( DR.

RUDOLF STEI NER)

DR.EHRENFRI ED PFEI FFER




POTPRIRODA I
NATPRIRODA
U FIZIOLOGIJI
BILJAKA I
OVJEKA
-I STI NSKE OSNOVE
PREHRANE-





DORNACH 1958.GOD.



--_._-_.. _- -- _.......... " ..-
n
!
.'
"i
"i
PUTi'iGHODA I J.k'iPKIilODJ.. II FIZIOLOGIJI BILJAKh I
ISTIr;Sr:i:: OSliOVE ISHRANi::
PFEIFErl
IJvR.lACr.. lo.okt. 1"5c
antropozo[ije i tzv. naUKa SU naro
u problemu koji je duboko zanimao
pro'oler;;u nli ne prepoznc.je-rr,o pro
blerr,. ili u najmanju ruku ne razurr,emo zasto bi to trebalo
aa buae sadraj antropozofskog predavanja: to je, naime,
problem ishrane. Ishrana je povezana sa naim
postojanjem. Povezana. je takoc.je sa na koji nae
telo moe bitinosilac duevno-duhovnog, a tokom
predavanja da je ovaj odnos bitan i za nae materijalno
i duhovno postojanje. prvo da sa nekoliko
jednostavnih pOjmova kako bih postepeno predstavic problem.
Ako pogledate u neki udbenik o ishrani ili u nOVine, ili
u predavanje u kojem je Rudolf tajner govorio
o ishrani raanicima na prvom Geteanumu, prvo
da su potrebne supstance: proteini, uglje
ni hidrati, masti, mineralne materije i. naravno, voda.
Ove supstance su sadrane u svemu to UZimamo; u hlebu,
u mesu, u i . Opte je -shvatanje , u
starijim iShrane, da ove supstance tada pru
aju naem telu materijalnu hranu. Danas postoji grana
nauke, biohemija, koja hemijske procese kako se
oni odvijaju u ivotnim procesima. Decenijama je ona bila
fiZioloke hemije, a samo u poslednjih 13 godina.
je tako napreoovala aa se posle predava
nja Rudolfa o ishrani, u isto_vreme
nova u biohemiji, moe dobiti utisak da se ove dve
gledita dodiruju, aok kod starijih objanjenja
ishrane postoji velika razlika u na tajnerove
poglede. ,
U stvari ne moemo o ishrani,a da prethodno ne go
vorimo o varenju. Moram da je moje sopstveno posebno
zanimanje za probleme ishrane nastalo zato to kad god
sam pratio Rudolfa tajnera i imao priliku da negde
sa njim (jednom na stanici u Bazelu;
skoro sat na vezu, a takodje i u dtLgim situaci
jama), on bi uvek da govori o ishrani i svrsi
ishrane. Ja sam u to vreme bio potpuno zaokupljen
antropozofije, i isprva sam to smatrao malo
dosadnim da Rudolf tajner stalno govori o ishrani, jer
su mi jo uvek nedostajali iri duhovni horizonti.
l: ...- .."-_.. r:. '"'7:--.
S.
To je bila ovog preaavanJa. vel te
je rad. rad koji tek posle
godine starosti ea razume.
A sada o problemima i varenja. Prvo predstavi
ti gledita savremenih u c,vog oclasti.
u kojima moram pr.,)Jit;i izvetaj o nekim studijama, nekim
egzaktnim biohemijskim stUdijama. Kao to ScJn r(,ao, suti
nski se mo:l.e govori ti O proteinima. ugljenim hic.ratilf,a,
skrobu. i masti. U prirodi se ove pripre
mc.ju u biljnom, ivotinjskom i mineralnom cClrstvu.
ih preuzima vie ili manje kroz VaKanje i varenje. U ustima
Lok se nova reakcija kroz taKozvani
ukus, na taj preko nervno.: sistema ceo
niz procesa koji onda na skoro sve telesne organe,
procesima varenja. Rudolf tajner je na pri
mer istak,ao da ne bi trebalo gutati hranu, jer se to
tada svi ovi procesi a ovo moe biti i bio
hemijski dokazano. Ova hrana se zatim vari u stomakU. je
dan deo je ranije svaren, a zatim prosledjuje dalje
u duodenum i ostale delove tankih creva. Sac dolazi tre
nutak koji je izuzetno za nas. Hrana se razlae.
Sa izuzetkom soli, nijedna vrsta hrane ne o:;,taje onakva
kakva je ula ki:oz usta; svaka se raZbija:. F,roteini se
uljeni hidrati se transfromiu tele snim
u koji se isto tako razla..l; masti :;,e raz
lau. Na ovom polju dolo je do promene u pc,gledima eg
zaktne biohemije to nam takodje kao
cima, da bolje razumemo ovo to je Rudolf tajner rekao
i da prepoznamo dubinu toga. Proteini se razlau u amino
kiseline i peptide. a masti u masne kiseline i glicerol.
'UpstlL"1Ce upijaju u crevima i prenose dalje u
limfni ili krvni_sistem, a neke od njih se tada prenose
U jetru.
Sada dolazim do sa kojom, i danas u svoJim
akademskim predavanjima, imam najvie
sa svojim studentima. Ovi studenti,koji su stekli
predrasude u svom obrazovanju,imaju u razwhevanju
onoga to se ovde zaista dogadja. danas,
a verovatno 1 vas (ne moete biti krivi zbog toga)
jer vas nisu da ovaj protein biva
u protein tela, da mast biva preobraena u mast
tela. a u tela. To je gledite koje.je jo
uvek ustaljeno u dananjoj literaturi. Nije uopte tako.
Najnovije studije pokaZUjU da u trenutku kad se razlaene
supstance preuzmu, njihov dalji tok postaje samo
stalan, produava se potpuno samostalno. Kako naa eg
zaktna nauka danas kae , hrana gubi svoju individualnost
u telu. Taj protein koji uzimate u komadu mesa. pasulju,
ili u zrnu ita ne moe se vie kao takav prepoznati,

u. kroz
. '.... ='.:';".:'.
l
-'- -,,-_.-_.----_._-_.


crevni zid u telo. On nestaje, i za uzvrat, mogu se otkri
ti drugi produkti. Ono to je danas otkriveno je izuzetno
usko povezano sa onim to je Rudolf tajner nazivao unu
tranjom hemijom, kad je govorio o ponitavanju spoljanje
hemije'prirode i razvoju protiv-sila u
Ovo se moe takodje prepoznati u ovome to vam na
vesti iz nekih aktuelnih studija koje su skoro Objavljene u
"U procesima apsorpcije hrane iz creva u telo, do
sada poznati fi j ski zakoni se ponitavaju i apsor
p.ija hrane po zakonima koji su suprotni danas poznatim
zakonima i za sada nisu razumljivi. hemija postavlja
odredjene zakone za spoljanji svet u vezi sa pritiskom, sa
kretanjem jedne koncentracije u drugu, ali ovde se ovi zakoni
odvijaju sa suprotnim znacima ". Noemo sve je ovo
veoma lepo, ali zato bi vas to interesovalo? Ali moram
vam da ako zaista da razumemo ove procese,
oni spadajU medju najfascinantnije stvari koje se mogu
otkriti u vezi sa prirodom i Kroz nauku koja H
ope nije pod uticajem antropozofije, studija samih
ivotnih procesa mora voditi ka prepoznavanju istina o
prenosu spoljanjih materijalnih uslova u unutranje
unove
Ovakve studije daju mi nadu koja ukazuje na budu
da i apsolutni materijalizar.., ako ne bude
razmiljao o fenomenu ga buCe
doveden jedDog dana do zakonitosti duhovnih aktivnosti.
Ovo je na poljU iz kojeg
neke primere.
I
- f
,
_ .__ _.....--.... _. -''''_ .. ....... ""!'*'_ .. v__ __ - "o __ .- __o
t ... - ..-- _..... - "",-

Pokasano je da .e ,&Zlike izmedju proteina, usljanih
hidrata i ...ti akoro poniitavaju i to na takav
da .e kroz aktivnost jetre (Rudolf tajner je to ovako
hr_io - jetra je organ koji ae bavi tla
procesl..) pokulava re&Ulaclja ovlh procesa. Vldlte Ita
a' ovde deAava. Jetra transforalie sve supstance 1 lz
prote1na nastaje III&8t, lz IIIUti a i& prote.).n
1 obmuto. Savremena hellija govori o bazenu -.
U stvarl, sve Ito uneseIDO nestaje. l tada, prema zahtevu
jedna supstanca bive preobruena u drugu. Jetra, 1I0Zak,
nervni alstem, i llezde rade &ajedno. To je valno. Materija
koju unoslmo u aebe pojavljuje se potpuno transformisana
tako da moemo govori ti o rezervoaru, i iz tog rezervoara
telo uzima ono to mu je potrebno od ove preobraene
spoljanje materije. bi potpuna harmonija u nama
da se ne dogadjaju neke stvari na koje neto kasnije
Obratiti painju.
Sada se moramo zapitati: ta metabolizam? Ovde mogu
samo jednu stvar
J
Svaki onaj koji nije ovu
materijU do najsitnijih detalja, ili onaj koji je
predavanja Rudolfa tajnera o metabolizma i udova.
moda je metabolizam i pri tom verovatno mislio
na varenje i a moda i na udisanje i izdisanje.
U stvari, oprOstite mi kad to kuem, on ne zna nita.
Rudolf tajner je sa medicinske strane spomenuo metabolizam
i ukazao da se sve supstance u naem telu potpuno obna
vljaju tokom sedam godina. Ako sam stajao pre sedam godina
na ovom podijumu i neko je mali znak negde u mate
riji JDog tela,- i danas ponovo stojim ovde,
ni najmanji ostatak tog znaka. Umesto toga,
to potpuno supstanca. Ova slika moe se upore
diti sa koritom reke i samom rekom. Voda u reci nikad
nije ista; svake sekunde je dok korito reke
ostaje. Reka Rajna, ili Dunav, ima odredjenu postojanost
tokom izvesnog perioda vremena. Supstanca vode u reci
stalno Isti je sa naim telom. SUVie je po
je4nostavlJeno, medjutim, govoriti samo o obnavljanju to
kom sedam godina. Posle sedam godina stiemo,
do zavrne gde poiemo biti potpuno sigurni da nita
vie od prvobitne supstance nije ostalo.
Trans ormacije se deavanju mnogo bre. Pomislite na zub,
OVaJ ovce! u stvari mislim na praVi, ne
KO rr,oe ooclrnuti jeda"1 OG svojih zuba i isledi ti tok !ili
sli sa. OV&j zub sacri 1<alciJUfii ka:-;:;onat i
,,'.

-6
,

tostat, koji su u11i u sub dok Je jol rastao. Svako .cle
oa.titi ovaj sub i satia sebi: 'okom 240 dana, sav
kalcijum karbonat iz ovog __i vnog, tyl'<1og zuba kolleg
wvi u ovom trenutku dodirujemo, nestaqe, a
novi kalcijum karbonat njegovo .esto. I dokle god
ovaj zub obnavlja avoju aupstancu za 240 dana, dotle on
ostaje zdrav i otporan. '0 je metabolizam.
Jol jedan primer: u maanom tkivu deponuje se mast. Ovde
molete osetiti mali depozit masti. Postoje i druga mesta
u telu gde se tako moe osetiti ovaj masni depOZit. Trebali
stvarno to sebl predstavitl. HaJde osetite jedan
od tih mastil Ali od masti koji tu
medjU prstima, taj mali masti biti tu sutra
u ovo isto vreme. Ova mast bl ti prenesena nazad
u jetru, da bl tamo bila pretvorene u proteine, druge
masti ili le6er u zavisnosti Ita je telU potrebno. Ako
neko na primer ima dijabetes, tada jetra stvara
iz mastl i to dlja\etes. I tako ae ove telesne
masti u jednom danu aktivira, naza4u jetru i
formie, i u istoj ponovo deponuje. Kada se ne
bi ponovo deponovala imali bismo idealan metod protlv
gojaznost!.
Ova transformacija masti je zaista kada ?om1
slite kakva je aktivnost, kakva dinamika prisutna ovde.
u jednom danu! A to zahteva samo jedan deo metabolizma.
Ovaj deo metabolizma, kojl sam
odredjuje da li osoba prerano starl ili ostaje mlada, lli
da li dobija bolesti kao to su skle
roza, koronarna skleroza itd. Mladost
ili starenje tela je odredjeno time da li se ta transforma
cija mastl dogadja u pravo vreme, prlkladnom brzlnom ili
ne.
Postoji zatim razmatrati patologijU,
endokrinoloklh smetnji, ali kod relativno normalnog
postojl period ivota otprilike u 3S-oj
godini, to je otprilike vreme kad gUbi svoju mla
vitkost i tada se, kao dokaz zadovoljnog gradjanina
stvara mali Ovo, vidite, kaem sa odredjenoCI
name rom , zadovoljnog gradjan1na". Kad se st1ilaju
bure mladosti usporava se ova transformacija masti. Jednom
kada mlada osoba iivi Bvoje ideale, kad njene aktivnosti
udju u tzv. ustaljene koloseke, tada Be ta transfromacija
masti usporava, Ovo Be moe pratiti blohemijski i poja
vljUjU se uslOVi. Ako se ovaj zadovoljni
;

3<. W;, '" ',,' ,

.. 'o ':.V'.;-:-:-.-.-- --_._-"......
" ' v
--.-_... _.- ---------
..


nin pretvori u filistra, tada se pojavljuju preduslovi
za sklerozu i stvrdnjavanje svih oblika. U metabolizmu
takv,e osobe u 25-oj, 28-oj ili 30-oj godini mogu se stva
rnovideti prerani simptomi starenja. Moe se skoro pro
ta se dogoditi kasnije.
Imam jednog prijatelja u (Ima, mislim,75 godina i
je aktivan). Ima da kae da da je
ljUdskih u 35-oj godini mrtva, ali da nji
hovi leevi nastavljaju da etaju okolo.
ovih masnih zrnaca u telu je ono to dina
miku tela i usporava ivotne procese. Tu lei jedan od pro
blema starenja. Rudolf tajner izraava ovo da
telu formira zid, zid protiv Ovo treba
shvatiti fizioloki i duhovno.
Postoje, u stvari, na Harvardskom univerzitetu, neki nau
koji idu tako daleko da kau da treba da jede
-ono to ne voli,jer tada ne bi trebao da pribegava dijeti.
Toliko o tom metabolizmu. Postoje i drugi metabolizmi, na
primer, mineralni metabolizam. So se direktno preuzima u
telu. Ova une ta so se moe izotopima, i za mi
nut je moemo po celom tet.od samog vrha kose, vrho
va do spoljanje koe. Kalcijumove i magnezijumo
ve soli se, medjutim, zadravaju u crevima. Ovo je u stva
ri neto nerealno miljenje. Eora postojati
cirkulacija u telu o kojoj ne znamo nita. Ova
so, koju Rudolf tajner naziva "fantomska so", rairi se
za po celom telu, a da ne znamo kaKo. Za minut se
ova so rasturi po celom telu, dok se kacjjumove i magne
zijumove soli u crevima, i apsorbUju onda ka
da ih telo treba. se ne iz tela; one ostaju.
Kad telo (u to niJe Jetra nego krv
koja "Sada mi je potreban kalcijum karbonat II
,

da biti absorbovsn iz creva, iz kOJih poe drugim
OKolnostima nita Jilo ?u je aktivna
izvanreana muarost.
.. 0/'..... '7. J ......... '!' '+
\' w
-&

Spomenuo sam kalcijum. Kalcijum je takodje konstituent
kostiju. Na sistem je skeletni i veliki deo kostiju
sastoji se od kristala kalcijum karbonata i kalcijum
fosfata. Metabolizam koji odranje kostiju je
zaista neodoljiv. Svakog minuta sav se sadraj kalci
juma iz krvi kristalie u kosti, i u tom istom minutu
se kalcijuma iz kostiju razgradi
i vrati u krv. Ponavljam, jer je to, u stvari, ono to
moe da dovede do predstave o sistemu tela, o skeletu,
o smrti i materije: svakog munuta, u svima vama,
kalcijum iz krvi se kristalie u vae kosti!
Interesantan je podatak da postoje tri sloja u kostima.
Jedan od tih je mrtav - on moe da se kristalie,
isto kao i_da se rastvara - a drugi je aktivan (nazivaju
ga ivotnom sferom, ili bio-sferom, od strane
Struktura sastoji se od tzv. dinovskih ko
je, ukoliko bi sanale u bilo kojem drugom delu tela,
bi osnovu za rak. Medjutim, u kostima su ove
zdrave jer tamo funkcioniu uz ego-organi
zacije i krVi. toga su ove dinovske celije, koje
II kostima prouzrokuju kristalizaciju i rastvaranje, zdrave.
U ovim procesima mi smo potpuno izvedeni iz trodimenzi
onalnog prostora. Jedanput je neko preuzeo na sebe ne
voljU da odredi kristalne povrine ovog minerala u nama
na osnovu mikroskopskih studija (ovaj mineral je apatit,
kalcijum karbonat se forme zaista ponaaju
kao f.i'Wi kristal). Otkrio je da u jednom gramu bilo koje
-kosti u telu, ukoliko se sve kristalne povrine koje se
- tarno stvaraju smeste jedna do druge, ima oko 100 m2.
Ako bismo, pak, prostrli totalni kristalni sistem naih
kostiju dobili povrinu od oko 15 jutara.
Procesi koji dovode do kristalizacije i razlaganJa ne
ponaaju se na tradimenzionalan - oni naputaju
prostor. ?udolf tajner je pre mnogo goaina skrenuo
na ova da potuje OVU
novu nauku. Dozvolite mi da to kaem na
hko je neko mnogo godina radio na periferiji naeg pokre
ta, tada tJoe postojati svega riekoliKo dodirnih sa
tom naUkOiJh I ako on onda oce na neko ili
stanak, gde su tri i 300 ljUdi koji nisu
i gde je on jedan aktivan i citira da je
HUGolf rekao .iJrehra...,aene SU.iJstculce na;:;u
taju prostor, taGa on sebe pravi sme5nim. Da, izvinite
na on sebe pravi jer govori o
ne razume. S cruge stro..rl'2, me<ijutirn, ner;:v Ga
.4:1P.;:f",'.. f... .. > __ '0 ; ,; i i

-9
prirodnjaci govore tako, a ja sad citiram:"Ako po
gledamo ove procese i zamislimo", (tako govore
iz "da umesto sVakog kristala jedna iskrica
bUkne 1 tada bacimo pogled na kostur on bi se
pojavio kao jelka, ili ta vie kao
zvezdani nebeski svod.
Moram da ako je neko ko je ponikao iz apsolutnog
materijalizma hemi je prisiljen da dodje do oVakve ima
ginacije, tada ja vebma potujem takvu osobu jer je to
otkrila kroz portvovan rad i marljivo Uko-.
liko sada, kao antropozofi, elimo da se sretnemo sa tim
koji Je zaokupljen takvim tekim radom moramo
prvo, u najmanju ruku, razumeti te procese kao i i mo
ramo da radimo isto tako marljiVO. Tek tada jedna konver
zacija moe dati rezultate koji nas mogu dovesti do pre
poznavanja duhovnog, to moe uticati na irenje antro
pozofije. I to se Tako se dolazi u_situaciju da
se govori na osnovu znanja i nema potrebe da se samo ci
tira, ono to se ne razume, radije ono to
se ne posedUje kao iskustvo. Vano je da ovi
fizioloki procesi postanu unutranje iskustvo.
Napravimo korak dublje u ovo carstvo. Postoji jo jedan
proces, i taj proces je takodje od velikog za
zdravlje i pravilno starenje, tako da i u poodma
klim moe ostati mlad i Bolesti ulaze u
nae telo, kako liri st prilikom njegovih isceljenja,
da bi nam otkrile bofiju mudrost. Bolesti su uvek
telji. U odnosu bol je na najbolji prijatelj,jer
nas dri u stanju budne svesti. Ovo bi trebalo, moralo,
da bude stav biologa.
Postoji JO jecan problem metabolizma koji spada u one
Delovi ugljenohiaratnih jedinjenja koje ima
mo u proteinu, i mastima,koje unosimo putem hra
ne i koji se transforr.,iu kao to sa.". opis;;'o, J.zdiu se
kroz eksperimentima se utvrdilo da se
neki proteina ne u telo se izdiu.
TakO izdisanjer.J, moji potovani prijatelji, iZdiete deo
v&er ili jer se u
doslo do goe se deo ugljenonidrantnih jedinjenja
razgradjuje i izaie. U izvesnom ovo je so
cijalni problem jer na taj svaKo od nas
u tudjer.l vaf?e:1ju. l'.cra.rn da. naglc.sirrl ca. :r<acla. kaer'l ea je
to socijalni proolem to govorim striktno sa pozicije biologa.
.-.-- __.-_'__. __ . --"0-- . -... "or' - . ;;
l
- - o




J
tajner da se posebno odnosi poput antipatije
.. -.!
i simpatije baziraju na ovome. Jedna osoba moe imati izdisaj
od razloenih ugljano hidratn1h jedinjenja koji je neprijatan
za drugu osobu. Ovakva vrsta iskustva koju primamo od dru
gog moe. se registrovati kao simpat1Ja 111 antipatija. Ba
tu ljudsko upoznavanje; moglo bi se da tu
prava ljubav prema
Sada govorimo o disanju. Vidite, mi zaista da
gledamo na disanje, posebno na izdisaj. Ali procesi
se dogadjajU i prilikom udil".aja.Tek od skoro se otkrilo da.
ne udiemo samo i nosemi na primer, takodje diu.
Otkriveno je da preko dana oko, u budnom stanju, uzima ki
seonik. U svakom u budno oko kiseonik ne dolazi iz
oko udie direktno kroz Samo
u sklopljenom, uspavanom oku, ovaj proces biva suprotan i ne
dolazi do udisanja kiseonika, odredjene supstance koje
dolaze iz krvi preuzimaju na sebe opskrbu kiseonikom, i ras
prostiru se do delova oka. Ako tokom dana oko ko
risti kiseonik da bi Videlo, tada u tami popunjava kiseonikom
vizuelne pigmente.
Ovo su veoma skriveni procesi na je tajner
jo odavno skre..uo panju - na disanje oka, na da
oko udie.Kad pogledamo unazad na ovih 35 godina stu
dija izgleda da nismo imali pa nismo uspeli da sami
otkrijemo ove stvari U nauci, pa nam je tzv.
svet morao otkrivati stvar po stvar _ono to je
Rudolf tajner rekao. Za nekoga godinama
u antropozofskoj prirodnoj nauci bilo bi veliko zadovoljstvo
da moe da ukae na radove naeg instituta koji potvrdjuje
tvrdnje. Ovo se odnosi na tajnerove
stvori ti fenomen tamo gde ga nema. 5vaka'lCo o fenomenu
ne bi trebalo spekulisati, bi trebalo na njemu eksperi
.mentisati". Ovo bi se odnosilo samo na prirodnjake.
Moj je zadatak da sad UKaem na neto drugo. Ishrana koju_mi
koristimo se u prirodi, i to tako to. se, bez obzi
ra ea li hrana dolazi iz ivotinjskog sveta, anali
zom utvrdjuje, da se ona priprema u biljnoffi svetu. U zelenom
soku biljke postOJi proces koji se naziva fotosintezcm.
Ir 6rakcijom svetlosti, toplote i (vodonik,
ugljen dioksid, kiseonik, azot, itd.) organske supstance se
sintetiu II proteine, masti i Otkriveno je da se u
fotosintezi kojoj moiemo da zahvalimo za nau
i egzistenciju, odvijaju dva procesa, proces tame i
proces svetlosti. He znam da li su ove stvari do sada obja
vljenje. Proces ta7le dovodi do stvaran2a skraja i e2era.
;ecer je biljke. top-
lo.... e prilIKom .."1ja de-aVe. se

toplo-cnoLI f:le::.ent.L:. Gno ':":0 Clola
zi tio jzraaja u se
f '" r., ... .. . ... .......
- .. .. ---,_.. _. --,-_.-
.... ...
-4i-
,

energijom ili toplotom. Poto se toplota oslobadja i svetlost
to isto u Svetlosno oblikovanje u biljakama
zrokuje formiranje proteinskih supstanci. Masli se
ma formiraju kao neka vrsta procesa. Kada
-se proces obrne i povee nekoliko jedinjenja, i
oslobodi' vodu, pojavljuju se masne kiseline.
Ali protein se stvara iz svetlosti. Supstance koje
vaju biljkama da kombinuju ovakVe sile sa supsta
ncama tako da se protein moe izgraditi sa enzimima koji, pre
svega, sadre fosforna jedinjenja adenozin, tr1ptozin itd."
sve supstance u kojima fosfor, i u manjoj meri magne
Zijum, imaju nekakvu ulogu; fosfor kojeg su ranije
naZivali nosiocem svetlosti. Moderna nauka govori o kalorij
skoj vrednosti sagorevanja u ugljene hidrate koji
tada predaju toplotnu energijU telu, ali jo uvek ne spomi
nje svetlosnu energijU koja se predaje kada.
proteine pod odredjenih enzima. Prvo se, i to se
danas moe dokazati, svetlost apsorbuje, zatim se prilikom
varenja oslobadja, i mi primamo svetlost. Kada se proteini
razgrade u naem telu pod uticajem toplote, skoro isti enzim
uzima Poto rastvorimo protein, mi primamo svetlost
ona se oslobadja u telu i to ima neverovatno snazan
efekat. To je ono to odrava ivot u telu, posebno u nervnom
tkivu i tkivu mozga. Ona se unasti u tkivo mozga da bi opslu
ivala procese svesti.
Enzim-- to je takva Rudolf tajner je rekao da neko mo
e zvati novac novcem ili moe tandara mandara ili ta-
KO nazvati neto u drutvenom organizmu. Isto je tako i sa
ovom Kada govorimo o enzimima mislimo na izvanredne
transformacije i izvanredne brzine. Ove transformacione
jedeavaju se u svakoj ivoj brzinom od
lo hiljada u minuti. Ovo je , opet, metabolizam. To je ono
na se na ivot zasniva, i dokle god se ova transfo
rmacija vri ovom brzinom, to za nas predstavlja zdravlje i
mladost. Saca moemo Videti da je ovaj svetlosni metabolizam
kOji.bi se u stvari trebao dogoditi u-razgradnji proteina,
u aKtivnosti organa i u aktivnosti formacije svesti u
naem mozgu - da je ovaj svetlosni metabolizam u ova
tran=formacija fosfatnog enzima, danas
Neko bi to stvarno mogao da vidi kada bi vas gledao kako se
penjete uz planinu; mnogo vas bi ostalo bez daha, a neki bi
se umorili. Veoma se dobro iz ponaanja moe vide-
ti u kojoj je meri svetlost slobodna u telu, koliko je ona
aktivna. Ove se veoma dobro vidi u prirodi; u nekiffi godina
ma vie nego u drugim, biljke su zaista umorne, a to je Zbog
u prirodi

.,,* .. -.----- ...-- ..... -' _."
- "-

-n
bio u sam otiao na deset

godina 1 se intrvalima. Jo uvek se dobro secam
pej ala mladosti proetih i kao kontrast to
me ono ito se danas tako lako moe primetiti ako se poseduje
oko za to: nedostatak svetlosti, fizioloki nedostatak sve
tlosti u naoj atmosferi, nedostatak svetlosti u biljci, ko
ji se moe biOhemijski kao i svetlosti u egu
ljudskih Problem sa kojim se ovde predstavlja
to to se odredjene funkcije odvijaju danas, u
1965-oj, 1967-oj, 1958-oj, potpuno nego ranije.
OZbiljno pitanje se - zato? ta se deava? Mora se
prvo da hrana, zbog na-koji se uzgaja, nije vie
u selekciji i forsiranju ekces1vne
kvantitativne produkcije, da u potpunosti apsorbuje ove svet
losne cije, ove transformaCije u i zbog
toga mi ne primamo dovoljno proteina. U poslednjih 30-50
godina celo primalo je sve vie ovog oskudnog pro
teina, amino kiseline nisu vie izbalansirane, i zbog
mu je hranjiva vrednost redukovana. proteini _
danas konstantno slabe U naoj ishrani. Ako neko jede rezance
,
i samo od toga do pojave lizina i nedostatka
svetlosti u Ovakve pojave moemo prepoznati i doka
zati, U ekskretu metodom kOji sam pre izvesnog vre
menaizradio na osnovu jedne nedovrene indikacije Rudolfa
tajnera, u kojoj on smatra da se treba sastav
bi se iz toga moglo do odredjenih
o duhovnom stanju. U ono vreme, nije se
znao n& koji bi se to uradilo. Sada imQmometod koji
nam zaista da saznamo kakvo je psiholoko kao i
fizioloko stanje i kakvi prisutni. Pri
likom priblino 1700 zdravih i bolesnih ispitani
ka utvrdjeno je da 90% nije imalo normalnu funkciju jetre.
Prilikom prirodnih zrna ita i proteina, postalo
je je nedostatak proteina sve vie prisutan. Sva
ki radi u ovoj oblasti postavlja pi
tanje, ne kako-da na njega odgovori: ta je normalno?
Postalo je jasno da se danas u ovom svetu ne moe Vie odre
diti ta Je normalno. Ovo je tako OG pojave radioaktivne pra
ine u atmosferi. Od tada je ono to je normalno
nejasno. Od pojave jednostranog mineralnog djubriva, insekti
cida, novih metoda konzerViranja i arugih metoda, od onoga
raste na zemlji,nita vie nije normalno. Ne postoji
standard za normalno sa kojim se moe porediti ono to danas
uspeva.

;c: .... r: :. 'f'_t ... ... t. .. .- ..... "...... ',:- .. o' l t '.... -
-Air

,
Prema tome tu imamo jednu vrstu postepenog gubitka funkcije

Kada sam kasnije utvrdio proteinske konstituente u ovom se
menju, interesantno je bilo to da sam otkrio
odnos u onom semenju koje je bujalo i neravnoteu u onome
koje nije bujalo. Rezultati su bili takvi da sam rekao se
bi: Ako je ovo kao to jeste, moda moemo neku ko
rist iz toga. Zasadili smo nove mlade biljke iz tog semena
koje je niklo, uzgajili nove biljke i ponjeli novu penicu
u leto. Otkrili smo da je iz ove nove penice, su je
dra prola kroz onaj brutalni tretmam toplotom, nastala po
tpuno nova p_enica. Prvobitna penica je bila uto-bela
kitnjasta, sa 10% proteina. Nova penica koju srno ponjeli
tog leta imala je providno, gotovo poput stakla, zrno sa
17-18% proteina. vom selekcijom dobili smo pe
nicu koja je umesto 10-11% protina imala do 18% proteina.
Rezultat je bila biljka koja je bila toliko da
bismo slobodno mogli da izbacimo meso iz nae ishrane.
U stvari ovo se dogadja. se sa u ovom to
se ovde deava; u stvari ideja Rudolfa tajnera je realizo
vana: potraga za novim proteinskim kvalitetom, transmisija
hraribive vrednosti koja nam je preko potrebna. U stvari, mi

smo biljku vratili u je6no vie arhitipsko stanje. Jer zaista
je istina da to ito ima 15-18% proteina i veoma dobru gradju.
Ovo je prvi korak u stvarnju novog kvaliteta hrane. Ali ovo
je samo Pretpostavljam da ce jednog dana ovo seme
u trgovinu, ali je_to ostvarljivo tek za lo godi
na. Takva misao je veoma ivotvorna - dozvolite mi ko
mentar - taKO ivotvorna da uistinu stvara novu hrabrost u
ivotu, uz koje se moemo sa novim ciljem, i
zaboraviti na predjanje bolesti .
. Sada pristuparr. jednom veoma oZDilJnom problemu. Hedost<:tak
proteina u biljkarr.a uslovljen je time to su priroeni uslo
vi na zemlji u velikoj meri od pojave radioaktivne
praine, tako aa normalne bilj};e ne postojati, pa
se stvori ti i novG zas'ti -;:-a za Ovaj ;>roDlefil
nije toliko vaan kao, na primer, ili
j-inogo vaniji problem je to to se radioaKtivni jod iri
celom zemljom i krave ga unose u seDe, pa neto od toga odla
zi u mleko, zatim u krave, i na krajU u
teleta, u kojoj je 100 puta aktivniji nego u majke,
taKo da se ogromne nasledne tete danas
poluraspada joaa je 146 dana, i za vreme
146 dana, neizmerljiva je teta kapacitetima na
sleGja i tiroidnim procesima na celoj zemlji.
-- -_._--_..
>
r-i5

I
f
Da, $ada dolazi problem. sagledati otvoreno. Re
" je da .b1 15 hidrogenskih bombi tipa A, uko
liko bi eksplodirale istovremeno, bez obzira na njihove 10
na,zemlji, zemlju nenastanjivom za
lo hiljada godina. Toliko bi potrebno da sva ta radio
aktivnost ponovo nestane. Ovo s4 brojke. Da, dragi
prijatelji, kada bi to tako bilo, bilo bi to jo uvek jedno
stavno. Ali problem nije tako jednostavan, jer se, u tzv,
mirnodopskom radioaktivnosti i radioaktivne ene
rgije, ista ta isputa u vazduh. Prema
koje sam video, nam 3000 godina pa da imamo isto to
liko radioaktivnosti u atmosferi iz mirnodopske upotrebe,
kao kada bi 15 hidrogenskih ili 150 atomskih bombi eksplo
diralo istovrmeno. Dakle, to je proces koji je ko
ima poznati teJUltat, a taj rezultat,
veka da na 4emlji preivi, se za 3000 hiljade
na. kada bi se unitili svi nuklearni reaktori, opasnost
da zemlja ostvariti svoj Cilj bila bi prisutna.
To je situacija sa kojom se danas. ova situacija
navodi neke ljude da se malo zamisle. su veoma

interesantni. eleo bih da vam neto iz Atomskog
, urnala za atomistiku koji govori veoma otvoreno
i istinito. vam jedan deo iz o astronau
instituciji. Napisao ga je Dejms A6son,zamenik
direktora za istraivanje u vojsci, dakle
jedna veoma vana Taj gospodin Adson, koji danas kao
vri uticaj na armiju, govori o
mama za razvoj vanzemaljskih VOZila, taKO da se zemalJski su
kobi ne bi vie reavali oruanim putem na zemlji, na
mesecu ili nekoj drugoj planeti, pa bi na taj bilo
spasiti zemljU. E, sad tu postoje
_ (Smeh).Vidite, ne bi se tu trebalo smejati. Ovo su OZbiljne
stvari na su dolara. Ovo
je veOllia, veoma OZbiljna stvar aVa
o o je ovde obunvataju i na koswos.
Ci tiram, razvi ti svemirs;':u meciic inu. Poto
taoo biti kiseonika za disanje, hra,a mora
bi ti usavrena ea se moe uorizg&:i II krv, l.aKO ea se
disanje i ishrane nepotrebnim." Ali se neto
mora i dopusti ti da ne bi izgubio svoje navike i aa bi nlogao
malo Tako se L; insti ... &. raci na
razvijanjU supstanci koje bi mogle aa se ubrizgaju u ,:rv da
Di otklonile potrebu za disanjem. Za ovo se troe milioni.
Koji se bavi planiranjem u generalnom je taj isti
pla!JirG ZG ;:e J:;ce se GE. planovi
-"6

generalnog taba neumesni. Predvidja se da bi onaj
koji okupira mesec imao dve prednosti. Prvo, bi se
otkriti mnoge rude koje su retke na _%ernIji, i mogao bi se
posao izgradnjom rudnika na mesecu, pa bi se
na taj mesec mogao eksploatisati i veliki broj biznis
mena bi rado kupilo akcije za takav rudnik. Divna
spekulacija.
S druge strane, pak, kae ovaj gospodin Adson iz generalnog
taba, spoljnapolitika i Amerike i Sovjetskog Saveza je
resovana za ovakvu okupaciju kako bi je radi izvr
avanja na ostale zemlje. Bitno je to, citi
ram ponovo, "da bi se mogli sklopiti ugovori da se bitke za
pozicije na zemlji odVijaju na mescu, kako ne bi bilo isuvie
razaranja na zemlji. Zemljarnora ostati pogodna za ivot.
Jo izvesno vreme, govori ti' o ovakvoj poziciji meseca
spekulativna stvar, sve dok se to ne ostvari. Ipak, ukoliko
ne elimo da rizikujemo da se jednostavno izbrie
sa zemlje, takvo ratite na mesecu je jedini izlaz, umesto
odluke da se borimo ovde, na zemlji. Ako se neko toliko raz
vije da moe da osvoji mesec, onda da osvoji i Mars,

a onda moda,ako dalje ne bude ilo na zemlji, poslednji pre
iveli bi se mogli odvesti na Mars i tamo podignuti novu
kulturu. Da, Vidite, dragi moji prijatelji, tako se danas
razmilja. Moda biti uvredjeni, 11i ovo sma
trati za genijainu zamisao. Ali oni ovako razmiljaju, i ove
su misli, ako znamo da za 3000 godina morati
da donese odluku bez obzira ta se dogodilo, ozoiljan problem.
moram neto to teko
podelim sa vama, ali to je proizilo iz razgovora sa doktorom
Rudolfom tajnerom. Nikad se ne zna gde, kad, i-koliko
se ljUdi u da se sastanu na jednom mestu. eve
misli se veoma , veoma ozbiljnog problema.
Ovamo u Dorrrah saru dolazio kao 1919-te, 1920-te,
1921-ve, dok sam bio sam se bavio
teio sam da u to vreme iznesem neku specifi
misao, da uputim neko pitanje Rudolfu taj
neru. je bila sadanja civilizacija vodi
kroz primenu energije (i tennologije,
u analizi), elektriciteta, magnetizma i ostalih
energija - atomska energija tada jo nije bila otkrivena
pa, poto je da ovakva energija ne dovede do dez
integracije, dakle, li uvesti ivotnu
energiju u tehnologiju , novu energiju koja u sebi nosi
ti zakon obnove, zakon ivota, i koja naravno, u
buditi misli i da l'a
cije da da oC:rE-VaIrJO izgraojujeoo, sin:eti
uzgajatiO i ra?Vi,jaH.O, nego c.e. sa
deZintegracijom l bOlf.Dardovanjenl. Ovo je Dila


J'l..,.

l.c.. J..

:':tin;..o.
et ....
" "a ll'
t

..... ..., ....'- h ct.JI yU ....... _ _o- ... ...


..
energija koja bi mogla iz Geteanuma u svet kao odgoYor,
kao novina, kao reakcija na svo ovo rastrojstvo. Rudolf
tajner je istakao da bi se takve energije mogle prou
u transformacija.T.a odredjenih t"l'stanci u ljudskom te
lu. Istakao je da je ta energija uopteno ono to mi odredju
jemo kao formativne snage, telo, toplotni
etar, svetlosni etar itd. OYO vam goYorim ne po lekcijama
ili predavanjima, se rukovodim direktnim odgoYorom na
ovaj problem. j!;oja misao, moje pitanje je bilo z.ato ne bi
bilo kroz i primenu takve energije stvoriti
drutvenu tehnologiJu i ostvariti drutveni _poredak. Odgovor
RUGolfa tajnera 010 je taj, to je dao sugestiju z.a nekoli
ko jednostavnih koje sam izvrio Ze
VaJ": tOKova ovih rekac je co. je dobio odgo
vor ouhovnog sveta i odgovor je bio jo pravo
vreme da se er:ergija upozna 1 uvecie". Bio sam ooave
,::;
za.n
Up::. tEZO
CE. SE;
rtucolf
eleo

drugo
.;-- -r- .. ..-c- ,....;..; .. '- t - .;c.. _ .:
c:l.J.i.t<:::.l.o rl ... K"" .... ..;amQ. Cc. o 0.,,02 ne govor.J..!T..
82.::-: poe uslovl.:::a ":Ji Guhovni sve:: pr-ista:)
tc.. neve.. i even:::.;.s.1r-i8
je ovo je razlog zbog kojega sa:.,
da Dar odgovora} noen ca bi neko
ffioglo ea v:se us
lov, kako se energi,:&.. ne bi je se uS;Jo
sts.vi c.rec.:.er.:e ne. bazi ideje trocla'1osti, bar u
....,..-lomr .... -\ .,..,.- konsPK vp ,.., _ ..... d,....' .... s-venl
.... -....l .,: .iI;;;;;: .... lj '(:.,J":'-'-oU: _ ............ ,,)-'--,- o, _ _ ll ....... "'- r-" C
r..:::;;rE:. se L: s":-<:'ac:u sa oU!"""Jovn:rr.. )unc;vni svet nE: bi
ni cc. se co,/e energ:'je c:kr':'ju se
ne :::.::.. CSLcv&l::, :6.....><VC c:-....;.t\'er.C' urec..jer:je. us:'ov
je hU2Cl: taj da se ocredjene
voCje t1or':=.ju

t.ele
ne orr,og'..l::ava
:'r'.kc.r::.:Y-s"'C_ ne ce bi preiJzeli vocjs:vc
eVE vocje n:.s..;. :.;. da c:.SI.
:-:::- . .s.s:-..,:i sister.. in::elei-:"tu&l:-Jcg
vie: cG. se ;'-Jcjave t.: telL.
l. ..... r:: "';''.--lc,r,..,t::;, '\"'-'0 'e V''''O''''' 1'"'\0C' o
.....1.- ......... ..... ..1"-' __ ......... ..., .. \...0,-,-, v,.,-" v ..... J t: .. vc. ..... \".. 1.._ ...... I ... 02
:e.L.": c.-..':.:-:-, V'2-...-:--"': s.ve d:..i:. r.e
":2:'&' "taKV.:J d:Jvece ac
.. ,.:Jr ct:- ' .. r- , ,-".c.. "'rc'" .:,..,. ... - . .: .....
'-'_ .... c "-''- u -Cl_o''::: cuncvJ.Je '.'00.;-.; ... J.r.a.rn ...... C .::":' .... ,:-.1.1 e-
L.z::", -..'c.:',:.si:.VC ... i c:-u:ver,i
(".2.. ...: i.:Die Co' :. Z}01..:.:,c,tre::tE:, :C1-.: :'&Cc.. 2.
+ ... -.:.. S- "' ... Off n- '"'" O'p
",CC.l."V ... c:..c.c::. ... S'- ...... 1..... ci. oo- CiC ll a _" !-J. O .l_IljU.
cel&
u Vr'e;;,e,
Kn "'i&'. ...
u Eebi nOSl
"
::-;C i.-:-::::.-::r:;o
ovog bila je.
je,
5:V&:.!'E.J1Je :leve
l oCEover na
':;.'c veliJ<a
c;t-:: ..... .... '=" :\'-= ":::- .... ..... _ SV':: c .... ':: !--::C- ... _ .... .... L.
r
l..,. e'.:,,, ,_"....:.:',(;\/J . ..:-<.
.. , - -
", " -.:::.;,.(, ::. ........' __ e 2. ....
l
- -
cl
..
-"0

o kojem je Rudolf tajner u vezi sa ovim govorio. Zar je mo
ovakav cilj ne smatrati za, u najmanju ruku, oZbiljnu
ogovornost? To je sve to mogu da kaem u vezi sa ovom temom.
Dozvolite mi da to kaem na moj sopstveni mi zaista
vie nemarno mnogo vremena. Granica reprodukcije na
stupa za otprilike 3000 godina. FiZioloka degeneracija en
skog tela, kao to je Rudolf tajner rekao, do toga
da se deca vee radjati. To se jasno
vidi iz progresivne degeneracije. S druge radioakti
vnost se na zemlji za godina do te mere da
abnormalnost toliko porasti da zemlja nepogodna
za,_ stanovanje. TaKo moemo da ako se ne t
dogodi za godina, ovo i mineralno telo no
simo okolo naokolo danas biti beskorisno za ljudska
se ne dogodi. ta je alternativa? Altern&tiva je,
eleo bih da kaem, jednostavna, a u isto vreme i nije. Za
Do sada Sa5, se
da ovu sliku - Etc
:,e II stvari U ;:>r:Jsekt..:., norr:iE. l ar,
"'_..:
.. L.
"n>crn
J.. .Coi.
i J'" c;\,;:=!';..--;;-,
............
::'r-r-
... c;.

c;;. ..... J.c:o. .... J.
K'
.'i.c. u .....
c:,=,c"'e:r

"ic; ....
;:1 .. _ b ............ .. , ...... <l,
UDrZa.."10m terr,j)u reinK&..rr.irarijE... 'io je est
ze:. 2000 godina. Gr: se inka!"'nirati u svako:'l vey.G., !:ao s:.o
to velike dunovne vodje; to moe Aii
se ubrzava, ve
500 goc:"n5.. Jo u\,"et-: je to

sest Tc :e s?ekclacij&. Vratimo se sa
ca realnest. ZaTJislite bi da se za es: inkar
ra__ Zvijenlo toliko da C&";7, [";e bUGE: :Jvo
rr.inera.:"no f'iziKO telo, nezC=.v:sni ac. onDE to
'emo rY'-: e.,.. .... 'no te-' .... ,.::.- ..:rr- .... r
1_'0.=. l..lJ' _I.\..... l., _v, .l-.HO..I-lJU "I 1"". w ..... '-"'"-, ..... c.
u iveti i take
sni o ce zemlJU. Tc ci::. S
je
-,,, ,,-,nec'it" ,', -e(;"0-
.... .I. h. L.cA .. VJ.' .... l ,"' .....! v ... c;,."_, ..........:
svaki rac svar!,
;roc.uhovlJavE..nje k:-oz p:-'OCE:SE r.,et&'Goliz:T,c"\ \(:'cz
L rOZ ",.,'.-" .-.. ? e", "r'"
c...l', ....... 1 ........ j, ..)_ VE., \J G. , r. .............. c:.., :n..J,-""'..... \,.__ c:. ........ J ......"\. 1,1_

'o:;.'r veliko' -,.-,...- .. ,..;. : """'c' \' ......... C'" c-..-r ...... o.... ,.. "::E::
....,''-Lc....l ... ,_ Lc...... c:."'o.:., .L. ".\0/<:...'... . c... .. ", .... J. co.. .... d.:,.\oI .J ..... - .. '... "-t,.
oc S:'ra.Jle da je to
:',Ge izvr';i S2J7"JQ el'::', _ G:.r.c cc. naUZ::;" cc:. rE-zurnE::
-r'i ..... onne al'no' ..... ,.::. ..- .... ,.. .... ... ;'e ,'- t-:"-,..'''-,,,
...... ' .... , ..u \,J_ !J. vc ......... .. 0.............. cl ii".,;. '. _ ........ c .. .. co
?uaolf' taaa
poveo tu malu grupu l P!o[la 2e cc ze
e 0i cc:. spe:.
,-..,;. .... :;:..' . C'''' ,:r ... .;'" ('T' r,:-::o 'F,_ -,
.::> ..... l. ... '-l ..... t<O ;Juul,..c..;G. ....!1;" _1..0 ... _..:._ ... o::. ........ ...
E,(;vor __ G 0 C,.!C; ... C.<" ........ _ i __
2 C::
:: v'evida :.. c.. S. 1..o;_'P ,-.__ .. 7 r-\ ....
.... c.:c'< l.:..Jccl:.-:...;. : i .. ,.:....:
.... _ . e
..... 1':;:"
:,,:,e-.. ;::<.:' ... n;,!"'..", __ '':''''
-.(9
2
ljudskim duama i da svi zajedno moemo raditi da prevaZi
dje,mo materiju nie prirode. To je U stvari moe
se sa PUQO nade gledati u je na
put saznanja sa kojim je Rudolf tajner i ne tim
putem raditi veoma vredno. Prilikom jednog raz
govora o ovoj energiji i ovoj eterizaciji Rudolf tajner mi je
bi samo meditirali nad Jovanovog jevandjelja
i knjigu Kako se saznanja viih svetova i pri
mili je u svoje srce, tada bi bili u da odgovorite
na sva ova pitanja i da se probudite ponovo i celu
II sebi samima, a ne bi bilo po"rebno da
i jedno od mO;ih Zato? Zato to su,
vrlo jednostavno, na Jovanovog
eve arhetipsKe tvorevine: , togos, keja je stvorila boa
nski svetski poredak i II i kojeg se ma
tErija moe razumeti i :i 5vetli
II iz koje proizilazi-
Mo:-c..=. jo ne"to ukratKo; jo je.:ino propinjanje &.ca,je
l nie u naem vremenu t.i Kojer:J je Vidim mnoge
opasnost. za duhovnu nego Sto je ator-,sK.
tehnologlJ2. Ovo je u urnalu Nauka, Or:to:Jra 1957.,
naslovorr. sve-:" ili Il?re.gcvi::>ez preprekall
'Ii:::.iT;O je c-pisa""'lo_ kMO se mo'e na putenI
sc. :::::J};)lm ir.lpU}sir.,c. koji su kratki da ir:
p:-ke::l ti. ekspe:--i:r.ent prika2..aIJ je :illt, i
ca 0:"<:0 ne moe ea opazi irrl;ulsE' ispod 1/24 seKunde,
impulsi s:.... :lCi filrr.'..:t bil::' i brzinoIT: L ir:t:ervalirr.c
oc. j=c.ne s e.r::U:l oe , i " us t:e..r.:' Iz-atiji napeIje i k:.:puj! II
bili su posmatrani dok su
:i iaKc r.ikc.:::' rit:' Cd. \,l:st&I1U 6a D:..
::::. ,....,.: ..... , --- Ll'--r-- ..... ko --" _ .... ..:
... ..l.. ...,u KU.,!-'...i...L.L, Oll_ ,::, .... c:. ',;: ... c e_...i.. .i. ."U:-'J'vVal_.
OvaK-ve stvari se Oa....!lCiS e bi ti :zlc2en
c::: ...... ... ;:. c"'k ne .;-.., "0
v ....11 tOJ l , c;;. .. .11"",. o. .... .L ... - .... . .. 1.>......... .... .. -- - .J ..
''''0'

.


..........

... .... c.....
D-' 'e \.l cvorr
_ .. L. ....... .... tJ.

............
--'O
...... c.. ... .J .J ....
slet:: kaKe bi bilo bi svesna
bila se
-',n. C' "e ,_.,.,1",
.... :. ... :.1 ... .l.lIe r' 'I.- 0..1..1 ... u lI!'-I I..d.nv 0. ....... ,,;1"':... ..........
.... -0 r i - ... .-- ., 1--_':
o/L'.I. .............' c:. ... f7Ju _Vl .;..c- c;;..t\ .:.. ...!L l.a. .... c:.
v
..... J..n .. e ... Aal. ....
bi u stvari bilo ffiogu6e potpuno Ecve
s&vitljivo i mirne. St& je altern&tiv&? Ja je ne
V:'Ciioi u erugar.-, osirr, L: svesti, u
t<Gjc d&. su taKve prirr:-2ne 8.::oralr:E:.
je i ciklusu n2 2e hudelf
1
se u isl1rani sile L
":O:':S1. uL:tnC\c:-lcg, S':: r; ....
<--u .... .... . .ot:. O"
c. .. i,.J.c. !.lc (..,. ., .. v<"- .. , vv j;;i...fL.
..l.:.r. .. .. v;<ic
::-I:,-'.. ori.Cil1z;;,u.,

:::::""E... 12". c..... .. ..', .. c.::-:c.._ ... , ..... t
lC:""<..--C - L-..f. ::, .. .. _
' f b b f L ' 0 V
: : ; " : 7 A ' S ' ' ' : : ; Z . J C ' : 3 ' ) - : . . . . . : : . : ?
n " 8 0 0 0 3 o r \ Q U
. . . . . . . . . ' : : l . . . . . . . . . . . . . - . S ' : ; ' 8 U 1 o c i o " a u e .
c y - ' : - ' C - ' J 9 . . . . . . . . . . - : 1 ' - - l . . . . . . . . ' ' : 1 . . I

. : ' \ 1 . ' . : 1 0 . : - . 0 0 . O U ' ] ' : J A ' J

' ' : ' ' : - . ' \ 5 . : : C J \ " : ?
a U 1 P o 3 3 0 A O
. . . : 3 O ' ' ' : ' : ' : ? ? ' ? " J ; ; . ; 1 : 1 . C c : ; ' ( 1 B t a p + S C U : : - - : : < 3 J r l t . ; : ; t l : : . . 1 0 , \ :
T O U A 0 4 n p n
- g p u o ) l a : . ' ? r : : " 2 J O ' : . J : ) A J d ; ; 5 e p j
n 8 ; t
' 0 1 : a o ! 1 . .
a i 1 A O t : n p S O : : ? o 1 1 r : l U " B n f B : : s
- C 9 a u J T o ? n H
n J W Q U O - B G
; , U S O ! :
- 8 1 \ S l ' i l B Z : ' . . . . . n C f 3 h B Z J ! l 1 S

a U Q ' n 9 n r a J B A 0 3 p o
n a s a t , s a A O W O : S J A 9 n
- 0 1 -