sjedinjenih Drava da pritisne Srbe i Hrvate pre nego on povrati kontrolu nad itavom teritorijom Bosne i Hercegovine. Uz to, Izetbegovi je naglasio da to to Sjedinjene Drave smatra za prijatelje ne sme ii na tetu Irana. Kad govorimo o saveznicima, moj puni odgovor glasi: mi moramo imati i Sjedinjene Drave i islamistiki svet na nasoj strani, a do najvee mogue mere takoe i ostali svet, zakljuio je. Kao to su predvidali i Izetbegovi i sarajevska elita, intervju u Ljiljanu je posluio kao katalizator za dalje javno razjanjenje sarajevske politike. Jedan komentar na intervju u Ljiljanu poetkom aprila obilno se nadovezao na onaj deo Izetbegovievog odgovora koji se ticao Irana. Komenatator Ljiljana je izneo eksplicitno ono to je Izetbegovi mogao samo da nagovesti. Analiza ove primedbe, kao i nekih prethodnih primedbi predsednika Izetbegovia, navodi na zakljuak da je dolo do promene u njegovoj politikoj taktici. Ova promena je bila iznudena sumornim vienjem Bosne i Hercegovine, situacijom u vladajuoj partiji i novim pritiima iz Sjedinjenih Drava, koje veruju da je Izetbegovi dugo uivao u njihovoj popustljivosti. Poto nije bilo naina za Izetbegovievo Sarajevo da sprovede drastinu promenu u svojoj jezgrovitoj politici i ciljevima da bi izaao u susret uslovima koje je postavio sporazum Dejton-Pariz, nije bilo spasa od krize i sukoba sa Sjedinjenim Dravama. Teheran nije sumnjao u stvarnu politiku i reenost Sarajeva. Poetkom aprila, Teheran je zavrio glavnu analizu privrednih i politikih tokova u Bosni i Hercegovini. Posebna panja je posveena ispitivanju islamskog versus zapadnog stava. Teheran je bio zadovoljan napretkom Sarajeva. Neki politiki analitiari veruju da, mada se ini da se sarajevska vlast pokorila pritisku Zapada, ona naglaava odravanje religioznog aspekta vlasti. Teheran je zapazio da zapadne zemlje nisu zadovoljne to islamistike zemlje daju novac i kapital bosanskoj vlasti. U strahu od irenja Islama, ni pod kakvim uslovima Zapad nee dopustiti islamistikim zemljama da proire svoju ulogu u Bosni preko vojnih i privrednih kanala. Zbog toga Zapad, posebno Sjedinjene Drave, namerava da kontrolie protok ulaganja kapitala u Bosnu. Ipak, s obzirom na ekonomske tekoe irom Zapada, za Sjedinjene Drave i njene saveznike je nemogue da zamene ulaganja iz muslimanskog sveta. Zbog toga, zakljuio je Teheran, Sjedinjene Drave nisu u stanju da se suprotstave Iranu ak ni na poljima gde se smatralo da imaju neospornu nadmo. 64

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Poverenje Irana je potvrdeno poetkom aprila 1996., u Sarajevu, na samitu OIK (Organizacija islamske konferencije) o islamistikoj ulozi u obnovi Bosne i Hercegovine. Na insistiranje Irana, OIK je posebno objavio spremnost islamistikih zemalja da prue vojnu pomo Bosni da pojaa svoje odbrambene sposobnosti ne obazirui se na ogranienja sporazuma Dejton-Pariz. Koristei samit kao izgovor, iranski ministar inostranih poslova Ali Akbar Velajati je ostvario veu posetu Sarajevu, sreui se sa Izetbegoviem, Ganiem i Muratoviem da bi obradili bilateralna pitanja. Pored toga, Velajati je sveano otvorio dve dodatne iranske institucije u Sarajevu tab za obnovu i Dom kulture Islamske Republike. Obe institucije su obino povezane sa iranskom pomoi za islamizaciju i izvoz Islamistike Revolucije. One slue kao nadlena mesta za distribuciju iranskih fondova za sve povode i projekte kao i za prisustvo osoblja obuenog i finansiranog od Teherana za islamistiko obrazovanje, agitaciju i regrutovanje. itavo bosansko vostvo se pojavilo na sveanom otvaranju ove dve institucije, obino povezane sa iranskom obavetajnom slubom i teritorijalnofinansijskim aktivnostima: njihova dela su govorila vie nego rei. Prema iranskim izvorima, Velajatijev najvaniji razgovor u Sarajevu bio je sa bosanskim vicepremijerom Ejupom Ganiem. Oni su poblize razmotrili novonastale tendencije u vezama Teheran-Sarajevo i potpuno su bili saglasni da se suoe sa sadanjim i novonastalim izazovima. Prema iranskim zvaninicima: Gani je ukazao na Iran kao najveeg pomagaa bosanske vlasti i naroda tokom ratnih godina, kao i u vreme privredne obnove. Uprkos sve veem pritisku iz Sjedinjenih Drava, Gani je pozvao na dalje irenje veza na politikom, privrednom i kulturnom polju pri sadanjim uslovima na Balkanu. Velajati se sloio da prijateljske veze izmeu dve zemlje moraju da se ire i jaaju i obeao je potpunu podrku Teherana. Iranski komentari i analize posete podvukli su da je Velajati razgovarao o najnovijem razvoju dogaaja u Bosni i Hercegovini i na Balkanu, kao i o vezama Teheran-Sarajevo. Zvanini Teheran je ukazao da je Izetbegovi slavio ukupnu iransku pomo i podrku za vreme bosanskog rata i bezgranine napore Teherana na meunarodnom popritu da se vrate legitimna prava bosanskom narodu... On je zamolio da se ti napori nastave sada kada je Bosna na putu obnove. U svom odgovoru, Velajati je rekao da su odnosi izmeu Irana i Bosne duboki i neraskidivi, naglaavajuci da saradnja treba da se podupre na svim poljima. Vrativsi se u Teheran, Velajati je izjavio: Veze Teheran-Sarajevo se ire bez obzira na propagandu neprijatelja Islama. Sarajevo i Teheran su se sloili da e Iran nastaviti svoju podrku vladi i narodu Bosne u periodu obnove kao to je radio i u vreme rata. Teheran je veoma zadovoljan ishodom Velajatijeve posete Sarajevu. Poblie ispitivanje raspoloenja na terenu i odluka sarajevskih najviih voa i zvaninika pot65

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

vrdilo je uverenje Teherana da je na putu uvrenje islamistike vlasti u Bosni i Hercegovini. Teheran mora da se usredsredi na uvrenju veza Irana sa Bosnom i Hercegovinom koje su u porastu naoigled nemonih nastojanja Bele kue da izoluje Iran. Povraeno samopouzdanje Teherana ne znai da Teheran nije svestan veliine krize sa Sjedinjenim Dravama u vezi budunosti Bosne. Iranska analiza situacije u Bosni i Hercegovini posle samita OIK-a zapazila je neposrednu umeanost Bele kue u bosansko-iranske odnose. Predstavnik Bele kue Majkl Mekari, uveravajui da Iran ignorie interese bosanskog naroda i da je cilj Irana da promovie ratno stanje u Evropi, pozvao je da odnosi izmeu bosanske vlade i Irana budu prekinuti. Ipak, Teheran je zakljuio da stav Bele Kue ima vie veze sa ukupnom ameriko-iranskom konfrontacijom nego sa interesima Vaingtona u dobrobiti bosanskog naroda. Koreni izjava koje je dao predstavnik Bele kue koje se tiu iranskih namera u Bosni moraju se potraiti u beznadenom neprijateljstvu Amerike prema Islamskoj Republici Irana koje se sada pretvorilo u muan psiholoki rat, to ponekad ishodi u zauzimanje ovakvog stava. Teheran uverava da je Zapad nemoan da ponisti dugorone veze izgraene izmeu Bosne i Irana. Nasuprot Sjedinjenim Dravama i Zapadu, iranski narod i vlada su uvek stajali rame uz rame s bosanskim narodom i vladom. Ali klju za poverenje Teherana bio je u Velajatijevim utiima o situaciji u skrivenim krugovima u Sarajevu; odluci Izetbegovia i njegovih ljudi od poverenja da ustanove islamistiku dravu u Bosni i Hercegovini bez obzira na stav Sjedinjenih Drava ili Zapada. Ako bi mu se pruila prilika da napravi svoj izbor bez silnog pritiska iz Vaingtona, Sarajevo bi izabralo Teheran. Ne sme se zaboraviti da je Bosna slobodna i nezavisna Drava i da nijedna sila nema prava da se mea u unutranje poslove te zemlje. Samo bosanska vlada i narod imaju pravo da odlue o formulaciji svojih inostranih odnosa, odaberu svoje prijatelje i identifikuju svoje neprijatelje. Teheran je nastojao da natera zvanino Sarajevo da skrene svoju javnu politiku na iranski put. Sredinom aprila 1996., Mohamed Ebrahim Taherian, iranski ambasador u Bosni i Hercegovini, dao je dugaak intervju reporteru Senadu Pecaninu. Teheran je bio pun optimizma u vezi sa budunou iransko-bosanskih odnosa. Kroz poslednje teske godine, mi smo smatrali da nam je ast da budemo s tim narodom. Uvek smo imali dobre odnose sa zvaninicima te zemlje i s narodom te zemlje. I bili smo uvek srdano doekani. Postoje mogunosti za ostvarenje dobrih odnosa na najviem nivou izmeu dve zemlje. Prilikom posete bosanskohercegovackog premijera naoj zemlji, odran je jedan sastanak s predsednikom nae zemlje i on je jo jednom potvrdio da smo spremni da ostanemo uz taj narod. Jednom reju, do sada, mi smo imali vrlo dobre odnose a, Boja volja, bie tako takoe i u budunosti. 66

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Istovremeno, Taherian je bio potpuno svestan pritiska Sjedinjenih Drava na Sarajevo da prekine odnose s Teheranom. Iran je reio da obezbedi da njegov poloaj u Bosni i Hercegovini ostane siguran. Taherian je upozorio da e Sjedinjene Drave napraviti greku ako planiraju da saine takav program da prisile Sarajevo da prekine svoje odnose s Teheranom. Uostalom, Taherian ne sumnja da je Sarajevo reeno da dalje ojaava njihove bilateralne odnose. Taherian je objasnio da je poseta g. Muratovia Teheranu, Bojom voljom, Ve prosirila stvari koje su u proslosti krenule u ozbiljnu saradnju. Teheran je sada takoe zanimala i uloga i sudelovanje Sarajeva u sirenju islamistikog smera - to jest pokroviteljstva islamistikog terorizma i subverzija - irom sveta, a naroito Evrope. Sve vea vanost ovog aspekta njihove saradnje, to je veoma podstaknuto prisustvom infrastrukture mudahedina u Bosni i Hercegovini, bila je pokrenuta krajem aprila na sastanku izmeu Taheriana i Izetbegovia. Na sastanku, Taherian je podneo poruku od iranskog predsednika Ali Akbara Hasemi-Rafsandzanija. Pismo Hasemi-Rafsandzanija je izrazavalo nadu (Teherana) da e uz saradnju svih islamistikih vlada jedinstvo meu muslimanima irom planete biti dalje uvreno. S porukom Hasemi-Rafsandzanija na umu, Taherian i Izetbegovi su razgovarali o najnovijem meunarodnom i regionalnom razvoju dogaaja, preispitujui svaki svoju ulogu u unapreivanju zajednikih ciljeva. Izetbegovi je naveo istrajan pritisak Sjedinjenih Drava i vanost prisustva IFOR-a da unitava neprijatelje Bosne i Hercegovine. S obzirom na stalno odbijanje Sarajeva da pokrene otvoren sukob sa Sjedinjenim Dravama, Taherian je preispitao stav Sjedinjenih Drava i strategiju na Balkanu. Iranska analiza situacije na Balkanu, kao i iranskih odnosa s Bosnom i Hercegovinom, prepoznaju duboku razliku izmeu stvarnih interesa i prolaznog politikog stava. Taherian korektno identifikuje iznenadan rast zanimanja javnosti za pitanje odnosa Bosne i Irana, kao izraz izborne politike Sjedinjenih Drava, pa zbog toga predvia da e se to pitanje ugasiti. Tokom proteklih nekoliko nedelja pitanje uloge Bosne i Irana u toj republici preokrenulo se u glavni izgovor da se promeni politika ravnotea u amerikoj unutranjoj politii, naroito kada Republikanci pritiskaju Klintonovu administraciju zato to je dao zeleno svetlo Iranu, tokom bosanskog rata, da doprema oruje Bosni i Hercegovini. Taherian je predvideo probleme skorog datuma zbog stepena umeanosti Sjedinjenih Drava u unutranju politiku Sarajeva. Zbog toga, uspostavljanje bezbednosti ili odranje mira u oblastima razdiranim sukobima, ukljuujui i Bosnu, imaju mesto samo u skladu sa posebnim interesima i unutranjim politikim razmiljanjima u zemlji i zato su nepostojani. Zbog toga, nuno je da se i Sarajevo i Teheran pripreme za neizbenu i predstojeu krizu koja e izbiti s propacu sporazuma Dejton-Pariz. Taherian nije bio sam u predvianju skore propasti sporazuma Dejton-Pariz. Krajem aprila, Silajdi je ponovo upozorio na predstojee komadanje Bosne i Her67

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

cegovine. Bosna je danas u veoj opasnosti nego to je bila pre est meseci kada je rat jo trajao, veruje Haris Silajdi. Ispod povrine prividnog mira zemlja se dalje komada, objasnio je. Naelo razdvajanja etnikih grupa izmeu sebe je na dobrom putu da se sprovede. Ishod takvog razvoja dogaaja bie podela Bosne i Hercegovine. Silajdi smatra da je dalji rast islamistike militantnosti i fundamentalizma velika opasnost za budunost Bosne i Hercegovine i primetio je da je, podstican obeanjem Bonjaka, islamizam u usponu. Iznenaen sam da islamistiki fundamentalizam nije vie ojaao, kao reakcija na proganjanje koje je preivela muslimanska etnika grupa, smatra on. Hrvatski ljudi iznutra, izrazavajui miljenje visokih zvaninika iz Zagreba, priznali su sredinom aprila da je kriza sa Sarajevom bila neizbena zato to bosanske muslimanske voe mrze Hrvate. Zagreb je ubeen da i Alija Izetbegovi i Haris Silajdi imaju isti strateki cilj: Oni hoe da postignu unitarnu, civilnu Bosnu i Hercegovinu u kojoj e bosanski muslimani uvek nadglasati druga dva konstitutivna naroda u pitanjima koja se tiu njihovih temeljnih prava. Hrvatski ljudi iznutra su ukazali na skoranje dogaaje u Sarajevu kao nagovetaje evolucije u tom pravcu. Zapazili su porast broja lanaka u tampi o Tumanovom faistiko-nacistikom reimu i druge neposredne napade na Hrvate i Hrvatsku. Sarajevo je bilo, i zvanini mediji i mlin glasina ljudi iznutra, pun zaverenikih teorija o saveznitvu izmeu Beograda i Zagreba da se Bosna i Hercegovina podeli kad se IFOR povue. Ljudi iz Sarajeva su sada ponavljali teheransku priu o globalnoj zaveri koja ima za cilj da sprei uspon muslimanske Drave u Bosni i Hercegovini i o ostanku IFOR-a u Bosni i Hercegovini zauvek kao hrianske okupacione snage. Uzete zajedno, objanjavaju ljudi iz Zagreba, ove medijske teme slue da se kod bosanskih muslimana stvori oseanje da im preti svaka druga strana i da se tako pripreme za obnovu sukoba. Budui da je vodio brojne pregovore i druge poslove sa Izetbegovievom administracijom, Zagreb ne sumnja da bosansko muslimansko vostvo mrzi Hrvate. Izetbegovievo Sarajevo, zakljuio je Zagreb, ostaje reeno da ostvari jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu u kojoj dominiraju muslimani. Kad uzmemo u obzir sve to, zakljuuju ljudi iz Hrvatske, jasno je da vostvo bosanskih muslimana nije spremno da prihvati situaciju koju je stvorio Dejtonski sporazum - nekadanja Bosna i Hercegovina vie ne postoji i nikada vie nee postojati, svet ne eli muslimansku dravu u srcu Evrope, a njihovi snovi o unitarnoj Bosni i Hercegovini u kojoj dominira samo jedan narod su srueni. Strah Sarajeva od zavere pod vostvom Sjedinjenih Drava protiv muslimanske Bosne pojaao se sredinom maja 1996. kada je jo jedan ameriko obavetajni dokument procurio u Njujork Tajms. Ovoga puta to je bio nacrt jednog obavetajnog izvetaja - Nacionalna obavetajna procena (NOP) - koja je tada kruzila Vaingtonom. U NOP-u se zakljuilo da su veoma male sane da 68

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

se multietnika, jedinstvena Bosna odri onako kako je ustanovljena sporazumima Dejton-Pariz. Kad je objavljen, NOP je bio u potpunoj suprotnosti s izriitim stavom Klintonove administracije. Uz to, obavetajni analitiari Sjedinjenih Drava su objasnili da stalan opstanak u vlasti dvojice voa bosanskih Srba - predsednika Karadica (koji je kasnije odstupio iz vlasti) i generala Mladia - nije bio primarni razlog za rast krize u Bosni i Hercegovini. Primarni razlog za njihovu mranu procenu bio je uanenje etnike samobitnosti i vrsto odbijanje sve tri grupe da odustanu od svoje samobitnosti u korist unitarne Drave u kojoj dominiraju muslimani. Bila je to vrsta narodna reenost koja je rasla bez obzira na dokumenta koja su potpisale voe ili na ekonomske podsticaje. U tom kontekstu, ameriko obavetajni eksperti su muslimansko-hrvatsku federaciju identifikovali kao najveu prepreku za postizanje stabilnosti. Obavetajni eksperti sada zakljuuju da ta od Amerike nametnuta federacija, prvobitno stvorena da se kanalie pomo bosanskim Muslimanima, ostaje u velikoj meri pria iz amerike mate. Teheransko predoavanje dominacije vanosti amerike izborne godine u formulisanju politike Sjedinjenih Drava i stanja u Bosni i Hercegovini bilo je odmah transformisano u politiku inicijativu. Teheran je reio krajem aprila da produbi jaz izmeu Sjedinjenih Drava i Zapadne Evrope preko ekonomske saradnje s Iranom i naroito pristupa nafti i transferu tehnologije. Teheran je zakljuio da e uz date rastue tenzije izmeu Evrope i Sjedinjenih Drava u vezi s meunarodnim ekonomskim pitanjima, Evropa biti postojana u svom odbijanju da podri izvrenje politike Vaingtona u Bosni i Hercegovini. S Evropom koja se dri neutralnog poloaja, Teheran je uveren u islamistiku sposobnost da porazi Sjedinjene Drave kroz upotrebu terorizma i nanoenje gubitaka. U analizi s kraja aprila 1996. o stvorenoj situaciji u Zapadnoj Evropi, iranski ekonomski eksperti su bili puni nade u vezi s politikim i ekonomskim odnosima. Prepoznali su da je sr problema koji Iran ima sa Zapadom pritisak Sjedinjenih Drava i Izraela i zapazili su da je to bila Ve izgubljena stvar. Mada su Sjedinjene Drave i cionistiki rezim poslednjih meseci uloili velike napore da ubede Evropu da prekine veze i razgovore s Iranom, i mada su izneli neosnovane tvrdnje protiv islamistikog Irana da bi opravdali svoje zahteve, ... ni jedan od ministara inostranih poslova 15 zemalja lanica Evropske zajednice nije hteo da prekine razgovore s Iranom. Nasuprot tome, Teheran je nudio maslinovu granicu i nebrojeno mnogo ekonomskih podsticaja. Iran je bio pun nade da e Zapadna Evropa biti u stanju da nadvlada pritisak Sjedinjenih Drava. Islamistiki Iran smatra da irenje veze s Evropom, s punim potovanjem interesa obe strane, treba da bude jedan od njegovih spoljnopolitikih programa i veruje da Evropa mora da uredi svoje odnose 69

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

s Teheranom usvajanjem nezavisne politike i osloboene od inostranih pritisaka. Dobri odnosi izmeu Irana i Evrope su, bez sumnje, na dobrobit obe strane. Teheran je uveren da e dalji dijalog izmeu EZ i Irana biti pozitivan korak prema uklanjanju nesproazuma, sticanju najveeg mogueg saznanja o stavovima druge strane i, isto tako, osujeenja nastojanja protivnika uvrenja veza izmeu Evrope i Irana da narue te odnose. Kljuni znaaj ove inicijative je rasvetljen sredinom maja, kada je HasemiRafsandani lino preuzeo da vodi arobnu ofanuzivu Irana u Evropi. On je priznao da je Iran uloio napor da se dodvori EZ da bi poboljao ekonomske odnose i spreio Evropu da se pridrui Sjedinjenim Dravama u napadima na Iran. Hasemi-Rafsandani je izjavio da je radio na poboljanju odnosa sa Evropskom Zajednicom uprkos napetostima nastalim iz nestabilnosti na Bliskom Istoku. Teheran je bio umiren daljim irenjem jaza izmeu Evrope i Sjedinjenih Drava. Ekonomska polarizacija izmeu Evrope i Sjedinjenih Drava je bila na putu da se strateki razgrana, doprinosei tako evropskom pomirenju s prisustvom Irana u Bosni i Hercegovini i jaanjem islamistikog karaktera Izetbegoveve vlasti. U meuvremenu, Teheran bi upotrebio svoj ekonomski zov da kupi evropsko odbijanje da podri Sjedinjene Drave u nametanju sporazuma Dejton-Pariz Sarajevu. U meuvremenu, Teheran je nastavio da uvruje svoj upliv na bezbednosni sistem u Bosni i Hercegovini predviajui obnovu borbi i antizapadni terorizam. Krajem maja 1996., drski Mohamed Ebrahim Taherian, iranski ambasador u Sarajevu, istakao je reenost i odlunost Teherana da povea svoju umeanost u Bosnu i Hercegovinu da bi unapredio dobrobit Islama. Mi smo doli da nauimo Bosance da brane svoju zemlju. Meunarodna zajednica eli da takva obuka prestane, kako se bosanski topovi ne bi usmerili prema zajednici koja je bila posmatra za vreme najrunijeg genocida u istoriji Evrope, rekao je Taherian. Mi smo ponosni to smo izvrili svoju dunost da pomognemo bosanskom narodu kad im je bilo najtee. Sjedinjene Drave niti bilo koja druga zemlja nemaju prava da nas spree da saljemo oruje bosanskoj armiji. Ovu izjavu bi trebalo shvatiti kao prikrivenu pretnju Sjedinjenim Dravama i njenim zapadnoevropskim saveznicima da se ne meaju u iranske aktivnosti u i izvan Bosne i Hercegovine, a naroito iransko prisustvo vezano za bezbednost.

70

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

REGIONALNO VOJNO NAORUAVANjE I DINAMIKA

Dok su javna i medijska panja na Zapadu zaokupljene situacijom u Bosni i Hercegovini, vani strategijski razvoji se odvijaju u drugim delovima prethodne Jugoslavije. Zaista, implementacija nevojnog aspekta sporazuma Dejton-Pariz - od lova na navodne ratne zloince do otkrivanja i ouvanja novih stratita - jesu samo nebitne sporedne predstave u odnosu na stvarnu dinamiku u regionu. Dubok proces od kljunog znaaja za buduu stabilnost i model prethodne Jugoslavije poprima oblik. Sutina tog procesa jeste da se kljuni igra pripremaju za uspostavljanje Status Quo-a i stratekog stanja a kojim mogu da ive tako da mogu da se usredsrede na poratnu obnovu. to je karakteristino, svi pretpostavljeni kljuni dogaaji u ovom procesu planirani su za danas posle pretpostavljenog povlaenja IFOR-a. Drugim reima, dogod se to tie regionalnih sila, samo prisustvo IFOR-a predstavlja prepreku za njihovu sposobnost da ostvare oblik nenasilne koegzistencije i stabilnosti. Ipak, dve dominantne lokalne sile - Srbi i Hrvati - sve vie shvataju da e morati da prou kroz regionalni rat straniji od bosanskog rata pre nego uspeju da dosegnu opipljivo reenje za prethodnu Jugoslaviju. udnja za reenjem Beograd-Zagreb preovladavalo je u obe prestonice tokom itavog rata. Danas postoji sumorna jasna spoznaja u obe prestonice da bi samo estok i u sutini nepotreban rat prisilio Sjedinjene Drave, a u manjoj meri i druge zapadne zemlje, da dopuste veinskim narodima prethodne Jugoslavije da ree vlastite sudbine. Kao u jesen 1996., u isto vreme dok je svetska panja bila usredsreena na proces stvaranje mira u Dejtonu, lokalne sile su se upustile u intenzivno vojno naoruavanje. Njihovi istovremeni strateki manevri jasno su demonstrirali reenost Zagreba, a u manjoj meri i Beograda, da se upuste u regionalni rat im se uvere da bi to mogla da bude jedina mogunost da se prisili Vaington da uvai njihovo najpoeljnije dugorono reenje za region. Prema tome, dugorono, dominantan strateki pravac u prethodnoj Jugoslaviji jeste eskalacija trke u naoruavanju izmeu Hrvatske i ostatka Jugoslavije. Ovo vojno naoruavanje je priprema za regionalni rat da bi se reila sudbina Balkana posle krize. Jedina stvar u kojoj su Zagreb i Beograd saglasni jeste neizbenost podele Bosne i Hercegovine izmeu njih: eliminacija muslimanskog politikog entiteta. Razlike u vojnom ustrojstvu odraz su nastalih nacionalnih prioriteta ova dva kljuna igraa. Oba su ujedinjena u svojoj reenosti da koegzistiraju na novom Balkanu, poto razdele Bosnu i Hercegovinu izmeu sebe. Ipak, pre nego dospeju da pripreme vlastite sudbine, i Zagreb i Beograd moraju prvo da se uhvate u kotac s prisustvom mone meunarodne sile - IFOR-a - rasporeenom u Bosni i Hercegovini naroito zato da bi potpomogla i uvrstila islamistiku vlast u Sarajevu i omoguila da ona zadrzi vlast nad itavom teritorijom Bosne i Hercegovine. 71

NEKI TO ZOVU MIR IFOR u ravnotei

Josef BodanskI

Poetkom 1996., IFOR u kome preovladuju NATO (Implementacione snage) ustanovio se kao dominantna vojna sila u Bosni i Hercegovini kao i potencijalno najvie destabilizujui katalizator za buduu eskalaciju sukoba. Ova dinamika je posledica samog prisustva IFOR-a, neposredno pogoenog gmizanjem njegove misije i uloga zbog politikih razloga. Da se sadanji razvoj uloge IFOR-a razlikuje od predviene uloge - kao i naela i glavnih smernica opercija IFOR-a tokom njegovog jednogodinjeg boravka u Bosni i Hercegovini - zasad je potpuno nebitno. Bujica rei o stvarnoj ulozi i operacijama IFOR-a prigrljenog od Klintonove administracije i od Sjedinjenih Drava stvorenih lanih oekivanja u Sarajevu, izrodila se u pritiske na snage u zemlji da bi se ispunila obeanja Sjedinjenih Drava. Nesposobnost IFOR-a da dejstvuje, i zbog operativnnih i zbog zakonskih razloga, tako je, do sredine 1996., postala izvor velike svade izmeu Sarajeva i meunarodne snage ustanovljene da ga brani. Poetkom prolea 1996., napetost je narasla do take kad su i najmanji incident ili provokacija mogli da izazovu velik sukob izmeu snaga bosanskih muslimana i njihovih IFOR zatitnika. Rasporeivanje IFOR-a je otpoelo decembra 1995. Ovlaena sporazumima Dejton-Pariz za jednogodinju primenu sporazuma, IFOR je meunarodna snaga u kojoj preovlauje NATO od oko 60.000 vojnika u Bosni i Hercegovini. Vie od 35.000 dodatnih vojnika - uglavnom efektiva mornarice i avijacije, kao i servisne slube i jedinice za podrku - rasporeeno je u i Italiji, na Jadranu, u Maarskoj i Hrvatskoj. IFOR se nadzire preko spiralnog komandnog sastava u kome preovlauju Amerikanci. On ukljuuje i delove odgovorne NATO-u i druge, preko bilateralnih sporazuma sa Sjedinjenim Dravama, to podrazumeva i prisustvo i delovanje ruskog kontingenta. Ovakva stvarnost je stvorila nizove rupa u komandovanju i ovlaenjima kroz koje zainteresovane strane - posebno Klintovova administracija - mogu da osujete ovlaenje i nameru IFOR-a. U skladu sa sporazumima Dejton-Pariz, IFOR je rasporeen u tri zone, a u svakoj od njih preovlauje glavna sila NATO-a koja je odgovorna za sprovoenje sporazuma u toj odreenoj zoni. Te tri zone su: - Severna zona u kojoj dominira 1. oklopna divizija Sjedinjenih Drava stacionirana u Tuzli. - Jugozapadna zona u kojoj dominira britanska 3. divizija stacionirana u Gornjem Vakufu. U prolee 1996, britanski zahtev da svoj tab presele u bolji objekat u Banja Luci odbile su Sjedinjene Drave s obrazloenjem da bi to dalo legitimitet bosanskim Srbima i ohrabrilo ih. - Jugoistona zona u kojoj dominira francuska 6. laka oklopna divizija stacionirana u Mostaru. Sarajevo, najspornija oblast u BiH, nalazi se u francuskoj zoni. Dok je ameriko deo snaga rasporeen iz Nemake, glavni francuski, britanski i drugi meunarodni delovi su formirani na osnovu procene njihovog udela u 72

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

UNPROFOR-u i Snagama za brzo dejstvo organizovanim sredinom 1995. Delovi IFOR kopnenih snaga u Bosni i Hercegovini imaju podrku velikih snaga NATO avijacije smetene uglavnom u Italiji i na nosaima aviona u Jadranu. Druge obavetajne posade i posade za podrku doleu ak iz Nemake i Velike Britanije. Jo jedna IFOR-u srodna snaga UN od 6.700 vojnika morala je da bude rasporeena u Hrvatskoj da bi stvorila tampon izmeu Srba u Istonoj Slavoniji i snaga hrvatske armije do izvrenja jednogodinje predaje vlasti Zagrebu u skladu s odvojenim sporazumom koji je nusprodukt Dejtonskog sporazuma (vie o pitanju Slavonije u daljem tekstu). Po svim namerama i namenama, IFOR je okupaciona sila koja dominira glavnim saobraajnicama i stratekom infrastrukturom u Bosni i Hercegovini, kao to regulie aktivnosti razliitih oruanih snaga lokalnih frakcija. Prvi zadatak IFOR-a jeste da nadgleda povlaenje ratnih frakcija na novu liniju mirovnog sporazuma i da usposatvi 4 km iroku demilitarizovanu zonu razdvajanja izmeu njih. Ovaj zadatak je Ve u velikoj meri ispunjen bez nekih velikih tekoa. Faza razoruavanja, to ukljuuje okupljanje dogovorenih arsenala i jedinica u posebnim kasarnama i nastanjenim zonama, kao i unitenje vika tekog naoruanja, jo uvek se odvija s mnogo iznenadnih udara du puta ali bez velikih kriza. Kad je razdvajanje snaga dovreno, IFOR se ustalio na rutinske patrole i kontrolne take. Ipak, poetkom 1996., dolo je do ekspanzije aktivnosti IFOR-a koji se sve vie meao u gonjenje srpskih ratnih zloinaca kao to je obilazio mesta na kojima se sumnjalo da su masovne grobnice pretpostavljenih muslimanskih rtvi koje su navodno pobili bosanski Srbi. Ove dodatne aktivnosti i zadaci direktno su vodile u sve vei broj incidenata trvenja i borbi izmeu IFOR-a i lokalnih naoruanih grupa. Dok se velika veina ovih incidenata do sada zavrila mirno i bez pribegavanja upotrebi sile, naglaen rast ovakvih incidenata poveava verovatnou da lokalizovani sukobi izmaknu kontroli i brzo eskaliraju u sukob veih razmera pre nego dospeju da se obuzdaju. Potencijalno najvie destabilizujua su pravila o angaovanju, naroito ona data snagama Sjedinjenih Drava. Njih je ukratko izloio predsednik Klinton: Ako vam preti napad moete odgovoriti odmah i odluno. Na terenu sa malo opreme i peadijskim naoruanjem, svaki poar povlai sa sobom potezanje oruja koje se lako uperi u nekog. Svako takvo laanje oruja u blizini IFOR-a moe se protumaiti kao neprijateljska namera i izazvati brzu reakciju neiskusnog mladog vojnika. Sama takva mogunost stvara otvoreno polje za provokacije, nesporazume i nekontrolisanu eskalaciju. Ne bi trebalo sumnjati da bi IFOR, sa nadmonom vatrenom moi i pokretljivou, brzo izasao kao pobednik. Ali ostaje kao posledica toga mogunost eskalacije iz osvete i produenih sukoba. Bosna i Hercegovina 73

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

je, uostalom, zemlja ogrubela zbog krajnje surovog bratoubilakog rata koji je trajao vie od etiri godine i u kom su sve strane nametnule i podnele stravian broj rtava. Pretnja masovnim vojnim odmazdama nije tako delotvorna kao to moe izgledati iz Vaingtona, a politiki uticaj nagomilanih rtava u prestonicama Zapada moe da deluje razorno na politiku Klintonove administracije. A mogunosti takvih sukoba i rtava nastavlja da raste. Kao to se, krajem aprila 1996., IFOR zatekao usred napora bosanskih muslimana da udese masovne povratke, kasnije nazvane posete, na teritoriju koju dre Srbi u strateki najvanijim podrujima. Ove spontane demonstracije izbeglica, koje je dobro organizovao AID, vodile su uglavnom ka tome da se izazovu sukobi sa bosanskim Srbima, ili, ako uspeju, da se jednostrano trai imovina koju sada dre bosanski Srbi. Namera je bila Sarajeva da se ti posetioci nastane u mestima koja dre bosanski Srbi. Tu bi oni neizbeno bili napadnuti od Srba - bilo spontano od uline svetine ili u racijama vlasti nebitno je - a onda pozvan IFOR i snage bosanskih muslimana da ih brane od bosanskih Srba. Ova vrsta intervencije IFOR-a je kao stvorena da podstakne sukobe irih razmera izmeu IFOR-a i bosanskih Srba, kao i da Sarajevu obezbedi opravdanje da otpremi muslimanske snage na teritoriju koju dre bosanski Srbi da bi branile izbeglice. Sama injenica da su se sve te demonstracije izbeglica aprila 1996. odrale u oblastima kojima je patrolirala vojska Sjeidnjenih Drava, za koju se zna da je naklonjena bosanskim muslimanima, po sebi je alarmantna. Do sada, postoje jaki i nepobitni dokazi da se duboko neprijateljstvo i nepoverenje izmeu zaraenih strana nije smanjilo potpisivanjem sporazuma Dejton-Pariz. Nekoliko segmenata sprovoenja vojnih delova sporazuma - delova za koje su sve strane bile zainteresovane - ukljuujui civile jasno pokazuje intenzitet neprijateljstava. Meu tim incidentima je politika spaljene zemlje koju su primenjivale hrvatske snage povlaei se iz podruja zapadne Bosne koje su morale da vrate bosanskim Srbima, kao i grubo i tragino samoproterivanje bosanskih Srba iz predgraa Sarajeva - koja su predata muslimanima - jednostavno zato to nisu eleli da ostanu pod vlau Sarajeva. Nastali sukobi koje su podstakle izbeglice bosanskih muslimana, dolazei povrh ranijih incidenata, pokazali su da se uprkos obustave borbi razliite zajednice protive svakom znaajnijiem pomirenju i zajednikom ivotu. Ne udi mnogo to je marta 1996. ak i amerika obavetajna sluba postepeno prihvatila stav koji su dugo zastupali evropski eksperti pri IFOR-u. Zvanini Vaington je sve vie zabrinut za budunost Bosne i Hercegovine. Amerika obavetajna sluba sada ocekuje da e obilazak okoline IFOR- u u Bosni i Hercegovini postati komplikovaniji u mesecima to dolaze prvensteno zbog nezainteresovanosti svih strana da postignu trajan mir. Eksperti Pentagona su upozorili da izgledi za mir u Bosni i Hercegovini rapidno 74

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

opadaju. General-pukovnik Patrik Hjudz, direktor Odbrambene obavetajne agencije Sjedinjenih Drava (OOA), rekao je 24. jula 1996. amerikom senatorima da e, bez stalnog prisustva IFOR-a u Bosni i Hercegovini, ranije zaraene strane ponovo krenuti u estok sukob u oekivanju da postignu svoje ciljeve. Zvanino, Vaington se jo uvek dri stava da bi zamaan program obnove, usmeren preko Sarajeva, okupio sve strane zbog vlastitog interesa da iskoriste dotok pomoi za obnovu. Ipak, skeptini i iskusniji Evorpljani su pokazali odbojnost prema prikupljanju zamane meunarodne pomoi koju zahteva obnova bosanske privrede i politikih institucija. Uz to, sa donatorima s Bliskog Istoka koji insistiraju da se njihovi prilozi troe samo na bosanske muslimane, i s amerikom uskraivanjem meunarodne pomoi bosanskim Srbima u vidu dodatne privole da izrue svoje voe kao ratne zloince, mamac inostrane pomoi je bio iluzoran. Marta 1996., dinamika civilnih poslova se praktino zaustavila i nije bilo nade na vidiku za povratak izbeglica ili opte izbore. Pod takvim okolnostima, mirovni napor, za razliku od privremene obustave borbi, mogao je sasvim lepo propasti. Prema tome, postoji potencijalna mogunost za erupciju zapaljenu bilo kakvim incidentom ili provokacijom. Zaista, ameriko i evropski obvaetajni eksperti se slazu da e se Bosna i Hercegovina raspasti posle povlaenja IFOR-a krajem 1996. Amerika obavetajna sluba se sada slae s analizom Evropljana da je de facto koalicija bosanskih Hrvata i bosanskih Srba proizala iz zajednike reenosti da spree, praktino po svaku cenu, sposobnost muslimanske vlasti u Sarajevu da uvrsti svoju vlast nad preostlaim delom Bosne i Hercegovine. Svakom pokuaju muslimana da nametnu svoju mo najverovatnije bi se silom oduprli i Hrvati i Srbi. Uprkos rasprostranjenom poniavanju i optuivanju njihovih voa za ratne zlocine, Republika Srpska nastavlja da funkcionie. Ona se sve vie pokazuje kao entitet sposoban za zivot, gradei blie - mada jo uvek na dugom tapu - odnose s Jugoslavijom i izraavajui reenost da opstane kao srpski entitet. Uz to, hrvatska Herceg-Bosna je Ve de facto integrisana u Hrvatsku. Zagreb je nesporna dominantna sila u tom delu Bosne i Hercegovine. U tome, Sarajevo je potpuno nemono. Ta stvarnost sada uliva nadu bosanskim Srbima da e i oni konano biti u stanju da urade isto, verovatno se prikljuivi novoj Jugoslaviji kao nezavisna Republika. Povrh toga, poetkom 1996., muslimansko-hrvatske tenzije su narasle do te mere da je odrivost federacije dola u pitanje. (Vie o tome u daljem tekstu.) U prolee 1996., uz ok bombardovanja Srba od strane NATO-a predvoenog Sjedinjenim Dravama, krutog nametanja sporazuma Dejton-Pariz i budueg prisilnog rasporeivanja IFOR-a, domae vostvo u Bosni i Hercegovini se vratilo praenju ciljeva zbog kojih je toliko njihovih ljudi bilo ubijeno i umrlo. Prema tome, krajnji ciljevi i strateka odredita zaraenih strana ostali su isti: sporazum 75

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Dejton-Pariz ili ne. Nema znakova da je bilo koji voa ili odbornik voljan da odustane od svojih maksimalistikih ciljeva. Godina IFOR-a se pokazuje sve vie kao meuigra - da se odmore irpljene snage, prikupi oruje i malice ojaa lokalna privreda - pre nego da se iskua mir. Kljuni vojni zapovednici u Bosni i Hercegovini ne pokazuju zanimanje za preuranjenu obnovu borbi. Zaista, vii zapovednici IFOR-a ostaju sasvim uvereni da e zaraene strane, naroito Hrvati i Srbi, nastaviti da istrajavaju na vojnim aspektima sporazuma Dejton-Pariz. Oni takoe sve vie shvataju da e se, dogod se to tie bosanskih Srba i Hrvata, borbe rasplamsati tek posle povlaenja IFOR-a. Niti vlada ima interesa da naruava tampon IFOR-a koji obezbeuje odreeni stepen stabilnosti za vreme koje nailazi. Planovi vostva bosanskih Muslimana nisu tako izvesni i zapravo mogu biti potpuno razliiti. Zasad je predvieno da se IFOR povue krajem 1996. Ipak, Vaington, uprkos eksplicitnim uveravanjima u suprotno predsednika Klintona i njegovih najviih pomonika, sada razmilja o produenju mandata IFOR-a i veeg ukljuivanja u civilne zadatke - od obnove do politike rekonstrukcije i ponovne nagodbe kao jedine alternative praktino neizbene estoke i grevite propasti amerikog mira. Sredinom marta 1996., Klintonova administracija je otvoreno upozorila da e krhki bosanski mir najverovatnije propasti onog trenutka kada se IFOR povue. Vie civilnih humanitarnih agencija udruilo se u nagovaranju da se obezbedi prisustvo NATO vojnika u Bosni i Hercegovini i po isteku godine dana kako je predvieno sporazumom Dejton-Pariz. Niko se nije potrudio da priupita ma kog lokalnog vou da li bi se sloio s tako drastinom izmenom dokumenta iji su oni potpisnici. Dok Klintonova administracija nastavlja s pritiskom da se zadre barem svedene NATO snage u Bosni i Hercegovini, drugi glavni uesnici u snagama - Britanci i Francuzi - insistirali su krajem leta 1996. da oni odu kad i Sjedinjene Drave. I London i Pariz su bili nepopustljivi po tom pitanju uprkos pritisku iz Vaingtona da oni ostanu due. Nezaplaena, Klintonova administracija govori Evropljanima o sili za nastavak sastavljenoj od evropskih vojnika i propisnom vatrenom, vazdunom i logistikom podrkom od oblinjih amerikih snaga. Uprkos onome to su evropski zvaninici opisali kao nesustao ameriko pritisak, zapadnoevropske vlade su odbile da kupe takvu politiku. Krajem marta 1996., zapadnoevropske vlade su razmatrale ranije datume da zaponu sa povlaenjem. Uvidevi rastui pritisak unutar Bosne i Hercegovine i propast ak i privida elje za pomirenjem, Evropljani su tragali za dostojnim planom za ranije povlaenje, koje bi se moglo predstaviti kao ispunjenje dunosti. Sada, bosanski izbori su smatrani prekretnicom vrednom urnog povlaenja. Sve mora da ostane do bosanskih izbora, koji moraju da se odre sredinom ili 76

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

krajem septembra, objasnio je vii francuski zvaninik. Posle toga, svi odlazimo ako Amerikanci odu. Ali kako su stvari stajale aprila 1996., nije bilo garancija da e biti optih izbora zbog reakcija na kampanju islamizacije koju je vodila Izetbegovieva SDA i sledstvenog zidanja nepoverenja i Hrvata i Srba. To strahovanje je bilo vano zato to su Hrvati bili sve eljniji da se oslobode federacije, zvanino kljua za buduu multietniku Bosnu. Nezaplasena, Klintonova administracija je natavila da pritiska da se dalje ojaa mo Sarajeva pod bubnjevima IFOR-a. IFOR je morao to da ostvari pojaavajuci lov na srpske ratne zloince i nameui civilnu vlast na teritoriji koju dre bosanski Srbi preko pokreta izbeglica. Evropski, pa ak i ameriki vii oficiri stalno su iznosili svoje zamerke na te nove zadatke, navodei i originalno ovlaenje IFOR-a i svoj strah od sukoba s lokalnim dobro naoruanim stanovnitvom. U meuvremenu, kako se razvijala ta dinamika i privlaila politiku i javnu panju na Zapadu, daleko vanija vojna aktivnost se odvijala irom prethodne Jugoslavije. Odigrale su se grozniave vojne pripreme za dan kada e IFOR otii. Glavni oekivani dogaaj je kada e regionalne sile koje su se spremale - Hrvatska i Jugoslavija - krenuti da brane poloaje svojih snaga. Potpuno svesno ove dinamike, Sarajevo nije sedelo skrtenih ruku: islamistiko vostvo je razmiljalo da preuzme inicijativu preduhitrivi neprijatelja napadom. Regionalno vojno jaanje Razlike u vojnoj snazi u novoj Jugoslaviji i Hrvatskoj odraz su nastalih nacionalnih prioriteta ova dva kljuna igraa na Balkanu. Oba su ujedinjena u svojoj reenosti da zajedno ive na novom Balkanu, sa Bosnom i Hercegovinom podeljenom izmeu njih. Ipak, postoji duboka razlika u njihovom vienju neposredne budunosti. Tumanov Zagreb veruje da se ne moe izbei vei rat pre nego se novo prestrojavanje snaga na teritoriji prethodne Jugoslavije bude moglo ustanoviti. Miloeviev Beograd se jo uvek nada da e mo da pregovara i istrguje svoj put do zapadnog priznanja pojave nove Jugoslavije, u kojoj su Srbi veina, i nove Hrvatske, koje dominiraju teritorijom nekadanje Jugoslavije, ukljuujui i podelu Bosne i Hercegovine izmeu njih. Nova Jugoslavija je iscrpljena sankcijama i klonuem srpskog duha. Hrvatska, potpuno suprotno, podmlaena je uspehom ofanzive u Krajini i Bosni i Hercegovini, posebno zapadnom tolerancijom etnikog ienja Srba koje je usledilo. Tuman je borbenog duha, uveren da e Zagreb biti u stanju da ostvari svoje regionalne tenje samo snagom oruja. Hrvatska U jesen 1995. Zagreb je, ohrabren nedavnim vojnim pobedama u Krajini i zapadnoj Bosni i Hercegovini, poeo da razmatra i sledeu fazu svog stratekog uspona i opti karakter svog nameravanog vojnog jaanja. Mada je krajnji vojni izazov ostao vei rat s Jugoslavijom, strateki naglasak je bio na pripremanju za poratno 77

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

doba zajednikog ivota s veom Jugoslavijom. Glavni izazov s kojim e se tada suoiti HVO (Hrvatsko vee odbrane Herceg-Bosne) bie nemilosrdna i beskompromisna potraga za regionalnim vostvom. Postoji isto tako i politiki aspekt tog jaanja. Hrvatski predsednik Franjo Tuman sve vie je isticao vojni faktor u hrvatskoj politici. Krajem septembra 1995., Tuman je dao maha dalekosenim personalnim promenama, ili istkama, u hrvatskom Vrhovnom zapovednistvu. ak su i heroji iz nedavnih borbi sklonjeni iz vlasti da bi se obezbedilo politiki i personalno krajnje odano Vrhovno zapovednistvo. Zvanini Zagreb je negodovao traeci bilo kakav politiki motiv iza tih personalnih promena. Ne postoji neposredan politiki motiv za veinu nedavnih promena i unapreenja u glavnom tabu Hrvatske Armije, ali nije jasno kako e se to odraziti na strukturu zapovendistva hrvatske armije koja je imala zapaene uspehe ove godine, objasnio je hrvatski komentator. Poetkom novembra, to je postao tako jak trend da su ak i nacionalistiki intelektualci u Zagrebu poceli da brinu da nije politizacija hrvatske vojske od strane Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) otila predaleko. Militarizacija hrvatske politike je jasno izraena u Tumanovom preuzimanju specijalnog kompleta uniformi za Vrhovnog zapovendika, skupa sa zlatnim iritima. Daleko vanija je bila aktivna politizacija vojske i poverenje u aktivno uestvovanje uniformisanih viih oficira u javnim politikim aktivnostima HDZ. Za Zagreb su, u zimu 1995-96., vojni trijumf i slava postali isprepleteni sa zahtevima za politikom pobedom. Sve prezriviji prema demokratskom procesu i javnom mnenju, predsednik Tuman i njegovo neposredno okruenje oseali su prisilu da obezbee spoljne vojne uspehe kao glavni izvor javne podrke i priznanja. Ta potreba da se osigura pozitivna vojna dinamika samo je komplikovala sposobnost Zagreba da se uhvati u kotac s otvorenim bezbednosnim izazovima. U tom periodu Zagreb je bio, i jo uvek je, suoen sa dva vea nacionalna bezbednosna izazova. Vojno sloeniji je elja da se potuku Srbi u Istonoj Slavoniji. Zagreb je uveren da bi, izuzevi sasvim nov sporazum ili nagodbu Tuman-Miloevi, takva jedna operacija najverovatnije ishodila u rat s Jugoslavijom. Od daleko vee politike vanosti i osetljivosti je izazov hvatanja u kotac sa trajnocu federacije sa Sarajevom. Zagreb nema iluzija da je upravo njeno postojanje jedini koridor za Sarajevo koji predstavlja klju za podrku Sjedinjenih Drava, ukljuujui i obilnu podrku za rat Zagreba sa Srbima. Ipak, kako rastu tenzije u Mostaru i irom Herceg-Bosne i srodnih oblasti, odrivost i opstanak federacije sve se vie dovodi u sumnju. Taj trend tesno pristaje uz istinsku dugoronu strateku vojnu analizu Zagreba, kao to se vidi na rukom crtanoj mapi predsednika Tumana od maja 1995. (videti mapu s poetka ove knjige). Uz to, Zagreb ne moe da vidi nenasilno reenje za ove temeljne krize i izazove s kojima se sada suoava. Krajem 1995., Zagreb je stavio na dnevni red upoznavanje sa svojim bezbednos78

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

nim izazovima i njihovo reenje na temelju politike svrsishodnosti: prvenstveno Klintonove administracije. Upravo zbog vanosti amerike podrke hrvatskim ratnim naporima - od prihvatanja krenja embarga, do obezbeenja vojne ekspertize i obavetenja - hrvatsko Vrhovno zapovednitvo je znalo da vodi to je mogue vie ofanziva dok je u milosti Vaingtona. Tuman je isto tako nastojao da ouva ameriko politiko okrilje za agresivne vojne operacije i etniko ienje lokalnog srpskog stanovnitva koje je usledilo. Prema tome, Zagreb je reio da prvo izae na kraj s izazovom Istone Slavonije, odnosno, pre neizbene propasti federacije, to e neizbeno imati vrlo suprotne reperkusije po amerikohrvatske odnose. Sama pretnja krvave i neminovne propasti federacije imala je velik uticaj na pristup Zagreba krizi. Zagreb je imao jednu dodatnu pobudu da razmotri eskalaciju napetosti u Istonoj Slavoniji u kontekstu davno ustanovljene glavne strategije. Ne odolevajui prii o dovrenju osloboenja otadbine, sutina istonoslovenske krize je postala najbolji instrument za ostvarenje glavne hrvatske strategije; naime kapitalizacije regionalne erupcije da bi se odvukle Sjedinjene Drave da pomere prioritet sa Sarajeva i prihvate prioritete Zagreba. Tako e, to se Zagreba tie, zauzimanje Istone Slavonije silom postati umesno dogod nema sumnje da e Beograd uzvratiti silom, eskalirajuci hrvatsko talasanje u vei hrvatsko-jugoslovenski rat. U jesen 1995., osokoljeni Zagreb je odluio da nema alternative zauzimanju Istone Slavonije silom oruja. S ratom u Bosni i Hercegovini koji je dostizao vrhunac i pojaanim, od Amerike predvoenim traenjem reenja u pregovorima, Zagreb je strahovao od mogunosti prestanka neprijateljstava, to bi odvelo Istonu Slavoniju pod srpsku kontrolu. Takva nagodba je bila neprihvatljiva samo zbog ekonomskog znaaja regiona, kao i trgovaki potencijal od pristupa Dunavu. S moguim prelaskom na obnovu, Hrvatskoj su bila neophodna ta bogatstva. Hrvatski vojni eksperti su naglasili da ne postoji pojmljiva zamena za potpunu i nepromenljivu hrvatsku kontrolu teritorije sve do Dunava. Zagreb je, dakle, imao oseaj urbe u bavljenju Istonom Slavonijom. U meuvremenu, Zagreb je takoe formulisao strateku procenu svog novog i nastupajueg poloaja u regionu, naroito s razvojem situacije u Istonoj Slavoniji kao indikativne za ukupnu promenu u regionalnoj ulozi Hrvatske. Zagreb je zakljuio da je brzo reenje problema Istone Slavonije, ak i silom, bio klju za ustanovljenje hrvatskog vodeeg regionalnog poloaja. Sve dok Amerikom predvoene NATO vazdune snage nisu bombardovale Srbe u Istonoj Slavoniji, Hrvatska je bila uverena da bi Sjedinjene Drave traile povratak te oblasti pod hrvatski suverenitet u kontekstu bilo kakvog od Sjedinjenih Drava nametnutog plana za Bosnu i Hercegovinu. Zagreb je rezonovao da su Sjedinjene Drave bile tako motivisane prvenstveno zbog nedavnih uspeha hrvatske armije u Krajini i Bosni. S takvim rezultatom, Zagreb bi neizbeno naginjao tome da nastavi ofan79

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

zivni zamah i verovao je da su Sjedinjene Drave odluile da je jedini nain da se obuzda irenje nasilja bilo da Amerika osigura da se zahtevi Hrvatske u potpunosti ispune. Poto je tako ustanovio svoj profil zastraivanja, Zagreb je sada oekivao da bude priznat kao nezaobilazan partner (Zapada) koji je u stanju da rei vojnim sredstvima ne samo unutranje probleme okupiranih oblasti, Ve takoe i da odluno utie na ukupnu ravnoteu vojnih snaga na teritorijama prethodne Jugoslavije. Mada su praktina razmiljanja dominirala hrvatskom odlukom da napadne Istonu Slavoniju, Tumanova vlada je usredsredila svoju javnu agitaciju na patriotske teme. Zagreb je naglaavao simboliku vraanja Vukovara - poprita estokih borbi s poetka rata - za suverenitet Hrvatske. Zvanini Zagreb je isticao okupaciju Istone Slavonije kao klju za uspeno zakljuenje Otadbinskog rata: Ta oblast je politiki vrlo vazna. U njoj je Vukovar, najvei simbol otadbinskog rata. S vremenom, Vukovar je postao mit i sve dok se on ne oslobodi otadbinski rat se nee zavriti. Poetkom oktobra 1995., hrvatski zvaninici su poeli otvoreno da uzdiu oekivanja obnove neprijateljstava protiv Srba u Istonoj Slavoniji. Ako ne uspemo da reimo na miroljubiv nain problem Istone Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, siguran sam da e hrvatska armija to uraditi vrlo uspeno, rekao je ef Vrhovnog zapovednitva Hrvatske Armije, general Zvonimir ervenko, na vojnom skupu u Osijeku, u severnoj Slavoniji. Zapovednik osjeke oblasti, general ro Deak, rekao je na istom skupu da hrvatska armija u ovoj oblasti uoava brojne sloene zadatke. On je izrazio svoje uverenje da e svi tada postojei izazovi za hrvatsku bezbednost otkloniti u vrlo skoroj budunosti. U vojnom pogledu, Zagreb je bio siguran u svoju kontrolu nad odlukom gde e i kada udariti da bi vratio Istonu Slavoniju. Sredinom oktobra 1995., hrvatska elita je bila spremna da krene u rat. U govoru na 3. Kongresu HDZ u Zagrebu, hrvatski ministar odbrane Gojko uak otvoreno je pourivao predsednika Tumana da izda nareenje za napad: G. Predsednie, sprovodei vaa nareenja mi smo odbranili Hrvatsku. Hrvatska armija je danas mona regionalna sila; upustvo i enario za konaan in su zavreni. ekamo vase nareenje! Sve dok predsednik Tuman nije izdao naredenje, do tada - sredinom oktobra 1995. - vojna opcija za reenje krize u Istonoj Slavoniji bila je najpoeljnije reenje Zagreba. Ova odluka se zasnivala delom na rastuoj hrvatskoj vojnoj moi. Pre toga, krajem septembra 1995., posle ofanzive iz 1995., hrvatska armija je mogla da mobilie preko 400.000 vojnika u vrlo kratkom periodu. Arsenal tekog naoruanja ukljuivao je preko 600 tenkova, od kojih je oko 400 bilo relativno savremenih i u dobrom operativnom stanju. Artiljerija je bila ispod potrebnog brojnog stanja, ali su hrvatski vojni eksperti bili uvereni da je njihova snaga bila svakako dovoljna da porazi srpsku odbranu. Posle Operacije Oluja, Hrvatska je 80

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

poela da koncentrie svoje najbolje snage prema istonoj granici. Jezgro ovih snaga ukljuivao je sedam profesionalnih brigada, snage gardijskih odreda, kao i jedinice specijalnih snaga ministarstva unutranjih poslova, koje su smatrane za najbolje hrvatske jedinice. Sve te elitne hrvatske snage su bile koncentrisane uz Istonu Slavoniju. Poetkom oktobra, Hrvatska je intenzivirala svoje pripreme za predstojeu vojnu operaciju. Hrvatska pojaanja ukljuivala su 15 brigada u prvom vojnom konvoju, a osam u drugom: ukupno oko 45.000 vojnika. Sabrano zajedno, teko naoruanje je obuhvatalo 200 tenkova, 150 oklopnih transportera, 350 artiljerijskog orua i 28 viecevnih raketnih lansera. Profesionalne brigade su stigle s prvim konvojem i razvile se u borbeni raspored iza linije Vinkovci-upanja. Dodatne kvalitetne jedinice su zauzele defanzivne poloaje predvidajui mogu kontranapad Jugoslovenske armije u pravcu Spavanskih uma. Klju za hrvatske planove za eventualnu ofanzivu bio je brza odluka o ratu kroz zdruen udar specijalnih jedinica i napad po itavoj dubini srpskih poloaja. U tu svrhu, Hrvatska je razvila vie specijalnih snaga i diverzantskih jedinica, ukljuujui komandose i ljude-abe. Hrvatski operativni plan je zahtevao od ovih elitnih snaga da napreduju du Dunava, delom amcem, u pokuaju da unite mostove kraj Bogojeva, Batine i Bake Palanke. Hrvatske specijalne snage su mogle takoe da deluju unutar maarske teritorije da bi se domogle srpske pozadine. Hrvatska ofanziva bi otpoela sinhronizovanim napadima specijalnih snaga i artiljerije kroz srpske poloaje, skupa sa juriima borbene inenjerije da neutralie srpska minska polja i otvori jurine pravce za tenkovske i mehanizovane jedinice. Hrvatski eventualni planovi su takoe ukljuivali planove za preventivne napade protiv mogue intervencije Jugoslovenske Armije. U tu svrhu, Hrvatska je u oblasti Osijeka ustanovila snaan mostobran na reci Dravi, neposredno pretei Dardi. Novi pokretni mostovi su bili doneti kraj reke Drave da bi posluili za hrvatske napade ogranienog dometa na Jugoslaviju. Glavni cilj ovakvog napada bio bi prekid komande, kontrole i veza 11. korpusa Jugoslovenske armije. Zagreb je bio ubeen da bi sama injenica da je Jugoslovenska armija morala da se usredsredi na lov na hrvatske jedinice na jugoslovenskoj teritoriji umesto da juri da spaava Srbe u Istonoj Slavoniji imalo razorno propagandno dejstvo i psiholoki uticaj na srpske branioce. Zbog toga, jo vei broj hrvatskih specijalnih snaga bio je predvien za takve operacije u jugoslovenskoj pozadini. Poblie osmotren taj vid hrvatskih eventualnih planova ukazuje da je Zagreb od poetka planirao da podbode Jugoslovensku armiju da se umea. Hrvatski vojni eksperti su objasnili da su oekivali nalet jugoslovenske paljbe s boka na njihove 81

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

tenkove u Istonoj Slavoniji. Lokalne vojne jedinice su bile informisane da budu spremne za najiru eskalaciju kao rezultat zasipanja jugoslovenske teritorije granatama, bilo namerno ili sluajno U takvom sluaju, Jugoslovenska Armija bi sigurno odgovorila na tu paljbu, ponovo bilo namerno ili sluajno. Hrvatski eventualni planovi su predvidali da bi, im se takva lokalizovana razmena paljbe dogodi, bilo jo tee da se ona stavi pod kontrolu. Zbog toga, a bez obzira na politika ravanja, hrvatska vojna snaga koncentrisana naspram Istone Slavonije bila je sraunata od poetka da porazi bilo kakvu vojnu intervenciju do koje bi moglo dii iz Jugoslavije. Hrvatska vojna obavetajna procena predvidela je poetkom oktobra 1995. da e trupe Jugoslovenske armije biti upletene u borbi u toj oblasti, ali do koje mere i koliko jo uvek nije poznato. Opcije razmatrane u Zagrebu kretale su se od slanja dobrovoljaca odobrenih od Beograda do organizovanog vojnog uplitanja kvalitetnih snaga kao to su artiljerijske, oklopne i vazduhoplovne snage na strani lokalnih srpskih snaga. Hrvatska vojna obavetajna sluba je bila najvie uznemirena zbog jugoslovenske koncentracije snaga oko ida i na obali Dunava. Sa svojih poloaja, ove snage bi mogle da se razviju u Istonoj Slavoniji unutar nekoliko sati, stvarajuci tako eskalatornu pretnju koju Zagreb ne bi mogao da usmeri sem da preduhitri protivnika. Hrvatska procena je takoe tvrdila da su male jugoslovenske jedinice bile ve rasporeene na hrvatskom tlu u Baranji i Istonoj Slavoniji, stvarajui tako opravdanje za hrvatski preventivni napad. Hrvatska vojna obavetajna sluba je identifikovala glavnu jugoslovensku snagu koja je grupisala svoje snage s kojima bi morali da se sukobe kao Severnu armiju: nekadanju 1. Armiju Jugoslovenske armije sa tabom u Beogradu. Hrvatski analitiari su zakljuili da bi, u sluaju vee eskalacije, bila u stanju da uvede u borbu korpuse iz Beograda, Novog Sada, Valjeva i Uica. Te snage predstavljaju nekih 48% itave Jugoslovenske armije. Prema hrvatskim proraunima, Beograd bi bio u stanju da uvede u borbu oko 300.000 vojnika (pod uslovima opte mobilizacije), 450 tenkova, 350 oklopnih bornih kola i 7.000 topova svih kalibara. Hrvatska vojna obavetajna sluba je zakljuila da, pod uslovima takve opte jugoslovenske vojne intervencije borbena snaga Hrvatske armije nije vea od njihove, bar na papiru. Kao to e biti objanjeno u daljem tekstu, ova spoznaja je uticala na odluku Zagreba da izmeni politiko-strateki kontekst svoje predstojee ofanzive. Glavno podruje zanimanja Zagreba bila je snaga avijacije. I vojni eksperti i vojni obavetajni analitiari su se sloili da je snaga avijacije bila jedino podruje u kome se Hrvatska suoavala s veim vojnim problemima pri pomisli na moguu jugoslovensku intervenciju u borbama u Istonoj Slavoniji. Uinak Hrvatskog vazduhoplovstva u ranijim borbama bio je nezadovoljavajui i nezaleeni gubici - etiri MIG-21 - iznad podnoljivosti avijacije. Suprotstavljanje dobro uvebanoj 82

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

i dobro opremljenoj Jugoslovenskoj avijaciji bilo bi daleko vei izazov. Zagreb je bio najvie zabrinut zato to su najvie MIG-ove 21 nadmaivali u klasi jugoslovenski MIG-ovi 29 ak i kad su naoruani slinim VVR-ama (vazduh-vazduh raketa). Prema tome, glavni cilj hrvatskih snaga bio bi da zabrani Jugoslovenima pravo da vode vazdune napade pre nego da podri hrvatsku ofanzivu na zemlji. Hrvatski vojni eksperti su ostali tako zabrinuti zbog izgleda hrvatskih vazduhoplovnih snaga da je Zagreb reio da uputi pitanje jugoslovenske vazduhoplovne moi na politiki nivo. Zagreb je od jugoslovenske upotrebe avijacije napravio au belli. U kontaktima s Klintonovom administracijom, Zagreb je sad uslovio svoje stalno uestvovanje, a pogotovo podrku za tada intenzivne amerike pregovarake napore u Bosni i Hercegovini aktivnim zaustavljanjem jugoslovenske avijacije od SAD/NATO snaga. Hrvatski vojni eksperti, dakle, vie nisu bili zabrinuti zbog pretnje od raketa zemlja-zemlja i vazdune snage Jugoslavije. Vojni eksperti u Zagrebu su istakli da bi upotrebom tih (raketa) i vazduhoplovstva uopste, Miloevi jasno pokazao svoju umeanost u borbama na teritoriji hrvatske Drave, to bi navelo prvenstveno Sjedinjene Drave da preduzmu odlunije akcije. Ne bi bilo preveliko iznenaenje ako bi, posle toga, vie desetina Tomahavki sa ratnih brodova Sjedinjenih Drava u Jadranu poletelo prema aerodromima u severnoj Srbiji i Vojvodini. Sledee procene hrvatske vojne obavetajne slube bile su zasnovane na pretpostavci rane neutralizacije jugoslovenske strateke infrastrukture krstareim raketama sa brodova amerike mornarice. Zagreb je bio uveren da je ostvario reenost Sjedinjenih Drava na taj in. Sredinom oktobra 1995., meutim, krizom oko Istone Slavonije su dominirali intenzivni politiki pregovori. Vie meunarodnih pregovaraa, meu ostalima i Piter Galbrajt i Karl Bilt, pokuali su da spree hrvatsku ofanzivu terajui Beograd na dodatne ustupke. Napori pregovaraa su bili potpomognuti stalnim hrvatskim vojnim pritiskom. Zagreb je nastavio da koncentrie dodatne trupe prema regionu Srem-Baranja. Hrvatske specijalne snage su, uz to, otpoele s ubacivanjem i provokacijama unutara srpskih linija. U Beogradu su meunarodni pregovarai koristili tekuu rastuu napetost kao polugu za uticaj na Miloevia, pretei da bi Jugoslavija bila kanjena ako kriza u Slavoniji eskalira u vei sukob. Krajem oktobra, pregovarai su bili sasvim uvereni u svoju sposobnost da predaju Beograd. Ali Zagreb nije bio tako uveren. Hrvatsko vostvo je nastavilo da razmatra svaki poar s Jugoslavijom kao klju za uvrenje stalne podele prethodne Jugoslavije. Ta ambivalentnost je bila jasno izraena u proceni pretnje hrvatskih vojnih eksperata. Zagreb jo nije bio siguran u opseg i potencijal jugoslovenske vojne intervencije u sluaju napada na Istonu Slavoniju. Hrvatska vojna obavetajna sluba je ukazala na nedavne jugoslovenske vojne vebe koje bi se mogle smatrati probama za intervenciju. Kada je, na primer, 83

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Jugoslovenska armija u zapadnoj Vojvodini sprovela svoje godinje zdruene taktike vebe, hrvatski eksperti su naglasili da su bile intervencionistikog tipa samo zato to je upotrebljavana bojeva municija. Glavni zadatak snaga koje su vebale bio je da izvedu brz protivnapad i odravaju stalnu odbranu poto zauzmu odreeno podruje. Komanda Severne armije, kojoj pripada vebajui 12. korpus, odredila je da glavna uloga i zadatak bude snaga za brz otpor na ugroenoj srpskoj teritoriji. Ne bez razloga, hrvatski strunjaci su protumaili ovaj enario kao obezbeivanje podrke za 11. slavonsko-baranjski korpus u sluaju da Hrvatska armija iznenada pokrene oekivanu ofanzivu na Istonu Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem. Uz to, Hrvati su se uzbunili ka su se u ove vezbe ukljuili i jugoslovenska rena flotila topovnjaa iz Novog Sada, desantne armijske trupe, kao i avijacija i snage protivavionske odbrane. Hrvatski analitiari su zapazili da su jugoslovenske jedinice demonstrirale mo i snagu koje treba uzeti u obzir. Oni su uoili i veliku razliku u kvalitetu izmeu ovih jedinica i domacih srpskih odreda u Istonoj Slavoniji. Hrvatski vojni eksperti su posebnu panju posvetili ulozi i uinku jugoslovenskih specijalnih snaga. Hrvatska vojna obavetajna sluba je zakljuila da je oko 2.000 elitnih vojnika iz jedinica renih minolovaca, amfibijskih i desantnih jedinica, bilo uvebano da uspostave veze i pristup Istonoj Slavonij pod nepovoljnim uslovima. Najvanije je, sa stanovita Zagreba, bila jugoslovenska prikazana sposobnost da obezbedi hitnu podrku Srbima s druge strane Dunava, ak i posle bombardovanja i ruenja mostova na Dunavu. Hrvatski vojni eksperti smatraju da je preventivno ruenje tih mostova preduslov za napad na Istonu Slavoniju. Dakle, jugoslovenska sposobnost da uspostavi veze preko Dunava zabrinula je Zagreb. Najznaajniji su, ipak, bili strateki zakljuci koje su hrvatski vojni eksperti izveli iz vebi jugoslovenskog 12. korpusa. Ipak, ta god mogli da mislimo o snazi Jugoslovenske armije, veba je bila pouna. Zato to e novosadski korpus pre ili kasnije sigurno da se ukljui u dogaaje vojne reintegracije okupiranog podruja u dravu i pravni sistem Hrvatske. Reni i desantni napadi zabaeni iza leda Hrvatske armije mogli bi da oslabe jurisnu snagu hrvatskih snaga. A obe stvari neopozivo potvruju da je 11. slavonsko-baranjski korpus bespomoan sam po sebi, bez obzira koliko i kako general Lonar (zapovednik 11. srpskog korpusa u Istonoj Slavonij) preklinjao srpske ratnike da se late oruja. (Napomena: 11. srpski korpus u Istonoj Slavoniji je srpska vojska u Hrvatskoj, koja nije povezana sa snagama Jugoslovenske armije - Izd.). Tako je Zagreb odluio da obezbedi politikim sredstvima, naroito pritiskom Sjedinjenih Drava i ostatka meunarodne zajednice na Beograd, da snagu Jugoslovenske armije ne interveniu preko Dunava kada se snage Hrvatske armije sjure na svoju brau u Istonoj Slavoniji. Zaista, u poslednjoj nedelji oktobra 1995., Zagreb je bio sve uvereniji da je 84

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

uvertira jugoslovenske intervencije spreena. Zapadni, naroito ameriko, vojni i diplomatski izvori u Zagrebu utrkivali su se u procenama. Beograd nee kroiti da spasava odmenute Srbe koji su okupirlali deo Hrvatske ako Hrvatska armija poeli da povrati tu oblast, potvrdio je upueni diplomata. Beogradski odgovor bi verovatnije bio ogranien na neku artiljerijsku paljbu sa srpske teritorije na hrvatske ciljeve ili na simbolicne letove aviona ili helikoptera, smatra drugi zapadni vojni zvaninik. Zapadna obavetajna procena, kako je predstavljena hrvatskoj vladi, zasnivala se na kombinaciji prepoznatih potekoca u jugoslovenskim vojnim sposobnostima i opravdanim strahovanjima Beograda od negativnih grananja amerikog prigovora na takav potez. S obzirom na izriit stav amerikog ambasadora u Hrvatskoj, Pitera Galbrajta, i amerikog izaslanika Holbruka, beogradsko isitavanje situacije bilo je precizno. Zaista, visoki hrvatski zvaninici su potvrdili da su im visoke amerike diplomate rekle da je, dok je boravio u Beogradu, Holbruk lino upozorio Miloevia na vojnu akciju Sjedinjenih Drava ako jugoslovenske snage pokuaju da se umesaju u hrvatsko ponovno ujedinjenje svoje zemlje. Zaista, politika procena UN pripremljena u Zagrebu govorili su da su znaci koji dolaze iz Beograda da on nee braniti Srbe ostvarili pritisak na odmetnike da se sloe ma kakvi bili zahtevi Zagreba. Ipak, krajem oktobra, Zagreb je odbijao da odustane od vojne opcije. Hrvatske snage rasporeene u ofanzivan poloaj sada su obuhvatale deset brigada. Jezgro ofanzivnog dela doseglo je 40.000 vojnika spremnih da napadnu u svakom trenutku. Jugoslovenska vojna obavetajna procena ukazala je na nepovoljan vojni odnos. Zagreb je koncentrisao 40.000 vojnika sa 200 tenkova i 400 artiljerijskih orua i sistema. 1., 2., 4. i 7. profesionalna brigada su dovedene na poloaje mogueg delovanja. Srpska strana je sprovela dodatnu mobilizaciju i spremna je da se suoi s Hrvatima sa oko 25.000 vojnika, 150 tenkova i 300 artiljerijskih orua i sistema. Vojna ravnotea je tako 2:1 u korist Hrvata, ali je to jo uvek manje od neophodne proporcije od 3:1 u korist napadaa, to se smatra potrebnim za uspenu ofanzivu. Vojni eksperti iz Beograda su priznali da je samo politika odluka iz Zagreba mogla da sprei hrvatski blickrig. Uz toliku pretnju i sloen zadatak da se poraze Hrvati pod stalnom pretnjom intervencije Sjedinjenih Drava, Beograd se odluio za kompromis pregovora. Zagreb je istakao otre zahteve. Krajem oktobra, Zagreb je optuio svoje srpske sagovornike za kombinaciju guenja i navodne spremnosti da pregovaraju. Hrvatska pregovaraka strategija se zasnivala na pretpostavci da su srpske voe u Istonoj Slavoniji bile potpuno svesne svoje vojne bespomonosti ako je Beograd odvraen od sveopte intervencije u njihovu korist. Ako Jugoslovenska armija ostane pasivna, 20-30.000 odmetnutih Srba ovde nema uopte izgleda da se odupre ni najkrae vreme, zakljuili su hrvatski 85

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

eksperti. Zagreb je bio siguran da hrvatske snage koje su ve na mestu predstavljaju nadmonu snagu koja bi mogla skriti svaki srpski otpor za 24 asa. Sve to vreme, nastavljalo se hrvatsko vojno jaanje. Sredinom novembra 1995., Hrvatska je premestila elitnu 1. brigadu i vie 105 mm tekih artiljerijskih orua i nekoliko tenkova u Vinkovce. To premetanje snaga je bilo u suprotnosti s odredbom UN o zoni iskljuenja oruja. Proteste iz osmatrake postaje UN u Novskoj, na glavnom putu izmeu Zagreba i Istone Slavonije, da hrvatski vojni konvoji kre direktive UN ignorisali su i zapovednici konvoja iz Zagreb. Krajem decembra 1995., uprkos nagodbi Tuman-Miloevi o sudbini Istone Slavonije postignutoj u Dejtonu, Zagreb je ponovo zapoeo raspravu o vojnoj opciji za brzo reenje istono-slavonske pretnje. Najupueniji zvaninici i posmatrai u Zagrebu predviali su ofanzivu za februar 1996. Hrvatska armija e osloboditi Istonu Slavoniju najdalje do februara za samo 24 asa, bilo je miljenje hrvatskih eksperata. Izuzimajui dodatne oprene ustupke od Miloevia po svim drugim spornim pitanjima izmeu Zagreba i Beograda, rat se smatrao neizbenim. Zagreb je nameravao da iskoristi nalet najavljen za februar 1996. na Istonu Slavoniju kao demonstraciju hrvatske novouspostavljene moi i regionalnog poloaja. Preterana sigurnost Zagreba je bila valjano utemeljena zato to su, u skladu s nagodbom iz Dejtona, Sjedinjene Drave garantovale Zagrebu da Jugoslavija vie ne sme vojno da intervenise u Istonoj Slavoniji, zato to e joj u suprotnom odmah biti uvedene ekonomske sankcije. Zaista, diplomatski krugovi u Zagrebu su procenjivali da ako se takozvana Federativna Republika Jugoslavija ne uplete neposredno u borbe, hrvatskoj voji nee trebati vie od 24 asa da oslobodi Istonu Slavoniju i Baranju. Posle toga se pokazalo da je procena pretnje bila valjano zasnovana. Krajem februara 1996., Zagreb je pojaao svoj pritisak na Srbe u Istonoj Slavoniji. im se vreme poboljalo, oivela je hrvatska pretnja da e upotrebiti silu, praena obnovljenim pokretima trupa i pojaanjima snaga na isturenim poloajima naspram srpskih snaga. Kao to je Zagreb nagovestio, krajem 1995. Hrvatska je Ve postala regionalna sila s ambicijom da postane voa. Bez obzira na zauzimanje Zagreba da pobolja ratno-borbene sposobnosti za borbu u Istonoj Slavoniji i na bosanskoj teritoriji koju trai Hrvatska, klju za regionalni poloaj je bilo strateko oruje. Poetkom jeseni 1995., sve vie se bavilo uspostavljanjem strateke ravnotee moi preko balistikih raketa i oruja za masovno unitenje. Hrvatska strateka studija objavljena oktobra 1995. isticala je nadmo stratekog oruja kao klju za buduu regionalnu ravnoteu moi. Studija je naglaavala da hrvatsko planiranje odbrane i programi za nabavku glavnog oruja moraju uslediti posle neophodnih priprema za brojne sukobe i ratove koji e se verovatno dogoditi u neposrednoj budunosti. Hrvatska i Jugo86

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

slavija koje su apsorbovale delove Bosne i Hercegovine konano bi izronile kao dominantne sile prethodne Jugoslavije. Dolo bi do krhke koegzistencije izmeu ovih sila. Zbog toga, u odnosu produenog zakljuenja mira u oblasti, prvi izazov s kojim e se suoiti Zagreb bio bi neka vrsta trke u naoruanju izmeu takozvane Jugoslavije i Hrvatske, da bi se uspostavilo stabilno strateko okruenje i smanjio rizik od ratova. U tu svrhu, Zagreb je nagovestio pokuaje i Jugoslavije i Hrvatske da uvedu rakete zemlja-zemlja sa dometom do 400 km, opremljene konvencionalnim glavama, sa mogunou da nose hemijska oruja, u svoje arsenale. Uz to, strateki arsenali obe strane bili bi ojaani nabavkom savremenih borbenih aviona i estokom municijom, kao i savremenom dalekometnom artiljerijom. Studija isto tako ne iskljuuje da e i Hrvatska i Jugoslavija morati konano da se ukljue u vojni nuklearni program. Hrvatska je brzo poela da izvrava preporuke iz ove studije. U drugoj polovini decembra 1995., posle potpisivanja sporazuma Dejton-Pariz, Zagreb i Teheran su potpisali tajni sporazum o opsenoj i mnogostranoj vojnoj saradnji. Bolji deo tog sporazuma bila je izraena dobra volja Teherana da Zagrebu isporui dalekometne balistike projektile. Ranije tokom rata, Teheran je vie puta nudio da snabde i Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu balistikim raketama koje mogu da dosegnu Beograd. Zagreb je izglasao odbijanje iranskog nastojanja, plaei se grananja takvog stratekog oruja u rukama Sarajeva. Dogovor iz decembra 1995. bio je samo izmeu Teherana i Zagreba i nije obuhvatao Sarajevo. Dogovor je, zapravo, bio izmeu Beidinga i Zagreba sa Teheranom koji je sluio kao posrednik kao i fiktivni krajnji korisnik za isporuku ZZR. Dogovor je zahtevao od Hrvatske da uzme i M-11 rakete dometa 300 km i M-9 dometa 600 km. Obe ZZR je trebalo da budu u izvoznoj verziji koja je pogodna samo za nenuklearne bojeve glave. ZZR e biti isporuene sa svojim specijalnim transportnim i lansirnim vozilima, to omoguava veoma dobre manevarske sposobnosti. Za uzvrat to se istura za NR Kinu, Iran je od Hrvatske dobio dozvolu za trajno uvrenje islamskog prisustva u Bosni i Hercegovini uprkos ogranienjima sporazuma Dejton-Pariz i sve veim hrvatskim strahovanjima od islamistikog terorizma i diverzija. Krajem decembra 1995., u Teheranu, kineski i iranski vojni eksperti su zakljuili ugovor za isporuku balistikih raketa sa Hrvatskom. Jedan od razloga to je Beiding izabrao Teheran da se izloi bio je istovremeni kineski napor da ojaa privrednu saradnju s novom Jugoslavijom. NR Kina je veoma zainteresovana da ostvari pristup jugoslovenskoj vojnoj tehnologiji da bi osavremenila starije kineske sisteme naoruanja, kao i da osvoji bolji deo civilnog obnovljenog trita za kineske proizvode. Napori da se takav sporazum postigne dostigli su vrhunac sredinom decembra 1995., kada je jugoslovenski predsednik Zoran Lili bio u zvaninoj poseti Kini kao gost kineskog predsednika Qang Cemina. Qang je izjavio da Kina pridaje veliku vanost razvoju dugoronog i stabilnog 87

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

prijateljstva i saradnje sa Federativnom Republikom Jugoslavijom na bazi uzajamnog potovanja, jednakosti i uzajamne dobrobiti. Premijer Li Peng je dodao da se NR Kina iskreno nada da e mirovni sproazum biti primenjen u praksi kako bi narodi iz dotinih zemalja mogli da zalee rane od rata zbog kog su tako dugo patili i da obnove svoje privrede. Tripartitni sporazum Hrvatske-NR Kine-Irana, ipak, nije dugo opstao. Poetkom 1996., Zagreb je poeo da vrsi pritisak na Beiding da preobrati ugovor u bilateralni sporazum. Hrvatski izgovor je bilo izrazeno strahovanje da bi Sjedinjene Drave mogle da intervenisu i spree dogovor zbog centralne uloge Irana. Beiding je izneo tu opciju s Teheranom krajem januara 1996. u Teheranu. Ovaj razgovor je bio deo tekue strateke saradnje i kordinacije u odnosu na Transazijsku Osovinu. Kineski ambasador Sidi Vang uruio je poruku prvog zamenika predsednika Irana, Hasana Habibija, koja je obuhvatala pitanje ZZR kao i mnoga druga pitanja od zajednikog interesa. Teheran se saglasio. Habibi je zakljuio razgovore istiui da zajednika gledita dve zemlje u odnosu na mnoge regionalne i meunarodne teme jesu valjan razlog da dve zemlje mogu dalje da ire svoje odnose. Praktino odmah, Zagreb se pokrenuo da pobolja vlastite formalne odnose s NR Kinom. Mate Grani, pomonik premijera i ministar inostranih poslova Hrvatske, stigao je u Beiding poetkom februara 1996. da dovri posao s raketama. On je bio prvi hrvatski zvaninik u zvaninoj poseti Beidingu. Grani je posetio industrijski grad angaj, ukljuujui i proizvodne pogone mnogih kineskih oruja visoke tehnologije. Na sastanku s Graniem koji je usledio, kineski vicepremijer i ministar inostranih poslova Kian Kicen istakao je sve vee zanimanje NR Kine za situaciju u nekadasnjoj Jugoslaviji i bliske odnose sa Hrvatskom. On je istakao da je Kina dosledno podravala nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Hrvatske. Strateko pristajanje Beidinga uz Hrvatsku nije ga odvratilo od toga da nastavi da prati jugoslovensku vojnu tehnologiju. Sredinom marta 1996., Beiding je ugostio Pavla Bulatovia, ministra narodne odbrane Jugoslavije, u zvaninoj poseti. Ci Hoatian, potpredsednik kineske Centralne vojne komisije, pozdraivo je vanost posete. Ci je Bulatovievu posetu nazvao simbolom obnove i razvoja razmene na najviem nivou izmeu dve oruane snage, pa je dodao da e to pomoi da se unaprede dobri odnosi izmeu dve zemlje. Pozivajui se na zahteve NOA za vojnom tehnologijom iz Jugoslavije, Ci je objasnio da e Bulatovieva poseta postaviti vrste temelje odlinom, trajnom i stabilnom poboljanju njihovih (NOA-JA) veza. Bulatovi je izrazio nadu za jaanjem sveopte saradnje izmeu NR Kine i Jugoslavije, kao i jugoslovensku spremnost da sarauje s Kinom na raznim poljima. Jugoslovensko-kineski bezbednosni odnosi nisu odvratili Beiding od preuzimanja posla s hrvatskim raketama. Poetkom maja 1996., hrvatski vojni izvori su istakli 88

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

da je Iran istupio iz itavog posla kao posrednik i da e Hrvatska nabaviti neophodne rakete direktno od Kine. Oni oekuju da prve ZZR budu isporuene uskoro. Zagreb je javno ismejao podseanja da bi uvoenje novih balistikih raketa promenilo regionalnu strateku ravnoteu. Tvrdnja da bi nabavka ovakvih raketa zapretila miru u regionu poto Hrvatska stie mogunost da izvede raketni napad na Beograd ne stoji i mogao je izrei samo neko ko ne poznaje situaciju u regionu. Hrvatski eksperti su priznali da je Hrvatska armija imala raketne sisteme koji mogu da dosegnu Beograd kao i druge gradove u Srbiji ve izvesno vreme. Te rakete - zastareli SKAD-ovi - bili su nabavljeni u Istonoj Evropi i isporueni preko Maarske. Njihova borbena efikasnost, operativna pouzdanost i preciznost bili su potpuno nepouzdani. Zbog toga, upotrebljivost ovih nekoliko starijih SKAD-ova nikada nije zaista strateki uzimana u obzir tokom rata u Bosni i Hercegovini. Nabavka preciznih i vrlo efikasnih M-9 i M-11 drastino bi promenilo strateki poloaj. U meuvremenu, Zagreb je nastavio da posveuje pomnu panju konvencionalnim vojnim aktivnostima. Prema stratekoj studiji s poetka oktobra 1995., Zagreb je predvideo veu promenu u prirodi vojne dinamike koja e zahvatiti Hrvatsku. Osnovna karakteristika rata koji je dosad voen na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine (izuzev NATO vazdunih napada) jeste da je to bio sukob niskog tehnolokog nivoa, uz primenu arhainih taktika, ukljuujui takoe stavljanje gradova pod opsadu. Hrvatski eksperti nisu bili uvereni da e budui regionalni poar brzo eskalirati u konvencionalniji mobilni rat koji zahteva iroku skalu upotrebe artiljerije velikog dometa, vazdunu mo, pa ak i razliite rakete. Zadovoljavanje potreba za ovakvim ratom sada je dominiralo hrvatskim ubrzanim vojnim razvojem, naroito nabavka savremenih aviona. U tu svrhu, Hrvatska je krajem 1995. nabavila mali broj lovaca MIG-29S. Oni su bili neznatno korieni - sa oko 200h letenja - ali ih je Ruska avijacija temeljno remontovalo. Nabavljeni su preko posrednika iz Srednje Evrope. Prva dva MIG-a 29S bila su isporuena sa najnovijim tipom elektronskih ureaja. Uz to, Hrvati su nabavili R-73 (VV-11) VVR-e (i R-73A i R-73M) koje bi takoe bile instalirane sa MIG-ovima 21 bis iz bive DDR (Istona Nemaka), kao i R-27 (VV-10) VVR velikog dometa. Ipak, poetkom 1996., obuka pilota je bila toliko zaostala da je pogubno uticala na operativnu upotrebu lovaca MIG 29S i MIG 21 bis. Uz to, Hrvatska je obnovila svoja nastojanja da aktivira eskadrilu Su-25 nabavljenu 1993. (s iranskim fondovima i da bi ih takoe koristile i muslimanske snage). Ovi borbeni avioni su jo uvek bili u sanducima zbog nedostatka tehnikog osoblja i pilota. Do sada, Teheran je bio odustao od prebacivanja ovih aviona Bosni i Hercegovini, pa je Zagreb bio uveren da moe da doe u posed svih njih. Postojao je oseaj urbe kad su u pitanju Su-25 zato to bi oni bili najkorisniji za pre89

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

cizne napade na kljune mostove na Dunavu u ofanzivi u Istonoj Slavoniji. Takvi napadi mogli bi da zaustave nalet jugoslovenskog pojaanja. Poetkom 1996., Zagreb je doao do zakljuka da njegovi Su-25 ne bi bili operativni u februaru, za kad je planirana njegova ofanziva na Istonu Slavoniju. Umesto toga, glavni zadaci za napade na zemlji bili su dodeljeni Mi-24 borbenim helikopterima. Hrvatska je nabavila jo nekoliko helikoptera iz Ukrajine da bi popunila gubitke nastale tokom rata pa ak i uveala svoj arsenal. Drugi hrvatski strateki napor bio je da uvea svoju pomorsku snagu da bi vodila opercije izvan priobalne odbrane i u centralnom Mediteranu. S tim ciljem, Zagreb je dogovorio s Lvivom nabavku, i od Rusije i od Ukrajine, vika brodova Crnomorske flote. Zagreb je isto tako razgovarao o nabavci nohau proizvodnje iz ukrajinskih vojnih brodogradilita za modernizaciju vlastitih programa brodogradnje veih bojnih brodova. Nabavka oruja je bila samo deo veih i ambicioznijih vojnih planova Zagreba. Poetkom decembra 1995., hrvatsko Vrhovno zapovednitvo podnelo je i dobilo odobrenje za izrazitu modernizaciju ukupnog odbrambenog sistema. Pre svega, Zagreb je odluio da usvoji strukturu amerikog stila. Generaltab sovjetskog stila trebalo je da bude zamenjen novim operativnim telom zvanim Zdruena komanda. Poput svog amrikog duplikata, nova Zdruena komanda se sastoji od tri zapovednika: peadije, avijacije i mornarice. Zapovednici su podreeni predsedniku. Za razliku od Sjedinjenih Drava, ipak, u Zagrebu je predsednik sam Vrhovni Komandant: predsednik Franjo Tuman. Ovaj raspored dovodi Tumana u stalnu i direktnu operativnu kontrolu vojnog sistema, tako ga dalje politizujuci. Zagreb istie da je novi sistem glavne komande bio zasnovan na zamanoj pomoi amerikih vojnih eksperata, uz podrku i odobravanje Vaingtona. Drugi vaniji razvoj u hrvatskoj voji je reoranizacija veih kopnenih jedinica da bi se uhvatile u kotac sa sve veim naletom novih sistema oruja. Hrvatski vojni eksperti su ukazali da e s brzim dobijanjem i apsorpcijom tekog naoruanja, glavna jedinica Hrvatske armije postati divizija, pre nego sadanja brigada. Ove nove divizije su obuene da preduzmu mnogo sloenije napade ili odbrambene operacije na mnogo prostranijem podruju i u stanju su da koncentriu popriline snage na glavnim pravcima napada. Hrvatski eksperti su nagovestili da e u sluaju borbe preduzete u leto 1996., Hrvatska armija ve biti u stanju da razmesti svoje novokombinovane vojne divizije u jezgru svake ofanzive. Od poetka 1996., zagrebake procene pretnje smatraju da je obnova veih borbi sve verovatnija. A uprkos uzagrenih pria i rasporeda snaga protiv Srba u Istonoj Slavoniji, vii vojni eksperti u Zagrebu sada smatraju da e najverovatnije Bosna i Hercegovina biti poprite budueg rata. Ovakav strateki razvoj ponovo potvruje isto vojnu procenu koja je preovladavala od jeseni 1995. ali je potisnuta u stranu zbog politikih razloga. 90

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Zaista, hrvatska strateka studija s poetka oktobra 1995., izriito je ustanovila da e prvenstveno sedite glavne budue hrvatsko-jugoslovenske borbe biti podruje Bosne i Hercegovine... koje je zaposeo srpski entitet (i koristio) kao mogui teren za vojnu obuku za neke nove pretnje Hrvatskoj. to je karakteristino, ovaj enario budueg rata potie iz poara du te jugoslovensko-hrvatske granice. U ovoj novoj hrvatskoj stratekoj studiji nema bosnjakog entiteta. U razvijanju ove strateke postavke, Zagreb je bio motivisan vojno-geografskim prilikama u regiji. Krajem oktobra 1995., dopunska strateka studija je istakla iskrsle hitne prioritete. Zagrebake analize promenljive regionalne vojne ravnotee, uzimajui u obzir tada jo nerazvijen Dejtonski proces, samo dalje istie vanost hrvatske kontrole nad veim delom Bosne i Hercegovine. Ne bi moglo biti zamene za hrvatsku dominaciju nad veim delom Bosne i Hercegovine, predvia studija, zato to je pristup vezama izmeu tih teritorija, ukljuujui one u Bosni i Hercegovini, neizbean zato to teritorije Bosne i Hercegovine i Hrvatske predstavljaju celovit vojno-geografski i komunikacioni entitet, dok njegov poloaj i oblik predstavljaju istaknutu operativnu bazu za potencijalne napade na teritoriju Hrvatske. Prava linija koja povezuje najsevernije i najjunije take u Hrvatskoj, duga 490 km, obuhvata 68% Bosne i Hercegovine... To su samo neki od kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja koji, sa stanovista mogue pretnje hrvatskoj teritoriji, pokazuju uzajamnu zavisnost teritorija Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Kasniji razvoji u Bosni i Hercegovini, posebno u vezi sa sprovoenjem sporazuma Dejton-Pariz, samo su ojaali uverenje Zagreba da je budui rat koji bi se zavrio podelom Bosne i Hercegovine izmeu Hrvatske i Jugoslvije bio praktino neizbean. Poblie ispitivanje regionalne dinamike poetkom prolea 1996., naroito intenziviranje islamizacije Bosne i Hercegovine i ameriko tolerisanje flagrantnog krenja klauzule o mudahedinima u sporazumima Dejton-Pariz, probudio je u Zagrebu oajniku elju da izae iz federacije. Ta beznadeznost se najbolje ogledala u rastuoj hrvatsko-muslimanskoj napetosti u Mostaru. U januaru i februaru 1996., tenzije izmeu Hrvata i Bosanskih muslimana, naroito oko Mostara, dostigle su takav intenzitet da su vii oficiri IFOR-a na terenu strahovali od neposredne obnove rata. U januaru, snage HVO (Hrvatsko vee odbrane iz Herceg-Bosne), ukljuujui i prekomandovane hrvatske dobrovoljce (iz same Hrvatske), ak su se rasporedile na isturene poloaje spremne da jurnu i zauzmu istoni Mostar koji dre Muslimani. Samo je intenzivni pritisak Sjedinjenih Drava spreio Tumana da naredi ofanzivu. Otvoren kompromis prividno postignut za vreme samita u Rimu sredinom februara praktino nije imao uticaja na napetosti na terenu. Mostar je simbol za nepomirljiv jaz izmeu istinskih tenji Hrvata i njihove de91

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

klarativne politike usvojene da bi ugodili Vaingtonu. Vostvo Herceg-Bosne nastavlja da insistira na tome da je prvenstveno deo Hrvatske pre nego integralan deo ujedinjene bosanske komponente federacije. Bosanski Hrvati prete da e upotrebiti silu ako Sarajevo pokua da rasporedi muslimanske snage u oblasti koju oni dre. Uostalom, jedinice HV (Hrvatske vojske) sa tog podruja, jo uvek u Bosni i Hercegovini iako su trebale ranije da se povuku, tesno sarauju sa svojim HVO replikama protiv sarajevskih snaga. Krajem aprila, tenzije ponovo rastu poto su i bosansko-muslimanske i hrvatske snage odbile da se nagode oko sudbine Mostara. Umesto toga, sa snanom podrkom iz Zagreba, vostvo Herceg-Bosne je od Mostara napravilo test za opstanak i odrivost federacije. Dragan Gai, iz grupe Evropske uprave u Mostaru, istakao je vanost mostarskog presedana: Ako Mostar propadne, propae i Federacija. A ako propadne Federacija, propae i Dejton. I upravo iz tog razloga, Zagreb je ohrabrio svoje tienike iz Bosne i Hercegovine da se suprotstave svakom kompromisu oko Mostara praktino po svaku cenu. Poetkom maja 1996., intenzivan evropski i ameriki pritrisak nekako je smanjio pretnju od neposrednog poara. Vojnoj opciji, meutim, koja bi neizbeno vodila u propast federacije, Zagreb jo uvek tei. Hrvatski razvoj nastavlja se u istonoj Hrvatskoj u podrujima koja omoguuju brzo pojaanje Herceg-Bosne. Hrvatski vojni eksperti priznaju zagrebako predvianje oivljavanja borbi: izgovora za dovrenje hrvatske okupacije delova Bosne i Hercegovine koji zahteva Hrvatska. U maju 1996., ukupna politika dinamika irom prethodne Jugoslavije uverila je Zagreb da e se njena vlastita sceanrija za najgori sluaj intenzivnog regionalnog rata najverovatnije dogoditi. Zagreb je najvie uzbunjen veliinom amerike podrke Sarajevu uprkos zaostajanju problema mudahedina, dokazane podrke Sarajeva meunarodnom terorizmu i sve veoj ratobornosti Izetbegovia i njegovih najblizih pomonika. Zagrebu nije promaklo da je, ak i kad je politiki pritisak u Vaingtonu spreio Klintonovu administraciju da pristupi brzom sprovoenju naoruavanja snaga bosanskih Muslimana, administracija izvrila silan pritisak na Tursku i druge muslimanske zemlje da izvre zadatak. Ta dinamika je uverila Zagreb da je jedini put mimo uvrenja muslimanske Bosne vezane za nju u pripremama federacije u raspaljivanju topova. U meuvremenu, Zagreb je sve vie zazirao od vojnog ozdravljenja Jugoslavije uz pomo iz Rusije i njenih poboljanih privrednih kapaciteta. Hrvatska analiza neosporne vojne nadmoi nad Jugoslavijom morace da se preispita. Uzeti zajedno, ovi razvoji navode Zagreb da zakljui da, ako regionalni rat mora da se vodi, to treba da se dogodi uskoro. Sadasnji strateki i vojni uslovi su najpovoljniji i najrprimereniji za Hrvatsku da uvrsti svoj poloaj kao i regionalnu mo upotrebom sile. Osim toga, s obzirom na sve vee nespokojstvo u Vaingtonu - od rastue iransko-bosanske krize do ugrejane predizborne kampanje - za Hrvatsku 92

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

je bio imperativ da udari dok je jo mogla da rauna na odlunu podrku Klintonove administracije kao to se pokazalo u ofanzivama iz 1995. Jugoslavija U otroj suprotnosti sa sigurnom Hrvatskom armijom, nekada dina Jugoslovenska armija je u uasnom stanju. Arsenal i borbeni poredak su jo uvek izvanredni. Ipak, naslee dugotrajnog embarga i politika klima su uzeli svoj danak. Dva glavna problema koja nepovoljno pogaaju opte jugoslovenske vojne sposobnosti jesu akumulirajui uticaj nestaica rezervnih delova i opreme i nagomilan uticaj problema ouvanja ljudstva izazvan optim razornim ekonomskim uslovima. Jugoslovenski odbrambeni establisment je, 1996., bio sasvim na putu da otkloni tehnike probleme. Oslonivi se na svoju odbrambenu industriju i tajne uvoze iz Rusije i drugih krajeva Istone Evrope, Jugoslavija je bila u stanju da nadvlada neke od najakutnijih problema tokom ranih devedesetih godina. Bilo je potrebno izvesno vreme da preustroji odbrambeni industrijski sistem - nekada razasut irom prethodne Jugoslavije i u stalnom dodiru s drugim odbrambenim proizvodnim preduzecima irom sveta - do granica nove Jugoslavije i politike izolacije. Ali kada je prestrojavanje zavreno, Jugoslavija je kroila na siguran i vrst put obnove kad su u pitanju vojne tehnoloke sposobnosti. Uklanjanjem embarga i raspoloivost vrstim deviznim fondovima pomoglo je dalje pourivanje reavanja ovih problema. Ipak, sporazumi Dejton-Pariz takoe nastoje da ogranie pa ak i eliminiu jugoslovenske vojne industrijske sposobnosti; to e rei, sposobnost zemlje da se uhvati u kotac s nacionalnom opanou kroz mobilizaciju i nacionalnu proizvodnju. Prema sporazumu Dejton-Pariz, Jugoslaviji nije doputeno da proizvodi oruje kalibra veeg od 30 mm, to znai rtvovanje svoje ukupne samodovoljnosti u tenkovskim i artiljerijskim snagama. Zavisnost od inostranih snabdevaa, bez obzira kako reenih, glavni je razlog za nacionalno donoenje odluka s obzirom na to da inostranom snabdevau nikada ne moe da se veruje u potpunosti. Pouena lekcijama nedavnog embarga, meunarodna zajednica e najverovatnije spreiti da isporuke stignu u Jugoslaviju u svakom sluaju. Meutim, u leto 1996., Jugoslavija je radila na uvrenju svoje strateke saradnje s Rusijom. Taj proces se zaleteo sredinom juna kada je Rusija objavila svoju dobru volju i nameru da obnovi vojnu i tehnoloku sardadnju s Jugoslavijom. Takva saradnja ne bi samo kratkorono snabdela Jugoslovensku Armiju s neophodnim rezervnim delovima, ve bi takoe dala poleta odbrambenoj industriji koja je blizu kolapsa (iz ekonomskih razloga) zbog embarga i sporazuma DejtonPariz. Rusi trae saradnju u zajednikim programima s ciljem da izvuku korist na izvoznim tritima koje je nekada drala Jugoslavija a koje Beograd vie ne moe da opsluuje. Takva saradnja bi doprinela ouvanju sposobnosti i strunosti ak i 93

NEKI TO ZOVU MIR ako sadanje proizvodne linije ostanu paralizovane.

Josef BodanskI

Problem ljudstva, meutim, daleko je od toga da bude reen. Kriza u ljudstvu je, 1994-95., Ve dosegla taku nagomilanog uticaja na operativne sposobnosti vojnog sistema u celosti. S poboljanjem ekonomske situacije, olakanje problema je ve otpoelo. Ali daleko je od toga da je ublaeno, a kamoli reeno. Armijski problem osoblja je sloen i mnogostran. Kad su u pitanju ratno-borbene sposobnosti, najozbiljniji problem je zadravanje kvalitetnog osoblja, naroito veterana podoficira i tehniara kao i mladih oficira s potencijalom da dugo slubuju i napreduju u vie inove. Dugorono gledano, nekako je uteno za Beograd to je glavni razlog za naputanje slube kod tih ljudi ekonomske prirode: naime, pad ivotnog standarda i vojnih plata, nemo armije da obezbedi osnovne ivotne uslove, naroito stambeni prostor i temeljne usluge. To znai da ne postoji ozbiljno otuenje izmeu tih slojeva i vojnog sistema. Zbog toga, kad se jednom obnove ekonomski podsticaji, s pravom se moe pretpostaviti da e se profesionalna i tehniki sposobna populacija koja je obezbeivala pouzdane i visokokvalitetne kadrove vratiti u slubu. Zaista, ukupan jugoslovenski ljudski sistem je ostao zdrav. Ne postoji ozbiljan raskid izmeu civilnog i vojnog sistema uprkos ekonomskim nevoljama. Tokom devedesetih, procenat ljudi koji su ispunjavali svoje obaveze pri odazivanju na vojne vebe ostao je stabilan i vrlo visok. Populacija je ostala patriotski raspoloena a neposredan kontakt izmeu civila i njihove armije je ostao odriv. Jedini nedostatak je potencijalni dugoroni uticaj migracije mladih da bi izbegli vojnu obavezu. Mada je zasad broj mladih koji bee od te obaveze vrlo mali, fenomen je ipak zabrinjavajui kao primer trenda u pozadini, ozakonjenja izbegavanja regrutacije i vojne obaveze. Prema tome, poetkom 1996., sredini i sutinski problem s kojim se suoila Jugoslovenska armija bile su finansije. Ipak, loe finansijsko stanje bilo je toliko akutno kao, po reima kritinih vojnih analitiara u Beogradu, pitanje elementarnog opstanka Armije. Kako je Miloeviev Beograd nastavio da se odvaja od kriza i umeanosti koje bi mogle da eskaliraju u upotrebi sile, znaaj Vrhovne Komande i njenog uticaja na politike centre moi bio je u stalnom uzmaku. Shodno tome, primeuje analitiar, vojni budet za 1996. sluio je za puki opstanak, to je opasna situacija imajui u vidu neprestano zanimanje Zagreba za opciju regionalnog rata. U meuvremenu, ak i bez ma kakvog veeg rata, budet jugoslovenske odbrane ne doputa da se sauvaju sadanji kadrovi, a kamoli profesionalizaciju armijske strukture i druge kadrovske reforme toliko vane i za veu efikasnost i dalju demokratizaciju nekada komunitickog sistema. Armija Jugoslavije posle reformi treba da bude jacine 100.000 do 120.000 ljudi. Oko polovina toga treba da se sastoji od profesionalnih vojnika, oficira, podoficira, civila zaposlenih kod vojske 94

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

i vojnika pod ugovorom. Sadanji problem odranja ima direktan uticaj na sposobnost Jugoslavije da se suoi s nacionalnom krizom. U vremenima nacionalne neophodnosti, profesionalna komponenta bi trebalo da poslui kao jezgro oko kog je izgraena golema armija sastavljena preteno od rezervista. Zbog toga, erozija sposobnosti profesionalnog jezgra takoe svodi ukupne sposobnosti itavog vojnog sistema. Blie ispitivanje jugoslovenskog budeta odbrane ukazalo je na znaajne budetske manjkove u 13 vaznih oblasti: plate, sluba snabdevanja i zdravlja, obuka i obrazovanje, remont i odravanje tehnike opreme, odravnje nekretnina, socijalni program unutar Armije, slubeni izdaci, masovno naoruanje i snabdevanje vojnom opremom, transformacija vojnih objekata u objekte za smetaj, rezerve ratnog materijala, gradnja i opremanje oficirskih stanova, nabavka neophodnih sredstava za optu upotrebu i neplanirani izdaci. Ti manjkovi ne obuhvataju fondove potrebne za zamenu ve zastarelih sistema naoruanja i trokova nastalih s novijom opremom zbog nedostatka rezervnih delova. Ipak, suoen s rastuom tenzijom irom prethodne Jugoslavije i potpuno svestan velikih planova Zagreba i Sarajeva, Beograd nije mogao da dopusti da ne preduzme odreen stepen modernizacije i razvoja uprkos trenutnoj ekonomskoj situaciji. Rusija se pokazala kao odan i velikoduan pokrovitelj. im je skinut embargo, Rusija je ekala da snabde Jugoslaviju velikim koliinama sofisticiranog oruja, ukljuujui dodatne letilice, uglavnom MIG-ove 29 i druge savremene avione. Ruske oruane snage bi pomogle sa zalihom rezervnih delova i tehnikom ekspertizom da bi brzo podigli upotrebljivost postojeih sistema naoruanja. Rusija bi takoe doprinela modernizaciji jugoslovenske avionske odbrane, obezbeujuci mnotvo sistema od S-300 i S-300V SAM-ove/ATBM-e do veoma smrtonosnih bojevih 2S6 Tanguska. Moskva se sloila da razmotri odobrenje licenci za proizvodnju aviona i helikoptera. Jugoslavija je takoe stekla nekoliko T-72 da bi odrala veliinu svojih veoma kvalitetnih tenkovskih jedinica uprkos stalnom troenju zbog tekoa u odravanju. Jedan od razloga za beogradsko oseanje urbe u ostvarenju modernizacije jugoslovenskih oruanih snaga jeste grananje regionalnih sporazuma o razoruanju u okviru sporazuma Dejton-Pariz. Znajui da su Zagreb i Sarajevo u potpunosti krili legalnost nabavke oruja u prolosti, Beograd je shvatio da e Hrvatska i Izetbegovieve snage u Bosni i Hercegovini nastaviti s tom praksom. Isto tako, Beograd je svestan ranjivosti Jugoslavije na vojnu intervenciju NATO i naroito Sjedinjenih Drava. S obzirom na stalno ponavljane pretnje Klintonove administracije da e bombardovati Beograd (itaj: jugoslovenske Srbe) ako bosanski Srbi nisu odustali od ma kog od brojnih temeljnih pitanja tokom rata, stalan strah od vojnih intervencija pod vostvom Sjedinjenih Drava je razumljiv. Beki razgovori su nastojali dalje da ogranie veliinu oruanih snaga prethodne 95

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Jugoslavije, stvarajui neodrivu ravnoteu snaga za koju je Beograd strahovao da e stvoriti izazove kojima drugi nee odoleti. Zaista, ukazuju jugoslovenski analitiari, vii oficiri imaju zle slutnje u vezi ishoda bekih pregovora o smanjenju vojnog potencijala, saradnji sa zapadnom vojnom alijansom i prihvatanjem inostrane kontrole nad njihovom efektivom, itd.. Kao profesionalci, oni sluaju Miloevieva nareenja. Ali sve vei broj viih oficira danas brine zbog dugoronog negativnog uticaja na ulogu Srba na geopolitikoj karti Evrope. Sredinom juna 1996., jugoslovensko Vrhovno zapovednitvo je bilo reeno da rekonstruise oruane snage uprkos nepovoljnoj stratekoj klimi. General Momilo Perii, komandant Vrhovnog zapovednistva jugoslovenskih oruanih snaga potpuno je svestan opasnog stratekog okruenja zemlje. SRJ je okruena s nekih 2,5 miliona vojnika u borbenim oruanim snagama, u regionu koji je jo uvek izloen protivrenim i nesigurnim procesima. Upravo zato svi oni koji zapadaju u dileme kao to je da li da imaju i razvijaju modernu armiju, ili da uopte nemaju armiju u potpunosti gree. Istorijsko iskustvo nam govori da su u ovom regionu krajnje jake i dobro opremljene oruane snage neophodne u sva vremena, snage koje e biti pripremljene da podnesu velike rtve. General Perii je optimista kada su u pitanju jugoslovenske oruane snage. Beograd ojaava Jugoslovensku armiju kao srce odbrane, slobode i nezavisnosti SRJ, koja e u sluaju vojne agresije biti prva da povede i poslednja da se zaustavi u odbrani svoje zemlje. Poslednjih godina oruane snage su, naglaava general Perii, spreile da se rat proiri na novu Jugoslaviju, podrale na narod i stvorile zastraujui stav koji je uticao na ukupan ishod regionalnih politikih pregovora, smanjujui cenu koju Jugoslavija mora da plati. Oruane snage su bile stabilizujuci inilac u zemlji. Ali, sa stratekim okruenjem koje se razvija, oruane snage se suoavaju sa novim izazovima. General Perii objanjava:Pripadnici Jugoslovenske armije ulau ogromne napore da stvore modernu i dobro naoruanu snagu u skladu s potrebama odbrane zemlje i njenim finansijskim mogunostima. Glavni napor je usmeren na preinaenje problema osoblja i na reenje krize u njegovom zarzavanju. Jedno reenje je konsolidacija manje ali snanije profesionalne armije kao jezgra narodne odbrane u vremena koja ne zahtevaju punu mobilizaciju naroda. Prema tom konceptu, kae general Perii, Jugoslovenska armija e se razviti kao moderna armija, organizovana, opremljena i uvebana na savremen nain, ali takoe kao brojano manja i delimino profesionalizovana oruana snaga. Njene manevarske sposobnosti i vatrena mo e se uveati, ali sa snagom da e u mirnodopskom sastavu biti u stanju da sprei svaki oblik agresije protiv SRJ i da stvori uslove za uspenu kampanju u nekom nametnutom ratu, ak i pod najnepovoljnijim okolnostima. General Perii je prizano da, imajui na umu strateku i regionalnu dinamiku, Beograd ima vrlo malo vremena da dovri vojne reforme, 96

Josef Bodanski obnavljajui vlastiti strateki poloaj.

NEKI TO ZOVU MIR

Poetkom leta 1996., Beograd se suoio sa dve glavne nacionalne bezbednosne pretnje, od kojih je svaka lako mogla da eskalira u vei regionalni rat. Tenzija s Hrvatskom se nastavila kao neposredna posledica reenosti Zagreba da nametne razaranje i podelu Bosne i Hercegovine ak i po cenu regionalnog rata. U meuvremenu, sve oajnije i radikalnije Sarajevo razmilja o stratekom napadu na bosanske Srbe s ciljem da konano natera Sjedinjene Drave, i NATO, da napadnu Jugoslaviju. Sarajevo zna da ak ni posledejtonski Beograd ne bi bio u stanju da prihvati potpuno unitenje bosankih Srba, pa bi morao da se umea na njihovoj strani, dajui tako Sarajevu i Vaingtonu izgovor na koji su ekali. Nijedna od ovih erupcija nije neizbena. Ipak, njihova verovatnoa raste zbog politikovojne dinamike u Beogradu. Prema svim regionalnim standardima, Jugoslvija je jo uek izvanredna vojna sila. Glavni problem je to su i politika i vojna elita u Beogradu pasivne i malodune. One su preokupirane obnovom i rekonstrukcijom jugoslovenske privrede i vojne infrastrukture, kao to bi i trebalo, ali do mere koja je razumljiva regionu oko njih. ini se da je beogradska elita nesposobna da preuzme inicijativu i bori se za vlastitu budunost. Ovaj utisak, daleko vie nego ma kakva injenicna analiza jugoslovenskog vojnog poloaja i moi, stvara oseaj ranjivosti ijem korienju Sarajevo sve manje moe da odoli. Prema tome, zbog vlastite pasivnosti, Jugosloveni mogu da postanu rtve okolnosti i zavera oko njih. Za Sarajevo, ovaj proces se pokazuje kao sr za dramatinu provalu koja se trai. Preobraaj vojske Bosne i Hercegovine Novi vojni faktor je izronio na povrinu u prolee 1996., divlja karta u regionalnoj ravnotei moi. To je reorganizovana Armija Bosne i Hercegovine. U skladu s odredbama sporazuma Dejton-Pariz, Armija Bosne i Hercegovine trebala je da se transformie u Armiju Federacije, obuhvatajui i snage bosanskih muslimana i snage bosanskih Hrvata (HVO). Zamana vojna pomo iz Sjedinjenih Drava i od njenih NATO saveznika (ugalvnom Turske), ukljuujui obuku i indoktrinaciju, trebalo je da preobrazi ove vojne snage u zdruene multietnike oruane snage zaklete na odbranu Bosne i Hercegovine. Nastala Armija Bosne i Hercegovine, meutim, zapravo je muslimanski entitet zaklet na ostvarenje maksimalnih ciljeva Sarajeva, sa ili bez obeane pomoi Sjedinjenih Drava. Upravo zbog tog stvarnog karaktera Armije Bosne i Hercegovine ona predstavlja potencijalnu varnicu za regionalni pozar. Poetkom leta 1996., pre nego je nagoveteni veliki razvoj otpoceo, bosanski Muslimani su ve imali izvanrednu snagu, veoma pogodnu za operacije na planinskom terenu Bosne i Hercegovine. Posle poetne demobilizacije koju su zahtevali sporazumi Dejton-Pariz, Armi97

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

ja Bosne i Hercegovine je jo uvek imala oko 120.000 ljudi. Glavna regionalna podela je strukture korpusa: 1. korpus sa tabom u Sarajevu, 2. korpus u Tuzli, 3. korpus u Zenici, 4. korpus u Mostaru i Konjicu, 5. korpus u Bihau i 7. korpus u Travniku. Same trupe su izdeljene u 78 pesadijskih brigada, 13 planinskih brigada, devet motorizovanih brigada, dve artiljerijske brigade, pet teritorijalnih brigada, jednu dalekosenu izviaku brigadu i jednu brigadu specijalnih snaga, kao i dva puka protivavionske odbrane. Armija Bosne i Hercegovine takoe ima tri divizijska taba koja su tokom rata koriena da vode i upravljaju glavnim ofanzivama. Njihov status u vreme mira tek treba da bude odreen. Dok po broju tenkova i tekih borbenih vozila Armija Bosne i Hercegovine zaostaje za snagama bosanskih Srba i bosanskih Hrvata, njene artiljerijske i raketne snage su barem jednake. Uprkos embargu, Armija Bosne i Hercegovine je uspela da nakupi razliite snage teke artiljerije i dalekometnih viecevnih raketnih lansera dovoljnih za voenje veih ofanziva. Uz to, arsenal vienamenskih automatskih topova, merzera i naroito lakih raketa - i ATM-a (protivtenkovskih raketa na navodenje) i SFSAM-a (sa ramena ispaljujuih raketa zemlja-vazduh) - koje su sve optimalne za planinske terene i superiorne u odnosu na stvarne i uoene neprijatlje Sarajeva. Uz to, flota jurinih helikoptera i lakih aviona Armije Bosne i Hercegovine brzo se uveva poto je njihov dugo porican arsenal sada javno priznat. Ove snage i arsenal ne obuhvataju izvanredne HVO - snage bosanskih Hrvata poto ni Zagreb ni Mostar, samoproglaena prestonica Herceg-Bosne, ne pokazuju nikakvu sklonost da ih integriu u vojnu snagu koju kontrolie i kojom dominira Izetbegovievo Sarajevo. U meuvremenu, motivisane vlatitim politikim razlozima, Sjedijene Drave i nekoliko muslimanskih zemalja Ve su poeli ponovo u prolee 1996. da snabdevaju orujem i obuavaju Armiju Bosne i Hercegovine. Sjedinjene Drave su zapoele program iako pitanja mudahedina i iranskog prisustva nisu bila reena. Da se istakne reenost Vaingtona, prva otprema ponajvie lakog naoruanja i vojne opreme potvrena je 14. marta, onog dana kada je uklonjen embargo UN na lako naoruanje. U narednih nekoliko nedelja, Avijacija Sjedinjenih Drava je isporuila nekih 49.000 pusaka M-16, mainki i velik asortiman vojne komunikacione opreme. Zvaninici Armije Bosne i Hercegovine u Zenici i Tuzli potvrdili su prispee amerikih puaka. Oni su se poalili da su samo male koline pusaka i nekoliko komunikacionih sistema bili zapravo isporueni bosanskim snagama. Dok je prva otprema vojne opreme Sjedinjeih Drava stizala u Bosnu i Hercegovinu, neto bosanskih vojnika je poslato u Nemaku i Tursku zbog obuke. Sredinom maja, vie od 200 bosanskih vojnika je pristupilo obuci na novim tenkovima NATO-a i artiljerijskim oruima u Turskoj. General Enver Hadihasanovi oekuje da se jedna grupa pilota ubrzo u Turskoj obui na novim helikopterima amerike izrade. 98

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Od vee strateke vanosti je bila objava airbeja da Sarajevo dogovara vei ugovor da se pobolja armijsko zapovednistvo federacije sa amerikom konsalting firmom Vojna Profesionalna Sredstva. On je istakao raniji uspeh ove firme u pripremi Hrvatske armije za njene ofanzive iz 1995. u Krajini i zapadnoj Bosni i Hercegovini. Ve u svojoj ranoj fazi program Opremi i obui izazvao je neslogu izmeu Sjedinjenih Drava i njenih evropskih saveznika. Britanski i francuski vii oficiri s IFORom otvoreno su izjavili da su njihove vlade odluno napale planove ponovnog naoruavanja Bosne i Hercegovine od strane Vaingtona. Ako se u potpunosti sprovedu, ti programi bi samo uveli vie tekog naoruanja - naroito tenkova i artiljerije - u zapaljiv region koji je ve jako nervozan. Glavni regionalni strateki razvoj jeste oekivanje Sarajeva od, i planovi za, vojnu pomo pod vostvom Sjedinjenih Drava. NATO izvori su izvestili da se oekuje da 12. juna Sjedinjene Drave odobre oekivanu drugu koliinu tekog naoruanja. IFOR veruje da taj tovar obuhvata oko 40 tenkova M-1 i M-60, oko 100 oklopnih transportera, merzere, protivtenkovske raketne sisteme i taktika vozila. Pod pretpostavkom da je uspeno zavrena obuka pilota u Turskoj, Sjednjene Drave e takoe isporuiti 30 Apa, Kobra i Crni Soko helikoptera izmeu jula i septembra 1996. Prema izvorima Armije Bosne i Hercegovine, to je potvreno i od jugoslovensko-srpskih i hrvatskih vojnih izvora, amerika ukljuenost u program Opremi i obui obuhvata i zalihu od 40 tenkova, 80 oklopnih transportera osoblja, 2.250 kamiona, 144 artiljerijskih orua s kalibrom u rasponu od 75 mm do 155 mm, 318 protivtenkovskih oruja, 30 helikoptera, 170 raketnih sistema zemlja-vazduh, kao i velike koliine lakog oruja i drugog peadijskog naoruanja i sistema za vezu. Te koliine e biti dovoljne da se naorua nekoliko vrlo kvalitetnih kombinovanih oruanih jedinica. Organizacionu podrku i obuku e obezbediti prvenstveno ameriko i tursko osoblje. Mada bi Sarajevo volelo da je dobilo vee koliine oruanih sistema, kolicine oruja koje su obeale Sjedinjene Drave ne predstavljaju vei problem za Vrhovno zapovednistvo Bosne i Hercegovine. Planovi glavnog taba zahtevaju ustanovljenje profesionalne armije, brojano manje, ali odlino naoruane i obuene. Njena kima bi bili najbolji vojnici nae vojske, sazreli u bitkama irom Bosne i Hercegovine. Sarajevo ima silne probleme sa ciljevima amerikog programa vojne pomoi. To je saznanje Sarajeva da bi Vaington voleo da Bosna i Hercegovina obrazuje vrlo uglednu defanzivnu vojnu snagu koja bi bila u stanju da potisne svakog potencijalnog agresora sa svoje teritorije. Za sarajevski glavni tab, sutina amerike pomoi Sjedinjenim Dravama za Armiju Bosne i Hercegovine znai stvaranje armije koja ne predstavlja pretnju ni za koga, kao i stvaranje formacija koje ne bi porazile armiju srpskog entiteta. Vaington je zainteresovan za ranvoteu moi 99

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

koja bi spreila bilo koju stranu da preduzme odluan vojni pokret kao komponente za uvrenje trajnog mira. Reeno da uvrsti kontrolu nad itavom teritorijom Bosne i Hercegovine, Izetbegovievo Sarajevo ne bi htelo nista od toga. Uz to, Bosna i Hercegovina je odluila da se osloni na muslimanski svet da bi izgradila daleko jau armiju iz vlastitih pobuda. Ne obazirui se na obeanja Sjedinjenih Drava, glavni tab veruje da e najvea pomo za nabavku oruja, vojne opreme i obuku dii od onih koji su tokom rata najvie pomogli Bosni i Hercegovini: od islamskih zemalja, naroito Irana, Pakistana, Saudijske Arabije i Kuvajta, kao i od Turske, Malezije, Indonezije i Egipta. Sarajevo je puno optimizma u vezi s mogunou da se taj plan sprovede zato to Sjedinjene Drave ve nameravaju da prenesu vei deo odgovornosti za obuku i opremanje na Tursku. Iako je Ankara obeala Vaingtonu da e se drati smernica NATO-a i da se nee udaljavati od odgovornosti kako su odreene sporazumom Dejton-Pariz, i Ankara i Sarajevo umeju bolje. Turska vojna delegacija koja je posetila Bosnu i Hercegovinu poetkom 1996. ispitala je situaciju i pozitivno odgovorila na sve bosanske zahteve. Imajui u vidu tursku pomo tokom rata, Sarajevo moe samo da bude ohrabreno. Odluka Sarajeva da zae Vaingtonu iza lea u potrazi za vojnim sposobnostima odraz je ukupnog preispitvanja od strane glavnog taba Bosne i Hercegovine prikladnosti itavog procesa dobijanja vojne pomoi od Sjedinjenih Drava. Sredinom marta, bosanski glavni tab se upoznao sa hrvatskom vojnom analizom najavljenih amerikih isporuka oruja Bosni za snage HVO. Hrvatski glavni tab je predvideo probleme zbog kvaliteta oruja predloenog od Sjedinjenih Drava u poreenju s preporukom HVO. Hrvatski vojni ekspert je zakljuio da e Armiji Bosne i Hercegovine i HVO-u biti dato oruje iz Vijetnama! Zagrebaka analiza je profesionalno uraena. Hrvatski vojni eksperti su shvatili da posle politikih uslovljavanja, ukljuujui i otpor Sarajeva da odobri autonomiju za HVO i nesklonost da dopusti stvaran odlazak mudahedina, prvenstven izazov s kojim su se suoile i Armija Bosne i Hercegovine i HVO bio da reorganizacija armija mora da se zasnuje na potpuno novom konceptu, ratnoj doktrini i vojnoj strategiji i operativnim taktikama. Stisnut kratkim rokovima za opremanje armija kao to je odreeno sporazumom Dejton-Pariz i raspoloivim budetima, Vaington e ograniiti kvalitet i sofisticiranost isporuenog oruja. Najverovatnije, Sjedinjene Drave e isporuiti polovno oruje iz postojeih rezervi u Nemakoj. Hrvatski vojni analitiari su navodno jednoglasni u svom zakljuku da je najnovija generacija opreme iskljuena, ali da to moe biti oprema iz Vijetnamskog rata ili neki primerci iz rata Zapada protiv Iraka. U isto vreme, hrvatski vojni eksperti insistiraju da Armija Bosne i Hercegovine ne bi trebala da odbacuje to oruje jer ono jo uvek moe biti korisno protiv srpskog arsenala. Ostalo je neiskazano olakanje Zagreba zato to e to oruje takoe biti inferiorno u odnosu na HV-ov rastui arsenal. 100

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Glavni tab bosanskih muslimana nije bio iznenaen hrvatskim analizama. Iran, Pakistan i druge muslimanske Drave godinama su dokazivale da Sjedinjene Drave nikada nee dopustiti da muslimanska Drava u Evropi stekne verodostojne vojne sposobnosti. Nova hrvatska analiza pokazuje da su bili u pravu. Uz to, Sarajevo nije zaboravilo sve vei kriticizam meu kljunim evropskim lanicama IFOR-a na raun namera Vaingtona da naorua jedinice bosanskih muslimana kada ameriki pripadnici IFOR-a napuste Bosnu i Hercegovinu. Evropljani su plan Sjedinjenih Drava nazvali formulom naoruaj i bei. Sarajevo je takoe raspolagalo savetima Irana u vezi s osobenostima izborne godine Sjedinjenih Drava i njenim posledicama na Bosnu i Hercegovinu. Prisiljena da izabere izmeu politike podrke Evropljana, koji se suprotstavljaju planovima da se naorua Armija Bosne i Hercegovine, i sprovoenja razvoja ove armije, Klintonova adminsitracija e se pridruziti Evropljanima da bi ostvarila vremenski odlazak amerikog kontigenta IFOR-a pre amerikih izbora. Dakle, zakljuilo je Sarajevo, bila je mala verovatnoa da se ostvari potpun program vojne pomoi od Sjedinjenih Drava, kako je obeano. Prema tome, u martu, sarajevski glavni tab je smislio dva ravnopravna programa: (1) da nabavi oruje i druge vojne potrebe iz alternativnih izvora koji nisu optereeni nadzorom Sjedinjenih Drava; i (2) da razvije strelovit program za hitru nabavku tekog naoruanja i srodnih vojnih potreba pod kritinim uslovima. Za prvi program, Sarajevo je uloilo napor da oivi programe muslimanske vojne podrke koji su postojali tokom rata. Teheran, Islamabad, Ankara i Kuala Lumpur su se sloili da obezbede i teko naoruanje i ekspertizu svojih tekuih isporuka. Saudijska Arabija i druge zemlje Persijskog Zaliva priloile su velike sume novca za nabavku raspoloivih sistema naoruanja od NR Kine, nekadanjeg Sovjetskog Saveza i iz Istone Evrope. Poetkom maja, prve poiljke oruja su bile spremne za isporuku. Hasan engi, pomonik ministra odbrane Bosne i Hercegovine, priznao je da Bosna i Hercegovina ima oruje napolju koje e ubrzo stii u prave ruke. Prvenstvena potekoa za isporuku ovog oruja bilo je protivljenje Zagreba da se ono isporui preko Hrvatske. Ipak, engi je bio optimista u vezi sa prispeem ovog oruja. Mi napolju imamo oruje, kupljeno ili darovano od prijateljskih naroda, a ono e uskoro biti isporueno Armiji Republike Bosne i Hercegovine, tvrdio je on. Tokom rata, engi je bio zaduen da organizuje i vodi glavne programe za snabdevanje Bosne i Hercegovine orujem, tesno saraujuci s iranskom obavetajnom slubom. Drugi program, skovan uz iransku pomo jo poetkom maja, mnogo je zlokobniji. Vrhovno zapovednistvo Bosne i Hercegovine je shvatilo da je neto od najboljih sistema naoruanja u arsenalu Sjedinjenih Drava ve bilo na bosanskom tlu: oprema IFOR-a. To je najnaprednija oprema koja pripada najboljim jedini101

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

cama Armije Sjedinjenih Drava u Nemakoj. To predstavlja kvalitativni skok u odnosu na bilo ta im raspolazu druge dve armije na Balkanu. Najpre, Sarajevo je pokualo da postigne politiki dogovor ne bi li Vaington reio da ostavi to oruje za sobom kao viak kad se IFOR povue. Rijad je ak stupio u pregovore i pokuao da utie na Klintonovu administraciju da postupi po tom planu i obeao finansijsku nadoknadu za ostavljenu opremu. Ipak, krajem marta, Sarjevo je bilo sumnjiavo u vezi s izgledima za takav dogovor. Spor tempo amerikih isporuka lakog naoruanja i zaostali problemi s Vaingtonom u vezi s islamistikim prisustvom i zahtevi Sjedinjenih Drava da se spoje u zajedniku bonjako-hrvatsku armiju, uverili su Sarajevo da se Sjedinjenim Dravama ne moe verovati da e ispuniti program vojne pomoi zbog sumnji u odrivost reenosti Sjedinjenih Drava. Odavanje procene obavetajne slube Pentagona koja je upozoravala da se Bosna i Hercegovina deli i da e se verovatno vratiti borbama onog trenutka kada se IFOR povue, u najuim krugovima u Sarajevu se smatralo kao dokaz dvoliosti Vaingtona i postojanog antiislamistikog stava. Prema tome, Vrhovno zapovednitvo Bosne i Hercegovine zapoelo je ozbiljno da razmatra ono to su Iranci zvali lekcijom iz Bejruta. Eksperti VEVAK-a su ve neko vreme uveravali da su Sjedinjene Drave nesposobne da se nose sa velikim brojem gubitaka, naroito kada su naneti iznenada. Kao to se pokazalo u Bejrutu i Mogadiu, suoene sa iznenadnim naletom nesrea, Sjedinjene Drave e odustati od sleenja stratekih interesa i brzo se povui. Dakle, uveravali su Iranci, bilo kakva spektakularna teroristika operacija koja bi nanela teke gubitke trupama Sjedinjenih Drava, naroito ako se uzme u obzir godina izbora, primorala bi Vaington da brzo povue trupe na sigurno. Bilo bi vrlo verovatno da bi hrpa amerikog tekog naoruanja i opreme bilo ostavljeno, naroito ako se izvri pritisak na Sjedinjene Drave. Prema jugoslovenskim vojnim i obavetajnim izvorima, general Deli je izneo tu ideju sredinom marta. Pripreme su odmah zapoete u posveenoj eliji unutar redova I Bonjake brigade None Ptice. I brigada je jedinica koja bi poduprla, operativno podrala i asistirala u teroristikim operacijama protiv IFOR-a. Pripreme je opsluivao mali sastav iranskih viih obavetajnih oficira i nekoliko eksperata terorista odnekud drugo sa Bliskog Istoka. Njih je podrala grupa specijalista i eksperata iz Turske, Egipta, Avganistana, Pakistana i Libana, ukljuujui i veterane, eksperte za automobile-bombe iz Libana. tavie, upozorenje IFOR-u koje je poetkom maja objavio egipatski islamistiki Salim al-Kursani trebalo bi razmatrati u kontekstu ovih priprema. Imena dve organizacije koja je pomenuo Al-Kursani - Islamistika grupa - Vojni ogranak u Bosni i Bosanski islamistiki dihad - otad su pominjali i drugi izvori u kontekstu aktivnih priprema za od Sarajeva podupirane napade na ameriko kontigent IFOR-a. 102

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Promiljajui pokretanje teroristikih operacija protiv IFOR-a, Sarajevo nije sumnjalo da bi bilo kakva upotreba sile neizbeno vodila u obnovu borbi i sa Hrvatima i sa Srbima. Do tada, Sarajevo je bilo preplavljeno glasinama o zajednikim zaverama izmeu Zagreba i Beograda da se Bosna i Hercegovina podeli im se IFOR povue, i, ponavljajuci Teheransku tezu, o globalnoj zaveri s ciljem da se sprei uspon muslimanske Drave u Bosni i Hercegovini. U prolee 1996., Sarajevo je sve vie guralo sebe u obnovu borbi. Vie od svega drugog, sama probitanost takve opcije da se brzo ojaa arsenal Bosne i Hercegovine, ak i drastinim merama, podupirala je samopouzdanje Sarajeva. Politiko i vojno vostvo je zakljuilo da bi ponovo moglo da pokrene maksimalistiki program bez straha da e se ostati bez neophodnog oruja i vojnih zaliha. Sredinom marta 1996., glavni tab Bosne i Hercegovine je zapoeo aktivne pripreme za obnovu borbi. Brigadni general Enver Hadihasanovi, zapovednik glavnog taba Armije Bosne i Hercegovine, priznao je da su aktivnosti vojske sada bile usredsreene na planiranje sledeeg rata. Hadihasanovi je objasnio da njegove snage ve rade na odravanju... visoke borbene gotovosti Armije Bosne i Hercegovine, za sluaj da druga strana ponovo odabere ratnu opciju. Upravo zato su promene u armiji bile sprovedene na taj nain a ne da utiu na glavne zadatke. Izriitost Sarajeva jasno se odrazila na Dan oruanih snaga, 16. aprila 1996. U svom obraanju, general Deli je istakao novu eru reorganizacije Armije Bosne i Hercegovine. Mir je postavio nove zadatke pred politiko i vojno vostvo Bosne i Hercegovine, koji se moraju ostvariti na planiran, valjan i odgovoran nain. To prvenstveno ukljuuje transformaciju armije u mirnodopsku vojnu formaciju koja je sposobna da brani Bosnu i Hercegovinu i mir u njoj. U svom obraanju, Ejup Gani je naglasio nadmo bosanskih muslimana u osetno multietnikoj armiji. U ovom delu Evrope, Armija Bosne i Hercegovine novi je faktor mira, odbrane i stabilnosti. Program armije je bio i ostae bosanski, bez obzira na injenicu da Bonjaci, proporcionalno govoreci, predstavljaju veinu. U armiji ima isto tako i Hrvata, ima i Srba i Jevreja. Najodluniji iskaz cilja Sarajeva zbio se 21. aprila 1996., od samog predsednika Izetbegovia. Izetbegovi je posetio Biha da bi prisustvovao velikoj paradi jedinica 5. korpusa. Jedinstven znaaj posete je demonstriran prisustvom na tribini potpredsednika Ejupa Gania, premijera Hasana Muratovia, generala Rasima Delia, divizionog generala Atifa Dudakovia, zapovednika 5. korpusa, delegacije bosansko-hercegovake vlade, kao i predstavnika diplomatskog kora veinom iz muslimanskih zemalja i inostranih vojnih ataea. Velika parada je obuhvatila pripadnike 501., 502., 503., 505., 506., 507., 509., 511. i 517. brigade, Vazduhoplovne grupe, Ministarstva unutranjih poslova, vojne policije, 510. mehanizovane 103

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

brigade, 5. kombinovane artiljerijske jeidnice, 5. protivavionske divizije lake artiljerije, 5. inenjerijskog bataljona i drugih jedinica. Izetbegovi je vojnicima odrao kratak govor. Parada 5. korpusa je, objasnio je on, bila poruka i za prijatelja i za neprijatelja; prijatelja da obraduje a neprijatelja da upozori da nikada vie ne digne prst protiv naseg naroda. Izetbegovi je istakao izazove s kojima se suoava Bosna i Hercegovina. Ja sam ovde da kaem vanu stvar... da vam kaem da borba za Bosnu i Hercegovinu jo nije zavrena, da se ona nastavlja i da vam poelim uspeh na tom dugom tekom i asnom putu prema slobodnoj i demokratskoj Bosni. Na politikom skupu koji je usledio kasnije toga dana, Izetbegovi je bio ak jo izriitiji. Izjavio je da e se borba nastaviti sve dok Bosna ne bude jedinstvena i demokratska. Jugoslovenski i hrvatski izvori su bili uznemireni pokazivanjem militantnosti u Bihau. I Beograd i Zagreb su zabrinuti u vezi obnove rata u Bosni i Hercegovini zbog sarajevskog sve jaeg jurinog mentaliteta i militantnosti. Upueni Hrvati sada oekuju obnovu rata s bosanskim muslimanima. Zagreb primeuje da e se takva erupcija dogoditi u vreme kada supersile nateraju Hrvatsku da se razorua i demobilie. Takav razvoj samo ohrabruje Sarajevo da napadne. Zbog toga, insistiraju upueni Hrvati, obnova rata u Bosni i Hercegovini postaje stvarnost i nona mora od koje je teko pobei, uprkos garancijama iz Sjedinjenih Drava. Jugoslovenski i hrvatski izvori objanjavaju da Izetbegovieve pretnje u Bihau nisu bile upuene samo Zagrebu, Ve prvenstveno Klintonovoj administraciji. Izetbegovi je poslao zajedniku poruku Vaingtonu - i od bosanskih muslimana i od Iranaca - da je cilj Sarajeva jedinstvena Bosna pod vlau muslimana i bez prisustva Sjedinjeih Drava. Izetbegovi je uveren da moe da trijumfuje uz iransku i muslimansku pomo bez Zapada/Sjedinjenih Drava. Sve to njemu treba jeste da ga Sjedinjene Drave ostave na miru i konano prestanu da pomau Hrvatskoj. Teheran ostaje uveren da in spektakularnog terorizma bejrutskog tipa moe da obezbedi takav ishod. Sve vee vojne tenzije takoe su izraene u vrstim poloajima koje zauzima vojna elita Sarajeva, kao da namerno nastoji da izazove krize sa svojim hrvatskim parnjacima. 21. maja, na primer, general Rasim Deli je zahtevao da glavnokomandujui u federalnoj voji bude Bonjak. Armija Bosne i Hercegovine moe da osigura zatitu dravnog integriteta i suvereniteta i teritorijalne granice Bosne i Hercegovine jedino ako tu ulogu obavlja Alija Izetbegovi, predsednik Predsednitva Bosne i Hercegovine. Sledeeg dana, brigadni general Salko Begi, zapovednik bosansko-hercegovake avijacije i protivavionske odbrane, istakao je ratne opasnosti pretresajui svoje planove za budunost. Nas je cilj da stvorimo avijaciju koja e, uz kvalifikovan kadar i tehniku opremu, biti znaajan inilac u spreavanju svake vrste agresije protiv nae zemlje. Na cilj je da izgradimo defanzivnu avijaciju. Ako bude neo104

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

phodno, ipak, ona e biti sposobna za ofanzivne operacije, objasnio je Begi, Nama je potreban vienamenski aion koji e uspeno ispunjavati sve zadatke savremenih lovaca, bombardera i izviakih aviona. Dominantna snaga e se sastojati od vojnih helikoptera, koji su izvanredno pogodni za borbu na ovim terenima. itav sistem e biti pojaan s letilicom bez ljudske posade, koja se efikasno moe koristiti za izvianje. Potrebe transporta se u potpunosti mogu zadovoljiti sa sadasnjom opremom. Krajem maja, vii oficiri Bosne i Hercegovine su otvoreno priznali da su njihovi problemi sa Sjedinjenim Dravama bili nesavladivi. Sjedinjene Drave su zaista zadravale masu vojne pomoi zbog svog straha od rasta muslimanske militantnosti u Bosni i Hercegovini. Sarajevo je bilo sve uverenije da je od Irana nadahnut scenario o erupciji borbi koje bi zapalili bosanski muslimani (provokacijama i terorizmom) moda neizbean i neminovan. Ja se ozbiljno spremam za sledei rat, izjavio je general Atif Dudakovi, zapovednik 5. korpusa. Mi vidimo da sve strane nastoje da miniraju sporazum (Dejton-Pariz). To nisu zaludne pretnje. Erupcija borbi oko podruja Brkog ve se nagovetava. Sve strane pokazuju sve vie odbojnosti prema reavanju rasprave oko granica u kritinoj zoni Brkog - delu severne Bosne koji vezuje istonu i zapadnu oblast pod kontrolom Srba - pregovorima. Prema sporazumu Dejton-Pariz, strane su trebale da imenuju posrednike do 14. juna 1996., pa da bezuslovno sprovedu njihovu odluku do kraja godine. Ipak, svi pokazatelji nagovetavaju da je Sarajevo reeno da izazove prekid koridora po svaku cenu. U Brkom su se ponovo stekla sva pitanja koja su prouzrokovala sukob, upozorio je Karl Bilt, meunarodni posrednik zaduen za kordinaciju civilnih nastojanja da se sprovede mirovni sporazum. Oblast je pre rata bila 52% muslimanska, ali je srpsko etniko ienje bilo surovo, pa predsednik Alija Izetbegovi insistira da se njegova granica proiri kroz srpsku teritoriju sve do reke Save. To ni priblino nije izvodljivo. Potpuno svesno regionalnog i globalnog stratekog znaaja svakog pokuaja da se presee koridor kod Brkog, Sarajevo je reeno da uplete Sjedinjene Drave u svoje vojno talasanje. Zaista, Sjedinjene Drave su ve direktno uticale na potencijalnu obnovu borbi i eskalaciju. Obuavajui i pripremajui 2. korpus, Sjedinjene Drave su pospeile i pomogle pripreme za napad bosanskih muslimana na koridor Brkog. Ono to najvie uznemirava jeste amerika obuka elitnih jedinica koje su proete bosanskim islamistima i inostranim mudahedinima. Krajem aprila 1996., izvori bosanskih Srba opisuju napore amerike obuke koja traje: Muslimani dobijaju najveu podrku za svoje teroristiko-diverzantske akcije od Sjedinjenih Drava. Ameriki instruktori obezbeuju intenzivnu obuku za izviako-diverzantske jedinice u nastojanju da zamene iranske instruktore. U svetlu te politike, Sjedinjene Drave su ve snabdele Alijinu armiju orujem. Glavni logor za obuku ljudi iz 28. muslimanske divizije nalazi se na podruju sela 105

NEKI TO ZOVU MIR Vukovije, severno od aerodroma Dubrava kraj Tuzle.

Josef BodanskI

Krajem maja, bosanska armija je ubrzala odreivanje stratekog poprita za obnovu borbi. Specijalne snage Armije Bosne i Hercegovine, ukljuujui i mudahedine, izvodili su operacije iza poloaja bosanskih Srba kroz severoistonu Bosnu. U noi izmeu 29-30. maja 1996., na primer, specijalne snage bosanskih muslimana su digle u vazduh most u Krstacu na reci Janji, blizu Bijeljine. Iako je most bio na samoj granici izmeu federacije i Republike Srpske, njegovo razaranje je od daleko veeg znaaja. Ova opercija je bila strateki potez s namerom da se sprei srpski protivnapad na Tuzlu s boka u sluaju vee ofanzive 2. korpusa na Brko. Nastojanja IFOR-a da dalje istrai eksploziju spreile su lokalne vlasti bosanskih muslimana. Poetkom juna 1996., vojno obavetajne slube i u Beogradu i na Palama postale su zabrinute zbog zdruenih priprema amerikih delova IFOR-a i Sarajeva vezanih za koridor Brko. Prema obavetajnim informacijama, Sjedinjene Drave i Nemaka su odluile da prigue zapadne delove Bosne i Hercegovine koje dre Srbi odsecanjem vitalnog koridora Brko. Specijalne namenske snage federacije koje obuhvataju i bosansko-muslimanske i hrvatske vojnike obuene u Sjedinjenim Dravam pokuale bi da vrate Brko u ime etniki oienih izbeglica bosanskih Muslimana. Specijalni bataljon IFOR-a, navodno sastavljen od amerikih i skandinavskih vojnika, sa zvaninim zadatkom da tite bosanske vojnike i civile, zapravo bi preuzeo grad od posade lokalnih bosanskih Srba. Plaei se eskalacije, IFOR bi onda insistirao na prestanku neprijateljstava, stvarajui tako situaciju na terenu koja bi obezbedila da se Brko preda Sarajevu preko meunarodnih posrednika. U meuvremenu, veruje vojna obavetajna sluba i u Beogradu i na Palama, IFOR bi pomogao vojnicima Bosne i Hercegovine da prekinu srpsku trgovinu preko tog vitalnog koridora. Ako se dopusti da opstane, takva blokada bi dovela do propasti zapadnih delova Republike Srpske. Svaki srpski pokuaj da se koridor ponovo otvori silom neizbeno bi vodio u obnovu borbi s IFOR-om koji bi podravao Armiju Bosne i Hercegovine. Ne udi mnogo to se pria da raspoloenje u regionu Banja Luke podsea na Republiku Srpsku Krajinu neposredno pre pada Knina.

106

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

POSLE EKSPERIMENTA
U leto 1996., Klintonova administracija se aktivno priprema za izbore u Bosni i Hercegovini, koji su tada bili najavljeni za septembar. Politiari Sjedinjenih Drava su smatrali da e ti izbori biti vrhunsko dostignue sporazuma DejtonPariz. Poblie razmatranje situacije u nekadanjoj Jugoslaviji, ne samo Bosni i Hercegovini, pokazuje, meutim, da je situacija upravo suprotna. U leto 1996., itava nekadasnja Jugoslavija se pretvarala u ekspres lonac: proces podizanja unutranjeg pritiska koji je mogao da dovede do estoke erupcije. Zajedniki pokazatelj za sve regionalne krizne take - njihovu ulogu potencijalnih katalizatora i varnica za obnovu borbi - bila je uverenost Sarajeva da e samo maksimalistiko reenje doneti spasenje za bosanske muslimane. Sarajevo je pojaavalo pripreme za obnovu neprijateljstava od poetka aprila 1996. Izetbegovi i njegova klika su verovali da je opsena borba neizbena ako su i Hrvati i Srbi reeni da ih spree da ustanove muslimansku dravu u Bosni i Hercegovini. Strah Sarajeva je bio pogoran uvianjem da bi inostrani pokrovitelji mogli da im ne obezbede zatitu i vojnu podrku koja je bila oekivana. Taka preokreta se moe pratiti do kraja marta 1996., s pojavljivanjem niza izvetaja o odrivosti Bosne i Hercegovine u kontekstu federacije posle sporazuma Dejton-Pariz. to je vano, ti izvetaji su bili pripremljeni za nemaku vladu: najblizeg saveznika Hrvatske s najveim politikim uticajem na zagrebaku elitu. Sarajevo je prema tome moglo da sluti da prihvatanje tih izvetaja, a naroito njihovih preporuka, od strane Bona, najverovatnije znai da e Zagreb takoe raditi na sprovoenju tih preporuka. Svi izvetaji su nudili vrlo sumornu procenu o odrivosti sporazuma Dejton-Pariz i politiki poloaj koji su oni zahtevali da se stvori na Balkanu. Jedan izvetaj je upozroavo Bon, i Zapad u celosti, da cilj sadanjih muslimanskih voa u Sarajevu nije multietnika ve pre islamistika Bosna. Da bi se osigurala njena mo da nametne takvu islamistiku Bosnu veinskim hrianima, Sarajevo se sve vie oslanjalo na prodor islamistikog fundamentalizma da bi oblikovalo drutvo. Izvetaj je izdvajao bosanske Hrvate, zato to su oni deo federacije, kao najugroeniji deo naroda u Bosni i Hercegovini. Ta spoznaja stvarnih ciljeva Sarajeva, isticao je izvetaj, trebalo bi da poslui kao kamen temeljac zapadne politike u nekadasnjoj Jugoslaviji. Drugi izvetaj je navodio da je najbolji ishod kom se Zapad moago nadati da Bosna i Hercegovina postane drugi Kipar: odnosno nepovratno podeljena zemlja po kojoj patroliraju meunarodne snage ali bez nasilja i borbi. Ta studija se usredsredila na izglede za sprovoenje civilne obnove u okviru Dejtona-Pariza. Studija je prepoznala samo potojanje federacije kao glavnu prepreku za dugoronu stabilnost na Balkanu. Nametnuta od Sjedinjenih Drava i stvarajui 107

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

meunarodne pritiske samim svojim postojanjem, federacija nema legitimitet, vrednost ili budunost. Sve do svoje neizbezne ostavke, federacija e nastaviti da izaziva dalje tenzije spremne da provale u nasilje poto Hrvati nastoje da se otrgnu ali nemaju hrabrosti da se suprotstave Vaingtonu. Studija je preporuila da se nemaka vlada drzi podalje od federacije kako se ne bi dovodila u vezu s ishodom erupcije. Ako se Sarajevo nadalo da Sjedinjene Drave veruju u federaciju i da su reene da je podre i da bi prevlast Sarajeva u Bosni i Hercegovini prevagnula nad sve veim evropskim skepticizmom i neprijateljstvom, onda u maju nije bilo tako sigurno ak ni u to. Strah Sarajeva od zavere protiv muslimanske Bosne pojaao se sredinom maja 1996. posle objavljivanja jedne amerike skice Nacionalne Obavetajne Procene (NOP) o Bosni i Hercegovini. Ameriko obavetajni eksperti su takoe uvideli da je muslimansko-hrvatska federacija bila najvea prepreka za postizanje stabilnosti. ak su i eksperti Sjedinjenih Drava sada zakljuili da federacija ostaje u velikoj meri izmiljotina amerike uobrazilje. Za Izetbegovia i sarajevsku elitu, okantan aspekt ovog otkria nije bio njihov stav o oitom, ve ono to su oni smatrali potvrdom da se ak i Klintonova administracija, koja je izmislila i nametnula federaciju, sada pridruila antiislamistikoj zaveri. Ne udi mnogo to su, krajem maja, zapadne diplomate u Sarajevu zapaale da su sve vei delovi vladajue SDA bili uvereni da samo islamistika Bosna, u kojoj bi samo muslimani mogli da budu punopravni graani, njima obezbeila zatitu i spasenje, kao i osigurala da oni ostanu na vlasti. Najtvrdokorniji (SDA) nastoje da stvore etniki istu dravu, objasnile su evropske diplomate iz Sarajeva. Oni su kratkovidi i njihova zatucanost e na kraju izazvati novi sukob, ali posle ovog stravinog rata oni oseaju da je jedini nain da muslimani mogu da budu bezbedni taj da oni imaju potpunu kontrolu nad Bosnom. Pripreme za borbu Sarajevska elita je ve zakljuila da ne postoji zamena za, niti bekstvo od borbe za islamistiku Bosnu. Preostalo je samo pitanje koja vrsta borbe e biti nuna i ko bi bili sudeonici. U leto 1996., tri kritine take borbe istakle su se kao ine take budue erupcije. Varnice i katalizatori za obnovu veih borbi irom Bosne i Hercegovine i itavog Balkana su: - 1. Islamizacija nekadanjih srpskih predgraa Sarajeva; - 2. Mostar kao katalizator za novi muslimansko-hrvatski rat; i - 3. Koridor Brko kao varnica za zapoinjanje rata protiv Srba i neposredno uplitanje IFOR-a u borbu. Preobraaj Sarajeva ukazuje na evoluciju pomenutih kriza. Vlada bosanskih muslimana se upustila u istrajnu politiku traenja naputene imovine bosanskih 108

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Srba i preseljenja muslimana u nju. U skorije vreme, ta politika se izrodila u proterivanje popularnom prinudom umerenih bosanskih Srba koji su poverovali u garancije vlade i SAD/IFOR-a, pa nisu uzeli ucea u egzodusu. Taj proces je ve nepovratno preobrazio demografsku sliku Sarajeva, uspostavljajui nadmonu muslimansku veinu i efikasno spreavajui povratak bosanskih Srba ak i u kontekstu budueg sporazuma. Karakteristino je da Sjedinjene Drave ute u vezi s tim razvojem dogaaja, a zapadnoevropski kritiari su nemi. Sarajevo tako demonstrira i omalovaava meunarodne zajednice i svoju vrstu reenost u nepovratnost razdvajanja, dogod je u pitanju teritorija koju dre muslimani. Dugoroni smisao islamizacije Sarajeva lei u injenici da upravo u isto vreme Sjedinjene Drave guraju meunarodnu zajednicu u primenu nadmonog pritiska na vlasti bosanskih Srba da dopuste povratak izbegliaca bosanskih muslimana u strateka podruja kao to su Doboj i Brko. Sjedinjene Drave ak prete upotrebom IFOR-a da iznude zahtevanu slobodu kretanja. Taj neprestani dvostruki standard uverava Sarajevo da moe da produi sa svojim planovima o provokacijama. U isto vreme, poloaj bosanskih Srba se i dalje pogorava, a oseaj neprijateljstva i sklonost ka sukobima pogodene populacije bosanskih Srba raste, stvarajui tako plodne uslove za provokacije bosanskih muslimana. Mostar - gde je novi muslimansko-hrvatski rat mogu u bilo koje vreme - treba da bude simbol odrivosti federacije i iskrenog muslimansko-hrvatskog izmirenja i koegzistencije. Umesto toga, Mostar je postao izgovor i porpite dubokih i nepomirljivih stratekih trendova. Sarajevo je reeno da demonstrira nespornu kontrolu bosanskih muslimana nad itavom Bosnom i Hercegovinom. Hrvati - i vostvo Herceg-Bosne i Zagreb - ne bi eleli nita od toga. Rat je bio takav kakav jeste verovanto zbog nespremnosti Sarajeva da se suoi sa stvarnou. Dugorona inherentna opasnost u egzistencijalnoj krizi federacije lei u unutranjoj dinamici Sarajeva - u odjeku sarajevskog pristupa bavljenju krizom. Kljuni problem je preterana i forsirana islamizacija populacije bosanskih muslimana kao preduslov za efikasnu mobilizaciju za sveopti sukob i sa Hrvatima i sa Srbima. Poetkom juna, Adil Zulfikarpai, voa Muslimanske bonjake organizacije (MBO), razjasnio je problem. On je upozorio da je novi rat izmeu (bosanskih) muslimana i Hrvata mogu. Muslimansko-hrvatsko izmirenje nije bilo ostvareno dobrovoljno. Zulfakarpai je smatrao da je muslimansko-hratska federacija bila neodriva i, s obzirom na meusobni pritisak da se ona ouva, novi rat je bio verovatniji. Svi pregovori su bili voeni pod meunarodnom prinudom i s noem u jednom a motkom u drugoj ruci. Poto nema vie odstupanja od celovite Bosne i Hercegovine, borba naroda e provaliti onog trenutka kada bilo koja strana nadvlada svoj sadanji strah od meunarodnih snaga. 109

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Zulfikarpai je izdvojio situaciju u muslimanskoj Bosni, nazvavi je nonom morom. Ono to najvie plasi MBO jeste to Sarajevo, da bi nametnulo svoju vlast populaciji bosanskih muslimana, pojaava militantnost i stvara stalan sukob ostvarujui to forsiranom islamizacijom. Sarajevo uvodi islamizam sa Bliskog Istoka koji je stran trdicionalnom nainu ivota i nasleu bosanskih muslimana. Ovaj proces, upozorava zvaninik MBO, preti da uniti zajednicu bosanskih muslimana vie nego i Hrvati i Srbi. Zbog svog vitalnog stratekog znaaja za bosansake Srbe, Brko je tempirana bomba. Ne postoji centar moi koji ne shvata da svako naruavanje srpskih komunikacija i transporta du branskog koridora znai smrt za zapadni deo Republike Srpske, pa tako predstavlja katalizator za erupciju. Zbog jo uvek nereenog krajnjeg statusa Brkog, Sarajevo smatra da mu kriza otvara legitimno pravo na provokacije i otre zahteve koji se mogu izroditi u ultimatume i obnovu borbi. Sarajevo je potpuno svesno stalnog interesovanja Klintonove administracije za guenje Banja Luke i za ukljuenost armije Sjedinjenih Drava u obuku snaga bosanskih muslimana u Tuzli koje nadgledaju koridor. Zato je Srajevo sigurno u svoju mo da podstakne borbe u podruju Brkog na nain koji e jednako naterati ameriko IFOR da za njih zgazi Srbe. Za takvu krizu je najverovatnije da e izbiti uz zestoke zahteve izbeglica bosanskih muslimana da se vrate u svoje rodno Brko i podrku IFOR-a (SAD) u zatiti takve slobode kretanja. Neizbean otpor bosanskih Srba takvom pohodu gurnue ih u direktan sukob sa IFOR-om u amerikom sektoru, moda ak i upotrebu sile protiv njega: upravo ono to bi i Izetbegovi i Klintonova administracija voleli da vide da se dogodi. U isto vreme, mada su i Pale i Beograd potpuno svesni stravinih grananja sukoba s IFOR-om, oni ne mogu sebi da priute gubitak branskog koridora. Na taj nain, svaki sukob u podruju Brkog moe da zapali veu krizu. Eksplozivni potencijal svake od ove tri krizne take lei u njihovom korienju stvarne dinamike u Bosni i Hercegovini i nekadanjoj Jugoslaviji u celini. Sutina od Sjedinjenih Drava voenog nadmetanja sporazuma Dejton-Pariz bila je da despotski zamrzne strateku dinamiku. Upotreba sirove sile i verovatna pretnja daljom eskalacijom - mo SAD i NATO-a - vezana s iscrpljenjem kljunih ratobornih frakcija sluio je da se stvore sprovodivi uslovi za meuigru u obustavi krvoprolia. Ali prinudno nametanje procesa Dejton-Pariz nije promenilo reenost grupacija lokalnih naroda i njihovih respektivnih voa da ostvare svoje manifestne sudbine. Moda je jedini zajedniki imenitelj bosanskih muslimana, Hrvata i Srba taj to njihove odgovarajue manifestne sudbine ne ukljuuju od muslimana kontrolisanu, multietniku i jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu, upravo onaj tip Drave koji su sporazumi Dejton-Pariz eleli da stvore. 110

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Prema tome, bilo koja, ili sve zaraene frakcije e se prvom prilikom podii da dovre podelu Bosne i Hercegovine i ustanove nain ivota kakav najvie vole. Sjedinjene Drave mogu da nametnu svoju volju isscrpljenoj i istroenoj Bosni i Hercegovini neko krae vreme, naroito kada u Bosni i Hercegovini bujaju antiamerika i antievropska oseanja, a u Americi raste politiki pritisak za povlaenje Sjedinjenih Drava. Uz to, ukupni interesi i Rusije i Nemake su sve ugroeniji zbog tenzije koja traje u nekadanjoj Jugoslaviji. I Moskva i Bon su reeni da njihovi tienici razree svoje istaknute razlike i ustanove odriv, mada tanan, okvir za stabilnost u regionu. Tako se Evropa moe pokrenuti da zaustavi Sjedinjene Drave dok lokalne sile ne popuste da ustanove odriv aranman, najverovatnije u novoj rundi estokih borbi. Izmen stvarne dinamike i politike Sadasnji opti poloaj i interna dinamika kljunih igraa jeste nastavak hajke za vitalnim interesima koji su ih motivisali da raskomadaju staru Jugoslaviju i izdre vie godina bratoubilakih borbi i surovosti. Sproazumi Djeton-Pariz su propustili da pripreme, a kamoli razree, ma koje od ovih pitanja. Uz to, meuigra u nasilju je stvorila period promiljanja i priprema za dalje tenje tradicionalnim ciljevima. Ako nista drugo, postoji obnovljena reenost da se ostvare odgovarajui nacionalni planovi. Srbi su u novoj Jugoslaviji i Bosni i Hercegovini utonuli u unutranju raspravu u vezi svoje sudbine. Srbi se ipak oporavljaju od svog oka. Promiljaju kako da se pomire s iznenadnim porazom koji su im nanele Sjedinjene Drave i njihova neprestana demonizacija, ak i poto su istinite injenice postale poznate. Poloaj Srba je iskomplikovan njihovim stalnim ekonomskim krizama: skidanje sankcija nije uinilo mnogo da se problem ublai zbog spreavanja inostrane pomoi i investiranja. U isto vreme, javljaju se poetni znaci ponovnog buenja realistinog ili pragmatinog srpskog nacionalizma. Ovaj razvoj je ohrabren kontaktima sa Rusima. Taj oivljeni srpski nacionalizam se gradi na svesti o srpskom istorijskom i regionalnom znaaju mada bez agresivne militantnosti nekih od paravojnih privatnih ratnih snaga. Kada jednom ovaj trend postane politiki povrediv, on se moe preobratiti u pokretaku snagu demokratije, obnove i uvrivanja uranvotezenog stratekog poloaja s Hrvatskom. Hrvati su zaokupljeni iznalaenjem naina da sauvaju svoje ovinistiko oduevljenje kao politiki posed i temelj Tumanove administracije. Zagreb smatra da njegova regionalna mo izbija i kao strateki imperativ i izvor narodnog divljenja prema Tumanovom vostvu. Vraanje Istone Slavonije (preteranom) silom jeste primamljiva opcija kojoj Tumanov Zagreb nee biti u stanju da odoli. U meuvremenu, sve vei strah od dugotrajnog prisustva Izetbegovieve administracije u Sarajevu, i posledino sve vea pretnja od islamistikog terorizma u Hrvatskoj, ine od Bosne i Hercegovine hitan, stvaran odbrambeni izazov. Zaista, 111

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Bosna i Hercegovina se sada otvoreno poredi sa Iranom i Libijom kao teroristika Drava i izvor regionalne destabilizacije. Ipak vei strah amerikog kanjavanja i pritisaka ako Hrvatska rasturi federaciju spreava Zagreb da rei bosanski problem kako bi najvie volela. Strahujui od dugotrajnog grananja svakog odlaganja u spreavanju irenja militantnog Islama, Zagreb udno trai svaki izgovor - lokalni poar - da poslui kao varnica za strateku erupciju. Izetbegovievo Sarajevo je potpuno svesno graenja pritisaka od strane svojih neprijatelja i njihove odlunosti. Radije nego da se suoi sa stvarnou, islamistiko vostvo usvaja iranske zaverenike teorije koje objanjavaju krizu pojmovima neprestanog neprijateljstva Zapada prema Islamu. Zato je Sarajevo diglo ruke od Zapada, naroito Sjedinjih Drava, kao izvora dugotrajne podrke. Umesto toga, Sarajevo se spremalo da sklizne u osvetu i beznae. U isto vreme, koristei izdaju Klintonove administracije, vostvo Izetbegovievog Sarajeva nije spremno da ostavi snage Sjedinjenih Drava na miru. Radije, gen. Deli je jednako reen da podstakne provokaciju koja e navesti IFOR koji vode Sjedinjene Drave da napadne bosanske Srbe i Hrvate. Poetkom juna 1996., obraajui se arapskoj publici, bosanski potpredsednik Ejup Gani je najavio mogunost novih sukoba ako IFOR ne nametne sprovoenje sporazuma Dejton-Pariz kako ih je protumailo Sarajevo. Dogod postoje prepreke sprovoenju, opasnost (od obnavljanja borbi) je stalno prisutna, izjavio je. Ovaj rat, upozorio je, protegao bi se na itav region. Dosledno, Vaington je uloio napor da sakrije i obustavi izvetaje i da sprei objavljivanja koja bi mogla da ospore potvrivanja da su uslovi bili zreli za izbore. Evropski zvaninici su se alili na snaan pritisak iz Vaingtona da potvrde da postoje preduslovi za izbore. Ameriki voa bosanske misije OSCE, Robert H. Frovik, ak je uputio osoblje da se vie usredsredi na pozitivna kretanja nego da izvetavaju o sumornim uslovima i mranim izgledima za izbore. Pritisak da se izvetavanje prilagodi dosegao je tu taku da se Frovikov ef osoblja, takoe dravljanin Sjedinjenih Drava, povukao uz protest. Jedan evropski posmatra je Frovikove instrukcije nazvao cininim potezom, koji ima iskljuivo za cilj da potvrdi ono to e verovatno biti farsa. Flavio Koti, vajcarski ministar inostranih poslova zaduen da utvrdi da li su uslovi zreli za izbore, nastavio je da odoleva snanom pritisku Klintonove administracije, ukljuujui i amerikog dravnog sekretara Vorena Kristofera lino, da izjavi da bi se izbori mogli odrati na vreme. Ako se nisu stekli ak ni minimalni uslovi, onda verujem da bi bilo bolje da se izbori odloe, rekao je Koti Njujork Tajmsu. Ako se ovi izbori izrode u farsu i dramu, onda e se to negativno odraziti na sve strane koje su umeane. Uprkos tome, Kristofer je poetkom juna izjavio da e se izbori odrati u septembru 1996. uprkos svim problemima. Zvaninici Sjedinjenih Drava su utvrdili 112

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

prisustvo ratnih zloinaca, radije nego polarizaciju naroda i rastue unutranje napetosti, kao glavnu prepreku uspenom dovrenju izbora. Prema tome, amerike snage IFOR-a, a u manjoj meri i druge, rasporedie vidljivije i aktivnije patrole irom zemlje, naroito na teritorijji koju dre Srbi, da bi uhvatile ratne zloince i pomogli da se uspostavi sloboda kretanja. Zvaninici Sjedinjenih Drava su priznali da je glavni razlog za urbu Sjedinjenih Drava da obezbede da se izbori sprovedu na vreme sve vei strah Vaingtona od neprilika i potekoa za Klintonovu administraciju u predstojecim amerikom predsednikim izborima. Ako nije bilo potrebe za primerom kakvi e bosanski izbori zapravo biti, 1. jula 1996., izbori u gradu Mostaru su osigurali takav presedan. Tehniki, izbori su bili sasvim uspeni, jer nije bilo nasilja i odziv glasaa je bio velik. Ipak, stvaran ishod glasanja u Mostaru, objasnio je lokalni zvaninik Evropske zajednice (EZ), po svoj prilici e podstai (dalju) podelu. Izetbegovieva Stranka demokratske akcije (SDA) je osvojila 48 % glasova, sve njih u muslimanskom istonom, severnom i starom delu Mostara, a Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) je osvojila 45 % glasova, sve njih u Hrvatima nastanjenom zapadnom, jugozapadnom i junom Mostaru. Mada su izbori bili za jedinstveno gradsko vee, rezultati su pokazali jasnu podelu glasova du gradskih linija. Rezultat je opravdao predvianja da izbori nee promeniti sadasnju ravnoteu moi, rekao je jedan nezavisni zapadni posmatra Rojteru. Predstavnik EZ Dragan Gai je takoe predvideo funkcionalnu koegzistenciju u najboljem sluaju. Procena je da ovde nee biti klasinog odnosa veina-opozicija. To ne bi bilo politiki izvodivo u gradu gde je glasako telo fizicki podeljeno po etnikim linijama, objasnio je Gai. SDA i HDZ e najverovatnije biti prisiljene da obrazuju veliku koaliciju i sarauju na pitanjima od zajednickog interesa. Ne oekuje se jedinstvena gradska vlada, a kamoli funkcionalno jedinstvo. Ipak, poetkom jula, Klintonova administracija je izvela silan pritisak na EZ i OSCE da potvrde da su uslovi sazreli za sprovoenje optih izbora u septembru 1996. Po prvi put, izvetavalo se o glasovima u dotad jedinstvenom i izriitom evropskom stavu protiv ovih izbora. Ali Sjedinjene Drave su nastavile da pritiskaju evropske saveznike da zadre snage u Bosni i Hercegovini u okviru IFOR-a i u 1997., dok bi se snage Sjedinjenih Drava povukle da bi omoguile predsedniku Klintonu da odri svoje obeanje pre izbora. Ipak, da bi zaobili i samo obeanje Vaingtona, snage Sjedinjeinh Drava bi ustanovile nove baze u junoj Maarskoj, nadomak hrvatske granice, a prikupile bi vrlo velike i nadmone snage za brzo dejstvo podravajui evropski IFOR koji je ostao u Bosni i Hercegovini. U leto 1996., sa situacijom u Bosni i Hercegovini koja se pogoravala, rastao je pritisak Sjedinjeih Drava na Evropljane da zadre vei IFOR na terenu u 1997. i posle. Izriit mandat ovih IFOR-u slinih 113

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

snaga, prema Klintonovoj administraciji, bio bi da nametnu jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu u interesu Sarajeva. A u leto 1996., prvobitni mandat IFOR-a bio je stigao tek do polovine. Uprkos pritisku Sjedinjenih Drava na Evropljane da produe svoj ostanak u Bosni i Hercegovini, regionalne voe su se izmeu ostalog sve vie bavile danom posle. Ne bi trebalo sumnjati da su praktino sve voe i pretendenti sve tri zaraene strane bili reeni da aktivno krenu u ostvarivnje svojih vitalnih nacionalnih ciljeva, ako bude neophodno i upotrebom sile. U tom kontekstu, javile su se dve grupe moguih scenarija: 1. Onog trenutka kada se IFOR povue, Hrvatska podstie regionalnu krizu koja bi mogla da eskalira u rat, da bi nametnula podelu Bosne i Hercegovine izmeu Zagreba i Beograda. Ako Zagreb oseti da je ugroen ili siguran da okolnosti posle IFOR-a nee omoguiti eskalaciju u Bosni i Hercegovini, Hrvati e podstai svoj regionalni rat napadajuci Istonu Slavoniju i uvlaei novu Jugoslaviju u njega. Nee trebati mnogo da se taj rat proiri na jug u Bosnu i Hercegovinu. Zagreb je ubeden, a ne bez razloga i sigurnosti, da bi, ako Sjedinjene Drave pokuaju direktno da intervenisu da bi spasili vlasti u Sarajevu, rat eskalirao u evropski a mogue i u svetski rat. Meutim, plaseci se takve eskalacije, i Bon i Moskva bi skupa nastojali da spree spoljnu intervenciju u bosanskom ratu. Sa zapadnim Evropljanima Ve odbojnim prema tome da urade nesto za islamistiku vlast u Sarajevu, takav pokret i u sutini bio antiameriko. 2. Izetbegovievo Sarajevo je potpuno svesno gornjeg sceanrija. Kao rezultat toga, elita bosanskih muslimana radi na tome da preduhitri Hrvate podbadajui regionalni rat dok je jo IFOR predvoen od Sjedinjenih Drava u Bosni i Hercegovini. Sarajevo je uvereno da bi, kad ima pravo opravdanje, IFOR napao Srbe sa svom estinom koju supersila moe da okupi, odvraajui tako takoe Hrvate od izazivanja Sarajeva. Ako Hrvati interveniu, IFOR bi morao i njih da napadne. Onda bi, na pepelu Bosne i Hercegovine, Izetbegovi bio u stanju da utanovi vlastitu islamistiku dravu. Takva preventivna provala, naroito ako je od amerike predvoen IFOR spor u eskaliranju rata, verovatnije da e voditi svestranom nastojanju i Srba i Hrvata da brzo unite Sarajevo, praktino po svaku cenu. I Zagreb i Beograd znaju da bi se, pod tim uslovima, njihovi respektivni pokrovitelji - Nemaka i Rusija - kao i Zapadna Evropa ujedinili da spree Sjedinjene Drave da unesu razdor u novi bosanski rat. Budui svedok iz prve ruke cinizma i oportunizma bosanske politike Klintonove administracije, Evropa je reena da obezbedi da dugorona dinamika u Evropi ne bude izgubljena, a kamoli rtvovana na oltaru zavedene i iracionalne politike Sjedinjenih Drava. Kako stvari stoje dok ovo piem, u leto 1996., klizanje prema ostvarenju druge grupe ovih sceanrija se ubrzava. 114

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Najdelotvornija je eskalacija islamistikih specijalnih operacija, terorizma i diverzija. to je karakteristino, ove operacije su nekanjene. IFOR je potpuno svestan da su sarajevske specijalne snage, ukljuujui mudahedine, izvodile operacije iza linija bosanskih Srba, uglavnom u sektoru Sjedinjenih Drava, a nije preduzeto nita u vezi s tim. Ne udi onda to je ohrabreno Sarajevo eskaliralo drskost, uestalost i smrtonosnost napada. Specijalne snage bosanskih muslimana su postepeno eskalirale svoje napade od uznemiravanja do sadanjih specijalnih operacija, kao to je dizanje u vazduh mosta kod Bijeljine. Ubrzan razvoj specijalnih i teroristikih snaga bosanskih muslimana ukazuje na nameru Sarajeva da eskalira pokretanje vie operacija od stratekog znaaja. Neki to zovu mir, Josef Bodanski Sarajevo i Teheran su nastavili u leto 1996. izrazito da ire svoje islamistike teroristike snage u efektivu, od zamane infrastrukture za obuku na Bliskom Istoku i u Junoj Aziji do naprednih operativnih baza na Balkanu. to je znaajno, teroristika infrastruktura u Bosni i Hercegovini je pod neposrednom kontrolom iranskog VEVAK-a i Izetbegovievog AID-a, prema tome ona je instrument dve vlade. To je zato to je islamistiki terorizam od stratekog znaaja u eventualnim planovima Sarajeva i Teherana. Te aktivnosti su odreene za spektakularne teroristike operacije i na Balkanu i irom Evrope. Najvanija, ipak, jeste predviena uloga za islamistiki terorizam u kontekstu uvrenja islamistike vlasti u Sarajevu. Ako i kada Evropljani odbiju da podre i uestvuju u nametanju Izetbegovievog Sarajeva itavoj Bosni i Hercegovini, od Irana predvoeni islamisti e napasti, putajui intifadah na muslimansku populaciju u Zapadnoj Evropi, kao i bujicu spektakularnog terorizma u Evropi i samim Sjedinjenim Dravama. Posle toga, ove teroristike pripreme i razvoj doprinee eskalaciji islamistikog dihada u srcu Zapada, to je davnanji cilj militantnog islama predvoenog Iranom. Kljuna komponenta/aspekt nove teroristike infrastrukture u i izvan Bosne i Hercegovine jeste uspon Balkana. Balkan je sada ime koje je dato islamistikim veteranima borbi u Bosni - mudahedinima - i bosanskim islamistima koji su stupili u njihove redove budui obueni u Bosni i Hercegovini, Avganistanu, Pakistanu, Iranu i Sudanu. Danas, Balkan ne samo da se koncentrisao u nekadanjoj Jugoslaviji, ve sve vie doprinosi i drugim borbenim frontovima u meunarodnom islamistikom dihadu. Oni su izgradili infrastrukturu i poredak koji su ustanovili njihovi Avganistanski prethodnici: oni gerilski borci koji su se dokazali u ratu protiv Sovjeta u Avganistanu. Nekoliko viih arapskih bezbednosnih zvaninika naglasilo je, ipak, da su Balkanci opasniji od Avganistanaca. 115

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Glavna razlika izmeu Balkanaca i Avganistanaca see iznad poboljanja u vojnim i tajnim sposobnostima izmeu dve generacije islamistikih mudahedina. Klju lei u evoluciji duha dihada od onog Avganistanca do onog Balkanca. Obe grupe mudahedina su posledica ideolokih i teoloskih okolnosti osobenog dihada koji se razvio u tim respektivnim pokretima, kao i istovremenog sveopteg preobraaja islamistikog trenda. Karakteristino je da je islamistiki svet devedesetih daleko tenje povezan nego onaj iz osamdesetih godina. Postoji i solidarnost u odlukama i radno operativno zapovednitvo i kontrola izmeu Teherana, Kartuma i brojnih sunitskih islamistikih uenih glava. Ova solidarnost uzdie temeljnu razliku izmeu avganistanskog dihada i bosanskog dihada. U Avganistanu osamdesetih godina, muslimanski svet je bio u defanzivi, borei se da oslobodi muslimansku zemlju koju su upravo okupirali komunisti (i Sovjeti i Avganistanci). Nasuprot tome, nikad nije postojala nezavisna muslimanska Bosna. Ona se najblie primakla tome da bude muslimanska zemlja kada je bila predstraa Otomanskog Carstva. Danas, muslimanski svet se udruio da podri nalet Islama: ofanzivu, ekspanzionistiki nalet Islama na Hriansku Evropu. Za njih, borba za Izetbegovievo Sarajevo poetak je obnovljenog pohoda Islama na Evropu. Islamisti smatraju da je bosanski dihad prvi korak ka ponitenju istorijskog poraza turske vojske pred kapijama Bea 1683. Jasan izraz vanosti ovog trenda moe se pronai u Turskim oruanim snagama, najioj sekularnoj i zapadnjaki ustrojenoj sili. Ova dinamika je vlastiti izraz, u snagama bezbednosti, obnove panturcizma i turskog ovinizma u najiroj javnosti u Turskoj. Turski bezbednosni establiment smatra svoju sve veu upletenost u podrku snagama bosanskih muslimana manifestacijom obnove i nastavljanja stare turske slave. To je i institucionalni i individualni fenomen. Turski oficiri s ponosom ukazuju na bosansku upotrebu oznaka istorijskih jedinica, kao to su Janiari, koji potiu iz vremena bosanskog doprinosa Otomanskom Carstvu. U susretima sa bosanskim i amerikim vojnim osobljem, turski oficiri se s ponosom priseaju vlastitih predaka koji su uestvovali u turskom osvajanju Balkana, ili koji su uestvovali u kasnijim ratovima na Balkanu, ili koji imaju, isto tako, predake korene u Bosni. Mnogi su isticali da smatraju svoju danasnju podrku obuci snaga bosanskih muslimana direktnim nastavkom doprinosa njihovih predaka Otomanskom Carstvu. Sve vee naginjanje ka panturskim oseanjima u bezbednosnom establimentu odrava opti javni trend koji je jednako povratak islamskom samoprepoznavanju kao i turskom samoprepoznavanju. Meu turskim intelektualcima, uglavnom obrazovanim na Zapadu, javlja se sve vea zamagljenost izmeu turskog ovinizma i pomaka prema islamizmu. Naroito meu civilima, postoje takoe sve vee islamistike konotacije koje su koliko elja za antizapadnim izrazom toliko i religijska elja za povratak politizovanom Islamu. Ovaj sloen pristup savre116

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

menom islamizmu kao politiko i ekonomsko pitanje, pre nego pitanje ispovedanja religije, pokazao se u raznolikosti populacije koja je u Turskoj glasala za Islamistiku Refah (Napredak) partiju na nedavnim izborima, na kojima su veinu dobili islamisti. ak i ako su vlastiti motivi i pokretaka snaga Ankare u oivljavanju panturcizma ponajvie nacionalistiki i ekonomski, Ankara je morala da se vee za islamistiko oivljavanje vere da bi ostvarila svoju politiku, od nekadanje Sovjetske Centralne Azije, do eenije i dalje do Balkana. Pa ak i u vlastitom Kurdistanu, kao i u oblinjem Iraku i Siriji, Turska je morala da se vee za militantne islamiste, ukljuujui veterane Balkance, da bi izvela svoje odvanije tajne operacije. Bliska saradnja izmeu sekularnog turskog establimenta odbrane i raznih islamistikih elemenata u Bosni iskuala je glavna sredstva u turskoj potrazi za slavnom prolou: od predaje Bosni i Hercegovini i Kosovu, do sve vee umeanosti u eeniji i Kavkazu u celini. U tom pogledu, rastue veze izmeu turskih specijalnih snaga stacioniranih u Bosni i razliitih specijalnih snaga bosanskih Muslimana i mudahedinskih jedinica obezbedile su instrumente za regrutovanje islamista. Poevi od zime 1995., nekoliko stotina Balkanaca - i mudahedina i bosanskih islamista - prebaeno je u Tursku za zajedniku operaciju turske MIT (Obavetajna sluba) i Refah partije. Posle kratkog perioda obuke u Istambulu, oni su prebaeni u bazu MIT-a na Severnom Kipru radi moderne obuke. Otud, veina ovih Balkanaca je bila rasporeena u eeniji, Avganistanu, radi operacija na Kamiru, i u istonu Tursku radi poricanih operacija protiv Kurda u Turskoj i severnom Iraku. Postoje nepotvreni izvetaji da su ti MIT Balkanci bili umeani u nedavnu poplavu bombakih napada u Siriji. U meuvremenu, nekolicina najboljih Balkanaca, uglavnom arapskih mudahedina, neposredno je regrutovala turska obavetajna sluba i uputila ih na sofisticiranu obavetajnu obuku (pijunaa, regrutovanje agenata, ifriranje, itd.) da bi ih zbrinula turska mornarika obavetajna sluba u severnoj Turskoj. Ovi Balkanci su odreeni kao jezgro dugoronog prodora i operacije irom Bliskog Istoka i Centralne Azije. Nepovoljan potencijalni uticaj ovih novih uloga Balkanaca nije promakao mnogim zapadnoevropskim zemljama. Zaista, poev od prolea 1996., vie evropskih nadletava za bezbednost pokrenulo je to pitanje kod Ankare. Prema evropskim zvaninicima, kao odgovor, njihovi turski partneri su aludirali da Ankara ne bi preduzela nita od toga bez blagoslova i podrke Klintonove administracije. Turski zvaninici nisu ponudili nikakve dokaze za svoju tvrdnju, niti za to postoji ikakva nezavisna potvrda. Ipak, ako je to sluaj, i ako je Klintonova administracija makar preutno pristala na reciklau Balkanaca, onda je to ak gore od postignua Sjedinjenih Drava u Avganistanu. Sjedinjene Drave su se, od kraja avganistanskog rata, estoko opekle sa Avganistancima, koje je prvobitno naoruala, obuila i podrala Centralna Obavetajna Sluba (CIA), kao 117

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

rezultat njenog traenja drugog puta. Ljudi su podrani, obueni, naoruani, da bi se kasnije premetnuli i vratili da bi poveli islamistiki dihad protiv Zapada. Vaington bi trebalo da ume bolje od traenja drugog puta sa Balkancima. Turska upotreba Balkanaca - i zbog njihovog profesionalizma i islamistikog revolucionarnog ara - samo je jedan sluaj u sve veem broju islamistikih procesa u kojima Balkanci dopunjavaju Avganistance kao standardne nosioce posla. Na primer, etvorica izvrsilaca bombakog napada u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji, iz novembra 1995., bili su saudijski Balkanci i trojica saudijskih Avganistanaca. Njihovu mreu i napad su sponzorisali Sudan i Iran. Obim integrisanosti Balkanaca, ukljuujui i bosanske islamiste, u teroristiku elitu postao je vidljiv posle otkrivanja mree za teroristiku podrku u Zapadnoj Evropi. Ove mree su krijumarile oruje, eksploziv i osoblje za alirsku GIA i druge severnoafrike islamistike grupe. Ove meree su se potinjavale vrhovnom zapovednitvu u Kartumu. Vano je da su kljuni lanovi i operativci ovih mrea bili alirski Balkanci i bosanski muslimani. Da nisu otkriveni na vreme, ove mree bi izvele talas spektakularnih teroristikih napada u Francuskoj, Belgiji i drugim zapadnoevropskim zemljama. Drugi arapski teroristi su bili nedavno uhvaeni irom Evrope poto su putovali sa bosanskim dokumentima. Postoji dalekoseno globalno strateko grananje od uspona i irenja Balkanaca. Ve je, to je vano za rani stadijum pojave Balkanaca, uticaj veterana mudahedina koji su sluili u Bosni i Hercegovini u razliitim islamistikim diverzijama i terorizmu irom sveta velik. Balkanci su otkrivani na istaknutim poloajima od Sjedinjenih Drava do Zapadne Evrope, od Severne Afrike do Bliskog Istoka, i od eenije do Kamira i Malezije. Mada su oni jo uvek vrlo mali po broju u poreenju sa Avganistancima, njihov uticaj je vei. Motivisani svojim izriitim islamistikim zarom, Balkanci i njihove pokroviteljske drave vode vrlo agresivan i ofanzivni dihad koji istie pohod Islama i osvajanje novih prostora za islamistiku stvar. Kao posledica toga, islamistiki pokret kroz itavo sredite Islama je preobraen. Do nedavno, radikalni Sunitski Islam bio je preteno lokalizovan pokret: islamisti koji su se borili da transformiu vlastite zemlje ili zajednice u islamistike entitete. Avganistanci su bili vojnici islamistike solidarnosti, koji su pomagali bratskim islamistima da obrazuju islamistike vlade u svojim mestima. Posle toga, sunitski islamistiki pokret je transformisan u pokrete koji su se irili i napredovali nastojei da proire Islamistiku Revoluciju na strane zemlje. Balkanci su standardni nosioci i misonari nove Islamistike Revolucije. U sutini Homeinizacija sunitskog islamistikog pokreta praktino je dovrena s pojavom i usponom nadmoi Balkanaca. Mesto gde je transformacija presudna i dugorono strateko grananje presudno jeste eenija. eenija je velika kriza koja jo uvek preti stabilnosti ruske vlade i 118

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

sposobnosti ruskog predsednika da ostvari reforme i povea ekonomske slobode. Svako usporavanje u drutvenoj i privrednoj dinamici preti da izazove uasne posledice na odnose Rusije sa Zapadom. Imajui na umu ogroman strateki znaaj Rusije, Zapad ne moe da dopusti takve nepovoljne razvoje. Evolucija eenske krize moe se pratiti sve do uticaja stranaca. Avganistanci, uz sponzorstvo i snanu podrku iranske, pakistanske i turske obavetajne slube sproveli su islamizaciju onog to je zapoelo kao nacionalni oslobodilaki pokret. Glavni aspekt ove faze bilo je usvajanje terorizma - i duboko unutar Rusije i izvan zemlje - kao glavnog instrumenta eenske pobune. Dolazak Balkanaca, koje su takoe sponzorisale i podravale ove tri obavetajne slube, olakao je poetak jo jedne duboke promene u eenskoj pobuni. Ovoga puta, postojao je postepen pomak do strateke ofanzive sa panturskim i panislamskim karakterom. eeni i njihovi islamistiki saveznici pruali su se put drugih muslimanskih naroda na Kavkazu u nastojanju da organizuju islamistiki ustanak u itavom regionu, kao i da zajedno napreduju u Rusiji i Ukrajini. Balkanci koji su delovali izvan eenije ostvarili su kontakte ak i sa islamistikim elementima meu krimskim Tatarima, nagovarajui ih da se pridrue regionalnom dihadu. Ne bi se moglo oekivati ni od jedne vlade u Moskvi da tolerie takvu strateku pretnju. Ako bi se dihadu pokrenutom u eeniji dozvolilo da napreduje, Moskva konano ne bi imala alternative sem da napadne izvore sponzorstva eena i njihovih saveznika. Strateka grananja ovakvog ruskog poputanja bila bi duboka, barem zato to je Turska lanica NATO-a a rusko prisustvo na obalama Indijskog Okeana i Persijskog Zaliva bi drastino promenilo globalan strateki poloaj. Zapad ne moe da dozvoli takve strateke promene. Ipak, u isto vreme, Klintonova administracija nastavlja da prikriva sve veu umeanost Irana u AID i druge bezbednosne aktivnosti Sarajeva. Sjedinjene Drave su ak zavarale svoje najblie saveznike u nastojanju da sakriju obim islamistikog prisustva u Bosni i Hercegovini. General Majkl Voker, na primer, zapovednik peadijskih snaga IFOR-a, poalio se u maju-junu 1996. da je obavetajni podatak dobijen od Sjedinjenih Drava o prisustvu mudahedina u Bosni i Hercegovini bio uglavnom netaan. U jednoj oblasti, gde su Sjedinjene Drave navodile da ima etiri Iranca, obavetajna informacija IFOR-a je ukazivala na prisustvo izmeu 100 i 200 iranskih mudahedina. Konano, jula 1996., posle vie meseci namernog laganja o broju mudahedina u Bosni i Hercegovini, visoki ameriki zvaninik Klintonove administracije poeo je da potvruje da su mudahedini boravili u zemlji u daleko veem broju nego to su Sjedinjene Drave do tada priznavale. Mnoge zapadne i istone evropske obavetajne slube su zasnovale svoje procene o situaciji u Bosni i Hercegovini na podacima amrike obavetajne slube. Poverenje Evropljana u verodostojnost amerikih obavetajnih tvrdnji je odbaeno, posebno meu istonoevropskim 119

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Dravama, to je novost u ophoenju s CIA-om i Odbrambenom Obavetajnom Agencijom (DIA). Klintonova administracija je, u meuvremenu, takoe uloila velike napore da sakrije nalet militantnog Islama u Evropi iz Bosne i Hercegovine istiui ublaenu sliku o sarajevskoj vlasti i predstavljajui esta otkria o umeanosti AID-a u meunarodni terorizam kao nebitna i izolovana skretanja. Klintonova adminstracija nastoji da skrene panju s tih razvoja zaokupljajui evropske vlade, meunarodne organizacije i zapadno javno mnenje sa hapenjima srpskih ratnih zloinaca i sa odravanjem izbora na vreme kao glavnim izvorima pretnji koje dolaze iz Bosne i Hercegovine. Sredinom juna 1996., Klintonova adminstracija je pritiskala da se izbori odre u septembru ak i ako se Bosna i Hercegovina raspadne. ak je i Izetbegovi potvrdio da vreme nije sazrelo. Uz podrku Sjedinjenih Drava, Izetbegovi je sada zahtevao da IFOR stvori primerene uslove okupljanja koji vode odravanju izbora; odnosno da IFOR savlada i bosanske Srbe i Hrvate. Suoavanje sa stvarnou i istorijom Da Klintonova administracija prizna istinu, i zaista odustane od nametanja svog tumaenja sporazuma Dejton-Pariz, to bi se izrodilo u priznanje promaenosti njene politike u Bosni. Po svim merilima, teko je za bilo koju supersilu da to uradi, naroito u estokom nadmetanju izborne godine. Prema tome, radije nego da prizna injenice na Balkanu i uvidi vitalne interese najbliih saveznika Sjedinjenih Drava, Klintonova administracija je odabrala da nastavi s nametanjem procesa Dejton-Pariz i, shodno tome, eskalira umeanost Sjedinjenih Drava. Upravo zbog te duboke protivrenosti - izmeu stvarnosti u regionu i opsteg kursa politike Sjedinjenih Drava - to stalno nametanje sporazuma Dejton-Pariz od strane Amerike postaje kamen temeljac s dugoronim uticajem koji see daleko izvan Balkana. Klintonova administracija nastavlja u 1996. sa svojim krstakim ratom protiv Srba, samo da bi opravdala minule akcije. Insistiranje Sjedinjenih Drava da se izbori u Bosni odre u septembru 1996, uprkos stalnom pogoranju situacije u Bosni i Hercegovini - i organizovanom nasilju protiv kandidata, kao to je napad na nekadanjeg premijera Harisa Silajdia sredinom juna 1996. - indikativno je za ovaj trend. Zaista, evropski zvaninici istiu da je Klintonova administracija insistirala na odravanju izbora prvenstveno zato to bi se njihovo neodravanje negativno odrazilo na postignua administracije na amerikom predsednickim izborima. Slino tome, ukupna balkanska politika Klintonove administracije se rukovodila domaim interesima, naroito izbornom godinom. Sutina politike Klintonove administracije bila je, sve vie, da zadri podrku probosanskog lobija u Sjedinjenim 120

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Dravama, prvenstveno arabista. Dakle, s propadanjem sporazuma Dejton-Pariz samih od sebe, Klintonova administracija je pokuavala da oivi pitanje Kosova kao sledee sporne take sa Srbima. Mesto gde bi oita srpska ranjivost i nedostatak reenja mogli efikasno da se iskoriste jeste Kosovo. Do nedavno, zaostao strah od neizbene i nemilosrdne srpske reakcije na ma kakvo prisvajanje njene posveene zemlje na Kosovu posluio je kao obuzdavajui inilac za sve islamistike frakcije koje se bore da oslobode kosovske Albance, a kamoli da izvuku korist iz svog loeg stanja da bi eskalirali i proirili rat sa Srbima. Zasad, meutim, samo postojanje Kosova kao potencijalnog nereenog pitanja slui kao katalizator za rastuu krizu koja prodire itavu albansku populaciju na Balkanu. To, za uzvrat, poveava mogunost da se militantni islamizam iskoristi protiv ne samo Jugoslavije Ve takoe i sekularne i sve vie prozapadne Albanije, kao i Makedonije. Zbog prisustva amerikih civila i amerikih snaga, destabilizacija Albanije od strane islamista pokazuje se kao idealan put da se Sjedinjene Drave uvuku u aktivno sudelovanje u balkanskim ratovima, ak i ako se bosanskohercegovaka kriza rei ili se ne bude smatrala za verodostojno meunarodno politiko opravdanje za takvu intervenciju. Od poetka 1996. dolo je do itave bujice teroristikih napada na Kosovu. Veinu napada su izveli albanski separatisti. Sredinom februara 1996. nekoliko bombi je eksplodiralo na Kosovu u vie prebivalita izbeglica iz Srpske Krajine. Eksplozije nisu izazvale rtve ili veu tetu. U Pritini, Oslobodilaka armija Kosova je prihvatila odgovornost za te napade. 11. februara 1996., gerilci Oslobodilake armije Kosova izveli su oruane napade u 1. operativnoj zoni. U napadima na izbeglike logore u Pritini, Mitrovici, Pei, Podujevu, Suvoj Reci i Vuitrnu koriene su rune bombe. Saoptenje je odredilo ciljeve organizacije. U interesu mira na Balkanu, i srpskog i albanskog naroda, zahtevamo kraj kolonizacije, terora i okupacije Kosova, kao i migracije kosovskih Albanaca. U meuvremenu, u Albaniji, predstavnik Nacionalnog pokreta za oslobodenje Kosova takoe je prisvojio odgovornost: Bacili smo bombe na Kosovu, a to je samo poetak. Oslobodilaka armija Kosova je odmah reagovala, objavivi jo jedno aopstenje koje je iznova uveravalo u njenu odgovornost. Ovo saoptenje je istaklo da su nedavni bombaki napadi bili samo poetak teroristike kampanje. U izjavi stoji: ...za ljubav mira na Balkanu, stavili smo do znanja Beogradu da su dosadanje akcije bile samo najava novih bombaskih napada i u isto vreme poziv na hitan dijalog o povlaenju vojske i policijskih snaga iz Republike Kosovo. Oslobodilaka armija Kosova takoe hitno poziva Sjedinjene Drave i druge svetske sile da priznaju nezavisnost Kosova, zato to je u suprotnom rat u ovom regionu neizbean. 121

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

Krajem aprila 1996. albanski teroristi su ponovo demonstrirali svoju tenju i sposobnost da deluju. 22. aprila, bujica pucnjave u provincijskim gradovima Stimlje, Pe, Deani, a u Kosovskoj Mitrovici na putu Roaj-Pritina napadnuti su i civili i policija. U jednom napadu, teroristi su otvorili automatsku vatru i bacili rune bombe u srpsku kafanu u Deanima ubivi petoro gostiju i ranivi jo nekolicinu. Ubrzo potom automatskom vatrom napadnuta su dvojica policajaca u patroli i oba su bila ranjena. Onda je kod Brusa iz zasede napadnut policijski automobil uz jednu rtvu. Jo jedan policijski automobil je napadnut iz zasede na oblinjem putu, s jo jednom rtvom i jednim ranjenim. Nedelju dana kasnije, dolo je do pokuaja dizanja u vazduh kue komandira policijske stanice u Duanovu. Bomba je izazvala ruenje dela zgrade, ali nije bilo povreenih. Ovoga puta bilo je samo neslubenih tvrdnji o Oslobodilakoj armiji Kosova, prvenstveno objanjenja tri stranke u Albaniji, Turskoj i na Bliskom Istoku da je Armija ponovo odgovorna za napade. Vaniji je bio pokuaj proelja vlasti - Demokratske Lige Kosova (DLK) - da osigura politiki uticaj terorizma. DLK je poricala bilo kakvu vezu sa terorizmom. Ipak, krajem aprila, voe su upozorile da e, dogod Kosovo ne stekne nezavisnost, biti znaajne eskalacije albanskog terorizma. U saoptenju, DLK je upozorila na dalju radikalizaciju u regionu zato to je albansko strpljenje isticalo. Otad se nastavilo uznemiravanje jugoslovenskih vlasti terorizmom slabog intenziteta. Poetkom maja, oslobodilaka armija Kosova objavila je saoptenje da e se oruani sukob na Kosovu i Metohiji obnoviti i da e se proiriti na itav Balkan. Zaista, sredinom juna, bilo je vie oruanih incidenata u Podujevu i Mitrovici, u kojima je ubijen jedan policajac, a dva druga ranjena. Ovi napadi u Pritini i Tirani odmah su pripisani albanskim separatistima. Ubrzo zatim, Oslobodilaka armija Kosova je istakla odgovornost za te napade. Stavie, u Tirani, Informativni centar Kosova (ICK) ukazao je da novi talas dravnog nasilja i terora na Kosovu iskusava mogunosti nastojanja da se izazovu velike nevolje u vreme kada je pitanje Kosova postalo istaknuto za meunarodnu zajednicu. Nalet terorizma nije dosao kao iznenaenje. Od poetka devedesetih godina, Sarajevo i njegovi islamistiki pokrovitelji aktivno su se pripremali za sledeu rundu napada na Srbe: ovoga puta preko Kosova. Sredinom 1993. Sarajevo i njegovi saveznici su se ve spremali da pokrenu operacije u stratekoj pozadini Jugoslavije. Kljuni deo plana je bio da se potkopa Kosovo i brzo eskalira oruana borba protiv Beograda iz baza u Albaniji. U junu, vlada Saudijske Arabije je darovala milion dolara da se sagradi izbegliki logor za bosanske muslimane u Albaniji. Sredinom jula, meutim, visoki bosanski zvaninik u Sarajevu poverio je novinaru BiBiSi-ja, Misi Gleniju, da je bosanska vlada imala nameru da bazu iskoristi za gerilce da bi ih slala na Kosovo. Srbi ne bi bili u stanju da razlikuju (bosanske) gerilce, lingvistiki ili etniki, od lokalnih Srba. Ti bosan122

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

ski operativci bili bi u stanju da izvedu serije teroristikih operacija koje bi mogle biti pripisane organizaciji kosovskih Albanaca, podstiui tako estoku reakciju srpskih snaga bezbednosti i, otud, ciklus nasilja. Rasprostranjeno nasilje na Kosovu koje bi usledilo, veruje Sarajevo, onda bi posluilo da se uvede zapadna vojna intervencija protiv same Jugoslavije. U meuvremenu, Sarajevo i islamisti zapoinju pripreme i obuku albanskih kadrova za buduu eskalaciju islamistike borbe na Kosovu. Sredinom 1993. Sarajevo je oivelo Handar diviziju sa svom njenom fasitikom kulturom i uivljenou u ulogu dostojnih naslednika svojih SS prethodnika. Prvenstvena uloga Handar divizije jeste da bude pretorijanska garda predsednika Alije Izetbegovia i drugih visokih voa u Sarajevu. Handar divizija se sastoji od 2.500 do 3.000 elitnih vojnika rasporeenih u Sarajevu i 6.000 do 7.500 jakih snaga za dopunu u Fojnici. Vano je rei da veina vojnika u Handar diviziji nisu bosanski muslimani. Umesto toga, oni potiu iz oblasti drugih muslimanskih manjina, prvenstveno Albanaca, a vode ih eksperti, veterani iz Pakistana i Avganistana. Iznenaujue je da izgleda da samo nekolicina onih koji vode Handarce u Fojnici dobro govore srpskohrvatski. Veina njih su Albanci, bilo sa Kosova ili iz same Albanije, objasnili su oficiri UN u Fojnici. Handarce obuavaju i vode veterani iz Avganistana i Pakistana. Veliko prisustvo roenih Albanaca je zloslutan znak. Moe biti da se izvori rata pruaju na jug, preko Kosova i Albanije, a otud do Albanaca u Makedoniji. Ova zapaanja, sainjena krajem 1993., pokazala su se tana. Do 1995. Handar divizija je transformisana u specijalne snage fanatika iskuanih u borbi. U mnogim sluajevima, naroito u borbama u zapadnoj Bosni i Hercegovini u leto-jesen 1995., oni su dejstvovali u tesnoj saradnji sa jedinicama mudahedina. Rasporeivanje albanskih veterana i pozadinskih kadrova mudahedina u Albaniji otpoelo je u jesen 1995. U meuvremenu, meunarodno islamistiko vostvo je zavrilo pripreme za eskalaciju teroristike kampanje na Kosovu. Pri kraju, establisment novih islamistikih tabova u Teheranu i Karaiju bio je odreen u toku PAIK (Pan-arapska islamistika konferencija) koja se sastala u Kartumu prvih dana aprila 1995. Novi regionalni centar u Karaiju je odgovoran za islamistike aktivnosti u Albaniji, ukljuujui i Kosovo. Prema tome, krajem 1995., i komandni eeloni i operativni kadrovi bili su spremni za eskalaciju islamistikih borbi na Kosovu. Zaista, kao to je gore reeno, nasilje je provalilo poetkom 1996. Obnovljeni terorizam na Kosovu je dograbila Klintonova administracija kao izgovor za izrazito poveanje amerikog uplitanja na Kosovu u prilog ugnjetavanih Albanaca. Ovo meanje je simbolizovano otvaranjem amerikog Informativnog centra i diplomatskog ureda u Pritini 5. juna 1996. Nimalo sluajno, ef pregovarackog tima Sjedinjenih Drava za nekadanju Jugoslaviju, Don Kornblum, bio je taj koji je otvorio Informativni centar u Pritini, istiui tako politiki znaaj ovog dogaaja. U svom obraanju javnosti, Kornblum je rekao da je otvaranje 123

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

centra jo jedan dokaz stalnog zanimanja Sjedinjenih Drava i brige za ljude ovog regiona. Albanske voe su brzo istakle politiki aspekt ovog dogaaja i svoja oekivanja od Klintonove administracije. Na sveanosti otvaranja, Ibrahim Rugova je rekao da je to bio istorijski dan za Kosovo i ljude koji tu ive. On se zahvalio predsedniku Bilu Klintonu i svim drugim amerikom politiarima koji su doprineli osnivanju centra na Kosovu. Demal Mustafa, Rugovin savetnik za informacije, dodao je da je osnivanje amerikog centra posluilo kao snana potvrda priznanja i internacionalizacije kosovskog pitanja. injenica da Sjedinjene Drave otvaraju svoj prvi ured u Pritini svedoi da su ameriko bavljenje, pomo i zanimanje za Kosovo ve postali prepoznatljivi i imaju karakter ozbiljnog i obeavjueg institucionalizovanja. Edita Tahiri, predstavnik DLK za inostrane poslove, takoe je rekla da je pitanje Kosova i Albanije priznato od vlasti Sjedinjenih Drava. Kako stvari stoje, kosovski Albanci su pridali previe panje odvanom manevru balkanskog aspekta amerike izborne politike Klintonove administracije. Ona ne brine o Albancima na Kosovu. Klintonova vlast je uznemirena zbog predsednika Miloevia koji je u sutini postupio po praktino svim nalozima sporazuma Dejton-Pariz i ugovorima sa Sjedinjenim Dravama. Budui da je demonizacija Srba posluila kao opravdanje za ameriko prisustvo u Bosni i Hercegovini, javlja se hitna potreba u Beloj kui da se pronae neki drugi razlog da se nastavi demonizacija Srba i sukob sa novom Jugoslavijom: osuditi loe stanje kosovskih Albanaca. Ipak, ovi dogaaji su drukije isitani na Balkanu. Zaista, Klintonova administracija je ve stvorila oekivanja meu albanskim vostvom za krupnom intervencijom da se osigura nezavisnost Kosova. Zvaninici u Makedoniji su ve upozorili da kosovski Albanci iekuju novi Dejton. Kad oni shvate da se to nee dogoditi, bie to jo jedna pobeda islamista i podsticaj za terorizam. U meuvremenu, regionalna politika Sjedinjenih Drava je usredsreena na demonizaciju Srba jer je to moralom optereena tema koja, poto je negativna (budui protiv Srba), ne zahteva od administracije da se s njom suoi i objanjava injenice. Uz to, stalna demonizacija Srba obezbeuje populistiko objanjenje jer Klintonova administracija ne ivi prema obavezama naloenim u kontekstu sporazuma Dejton-Pariz. Za Evropljane, koji slede vlastite vitalne i dugorone interese, bosanska politika Klintonove administracije ve se pokazuje kao sasvim podla lekcija. Evropljani su danas sve uvereniji da prie o saveznistvu i partnerstvu ne opstaju, da Sjedinjene Drave nee oklevati da se oglue ili narue evropske vitalne interese ako se oni na bilo koji nain budu kosili sa probitanou Klintonove izborne kampanje. Uprkos dugoronom tetnom uticaju Klintonove administracije na ameriko124

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

zapadnoevropsko saveznistvo zbog voenja prosarajevske politike, muslimanski svet nastavlja uporno da tvrdi da ta god da urade Sjedinjene Drave to nije dovoljno. Za Sjedinjene Drave je praktino nemogue da smire muslimanski svet zato to je islamistiko buenje vere bitno antiameriko i zahteva uspostavljanje muslimanskog politikog poretka koji je u nepomirljivoj protivrenosti s poretkom zapadnog sveta, ukljuujui i naela sporazuma Dejton-Pariz. Takvi izgledi ne odvraaju Klintonovu administraciju od intenziviranja nastojanja da nametne prosarajevska reenja u Bosni i Hercegovini. Njenom politikom dominiraju domai politiki motivi izborne godine. Dakle, nepraktinost i lukavost bosanske politike ne zanimaju Klintonovu Belu kuu. Druge svetske sile takoe izbliza motre zaokrete i obrte Klintonove administracije kao nagovetaje najskrovitijih karakternih crta amerike politike. Spremno uoen nesklad izmeu deklarisane amerike politike i stvarnih akcija Klintonove administracije u Bosni igra glavnu ulogu u tome kako vlade irom sveta temelje svoju politiku i diplomatiju naspram Sjedinjenih Drava. U globalnim razmerama, najvanija je evolucija glavne strategije Moskve. Posle drugog i konanog kruga ruskih predsednikih izbora, poetkom jula 1996., vlada predsednika Jeljcina e pojaati svoje aktivno praenje i odbranu tradicionalnih i stratekih interesa Rusije. Jeljcinov izbor generala Aleksandra Lebeda za svog vrhovnog zapovednika nacionalne bezbednosti pokazuje sve vee zanimanje Moskve za globalna i bezbednosna pitanja. Formulacija novog poretka u Evropi, a naroito grananje pomeranja NATO-a na istok, jedno je od najviih prioriteta s kojim se suoava tim Jeljcin-Lebed. Moskva smatra skoranje razvoje na Balkanu za primer amerikih aspiracija u Evropi: nastupajui trendovi koji se smatraju nacionalnom pretnjom za Rusku Federaciju. Aleksej Bogaturov i Viktor Kremenik, iz instituta Sjedinjenih Drava i Kanade Ruske akademije nauka, objanjavaju zabrinutost Moskve: Sutina nije u tome da li se zapadnoatlantska alijansa ustremila protiv Rusije politiki ili pravno, ve to strukturno i geopolitiki njeno irenje nosi logiku razlaganja na etnike drave prema zapadnom modelu - to je vrlo razorno po Rusiju - to se ve pokazalo na Jugoslaviji, Cehoslovakoj i nekadanjem Sovjetskom Savezu. Komina - a u isto vreme i tragina manifestacija ove logike jesu muslimansko-hrvatska i/ili srpska formacija u Bosni, ija je dravnost beznadeno unitena. Ruska nacionalna bezbednosna elita je reena da obnovi neospornu rusku hegemoniju nad praktino itavim nekadanjim Sovjetskim Savezom, i preko spleta ekonomskih odnosa i preko vojne moi. Tim Jeljcin-Lebed smatra uspon militantnog radikalnog Islama velikom dugoronom pretnjom po Rusiju. Odraz islamistikog uspona u Bosni i Hercegovini, naroito upliv Balkanaca u eeniju i posledina islamizacija pobune, smatraju se pretnjom za rusku dugoronu na125

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

cionalnu bezbednosnu postavku koju Moskva smatra da je sve tee tolerisati, a kamoli se s njom nagoditi. Prema tome, sledei vlastite nacionalne bezbednosne interese, Moskva e zaotriti svoj stav u pronalaenju mirovnog reenja za bosansko-hercegovaku krizu. Zapravo, Rusija je tako zakljuila da vie ne moe verovati uveravanjima Klintonove administracije da irenje NATO-a na istok i negovanje nekadanjih sovjetskih republika (naroito Ukrajine) nemaju za cilj da obuzdaju i destabilizuju Rusiju. Zbog toga, Moskva se osea prisiljenom da se usredsredi na suprotstavljanje usponu pretnje sa Zapada po cenu drugih prioriteta i obzira. Svesna islamistike eskalacije u ratu u eeniji, korienjem bosanskih efektiva i uspona islamistikog bloka pod vostvom Teherana, Rusija sklapa pakt s avolom da bi oslobodila strateku panju Moskve da se pozabavi s evropskim izazovom. Strateki sporazum s Narodnom Republikom Kinom (NRK), sklopljen za vreme posete ruskog predsednika Borisa Jeljcina Beidingu aprila 1996., najvaniji je rezultat ove ruske politike. Moskva se sprema bilo da pobedi, bilo da izazove veliki sukob s usponom Islama u srcu Azije i jugozapadne Azije. U svakom sluaju, posledina konsolidacija ruske hegemonije na ovim vitalnim podrujima Azije postae strateka nevolja za Zapad. U meuvremenu, Beiding i njegovi najblizi saveznici, naroito kljuni lanovi Transazijske osovine, oseaju slabost i ranjivost Sjedinjenih Drava. U oekivanju sve vee upletenosti Amerike i njenog tonjenja u bosansko blato, opake zemlje su udne i reene da iskoriste tu zaokupljenost Sjedinjenih Drava da bi poboljale svoj strateki poloaj. Jo jednom e uspon Transazijske osovine pod vostvom Beidinga opustositi ekonomske odnose Sjedinjenih Drava sa ekonomskim silama pacifikog ruba i ugroziti ameriko pristup naftnim rezervama Persijskog zaliva i Centralne Azije. Privreda Sjedinjenih Drava, s kraja devedesetih, ne moe da apsorbuje ni jedno od ovih oekivanja, a kamoli kombinaciju oba. Tako je dugoroni rezultat bosanske politike Klintonove administracije, a naroito nametanja sporazuma Dejton-Pariz, naruavanje vitalnih i dugoronih interesa Vaingtona. Bez ikakvog opipljivog stratekog postignua, Klintonova administracija se ve otuila i narusila odnose sa svojim najbliim saveznicima i prijateljima. Istovremeno, Klintonova administracija nastavlja da pomae i podupire neke od najgorih amerikih neprijatelja. Sve u ime domae politike u godini izbora: davanje prioriteta koje nije izgubljeno u velikom broju svetskih prestonica. A ta moe da pokaze Klintonova administracija predvidivom glasakom telu za tako veliku strateku cenu? Poslednja runda amerike diplomatije samo je pogorala situaciju. Posle susreta, 2. juna 1996., predsednika Tumana, Izetbegovia i Miloevia s dravnim sekretarom Sjedinjenih Drava Vorenom Kristoferom u enevi, Zagreb je jedino mogao da odustane od odrivosti koegzistencije s Izetbegovievim Sarajevom, a kamoli stalnog postojanja njihove federacije. 126

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

Hrvatski zvaninici su zakljuili da nema logike u stalnom naporu da se ubrzava sprovoenje civilnog dela Dejtonskog sporazuma, koji se, uprkos nastojanjima meunarodne zajednice, suoava s propau. Zvanini Zagreb je oajavao to Klintonova administracija dosledno odbija da se suoi sa stvarnou u nekadanjoj Jugoslaviji i umesto toga nastavlja svoju nesmanjenu kampanju demonizovanja Srba i progona ratnih zloinaca. Sredinom juna, ljudi iz Zagreba su otvoreno osporavali od Sjedinjenih Drava predvoeno meunarodno pripisivanje propasti sporazuma Dejton-Pariz nezavrenom lovu na srpske ratne zloince, naroito Radovana Karadia. Ljudi iz Zagreba sada otvoreno iznose da je pitanje Karadia uvek bilo alibi Klintonove administracije za propast njene bosanske politike. Dobro etablirani Goran Roi objanjava: Svako je - od meunarodne zajednice, preko Sjedinjenih Drava i Karla Bilta, do zvaninog Sarajeva - spreman da nae opravdanje za situaciju u Bosni i Hercegovini u injenici da Radovan Karadi ostaje u vlasti, odnosno u apsolutnoj vlasti u Republici Srpskoj. To, meutim, nije cela istina. Od pre izvesnog vremena neki procesi su postali jasniji, a oni nas vode do zakljuka da je svaka strana nastojala da sve otvorenije izrazi svoje nezadovoljstvo mirovnim sporazumom i nekim od njegovih klauzula, otvoreno postavljajuci prepreke na putu implementacije. Zaista, propast procesa Dejton-Pariz posledica je duboke pojave: uvrivanja samospoznaje tri glavna naroda koji ive u Bosni i Hercegovini. U leto 1996. nije bilo nikakve sumnje u reenost Sarajeva da se Bosna i Hercegovina islamizuje. U junu, Ejup Gani je istakao islamistiki karakter nove Bosne i Hercegovine kao klju za njenu jedinstvenu ulogu predstavnika muslimanskog sveta u Evropi. Mi smo deo Evrope i u njenom smo srcu. Nae prisustvo ovde bie pokazatelj kakva je interakcija Evrope sa muslimanskim svetom, objasnio je on. Konano, dodao je, Bosanci su takoe reeni da zadre svoj islamski identitet, a mi emo nastojati da ojaamo taj identitet sveobuhvatno uvodei arapski u nae poslove. Isto tako emo poduavati o srpskim surovostima i masovnim istrebljenjima. Ljudi iz Zagreba vide u tom trendu glavni inilac propasti procesa Dejton-Pariz zbog montiranja otuenja izmeu bosanskih muslimana i hrvatskih katolika. Oni pripisuju sve veu nepopustljivost Sarajeva injenici da se islamizacija Bosne i Hercegovine sve otvorenije dogaa. Pojaavanje procesa islamizacije jeste glavni inilac za destabilizaciju Bosne i Hercegovine zbog njoj svojstvenog neprijateljstva i suprotstavljenih odnosa izmeu sarajevske islamistike doktrine i hrianstva. Izraavajui stav zagrebake elite, Goran Roi najvie strahuje od sarajevskog hvatanja u kotac sa razvijenom stvarnou u Bosni i Hercegovini. On zapaa da bonjako-muslimansko vostvo postepeno shvata da itava Bosna i Hercegovina postoji jo samo na papiru. Za domae potrebe, Sarajevo podeava svoju 127

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

politiku sve otvorenije prema ideji o istoj bonjakoj dravi na teritoriji pod kontrolom Bosne i Hercegovine. U tome lezi potencijalni izvor erupcije sukoba. Roi objanjava da Sarajevo jo nije odustalo od svoje zelje da podstakne vei vojni sukob izmeu IFOR-a, bosanskih Srba, pa ak i bosanskih Hrvata. Alija Izetbegovi i njegovi saradnici su uveli novinu po kojoj oni izvre pritisak na srpski entitet (tu taktiku su koristili i u Stocu, isto tako) i poveaju napetost. Na organizovan nain onda alju pripadnike svoje nacije u srpski entitet (Doboj, Prijedor, Brko) i tako provociraju Srbe. U isto vreme oni testiraju odlunost IFOR-a da titi civile. Ti pokuaji su se do sada pokazali neuspeni. Njihova uestalost ukazuje da se mogu dogoditi i gori incidenti, to je verovatno i cilj takve politike. Na isti nain, oni vre pritisak na meunarodnu zajednicu da omogui masovan povratak u domovinu onih bosanskih muslimana koji su izbegli irom sveta. Njihov povratak bi mogao da stvori kritinu masu beskunika i nezadovoljnika koja bi mogla da se izrodi u nove krize, kako u odnosima bonjakih muslimana sa Republikom Srpskom, tako i sa njihovim (hrvatskim) partnerima unutar Federacije Bosne i Hercegovine. Skoro da je neizbena posledina navala islamistikog terorizma i diverzija irom Bosne i Hercegovine. Goran Roi, prenosei stav zvaninog Zagreba, nema nimalo vedar pogled na Bosnu i Hercegovinu. Imajui sve to na umu, ovek moe da zakljui da takav pristup meunarodne zajednice Bosni i Hercegovini, i ponaanje bonjakomuslimanske i srpske strane, ukazuje da se Bosna i Hercegovina nalazi u ovom trenutku izmeu mira i rata. Ni jedno vitalno pitanje nije reeno, a iz dana u dan obnova borbi postaje sve izvesnija i izvesnija. Zagreb gubi nadu u meunarodnu zajednicu pod vostvom Sjedinjenih Drava, zakljuivsi da IFOR nije vie takva garancija mira kao to je bila pre tri ili etiri meseca i da se njegova uloga sve vie dovodi u sumnju. Ako su septembarske izbore nametnule Sjedinjene Drave, one e cementirati podelu Bosne i Hercegovine. Prema tome, Izetbegovievo Sarajevo e morati da se suoi sa protivrenou izmeu stvarnosti male islamske zemlje neprijateljske i prema Hrvatima i Srbima, i iskrene i obnarodovane reenosti da uvrsti, i silom ako bude neophodno, islamistiku kontrolu nad itavom Bosnom i Hercegovinom. Zagreb je uveren, ne bez valjanog razloga, da e Izetbegovievo Sarajevo izvesti oajnicki pokuaj da oslobodi ostatak Bosne i Hercegovine pre nego prihvati stvarnost. Budui rat e se najverovatnije pretvoriti u regionalni rat kao to je prorekao Deli. Beograd je saglasan s tom procenom. Zaista, u vreme kad ovo piem, u leto 1996., Izetbegovievo Sarajevo pojaava svoj napor da uvrsti kontrolu nad itavom Bosnom i Hercegovinom svim sredstvima. Suoeno s izgledima od Sjedinjenih Drava nametnutih izbora, Sarajevo pokuava da ukloni sa scene potencijalne protivnike Izetbegovia, kao to se pokazalo u pokuajima ubistva Abdia i Silajdia. Uz to, Sarajevo ne iskljuuje 128

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

upotrebu sile da bi obezbedilo da Izetbegovi zadrzi vlast nad itavom Bosnom i Hercegovinom. Ni jedan astan ovek ne moe ostati nenaoruan, nedavno je Izetbegovi rekao graanima u Goradu. Razlog za ovu militarizaciju jeste da obezbedi da jednog dana, itava Bosna bude osloboena. To nije prazna pria. Od aprila 1996. general Deli i Vrhovno zapovednistvo bosanskih muslimana pripremaju se za takav rat, rat koji ukljuuje napad na ameriko kontingent IFOR-a da bi izazvao brzo povlaenje Sjedinjenih Drava koje bi za sobom ostavile hrpu najsavremenijeg tekog naoruanja amerikih snaga. Istovremeno, suoen s ostvarenjem vrste reenosti Sjedinjenih Drava da omogue opstanak i sticanje vojnog primata Sarajeva, kao to se videlo u iransko-bosanskom skandalu, Zagreb je reen da preokrene te trendove. Predsednik Tuman i njegovi najblii saveznici su oajni zbog stratekog rata koji nee biti voen protiv Hrvatske. Zagreb uvia da e provokacija koja e udaljiti Sjedinjene Drave od Sarajeva, dok e krivica biti pripisana muslimanima i/ili Srbima, ishoditi u pristanak Zapada na hrvatsko uzdizanje do regionalnog voe. Posledino komadanje Bosne i Hercegovine izmeu Hrvatske i nove Jugoslavije jeste strateki imperativ za Zagreb. Stoga, mogunost iznenadnog uspona u konvencionalnim vojnim moima Bosne i Hercegovine nona je mora za Zagreb: potencijalni izazov za njegove dugorone planove i strategiju. Brzo ostvarenje vojnog razvoja bosanskih muslimana moglo bi da gurne Zagreb u preuranjeno i ishitreno sprovoenje njegovog plana za najgori sluaj: podsticanje regionalnog rata s uvlaenjem nove Jugoslavije. Ako se ne sprei, takav rat bi verovatno eskalirao i pretvorio se u evropski ili ak svetski rat. U meuvremenu, Klintonova administracija nastavlja da insistira na nametanju Izetbegovieve vlasti nad itavom Bosnom i Hercegovinom i, naroito, bosanskim Srbima. U svojim neprestanim nastojanjima da podupru Sarajevo da zadri celovitu Bosnu i Hercegovinu putem demonizacije i unitenja bosanskih Srba, Klintonova administracija ostaje zaboravna ne samo prema kompleksnoj stvarnosti prethodne Jugoslavije iz sredine devedesetih godina, ve isto tako i prema istorijskoj verodostojnosti i lekcijama. U svom remek-delu iz 1941., Crno jagnje i sivi soko, napisanom posle njenih putovanja po Jugoslaviji 1937., Rebeka Vest je prepoznala odnose izmeu Srba i muslimana u Sarajevu kao odraz vanije dinamike u Bosni: Ovaj divni grad stalno govori o zaokupljenosti jednog drugim, o tome ta je Sloven, koji se nije dao niim potkupiti, uzeo od Turcina, a ipak nikad nije bio pobeen, o neutaenoj gladi s kojom je Turin udeo kroz vekove da sebi potini Slovena, iako Sloven nikada nije potinjen, ak ni samom sebi.

129

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

ODABRANA BIBLIOGRAFIJA
Beleka o izvorima Neki to zovu mir zasniva se najboljim delom na obimnom domaem materijalu sa svih strana umeanih u borbe u samoj prethodnoj Jugoslaviji, kao i iz Evrope (ukljuujui i Rusiju), sa Bliskog Istoka, iz muslimanskog sveta i iz Severne Amerike. Ovaj materijal obuhvata telefonske izvetaje iz lokalnih i meunarodnih novinskih agencija, brojnih lanaka iz lokalnih dnevnih novina, asopisa, teleksa, snimaka radio i TV emisija lokalnih medija (uglavnom prevedenih od FBIS/JFRS vlade SAD); velike koliine originalnog izvornog materijala pronaenog preko Interneta, kao i privatne zbirke od nekoliko hiljada knjiga, prirunika i lanaka. Uz to, autor je raspolagao jedinstvenom privatnom zbirkom primarnih izvora - uz originalne biltene, dokumenta i izvetaje - razvijenu kroz gotovo dvadesetogodinje intenzivno istraivanje. Stavie, autor je obavio obimne intervjue i uspostavio veze s brojnim zvaninicima, komandantima, emigrantima, dezerterima i na drugi nain umeanim pojedincima sa svih strana. Ovaj irok raspon izvora obrazuje jedinstvenu bazu podataka za strunu analizu u pogledu tema koje se obrauju. Odabrana bibliografija Ovo su primarni izvori korieni za pisanje knjige Neki to zovu mir. Oni predstavljaju samo deli razliitog materijala konsultovanog tokom godina istrazivanja. Novinske agencije AFP (Francuska) AIM (Nezavisan opozicioni servis u novoj Jugoslaviji) ANATOLIA (Turska) AP (SAD) ATA (Albanija) BETA (Jugoslavija) BH PRESS (Bosanska vlada) BINA (Beogradska, srpska sluba) DRINA (ad hoc, bosanska muslimanska sluba iz depova istone Bosne) FONET (Srpska nezavisna sluba) HABENA (Bosansko-hrvatsko glasilo Herceg-Bosne) HINA (Hrvatska) INTERFAKS (Rusija) 130

Josef Bodanski IRNA (Iran) ISA-PRESS (Sandacka islamistika sluba bliska Sarajevu) ISKRA (Krajiski Srbi) ITAR-TASS (Rusija) MAKPRES (Biva jugoslovenska republika Makedonija) MENA (Egipat) MONTENA-FADz (Nezavisna sluba u Crnoj Gori)

NEKI TO ZOVU MIR

ONASA (Islamistika sluba tesno povezana s bosanskom vladom) Reuters (SAD/VB) SIA (Srpska sluba) SRNA (Severna Bosna, organ Republike Srpske) TA (Slovenija) TANJUG (Jugoslavija) TASS (SSSR) TIKER (Beogradska nezavisna sluba) ZBIA (Abdievo glasilo) Glavni asopisi i dnevne novine

131

NEKI TO ZOVU MIR

Josef BodanskI

BELEKA O AUTORU
Josef Bodanski je direktor za istraivanja u Meunarodnom udruenju za strateke studije, kao i direktor Kongresne grupe za terorizam i nekonvencionalno ratovanje u Predstavnikom domu Sjedinjenih Drava. On je takoe vii urednik za grupu publikacija Defense and Foreign Affairs. Autor je jo etiri knjige (Meta Amerika, Teror, Kriza u Koreji i Ofanziva na Balkan: mogunost rata veih razmera kao posledica strane intervencije u Bosni i Hercegovini), kao i vie poglavlja knjiga, odrednica u International Military and Defense Encyclopedia, i brojnih lanaka u vie asopisa, ukljuujui Global Affairs, Janes Defence Weekly, Defense and Foreign Affairs Strategic Policy i Business Week. Osamdesetih godina radio je kao vii savetnik za Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova Sjedinjenih Drava.

132

Josef Bodanski

NEKI TO ZOVU MIR

SADRAJ
PREDGOVOR UVOD MIR ISLAMISTA Stvarno Sarajevo posle dejtona Mudahedini? Koji mudahedini? Istinsko znaenje sporazuma Dejton-Pariz Polazno operativno grananje Poetak IFOR-a Hvatanje u kotac s prisustvom IFOR-a Novo lice bosansko-muslimanskih snaga Novo pregrupisavanje mudahedina AID i teroristika elita Suoavanje sa stvarnou Islamistika teroristika infrastruktura Tajna infrastruktura Prava iranska efektiva Islamistike elitne snage Prepoznavanje pretnje Udeo Irana IFOR u ravnotei Regionalno vojno jaanje Hrvatska Jugoslavija Preobraaj vojske Bosne i Hercegovine Pripreme za borbu Izmen stvarne dinamike i politike Neki to zovu mir, Josef Bodanski Suoavanje sa stvarnou i istorijom Beleka o izvorima 1 4 7 7 11 15 24 27 28 30 31 38 44 46 49 50 52 54 57 71 72 77 77 93 97 107 108 111 115 120 130 130 132

REGIONALNO VOJNO NAORUAVANJE I DINAMIKA

POSLE EKSPERIMENTA

ODABRANA BIBLIOGRAFIJA BELEKA O AUTORU

133