Knjiga Dozivot Izdrzavanje

DO@IVOTNO IZDR@AVANJE PO ZAKONU O NASLE\IVANJU
Uvodna re~
Ugovorom o doìvotnom izdràvanju trebalo bi da se obezbedi spokojna i bezbedna starost lica poodmaklih godina, koji su u svojoj nemo}i i ~esto u bolesti ostavljeni sami sebi, ~ak i od svoje dece. Taj humani cilj pomu}en je èljom da se putem tog ugovora do|e na lak i brz na~in uz malo truda i ulaganja do zna~ajnih materijalnih sredstava. Zbog toga su ~este zloupotrebe kod zaklju~enja ovog ugovora, kod njegovog izvr{avanja i njegovog prestanka. Kod zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju mogu da se izigravaju zakonske odredbe o nasle|ivanju naj~e{}e na taj na~in {to se simulira postojanje tog ugovora, a prikriva stvarno postoje}i ugovor (naj~e{}e ugovor o poklonu). Cilj je da se poklonom izigraju nasledna prava naslednika. êsto se zaklju~uje ugovor o doìvotnom izdràvanju sa primaocem izdràvanja koje nije potpuno poslovno sposobno, sa senilnim licem i licima kod kojih je o~igledna stara~ka demencija. Zloupotrebe kod izvr{enja ugovora o doìvotnom izdràvanju su naj~e{}e kod primaoca izdràvanja: izazivanje nezadovoljstva kvalitetom (i kvantitetom) izvr{enih usluga i onda kada za to nema opravdanih razloga, sve to u cilju da se raskine Ugovor. Tom opstrukcijom onemogu}ava se davaocu izdràvanja da ispunjava svoje ugovorne obaveze zbog ~ega se ugovor i zaklju~uje. Po{to se ugovor ne izvr{ava on ne moè ni postojati u pravnom sistemu. Nije bolja situacija ni kod stvaranja pretpostavki za raskid ugovora zbog poreme}enih odnosa. Tome doprinose i odredbe ~lana 201. Zakona o nasle|ivanju, prema kojima raskid ugovora moè traìti i ugovara~ koji je skrivio takvu situaciju. Postoji mogu}nost zloupotrebe od strane primaoca izdràvanja tako {to }e otu|iti imovinu koja je predmet ugovora. Tako|e postoji mogu}nost da primalac izdràvanja zaklju~i novi ugovor o doìvotnom izdràvanju sa drugim davaocem izdràvanja koji za predmet ima istu imovinu. Zloupotrebe kod prestanka ugovora o doìvotnom izdràvanju, tako|e su evidentne. Kada primalac izdràvanja nadìvi davaoca izdràvanja, naslednici davaoca izdràvanja stavljaju se u nepovoljniji poloàj od njega. Te i druge zloupotrebe razlog su koje su nas nagnale da pripremimo ovu knjigu u uverenju da }e bar malo doprineti razja{njenju spornih pita5
nja koja se odnose na doìvotno izdràvanje, kao i smanjenju zloupotreba u primenu zakonskih odredbi o doìvotnom izdràvanju. Pro{ao je nezapaèno natpis u "Politici" u broju od 15. januara 2002. godine iz pera novinara Milana Galovi}a "Doìvotno izdràvanje ili savr{en zlo~in". Kroz usta sudije Prvog op{tinskog suda u Beogradu u njemu se iznose najdrasti~nije posledice zloupotrebe prava kod ugovora o doìvotnom izdràvanju. Sudija Neboj{a Mrki} smatra da u Beogradu postoji posebna prepredena grupa koja je specijalizovana za sklapanje ugovora o doìvotnom izdràvanju i da su `rtve usamljeni stariji Beogra|ani. Kod ovih du{ebri`nika na prvom mestu je materijalna korist, koju je te{ko dokazati ~ak i kada je u pitanju iznenadna smrt vlasnika nekretnine. Stari su usamljeni i niko ih ne}e traìti, a stan brzo postaje vlasni{tvo njihovih "staralaca", u skladu sa ugovorom o doìvotnom izdràvanju. Ponekad se pojavi dalja rodbina koja smatra da joj pripada nasledstvo, pa slu~aj zavr{i na sudu. U podnaslovu "Bitka za nasledstvo" isti~e se da su stari moralni problem Beograda, da ih u Beogradu ima dosta i da su potpuno zapostavljeni od dru{tva i otu|eni ~ak i od svojih porodica. U takvim okolnostima oni traè svojevrsnu utehu, emotivnu i materijalnu i potpisuju ugovore o doìvotnom izdràvanju. Ugovori o doìvotnom izdràvanju su dvostrano teretni ugovori, {to zna~i da se dve strane obavezuju na ~injenje: jedna strana se obavezuje da }e izdràvati drugu koja }e joj, za uzvrat, prepisati svoju imovinu. Ugovor je naslednopravnog karaktera, jer se njime isklju~uju zakonski naslednici. Onima koji su nezadovoljni ovakvim ugovorima preostaje da podnesu sudu tu`bu zbog raskida ugovora. A kada se takav slu~aj na|e na sudu, da bi se utvrdilo da li je vlasniku nekretnine pruèna potrebna pa`nja, predstoji dokazivanje. Za utvr|ivanje ~injeni~nog stanja koriste se materijalni dokazi kao {to su uplatnice za komunalije ili ra~uni za lekove, saslu{avaju se svedoci (pojavljuju se i oni la`ni), kao i same stranke. U podnaslovu "Sumljive smrti bez dokaza" kaè se: "Taj problem je odraz op{te dru{tvene krize. Pre 15 godina nije bilo onih koji bi poèleli da na takav na~in do|u do stana. U takve slu~ajeve ponekad su ume{ani medicinski i socijalni radnici, koji imaju informacije o starijim usamljenim sugra|anima, pa ~ak i advokati koji pruàju pravno pokri}e, {to se potpuno kr{i sa etikom". Sudska praksa do sada nije zabeleìla potvrdu onoga o ~emu se pri~a po Beogradu da su zloupotrebe ugovora o doìvotnom izdràvanju ponekad paravan za skoro savr{en zlo~in. Re~ je o pojedincima koji su razvili svojevrsni "biznis", sklapaju takve ugovore, stare ube|uju da treba da pre|u u dom, poturaju im da potpi{u prepisivanje stana obja{njavaju}i da
6
je re~ o drugim dokumentima... Mnogi su sumnjivo brzo umirali, a da li je bilo "tihih ubistava" uskra}ivanjem nege, nikada nije dokazano. Novi vlasnici nekretnine, stanove ili ku}e brzo prodaju, dolaze}i na taj na~in, uz veoma mali rizik, do velike sume novca. "Oni koji sumnjaju na te{ko krivi~no delo, da je neko ubijen ili da neko poku{ava da nekoga ubije da bi do{ao do nekretnine, to treba da prijavi policiji i tuìla{tvu i potkrepi ~injenicama. Ako je re~, na primer o trovanju, to se moè dokazati medicinskim nalazima. Ukoliko je nastupila smrt, ~injenice se mogu utvrditi obdukcijom ili eshumacijom koju nare|uje Okru`ni sud". Ali nisu samo stari `rtve. Me|u njima ima i onih koji potpisuju vi{e ugovora, po principu ko ponudi vi{e, pa to postane predmet spora pred sudom. Ugovori o doìvotnom izdràvanju su u su{tini humana ideja, koja bi trebalo da starijima obezbedi negu i sigurnost, a njihovim izdràvaocima stan do koga je nemogu}e do}i od dana{njih zarada. De{avalo se da se oni, koji su se ponadali da }e tako do}i do krova nad glavom nekoga izdràvali godinama, posve}uju}i mu svoje vreme i ulaù}i novac, da bi se na kraju ispostavilo da nisu jedini koji su potpisali takav ugovor sa "usamljenim" vlasnikom stana. Drasti~an primer zloupotrebe Ugovora o doìvotnom izdràvanju je i slu~aj osamdestosmogodi{nje nepismene Raje Jovanovi} iz Kru{evca ("Politika" od 5.04.2004. godine iz pera Rade Stankovi}). Raja pet godina poku{ava pred Op{tinskom sudom u Kru{evcu da dokaè da svoju ku}u nije prodala ve} je ponudila u zamenu za doìvotnu negu. Ona ogor~eno kaè: "Samo da pravdu do~ekam, sinko. Da pred muà na onaj svet ne odem oja|ena i prevarena. I ni{ta me ne pitaj, molim te. Kazivala sam za novine svoju muku i sud je prona{ao da sam oklevetala Ivanovi}e, a nije na{ao gde su pare kad je ku}a prodata i ko je stavio svoj prst na onaj ugovor, kojim sam ja kao prodala ku}u Ivanovi}u. Nemoj da ponovo zaradim kaznu od ~etrdeset hiljada dinara". U napisu pod naslovom "Drama nepismene ène iz Kru{evca" kaè se: "Ostav{i bez muà sama u velikoj ku}i u Du{anovoj 3, u centru Kru{evca, te{ko bolesna i u uverenju da ne}e dugo ìveti, oktobra 1998. prihvatila je ponudu prvog kom{ije Miroslava Ivanovi}a da zaklju~i ugovor o doìvotnom izdràvanju, a da mu za uzvrat ostavi svoju ku}u, sa pet soba i dva kupatila, kao i pomo}nu zgradu, sve na 3,17 ari placa... Vrlo brzo je po~ela da smeta svom negovatelju i saznala da mu je "prodala ku}u". Pokrenula je sudski spor, ali je 23.12.2002. godine, usred ci~e zime, izba~ena na ulicu". "Na sudskom ve}u Op{tinskog suda, kome je predsedavala sudija Verica Arsi}, Raja nije uspela da dokaè da ku}u nije prodala, ~ak ni u
7
ponovljenom postupku, a iz sudskih spisa se jasno vidi da dokument, priznanicu o datom novcu, niko nije video, kao ni isplatu 30.000 maraka u dinarskoj protivvrednosti. To niko od svedoka nije video, pa ni Milutin Kosti}, advokat Ivanovi}a, i Bojan Bjelanovi}, sudski pripravnik (?), koji je overio ugovor iako u svojstvu pripravnika na to nije imao pravo. Za sud nije bila vredna ni ~injenica da je sporna ku}a, posle pokretanja spora procenjena na vi{e od 100.000 maraka od op{tinske komisije za utvr|ivanje vrednosti". Raja kaè da je prevarena od Miroslava Ivanovi}a i njegovog advokata Milutina Kosti}a: "Nikad sa Miroslavom nisam razgovarala o prodaji ku}e. Nema tih para za koje bi na to pristala. Advokat Kosti} je u ruci drào papir i rekao mi kako su sad du`ni da me paze, le~e, hrane i sahrane, da brinu o meni kao da sam im najro|enija. Svega se dobro se}am i to sam ispri~ala nekim novinarima, a onda sam doìvela da me osude zbog klevete. To sam ispri~ala i miliciji kad je do{la da razvali bravu na vratima moje ku}e, koju sam zaklju~ala da bih imala svoj mir kada su Ivanovi}i po~eli da me uznemiravaju. Oni su pokazali papir da je ku}a njihova i milicija im poverovala. Sada se ja vi{e ne sudim sa Ivanovi}ima nego i sa sudom". U napisu se dalje isti~e; "Kako se Raja nije mirila sa zlohudom sudbinom, a njeni zastupnici sumnjali, kako kaù, u organizovani kriminal, uspeli su da do|u do dva primerka ugovora, koje su fotokopirali, primetiv{i da na njima nije isti otisak desnog kaìprsta. Potom su uporedili Rajin otisak na svom ovla{}enju i posumnjali da se ne radi o istom otisku". Sudski ve{tak Atila Vileti iz Novog Sada u svom izve{taju od 28. januara ove godine zaklju~io je: "Postoji velika verovatno}a da otisak, koji se nalazi na spornom ugovoru o kupovini nepokretnosti ( fotokopija) i pisanom aktu, overenom od strane advokata kao dokument, na koji je otisak stavila Jovanovi} Raja, ne poti~u od iste osobe, odnosno da nisu identi~ni". Iznete i druge zloupotrebe prava kod ugovora o doìvotnom izdràvanju, po na{em mi{ljenju, zahtevaju da se u Zakonu o nasle|ivanju unesu odgovaraju}e odredbe kojima bi se spre~io nastanak ovakvih i drugih zloupotreba kog ovog ugovora.
U Beogradu, februar, 2009. godine.
Autori
I. UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

1. Pojam Ugovora o doìvotnom izdràvanju
Po ~lanu 194. Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003) Ugovorom o doìvotnom izdràvanju obavezuje se primalac izdràvanja da se posle njegove smrti na davaoca izdràvanja prenese svojina ta~no odre|enih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdràvanje se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdràva i da se brine o njemu do kraja njegovog ìvota i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdràvanja moè ugovorom obuhvatiti smo stvari ili prava postoje}a u trenutku zaklju~enja ugovora. Ako {to drugo nije ugovoreno, obaveza izdràvanja naro~ito obuhvata obezbe|ivanje stanovanja, hrane, ode}e i obu}e, odgovaraju}u negu u bolesti i starosti, tro{kove le~enja i davanja za svakodnevne uobi~ajene potrebe. O pravnoj prirodi ugovora o doìvotnom izdràvanju u pravnoj teoriji i sudskoj praksi nema jedinstvenog stava. Isti~e se da je ugovor o doìvotnom izdràvanju sa stanovi{ta Zakona o nasle|ivanju ugovor o nasle|ivanju dvostrano teretni ugovor sui generis, koga kao takvog karakteri{u sve osobine naslednopravnog akta, na osnovu kojeg primalac izdràvanja neograni~eno raspolaè imovinom davaoca izdràvanja posle njegove smrti. On je i obligacioni ugovor sa posrednim naslednopravnim dejstvom na osnovu kojeg se iz zaostav{tine primaoca izdràvanja isklju~uju odre|ena (ugovorena) dobra sa odloènom predajom do njegove smrti. Po{to je obligacioni ugovor on je i teretni ugovor, i ugovor o poklonu, ali i me{oviti ugovor. Neki autori smatraju da se on ne moè smatrati ugovorom o poklonu zbog toga {to ga Zakon o nasle|ivanju tretira teretnim ugovorom. Ako se na njega gleda sa stanovi{ta njegove su{tine, sveobuhvatnosti i karakteristike, moè se re}i da je ugovor o doìvotnom izdràvanju vi{ezna~an on je istovremeno i ugovor o doìvotnom izdràvanju, ali istovremeno i ugovor o nasle|ivanju i, tako|e, istovremeno i ugovor o poklonu bez obzira {to se imovina primaoca izdràvanja prenosi davaocu izdràvanja tek posle davao~eve smrti, bez obzira da li su se iz te imovine, po odbitku redovnih rashoda, podmirili tro{kovi izdràvanja i bez obzira na moralne obaveze davaoca izdràvanja koje su nemerljive. Najzad, imaju}i u vidu ugovor o doìvotnom izdràvanju, kako ga je regulisao Zakon o nasle|ivanju, isti~e se da je on i aleatoran ugovor kod koga me|usobni ekonomski odnosi nisu unapred odre|eni, ve} zavise od jedne budu}e okolnosti duìne ìvota primaoca izdràvanja. On je dvostrani pravni posao me|u ìvima koji nema naslednopravno dejstvo i
9
predstavlja specifi~nu vrstu obligacionog ugovora, koji se zbog svih svojih osobina ne moè podvesti ni pod jednu od postoje}ih kategorija obligacionih ugovora. Stav sudske prakse je da ugovor o doìvotnom izdràvanju, zaklju~en na osnovu ZON, nije ugovor o nasle|ivanju, ve} ugovor me|u ìvima koji je osoben po tome {to je samo predaja imovine primaoca izdràvanja odloèna do smrti primaoca izdràvanja. Isti~e se i to da je on ugovor sa naknadom kod koga se traì ekvivalentnost, zatim da je darovni ugovor ili ~ak negocia mixtum cum donatione; da ima karakter aleatornosti, da ima elemente ugovora na sre}u po{to je davanje izdràvanja koli~inski neizvesno i po{to davalac izdràvanja preuzima rizik da }e vrednost imovine, koju prima na kraju, u kona~nom obra~unu, biti manja od vrednosti datog izdràvanja.
2. Oblik Ugovora o doìvotnom izdràvanju

U pravnoj teoriji, i sudskoj praksi se ukazuje i na mogu}e postojanje vi{e oblika u kojima se zaklju~uje ugovor o doìvotnom izdràvanju, kao, na primer, da se kao ugovori o doìvotnom izdràvanju smatraju: i ugovor o darovanju sa nalogom da daroprimac doìvotno izdràva darodavca; i kupoprodajni ugovor po kome se kupovna cena pla}a doìvotnim izdràvanjem; ugovorna zajednica ìvota i rada i sme{a imanja (ugovorna zadruga); ugovor o deputatu (naturalnoj renti); darovanje za slu~aj smrti uz obavezu doìvotnog izdràvanja; ugovor o nasle|ivanju ili legatu sa istom obavezom, ali i izjava poslednje volje kada je naslednik za ìvota ostavlja~a po~eo da ga izdràva izvr{avaju}i u testamentu tako odre|en nalog. Iz toga se moè izvu}i zaklju~ak, da je ugovor o doìvotnom izdràvanju izrastao u takav pravni institut koji obuhvata raznorodne pravne poslove inter vivos i mortis causa kada je njime zasnovana obaveza doìvotnog izdràvanja. U Zakonu o nasle|ivanju se izri~ito odre|uje da se ugovorom o doìvotnom izdràvanju obavezuje primalac izdràvanja da se posle njegove smrti na davaoca izdràvanja prenese svojina ta~no odre|enih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdràvanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdràva i da se brine o njemu do kraja njegovog ìvota i da ga posle smrti sahrani. Kao takav, on nije ugovor o nasle|ivanju, ve} ugovor o otu|enju uz naknadu. I stvari i kakva druga prava u njemu moraju biti ta~no navedena. Takvom formulacijom zakonodavac je ograni~io predmet obaveze primaoca izdràvanja na, postoje}u imovinu u momentu zaklju~enja ugovora, zbog ~ega je i utvr|eno da je ugovor o doìvotnom izdràvanju pravni posao me|u ìvima.
10
Kod ugovora o nasle|ivanju predmet je imovina, koja postoji u ~asu ustupanja i raspodele u celini ili delimi~no. Prema Zakonu o nasle|ivanju ni{tava je odredba ugovora koja predvi|a raspodelu dobara koja }e se zate}i u ustupio~evoj zaostav{tini. Dakle, zajedni~ko za sve ugovore iz naslednog prava i za ugovor o doìvotnom izdràvanju je da ti ugovoru mogu obuhvatiti samo postoje}u imovinu u momentu sklapanja ugovora, za razliku od ostavine, gde ostavinska masa obuhvata svu imovinu i dobra postoje}a u momentu smrti ostavioca. Kada bi ugovori ostavinskog prava obuhvatali imovinu i dobra u momentu smrti, bili bi ni{tavi. Kod tako odre|enih predmeta ugovora u doìvotnom izdràvanju i ugovora o nasle|ivanju, nastaju i njihova razli~ita dejstva. Ona se ogledaju u ~injenici da, ako ugovornik-naslednik umre ranije, ugovor je punovaàn i njegovi naslednici po pravu predstavljanja, sti~u nasledna prava po samom zakonu, za razliku od ugovora o doìvotnom izdràvanju kod koga, u tom slu~aju, prava prelaze na bra~nog druga i potomke davaoca izdràvanja, ako oni na to pristanu. Ugovornik-naslednik, kao univerzalni sukcesor, ne preuzima i sve dugove ugovornika-ostavlja~a, ve} samo dugove koji su ugovoreni, a davalac izdràvanja samo postoje}e dugove odre|enim poveriocima, ako je to izri~ito ugovoreno. Ugovornik-ostavlja~ slobodno raspolaè svojom imovinom i onda kad je ugovor upisan u javne knjige, dok primalac izdràvanja to ne moè kad je upis ugovora o doìvotnom izdràvanju, izvr{en. Ako upis nije izvr{en, u slu~aju otu|enja on odgovara za {tetu usled ne izvr{enja ugovornih obaveza. Zakon o nasle|ivanju kaè da se po ugovoru o doìvotnom izdràvanju prenosi "svojina ta~no odre|enih stvari ili kakva prava". On, dakle, ne precizira koje su to stvari i kakva prava. Iz toga se moè zaklju~iti da su u pitanju ta~no utvr|ene nepokretne i pokretne stvari, odnosno ta~no odre|ena prava. U takvim slu~ajevima doìvotno izdràvanje se zaklju~uje u obliku legata, odnosno darovanja za slu~aj smrti. U pitanju su stvari odnosno prava koja su postojala u vreme zaklju~enja ugovora. U okviru sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za ìvota moè se izme|u pretka i potomaka ugovoriti doìvotno izdràvanje. U tom slu~aju sporazum je obligaciono pravni ugovor sa dva nasledno pravna dejstva: da imovina, koja je predmet sporazuma, ne ulazi u ostavinu pretka i da je to poklon koji se potomku ne ura~unava u nasledni deo. U pitanju je spajanje dva ugovora ~ije spajanje ne uti~e na njihovu pravnu prirodu, jer ugovor o doìvotnom izdràvanju nema nasledno pravne efekte.
11
3. Elementi Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Ugovor o doìvotnom izdràvanju je u su{tini ugovor o otu|enju uz naknadu, dvostrano pravni ugovor, ~iji su bitni elementi: obaveza davaoca izdràvanja da doìvotno izdràva primaoca izdràvanja ili tre}e lice i obaveza primaoca izdràvanja da drugom ugovara~u ostavi u svojinu imovinu ili jedan njen deo, odnosno kakvo drugo pravo. Obaveza izdràvanja mora biti doìvotna, a vrste, obim i vrednosti davanja treba da zavisi od promenjenih potreba primaoca izdràvanja. Zakon o nasle|ivanju ne defini{e pojam doìvotnog izdràvanja niti njegovu sadrìnu, ali daje samo neke primere: zajednicu ìvota, ili }e jedan ugovara~ ~uvati i paziti drugog ugovara~a i posle smrti sahraniti, ili {to drugo u istom cilju. I to govori da obaveza doìvotnog izdràvanja moè imati razli~iti sadràj. To se potvr|uje i u stavu 3. ~lana 194. Zakona o nasle|ivanju, u kome se kaè, ako {to drugo nije ugovoreno, obaveza izdràvanja naro~ito obuhvata: obezbe|ivanje stanovanja, hrane, ode}e, obu}e, odgovaraju}u negu u bolesti i starosti, tro{kove le~enja i davanja svakodnevne uobi~ajene potrebe. Pored materijalnih davanja, neophodno je da postoje, naro~ito u zajednici ìvota, i odre|ene moralne obaveze, kao na primer, ~uvanje, pa`nja, nega, uzajamno po{tovanje, razumevanje i sl. Ako uporedimo zakonsku obavezu izdràvanja i ugovorno izdràvanje moè se zapaziti sli~nost obaveza doìvotnog i zakonskog izdràvanja. Zakonsko izdràvanje nastaje na osnovu srodni~kih odnosa u skladu sa Zakonom o braku i porodi~nim odnosima ( "Slu`beni glasnik SRS", br. 22/80, 24/84, 11/88 i "Slu`beni glasnik RS", br. 22/93, 25/93 i 35/94 sada Porodi~ni zakon "Slu`beni glasnik RS", br. 18/2005): kao me|usobno izdràvanje bra~nih drugova, roditelja i dece i nekih drugih srodnika. Obaveza izdràvanja u porodi~nom pravu je pravni odnos u kome je lice obavezno da daje drugom licu prestacije, koje su nu`ne za podmirenje svih neophodnih potreba za ìvot. Po pravilu u pitanju su tro{kovi neophodni za izdràvanje i pravilan razvoj li~nosti, kao na primer: tro{kovi za ishranu, odevanje, stanovanje, negovanje i le~enje, kod maloletnih i tro{kovi vaspitanja i obrazovanja, drugi tro{kovi koji se name}u kao neophodni svakoj li~nosti u dana{njem civilizovanom svetu. Izdràvanje porodice naro~ito se sastoji u pribavljanju materijalnih sredstava za podmirenje tro{kova porodi~ne zajednice: tro{kovi za vo|enje zajedni~kog ìvota bra~nih drugova i njihove dece, podmirenje potreba bra~nih drugova i zadovoljavanje potreba dece.
12
Upore|ivanjem zakonskog i ugovornog izdràvanja zapaà se da su razlike me|u njima u tome {to se ispla}eno zakonsko izdràvanje ne vra}a, dok se kod raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju vr{i obra~un me|usobnih davanja; zakonska obaveza ne zastareva, a ugovorna traje dok postoji ugovor. Isti~e se i da su zakonska i ugovorna obaveza intuitu personae i da ugovorno izdràvanje, osobito kod zajednice ìvota srodnika, u~vr{}uje porodicu, a obe se daju za budu}nost. Tako|e se isti~e i "ìvotni karakter" zakonske obaveze izdràvanja, kojoj je svrha odràvanje poverio~evog ìvota, {to je njeno bitno obele`je i da je ista svrha ugovora o doìvotnom izdràvanju i ima "ìvotni karakter", kojim mogu da se objasne odstupanja njegovih dejstava od op{tih pravila gra|anskog prava. Osnovna razlika se sastoji u tome {to je zakonska obaveza izdràvanja porodi~nopravnog karaktera po svom nastanku. Kod zaklju~ivanja ugovora najbliìh srodnika predaka i potomaka, postavlja se pitanje odnosa zakonskog i doìvotnog izdràvanja. U sudskoj praksi se polazi od pretpostavke da me|u ugovornicima postoji zakonska obaveza izdràvanja i da bi ono delovalo neophodno je da su ispunjeni i odre|eni uslovi: za ugovor o doìvotnom izdràvanju da primalac izdràvanja ima odre|enu imovinu, a ako je ima, pretpostavka je da ne postoje uslovi za delovanje zakonske obaveze izdràvanja jer on moè sebi da obezbedi sve potrebe za ìvot i na drugi na~in li~nim kori{}enjem imovine ili putem tre}eg lica davanjem imovine u zakup. Ako predak ima vi{e potomaka, tada on ugovorenim doìvotnim izdràvanjem sa jednim potomkom osloba|a ostale potomke ispunjavanja zakonske obaveze izdràvanja. Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ìvota razlikuje se u odnosu na ostale oblike ugovora, u tome {to se sporazum zaklju~uje uz saglasnost svih potomaka, a ostali oblici ugovora bez njihove izri~ite saglasnosti, pa i protiv njihove volje, ali oni i tada bivaju oslobo|eni davanja zakonske obaveze izdràvanja. I kad nema potomaka i kad ih ima, primalac izdràvanja moè zaklju~iti ugovor sa daljim srodnicima i nesrodnicima i posledice su iste ili sli~ne. Ugovor o doìvotnom izdràvanju, i ako ne dira u zakonsku obavezu izdràvanja, stvara ili predupre|uje uslove da ta zakonska obaveza ne deluje, odnosno da doìvotno izdràvanje preuzima funkciju zakonskog izdràvanja. Kad ugovor zaklju~e najbliì srodnici, tada njihova zajedni~ka imovina ima sve elemente porodice: pro{irene trogeneracijske porodice, ako ugovor zaklju~e predak i potomak, a u zajednici ìvota i bra~ni drugovi
13
ugovornika i deca davaoca izdràvanja. Ako ugovor zaklju~e drugi srodnici, zajednica ìvota moè biti i tzv. velika porodica. Kad porodica postoji pre zaklju~enja ugovora, tada se samo preure|uju ekonomska i za{titna funkcija porodice. Ako ugovornici nisu u srodstvu, moè da postoji srodstvo na strani jednog ugovornika (bra~ni drug, deca davaoca izdràvanja) jer i takva zajednica moè imati elemente porodice. âk i kad nema nikakvih srodni~kih odnosa me|u ~lanovima zajednice ìvota, ona preuzima ekonomsku i za{titnu funkciju porodice. Tu su jo{ i posebni oblici porodi~ne za{tite maloletnika koji se zasnivaju ugovorom: hranjeni{tvo i porodi~ni sme{taj dece, kojom se preuzima obaveza izdràvanja tu|eg maloletnog deteta, koje ili nema porodicu, ili je ona nepodobna. Dok je hranjeni{tvo besplatno i nastaje fakti~kim putem ili ugovorom, porodi~ni sme{taj dece zasniva se ugovorom uz naknadu koju pla}a nadle`na op{tina, odnosno grad. Sli~nost navedena dva ugovora i ugovora o doìvotnom izdràvanju jeste u tome da se obezbede ìvotne potrebe licu koje ne moè o sebi da se stara po{to na osnovu zakonske obaveze izdràvanja to ne moè da ostvari. Me|utim, oblici porodi~ne za{tite maloletnika i primaoca izdràvanja iz ugovora o doìvotnom izdràvanju ne mogu se upore|ivati. Prvi razlog je {to maloletnici nemaju poslovnu sposobnost te ne mogu sklapati ugovore pa ni ugovor o doìvotnom izdràvanju. Drugi razlog je {to nemaju svoju imovinu ili je bar u ve}ini slu~ajeva ne poseduju. Tre}e, nepostojanje objektivne potrebe za zaklju~enjem ovakvog ugovora u ranijem ìvotnom dobu. Zbog toga se, zaklju~uje se, moè se ugovor o doìvotnom izdràvanju, iako je u su{tini porodi~nopravnog karaktera, smatrati samo kao obligacioni ugovor.
4. Pravna priroda Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Kao {to smo ranije rekli, u pravnoj teoriji i sudskoj praksi nazna~uju se kao bitna dva elementa koja opredeljuju pravnu prirodu ugovora. To su imovina i doìvotno izdràvanje, od ~ijeg odnosa se moè zaklju~iti da se moè smatrati kao teretni, me{oviti i dobro~ini. Bitno pitanje je da li je ugovor aleatoran ili nije aleatoran. Ako je on ugovor na sre}u, irelevantan je me|usobni odnos vrednosti davanja ugovornika. Upore|enjem te dve vrednosti, isti~e se, dolazi se do drugog zaklju~ka da je to aleatoran ugovor po svojoj pravnoj prirodi. Aleatoran je jer se odnos davanja i primanja ne moè unapred da odredi, po{to zavisi od duìne ìvota primaoca izdràvanja i njegovih promenljivih potreba i kona~ne vrednosti imovine i prihoda u vreme njegove smrti.
14
U sudskoj praksi se osporava stav da je ugovor o doìvotnom izdràvanju ~ist ugovor na sre}u, ali da se moè naknadnim obra~unom vrednosti uzajamnih davanja utvrditi prava priroda ugovora i tek ako je razlika mala, moè se smatrati "~istim" ugovorom o doìvotnom izdràvanju. Prilikom tuma~enja ugovora treba utvrditi pravu volju ugovornika u vreme zaklju~enja ugovora polaze}i od zakonom odre|enog i dozvoljenog cilja ugovora da primalac izdràvanja sebi èli da obezbedi doìvotno izdràvanje, a da za uzvrat daje odre|enu (ugovorenu) imovinu, a da davalac izdràvanja za davanje tog izdràvanja obezbedi sebi odre|enu (ugovorenu) imovinu. Time oni ulaze u svesni rizik da se kona~ni odnos vrednosti uzajamnih davanja ne moè unapred da predvidi. Mora se voditi ra~una o tome da li je to doìvotno izdràvanje zaista potrebno primaocu izdràvanja i da li je prema o~ekivanoj duìni njegovog ìvota data imovina bila u srazmeri sa ugovorenim izdràvanjem. Smatra se da kod utvr|ivanja te srazmere treba po}i od toga da je primalac izdràvanja imao od ranije imovinu, a da davalac izdràvanja nije tu imovinu ni imao, i tek tada utvrditi kolika bi bila zakonska obaveza izdràvanja, koja se odre|uje srazmerno potrebama primaoca izdràvanja i imovinskim mogu}nostima davaoca izdràvanja. Pored gore iznetog, treba voditi ra~una i o eventualnim zakonskim obavezama izdràvanja ostalih srodnika, ali i pona{anje srodnika primaoca izdràvanja, koji bi bili du`ni da ga izdràvaju i koji, posle njegove smrti, po pravilu, pobijaju ugovor o doìvotnom izdràvanju. Na primeru primaoca izdràvanja te{ko bolesnog starca, koji je duboko za{ao u devetu deceniju svoga ìvota, dokazuje se da tu ne postoji srazmera ni rizik davaoca izdràvanja, ve} da je o~igledno da se iza ugovora krije druk~ija volja ugovornih strana. Ali ako postoje svi ostali uslovi, sam vi{ak prihoda sa imovine nad rashodima ìvotnog izdràvanja ne menja teretni karakter ugovora po{to se unapred ne moè predvideti da li }e za vreme trajanja ugovora tako da bude. Pored toga, imovina manje vrednosti (npr. mali seoski posed) moè uz rad davaoca izdràvanja da daje vi{e prihoda nego neka mnogo vrednija imovina (npr. superkonforna porodi~na stambena ku}a). Prema tome ukoliko je ugovor zaklju~en u tom cilju i ako je davalac izdràvanja po{teno izvr{io svoje ugovorne obaveze, tada nikakav naknadni obra~un ne moè da menja aleatorni karakter ugovora i da ga pretvori u komutativni ugovor. Aleatornost ugovora o doìvotnom izdràvanju se ogleda u tome {to se ne zna koliko }e na kraju biti obaveza za jednu stranu, a kod komutativnih ugovora se unapred zna kakve su obaveze i prava iz ugovora. Ako u takvom slu~aju primalac izdràvanja neo~ekivano ranije umre, onda je to figurativno re~eno "sre}a" davaoca izdràvanja i ne moè mu se naknadnim obra~unom oduzeti deo imovine, kao {to ni on, u slu~aju neo~ekivano duèg ìvota primaoca izdràvanja, ne moè od naslednika da traì vi{ak vrednosti datog izdràvanja.
15
Pravila o uslovima i na~inu raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju su druk~ija od uslova za ostale obligacione ugovore. Tako ako jedan ugovornik (po pravilu je to davalac izdràvanja) ne izvr{ava svoje obaveze iz ugovora, primalac izdràvanja moè traìti od suda da raskine ugovor, a da pri tom nije duàn da daje naknadni primereni rok za ispunjenje ugovora. Sporno je da li bi on mogao da traì prinudno izvr{enje ugovora, naro~ito kada su u pitanju davanja in natura. U sudskoj praksi takvi slu~ajevi nisu zabeleèni.
5. Zaklju~ivanje Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Ugovor o doìvotnom izdràvanju mora biti zaklju~en u pismenom obliku i overen od strane sudije, koji je duàn da pre overe pro~ita strankama ugovor i primaoca izdràvanja naro~ito upozori da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostav{tinu i da se njome ne mogu namiriti zakonski naslednici. U suprotnom ugovor je ni{tav. Iz navedenog je jasno da je nedostatak forme prvi razlog ni{tavosti ovog ugovora. U tom smislu se izja{njava i Zakon o obligacionim odnosima kada kaè da, zahtev zakona da ugovor bude zaklju~en u odre|enoj formi vaì za sve izmene i dopune ugovora. Tako|e, u ~lanu 70. ZOO predvi|a da ugovor koji nije zaklju~en u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa kojim je odre|ena forma ne proizilazi {to drugo. ZOO odre|uje kada se ugovor smatra zaklju~enim i vezuje ga za momenat kada ispravu (ugovor) potpi{u sva lica koja se njime obavezuju. Overa ugovora o doìvotnom izdràvanju vr{i se prema odredbama ~lana 164 174. Zakona o vanparni~nom postupku. Ovaj zakon propisuje na~in i postupak sastavljanja isprave, odnosno overe ugovora. Tako za ugovor o doìvotnom izdràvanju, navedeni zakon prvo odre|uje da sudija mora utvrditi identitet u~esnika, u ovom slu~aju primaoca i davaoca izdràvanja. U posebnim situacijama gde je neophodno prisustvo punoletnih svedoka, sudskih tuma~a i drugih lica, tako|e se utvr|uje identitet tih u~esnika, prema javnoj ispravi sa fotografijom ( li~na karta, paso{ i sl.). Zatim sudija ispituje da li u~esnici imaju pravnu i poslovnu sposobnost i da li su ovla{}eni za zaklju~enje posla. Nakon toga, sudija ispituje da li postoji slobodna i ozbiljna volja da se ugovor sa~ini, ~ita strankama ugovor i primaoca izdràvanja naro~ito upozorava na to da imovina koja je predmet ovog ugovora ne ulazi u njegovu zaostav{tinu i da se njome ne mogu namiriti nu`ni naslednici. Zakon o vanparni~nom postupku posebno u ~lanu 172. stav 2. predvi|a da je sudija duàn da objasni u~esnicima smisao pravnog posla i da
16
im ukaè na njegove posledice u kom delu se poklapa sa ~lanom 195. Zakona o nasle|ivanju, s tim {to dodaje da je sudija duàn da ispita da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima i pravilima morala dru{tva. Dosada{nja praksa sudova prilikom overe uloga nije odgovorila na zahtev zakona da prilikom overe ugovore utvr|uje da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima i pravilima morala dru{tva. Na taj na~in deo pomenute odredbe se uop{te ne primenjuje u praksi ili se primenjuje na na~in koji nije primeren su{tini i sadrìni ugovora o doìvotnom izdràvanju. Smatramo da za overu ovog ugovora nije dovoljno samo rukovoditi se ~injenicom da je ugovor o doìvotnom izdràvanju dozvoljen i kao takav predvi|en Zakonom o nasle|ivanju. Su{tina ~lana 172. stav 2. Zakona o vanparni~nom postupku je da se smanji i ograni~i mogu}nost vo|enja sporova, te stvaranja {to ve}e pravne sigurnosti ugovara~a. To bi zna~ilo da kod ugovora o doìvotnom izdràvanju pomenutu odredbu treba posmatrati u {irem kontekstu, u vezi sa ~lanom 196. i 203. Zakona o nasle|ivanju. U tom smislu potrebno je da sudija prilikom overe utvrdi potrebu primaoca izdràvanja, njegov na~elni odnos sa zakonskim naslednicima, te da li su oni u mogu}nosti i voljni da brinu o svom srodniku, razloge i potrebu za sklapanjem ovog ugovora. U smislu pravne sigurnosti i ve}eg opstanka ugovora sudija treba da uzme izjavu od eventualnog primaoca izdràvanja o zdravstvenom stanju primaoca, kako se davalac izdràvanja ne bi izloìo neugodnoj situaciji poni{taja ugovora usled neznanja o bolesti primaoca, odnosno odsustva neizvesnosti. Tako bi se smanjile mogu}nosti zloupotrebe ugovora o doìvotnom izdràvanju i izigravanju propisa. Nakon sastavljanja zapisnika koji sadrì navedene podatke, zapisnik potpisuje sudija, u~esnici, kao i svedoci, pa se uz isti prilaè primerak ugovora o doìvotnom izdràvanju. Odredbama ~lana 168. Zakona o vanparni~nom postupku ("Slu`beni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88 i "Slu`beni glasnik RS", br. 46/95) propisano je, kad je u~esnik nepismen ili nem, ili slep, ili ne poznaje jezik koji je u slu`benoj upotrebi u sudu, sastavljanje isprave vr{i se u prisustvu dva punoletna svedoka koje sudija li~no poznaje ili ~iji je identitet utvrdio javnim ispravama sa fotografijom. Potpisom zapisnika ti svedoci potvr|uju sadrìnu isprave. I pored takvih odredbi, doga|a se da nepismena lica sa~injavaju ugovor o doìvotnom izdràvanju bez prisustva svedoka i donose ga u sud na overu, ili svoj sporazum o zaklju~enju ugovora saop{tavaju sudiji da ga primi na zapisnik i overi. Lo{a strana je takvog postupka {to se takav ugovor u praksi izvr{ava, a nakon smrti primaoca izdràvanja, njegovi naslednici po pravilu osporavaju punova`nost zaklju~enog ugovora
17
zbog nedostatka forme javne isprave, odnosno zbog neprisustvovanja svedoka prilikom njegovog zaklju~enja. U tom slu~aju postavlja se pitanje konvalidacije tako zaklju~enog ugovora. Po ~lanu 73. ZOO ugovor, za ~ije se zaklju~enje zahteva pismena forma, smatra se punova`nim iako nije zaklju~en u toj formi, ako su ugovorne strane izvr{ile, u celini ili prete`nom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana o~igledno ne proizilazi {to drugo. Prema tome, ako je ugovor izvr{avan duè vreme i davalac ispunjavao sva ugovorena davanja, a primalac ih primao bez primedbi i prigovora, a u postupku se utvrdi da sadrìna zaklju~enog ugovora odgovara u svemu stvarnoj volji stranaka, moglo bi se prema pomenutoj odredbi smatrati da ima mesta konvalidaciji zaklju~enog ugovora. Me|utim, Zakon o nasle|ivanju je lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima pa se kod ugovora o doìvotnom izdràvanju ne mogu primeniti odredbe ZOO u slu~aju nedostatka forme. Prisustvo svedoka pri zaklju~enju ugovora o doìvotnom izdràvanju je samo dokaz o sadrìni zaklju~enog ugovora. Ako nema svedoka sadrìna zaklju~enog ugovora o doìvotnom izdràvanju moè se dokazivati na drugi na~in: saslu{anjem sudije koji je sa~injavao i overavao ugovor, zapisni~ara, davaoca izdràvanja i drugih lica kojima je primalac izdràvanja iznosio okolnosti bitne za punova`nost zaklju~enog ugovora i sl. Da je konvalidacija tako zaklju~enog ugovora mogu}a govore i odredbe ~lana 195. Zakona o nasle|ivanju jer se neispunjenje forme predvi|ene Zakonom o vanparni~nom postupku ne sankcioni{e ni{tavo{}u, ve} se sankcioni{e iz drugih razloga predvi|enih Zakonom o nasle|ivanju, samo u slu~aju kad ugovor nije sa~injen u pismenom obliku, pro~itan strankama i overen od sudije uz potrebno upozorenje. Po mi{ljenju LJ. Milutinovi} (Ugovor o doìvotnom izdràvanju, Pravni ìvot, br. 1/2001) problem nastaje kad je ugovor o doìvotnom izdràvanju kratko trajao ili kad bitne okolnosti nisu poznate drugim licima. U tim slu~ajevima na sudu je delikatan zadatak i velika odgovornost da sve okolnosti detaljno ispita i utvrdi i zaklju~ak o punova`nosti takvog ugovora donese nakon svestrane ocene svih dokaza, vode}i ra~una o za{titnoj formi (formi javne isprave) ugovora, koja je izri~ito zakonom predvi|ena. To sa razloga {to navedeni svedoci nisu samo svedoci identiteta, ve} njihovo prisustvo (njihovi iskazi) ima za cilj da potvrdi sadrìnu sa~injene isprave. Ugovor }e ostati na snazi ako sadrì pravu stvarnu volju stranaka koja je nedvosmisleno utvr|ena. Zaklju~ivanje ugovora o doìvotnom izdràvanju izme|u bra~nih drugova nije zakonom zabranjeno i ne protivi se na~elu morala i kada su obaveze davaoca izdràvanja po tom ugovoru identi~ne sa njegovim zakonskim obavezama supruànskog izdràvanja.
18
Stav je sudske prakse da ugovor o doìvotnom izdràvanju nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obi~ajima (~lan 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima), niti je isklju~en u imovinskim odnosima izme|u bra~nih drugova u smislu odredbe ~lana 326. ZOO i ~lana 28. Porodi~nog zakona. Iako su po osnovnim na~elima braka (~lan 25. i ~lan 28. Porodi~nog zakona) bra~ni drugovi du`ni da se me|usobno pomaù i uzajamno izdràvaju, ne moè se isklju~iti mogu}nost da se obaveza izdràvanja precizira i poja~a ugovorom o doìvotnom izdràvanju.
6. Uslovi za zaklju~enje i punova`nost Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Osnovni uslovi za punova`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju su: pisana forma i overa ugovora od strane sudije. To je izri~ito propisano u ~lanu 195. Zakona o nasle|ivanju: "Ugovor o doìvotnom izdràvanju mora biti zaklju~en u pismenom obliku i overen od strane sudije koji je duàn da pre overe pro~ita strankama ugovor i primaoca izdràvanja naro~ito upozori na to da imovina, koja je predmet ugovora, ne ulazi u njegovu zaostav{tinu i da se njome ne mogu namiriti nu`ni naslednici. U suprotnom ugovor je ni{tav". To zna~i da usmeni sporazum (ugovor) o doìvotnom izdràvanju ne proizvodi pravno dejstvo, o ~emu Vrhovni sud Srbije, Rev. 5140/97 od 26. septembra 1997. godine kaè: "Neosnovan je revizijski navod kojim se ukazuje da su tuìoca na osnovu usmenog sporazuma, postignutim sa ranijim vlasnikom, stekli svojinu na stambenom prostoru koji koriste. Odredbom ~lana 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Slu`beni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90 i "Slu`beni list SRJ", br. 29/96), propisano je da se pravo svojine sti~e po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasle|ivanjem. Odredbom ~lana 21. istog zakona propisani su na~ini sticanja prava svojine po samom zakonu, koji predstavljaju originarno sticanje svojine. Izme|u tuènih i ranijeg vlasnika nije zaklju~en ni jedan pravnovaljan pravni posao, odnosno ugovor, na osnovu koga bi, primenom Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stekli svojinu na spornim nepokretnostima". O drugom uslovu, u stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3439/96 od 15. oktobra 1996. godine kaè se: "Smatra}e se da ugovor o doìvotnom izdràvanju nije pravno valjan (ni{tav), iako je sastavljen u pismenom obliku i potpisan od sudije, jer ugovor nije sa~injen u zakonom propisanoj formi, po{to je postupaju}i sudija ugovor overio bez prisustva ugovornih strana, ugovor im nije prethodno pro~itao, niti je stranke upozorio na posledice ugovora".
19
Po stavu istog suda Rev. 2339/99 od 30.12.1999. godine, za punova`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju neophodna je i saglasnost Ministarstva finansija RS u smislu ~lana 3 stav 1. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti ("Slu`beni glasnik SRS", br. 30/89 i 42/899 i "Slu`beni glasnik RS", br. 22/91...i 48/94). U odsustvu te saglasnosti ugovor se smatra ni{tavnim. Ali se ve} zaklju~eni ugovor ne smatra ni{tavnim ako su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja, pa se naknadno, pribavljenim odobrenjem, otklanja razlog ni{tavosti za ve} zaklju~en ugovor (Vrhovni sud Srbije, Rev. 673/99 od 30.03.1999. godine). Napominjemo da je navedeni Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti u me|uvremenu prestao da vaì. Kod ugovora o doìvotnom izdràvanju overa je bitan konstitutivni element za nastanak ugovora, a propust suda kod sastavljanja zapisnika da ga sa~ini ne uti~u na punova`nost. Bez obzira na ~injenicu {to je Zakon o vanparni~nom postupku u ~lanu 174. propisao da se u zapisnik unosi identitet u~esnika, svedoka i tuma~a, koji su prisustvovali sastavljanju isprave, i da se uz zapisnik prilaè primerak sastavljene isprave, on u su{tini predstavlja dokaz o zaklju~enju ugovora o doìvotnom izdràvanju, a ne uslov za nastanak ugovora. Zato nepostojanje konstatacije na zapisniku ili na samom ugovoru o tome, da je ugovor pro~itan ili da ugovornici nisu upozoreni na posledice, samo po sebi, ne zna~i ni{tavost ugovora, ako je po zakonu postupljeno. Bitno je utvrditi da li je u stvarnosti, prilikom zaklju~enja i overe, sudija ugovor pro~itao i upozorio ugovornike na posledice. Vaàn uslov za zaklju~enje ugovora o doìvotnom izdràvanju je postojanje volje ugovornih strana, jer lice koje je potpuno nesposobno da shvati zna~aj svojih radnji i da upravlja svojim postupcima ne moè izraziti volju, pa je ugovor koje ono "zaklju~i" ni{tav, a ne ru{ljiv. Nema volje ugovornih strana i kada je do zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju do{lo prinudom, pretnjom ili u zabludi. Starost, radna sposobnost i druga li~na svojstva davaoca izdràvanja ne uti~u na va`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju ako je primalac izdràvanja za njih znao pre nego {to je taj ugovor zaklju~en (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5840/94 od 7.12. 1994. godine). Ne postoji ugovor o doìvotnom izdràvanju kada ostavilac ne prenese pravo svojine na svoju vanbra~nu suprugu, ve} joj prenese samo pravo doìvotnog uìvanja, pa u tom slu~aju nema mesta dono{enju re{enja o obustavi postupka za raspravljanje zaostav{tine (Okru`ni sud u Prokuplju, G`. 548/99 od 1.09.1999. godine).
20
Pobude iz kojih je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en ne uti~u na njegovu punova`nost. Ali ako je nedopu{tena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovara~a da zaklju~i ugovor i ako je to drugi ugovara~ znao, ili morao znati, ugovor }e biti bez dejstva (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4641/97 od 4.02.1998. godine).
7. Punomo}je za zaklju~enje Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Punomo}je za zaklju~enje ugovora o doìvotnom izdràvanju mora biti overeno od strane sudije koji upozorava punomo}nike ugovornih strana na posledice zaklju~enja takvog ugovora . Ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en na osnovu punomo}ja koje nije overeno na na~in na koji se overavaju ugovori o doìvotnom izdràvanju, ni{tav je shodno ~lanu 103. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloènja: Iz stanja u spisima proizilazi da je 9.1.1992. godine pred Op{tinskim sudom u Novom Sadu od strane sudije overen ugovor o doìvotnom izdràvanju, da je ugovor u ime primaoca izdràvanja zaklju~ila njegova supruga koja je imala specijalno punomo}je za zaklju~enje ovog ugovora, ali punomo}je nije bilo overeno od sudije. S obzirom na ovakvo ~injeni~no stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo kad je poni{ten ugovor o doìvotnom izdràvanju. Prema odredbama ~l. 118. st. 4. i 5. Zakona o nasle|ivanju koji je u to vreme vaìo u Vojvodini ("Slu`beni list SAP Vojvodine" br. 8/75), ugovor o doìvotnom izdràvanju mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od sudije, koji }e prilikom overe ugovora pro~itati i upozoriti ugovorne strane na posledice ugovora. Odredbom ~l. 90. Zakona o obligacionim odnosima predvi|eno je da forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao vaì i za punomo}je za zaklju~enje tog ugovor, odnosno za preduzimanje tog posla. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi punomo}je za zaklju~enje ugovora o doìvotnom izdràvanju mora biti u istoj formi u kojoj se zaklju~uje i sam ugovor o doìvotnom izdràvanju. To podrazumeva da i punomo}je za zaklju~enje ugovora o doìvotnom izdràvanju mora biti overeno od strane sudije koji upozorava punomo}nike ugovornih strana na posledice zaklju~enja ugovora. Kako je odredba ~l. 90. Zakona o obligacionim odnosima prinudni propis, to je pravilan zaklju~ak nièstepenih sudova da je u konkretnom slu~aju ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en na osnovu punomo}ja koje nije overeno na na~in na koji se overavaju ugovori o doìvotnom izdràvanju , ni{tav shodno ~l. 103. Zakona
21
o obligacionim odnosima. Neosnovani su revizijski navodi kojima se tuèna poziva na odredbu ~l. 73. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, navedena odredba se odnosi samo na ugovore za koje se traì pismena forma, koja se mogu konvalidirati iako nisu u toj formi zaklju~eni, ali pod uslovom da su ugovorne strane u celini ili u prete`nom delu izvr{ile svoje obaveze. Ovde se radi o ugovoru o doìvotnom izdràvanju za koji se predvi|a overa od strane sudije, s tim da sudija upozori ugovorne strane na posledice takvog ugovora. Ovakav ugovor se ne moè konvalidirati i navedenom zakonskom odredbom nije predvi|ena mogu}nost konvalidacije ugovora za koji je propisana forma overe od strane sudije. Tako|e je neosnovan revizijski navod kojim se tuèni poziva na odredbu ~l. 88. Zakona o obligacionim odnosima. Navedena zakonska odredba reguli{e pitanje zaklju~enja ugovora preko punomo}nika, ali bez ovla{}enja, kao i naknadno odobrenje od strane neovla{}enog lica. Ovde se radi o formi punomo}ja, a ne o zaklju~enju ugovora bez punomo}ja i naknadnom odobrenju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 931/97)
8. Predmet Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju utvr|en je odredbama ~lana 194. Zakona o nasle|ivanju uz {iroku mogu}nost da ugovor sadrì i druge elemente od zna~aja za doìvotno izdràvanje. Prema odredbama tog ~lana, ugovorom o doìvotnom izdràvanju obavezuje se primalac izdràvanja da se posle njegove smrti na davaoca izdràvanja prenese svojina ta~no odre|enih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdràvanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdràva i da se brine o njemu do kraja njegovog ìvota i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdràvanja ugovorom moè obuhvatiti samo svoje stvari ili prava postoje}a u trenutku zaklju~enja ugovora. Ako {to drugo nije ugovorio, obaveza izdràvanja naro~ito obuhvata obezbe|ivanje stanovanja, hrane, ode}e, obu}e, odgovaraju}u negu u bolesti i starosti, tro{kove le~enja i davanja za svakodnevne uobi~ajene potrebe. Zakonodavac nagla{ava da primalac izdràvanja ugovorom o doìvotnom izdràvanju moè obuhvatiti samo stvari ili prava postoje}a u trenutku zaklju~enja ugovora. Primalac izdràvanja mora da bude vlasnik stvari koja predstavljaju predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju u vreme zaklju~enja ugovora. Ako bi stvar stekao u svojinu posle zaklju~enog ugovora, u pogledu te stvari ugovor ne bi proizvodio pravno dejstvo. I po stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1814/98 od 24.09.1998. godine predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju mora biti u svojini primaoca
22
izdràvanja u trenutku zaklju~enja tog ugovora. U ugovoru o doìvotnom izdràvanju pokretne stvari moraju biti individualno odre|ene (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1641/97). Prema sudskoj praksi predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju moè biti i samo pruànje nege i pomo}i od strane davaoca izdràvanja; sadrìna ugovora o doìvotnom izdràvanju moè se sastojati i u tome da se primalac izdràvanja smesti u dom za stare i da davalac izdràvanja snosi tro{kove boravka u domu, da ga povremeno obilazi i na drugi na~in iskazuje negu i pa`nju. Retke posete primaocu izdràvanja, povremeno slanje lekova i penzije, kao i retki zajedni~ki boravci stranaka, ne predstavljaju davanje izdràvanja u smislu odredaba Zakona o nasle|ivanju (Presuda Okru`nog suda u Beogradu. G`. br. 12224/96 od 27. februara 1977. godine). Kada primalac izdràvanja nepokretnost, koja je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju, na koju je zadrào pravo svojine i dràvine sve do svoje smrti, u me|uvremenu razmeni za drugu nepokretnost ugovorom o razmeni nepokretnosti sa tre}im licem, razmenjena nepokretnost ne moè predstavljati predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju po osnovu "transformacije" i "kontinuiteta" imovine (Presuda Okru`nog suda u â~ku. G`. 950/99 od 6.10.1999. godine).
9. Ugovaranje zajednice ìvota Ugovor o doìvotnom izdràvanju moè se zaklju~ivati bez zajednice ìvota i sa zajednicom ìvota. Pod zajednicom ìvota kod ugovora o doìvotnom izdràvanju smatra se zajednica ìvota kod koje ugovorne strane imaju potpuno zajedni~ko doma}instvo, a sa njim se upodobljava i zajednica ìvota u kojoj ugovorne strane imaju odvojeno doma}instvo, ali ìve u neposrednoj blizini kako bi se mogle izvr{avati ugovorne obaveze, ~ija priroda zahteva bar delimi~ni i svakodnevni trajni kontinuitet odnosa (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 120/94), odnosno nu`no je da ìve u takvoj blizini da to omogu}ava njihove svakodnevne i trajne kontakte (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4891/98 od 29.09. 1998. godine). Fakti~ko je pitanje koja je to blizina. U slu~aju spora, to sud utvr|uje u svakom konkretnom slu~aju. Po na{em mi{ljenju, ako je malo mesto u tom mestu, ako je ve}e ili veliko mesto u delu tog mesta odakle davalac izdràvanja moè redovno svakodnevno da dolazi kod primaoca izdràvanja u svako doba godine i pri svakom vremenu.
23
Drugim re~ima, zajednicom ìvota kod ugovora o doìvotnom izdràvanju, treba smatrati ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju zajedni~ko doma}instvo, nego i takvu zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju odvojena doma}instva, ali je nu`no da ìve u takvoj blizini da to omogu}ava njihove svakodnevne i trajne kontakte.
10. Doìvotno izdràvanje vi{e lica

Po ~lanu 197. Zakona o nasle|ivanju doìvotno izdràvanje se moè ugovoriti za dvoje ili vi{e lica. U tom slu~aju svako od njih ima zasebno pravo na odre|eno davanje i ~injenje.
11. Doìvotno izdràvanje u korist tre}eg lica

Po ~lanu 198. Zakona o nasle|ivanju, kada je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, davalac izdràvanja sti~e svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovara~a ako ugovorom nije odre|eno da svojina prelazi u trenutku smrti tre}eg lica. Obaveza izdràvanja traje do smrti tre}eg lica. Po navedenim odredbama davalac izdràvanja je duàn da daje izdràvanje do smrti tre}eg lica. Zakonodavac postavlja pravilo, da u tom slu~aju davalac izdràvanja sti~e svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovara~a. Ne}e biti tako ako je ugovorom o doìvotnom izdràvanju predvi|eno da svojina prelazi u trenutku smrti tre}eg lica.
12. Obezbe|enje prava iz Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Po ~lanu 199. Zakona o nasle|ivanju davalac izdràvanja moè svoje pravo iz ugovora da obezbedi upisom u javnoj knjizi. Isto pravo posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja ima i tre}e lice u ~iju je korist izdràvanje ugovoreno. Ovakvu odredbu je bilo nu`no uneti u ovaj zakon kod ~injenice da primalac izdràvanja zadràva pravo svojine na stvarima navedenim u ugovoru o doìvotnom izdràvanju do svoje smrti i da ih moè slobodno otu|iti na {tetu davaoca izdràvanja. Upisom u javnu knjigu davalac izdràvanja se za{ti}uje od realizacije takve namere primaoca izdràvanja.
24
13. Neprenosivost prava

Po ~lanu 200. Zakona o nasle|ivanju potraìvanja primaoca izdràvanja ne mogu se preneti na drugog. To je i logi~no, jer su potraìvanja primaoca izdràvanja strogo li~na i ne mogu se prenositi na drugog.
14. Pravo zakonskih naslednika primaoca izdràvanja

Po ~lanu 203. Zakona o nasle|ivanju na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdràvanja, sud moè poni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti primalaca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Zakonski naslednici mogu poni{taj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primao~eve. Rok od jedne godine ne moè da te~e pre smrti primao~eve. Po odredbama navedenog ~lana nije predvi|ena mogu}nost raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog o{te}enja preko polovine, ali je predvi|ena mogu}nost poni{taja ugovora ako ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. To }e, na primer, biti ako je primalac izdràvanja ìveo samo sedam dana po zaklju~enju ugovora. Zbog tako kratkog roka trajanja ugovorne obaveze nisu ni mogle biti izvr{ene. Ta ~injenica nije razlog za raskid ugovora, ali je razlog za ni{tavnost ugovora o doìvotnom izdràvanju i to samo ako je primalac izdràvanja zaklju~io ugovor u takvom zdravstvenom stanju da se mogla o~ekivati njegova bliska smrt. Za ocenu ni{tavnosti takvog ugovora potrebno je da na strani davaoca izdràvanja postoje razlozi (namera, èlja) da za kratko vreme bez bilo kakvog ili malog davanja do|e do nesrazmerne koristi zaklju~enjem ugovora o doìvotnom izdràvanju. U slu~aju da je na strani primaoca izdràvanja, pored pobude da mu je, usled njegovog te{kog stanja potrebno doìvotno izdràvanje, istovremeno bila èlja (namera, pobuda) da davaocu izdràvanja ustupi svoju imovinu, u sporu bi se primenila pravila simulacije i, razume se, ishod spora bio bi u skladu sa pravilima simulacije. 1. Poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju zakonski naslednici primaoca izdràvanja mogu zahtevati od suda ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja, i to u roku od 1 godine od dana saznanja za ugovor, odnosno najkasnije u roku od 3 godine od ostavio~eve smrti.
25
Iz obrazloènja: Ugovor o doìvotnom izdràvanju je prema utvr|enom ~injeni~nom stanju, zaklju~en izme|u tuènih kao davaoca izdràvanja i sada pokojne kao primaoca izdràvanja, nakon ~ije smrti je obustavljen ostavinski postupak zato {to nije imala imovinu, jer je prenela ugovorom o doìvotnom izdràvanju na tuène. Tuìlac T. S., otac drugotuìlje i deda tre}etuìlje, je sestri} pokojne-primaoca izdràvanja, koja je tuìocu bila ro|ena tetka. Ona je umrla aprila meseca 1998. godine, a ovaj tuìlac je podneo tu`bu radi poni{taja ugovora o doìvotnom izdràvanju 23.4.2001. godine. Nièstepeni sudovi su, kod tako utvr|enog ~injeni~nog stanja, odbili tu`beni zahtev drugo i tre}e tuìlje za poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju, jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi iz ~lana 203. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, a s obzirom da drugo i tre}e tuìlja nisu zakonski naslednici primaoca izdràvanja. Tu`bu tuìoca T. S. za poni{taj navedenog ugovora su odbacili jer je podneta nakon proteka roka predvi|enog ~lanom 203. stav 2. Zakona o nasle|ivanju. I revizijski sud je reviziju tuìoca odbio kao neosnovanu, prihvativ{i ovakvo stanovi{te nièstepenih sudova. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2097/03) 2. Kod ugovora o doìvotnom izdràvanju procena aleatornosti vr{i se prema okolnostima slu~aja. Iz obrazloènja: Prema ~lanu 203. Zakona o nasle|ivanju, zakonski naslednik primaoca izdràvanja moè traìti poni{tavanje ugovora o doìvotnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. U konkretnom slu~aju, primalac izdràvanja je pre zaklju~enja ugovora imao 85 godina, a javlja se lekaru zbog povi{enog krvnog pritiska, poreme}aja sr~anog rada i bronhitisa, reumati~nih bolova i bolova u zglobovima. Na starosno doba primaoca izdràvanja, niti bilo koja od njegovih zdravstvenih tegoba nisu isklju~ivali aleatornost ugovora o doìvotnom izdràvanju, u smislu pomenutih propisa. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku izme|u zaklju~enja ugovora i smrti primaoca izdràvanja, ve} prema svim okolnostima slu~aja. S obzirom na to u reviziji se neosnovano navodi da su nièstepeni sudovi pogre{no primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tuìlje da se zbog odsustva aleatornosti poni{ti ugovor o doìvotnom izdràvanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4772/01) 3. Nema aktivnu legitimaciju za vo|enje spora radi poni{taja ugovora o doìvotnom izdràvanju lice koje nije zakonski ni testamentalni naslednik pok. primaoca izdràvanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6356/97)
26
4. Starost, radna sposobnost i druga li~na svojstva davaoca izdràvanja ne uti~u na va`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju, ako je primalac izdràvanja za njih znao pre nego {to je taj ugovor zaklju~io. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5840/94) 5. Ni{tav je ugovor o doìvotnom izdràvanju kao dvostrano teretni ugovor, ako je davalac izdràvanja znao da se osnovano o~ekuje skora smrt primaoca izdràvanja zbog starosti, te{ke i neizle~ive boleti i iscrpljenosti, a davalac izdràvanja zaklju~enim ugovorom nije u stvari preuzeo obavezu izdràvanja primaoca izdràvanja, niti je do stvarnog izdràvanja do{lo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3446/93)
15. Smrt davaoca izdràvanja

Po ~lanu 204. Zakona o nasle|ivanju posle smrti davaoca izdràvanja njegove obaveze prelaze na njegovog bra~nog druga i potomke, koji su pozvani na nasle|e, ako oni na to pristanu. Ako oni ne pristanu na produènje ugovora o doìvotnom izdràvanju, ugovor se raskida, a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdràvanje. Odredbe navedenog ~lana nemaju naslednopravna dejstva, kao {to nema ni ugovor o doìvotnom izdràvanju (ovaj ugovor ima obligacionopravni karakter). Ona se odnosi na naslednu sukcesiju prelaskom obaveze na odre|ene subjekte. Obaveza prelazi na sukcesore po samom zakonu, a ako sukcesori ne pristanu, ugovor o doìvotnom izdràvanju se raskida. U sudskoj praksi se to naziva prelazak obaveze du`nosti izdràvanja na bra~nog druga i potomke davaoca izdràvanja, koji su pozvani na nasle|e. Kada je tuìlac, posle smrti ugovornog davaoca izdràvanja, kao njegov potomak pristao na produènje zaklju~enog ugovora o doìvotnom izdràvanju, stekao je pravo davaoca izdràvanja na nepokretnost koja je bila predmet ugovora, posle smrti primaoca izdràvanja. Prelazak obaveze doìvotnog izdràvanja na bra~nog druga i potomke davaoca izdràvanja, koji su pozvani na nasle|e, nije naslednopravna sukcesija i zato se o tome ne odlu~uje u ostavinskom postupku. 1. Ugovor o doìvotnom izdràvanju po samom zakonu prestaje smr}u davaoca izdràvanja, ako on nema bra~nog druga, ni potomaka. Iz obrazloènja: Predlog za zaklju~enje poravnanja o poni{taju ugovora o doìvotnom izdràvanju odba~en je pobijanim re{enjem, protiv koga je predlaga~ blagovremeno izjavio àlbu.
27
Okru`ni sud je u postupku predhodno u smislu ~lana 365. u vezi sa ~lanom 381. Zakona o parni~nom postupku i ~lana 30. stav 2. Zakona o vanparni~nom postupku, na{ao da je àlba neosnovana, jer nema mesta zaklju~enju nikakvog poravnanja koje bi za posledicu imalo prestanak ugovora od doìvotnom izdràvanju koji je predlaga~, kao primalac izdràvanja zaklju~io sa sada pokojnim davaocem izdràvanja. U slu~aju smrti davaoca izdràvaoca, prema odredbi ~lana 204. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, njegove obaveze prelaze na njegovog bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e, ako oni na to pristanu. U konkretnom slu~aju, kako nije sporno da je pokojna-davalac izdràvanja, ìvela u vanbra~noj zajednici sa predlaga~em i nije imala potomaka, ugovor o doìvotnom izdràvanju prestao je njenom smr}u davaoca po samom zakonu, a u smislu ~lana 204. Zakona o nasle|ivanju. Nikakve pravne posledice ne bio proizvodili sudsko poravnanje ili odluka suda o tome. (Okru`ni su u Valjevu, G`. 98/05) 2. Ne odlu~uje se u ostavinskom postupku o prelazu prava i obaveza davaoca izdràvanja na njegovog bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e, jer nije u pitanju nasledno pravna sukcesija. Iz obrazloènja: Zaostav{tina ostavioca raspravljena je pravnosna`nim re{enjem. Predlog za raspravljanje naknadno prona|ene imovine prava i obaveze ostavilje kao davaoca izdràvanja i ugovora o doìvotnom izdràvanju, podneo je ogla{eni naslednik suprug ostavilje. Odredbe ~lana 1. stav 2. i ~lana 204. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, kao i odredbe ~l. 128 -131 Zakona o vanparni~nom postupku, kojima su regulisane vrste nasledno pravnih zahteva posle pravnosna`nosti re{enja o nasle|ivanju (s obzirom da ovde nisu ispunjeni zakonski uslovi za dono{enje dopunskog re{enja o nasle|ivanju) nièstepeni sudovi su, u konkretnom slu~aju, pravilno primenili. Navodi revizije da prava davaoca izdràvanja mogu posle njegove smrti pre}i na naslednike, ako su naslednici davao~ev bra~ni drug i potomci, su bez zna~aja. Ovo zbog toga {to iz sadrìne odredbe ~lana 204. stav 1. Zakona o nasle|ivanju proizilazi da prelazak obaveze doìvotnog izdràvanja na bra~nog druga i potomke davaoca izdràvanja, koji su pozvani na nasle|e, nije nasledno-pravna sukcesija, pa se o tome ne moè odlu~ivati u ostavinskom postupku, te ni odredbama Zakona o vanparni~nom postupku nije na takvu pravnu situaciju, predvi|ena mogu}nost donono{enja dopunskog re{enja o nasle|ivanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4030/02)
28
3. Prelazak obaveze doìvotnog izdràvanja na bra~nog druga i potomke davaoca izdràvanja koji su pozvani na nasle|e, nije naslednopravna sukcesija i zato se o tome ne odlu~uje u ostavinskom postupku. Iz obrazloènja: Prema odredbi ~lana 204. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, posle smrti davaoca izdràvanja njegove obaveze prelaze na njegovog bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e, ako pristanu. Odredba ~lana 204. stav 2. propisuje ukoliko potomci i bra~ni drug ne pristanu na produènje ugovora o doìvotnom izdràvanju, ugovor se raskida, a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdràvanje. Ova odredba nema nasledno-pravna dejstva, kao {to nema ni ugovor o doìvotnom izdràvanju. (Ovaj ugovor ima obligaciono-pravni karakter). Ona se odnosi na naslednu sukcesiju prelaskom obaveze na odre|ene subjekte. Obaveza prelazi na sukcesore po samom zakonu, a ako sukcesori ne pristanu, ugovor o doìvotnom izdràvanju se raskida. Da li je obaveza davaoca izdràvanja, u konkretnom slu~aju, pre{la na predlaga~e ili ne, ne spada u predmet ostavinskog postupka, pa su predlaga~i mogli, ukoliko smatraju da su nenasledni sukcesori pokojnog davaoca izdràvanja, svoj interes za{tititi tu`bom za utvr|enje u parni~nom postupku. Imaju}i re~eno u vidu, Vrhovni sud smatra da su neosnovani navodi revizije o tome da je ovde re~ o nasledno-pravnoj sukcesiji. Okolnost da, po odredbi ~lana 204. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, obaveze davaoca izdràvanja prelaze na njegovog bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e, ne ukazuje da je ovde re~ o nasle|ivanju ve} samo bliè odre|uje nenasledne sukcesije. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3897/97 od 27.09.1997. godine) 4. Propisi o zastarelosti prava na nasle|ivanje primenjuju se samo u sporovima po nasledni~kim tu`bama. U svim drugim slu~ajevima, kada se pravo nasle|a ostvaruje prema licu koje nije pretpostavljeni naslednik i koji stvari drì po nekom drugom pravnom osnovu, propisani rokovi u kojima zastareva pravo zahtevati zaostav{tinu ne mogu se primeniti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 409/94) 5. Tuìlac je posle smrti ugovornog davaoca izdràvanja, kao njegov potomak, pristao na produènje zaklju~enog ugovora, pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca izdràvanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora, posle smrti primaoca izdràvanja. Iz obrazloènja: Smr}u primaoca izdràvanja nastupili su zakonski uslovi za potpunu realizaciju ugovora o doìvotnom izdràvanju, po kojem je tuìlac, kao pravni
29
sledbenik davaoca izdràvanja (koji je preminuo pre primaoca) izvr{avao ugovorne obaveze i stekao valjan pravni osnov za sticanje vlasni{tva na stanu koji je predmet ugovora. Tuìlac je posle smrti ugovornog davaoca izdràvanja, kao njegov potomak pristao na produènje zaklju~enog ugovora, pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca izdràvanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora, posle smrti primaoca izdràvanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4063/98) Po ~lanu 205. Zakona o nasle|ivanju, ako bra~ni drug i potomci davaoca izdràvanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca izdràvanja. Sud }e tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni cene}i imovno stanje primaoca izdràvanja i onih koji su bili ovla{}eni na produènje ugovora. Navedena re{enja u ~l. 204. i 205. stavljaju naslednike davaoca izdràvanja u nepovoljniji poloàj od njega. Njima se pruà mogu}nost zloupotrebe od strane bra~nog druga i potomaka, koji su pozvani na nasle|e davaoca izdràvanja. Oni, na primer, mogu biti saglasni na produènje ugovora, i izjaviti da ugovor èle produìti, ali im to nije mogu}e, pa i kada ga formalno produè nalaze razloge i dokaze da iza|u iz tog odnosa raskidom ugovora. Zloupotreba u vidu izbegavanja sno{enja tro{kova sahrane i ugovorenog podizanja nadgrobnog spomenika, ne vodi opravdanom razlogu za raskid ugovora, ve} pravu onih, koji su te tro{kove u~inili, da se obe{tete od davaoca izdràvanja.
16. Ugovor o poklonu i Ugovor o doìvotnom izdràvanju

Ugovor o poklonu je dobro~in ugovor kod koga osnov obaveznosti (kauzu) na strani poklonodavca ~ine njegove pobude (animus donandi) iz kojih ~ini poklonoprimcu korist na teret svoje imovine, bez ikakve naknade. Pobude su njegov konstitutivni element bez koga nema ni ugovora. Po drugoj formulaciji, ugovor o poklonu je dvostrani i jednostrano obavezan pravni posao, kojim se, saglasno{}u volja, vr{i prenos odre|enog prava sa jednog na drugo lice bez naknade. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon u~ini. Ugovor ne}e nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima. Samim tim, saglasnost poklonoprimca da primi poklon i postojanje namere da se poklon u~ini, jeste minimum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu. Upore|enjem predmeta ugovora o poklonu i predmeta ugovora o doìvotnom izdràvanju moè se izvu}i zaklju~ak da su u ne~em sli~ni i da se me|usobno prepli}u prerastaju}i jedan u drugog kada je u pitanju doì30
votno izdràvanje. Tako, prema sudskoj praksi, imamo poklon sa nalogom za izdràvanje, poklon kod ugovora o doìvotnom izdràvanju i ugovor o poklonu sa obavezom izdràvanja. U slu~aju postojanja ugovora o poklonu, zaklju~enog izme|u tuìoca kao poklonoprimca i njegovog sina, pravnog prethodnika tuènih kao poklonodavaca sa nalogom da poklonoprimac izdràva poklonodavca do kraja njegovog ìvota, sa posebnom pa`njom sud mora da ceni nameru dare`ljivosti u momentu zaklju~enja ugovora, da bi se utvrdilo da li se radi o postojanju tog ugovora ili ugovora o doìvotnom izdràvanju. U slu~aju da su stranke zaklju~ile ugovor o doìvotnom izdràvanju, a kasnije ne raskinu ugovor o doìvotnom izdràvanju, pa zaklju~e ugovor o poklonu sa obavezom izdràvanja, tada bi se utvrdilo da li je u pitanju simulovan pravni posao. Mora se prethodno utvrditi da li je postojala volja stranaka da se ugovor o doìvotnom izdràvanju raskine i da se zaklju~i ugovor o poklonu uz obavezu izdràvanja. Ugovor o poklonu ne moè se tretirati kao ugovor o doìvotnom izdràvanju bez jasnih razlikovanja izme|u pravog i nepravog ugovora o doìvotnom izdràvanju. Ugovor o doìvotnom izdràvanju moè biti simulovan u dva oblika: kao ugovor imenovan Zakonom o nasle|ivanju i kao neimenovani ugovor o prometu nepokretnosti. Prema sudskoj praksi ugovorom o kupoprodaji mogu}e je prikrivanje ugovora o doìvotnom izdràvanju. Vrhovni sud Srbije, Rev. 3769/98 od 18. 08.1998. godine o tome kaè: "Nièstepeni sudovi su pravilno na{li da ugovor o kupoprodaji od 3. 11. 1992. godine prikriva ugovor o doìvotnom izdràvanju. Me|utim, nisu imali u vidu da postoje dva oblika prikrivenog ugovora: prvi je regulisan Zakonom o nasle|ivanju, drugi spada u kategoriju imenovanih ugovora kojima se prenosi svojina u smislu propisa o prometu nepokretnosti. Za neva`nost prvog oblika dovoljno je i odsustvo odgovaraju}e forme koja insistira na overi ugovora od strane sudije, dok je za prenos svojine drugim oblikom dovoljna i obi~na overa. Naravno, uz odgovaraju}e odobrenje nadle`nog organa koje vaì za oba ugovorna oblika. Po{to se nièstepeni sudovi nisu bavili uslovima va`nosti ugovora o doìvotnom izdràvanju sa stanovi{ta njihovog drugog oblika, za sada se ne moè zaklju~iti da li je materijalno pravo pravilno primenjeno. To je i bio razlog {to je ovaj sud, u smislu ~lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe nièstepene presude i predmet vratio na ponovno su|enje. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se ispita da li sadrìna zaklju~enog ugovora odgovara drugom obliku, tj. nepravom obliku ugovora o doìvotnom izdràvanju, kao neimenovanom ugovoru za koji vaè op{ta pravila o prometu nepokretnosti. Tek kad to bude u~injeno, nièstepeni sudovi }e do}i u priliku da pravilno primene materijalno pravo".
31
17. Zajedni~ka imovina i Ugovor o doìvotnom izdràvanju

Po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju davalac izdràvanja sti~e odre|enu imovinu. Imovina, koju jedan bra~ni drug stekne u toku trajanja bra~ne zajednice po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju, ukoliko su se u izvr{avanju obaveza starale obe ugovorne strane, zajedni~ka je imovina bra~nih drugova. Nasuprot tome, ukoliko oba bra~na druga nisu izvr{avala obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju u podjednakom vremenskom periodu, ve} jedna ugovorna strana mnogo kra}e od druge, njihov doprinos u sticanju takve imovine ne moè biti jednak. To se odnosi i na vanbra~nog druga. Prilikom utvr|ivanja doprinosa vanbra~ne supruge u sticanju tekovine kod ugovora o doìvotnom izdràvanju treba uzeti u obzir ~injenicu da li je vanbra~na supruga bila stalno u zajednici sa primaocima izdràvanja, odnosno gde je bila u radnom odnosu, gde je ìvela, da li je snosila tro{kove sahrane primalaca izdràvanja, kao i materijalnu bazu koja je postojala pre stupanja u vanbra~nu zajednicu. Bez obzira na to {to je samo jedan od bra~nih supru`nika ugovara~, kao davalac izdràvanja, imovina ste~ena kao naknada za izdràvanje po ugovoru o doìvotnom izdràvanju predstavlja zajedni~ku imovinu bra~nih supru`nika, ako su oba u~estvovala u davanju izdràvanja. Iz obrazloènja: Tuèni je, u konkretnom slu~aju, kao davalac izdràvanja tokom trajanja braka supru`nika zaklju~io ugovorom o doìvotnom izdràvanju sa svojim ocem. Preuzetu obavezu izdràvanja izvr{avala su oba supru`nika do smrti oca tuènog. Pri tome, oboje su imali pribli`no iste zarade, zajedni~ki su se angaòvali oko kupljene stoke i obrade zemlje roditelja tuènog, a valja ceniti i utvr|enu podelu posla u doma}instvu , po kojoj je tuìlja prete`no prala, spremali obavljala ku}ne poslove u celoj ku}i, dakle i u onom delu koji su koristili roditelji tuènog. Imovina ste~ena kao naknada za izdràvanje po ugovoru o doìvotnom izdràvanju predstavlja zajedni~ku imovinu bra~nih drugova ako su oba bra~na druga u~estvovala u davanju izdràvanja , bez obzira na to {to je samo jedan od njih ugovara~ kao davalac izdràvanja. Kako se, shodno ~lanu 171. stav 1. Porodi~nog zakona, u konkretnom slu~aju radi o imovini ste~enoj radom u toku trajanja bra~ne zajednice. To su nièstepeni sudovi, na osnovu ~lana 180. tog zakona, pravilno utvrdili udeo u zajedni~koj imovini bra~nih drugova (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1235/06 od 21.6.2006. godine)
32
18. Stan kao predmet Ugovora o doìvotnom izdràvanju

1) Stan kao predmet Ugovora U pravnoj teoriji se ne pravi razlika izme|u stanarskog prava i prava na stan pravo na stan (stanarsko pravo) jeste pravo gra|anina da, pod zakonom odre|enim uslovima, trajno koristi stan u dru{tvenoj (i dràvnoj) svojini radi zadovoljavanja li~nih porodi~nih stambenih potreba. Pravni osnov za sticanje stanarskog prava za vreme vaènja Zakona o stambenim odnosima ("Slu`beni glasnik SRS", br. 12/90 ... i 55/90) i "Slu`beni glasnik RS", br. 3/90 i 7/90), bio je ugovor o kori{}enju stana. Prema ~lanu 30. Zakona o stanovanju ("Slu`beni glasnik RS", br. 50/92... i 26/2001) od dana stupanja na snagu ovog zakona, na stanu se ne moè ste}i stanarsko pravo, a lica koja su do tog dana stekla stanarsko pravo po ugovoru o kori{}enju stana, nastavljaju da koriste stan po osnovu tog ugovora, s pravima i obavezama iz ~lana 31. do 39. ovog zakona (tj. zakupca stana u dru{tvenoj odnosno dràvnoj svojini). Time je zakonodavac stanarsko pravo preobrazio u pravo zakupa stana na neodre|eno vreme, osim u slu~aju kori{}enja stana u svojini gra|ana po osnovu stanarskog prava (~l. 40. do 43). Odredbama ~l. 40. do 43. navedenog zakona stanarsko pravo ovih kategorija korisnika stanova nije preobraèno u prava zakupca stana na neodre|eno vreme s pravom otkupa. Ali je proklamovano da nosilac stanarskog prava na tim stanovima ima sva prava zakupca stana na neodre|eno vreme u dru{tvenoj svojini (u skladu sa odredbama ~l. 30. do 39. ovog zakona), osim prava na otkup, a vlasnik stana ima pravo i obaveze nosioca prava raspolaganja, u skladu sa odredbama ovog zakona, osim obaveze da omogu}i otkup stana po odredbama ovog zakona. U pitanju je pravo stanovanja koje se ispunjava u stanovanju u odre|enom stanu. Stanovanje je podvrsta prava upotrebe koja se sastoji u ovla{}enju titulara prava da stanuje u odre|enom stanu i to u granicama svojih li~nih potreba i potreba svoje porodice. Otuda je, po na{em mi{ljenju, pogre{no pravo stanovanja izjedna~avati sa stanarskim pravom. Pravo stanovanja sti~e se po ugovoru o zakupu stana na neodre|eno vreme u dru{tvenoj i dràvnoj svojini (ne iz prava zakupa stana na neodre|eno vreme), dok se stanarsko pravo sticalo po ugovoru o kori{}enju stana. Pravo stanovanja (shva}eno kao stanarsko pravo) na dru{tvenom, dràvnom i privatnom stanu, kao li~no imovinsko pravo sui generis, ne moè da bude predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju, jer je kao takvo
33
neprenosivo: "Ne moè se stanarskim pravom (~itaj: pravom stanovanja) raspolagati ugovorom o doìvotnom izdràvanju po{to to pravo ne moè da bude predmet ugovora, jer se tim pravom ne moè raspolagati" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5135/96 od 5.11.1996. godine). Ako bi predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju bilo pravo stanovanja (odnosno stanarsko pravo) ugovor bi bio ni{tav po ~lanu 103. Zakona o obligacionim odnosima, kao i protivan odredbama Zakona o stanovanju, kojima se ure|uje sticanje i gubljenje stanarskog prava, tj. prestanak stanarskog prava. Predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju moè biti samo stan ~iji je titular svojine primalac izdràvanja, tj. stan u privatnoj, odnosno li~noj svojini. Problemi nastaju kad je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju stan koji je u otkupu po Zakonu o stanovanju, odnosno stan koji je otkupljen po tom zakonu.
2) Stan u otkupu kao predmet Ugovora

Prema odredbama ~lana 16. Zakona o stanovanju stan u dru{tvenoj i dràvnoj svojini moè biti u otkupu u dva slu~aja: u slu~aju kada je nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana na neodre|eno vreme podneo pismeni zahtev za otkup stana pa jo{ nije odlu~eno i nije zaklju~en ugovor o otkupu, i kada je zahtev za otkup stana odbijen ili nije o zahtevu odlu~eno u zakonskom roku, pa se kod nadle`nog suda vodi vanparni~ni postupak za dono{enje re{enja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana. Prema ~lanu 18. Zakona o stanovanju o otkupu stana zaklju~uje se ugovor u pismenoj formi, a potpisi ugovornih strana overavaju kod nadle`nog suda. Posledica odsustva forme ad solemnitatem jeste to {to se smatra da ugovor o otkupu nije ni zaklju~en, da davalac izdràvanja ne moè ni da raspolaè stanom po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju. I po ~lanu 4. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti ("Slu`beni glasnik RS", br. 42/98), ugovor koji nije zaklju~en u propisanoj formi ne proizvodi pravno dejstvo. Moè se postaviti pitanje da li se moè konvalidirati ugovor o otkupu stana ~ija je redakcija potpisana od strane ugovornih strana iz ~lana 16. Zakona o stanovanju, ako su ispunjeni zakonom utvr|eni uslovi za konvalidaciju. Po ~lanu 73. ZOO ugovor, za ~ije se zaklju~ivanje zahteva pisana forma, smatra se punova`nim i ako nije zaklju~en u toj formi, ukoliko su ugovorne strane izvr{ile, u celini ili prete`no, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja, zbog koga je forma propisana, o~igledno ne proizilazi ne{to drugo. Konvalidacija ugovora vr{i se materijalnim izvr{enjem tog ugovora.
34
Ako je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en pre pisane redakcije ugovora o otkupu stana, nisu ispunjeni zakonski uslovi za konvalidaciju ugovora o otkupu stana koji je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju. Ako je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en posle redakcije ugovora o otkupu stana, nismo sigurni da su ispunjeni zakonski uslovi za konvalidaciju ugovora o otkupu stana. U krajnjem slu~aju, po ovom pitanju mogu se zauzeti dva opre~na stava: da je pravo svojine na stanu ve} ste~eno pre redakcije ugovora o otkupu stana i stav da se redakcijom ugovora o otkupu stana ne moè ste}i pravo svojine, bez obzira {to je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en posle redakcije ugovora o otkupu stana. Obja{njenje za prvi stav moè biti, da je ugovor o otkupu stana konvalidiran zaklju~enjem ugovora o doìvotnom izdràvanju posle njegove redakcije, koji je istovremeno i dokaz da je izvr{en u smislu ~lana 4. stav 4. Zakona o prometu nepokretnosti, odnosno ~lana 73. ZOO. Obrazloènje za drugi stav moè biti, da su prepreke konvalidaciji ugovora o otkupu stana dve: prva, da se stanom, u fazi njegovog otkupa, ne moè raspolagati na osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju, i druga, da bi se konvalidacijom ugovora o otkupu stana uskratilo pravo na otkup stana (mogu}nost otkupa stana) ~lanovima porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja iz ~lana 16. stav 2. Zakona o stanovanju. Pravo je ~lanova porodi~nog doma}instva nosioca stanarskog prava da traè od njega da svojom pismenom saglasno{}u dozvoli da neko od njih otkupi stan. To oni mogu zahtevati sve dok nosilac prava raspolaganja ne zaklju~i ugovor o otkupu stana i ne overi ga kod suda. I kad je izvr{ena redakcija ugovora o otkupu stana pre zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, ~iji je predmet taj stan, primalac izdràvanja moè dati svoju saglasnost nekom od ~lanova svog porodi~nog doma}instva da taj stan otkupi. Ta njegova saglasnost, a s njom i zaklju~enje ugovora o otkupu stana i njegova overa kod nadle`nog suda, onemogu}avaju konvalidaciju ugovora o otkupu stana kao proizvoda redakcije ugovora. Osim toga, svojina se po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju prenosi na davaoca izdràvanja posle smrti primaoca izdràvanja. U ovom slu~aju, davaocu izdràvanja ostaje samo mogu}nost raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju. Kada je podnet zahtev za otkup stana da se u vanparni~nom postupku donese re{enje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana, da li je mogu}e da taj stan bude predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju? Po na{em mi{ljenju mogu}e je da taj stan bude predmet tog ugovora, ali do njegove realizacije ne}e do}i ako primalac izdràvanja umre u toku spora, jer u tom slu~aju davalac izdràvanja nema ovla{}enja da nastavi zapo~eti postupak pred sudom. Zna~i, ako to nije slu~aj, ugovor o doìvotnom izdràvanju }e proizvoditi pravno dejstvo tek posle dono{enja pravnosna`nog re{enja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana.
35
3) Otkupljen stan kao predmet Ugovora

Stan otkupljen po odredbama Zakona o stanovanju moè biti predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju. Me|utim, pravna dejstva ovog ugovora ograni~ena su odredbama ~lana 16. stav 3. toga zakona. To zna~i da zaklju~enje ugovora o doìvotnom izdràvanju, ~iji je predmet otkupljen stan po odredbama Zakona o stanovanju, nema uticaja na kori{}enje stana ~lanova porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja, odnosno ta njihova prava ne uti~u na pravnu valjanost ugovora o doìvotnom izdràvanju. Mogu}e je da davalac izdràvanja bude ~lan porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja, ali je, tako|e, mogu}e da davalac izdràvanja ne bude ~lan porodi~nog doma}instva. U prvom slu~aju, davalac izdràvanja je ~lan porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja i njegovo pravo kori{}enja stana nije ugroèno zaklju~enjem ugovora o doìvotnom izdràvanju. U drugom slu~aju, davalac izdràvanja nije ~lan porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja i on ne bi mogao koristiti stan samo na osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju bez izri~ite pismene saglasnosti ~lanova porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja, jer za useljenje u stan i njegovo kori{}enje nije dovoljan samo taj ugovor. Ako bi davalac izdràvanja mogao samo na osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju da se useli u stan i da ga koristi, time bi ~lanovima porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja bilo ugroèno njihovo zakonsko pravo na kori{}enje stana. Davalac izdràvanja sti~e pravo svojine smr}u primaoca izdràvanja na stanu koji je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju. Postavlja se pitanje, ima li ta ~injenica uticaja na pravo stanovanja u tom stanu ~lanova porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja koja su se zatekla u stanu u momentu njegove smrti? Na ovo pitanje mogu}a su dva odgovora: da se smr}u primaoca izdràvanja gasi pravo ~lanova njegovog porodi~nog doma}instva iz ~lana 16. stav 3. Zakona o stanovanju, i da davalac izdràvanja, po pravu svojine na stanu, ima pravo da iseli iz stana te ~lanove i useli se u stan, pa time i da stan koristi, i drugi stav da stanarsko pravo (odnosno pravo stanovanja) nije akcesorno, ve} jedno li~no imovinsko pravo ustanovljeno zakonom i to zakonom lex specialis, ~ije kori{}enje ne moè zavisiti od pravnog prometa, pa i ugovora o doìvotnom izdràvanju. Zato to njihovo pravo ostaje i posle zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, odnosno i posle sticanja svojine na tom stanu ugovorom o doìvotnom izdràvanju, i oni ga koriste sve dok ne nastupe neki od osnova (okolnosti) zbog kojih se gasi (na primer smr}u, zbog nekori{}enja i dr.). Da36
valac izdràvanja, sada vlasnik stana koji je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju, ima poloàj sticaoca vlasni{tva na stanu s teretom. To njegovo pravo svojine ograni~eno je tim teretom. Ali treba imati u vidu da i stan s teretom moè biti u prometu. Davaocu izdràvanja, kao vlasniku stana, ostale bi samo neke mogu}nosti da se oslobodi tog tereta, kao, na primer, da traì iseljenje biv{ih ~lanova porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja iz tog stana putem tu`be za utvr|enje da nemaju taj status, odnosno da im je prestalo pravo da koriste stan. To drugim re~ima zna~i, kao da su se bespravno (bez pravnog osnova) uselili u stan po{to nisu imali status ~lana porodi~nog doma}instva u momentu otkupa stana.
19. Zajednica ìvota kao predmet Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Pod zajednicom ìvota kod ugovora o doìvotnom izdràvanju prema stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3005/91, smatra se zajednica kod koje ugovorne strane imaju potpuno zajedni~ko doma}instvo, a sa njim se upodobljava i zajednica u kojoj ugovorne strane imaju odvojeno doma}instvo, ali ìve u neposrednoj blizini kako bi se mogle izvr{avati ugovorne obaveze, ~ija priroda zahteva delimi~an i svakodnevni kontinuitet. Po stavu istog suda Rev. 4891/98 od 29. septembra 1998. godine zajednicom ìvota kod ugovora o doìvotnom izdràvanju, treba smatrati, ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju zajedni~ko doma}instvo, nego i takvu zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju odvojena doma}instva, ali je nu`no da ìve u takvoj blizini da to omogu}ava njihove svakodnevne i trajne kontakte. Kao {to se vidi, mogu}e je ugovorom o doìvotnom izdràvanju ugovoriti zajednicu ìvota izme|u davaoca izdràvanja i primaoca izdràvanja (mi se u na{em izlaganju ne zadràvamo na zajednici ìvota kod koje ugovorne strane imaju potpuno zajedni~ko doma}instvo, kod koga se podrazumeva i zajednica stanovanja u istom stanu). Nije, dakle, sporno prema stavu sudske prakse, da se ugovorom o doìvotnom izdràvanju moè ugovoriti zajednica ìvota davaoca izdràvanja i primaoca izdràvanja. Sporno je, da li se samo na osnovu takvog ugovora o doìvotnom izdràvanju zajednica ìvota moè realizovati. Zajednica ìvota moè se realizovati ako primalac izdràvanja nema ~lanova svog porodi~nog doma}instva, a ako ih ima, bez njihovog izri~itog pristanka ugovorna zajednica ìvota ne bi se mogla realizovati, odnosno ne bi se davalac izdràvanja mogao useliti u stan primaoca izdràvanja ni posle njegove smrti, jer, kao {to smo ve} rekli, pravo stanovanja (stanarsko pravo) je li~no imovinsko pravo sui generis zakonom ustanovljeno, pa otkup stana ne uti~e na pravo kori{}enja stana od strane ~lanova porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja i posle njegove smrti.
37
II. ZLOUPOTREBA PRAVA KOD UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

Zloupotreba prava kod ugovora o doìvotnom izdràvanju nije tako retka. Tome naro~ito doprinose njegove specifi~nosti i njegova sloènost. Mogu}nost da se pomo}u njega uz mala ulaganja do|e do zna~ajne vrednosti privla~na je. U ~lanu 13. ZOO data je definicija zloupotrebe prava: "Zabranjeno je vr{enje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato". Kada subjekt obligacionog prava vr{i svoje pravo protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato, u odredbama ZOO ni{ta se konkretno ne kaè. Verovatno je to ostavljeno da se u~ini drugim posebnim zakonima. Tuma~enjem odredbe ~lana 13. ZOO dolazimo do zaklju~ka da je zloupotreba prava evidentna kad subjekt prava vr{enjem svog prava drugome nanosi {tetu i kad postoji veliki nesklad me|u stranama u obligaciono pravnom odnosu. Zloupotrebe se vr{e u sva tri slu~aja: prilikom zaklju~enja ugovora, kod izvr{enja ugovora i kod prestanka ugovora.
1. Zloupotreba kod zaklju~enja Ugovora

Izigravanje zakonske odredbe o nasle|ivanju u korist ili na {tetu pojedinih naslednika ~ini se simulacijom ugovora o doìvotnom izdràvanju, a prikrivanjem stvarnog ugovora naj~e{}e ugovora o poklonu. U tom slu~aju ugovor o doìvotnom izdràvanju je simulovan, a ugovor o poklonu disimulovan i kao takav vaè}i. Cilj je da se poklonom izigraju nasledna prava naslednika. Simulacija postoji kada se prvo zaklju~i ugovor o doìvotnom izdràvanju, a posle ugovor o poklonu. Nasuprot tome, simulacija ne postoji kada se prvo zaklju~i ugovor o poklonu, pa posle ugovor o doìvotnom izdràvanju, ~iji su predmet iste nekretnine i koji zadovoljava sve ostale uslove punova`nosti. U tom slu~aju vaì ugovor o doìvotnom izdràvanju. Primalac izdràvanja, kao fizi~ko lice, mora biti poslovno sposoban. Ali bez obzira na to, ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~uje se sa primaocem izdràvanja koji nije poslovno sposoban. Zbog toga nastaju sporovi pred sudom po tu`benim zahtevima zaobi|enih zakonskih naslednika, koji po pravilu dugo traju i u kojima svedoci iznose svoja saznanja i utiske o stanju svesti primaoca izdràvanja, kao i ve{taci lekari odgovaraju}e specijalnosti. Odlu~uju}i su za presu|enje nalazi i mi{ljenja lekara specijalista - ve{taka.
38
Zloupotreba je i postojanje lukrativnih razloga kad ugovara~i nisu ni u kakvom srodstvu i kad su odnosi izme|u njih uspostavljeni razlozima potreba primaoca izdràvanja, kao na primer, pravna pomo}, medicinska pomo}. Tipi~an primer za to je slu~aj medicinske sestre, koja u bolnici opsluùje i neguje primaoca izdràvanja, pa kasnije izme|u njih dolazi do zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju. Tipi~an je i primer kada dolazi do zaklju~enja ovog ugovora kao posledica pruànja pravne pomo}i primaocu izdràvanja od strane advokata. Na to se ukazuje u ~lanu 196. Zakona o nasle|ivanju, kojim se propisuje da je ni{tav ugovor o doìvotnom izdràvanju u kome je davalac izdràvanja fizi~ko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdràvanja (medicinsko osoblje, bolnice, razli~ite agencije i sli~no), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadle`nog organa starateljstva. Zaobilaènje ove odredbe jeste zloupotreba prava sa posledicama koje bi iz toga proizi{le da je to ru{ljiv ugovor. Iz ~lana 194. Zakona o nasle|ivanju proizilazi da ugovara~i, kod sklapanja ugovora o doìvotnom izdràvanju, moraju imati u vidu stvarnu obavezu izdràvanja na strani davaoca izdràvanja, za{ta se ustupa primao~eva imovina. To ne moè biti slu~aj kad se kao primalac pojavljuje lice u dubokoj starosti ili te{ko bolesno lice sa izgledom skore smrti. U tom slu~aju ne moè se smatrati da je primalac izdràvanja preuzeo stvarnu obavezu izdràvanja, niti da je imao u vidu da je preuzme. U takvim okolnostima nema bitne karakteristike ugovora o doìvotnom izdràvanju da je aleatoran. Takav ugovor, ~ijim bi se iskori{}enjem tu|e nevolje postigla nesrazmerna korist, bio bi ni{tav. Da bi se to spre~ilo, zakonodavac je u ~lanu 203. stav 1. Zakona o nasle|ivanju predvideo, da na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdràvanja, sud moè poni{titi ovakav ugovor kad zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Za ocenu ni{tavosti potrebno je da na strani davaoca izdràvanja postoji motiv da je to u~injeno iz razloga koristoljublja i mogu}nosti da se za kratko vreme do|e do nesrazmerne koristi. Ako je na strani primaoca izdràvanja bilo namere da davaocu izdràvanja i nezavisno od tog ustupi svoju imovinu, bila bi to simulacija. Odredbe ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju, koliko su dobre toliko su i lo{e. Njihova striktna primena moè dovesti primaoca izdràvanja do toga da za sebe ne moè da obezbedi staranje i negu na kraju svog ìvota. To }e biti slu~aj kada mu, zbog njegovog te{kog zdravstvenog stanja, okre}u le|a i njegovi najro|eniji. A drugi to ne prihvataju zbog mogu}ih
39
posledica iz ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju, jer ne èle da rizikuju i preuzmu te{ke obaveze staranja i nege te{ko bolesnog neizle~ivog primaoca izdràvanja. Takvim licima, u takvoj situaciji, ne preostaje ni{ta drugo nego da se pomire sa svojom surovom sudbinom da okon~aju na na~in koji nije dostojan ~oveka. Zakonodavac je, po na{em mi{ljenju, pogre{io {to je odredbom ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju, dao mogu}nost da sud moè po zahtevu zakonskih naslednika primaoca izdràvanja da poni{ti ugovor o doìvotnom izdràvanju i kad su oni okrenuli le|a te{ko bolesnom, odnosno tako starom licu svom ro|aku. Na taj na~in su za{ti}eni interesi i onih zakonskih naslednika koji svome te{ko bolesnom iznemoglom zbog duboke starosti, ro|aku okre}u le|a. Zbog toga sudovi ne treba u presu|enju da se doslovno- striktno pridràvaju odredbi ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju, jer sam zakon kaè da sud moè poni{titi ugovor, {to zna~i da ne mora. Prema na{em mi{ljenju, zakonodavac je predvideo opstanak takvih ugovora, ako su oni ispunili svoju svrhu negu, pomo} i za{titu primaocu izdràvanja.
2. Zloupotreba kod izvr{enja Ugovora

Naj~e{}a zloupotreba kod ovog ugovora dolazi od strane primaoca izdràvanja kad izraàva nezadovoljstvo kvalitetom izvr{enih obaveza od strane davaoca usluga s ciljem da raskine ugovor. Time se davalac izdràvanja spre~ava da izvr{ava svoje ugovorne obaveze. Ako to potraje duì period vremena, izgubljeni su i svrha i cilj ugovora o doìvotnom izdràvanju, pa je to razlog za raskid tog ugovora. Tome doprinose i odredbe ~lana 201. Zakona o nasle|ivanju, po kojima raskid ugovora moè traìti i ugovornik koji je kriv za poreme}ene odnose. U pitanju je svesna zloupotreba prava na raskid ugovora, odnosno svesno stvaranje takvog stanja u me|usobnim odnosima ugovornika koje dovodi do poreme}aja tih odnosa do nepodno{ljivosti. Nastanak takvog stanja ~esto puta ne moè da spre~i ni odredba stava 3. ~lana 201. navedenog zakona, prema kojoj ugovornik, koji nije skrivio razlog za raskid ugovora, ima pravo da traì naknadu {tete. Do zloupotrebe dolazi i kada primalac izdràvanja otu|i imovinu koja je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju. To se doga|a kad davalac izdràvanja nije upisao zabele`bu u zemlji{ne knjige o zaklju~enju ugovora o doìvotnom izdràvanju, odnosno kad svoje potraìvanje iz tog ugovora nije obezbedio zasnivanjem hipoteke ili zaloge.
40
Zloupotreba od strane primaoca izdràvanja sastoji se u tome {to on, koriste}i se pravom svojine na stvarima koji su predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju do svoje smrti, otu|uje te stvari. Primalac izdràvanja moè da zaklju~i novi ugovor o doìvotnom izdràvanju sa drugim davaocem izdràvanja koji za predmet ima istu imovinu. To nije razlog za ni{tavost tog drugog potonjeg ugovora. U tom slu~aju fakti~ki nastaje duplo vlasni{tvo na istoj imovini, koje se razre{ava na sudu. Mogu}a je zloupotreba i kod ugovora o doìvotnom izdràvanju, kojim primalac izdràvanja prenosi u svojinu davaocu izdràvanja ugovorenu imovinu (imovinu koja je predmet ugovora) odmah po zaklju~enju ugovora. To omogu}ava davaocu izdràvanja da otu|i ugovorenu imovinu, odnosno da izmeni ili prepravi stvari koje su predmet ugovora. Uradi li davalac izdràvanja jedno ili drugo, nastaje uslov za raskid ugovora. Svaki ugovornik vra}a ono {to je po tom ugovoru dao. Primalac izdràvanja je u gubitku: po pravilu spor o raskidu ugovora dugo traje, a kada se on i zavr{i on ne}e dobiti ono {to mu je dosu|eno ako je davalac izdràvanja insolventan. Izmene ili prepravke ugovorenih stvari, naro~ito kada su u pitanju ku}e i druge zgrade (ru{enje postoje}e, adaptacije, dogradnje, zidanje nove) ili u selu se~enje {ume, razlozi su za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. To dovodi do dugih i te{kih sporova. Postoji zloupotreba i kod ugovora o doìvotnom izdràvanju u korist tre}eg lica. Do toga dolazi kad davalac izdràvanja posle smrti drugog ugovornika uskrati ispunjavanje ugovornih obaveza tre}em licu da ga doìvotno izdràva. To se doga|a po{to je posle smrti stipulatora svojina na stvarima koje su predmet ugovora pre{la na davaoca izdràvanja. Zakonodavac je predvideo za takve slu~ajeve za{titnu odredbu kojom èli da za{titi prava tre}eg lica (~lan 199. stav 2. ZON): posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja, svoje pravo iz ugovora tre}e lice, u ~iju je korist izdràvanje ugovoreno, moè da obezbedi upisom i javnoj knjizi.
3. Zloupotreba kod prestanka Ugovora

Zloupotreba kod prestanka ugovora o doìvotnom izdràvanju mogu}a je od strane bra~nog druga i potomaka koji su pozvani na nasle|e davaoca izdràvanja. Oni mogu formalno pristati na produènje ugovora o doìvotnom izdràvanju a zatim isticati razloge i dokaze za raskid ugovora. Mogu, tako|e, da izjave da èle produènje ugovora ali da im to nije mogu}e jer nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze.
41
U pitanju je primena odredbi ~lana 204. Zakona o nasle|ivanju, prema kojima posle smrti davaoca izdràvanja, njegove obaveze prelaze na bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e, ako pristanu, a ako oni ne pristanu na produènje ugovora, ugovor se raskida, a oni mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdràvanje. Po ~lanu 205. toga zakona samo ako bra~ni drug i potomci nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca izdràvanja, koju sud odre|uje po slobodnoj oceni cene}i imovinsko stanje primaoca izdràvanja i onih koji su bili ovla{}eni na produènje ugovora. Zloupotreba je i neispunjavanje obaveze sno{enja tro{kova sahrane i podizanja nadgrobnog spomenika. To nije opravdan razlog za raskid ugovora, ali je razlog koji daje pravo onih koji su te tro{kove snosili, da se obe{tete od davaoca izdràvanja. Zloupotrebe ugovora o doìvotnom izdràvanju mogu biti i paravan za skoro savr{en zlo~in izraèn naro~ito u nasilnoj smrti primaoca izdràvanja uskra}ivanjem nege, hrane, trovanjem i sl. Mnogi sumnjivo brzo umiru. U sudskoj praksi, po na{em saznanju, nikad nije dokazano, da je u nekom slu~aju bilo "tihih ubistava", uskra}ivanja nege ili hrane primaocu izdràvanja ili trovanja primaoca izdràvanja. Izgleda da niko ne obra}a pa`nju na to kad neko te{ko bolestan ili u dubokoj starosti na pre~ac umre u statusu izdràvane osobe po Ugovoru o doìvotnom izdràvanju. Naàlost, kod ro|aka i drugih, kojima je du`nost da vode ra~una o te{ko bolesnim i starim licima, to je i èljno o~ekivana smrt, zbog ~ega se i ne upu{taju u razloge smrti na pre~ac primaoca izdràvanja.
42
III. RASKID UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

^lan 68. ZOO predvi|a da formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za odre|eni slu~aj zakonom predvi|eno {to drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zaklju~enje ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude u istoj formi. Prema ~lanu 195. Zakona o nasle|ivanju ugovor o doìvotnom izdràvanju je formalni ugovor (pismena forma i overa od strane sudije) i cilj zbog koga je ta forma ustanovljena, zahteva da raskid tog ugovora bude u istoj formi. Ovaj ugovor ne moè se raskinuti neformalnim sporazumom, ve} samo preko suda tu`bom za raskid ugovora. Zakon o nasle|ivanju sve razloge za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju svrstava u dve grupe razloga, i to: raskid ugovora zbog poreme}enih odnosa i raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti zakon odre|uje u situaciji kad se me|usobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodno{ljivi, svaki od njih moè zahtevati da sud raskine ugovor. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti moè se traìti ako su se posle zaklju~enja ugovora okolnosti toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno oteàno. Tada sud moè, ne samo ugovor raskinuti, ve} na zahtev jedne ili druge ugovorne strane njihove odnose iznova urediti. Sud moè pravo primaoca primaoca izdràvanja preina~iti u doìvotnu rentu ako se saglase ugovornice. Po ~lanu 201. Zakona o nasle|ivanju, ako se me|usobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodno{ljivi, svako od njih moè zahtevati da sud raskine ugovor. Kad sud izrekne raskid, primalac izdràvanja je duàn dati naknadu za primljena davanja i usluge. Ako je do raskida do{lo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravi~nu naknadu. Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}ih lica, raskid ugovora posle smrti saugovora~a davaoca izdràvanja moè zahtevati i lice u ~iju je korist izdràvanje ugovoreno. Raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju deluje ex nunc i takav ugovor prestaje samo in futuro (za budu}nost). Ugovornici razre{avaju obaveze iz raskinutog ugovora, s tim da su du`ne da naknade ono {to su jedna od druge primile. Prema ~lanu 202. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, kad sud izrekne raskid ugovora primalac izdràvanja je duàn dati naknadu za primljena
43
davanja i usluge. Ako je do raskida ugovora do{lo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravi~nu naknadu ( stav 3). [ta se podrazumeva pod pojmom pravi~na naknada u na{em pozitivnom pravu nije odre|eno. Neki autori smatraju da se pod naknadom u smislu navedenog zakona moè smatrati povra}aj onoga {to su ugovorne strane jedna drugoj dale ili u~inile u izvr{avanju ugovora i da je to slu~aj kondikcije, kojom se traì povra}aj ~inidbe kada je prestao pravni osnov koji je u ~asu sticanja postojao (Condicio causa finita), kao da se ne isklju~uje mogu}nost i postavljanja zahteva za naknadu {tete do koje je do{lo usled povrede ugovorene obaveze. Povra}aj se po pravilu vr{i u stvarima koje su bile predmet ugovora. A ako stvar (stvari) ne moè biti vra}ena zato {to vi{e ne postoji ili iz drugih objektivnih razloga, nakna|uje se njena protivvrednost u novcu. U slu~aju odbijanja vra}anja stvari, druga strana je na to moè prinuditi tu`bom iz neosnovanog boga}enja. Po stavu sudske prakse, kad sud udovolji zahtevu primaoca izdràvanja za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, duàn je istovremeno da sudi i o zahtevu davaoca izdràvanja da mu tuìla~ka strana (primalac izdràvanja) naknadi vrednost koristi koju je iz tog ugovora imala primenom ~lana 210. Zakona o obligacionim odnosima. Kad je u pitanju povra}aj u pre|a{nje stanje kod ugovora o doìvotnom izdràvanju, kojim je zasnovana zajednica ìvota i zajednica imanja, posle njegovog raskida, u praksi nastaju duge zamr{ene parnice sli~ne parnicama na kojima se raspravlja o pravu na zajedni~ku tekovinu razvedenih bra~nih drugova. Postoje tri vrste (na~ina) raskidanja ugovora o doìvotnom izdràvanju: sporazumni raskid, raskid zbog poreme}enih odnosa i raskid zbog promenjenih okolnosti. 1. Pravo traìti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, ukoliko davalac izdràvanja ne izvr{ava svoje ugovorne obaveze, je imovinsko pravo, koje momentom smrti primaoca izdràvanja prelaze na njegove naslednike. Iz obrazloènja: Nièstepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tu`beni zahtev i raskinuli ugovor o doìvotnom izdràvanju. Naime, prema odredbi ~lana 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju, svaka strana moè traìti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju kada druga strana ne izvr{ava svoje ugovorne obaveze. Prema odredbi stava 4. ovog ~lana, u slu~aju raskidanja ugovora , svaka strana zadràva pravo da od druge strane traì naknadu koja joj pripada po op{tim pravilima imovinskog prava.
44
I po shvatanju Vrhovnog suda, pravo traìti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju je imovinsko pravo. Budu}i da tuèni nije ispunio ugovorom preuzete obaveze kao davalac izdràvanja, naslednici primaoca izdràvanja mogu po toj osnovi traìti raskid ugovora, pa samim tim su tuìoci aktivno legitimisani u ovom sporu. (Odluka Vrhovnog suda Srbije Rev. 38334/92 od 14.11.1992 godine). 2. Razlozi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju se razlikuju od razloga za poni{taj tog ugovora, pa se tu`ba za poni{taj ugovora ne moè zasnivati na ~injenicama koje ~ine razlog za raskid i obrnuto. Iz obrazloènja: Tuìoci su traìli poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog toga {to tuèna J. kao davalac izdràvanja, nije izvr{avala svoje ugovorne obaveze prema majci M. kao primaocu izdràvanja, koja je umrla pre podno{enja tu`be u ovoj parnici. Iako izvr{enje obaveze ne moè biti razlog za poni{taj, ve} za njegov raskid, prvostepeni sud je odlu~ivao kao da je to mogu}no pa je odbio tu`beni zahtev nalaze}i da je poni{taj ovog ugovora zbog neispunjenja ugovora mogla da traì samo pokojna M., odnosno ugovara~, ili naslednik, ukoliko je tu`ba podneta od strane ugovara~a koji u me|uvremenu umre. Time je pokazao da i on ne razlikuje poni{taj od raskida ugovora, zbog ~ega nije bio u stanju da pravilno sudi i odlu~uje. Kako se zahtev za poni{taj ugovora ne da razmotrititi iz ugla razloga za raskid ugovora, i obratno, pobijana presuda se ne moè sa sigurno{}u ispitati, {to predstavlja bitnu povredu postupka iz ~lana 354. stav 2. ta~ka 13. ZPP, na koju se pazi po slu`benoj du`nosti. To je bio razlog {to je ovaj sud, u smislu ~lana 369. stav 2. ZPP ukinuo prvostepenu odluku i predmet vratio na ponovno su|enje, koje }e obaviti nadle`ni op{tinski sud, u smislu ~lana 76. Zakona o sudovima. U ponovnom postupku prvostepeni sud }e zatraìti da se tuìla~ka strana izjasni da li traì poni{taj ili raskid ugovora. U prvom slu~aju spor }e re{iti po odredbama ~l. 103. do 117. Zakona o obligacionim odnosima (uz primenu odgovaraju}ih propisa o ugovoru o doìvotnom izdràvanju). dok }e ga u drugom re{iti po odredbama ~l. 124. do 132. Zakona o obligacionim odnosima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 234/92 od 23.04.1994. godine) 3. Za ocenu osnovanosti tu`benog zahteva za raskid ugovora zbog neizvr{avanja ugovornih obaveza nije dovoljno samo utvr|enje da je tuìlja kao }erka primaoca izdràvanja, spre~avala tuènu da ispunjava svoje obaveze . Potrebno je utvrditi kada je umro suprug tuène i da li je tuèna kao bra~ni drug umrlog davaoca izdràvanja prihvatila da preuzme njegove obaveze i da li ih je izvr{avala i u kom
45
periodu, te kada je i iz kojih razloga tuìlja po~ela da se brine o svojoj majci (sada pok. primaocu izdràvanja) i na koji je na~in spre~avala tuènu da ispunjava svoje obaveze. Posebno je potrebno utvrditi u kom periodu pre smrti primaoca izdràvanja tuèna nije ispunjavala svoje ugovorne obaveze i {ta je u tom periodu tuèna preduzimala da ugovorne obaveze ispunjava i da li je htela i bila u mogu}nosti da ispunjava svoje obaveze. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4218/95 od 15.11.1995. godine). 4. Kada se istovremeno zaklju~uje ugovor o poklonu i ugovor o doìvotnom izdràvanju, ugovor o doìvotnom izdràvanju predstavlja izraz volje strana ugovornica, izjavljene s namerom da se stranke pravno veù, a ugovor o poklonu sa~injen je u skladu sa takvim motivom stranaka. Tako|e je neosnovan revizijski navod da nepokretnost ne moè biti predmet ugovora o poklonu i ugovora o doìvotnom izdràvanju. U takvom slu~aju se moè smatrati da je ugovorom o doìvotnom izdràvanju izraèna volja stranaka da svoje odnose saobraze me|usobnim imovinskim interesima, a posle smrti primaoca izdràvanja odnosi se reguli{u u skladu sa ugovorom o doìvotnom izdràvanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3464/95 od 27. 09.1995. godine) 5. Nièstepeni sudovi su, imaju}i u vidu da je primalac izdràvanja napravio svojeru~ni testament, a prethodno zaklju~eni ugovor o doìvotnom izdràvanju nije raskinut, stali na stanovi{te da je ugovor o doìvotnom izdràvanju punovaàn pravni posao jer nije raskinut, a da je navedeni testament ni{tavan i da zbog toga ne proizvodi pravno dejstvo. Vrhovni sud nalazi da se ovakvo pravno stanovi{te ne moè prihvatiti. Kada je zaklju~en ugovor o doìvotnom izdràvanju u smislu ~lana 117. Zakona o nasle|ivanju, primalac izdràvanja ostaje vlasnik imovine i posle zaklju~enja ugovora, a davaocu izdràvanja pripada pravo da tek posle smrti primaoca izdràvanja traì predaju imovine koja je bila predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju. Do tog momenta davalac izdràvanja u smislu ~lana 118. istog zakona moè svoje pravo iz ugovora upisati u javnoj knjizi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3464/95 od 27. 09. 1995. godine) 6. Pravo na raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju nije li~no, ve} imovinsko pravo. Iz obrazloènja: Pravo na raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju nije li~no, ve} imovinsko pravo. To zna~i, da u slu~aju kada primalac izdràvanja za ìvota ima pravo da traì raskid ugovora zbog toga {to druga strana ne izvr46
{ava svoje obaveze iz tog ugovora, tada i njegovi naslednici mogu po istom osnovu da traè raskid ugovora. To pravo na traènje raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju zastareva u op{tem zastarnom roku od 10 godina od smrti primaoca izdràvanja, shodno ~lanu 14. Zakona o zastarelosti potraìvanja. (Okru`ni sud u Poàrevcu, G`. 272/95 od 27.02.2005.godine) 7. Stranka se u parnici moè pozvati na ugovor o doìvotnom izdràvanju iako u ostavinskom postupku to nije u~inila. Iz obrazloènja: Pogre{no je shvatanje prvostepenog suda da se tuèni ne moè pozvati na ugovor o doìvotnom izdràvanju, u odnosu na parcelu, iako u ostavinskom postupku to nije u~inio jer re{enje ostavinskog suda vezuje stranke samo u pogledu zaostav{tine i naslednog dela, a stranke mogu isticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasle|u u smislu ~lana 26. Zakona o vanparni~nom postupku, pa je prvostepeni sud bio duàn da oceni prigovor tuènog da parcela ne predstavlja zaostav{tinu pokojne, zbog toga {to je otu|ena ugovorom o doìvotnom izdràvanju, u korist davaoca izdràvanja tuènog. (Okru`ni sud u Poàrevcu, G`. 610/95 od 3.05.1995.godine) 8. Kada je ugovorena zajednica ìvota, kod ugovora o doìvotnom izdràvanju, pa se odnosi stranka toliko poremete da je dalji zajedni~ki ìvot nemogu}, sud }e usvojiti zahtev za raskid ugovora, nezavisno od toga na koji na~in i zbog ~ega je, odnosno ~ijom krivicom do{lo do nepodno{ljivog zajedni~kog ìvota. Iz obrazloènja: Ugovorom o doìvotnom izdràvanju parni~ne stranke su ugovorile, izme|u ostalog, da }e ìveti u zajednici. Nakon zaklju~enja ugovora izme|u stranka je do{lo do sva|a i nesuglasica, tako da su se odnosi stranaka toliko poremetili da je dalji zajedni~ki ìvot postao nepodno{ljiv, pa je tuèni sa porodicom napustio tuìljinu ku}u. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo iz ~lana 120 Zakona o nasle|ivanju kada je usvojio zahtev tuìlje za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. Naime, prema stavu 2. citiranog ~lana, dovoljno je da su odnosi stranaka toliko poreme}eni da je dalji zajedni~ki ìvot nemogu}, nezavisno od toga na koji na~in i zbog ~ega je do{lo do takve situacije. Zato su bez zna~aja àlbene primedbe o tome da je tuìlja svojim pona{anjem dovela do takvih odnosa i da je sud morao ispitati ~ijom krivicom je do{lo do nepodno{ljivosti zajedni~kog ìvota, odnosno prekida ugovorene zajednice ìvota. (Okru`ni sud u Zrenjaninu, G`. broj 472794 od 28.2.1996. godine)
47
9. Ne moè strana ugovornica kod ugovora o doìvotnom izdràvanju traìti raskid ovog ugovora zbog neizvr{avanja obaveze druge strane ugovornice ako je za to neizvr{enje sama kriva. U suprotnom, postojanje takvih ugovora dovela bi se isklju~ivo u zavisnost od volje jedne strane ugovornice (zloupotreba prava bez obzira na cilj koji se èli posti}i ovakvim postupanjem). Iz obrazloènja: Izrekom pobijane delimi~ne presude prvostepeni sud je usvojio tu`beni zahtev tuìlje da se raskine ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en 18.10.1988. godine pred istim sudom izme|u tuìlje kao primaoca izdràvanja i tuènog kao davaoca izdràvanja. Protiv navedene presude blagovremeno je izjavio àlbu tuèni. Tuìlja je podnela odgovor na àlbu. Ispituju}i pobijanu presudu u smislu ~lana 365. ZPP, Okru`ni sud nalazi da je àlba osnovana. Ako me|u strankama nije bilo sporno da tuèni od podno{enja tu`be ne izvr{ava obaveze prema tuìlji, prvostepeni sud je bio duàn da razjasni koji je razlog za ovakvo postupanje tuènog. Zbog neizvr{avanje obaveze jedne ugovorne strane ne moè druga strana traìti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, ako je za ovo neizvr{enje sama kriva, jer bi se u protivnom postojanje takvih ugovora dovelo isklju~ivo zavisnim o volji jedne strane ugovornice (zloupotreba prava bez obzira na cilj koji se èli posti}i ovakvim postupanjem). Me|utim, u konkretnoj situaciji za slu~aj da je tuìlja odbila da primi izvr{avanje ugovornih obaveza, ne moè joj se pripisati u krivicu, ukoliko tuèni te obaveze makar i iz objektivnih razloga duè nije izvr{avao, ako je tuìlji zbog starosti i bolesti to izvr{enje bilo stalno potrebno. (Okru`ni sud u Kragujevcu, G`. 322/96 od 27.03.1996.) 10. U sporovima o doìvotnom izdràvanju ne moè suditi sudija pojedinac u smislu ~lana 43. st. 1. i 2. ZPP, ve} sudsko ve}e, po{to su po ~lanu 12. stav 1. ta~ka 2. Zakona o sudovima, sporovi o doìvotnom izdràvanju predvi|eni kao posebni sporovi u odnosu na sporove o imovinsko-pravnim zahtevima, a kada je u takvom sporu sudio sudija pojedinac, po~injena je bitna povreda odredaba parni~nog postupka iz ~lana 354. stava 2. ta~ka 1. ZPP. Iz obrazloènja: Drugostepeni sud je u sporu po tu`bi kojom se zahteva raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, sudio po sudiji pojedincu. Drugostepeni sud nalazi da je time prvostepeni sud po~inio bitnu povredu odredaba parni~nog postupka iz ~lana 354. stav 2. ta~ka 1. ZPP, na
48
koju povredu drugostepeni sud pazi po slu`benoj du`nosti, u smislu ~lana 365. stava 2. ZPP. Naime, odredba ~lana 43. st. 1. i 2. ZPP predvi|a slu~ajeve kad imovinsko-pravne sporove moè suditi sudija pojedinac. Po{to su ~lanom 12. stav 1. ta~ka 2. Zakona o sudovima ("Slu`beni glasnik RS", br. 46/91) sporovi o doìvotnom izdràvanju predvi|eni kao posebni sporovi u odnosu na sporove o imovinsko-pravnim zahtevima, proizilazi da u konkretnom sporu, u kome se zahteva raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, nije mogao suditi sudija pojedinac, ve} sudsko ve}e.(Okru`ni sud u Zrenjaninu, G`. 1084/95 od 30.09.1996. godine) Napomena: dono{enjem novog ZPP-a ovaj stav je neprimenljiv. 11. Pogre{no je isticanje da se prema odredbi ~lana 131. ZOO ugovor ne moè raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze, jer se na ugovor o doìvotnom izdràvanju primenjuju odredbe Zakona o nasle|ivanju, a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloènja: Vrhovni sud nalazi da su nièstepeni sudovi na pravilno i potpuno utvr|eno ~injeni~no stanje pravilno primenili materijalno pravo, odnosno konkretno odredbu ~lana 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju Republike Srbije, kojom je odre|eno da svaka strana moè traìti raskid ugovora kad druga strana ne izvr{ava svoje obaveze. Kako je u prvostepenom postupku utvr|eno da tuèna nije ispunjavala obaveze prema tuìlji, da je njene obaveze preuzeo da ispunjava otac tuène, prema kome je tuèna tako|e imala obavezu da ga izdràva, te kod takvog ~injeni~nog stanja Vrhovni sud nalazi da su pravilno nièstepeni sudovi zaklju~ili da ima mesta raskidu ugovora. Pogre{no tuèna u reviziji isti~e da se prema odredbi ~lana 131. ZOO ugovor ne moè raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze. Ovo sa razloga {to se na ugovor o doìvotnom izdràvanju primenjuju odredbe Zakona o nasle|ivanju, a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima, te su pravilno nièstepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su primenili odredbe ~lana 120. Zakona o nasle|ivanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5590/97 do 19.11.1997. godine) 12. Kada je ugovorom o doìvotnom izdràvanju ugovoreno da }e stranke ìveti u zajednici, onda svaka stranka moè traìti raskid ugovora kada se njihovi odnosi toliko poremete da zajedni~ki ìvot postane nepodno{ljiv nezavisno od okolnosti na ~ijoj strani je krivica za nastali poreme}aj odnosa.
49
Iz obrazloènja: U postupku pred prvostepenim sudom utvr|eno je da su stranke spornim ugovorom o doìvotnom izdràvanju od 29.07.1991. godine ugovorile zajednicu ìvota, da se tuèni sa porodicom u stan tuìlje, koja mu je majka, doselio po~etkom 1993. godine, da je tuèni pomagao tuìlji u otkupu stana, da je potom izme|u njih do{lo do me|usobnih sukoba i netrpeljivosti koji dalji zajedni~ki ìvot ~ini nepodno{ljivim, da se tuìlac zbog takvih odnosa iz spornog stana sa suprugom iselio i da svoje obaveze iz ugovora u zadnja dva meseca nije izvr{avao, jer tuìlja zbog poreme}enih odnosa odbija da ugovoreno izdràvanje prima. Polaze}i od tako utvr|enog ~injeni~nog stanja nièstepeni sudovi su osnovano zaklju~ili da su se za raskid spornog ugovora o doìvotnom izdràvanju u skladu sa odredbom ~lana 120. stav 2. i 3. Zakona o nasle|ivanju Srbije stekli svi zakonski uslovi, pa su pravilno primenili materijalno pravo kada su tu`beni zahtev tuìlje usvojili i odlu~ili kao u izreci prvostepene presude. Neosnovano je i za druga~iju odluku o tu`benom zahtevu bez uticaja ukazivanje tuènika u reviziji da je do sukoba dolazilo isklju~ivo krivicom tuìlje, jer je ugovorom o doìvotnom izdràvanju ugovoreno da }e stranke ìveti u zajednici, kakav je slu~aj ovde, onda svaka stranka moè traìti raskid ugovora kad se njihovi odnosi toliko poremete da zajedni~ki ìvot postane nepodno{ljiv nezavisno od okolnosti na ~ijoj strani je krivica za nastali poreme}aj odnosa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2510/97 od 16.09.1997. godine) 13. Neizvr{avanje ugovornih obaveza onako kako one glase, a kasnije u potpunosti, dovodi do poreme}aja odnosa stranaka i doprinosi sticanju uverenja primaoca izdràvanja da se kao stara èna, u pogledu svojih potreba, ne moè osloniti na davaoce izdràvanja. Iz obrazloènja: U toku postupka pred op{tinskim sudom utvr|eno je da su sada pok. kao primalac izdràvanja i tuèni, kao davaoci izdràvanja, zaklju~ili ugovor o doìvotnom izdràvanju koji je overen kod istog suda pod Ov. 4819/90 na dan 25. 10. 1990. godine. Po ugovoru tuèni su preuzeli obavezu da se na svoj sopstveni tro{ak staraju o primaocu izdràvanja i to na na~in koji odgovara njenom zdravstvenom stanju i ìvotnom dobu tako {to }e joj davati svakodnevnu ishranu i grejanje, zatim da ~iste stan i da se staraju o pranju i peglanju, a u slu~aju bolesti da je neguju, obezbe|uju lekove i lekarske preglede, te da joj za slu~aj smrti obezbede prose~nu sahranu. S tim da tro{kove utro{ka elektri~ne energije, komunalije i porez na nepokretnost snose po pola. Me|utim, tuèni ove svoje ugovorne oba50
veze ili nisu uredno izvr{avali ili uop{te ih nisu izvr{avali, pa tako nisu svakodnevno kuvali, nisu odràvali ku}u i dvori{te, tako da je pok. bila prinu|ena da to sama ~ini. Pored toga, ~esto su bili odsutni, pa tako nisu bili kod ku}e ni kad je pok. pozlilo, zbog ~ega su joj kom{ije pruìle pomo}. Zbog uno{enja pili}a u ku}u pok. je bila prinu|ena da se povu~e u jednu sobu svoje ku}e, a protivno njenoj volji tuèni su je odveli kod lekara radi utvr|ivanja njenog psihi~kog stanja, posle ~ega je do{lo do potpunog poreme}aja odnosa i podno{enja tu`be za raskid ugovora. Pok. se bila preselila kod svojih ro|aka i tamo boravila oko sedam i po meseci sve dok prvostepeni sud nije usvojio njen tu`beni zahtev za raskid ugovora, kada se ponovo vratila u svoju ku}u, ali se zatvaraju}i u svoju sobu, jer se pla{ila tuènih, zbog ~ega je u sobu unosila i motku. Protivno ugovoru pok. je u celosti snosila izdatke za potro{enu elektri~nu energiju, komunalije, a sama se starala o sebi i o svojim potrebama. Imaju}i u vidu ovakvo utvr|eno ~injeni~no stanje, koje se u smislu ~lana 385. stav 1. ZPP, i ne moè napadati revizijom, op{tinski i okru`ni sud su pravilno zaklju~ili da tuèni svoje obaveze iz ugovora nisu izvr{avali onako kako glase, a kasnije u potpunosti, {to je dovelo do poreme}aja odnosa stranaka i doprinelo sticanju uverenja kod pok. da se kao stara èna u pogledu svojih potreba ne moè osloniti na tuène, a {to je bila osnovna svrha zaklju~enja ugovora. S obzirom na sve ovo, te na ~injenicu da je tuèna boravila van ku}e kod svojih ro|aka sedam i po meseci i da se fakti~ki sama o sebi starala i sama zadovoljavala svoje ìvotne potrebe, op{tinski i okru`ni sud su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tu`beni zahtev, daju}i za to potpune i pravilne razloge, koje usvaja i Vrhovni sud i na koje se upu}uje revizija. Zato su i neosnovani navodi u reviziji da je pobijana presuda zasnovana na pogre{noj primeni materijalnog prava. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6518/97 od 25.12.1997. godine) 14. Ugovor o doìvotnom izdràvanju se zaklju~uje s obzirom na li~nost ugovara~a, pa ako davalac izdràvanja svoje li~ne obaveze prenese na tre}e lice, primalac izdràvanja moè traìti raskid ugovora. Iz obrazloènja: Ugovor o doìvotnom izdràvanju spada u kategoriju ugovora koji se zaklju~uju s obzirom na li~nost ugovara~a (intuitu personae). Tuèni su izneverili ugovor u pogledu obaveze drugotuène da se li~no stara o tuìocu, pa po{to ovaj nije pristao da to, umesto nje, ~ini drugo lice, usledio je poreme}aj odnosa do stepena nepodno{ljivosti, usled ~ega je primalac izdràvanja napustio vlastitu ku}u i prekinuo zajednicu ìvota sa tuènima, kao davaocima izdràvanja. Ve} i sama ta okolnost uverljivo
51
pokazuje da postoje razlozi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2664/02 od 20.06.2002. godine) 15. Smisao ugovora o doìvotnom izdràvanju je obezbe|enje izdràvanja, pa se ugovor ne moè odràti na snazi kada se iz bilo kojih razloga u duèm vremenskom periodu fakti~ki ne izvr{ava. Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju tuìlja je kao primalac izdràvanja sa tuènom, kao davaocem izdràvanja zaklju~ila ugovor o doìvotnom izdràvanju Ov. br.1358/91 od 19. 11. 1991. godine, kojim se tuèna obavezala da tuìlju doìvotno izdràva tako {to }e joj obezbediti sve {to joj je neophodno za normalan ìvot i po smrti je sahraniti, a tuìlja da joj u naknadu za to iza svoje smrti ostavlja u svojinu stan. Pored toga tuèna se kao davalac izdràvanja obavezala da otpla}uje cenu stana koji je tuìlja neposredno pre toga otkupila. Tim ugovorom nije ugovorena zajednica ìvota, ali su takvu zajednicu stranke fakti~ki uspostavile avgusta meseca 1992. godine kada se tuèna i preselila u stan tuìlje , te ovaj stan uredila i odràvala ga i uredno izvr{avala i druge ugovorom preuzete obaveze. S obzirom da je tuèna u celosti isplatila otkupnu cenu stana, izme|u stranaka je postignut sporazum da s tim u vezi zaklju~e ugovor o kupovini i prodaji stana, a u tom ugovoru ozna~e cenu stana. Takav ugovor je zaklju~en 23. aprila 1992. godine, ali su se stranke i dalje dràle u svemu ugovora o doìvotnom izdràvanju. Kada se, me|utim, tuèna na osnovu ugovora o kupoprodaji uknjiìla kao vlasnik stana i tuìlja to saznala, do{lo je do poreme}aja me|usobnih odnosa stranaka. Aprila meseca 1994. godine prekinuta je zajednica ìvota s tim {to je tuèna dalje izvr{avala svoje obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju. Od avgusta meseca 1994. godine tuìlja, me|utim, odbija da prima izdràvanje u bilo kom obliku, a zamenom brave na ulaznim vratima stana tuènu onemogu}ava da u|e u stan. Od tog perioda ugovor o doìvotnom izdràvanju tuèna vi{e ni na koji na~in ne izvr{ava. Na izloèno ~injeni~no stanje nièstepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su sporni ugovor o doìvotnom izdràvanju raskinuli, a ugovor o kupovini i prodaji stana poni{tili. Smisao ugovora o doìvotnom izdràvanju je naime obezbe|enje izdràvanja. Zbog te njegove specifi~nosti on se ne moè odràti na snazi kada se iz bilo kojih razloga u duèm vremenskom periodu fakti~ki ne izvr{ava. Kod utvr|ene ~injenice da tuèna od avgusta meseca 1994 godine vi{e ni na koji na~in ne izvr{ava obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanja i po nalaènju Vrhovnog suda stekli su se uslovi za raskid ugovora.
52
Zaklju~uju}i kupoprodajni ugovor 23.09.1992. godine, namera stranaka ugovornica nije bila da tuìlja prenese tuènoj pravo svojine na stanu, a da joj tuèna za to isplati cenu, ve} da se i dalje izvr{ava ugovor o doìvotnom izdràvanju. Radi se dakle o prividnom ugovoru, koji po ~lanu 66. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima nema pravno dejstvo izme|u ugovornih stranaka. Bez uticaja su na odlu~ivanje o tu`benom zahtevu navodi u reviziji tuène da nije kriva za neizvr{enje ugovora o doìvotnom izdràvanju. U okolnostima bitno poreme}enih odnosa stranaka o~igledno vi{e nema uslova da se taj ugovor odrì na snazi, a tuèna u vezi sa raskidom ugovora ima pravo na naknadu tro{kova izdràvanja u~injenih za vreme trajanja ugovora, a po op{tim pravilima o naknadi {tete i na tu naknadu, ukoliko je {teta posledica skrivljenog pona{anja tuìlje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2120/97 od 27.08.1997. godine) 16. Ako se radi o nepodeljenoj imovinskoj zajednici primalaca izdràvanja zasnovanoj na zajedni~koj svojini, onda je obaveza davaoca izdràvanja po ugovoru o doìvotnom izdràvanju nedeljiva, pa bi nadìveli bra~ni drug mogao da traì da se ugovor raskine u celosti. Iz obrazloènja: Prvostepeni sud je zaklju~io da se za raskid ugovora u smislu ~lana 120. stav 2. i 3. Zakona o nasle|ivanju nisu stekli zakonski razlozi, jer je tuèni kao davalac izdràvanja sve svoje obaveze do smrti ugovara~a LJ. uredio i na vreme izvr{avao i da je bez svoje krivice od strane tuìoca bio onemogu}en da po smrti tuìo~eve supruge sa ispunjenjem svojih ugovornih obaveza prema tuìocu nastavi, pa je stoga tu`beni zahtev u celosti odbijen kao neosnovan. Takav ~injeni~ni i pravni zaklju~ak prvostepenog suda u odnosu na deo ugovorne obaveze tuènog koji se odnosi na ugovara~a sada pokojnu LJ. u svemu je prihvatio i drugostepeni sud, nalaze}i da je predmetni ugovor u odnosu na tog ugovara~a izvr{en, odnosno sporni ugovor u ispunjen, pa je, stoga àlbu tuìoca u tom delu odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu potvrdio, dok je istu u odnosu na zahtev tuìoca za raskid ugovora i uknji`bu na 12/24 dela nekretnina koje su bile predmet ugovora ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno su|enje. Vrhovni sud kod ocene navoda izjavljene revizije nalazi da se takav pravni zaklju~ak nièstepenih sudova za sada ne moè prihvatiti kao pravilan i na zakonu osnovan, jer su sudovi propustili da ocene odlu~ne okolnosti koje se moraju uzeti u obzir da bi se sporni pravni odnos stranaka pravi~no raspravio i o tu`benom zahtevu tuìoca odlu~ilo.
53
Pre svega, prvostepeni sud nije raspravio ko je od primalaca izdràvanja bio vlasnik nepokretnosti koje su predmet ugovora, odnosno da li je ta imovina predstavljala njihovu isklju~ivu svojinu (posebnu imovinu), ili su pak bile u susvojini i sa kojim udelom, ili zajedni~ku svojinu, a {to je za pravilnu primenu materijalnog prava bilo od odlu~nog zna~aja. Ovo stoga, jer ako se radi o nepodeljenoj imovinskoj zajednici primalaca izdràvanja zasnovanoj na zajedni~koj svojini, onda je i obaveza davaoca izdràvanja po ugovoru o doìvotnom izdràvanju nedeljiva, pa bi tuìlac kao nadìveli bra~ni drug ugovara~a LJ. mogao da traì da se ugovor raskine u celosti, a ne samo u pogledu imovine koju je on po tom ugovoru dao. U suprotnom, ako se radi o posebnoj imovini primalaca izdràvanja, onda tuìlac iz tog ugovora ne bi bio aktivno legitimisan da traì njegov raskid i u odnosu na ugovara~a, sada pokojne LJ. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 5952/96 od 1.04.1997. godine) 17. Pravo da se traì raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju je imovinsko pravo, a shodno tome naslednici primaoca izdràvanja po tom osnovu mogu traìti raskid ugovora jedino kada je primalac izdràvanja jo{ za ìvota imao pravo traìti raskid ugovora iz razloga {to druga strana ne izvr{ava svoje obaveze. Iz obrazloènja: Po ~injeni~nom stanju utvr|enom u prvostepenom postupku utvr|eno je da je tuèni kao davalac izdràvanja zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju za sada pok. L. R. svojom babom kao primaocem izdràvanja. Ov. br. 2608 od 17.06.1988. godine. Navedenim ugovorom tuèni se obavezao da }e primaocu izdràvanja dati izdràvanje koje }e se sastojati u pruànju nov~ane pomo}i, staranju o doma}instvu primaoca izdràvanja, u le~enju u bolesti, kao i u tome da posle smrti primaoca izdràvanja istog sahrani po svim obi~ajima koji vaè u mestu u kome ìvi kao i da joj podigne spomenik. Davalac izdràvanja }e postati vlasnik odre|enih nepokretnosti po smrti primaoca izdràvanja. Dalje je utvr|eno da je tuìo~eva majka, a baba tuènog sada pok. L. ìvela kod tuènog od kada je s njim zaklju~ila ugovor o doìvotnom izdràvanju tj. od juna 1988. do 15.12.1988 kada ju je kod sebe odveo tuìlac. L. je umrla ve} u januaru 1989. godine. Utvr|eno je da je spomenik na mestu gde je sahranjena sada pok. L. podignut jo{ za njena ìvota, s tim {to je tro{kove sahrane i davanja podu{ja snosio tuìlac. Na osnovu tako utvr|enog ~injeni~nog stanja prvostepeni sud je zaklju~io da su se stekli uslovi predvi|eni odredbom ~l. 120, stav 3. Zakona o nasle|ivanju, pa je tu`beni zahtev u celosti usvojen.
54
Okru`ni sud nalazi da se ovakav stav prvostepenog suda ne moè prihvatiti. Naime, odredbom ~lana 120. Zakona o nasle|ivanju predvi|eno je da raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju mogu traìti ugovorne strane, kako je predvi|eno i odredbom ~lana 124. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom slu~aju raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju traèn je od strane tuìoca koji bi bio zakonski naslednik sada pok. L. R. Pravo traènja raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju jeste imovinsko pravo. Shodno tome naslednici primaoca izdràvanja na toj osnovi mogu traìti raskid ugovora iz razloga {to druga strana ne izvr{ava svoju obavezu. Kako se iz iskaza saslu{anih svedoka utvr|uje da sada pok. L. nikada nije imala primedbe na svog unuka, ovde tuènog (a prvostepeni sud je utvrdio da ovde tuèni nije izvr{io svoje obaveze u pogledu sno{enja tro{kova sahrane, te davanje podu{ja, a koje obaveze se odnose na vremenski period nakon smrti primaoca izdràvanja, te da ovde tuèni nije podigao spomenik, po{to je on bio napravljen jo{ za ìvota primaoca izdràvanja), to se sada sa sigurno{}u ne moè utvrditi da li je primalac izdràvanja jo{ za ìvota imao pravo da traì raskid ugovora iz razloga {to druga strana ne izvr{ava svoju obavezu. U prvostepenom postupku je trebalo rasvetliti i ispitati ove okolnosti, a ovo radi ocene postojanja potpune legitimacije tuìoca pri postavljenom tu`benom zahtevu. Shodno svemu izloènom, oàlbena odluka je morala biti ukinuta i predmet vra}en prvostepenom sudu na ponovni postupak. (Okru`ni sud u Beogradu, G`. br. 1209/96 od 12.02.1997. godine) 18. Neosnovan je zahtev za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{enja obaveza u situaciji kada su nakon zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju tuèni kao davaoci izdràvanja po~eli da izvr{avaju svoje obaveze prema tuìocu kao primaocu izdràvanja, a zatim sa tim prestali, po{to je voljom stranaka taj ugovor zamenjen kupoprodajnim ugovorom po kojem su tuèni stekli pravo svojine na tuìo~evoj nepokretnosti i prestala obaveza tuènih da izdràvaju tuìoca, zbog ~ega je otpao i osnov za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{avanju obaveza. Iz obrazloènja: Tu`beni zahtev za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, koji je izme|u stranaka zaklju~en 16.12.1990. godine, zasniva se na tuìo~evoj tvrdnji da tuèni ne izvr{avaju svoje obaveze prema njemu kao primaocu izdràvanja. Pored zahteva za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju tuìlac je postavio i zahtev za raskid kupoprodajnog ugovora koji je zaklju~en izme|u stranaka 18.12.1990. godine, a koji zahtev se zasniva na
55
tuìo~evoj tvrdnji da je taj ugovor zapravo fiktivan, jer je pravna volja stranaka bila da zaklju~e ugovor o doìvotnom izdràvanju. Ni jedan od ovih zahteva nije osnovan. Kod ugovora o doìvotnom izdràvanju svaka strana moè traìti raskid ugovora ako druga strana ne izvr{ava svoje obaveze (~lan 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju). U konkretnom slu~aju prvostepeni sud je utvrdio da su nakon zaklju~enog ugovora o doìvotnom izdràvanju tuèni kao davaoci izdràvanja po~eli da ispunjavaju svoje obaveze, ali su sa tim prestali po{to je voljom stranaka taj ugovor zamenjen kupoprodajnim ugovorom. Prema tome, samo je promenjen pravni osnov po kojem su tuèni stekli pravo svojine na tuìo~evoj nepokretnosti, pa po{to je time prestala obaveza tuènih da izdràvaju tuìoca otpao je i osnov za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{avanja tih obaveza. Kod ugovora o kupoprodaji raskid se moè traìti samo iz razloga predvi|enih u Zakonu o obligacionim odnosima. U konkretnom slu~aju tuìlac traì raskid kupoprodajnog ugovora zbog toga {to je on navodno fiktivan. Iz utvr|enih ~injenica proizilazi suprotno, po{to je taj ugovor voljom stranaka zaklju~en u zakonom propisanoj formi i u celini realizovan. Osim toga, sve i da je tako kako tvrdi tuìlac, prividan ugovor nema dejstva me|u ugovornim stranama (~lan 66. Zakona o obligacionim odnosima) pa se to ne moè isticati kao razlog za raskid ugovora, ve} za njegov poni{taj, ali takav zahtev tuìlac nije istakao. (Okru`ni sud u Zrenjaninu, G` 1177/96 od 5.11.1997. godine) 19. Usled poreme}enih odnosa ugovara~a i nepodno{ljivosti daljeg zajedni~kog ìvota, nastupio je uslov za raskid ugovora bez obzira na krivicu za nastali poreme}aj. Iz obrazloènja: Nièstepeni sudovi su pravilno zaklju~ili da su ispunjeni uslovi da se raskine sporni ugovor o doìvotnom izdràvanju, primenom ~lana 120. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, koji je bio u primeni u vreme zaklju~enja tog ugovora. Te razloge nièstepenih sudova prihvata i ovaj sud. Revizijom se neosnovano osporava zaklju~ak sudova navodima da nije u dovoljnoj meri ocenjen intenzitet nastalog poreme}aja me|usobnih odnosa izme|u stranaka i krivica za nastali poreme}aj. Ovi navodi su u suprotnosti sa utvr|enim ~injeni~nim stanjem da je primalac izdràvanja posle uvreda od tuène napustila doma}instvo tuènih i isterana iz ku}e od strane tuène. U takvoj situaciji, a po{to je primalac izdràvanja odbila da se posle toga vrati u doma}instvo tuènih, pravilna je ocena sudova da je usled poreme}enih odnosa ugovornika i nepodno{ljivosti daljeg zajed56
ni~kog ìvota, nastupio uslov iz ~lana 120. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, da se raskine ugovor o doìvotnom izdràvanju. U primeni ovog propisa nije od zna~aja krivica za nastali poreme}aj. Nije od uticaja ni navod revizije da ugovorom o doìvotnom izdràvanju nije bila ugovorena zajednica ìvota. Ta zajednica ugovorom nije izri~ito predvi|ena, ali je uspostavljena u skladu sa ugovorom prelaskom primaoca izdràvanja iz njene ku}e u ku}u i doma}instvo tuènih. Bez obzira na to tuèni nisu izvr{avali ugovorne obaveze posle prekida zajednice i isterivanja primaoca izdràvanja iz ku}e. Time je nastupio i osnov iz ~lana 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju, za raskid predmetnog ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev 424/98 od 18.02.1998. godine) 20. Svaka strana moè traìti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju ako druga strana ne izvr{i svoje obaveze. Iz obrazloènja: U prvostepenom postupku je utvr|eno da su stranke zaklju~ile ugovor o doìvotnom izdràvanju koji je overen od strane suda i kojim nije bila predvi|ena zajednica ìvota me|u strankama, s tim {to je davalac izdràvanja bio u obavezi da primaocu izdràvanja obezbedi sve poljoprivredne proizvode neophodne za ìvot, a radi se o proizvodima koje sam proizvodi, kao i da svake godine uhrani po jednu svinju, pripremi zimnicu i ogrev za zimu. Prvostepeni sud je na osnovu ~lana 325. st. 1. i ~l. 19 Zakona o obligacionim odnosima zaklju~io da je izri~itim odbijanjem tuìlaca tuèni bio spre~en da izvr{ava ugovorne obaveze, te da su zbog toga do{li tuìoci u poverila~ku docnju i da dalju sudbinu treba re{avati usagla{avanjem. Drugostepeni sud je prihvatio da su tuìoci izri~ito odbili da prime namirnice i time onemogu}ili tuènom da ispuni svoju obavezu iz ugovora zbog ~ega nisu bili ispunjeni uslovi za raskid ugovora iz ~l. 120. st. 3. Zakona o nasle|ivanju. Nièstepeni sudovi su pogre{no primenili materijalno pravo kada su odbili tu`beni zahtev tuìlaca kao neosnovan. Naime, prema sadrìni odredbe ~l. 120. tada vaè}eg Zakona o nasle|ivanju, svaka strana moè traìti raskid ugovora ako druga strana ne izvr{ava svoje obaveze. Utvr|enje suda da je tuèni bio spre~en da izvr{ava ugovorne obaveze izri~itim odbijanjem tuìlaca, nije jasno jer je izostalo utvr|enje kako i na koji na~in je tuèni tu obavezu izvr{avao i zbog ~ega su tuìoci odbijali izvr{avanje te ugovorne obaveze, te da li je takvo pona{anje tuènog doprinelo da tuìoci odbiju izvr{enje ugovorne obaveze. Sudovi su tako|e propustili da utvrde da li je davalac izdràvanja na vreme izdràvanim licima da57
vao sve namirnice na koje se obavezao po ugovoru o doìvotnom izdràvanju, pa su oni zbog toga {to su u vezi sa tim opravdano odbili da prime namirnice za izdràvanje obzirom na njihov kvalitet ili kvantitet. U takvim okolnostima izostala je ocena sudova da li ima svrhe takvom ugovoru davati pravnu snagu i da li bi to bilo u skladu sa pravom voljom ugovornih strana. Stoga je kod ocene osnovanosti tu`benog zahteva valjalo utvrditi sve ove ~injenice i okolnosti u kom obimu i na koji na~in tuèni kao davalac izdràvanja svoju obavezu izdràvanja nije izvr{avao, a zatim uzeti u razmatranje i tuènikovo pona{anje u vezi izvr{avanja ugovorenih obaveza s obzirom da su odnosi stranaka poreme}eni i da se ugovor ve} duè vreme ne izvr{ava kako je to ugovoreno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7090/97 od 21.01.1998. godine) 21. Ispunjeni su uslovi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju u smislu ~lana 120. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, kada su odnosi stranaka zna~ajno poreme}eni usled ~estih sukoba i vre|anja, tako da je zajedni~ki ìvog nepodno{ljiv i onda kada ugovorne strane nisu izri~ito ugovorile zajednicu ìvota i ìve u odvojenim doma}instvima, ako zbog ìvljenja u istoj ku}i i kori{}enja zajedni~kih prostorija kao i svakodnevnih me|usobnih kontakata u su{tini postoji takva zajednica stranaka koju treba smatrati zajednicom ìvota, pri ~emu nije od zna~aja ~ijom krivicom je do{lo do poreme}aja. Iz obrazloènja: Prvostepenom presudom raskinut je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en izme|u parni~nih stranaka. Tuèna je protiv te presude izjavila àlbu koju je drugostepeni sud odbio iz slede}ih razloga: Neprihvatljivo je isticanje u àlbi da se u konkretnom slu~aju nisu stekli uslovi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, iz razloga propisanih odredbom ~lana 120. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, budu}i da ugovorom o doìvotnom izdràvanju, koji su parni~ne strane zaklju~ile, nije ugovorena zajednica ìvota. Prvostepeni sud je ove okolnosti imao u vidu. Me|utim, polaze}i od ~injenice da stranke, iako imaju odvojena doma}instva, ìve u istoj ku}i zajedno, da koriste zajedni~ke prostorije i imaju svakodnevne kontakte, ispravno je sud zaklju~io da takvu zajednicu stranaka treba smatrati zajednicom ìvota. Naime, zajednicom ìvota treba smatrati ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju zajedni~ko doma}instvo, kako tuèna u àlbi navodi, nego i takvu zajednicu u kojoj stranke imaju odvojena doma}instva,
58
ali je nu`no da ìve u takvoj blizini koja omogu}uje svakodnevne i trajne kontakte stranaka, kao {to je to u konkretnom slu~aju. Isticanje u àlbi da su odnosi stranaka poreme}eni krivicom tuìlje, nisu od zna~aja. Ovo stoga {to je za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju odlu~no da li je nastupila nepodno{ljivost zajedni~kog ìvota, jer se svrha ovog ugovora odnosi na osiguranje tuìljine udobnije starosti. Da su se odnosi stranaka te{ko poremetili proizilazi iz ~injenice da je zbog me|usobnih sukoba stranaka vi{e puta intervenisala i milicija. Tako poreme}eni odnosi ~ine zajedni~ki ìvot stranaka nepodno{ljivim, nezavisno od toga na koji na~in i zbog kojih uzroka je do{lo do takve situacije. (Okru`ni sud u Zrenjaninu G`. 1099/97 od 8.04.1998 i Vrhovni sud Srbije, Rev. 489/98 od 29. 09. 1998. godine) 22. Svaka ugovorna strana moè traìti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, ako druga strana ne izvr{ava svoje obaveze. Iz obrazloènja: Prema razlozima nièstepenih presuda tuìoci su kao primaoci izdràvanja 11.08.1988. godine zaklju~ili sa tuènim kao davaocem izdràvanja ugovor o doìvotnom izdràvanju, po kome su tuènom ustupili u svojinu sporne nepokretnosti, uz obavezu tuènog da od dana zaklju~enja ovog ugovora, pored obaveza u pogledu nepokretnosti, pored obaveza u pogledu pripremanja hrane, odràvanja higijene, le~enja i nege, obezbe|uje tuìocima nov~ana sredstva i odre|enu koli~inu poljoprivrednih, prehrambenih i drugih proizvoda. Prava volja parni~nih stranaka kao ugovara~a bila je da zaklju~e ugovor o doìvotnom izdràvanju, a ne ugovor o poklonu. Usmenim sporazumom ugovara~a odloèno je izvr{avanje navedenih ugovornih obaveza tuènog, sve dok su tuìoci sposobni za rad. Tuèni kao davalac izdràvanja, nije uop{te izvr{avao svoje ugovorne obaveze, ni u periodu za koji je postignut usmeni sporazum ugovara~a, niti je ove obaveze po~eo da izvr{ava na izri~it zahtev tuìlaca, kada im se zdravstveno stanje pogor{alo. Polaze}i od ovako utvr|enog ~injeni~nog stanja pravilno su nièstepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su zaklju~ili da su ispunjeni uslovi za raskid navedenog ugovora o doìvotnom izdràvanju, da ovaj ugovor nije prividan i da ne prikriva neki drugi ugovor. Naime, parni~ne stranke su se kao ugovara~i, prilikom zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, saglasile u bitnim sastojcima takvog dvostranog teretnog ugovora u smislu ~lana 26. ZOO, a ne ugovora o poklonu kao dobro~inog pravnog posla, a svaka ugovorna strana moè traìti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, ako druga strana ne izvr{ava
59
svoje obaveze u smislu ~lana 120 Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik SRS", br. 52/74, 1/80, 25/82) u vezi ~lana 237. stav 2. Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik RS", br. 46/95) i ~lana 124-132. ZOO. Imaju}i u vidu sve okolnosti koje su utvrdili nièstepeni sudovi, Vrhovni sud nalazi da ugovor o doìvotnom izdràvanju, zaklju~en u propisanoj formi, kojim se jedan ugovara~ obavezuje da doìvotno izdràva drugog ugovara~a, a u kome drugi ugovara~ izjavljuje da mu jo{ za ìvota ustupa u svojinu svu svoju imovinu ili jedan njen deo, nije u suprotnosti sa navedenim propisima Zakona o nasle|ivanju. Ovakav ugovor ima pravno dejstvo i u pogledu ugovora ovakve vrste primenjuju se na~ela op{teg imovinskog prava i u odnosu na obaveze ugovara~a i u odnosu na izvr{avanje ugovornih obaveza. Kako se ne radi o prividnom ugovoru, koji u smislu ~lana 88. ZOO prikriva ugovor o poklonu, navodi revizije, kojima se pobija zaklju~ak nièstepenih sudova u pogledu pravnog dejstva ovog ugovora o doìvotnom izdràvanju, nisu osnovana. (Vrhovni sud Srbije Rev. 166/98 od 1.07.1998. godine) 23. Sud moè na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovora o doìvotnom izdràvanju, ako su se posle njegovog zaklju~enja prilike toliko poremetile da je njegovo ispunjenje postalo znatno oteàno. Iz obrazloènja: Pravilno primenjena odredba ~lana 121. Zakona o nasle|ivanju iz 1974 godine sa kasnijim izmenama i dopunama u vezi ~lana 237. stav 2. Zakona o nasle|ivanju iz 1995. godine, prema kojoj sud moè na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doìvotnom izdràvanju, ako su se posle njegovog zaklju~enja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno oteàno. Naime, zdravstveno stanje tuìlje se posle zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju toliko pogor{alo da je zahtevalo neprestano prisustvo tre}eg lica, te odre|enu kuvanu hranu. Tuèni nije udovoljio ovim zahtevima, kako u pogledu odgovaraju}e vrste hrane, tako i u pogledu nege i brige oko tuìlje, jer je dolazilo povremeno, a sa tuìljom boravio veoma kratko, pri ~emu je vi{e pa`nje poklanjao obradi imanja, nego tuìlji li~no. Ovakvo pona{anje tuènog dovelo je do nezadovoljstva tuìlje izvr{avanjem ugovornih obaveza tuènog, {to je njihove me|usobne odnose poremetilo u tolikoj meri da tuìlja nije èlela da se odnosi izme|u ugovornih strana iznova urede. U takvoj situaciji, nièstepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su ugovor o doìvotnom izdràvanju izme|u parni~nih stranaka raskinuli. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1166/99 od 23.06.1999. godine)
60
24. Kod raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{avanja obaveza davaoca izdràvanja prema primaocu izdràvanja, sud mora da utvrdi odlu~nu ~injenicu {ta u konkretnom slu~aju za tuìlju predstavlja potrebno izdràvanje, odnosno koje sve ìvotne potrebe osim nesporne obrade imanja ima tuìlja kao starija i bolesna osoba. Iz obrazloènja: Sud nije utvrdio odlu~nu ~injenicu {ta u konkretnom slu~aju za tuìlju predstavlja potrebno izdràvanje, odnosno koje sve ìvotne potrebe osim nesporne obrade imanja ima tuìlja, kao starija i bolesna osoba . Prema ~lanu 1. predmetnog ugovora o doìvotnom izdràvanju tuèna ima obavezu da tuìlji obezbedi doìvotno izdràvanje na taj na~in {to }e se starati o obradi njene imovine, pla}anju poreza, ishrani, odevanju, le~enju i svim ostalim ìvotnim potrebama. Dakle, tuìlja nema samo potrebu da njena imovina bude obra|ena i adaptirana, za{ti}enja od daljeg propadanja, ve} je istoj neophodna svakodnevna nega i pomo} primerena njenom ìvotnom dobu, i zdravstvenom stanju koja se u celini ne moè ostvarivati preko tre}eg lica. (Okru`ni sud u Poàrevcu, G` 300/99 od 12.03.1999. godine) 25. Ne moè se zahtevati poni{taj ugovora zbog neizvr{enja ugovornih obaveza, ve} se moè samo traìti raskid ugovora. Iz obrazloènja: Ne moè se u smislu ~lana 120. ZON-a, koji je u vreme zaklju~enja ugovora bio na snazi, zahtevati poni{taj ugovora zbog neizvr{enja ugovornih obaveza, ve} se moè samo traìti raskid ugovora. Ugovor o doìvotnom izdràvanju je po svojoj pravnoj prirodi teretan i aleatoran ugovor. Aleatornost se odnosi na budu}i neizvestan doga|aj duìnu ìvota primaoca izdràvanja, zbog ~ega se me|usobni imovinski efekti (visina tro{kova izdràvanja i koristi od predmeta ugovora koje primalac ostavlja) ne mogu unapred odrediti. S obzirom da smrt primaoca zbog bolesti i starosti nije bila izvesna u kratkom vremenu od momenta zaklju~enja ugovora (umrla je posle duè od 6 meseci) to davaoci izdràvanja nisu zloupotrebili svrhu ugovora niti stekli nesrazmernu imovinsku korist bez ekvivalencije koja je karakteristika teretnog ugovora. Zato zaklju~eni ugovor nije u suprotnosti sa dobrim obi~ajima (moralom) da bi bio ni{tav na osnovu ~lana 103. ZOO. U smislu ~lana 186. ZPP-a sud nije vezan za pravni osnov tu`benog zahteva, ali je za zato vezan za ìvotne ~injenice na kojima tuìlac zasniva svoj zahtev. Tuìlac je zahtev radi poni{taja ugovora zasnovao na iz61
vr{enju ugovornih obaveza (zbog ~ega se poni{taj ne moè traìti) pa zato ne moè u reviziji isticati ~injenice koje se ti~u relativne ni{tavosti ugovora ili zaklju~enja zelena{kog ugovora u smislu ~lana 141. ZOO pogotovu sada kada se razlozi za poni{taj bliè ne obrazlaù. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1577/99 od 25.11.1999. godine) 26. Kada u sporu po tu`bi radi raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju sud odbije zahtev da se raskine ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en izme|u parni~nih stranaka onda nema potrebe da istom presudom odlu~uje o zahtevu protivtu`be radi isplate nov~anog iznosa datog rada izdràvanja, je se takav protivtu`beni zahtev isti~e kao eventualni samo za slu~aj da sud tu`beni zahtev radi raskida ugovora usvoji. Iz obrazloènja: Prvostepeni sud je pobijanom presudom odbio tu`beni zahtev kojim je traèno da sud raskine ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en izme|u parni~nih stranaka 7.09.1993. godine i istom presudom odbio protivtu`beni zahtev kojim je zahtevano da se tuìlja obaveè da tuènom isplati odre|eni nov~ani iznos dat radi izdràvanja. Odlu~uju}i o àlbi tuìlje i àlbi tuène protiv ove presude drugostepeni sud je àlbu tuìlje odbio i prvostepenu presudu potvrdio u delu kojim je tu`beni zahtev odbijen, a àlbu tuène usvojio i pobijanu presudu u delu kojim je potivtu`beni zahtev odbijen, ukinuo iz slede}ih razloga: @alba tuìlje nije osnovana jer prema utvr|enim ~injenicama u pobijanoj presudi proizilazi da je tuèna kao davalac izdràvanja izvr{avala svoje obaveze prema tuìlji kao primaocu izdràvanja, pa se uslovi za raskid ugovora u smislu ~lana 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju ("Sl. glasnik SRS", br. 52/74, 1/8o i 15/82) koji se u konkretnom slu~aju primenjuje na osnovu ~lana 37. stav 2. Zakona o nasle|ivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95) nisu ispunili. @alba tuène je, me|utim, osnovana. Zahtev protivtu`be je istaknut kao eventualni {to zna~i samo za slu~aj da sud usvoji tu`beni zahtev radi raskida ugovora. Po{to je tu`beni zahtev odbijen, nije bilo potrebe za dono{enje odluke o zahtevu protivtu`be. Po{to àlba tuène na ovo osnovano ukazuje drugostepeni sud je usvojio i njome pobijani deo prvostepene presude ukinuo. (Okru`ni sud u Zrenjaninu, G`. 1208/99 od 30.06.2000. godine) 27. Kada bra~ni drugovi, kao primaoci izdràvanja zaklju~e ugovor o doìvotnom izdràvanju kao jedna ugovorna strana (a ne dva posebna ugovora) daju}i kao naknadu za izdràvanje svako svoju imovinu, onda, u slu~aju smrti jednog bra~nog druga, preìveli bra~ni drug moè traìti raskid ugovora u celini zbog neizvr{avanja ugovornih obaveza.
62
Iz obrazloènja: Odlu~uju}i o tu`benom zahtevu za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju u odnosi na ugovara~a Svetozara u pobijanoj presudi se zaklju~uje da, kada su bra~ni dugovi zaklju~ili ugovor o doìvotnom izdràvanju sa davaocem izdràvanja, pa jedan od njih umre, preìveli bra~ni drug moè zahtevati raskid ugovora u celini samo u slu~aju ako je predmet ugovora zajedni~ka imovina bra~nih drugova primaoca izdràvanja. Me|utim, kako je u postupku utvr|eno da su primaoci izdràvanja predmetnim ugovorom raspolagali svako sa svojom imovinom koju su posedovali, to u takvim okolnostima tuìlja kao preìveli bra~ni drug ne moè traìti raskid ugovora u odnosu na imovinu supruga. Sa ovih razloga sud odbija tu`beni zahtev radi raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju u odnosu na primaoca izdràvanja Svetozara K. i tuènih. Po oceni Vrhovnog suda prednji pravni stav se ne moè prihvatiti kao pravilan. Iz utvr|enja suda i sadrìne ugovora o doìvotnom izdràvanju je vidljivo da su tuìlja i njen bra~ni drug za ìvota, kao jedna ugovorna strana ugovorili izdràvanje sa tuènim. Davaoci izdràvanja imali su obavezu da izdràvaju oba bra~na druga. Radilo se o jedinstvenoj obavezi izdràvanja oba primaoca izdràvanja koje su po prirodi stvari nedeljive jer druk~ije ugovorom nije ugovoreno. Cilj ugovora je u ovom slu~aju potpuno izdràvanje tuìlje i njenog bra~nog duga. Ne bi mogli davaoci izdràvanja da ne vr{e obavezu izdràvanja tuìlje zato {to je ugovara~ Svetozar umro, jer se time ne bi postiglo potpuno ugovoreno izdràvanje, a cilj ugovora je potpuno izdràvanje oba bra~na duga. Polovi~no izdràvanje ugovorenog izdràvanja ne bi imalo svrhu. Svako od primalaca izdràvanja je dao svoju imovinu u cilju da davaoci izdràvanja izdràvaju oba primaoca na na~in kako je ugovoreno do smrti oba primaoca izdràvanja. Kako su tuìlja i njen bra~ni drug zajedno zaklju~ili ugovor o doìvotnom izdràvanju kao jedna ugovorna strana, a ne dva posebna ugovora, daju}i kao naknadu za izdràvanje svako svoju imovinu, pa je kasnije bra~ni drug tuìlje umro, to tuìlja moè traìti da se ugovor raskine u celini zbog neizvr{enja ugovornih obaveza od strane tuènih, a ne samo u pogledu imovine koju je ona po tom ugovoru dala. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 959/00 od 17.05.2000. godine)
28. Primalac izdràvanja moè i posle smrti drugog primaoca izdràvanja, svog bra~nog druga, traìti raskid ~itavog ugovora o doìvotnom izdràvanju, ako su obaveze iz tog ugovora nedeljive, {to zavisi od toga, da li je angaòvana zajedni~ka ili posebna imovina primalaca izdr63
àvanja, kakav je bila namera stranaka i kakve su bile duge okolnosti slu~aja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2282/92 od 17. 9. 1992. godine) 29. Kada prema ugovoru o doìvotnom izdràvanju ugovara~i ìve zajedno, svaka strana moè traìti raskid ugovora, kad se njihovi odnosi poremete u toj meri da je dalji zajedni~ki ìvot nepodno{ljiv, bez obzira na ~ijoj je strani krivica za nastali poreme}aj. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7153/98 od 29. 12. 1999. godine) 30. Za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, ako ugovornici ìve u zajednici, nije bitno ko je od njih kriv za raskid zajednice, ni ko je doveo do nepodno{ljivosti ìvota, ve} je bitno da li su odnosi toliko poreme}eni da je zajednica ìvota ugovara~a postala nepodno{ljiva. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 953/00 od 5.04.2000. godine) 31. Pravo da zahteva raskid ugovora pripada primaocu izdràvanja, a ako se radi o imovinskom pravu, to pravo pripada i zakonskom nasledniku primaoca izdràvanja. Iz obrazloènja: Tuìlja je kao zakonski naslednik sada pok. Du{ana, primaoca izdràvanja, ovla{}ena da zahteva raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, koji je on kao primalac izdràvanja zaklju~io 30.1.1992. godine, pa zbog toga nije od uticaja pravno dejstvo ugovora o doìvotnom izdràvanju, koji je tuìlja sa njim zaklju~ila 1993. godine, niti je poni{taj tog ugovora predmet ovog spora. ( Vrhovni sud Srbije, Rev. 1279/99 od 10.02.2000. godine) 32. Naslednici primaoca izdràvanja posle njegove smrti imaju pravo da podnesu tu`bu za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{enja obaveza davaoca izdràvanje, po{to pravo na raskid takvog ugovora ima imovinski karakter i prelazi na naslednike. Iz obrazloènja: Nièstepeni sudovi su na utvr|eno ~injeni~no stanje pravilno primenili materijalno pravo kada su, kao neosnovan, odbili tu`beni zahtev tuìoca za raskid spornog ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{enja ugovornih obaveza tuènog. Pravo na raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{avanja obaveza davaoca izdràvanja je imovinskog karaktera i posle smrti primaoca izdràvanja prelazi na njegove naslednike, koji mogu podneti tu`bu za raskid takvog ugovora. Tuìoci su kao zakonski naslednici primaoca izdràvanja, posle njegove smrti podneli tu`bu za raskid predmetnog ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{enja ugovornih oba64
veza tuènog kao davaoca izdràvanja. Me|utim, u sprovedenom postupku je utvr|eno da je tuèni izvr{io svoje ugovorne obaveze prema primaocu izdràvanja, pa su nièstepeni sudovi pravilno zaklju~ili da nisu ispunjeni uslovi za raskid tog ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2822/05 od 26.10.2006. godine)
1. Sporazumni raskid Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Davalac i primalac izdràvanja mogu sporazumno raskinuti zaklju~eni ugovor o doìvotnom izdràvanju iz bilo kojih razloga. Prema ~lanu 68. ZOO formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za odre|eni slu~aj zakonom predvi|eno {to drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zaklju~enje ugovora, zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi. Ako je imovina, koja je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju, preneta na davaoca izdràvanja momentom zaklju~enja ugovora, sporazumni raskid mora biti u pismenoj formi i overen kod suda, jer forma mora biti odgovaraju}a kad su u pitanju nepokretnosti. Posledica raskida ugovora je ta {to se stranke osloba|aju daljih obaveza jedna prema drugoj uz zadràvanje prava da traè naknadu {tete druge strane prema op{tim pravilima sadrànim u ZOO.
2. Raskid Ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog poreme}enih odnosa

Po Zakonu o nasle|ivanju Republike Srbije "Slu`beni glasnik RS", broj 46/95 (u daljem tekstu: ZON) mogu} je raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog poreme}enih odnosa davaoca izdràvanja i primaoca izdràvanja (~lan 201. ZON). ZON ne predvi|a raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neispunjenja ugovornih obaveza. Ali, se prema stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6518/97 od 5. decembra 1997. godine ima smatrati da neizvr{avanjem ugovornih obaveza onako kako one glase, a kasnije u potpunosti, dovodi do poreme}aja odnosa stranaka i doprinosi sticanju uverenja primaoca izdràvanja da se kao stara osoba, u pogledu svojih potreba, ne moè osloniti na davaoca izdràvanja. Drugim re~ima ovaj sud neizvr{avanju ugovornih obaveza daje zna~enje poreme}enih odnosa davaoca izdràvanja i primaoca izdràvanja. Svaka ugovorna strana moè traìti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju ako druga strana ne izvr{ava svoje obaveze (Vrhovni sud Srbi65
je, Rev. 166/98 od 1.07.1998. godine). Pravo da traì raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju je imovinsko pravo, a shodno tome, naslednici primaoca izdràvanja po tom osnovu mogu traìti raskid ugovora kada je primalac izdràvanja jo{ za ìvota imao pravo da traì raskid ugovora iz razloga {to druga strana ne izvr{ava svoje obaveze (Okru`ni sud u Beogradu, G`. br. 12209/96 od 12.02.1997. godine). Za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju ne traì se da je jedan od ugovara~a kriv za raskid, ve} je dovoljno da postoji takav poreme}aj odnosa da je dalji zajedni~ki ìvot postao nepodno{ljiv. Kao uslov za raskid ovog ugovora ne traì se krivica stranke koja ugovor nije izvr{avala, niti se objektivne okolnosti, koje su je u tome spre~ile, uzimaju kao smetnja za raskid ugovora. Neki ugovori sadrè odredbu po kojoj se ugovorne strane odri~u prava na raskid ugovora iz bilo kojih razloga. Me|utim, nema pravnog dejstva odredba ugovora o doìvotnom izdràvanju kojom se ugovornici unapred odri~u prava na raskid ugovora iz bilo kojih razloga. Po ~lanu 201. ZON ako se me|usobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodno{ljivi, svaki od njih moè zahtevati da sud raskine ugovor. Ako je do raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju do{lo zbog krivice jedne strane druga strana ima pravo na pravi~nu naknadu. Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, raskid ugovora posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja moè zahtevati i lice u ~iju je korist izdràvanje ugovoreno. O raskidu ugovora o doìvotnom izdràvanju izjasnili su se i sudovi u svojim odlukama. Ti stavovi su niè navedeni. Po{to je do{lo do poreme}aja odnosa stranaka i po{to se ugovor nekoliko godina ne izvr{ava, ispunjeni su uslovi za raskid ugovora. Ispunjeni su uslovi, nagla{ava se u presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4891/98 od 8.04.1998. godine za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju u smislu Zakona o nasle|ivanju kada su odnosi stranaka zna~ajno poreme}eni usled ~estih sukoba i vre|anja tako da je zajedni~ki ìvot nepodno{ljiv i onda kada ugovorne strane nisu izri~ito ugovorile zajednicu ìvota i ìve u odvojenim doma}instvima, ako zbog ìvljenja u istoj ku}i i kori{}enja zajedni~kih prostorija, kao i svakodnevnih me|usobnih kontakata u su{tini postoji takva zajednica stranaka koju treba smatrati zajednicom ìvota, pri ~emu nije od zna~aja ~ijom krivicom je do{lo do poreme}aja odnosa. Kada bra~ni drugovi primaoci izdràvanja zaklju~e ugovor o doìvotnom izdràvanju kao jedna ugovorna strana (ne zaklju~uju}i dva posebna odvojena ugovora), pri ~emu kao naknadu za izdràvanje ostavljaju odvojeno svoju posebnu imovinu, onda u slu~aju smrti jednog bra~nog
66
druga preìveli bra~ni drug moè traìti raskid ugovora u celini zbog neizvr{enja ugovornih obaveza. Kada je davalac izdràvanja, posle smrti primaoca izdràvanja, prestao da izdràva njegovu suprugu, u ~iju korist je izdràvanje tako|e ugovoreno, stekli su se uslovi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. Bra~ni drug primaoca izdràvanja, u ~iju korist je ugovoreno izdràvanje, moè isticati zahtev za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. Ako je prema ugovoru o doìvotnom izdràvanju davalac izdràvanja uzeo na sebe obavezu da izdràva, kako samog ugovara~a, kao vlasnika imovine, tako i njegovog bra~nog druga, pravo na raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju imaju oba primaoca izdràvanja, a posle smrti ugovara~a primaoca izdràvanja to pravo ima njegov bra~ni drug u ~iju korist je izdràvanje tako|e ugovoreno. Ako davalac izdràvanja nije na vreme izdràvanim licima davao sve one namirnice na koje se obavezao po ugovoru o doìvotnom izdràvanju, tako da im nije obezbe|eno egzistiranje, pa su oni zbog toga duè vreme morali da traè potrebne namirnice od drugih, onda su izdràvana lica opravdano odbila da prime sredstva za izdràvanje od davaoca izdràvanja koja je ovaj ponudio kasnije i opravdan je njihov tu`beni zahtev za raskid ovog ugovora zbog neizvr{enja. Raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju moè se traìti i kad je davalac izdràvanja u toku vi{e godina svoju obavezu savesno samo polovi~no izvr{avao. Pravo traìti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, ukoliko davalac izdràvanja ne izvr{ava svoje ugovorne obaveze, je imovinsko pravo, koje momentom smrti primaoca izdràvanja prelazi na njegove naslednike. Kada odnosi ugovara~a nisu poreme}eni u toj meri da je zajedni~ki ìvot postao nepodno{ljiv, a davalac izdràvanja uredno izvr{ava svoje obaveze, ne postoje uslovi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. U slu~aju da stranke ìve u zajednici ìvota iako to ugovorom o doìvotnom izdràvanju nije predvi|eno, pa do|e do raskida zajednice ìvota, onda to nije razlog za raskid ugovora, ukoliko nije do{lo do poreme}aja me|usobnih odnosa ugovornih strana usled kojih se ugovor dalje ne moè izvr{avati. Neosnovan je zahtev za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{enja obaveza u situaciji kada su, nakon zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, tuèni kao davaoci izdràvanja po~eli sa ispunjenjem svoje obaveze prema tuìocu kao primaocu izdràvanja, a zatim sa tim prestali, po{to je voljom stranaka taj ugovor zamenjen kupoprodaj67
nim ugovorom, po kojem su tuèni stekli pravo svojine na tuìo~evoj nepokretnosti i prestala obaveza tuènih da izdràvaju tuìoca, zbog ~ega je otpao i osnov za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{avanja obaveza. Ne moè strana ugovornica kod ugovora o doìvotnom izdràvanju traìti raskid ugovora zbog neizvr{avanja obaveza druge strane ugovornice ako je za to neizvr{enje sama kriva. U suprotnom, postojanje takvih ugovora dovelo bi se isklju~ivo u zavisnost od volje jedne strane ugovornice ( zloupotreba prava bez obzira na cilj koji se èli posti}i ovakvim postupanjem). Po stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5590/97 od 19.11.1997. godine, pogre{no je isticanje da se prema odredbi ~lana 131. ZOO ugovor ne moè raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze, jer se na ugovor o doìvotnom izdràvanju primenjuju odredbe Zakona o nasle|ivanju, a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. 1. Nepodno{ljivi odnosi me|u strankama su dovoljan osnov za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. Svaka od stranaka moè zahtevati da sud raskine ugovor. Iz obrazloènja: Odredbom ~lana 120. stav 3. tada vaè}eg Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik SRS", br. 52/74 i 1/80), propisano je da svaka strana moè traìti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, ako druga strana ne izvr{ava svoje obaveze. Odredbom ~lana 201. stav 1 tada vaè}eg Zakona o nasle|ivanju propisano je da ako se me|usobni odnosi ugovornika toliko poremete da postanu nepodno{ljivi, svaki od njih moè zahtevati da sud raskine ugovor. Imaju}i u vidu citirane zakonske odredbe, kao i ~injenicu da je u postupku utvr|ena nepodno{ljivost odnosa me|u strankama, da je ista nastala jo{ 1997 godine, to je neizvr{avanje ugovornih obaveza dovelo do poreme}aja odnosa me|u strankama, i dovoljan je razlog za raskid ugovora, pa je pobijana odluka iz ovih razloga pravilna i zakonita. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1865/05) 2. Ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju sve dok davalac izdràvanja ispunjava sve svoje obaveze, a primalac je duàn da ga u tome ne spre~ava ve} da prima davanja koja su ugovorom predvi|ena. Iz obrazloènja: ^lanom 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju, vaè}em u vreme zaklju~enja ugovora, propisano je da svaka strana moè traìti raskid ugo68
vora, ako druga strana ne izvr{ava svoje obaveze. Me|utim, u konkretnom slu~aju izme|u ugovornih strana nije ugovorena zajednica ìvota i tuèna je izvr{avala sve svoje obaveze iz ugovora onako kako su glasile sve do useljenja tuìljine ro|ake u predmetni stan, kada je ona po~ela da se brine o tuìlji i da zajedno sa njom snosi sve tro{kove stanovanja. Stoga ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o izdràvanju, je tuèna od 1992. godine pa do useljenja ro|ake - 1998. godine, kako je to ve} napomenuto, izvr{avala sve svoje obaveze. Pravilan je zaklju~ak nièstepenih sudova da je ova parnica pokrenuta sa namerom da tuìlja predmetni stan posle svoje smrti ostavi u svojinu svojoj ro|aci, iz ~ega proizilazi da je tuìlja kao ugovorna strana isklju~ivo kriva za neizvr{enje obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju i ne moè traìti raskid tog ugovora. Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost nièstepenih odluka, jer je tuèna u svemu ispunjavala svoje ugovorne obaveze. Sve dok je davalac izdràvanja spreman da izvr{ava obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju. du`nost je primaoca izdràvanja da ga u tome bez razloga ne spre~ava.i da primi ona davanja koja je po ugovoru davalac izdràvanja duàn da pruì. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 288/05) 3. Primalac izdràvanja koji je, iz razloga koje davalac izdràvanja nije skrivio, onemogu}io davaocu izdràvanja da uredno izvr{ava svoju obavezu iz ugovora o doìvotnom izdràvanju, nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih odredbama ~lana 120. st. 2. i 3. Zakona o nasle|ivanju) Iz obrazloènja: Tuìlja je 1993. godine zaklju~ila, kao primalac izdràvanja, ugovor o doìvotnom izdràvanju sa tuènom kao davaocem izdràvanja. Tuèni je svoje ugovorne obaveze ispunjavao u potpunosti, sve do maja 2000 godine kada je tuìlja sa~inila testament u korist tre}eg lica, a zatim podnela tu`bu radi raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju. Od toga momenta tuìlja je odbijala da prima izdràvanje od tuènog koji zbog toga nije bio u mogu}nosti da ispunjava obaveze iz ugovora. Tuìlja je u me|uvremenu umrla, a tuèni je snosio tro{kove sahrane, te tako ispunio i tu obavezu predvi|enu ugovorom o doìvotnom izdràvanju. Nièstepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i odbili tu`beni zahtev za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. Naime, shodno odredbi ~lana 201. stav 1. i 3. Zakona o nasle|ivanju, koja se primenjuje na sporni odnos, propisano je da, ako primalac i davalac izdràvanja ìve zajedno, pa se njihovi odnosi toliko poremete da dalji zajedni~ki ìvot postane nepodno{ljiv, svaka strana moè traìti raskid ugovora.
69
Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju, zajednica ìvota izme|u stranaka nije bila ugovorena . Tuèni je svoje obaveze iz ugovora uredno izvr{avao sve dok tuìlja nije sastavila testament. U tom periodu odnosi izme|u stranaka nisu bili poreme}eni. Tuìlja koja je onemogu}ila tuènog da uredno izvr{ava svoju obavezu iz ugovora o doìvotnom izdràvanju, iz razloga koje tuèni nije skrivio, nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih u navedenoj odredbi Zakona o nasla|ivanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1808/04) 4. Primalac izdràvanja, u skladu sa svojim pove}anim potrebama, moè traìti izmene ugovora o doìvotnom izdràvanju. Ako se posle zaklju~enja ugovora prilike toliko poremete da je njegovo ispunjenje postalo znatno oteàno, sud }e na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti, vode}i ra~una o svim okolnostima. Iz obrazloènja: U ovoj pravnoj situaciji primenjuje se Zakon o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik RS", br. 52/74 i br. 21/1982), jer je taj zakon vaìo u vreme kada je predmetni ugovor zaklju~en. Prema ~lanu 121. ovog zakona, ako su se posle zaklju~enja ugovora prilike toliko promene da je njihovo ispunjenje postalo znatno oteàno, sud }e na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti, vode}i ra~una o svim okolnostima. Iz spisa proizilazi da je tuèni pokazivao volju da ispunjava ugovor. U postupku je utvr|eno da je sve do aprila 1997. godine tuèni u potpunosti ispunjavao sve ugovorne obaveze i da je pre zaklju~enog ugovora isplatio otkupnu cenu stana koji je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju. Sudovi smatraju da je propust tuènog {to nije ispunjavao sve ugovore obaveze, odnosno da su potrebe tuìlje bile ve}e od onih koje su ugovorene, pa stoga drugostepeni sud smatra da se u takvoj situaciji i ne radi o ugovoru o doìvotnom izdràvanju. Suprotno ovakvoj oceni drugostepenog suda, odredbom ~lana 117. navedenog zakona propisani su uslovi za punova`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju. Te uslove ispunjava konkretan ugovor. Neprihvatljiv je stav drugostepenog suda da odnose me|u ugovornicama nije bilo mogu}e urediti. Upravo citirana odredba ~lana 121. upu}uje da je bio neophodan poku{aj da se to u~ini. Nije propust samo na strani tuènog {to nije zaklju~en aneks ugovora , odnosno novi ugovor o doìvotnom izdràvanju jer je i tuìlja bila ovla{}ena da traì njegove izmene u skladu sa promenjenim okolnostima, odnosno u skladu sa svojim pove}anim potrebama, ali ona to nije u~inila jer je pokazala volju da ovaj ugovor raskine, zato {to su njeni ro|aci @. K. i M. V. preuzeli obavezu izdràvanja. Zbog pogre{ne primene materijalnog prava i u~injenih povreda odredaba parni~nog po70
stupka, nièstepeni sudovi nisu utvrdili relevantne ~injenice za presu|enje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1689/04) 5. Raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog potpunog neispunjenja obaveza davaoca izdràvanja je nesporan, ali ako se radi o delimi~nom neispunjenju ugovor se raskida samo onda ako se tim neispunjenjem gubi svrha ugovora. Da bi sud mogao pouzdano do}i do ovog zaklju~ka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora, a naro~ito i sadrìnu svih obaveza davaoca izdràvanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor imao izvr{avati. Iz obrazloènja: U prvostepenom postupku je utvr|eno da se ugovorom o doìvotnom izdràvanju zaklju~enim izme|u tuìlje kao primaoca izdràvanja i tuènog kao davaoca izdràvanja, tuèni kao davalac izdràvanja obavezao da }e tuìlju kao primaoca izdràvanja doìvotno izdràvati preko njenih li~nih primanja ostvarenih po osnovu penzije, do potpunog izmirenja ìvotnih potreba tako {to }e bilo li~no, bilo preko tre}ih lica, obezbediti hranu, ogrev, spremanje i ~i{}enje stana, nabavku lekova, le~enje i druge usluge po potrebi. Kao naknadu za izdràvanje primalac izdràvanja se obavezao da }e davaocu izdràvanja u svojinu posle svoje smrti ostaviti jednosoban stan. Po zaklju~enju ugovora, a u skladu sa ugovornim odredbama tuèni je tuìlji na ime pobolj{anja ìvotnih uslova isplatio iznos od 20.000 nema~kih maraka. Po{to je u postupku utvr|eno da tuèni druge ugovorne obaveze nije izvr{avao, {to je dovelo do poreme}enih odnosa stranaka, prvostepeni sud je, pozivaju}i se na odredbe ~lan 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju od 1974. godine, usvojio tu`beni zahtev primaoca izdràvanja i raskinuo ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~iv{i da se svrha zbog koje je ovaj ugovor zaklju~en, ne ostvaruje. Ovakav ~injeni~no-pravni zaklju~ak prvostepenog suda, drugostepeni sud nije prihvatio kao pravilan nalaze}i da je prvostepeni sud propustio da utvrdi prvo volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora i da utvrdi sadrìnu svih obaveza tuènog davaoca izdràvanja, kako bi pouzdano mogao do}i do zaklju~ka da se radi o delimi~nom neizvr{enju ugovora o doìvotnom izdràvanju, ali koje je takvog intenziteta zbog koga bi se ugovor morao raskinuti. Ugovor o doìvotnom izdràvanju je dvostrano teretni, aleatorni, formalni ugovor sa trajnim prestacijama davaoca izdràvanja. Dok se obaveza primaoca izdràvanja izvr{ava jednim aktom, koji nastaje posle njegove smrti, obaveza davaoca izdràvanja sastoji se iz niza ~inidbi koje je on duàn da preduzme od momenta zaklju~enja ugovora pa do smrti
71
primaoca izdràvanja. S aspekta primaoca izdràvanja, pored materijalnog izdràvanja cilj zaklju~enja ovog ugovora su potreba za svakodnevnom brigom, staranjem i pa`njom od strane tre}ih lica., koju sama starost primaoca izdràvanja po sebi nosi, zbog ~ega ovaj ugovor ima i svoje porodi~ne i socijalne dimenzije. Upravo zbog toga obaveza davaoca izdràvanja sastoji se iz dve vrste: iz ~inidbi izdràvanja primaoca i iz moralnih obaveza. Prva vrsta obaveza podrazumeva razli~ite ~inidbe u cilju snabdevanja primaoca izdràvanja stvarima potrebnim za ìvot (nabavljanje hrane i lekova, pripremanje hrane, odràvanje higijene, nega u bolesti i starosti i drugo), dok druga vrsta obaveze podrazumeva staranje i brigu o primao~evoj li~nosti i ~itav niz li~nih usluga koje su uslovljene socijalnim i kulturnim potrebama i na~inom ìvota primaoca izdràvanja pre zaklju~enja ugovora (poseta rodbine i prijatelja, poseta kulturnim ustanovama, nabavljanje literature za ~itanje i dr.) înidbe, koje se odnose na samo izdràvanje primaoca izdràvanja mogu se izvr{iti preko tre}ih lica, ali obaveze koje proizilaze iz nege i staranja o primaocu izdràvanja (moralne obaveze) nikako se ne mogu ispuniti bez li~nog kontakta sa primaocem. Kako se izvr{enje davao~eve obaveze proteè u duèm vremenskom periodu, na~in izvr{enja tih obaveza, njihova vrsta i obim moraju se prilagoditi konkretnim okolnostima u kojima se ugovor izvr{ava, a koje su promenljive kako sa aspekta primaoca tako i sa aspekta davaoca izdràvanja i uslovljene potrebama primaoca izdràvanja i mogu}nostima davaoca izdràvanja. Pravo na raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog potpunog neispunjenja obaveza od strane davaoca izdràvanja je nesporno u smislu ~lana 120. navedenog materijalno-pravnog propisa. Me|utim, kad je u pitanju delimi~no neizvr{enje, ono mora biti takvog intenziteta da se svrha zbog koje je ugovor zaklju~en vi{e ne ostvaruje. Da bi sud mogao pouzdano do}i do ovog zaklju~ka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora, a naro~ito sadrìnu svih obaveza davaoca izdràvanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvr{avati. (Okru`ni sud u Beogradu, G`. 7822/04) 6. Za usvajanje zahteva za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju nije od zna~aja da na strani tuène nema krivice za poreme}aj odnosa, bitno je da su odnosi stranaka poreme}eni i da se zbog toga ugovor ne izvr{ava. Iz obrazloènja: Mada stranke predmetnim ugovorom o doìvotnom izdràvanju nisu ugovorile zajednicu ìvota, ~injenica da je u periodu od avgusta 1994. godine do 3. juna 1996. godine tuèna stanovala zajedno s tuìljom u ku}i tuìlje, to po oceni Vrhovnog suda zajednica stranaka u ovom slu~aju ima
72
se smatrati zajednicom ìvota. Tuìlja je bila gruba osoba koja je u poslednjim godinama ìvota bolovala od te{ke arterioskleroze, tuènoj se obra}ala veoma te{kim i grubim re~ima, dolazilo je izme|u njih svakodnevno do sva|a koje su uznemiravale ~ak i njihove kom{ije. Stoga je tuèna bila prinu|ena da napusti stan tuìlje. Iz ovoga sledi da se ugovor fakti~ki ne izvr{ava dve godine, tako da je postojao samo formalno. Pri takvim ~injenicama za usvajanje zahteva za raskid ugovora nije od zna~aja da tuèna nije kriva za raskid ugovora, ve} je dovoljno da postoji poreme}aj odnosa, budu}i da prisustvo tuène u ku}i tuìlje za ovu postalo nepodno{ljivo i da se zbog toga ugovor ve} dve godine ne izvr{ava. Stoga je pravilna ocena nièstepenih sudova da su u konkretnom slu~aju ispunjeni uslovi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju u smislu ~lana 201. stav 1. sada vaè}eg Zakona o nasle|ivanju R. S. Tuèna u vezi sa raskidom ugovora ima pravo na naknadu tro{kova izdràvanja u~injenih za vreme trajanja ugovora. Na osnovu re~enog, pravilno su sudovi primenili materijalno pravo kada su u smislu citirane zakonske odredbe navedenog zakona o nasle|ivanju obavezali tuìlju da tuènoj isplati iznos od 36.847,00 dinara, a odbili protivtu`beni zahtev tuène-prvotuìlje K. M. preko dosu|enog iznosa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 312/02) 7. Ugovor o doìvotnom izdràvanju se zaklju~uje s obzirom na li~nost ugovara~a, pa ako davalac izdràvanja svoje li~ne obaveze prenese na tre}e lice, primalac izdràvanja moè traìti raskid ugovora. Iz obrazloènja: Ugovor o doìvotnom izdràvanju spada u kategoriju ugovora koji se zaklju~uju obzirom na li~nost ugovara~a (Intuitu personae).Tuèni su izneverili ugovor u pogledu obaveze drugotuène da se li~no stara o tuìocu, pa po{to ovaj nije pristao da to, umesto nje ~ini drugo lice, usledio je poreme}aj odnosa do stepena nepodno{ljivosti , usled ~ega je primalac izdràvanja napustio vlastitu ku}u i prekinuo zajednicu ìvota sa tuènima, kao davaocima izdràvanja. Ve} i sama ta okolnost uverljivo pokazuje da postoje razlozi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2664/02) 8. Duboka starost primaoca izdràvanja moè predstavljati pravnovaljan razlog za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, pa i kada priroda njegove bolesti nije ukazivala na izvesnu bliskost smrtnog ishoda.
73
Iz obrazloènja: U postupku pred prvostepenim sudom utvr|eno je da su stranke zakonski naslednici (sinovi) pokojnog V. iz A. koji je ìveo sam i umro u 86. godini ìvota. êtrdeset sedam dana pre smrti zaklju~io je ugovor o doìvotnom izdràvanju sa tuènim koji je po zanimanju lekar. Ugovor je zaklju~en na insistiranje tuènog i odmah je pokojnog V. smestio u Dom za stara lica u A., gde je ostao pet dana i na njegovo insistiranje vratio ga ku}i. O pokojnom V. starala se svedok S. R. iz A. po~ev od 1.10.1993. godine i sve do njegove smrti. Navedeno lice angaòvao je tuìlac D. a naknadu su joj pla}ali samo tuìlac D. i pokojni V. po . O njegovom ~uvanju vodila je ra~una i supruga tuìoca D. kada su dolazili na odmor iz inostranstva. Supruge tuènog i tuìoca S. nisu ga obilazile. U postupku je dalje utvr|eno da je primalac izdràvanja u momentu zaklju~enja ugovora imao 86. godina i da je bolovao od vi{e te{kih bolesti, a najteà je poreme}aj sprovo|enja sr~anih impulsa kroz desnu granu sprovodnog sistema srca i povremenih potpunih blokova sprovo|enja potpunih sr~anih impulsa izme|u sr~anih predkomora. Ve{taci su se izrazili da to predstavlja te{ko stanje za koje se moè re}i da spada u stanje sa stalnom opasno{}u po ìvot i ukoliko se u vreme pojavljivanja ne sprovedu adekvatne i agresivne mere le~enja mogu dovesti do smrtnog ishoda. Adekvatan terapijski pristup ovakvom oboljenju predstavlja jedino ugradnja pejsmejkera, {to u konkretnom slu~aju nije u~injeno, ve} je primenjivana medikamentozna terapija, te se iz tog, a i ostalih razloga moè re}i da se primalac izdràvanja nekoliko meseci pre zaklju~enja ugovora i nakon toga nalazio u stanju stalno prisutnog rizika od smrti (nalaz ve{taka od 2.04.2003. godine). Me|utim, u medicinskoj nauci i praksi prisutni su i slu~ajevi nadìvljavanja bez ugradnje pejsmejkera jedne do dve godine za ovu kategoriju bolesnika starih preko 70 godina, te se iz tog razloga ne moè decidno i precizno utvrditi vreme maksimalnog nadìvljavanja ovakvih bolesnika. Nièstepeni sudovi su odbili zahtev tuìoca za poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju i eventualni zahtev za raskid istog ugovora zbog neizvr{avanja obaveza od strane tuènog, kao davaoca izdràvanja. Sudovi su stanovi{ta da je tuèni ispunjavao sve ugovorne obaveze i da je isto ~inio duì vremenski period i pre zaklju~enja ugovora. Pri tome zaklju~uje da je putem ve{ta~enja odre|eno da priroda bolesti pokojnog V. nije bila takva da je njegova smrt bila izvesna. Da nema zloupotrebe na strani tuènog u pogledu svrhe ugovora i da je zaklju~en da bi se izigrala nasledna prava ostalih naslednika.
74
Odredbom ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju propisano je da sud moè poni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Ugovor o doìvotnom izdràvanju je po svojoj prirodi teretan i aleatoran, pri ~emu se aleatornost odnosi na budu}i neizvestan doga|aj duìnu ìvota primaoca izdràvanja zbog kojeg se me|usobni imovinski efekti (visina tro{kova i korist od predmeta ugovora koji primalac ostavlja), ne mogu unapred odrediti. Ako je smrt primaoca izdràvanja zbog bolesti ili duboke starosti bila izvesna u relativno kratkom vremenu, aleatornosti nema i takav ugovor bi bio protivan moralu jer se zloupotrebljava svrha ugovora i sti~e nesrazmerna imovinska korist bez ekvivalencije koja je karakteristika teretnih ugovora. Dakle, svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdràvanja i nesrazmernoj imovinskoj koristi, kao i svest o izigravanju naslednih prava zakonskih naslednika predstavlja razloge zbog kojih bi takav ugovor bio ni{tav u smislu ~lana 103. Zakona o obligacionim odnosima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 286/2004 od 1.09.2005. godine)
3. Raskid Ugovora zbog promenjenih okolnosti

Po ~lanu 202. Zakona o nasle|ivanju, ako se posle zaklju~enja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno oteàno, sud moè, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihov odnos iznova urediti ili raskinuti. Sud moè pravo primaoca izdràvanja preina~iti u doìvotnu rentu ako se saglase ugovornice. Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, raskid ugovora posle smrti saugovora~a davaoca izdràvanja moè zahtevati i lice u ~iju korist je izdràvanje ugovoreno. U pitanju je primena pravila rebus sic stantibus. Jer, posle zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju mogu se, bez krivice ugovornika, okolnosti toliko promeniti da znatno uti~u na ispunjenje ugovornih obaveza. Fakti~ko je pitanje koliko znatno. To sud utvr|uje u svakom konkretnom slu~aju. Promenjene okolnosti mogu biti objektivne i subjektivne prirode. Ali je bitno da su po svojoj prirodi takve da je neispunjenje obaveze bilo koje ugovornice postalo oteàno. Po stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1166/99 od 23. juna 1999. godine sud moè na zahtev jedne ugovorne strane da raskine ugovor o doìvotnom izdràvanju, ako su se posle njegovog zaklju~enja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno oteàno.
75
1. Ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en izme|u primaoca izdràvanja (oba bra~na druga) i davaoca izdràvanja se osnovano moè raskinuti ako davalac izdràvanja posle smrti jednog primaoca izdràvanja ne ispunjava svoje obaveze prema drugom primaocu izdràvanja. Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju kod prvostepenog suda je 8.07.1993. godine overen ugovor o doìvotnom izdràvanju Ov. br. 1465/93, zaklju~en izme|u tuìlje i sada pokojnog D. M. kao primaoca izdràvanja s jedne strane i tuènog kao davaoca izdràvanja s druge strane. Tuìlja je ma}eha tuènog i izme|u njih je postojao blizak odnos, prisniji od odnosa koji je tuèni imao sa sada pokojnim D., svojim ocem, a suprugom tuìlje. Davalac izdràvanja se obavezao da do kraja ìvota u svemu izdràva primaoce izdràvanja, bilo li~no bilo preko drugih lica, a za uzvrat primaoci izdràvanja ostavljaju mu posle svoje smrti dvosoban stan u Z. Pre zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, po dogovoru sa primaocima izdràvanja, tuèni se sa svojom porodicom uselio u stan koji je predmet ugovora, a primaoci izdràvanja su se preselili u garsonjeru na kojoj je tuèni vlasnik. Posle smrti primaoca D. umrlog 11. 7. 1997. godine, tuèni ni~im nije doprinosio izdràvanju tuìlje, a takvo svoje pona{anje opravdava nedostatkom materijalnih sredstava. Izme|u stranaka su od 1998. godine, odmah posle smrti supruga tuìlje a oca tuènog, poreme}eni odnosi, jer je tuèni traìo od tuìlje ostatak u{te|evine svog oca i zahtevao da tuìlja na stanu koji je predmet ugovora, prenese pravo svojine na tuènog. Na utvr|eno ~injeni~no stanje, nièstepeni sudovi su primenili materijalno pravo na kome je zasnovana odluka o usvajanju tu`benog zahteva za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju i odbijanju protivtuènog zahteva za utvr|enje prava svojine tuènog na 1/2 dela stana, a po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju. Obaveza tuènog iz zaklju~enog ugovora o doìvotnom izdràvanju predstavlja nedeljivu ugovornu obavezu koja se, shodno ~lanu 412. Zakona o obligacionim odnosima ne moè podeliti i ispuniti u delovima. Tuìlja i njen sada pokojni suprug zaklju~ili su ugovor o doìvotnom izdràvanju, kojim su na jedinstven na~in raspolagali zajedni~kom tekovinom za slu~aj smrti. Ugovor je zaklju~en da bi bio ispunjen u celosti, prema oba primaoca izdràvanja, jer bi u suprotnom svaki od primalaca izdràvanja zaklju~io sa davaocem izdràvanja poseban ugovor o doìvotnom
76
izdràvanju, kojim bi raspolagao svojim udelom u bra~noj tekovini. Nedeljivost obaveze proizilazi i iz odredbe ~lana 3. Ugovora, kojom je predvi|eno da }e davalac izdràvanja nepokretnu imovinu preneti na svoje ime kao vlasnik nakon smrti primalaca izdràvanja, {to zna~i tek posle smrti oba primaoca izdràvanja. Iz okolnosti da tuèni od 1997. godine, nakon smrti svoga oca, ne ispunjava obaveze preuzete u odnosu na tuìlju, drugog primaoca izdràvanja, proizilazi osnovanost zahteva za raskid ugovora jer su za to ispunjeni uslovi iz odredbe ~lana 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju vaè}eg u vreme zaklju~enja ugovora. Pravilan je zaklju~ak nièstepenih sudova da iz okolnosti {to je tuèni ispunjavao obaveze iz zaklju~enog ugovora u odnosu na primaoca izdràvanja D., tuèni nije stekao pravo svojine sa udelom od dela na stanu koji je predmet ugovora. Da bi tuèni stekao ovo pravo, obaveza iz ugovora je morala biti ispunjena u celosti i prema tuìlji kao primaocu izdràvanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 1202/05) Iz ovih stavova ostaju nere{ene situacije primaoca izdràvanja ~ije su tu`be za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju odbijene kao neosnovane. înjenica da je tu`ba za raskid ugovora protiv davaoca izdràvanja podneta, zna~i da primalac izdràvanja sa svojim davaocem nema vi{e li~an i prisan odnos zbog koga je ugovor i sklopljen i priroda njihovog odnosa je izmenjena. Nakon odbijanja tu`benog zahteva za raskid suvi{no bi bilo o~ekivati da }e davalac izdràvanja izvr{avati svoje obaveze kao da spora nije ni bilo. U tom smislu smatramo da bi sud prilikom odlu~ivanja po tu`bama za raskid ovih ugovora trebalo da ima u vidu imperativ slobode volje ugovornih strana i ~injenicu da se niko sudskom odlukom ne moè naterati da ostane u li~nom odnosu (koje podrazumeva brigu, pa`nju, poverenje i sl.) sa drugom ugovornom stranom, niti da fakti~ki ispunjava obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju. .
4. Naknada za primljena davanja i usluge u slu~aju raskida ugovora

Po ~lanu 201. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, kad sud izrekne raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, primalac izdràvanja je duàn dati naknadu za primljena davanja i usluge. I o tome je sudska praksa zauzela svoj stav. Kada se posle raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju raspravljaju imovinski odnosi ugovornih strana, onda se o izdacima davalaca izdr77
àvanja, koji su u~injeni za primaoca izdràvanja, ne moè suditi samo na osnovu potreba primaoca izdràvanja i razlike nov~anih sredstava koja je bila potrebna da se te potrebe potpuno obezbede, ve} je u takvom slu~aju nu`no odgovaraju}im dokazima pouzdano utvrditi da li su te potrebe primaoca izdràvanja u potpunosti obezbedili davaoci izdràvanja, odnosno u kojoj meri su potrebe primaoca izdràvanja mogle biti obezbe|ene prihodima sa njihovih imanja, za koji nov~ani iznos bi trebalo umanjiti potraìvanje davalaca izdràvanja. Kada sud udovolji zahtevu primaoca izdràvanja za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, duàn je istovremeno da sudi i o zahtevu davaoca izdràvanja da mu tuìla~ka strana (primalac izdràvanja) naknadi vrednost koristi koju je iz tog ugovora imala primenom ~lana 210. Zakona o obligacionim odnosima, a na osnovu odredbe ~lana 201. stav 2. Zakona o nasle|ivanju. Kada u sporu po tu`bi radi raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju sud odbije zahtev da se ugovor o doìvotnom izdràvanju, zaklju~en izme|u parni~nih stranaka raskine, onda nema potrebe da se istom presudom odlu~uje o zahtevu protivtu`be radi isplate nov~anog iznosa datog radi izdràvanja, jer se takav protivtu`beni zahtev isti~e kao eventualni samo za slu~aj da sud tu`beni zahtev radi raskida ugovora usvoji.
5. Dejstvo raskida Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju deluje ex nunc i takav ugovor prestaje samo in futuro (za budu}nost). Ugovornici se razre{avaju obaveze iz raskinutog ugovora s tim da su du`ne da naknade ono {to su jedna od druge primile. Prema ~lanu 201. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, kad sud izrekne raskid ugovora primalac izdràvanja je duàn dati naknadu za primljena davanja i usluge. Ako je do raskida ugovora do{lo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravi~nu naknadu (stav 3). [ta se podrazumeva pod pojmom pravi~na naknada iz stava 3. ~lana 201. Zakona u na{em pozitivnom pravu, nije odre|eno. Neki autori smatraju da se pod naknadom, u smislu ovog zakona, moè smatrati povra}aj onoga {to su ugovorne strane jedna drugoj dale ili u~inile u izvr{avanju ugovora i da je to slu~aj kondikcije, kojom se traì povra}aj ~inidbe kada je prestao pravni osnov koji je u ~asu sticanja postojao (condicio causa finita), kao i da se ne isklju~uje mogu}nost i postavljanja zahteva za naknadu {tete do koje je do{lo usled povrede ugovorene obaveze.
78
Povra}aj se po pravilu vr{i u stvarima koje su bile predmet ugovora. A ako stvar (stvari) ne moè biti vra}ena zato {to vi{e ne postoji ili iz drugih objektivnih razloga, nadokna|uje se njena protivvrednost u novcu. U slu~aju odbijanja vra}anja stvari, druga strana je na to moè prinuditi tu`bom iz neosnovanog oboga}enja. Po stavu sudske prakse, kad sud udovolji zahtevu primaoca izdràvanja za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju duàn je istovremeno da sudi i o zahtevu davaoca izdràvanja da mu tuìla~ka strana (primalac izdràvanja) naknadi vrednost koristi koju je iz tog ugovora imala primenom ~lana 210. Zakona o obligacionim odnosima. Kad je u pitanju povra}aj u pre|a{nje stanje kod ugovora o doìvotnom izdràvanju, kojim je zasnovana zajednica ìvota i zajednica imanja, posle njegovog raskida, u praksi nastaju duge zamr{ene parnice sli~ne parnicama na kojima se raspravlja o pravu na zajedni~ku tekovinu razvedenih bra~nih drugova.
79
IV. PONI[TAJ UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

Po ~lanu 203. Zakona o nasle|ivanju, na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdràvanja sud moè poni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Zakonski naslednici mogu poni{taj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primao~eve. Rok od jedne godine ne moè po~eti da te~e pre smrti primao~eve. Po stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1577/99 od 25.11.1999. godine, ne moè se zahtevati poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{enja ugovornih obaveza, ve} se moè samo traìti raskid ugovora. Po{to su razlozi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju razli~iti od razloga za poni{taj toga ugovora, to se tu`ba za poni{taj ugovora ne moè zasnivati na ~injenicama koje ~ine razlog za raskid i obrnuto. înjenica da je primalac izdràvanja ìveo samo 7 dana po zaklju~enju ugovora o doìvotnom izdràvanju, te da zbog takvog kratkog roka trajanja ugovorne obaveze nisu ni mogle biti izvr{avane, nije razlog za raskid ugovora ve} razlog za ni{tavost ugovora o doìvotnom izdràvanju i to samo ako je primalac izdràvanja zaklju~io ugovor u takvom zdravstvenom stanju da se mogla o~ekivati njegova bliska smrt. Prema stavu istog suda, Rev. 2339/99 od 30.12.1999. godine, ugovor o doìvotnom izdràvanju nije ni{tav ako sudija nije sastavio zapisnik o overi ugovora ukoliko je u stvarnosti izvr{io sve propisane radnje. Izuzetno od odredbe ~lana 5. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti, sud ne}e poni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju iako za zaklju~enje takvog ugovora, kojim se vr{i promet nepokretnosti, nije pribavljeno odobrenje nadle`nog organa u smislu ~lana 3. stav 1. navedenog zakona, ako je ugovor zaklju~en sa naslednikom prvog naslednog reda, kao davaocem izdràvanja (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6501/97 od 27.01.1998. godine). 1. Sud moè poni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Iz obrazloènja: Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdràvanja, prema odredbi ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju, sud moè poni{titi ugovor o doì80
votnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. U konkretnom slu~aju jasno proizilazi da je primalac izdràvanja oboleo od neizle~ive bolesti sa nesumnjivo letalnom prognozom, a da je ta ~injenica bila poznata davaocu izdràvanja, ovde tuènoj. Ta ~injenica nije predstavljala nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Zbog toga je pravilno prvostepeni sud zaklju~io da su ispunjeni uslovi iz ~lana 103. Zakona o nasle|ivanju za poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju. (Okru`ni sud u â~ku, G`. 1359/06) 2. Ne moè se poni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju ukoliko je primalac izdràvanja u trenutku zaklju~enja ugovora, bio potpuno svestan i ura~unljiv. Iz obrazloènja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tu`beni zahtev tuìlaca, pa se poni{tava ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en izme|u ...a overen pred sudom. Povodom àlbe tuènika drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivanje. Iz spisa proizilazi da je primalac izdràvanja zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju i overio ga u sudu sa svojom suprugom kao davaocem izdràvanja, a umro je sedam meseci posle zaklju~enog ugovora. Ve{ta~enjem od strane ve{taka neuropsihijatara je utvr|eno da je primalac izdràvanja u trenutku zaklju~enja ugovora bio svestan i ura~unljiv, iako je bio operisan i znao je da boluje do te{ke bolesti. Pri takvom stanju stvari ne moè se prihvatiti stav suda da ima mesta poni{taju ugovora, jer je primalac znao da ne moè ìveti duè od jedne godine nakon izvr{ene prve operacije. Zbog toga u ponovnom postupku treba utvrditi da li postoje razlozi za poni{taj pravnog posla, pa i predmetnog ugovora o doìvotnom izdràvanju. (Okru`ni sud u â~ku, G`. br. 206/05) 3. Za ocenu savesnosti tuènih i poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju va`no je utvrditi da li se davalac izdràvanja pre zaklju~enja ugovora starao o zadovoljenju osnovnih ìvotnih potreba primaoca, pa je izvesna smrt primaoca izdràvanja u relativno kratkom roku od zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, bila motiv kod davaoca izdràvanja za zaklju~enje ovog ugovora. Iz obrazloènja: Odredba ~l. 203. st. 1. ZON-a sankcioni{e nesavesnost davaoca izdràvanja prilikom zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju utoliko
81
{to ovla{}uje sud da moè poni{titi ugovor ako je ~injenica izvesne smrti primaoca izdràvanja u kratkom roku bila motiv i osnov za zaklju~enje ugovora na strani davaoca izdràvanja, pa je za primenu navedene zakonske odredbe, u konkretnom slu~aju, bilo neophodno utvrditi niz va`nih ~injenica i okolnosti od kojih zavisi ocena o savesnosti tuènih prilikom zaklju~enja ugovora i to: da li je pokojni primalac izdràvanja imao potrebu da u zadovoljavanju svakodnevnih potreba za pomo}i od drugog, posebno ènskog lica (spremanje hrane, pranje) i da li su mu u tom smislu tuène pomagale i pre zaklju~enja ugovora, a posebno od kada se razboleo u februaru 2000 godine, u kojoj je meri bila izvesna smrt primaoca izdràvanja s obzirom na stanje njegove bolesti i pri okolnosti koju si isticale tuène da pok. D. u danima pred smrt nije bio u bolesni~koj postelji ve} je bio u mogu}nosti da se kre}e, a posebno da li su tuène prihvatile zaklju~enje ugovora upravo na insistiranje D. pri ~emu je trebalo imati u vidu da je u ugovoru navedeno da ugovara~i konstatuju da je pok. D. te{ko bolestan i da mu je potrebno izdràvanje i pomo} od drugih lica. Sama ~injenica saznanja tuènih da primalac izdràvanja boluje od te{ke i neizle~ive bolesti ne ~ini ugovor ni{tavnim samo zbog toga {to je i kratko vreme posle zaklju~enja ugovora nastupila smrt primaoca izdràvanja, jer ako su tuène duè vreme pre zaklju~enja ugovora brinule o primaocu izdràvanja i pomagale mu prilikom zadovoljenja osnovnih ìvotnih potreba, ne bi se moglo zaklju~iti da je izvesna smrt primaoca izdràvanja u kratkom roku, bila motiv i osnov za zaklju~enje ugovora na strani tuènih ako davalaca izdràvanja. (Okru`ni sud u Valjevo, G`. 1718/03) 4. Poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju zakonski naslednici primaoca izdràvanja mogu zahtevati od suda ako zbog bolesti ili smrti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja, i to u roku od 1. godine od dana saznanja za ugovor, odnosno najkasnije u roku od 3 godine od ostavio~eve smrti. Iz obrazloènja: Ugovor o doìvotnom izdràvanju je, prema utvr|enom ~injeni~nom stanju, zaklju~en izme|u tuènih kao davaoca izdràvanja i sada pokojne kao primaoca izdràvanja, nakon ~ije smrti je obustavljen ostavinski postupak, jer nije imala imovinu, koju je prenela ugovorom o doìvotnom izdràvanju na tuène. Tuìlac T. S., otac drugotuìlje i deda tre}etuìlje, je sestri} pokojne primaoca izdràvanja, koja tuìocu bila ro|ena tetka. Ona je umrla aprila meseca 1998. godine, a ovaj tuìlac je podneo tu`bu radi poni{taja ugovora o doìvotnom izdràvanju 23. 04. 2001. godine.
82
Nièstepeni sudovi su, kod tako utvr|enog ~injeni~nog stanja, odbili tu`beni zahtev drugo i tre}etuìlje za poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju, jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi iz ~lana 203. stav 1. Zakon o nasle|ivanju, a s obzirom da drugo i tre}etuìlja nisu zakonski naslednici primaoca izdràvanja. Tu`bu tuìoca T. S. za poni{taj navedenog ugovora su odbacili jer je podneta nakon proteka roka predvi|enog ~lanom 203. stav 2. Zakona o nasle|ivanju. I revizijski sud je reviziju tuìlaca odbio kao neosnovanu, prihvativ{i ovakvo stanovi{te nièstepenih sudova. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2097/03) 5. Univerzalni sukcesor se moè pozivati na ni{tavost ugovora o doìvotnom izdràvanju tek nakon smrti ostavioca. Iz obrazloènja: Tuìoci su sinovi tuène J. iz prvog braka, a tuèna D. je njena }erka iz drugog braka. Tuèna J. kao nosilac stanarskog prava je otkupila sporni stan sredstvima tuène D. 3. Dana 3. marta 1999. godine tuène su zaklju~ile ugovor o poklonu, po kom ugovoru tuèna J. poklonila je tuènoj D. predmetni stan i lokal povr{ine 10 m2. Tuène su nakon toga 11. oktobra 1999. godine zaklju~ile ugovor o doìvotnom izdràvanju, kojim ugovorom je tuèna J. ostavila posle svoje smrti tuènoj D. svoju imovinu koja je obuhva}ena ranije zaklju~enim ugovorom o poklonu uz naknadu za doìvotno izdràvanje i staranje. U ~lanu 5. ugovora o doìvotnom izdràvanju, tuène su navele da ranije zaklju~eni ugovor o poklonu prestaje da vaì danom zaklju~enja ovog ugovora Polaze}i od ovako utvr|enog ~injeni~kog stanja pravilno su nièstepeni sudovi primenili materijalno pravo. Kada su tu`beni zahtev tuìlaca odbili. Tuìoci tu`bom traè da se utvrdi da je ni{tav ugovor o doìvotnom izdràvanju izme|u tuènih, iz razloga {to tuèna J. prilikom zaklju~enja tog ugovora, nije bila sposobna zbog godina ìvota i umanjene sposobnosti za rasu|ivanje da ga zaklju~i. Odredbom ~lana 56. stav 1. ZOO, propisano je da je zaklju~enje punova`nog ugovora potrebno da ugovara~ ima poslovnu sposobnost koja se traì za zaklju~enje tog ugovora, dok je ~lanom 103. ZOO propisano da je ugovor ni{tav ukoliko u momentu zaklju~enja ugovora ugovara~ nije imao poslovnu sposobnost za zaklju~enje ugovora. Po odredbi ~lana 109. ZOO, na ni{tavost ugovora se mogu pozivati sva zainteresovana lica, a to su pre svega same ugovorne stranke kao i njihovi univerzalni sukcesori. S obzirom na to da univerzalni sukcesor (naslednik), ulazi u prava i obaveze ostavioca, proizilazi da se univerzalni
83
sukcesor moè pozivati na ni{tavost ugovora iz navedenog razloga tek smr}u ostavioca a ne za njegova ìvota. Iz navedenih razloga tuìoci se ne mogu pozivati na ni{tavost ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog poslovne nesposobnosti tuène J. kao primaoca izdràvanja, jer se dok je primalac izdràvanja ìv on je legitimisan kao i druga ugovora strana da traì poni{taj, a ne i tuìoci kao zakonski naslednici tuène. (Vrhovni Sud Srbije, Rev. 1557/02) 6. Zakon o nasle|ivanju ne poznaje odricanje od prava na vo|enje postupka za poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju u ne~iju korist. Iz obrazloènja: Prema odredbi ~lana 203. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, ugovor o doìvotnom izdràvanju se moè poni{titi samo na zahtev zakonskih naslednik primaoca izdràvanja, i on se tog zahteva ne moè odre}i u ne~iju korist. Sud moè poni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju samo na zahtev zakonskih zastupnika primaoca izdràvanja, a to pravo ne pripada naslednicima na osnovu zave{tanja i u slu~aju da pismeno na koje se tuìoci pozivaju u àlbi ispunjava sadràj svojeru~nog zave{tanja (sud br. P.br. 545/02) 7. Nema aktivnu legitimaciju za vo|enje spora radi poni{taja ugovora o doìvotnom izdràvanju lice koje nije ni zakonski ni testamentalni naslednik pok. primaoca izdràvanja. Iz obrazloènja: U postupku pred prvostepenim sudom utvr|eno je da je sporni ugovor zaklju~en izme|u tuène kao davaoca izdràvanja i sada pok. S. M. kao primaoca izdràvanja, koja je umrla 28.12.1994. godine i da tuìlja nije njen zakonski ni testamentalni naslednik Polaze}i od tako utvr|enog ~injeni~nog stanja nièstepeni sudovi su i po stanovi{tu Vrhovnog suda osnovano zaklju~ili da tuìlja nije aktivno legitimisana za vo|enje ovog spora, pa su pravilno primenili materijalno pravo kada su tu`beni zahtev kao neosnovan odbili. Razloge koje su na svoje odluke okru`ni i op{tinski sud dali su svemu kao pravilne, potpune i osnovane prihvata i ovaj sud. Isticanje tuìlje u reviziji da prvostepeni sud u ovom postupku nije mogao da raspravlja u pravnoj valjanosti usmenog testamenta, koji je iza smrti pok. u predmetu istog suda O.br. 9/95 progla{en, Vrhovni sud je ocenio i nalazi da je neosnovano, jer se pitanje pravne valjanosti tog testamenta za pravilnu odluku u ovoj parnici pojavljuje kao prethodno pita84
nje. Po{to je tuèna pravnu valjanost usmenog testamenta u svom postupku osporila a o tome kao o prethodnom pitanju, od kojeg zavisi stvarna legitimacija tuìlje u ovom sporu, u posebnoj parnici nije odlu~eno, niti je bilo predmet raspravljanja nekog drugog spora, to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je u smislu ~lana 12. stav 1. Zakona o parni~nom postupku o pravnoj valjanosti usmenog testamenta kao prethodnom pitanju u ovoj parnici raspravljao. S obzirom da je na nesumnjiv na~in utvrdio da usmeni testament ne proizvodi pravno dejstvo, jer nije zaklju~en pod uslovima propisanim ~lanom 73-76. tada vaè}eg Zakona o nasle|ivanju Srbije i zato dao pravilne i potpune razloge, to je osnovano zaklju~io da tuìlja nema stvarnu aktivnu legitimaciju za vo|enje ovog spora, jer nije ni zakonski ni testamentalni naslednik sada pok. pa je pravilno primenio materijalno pravo kada je tu`beni zahtev odbio. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6356/97 od 2.12.1997. godine) 8. Kada je najpre zaklju~en ugovor o poklonu, a potom ugovor o doìvotnom izdràvanju do{lo je do novacije ugovora o poklonu pa }e se odnosi posle smrti primaoca izdràvanja regulisati u skladu sa ugovorom o doìvotnom izdràvanju. Iz obrazloènja: Najpre je 6.12. 1983. godine zaklju~en ugovor o poklonu, po kome je otac stranaka pravo svojine na nepokretnostima navedenim u ugovoru poklonio tuènom. Sa porodicom je tuèni pre{ao da ìvi u ku}i oca stranaka i dalje se o njemu brinuo. Zatim su 8. 5. 1994. godine zaklju~ili ugovor o doìvotnom izdràvanju koji je overen od sudije. Predmet ovog ugovora su iste one nekretnine koje su bile i predmet ugovora o poklonu. Otac stranaka umro je 18. 12. 1999. godine. Po materijalnom pravu, kada je najpre zaklju~en ugovor o poklonu, a potom ugovor o doìvotnom izdràvanju do{lo je do novacije ugovora o poklonu pa }e se odnosi posle smrti primaoca izdràvanja regulisati u skladu sa ugovorom o doìvotnom izdràvanju. Kako su u ovom slu~aju ugovara~i iz ugovora o poklonu kasnije u pogledu iste imovine zaklju~ili pravnovaljan ugovor o doìvotnom izdràvanju, u kome je raniji poklonodavac sada izdràvano lice. a raniji poklonoprimac, sada davalac izdràvanja, onda je me|u njima postignuta saglasnost volja o prenosu ugovora, te je raniji ugovor o poklonu izgubio pravnu va`nost a postao je punovaàn ugovor o doìvotnom izdràvanju. U takvim okolnostima su|eno je pravilnom primenom materijalnog prava kada je odbijen tu`beni zahtev radi utvr|enja da je navedenim ugovorom o poklonu povre|eno pravo tuìoca na nu`ni deo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1502/98 od 15.04.1998. godine)
85
9. Ni{tav je i nemoralan ugovor o doìvotnom izdràvanju koji primalac izdràvanja zaklju~i sa svojom suprugom, a ma}ehom tuìoca, kao davaocem izdràvanja, jer je ona znala ili je morala znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdràvanja zbog te{kog i medicinski nesumnjivo utvr|enog te{kog oboljenja, pa takav ugovor ne predstavlja nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Iz obrazloènja Utvr|eno je slede}e ~injeni~no stanje: Tuìlac je sin pokojnog primaoca izdràvanja, a tuèna je ma}eha tuìoca. Pokojni otac tuìoca kao primalac izdràvanja sa tuènom kao davaocem izdràvanja zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju, pri ~emu je u tom momentu tuèna znala da pokojni primalac izdràvanja boluje od neizle~ivog karcinoma, konzilijarno-medicinski dijagnostikovanog i upisanog u njegov zdravstveni karton i mnogo pre zaklju~enja ovog ugovora. Iz iskaza tuène kao stranke proizilazi da je upravo ovaj ugovor o doìvotnom izdràvanju i zaklju~en zbog toga {to su ona i njen suprug ~uli da je testament oboriv, te da je èlja pokojnog oca tuìoca bila da nju obezbedi, a ostale naslednike isklju~i iz nasledstva. Prema ovako utvr|enom ~injeni~nom stanju (koje se revizijom ne moè pobijati) nièstepeni sudovi pravilno su primenili materijalno pravo, jer je u postupku jasno utvr|eno da je kod tuène kao davaoca izdràvanja bila sasvim prisutna izvesnost o vrsti i duìni bolesti pokojnog oca tuìoca, kao i ~injenica smrti u odre|enom periodu. Zbog toga, sudovi su pravilno utvrdili da su ispunjeni uslovi iz ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju, i poni{tili ugovor koji je zaklju~en izme|u pokojnog oca tuìoca kao primaoca izdràvanja i tuène. Dakle, ni{tav je ugovor o doìvotnom izdràvanju ako je davalac izdràvanja znao da se zbog starosti i neizle~ive bolesti o~ekuje skora smrt primaoca izdràvanja tako da do stvarnog izdràvanja nije do{lo. Ni{tav je i kao nemoralan ugovor o doìvotnom izdràvanju gde je davalac izdràvanja znao ili je morao znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdràvanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 333/01) 10. Nema uslova za poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju koji je zaklju~en u vreme po~etnog stadijuma bolesti primaoca izdràvanja, jer je primalac izdràvanja insistirao na zaklju~enje ugovora, a predmet ugovora je samo nega, le~enje i pa`nja primaoca, a ne i njegovo materijalno izdràvanje shodno ~l. 203. Zakona o nasle|ivanju.
86
Iz obrazloènja: Presudom Op{tinskog suda u Uìcu P. 737/04 od 31. marta 2006. godine odbijen je kao neosnovan zahtev tuìoca prema tuènoj , kojom je traèno da se utvrdi da je ugovor o doìvotnom izdràvanju nepunovaàn i ne proizvodi pravno dejstvo. Presudom Okru`nog suda u Uìcu G`. 1197/06 od 24. jula 2006. godine potvr|ena je pomenuta presuda, a àlba tuìoca odbija kao neosnovana. U toku postupka je utvr|eno da je zaklju~en ugovor o doìvotnom izdràvanju, a kojim se davalac izdràvanja obavezala da se brine o primaocu izdràvanja, da ga neguje, odràva higijenu u ku}i i dvori{tu, nabavlja osnovne namirnice i lekove, da ga vodi lekaru a po smrti i sahrani, a primalac izdràvanja se obavezao da posle smrti na davaoca prenese pravo svojine. Primalac izdràvanja je bio bolestan od karcinoma plu}a od po~etka septembra meseca 2003, a ugovor je zaklju~en i overen 17. septembra 2003. godine a nakon toga je primalac izdràvanja le~en, a preminuo je u bolnici u Uìcu 19. februara 2004. godine. Iz izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da u vreme zaklju~enja pomenutog ugovora primalac izdràvanja je bio svestan i ura~unljiv, sposoban za zaklju~enje ugovora i slobodno izraàvanje svoje volje i svestan postupaka koje preduzima u zaklju~ivanjem pomenutog ugovora. Pravilno je utvr|eno od strane prvostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi iz ~l. 203. ZON za poni{taj ugovora jer pomenuti ugovor je teretan aleatoran ugovor a smrt primaoca izdràvanja je neizvestan doga|aj za davaoca bez obzira {to je davalac izdràvanja znala za bolest primaoca izdràvanja. Na punova`nost pomenutog ugovora ne uti~e ni okolnost {to je primalac izdràvanja bio zaposlen i imao materijalnih sredstava za svoje izdràvanje, jer je predmet ugovora bio samo pruànje odgovaraju}e nege od strane davaoca izdràvanja kao i obaveza da sahrani primaoca izdràvanja bez angaòvanja materijalnih sredstava za pokrivanje tro{kova izdràvanja. Tuèna je svoje obaveze iz ugovora u potpunosti izvr{ila tako da je primaoca le~ila, brinula o njemu i nakon njegove smrti ga sahranila. (Okru`ni sud u Uìcu, G`. 1197/06 od 24.07.2006. godine) 11. Vanbra~ni supru`nik jednog davaoca izdràvanja po njegovoj smrti nije legitimisan da traì poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju, u odnosu na drugog davaoca koji je umro pre primaoca izdràvanja, jer njegove obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju prelaze na njegovog bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e.
87
Iz obrazloènja: Prema utvr|enim ~injenicama ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en je 7.3.1980. godine izme|u Z. S., kao primaoca izdràvanja i I. S. kao davaoca izdràvanja. Davalac izdràvanja K.S. je umrla tri meseca nakon overe ugovora o doìvotnom izdràvanju. Nakon njene smrti obaveze umrlog davaoca izdràvanja iz zaklju~enog ugovora je preuzeo njen suprug I. S. Od oktobra 1980. godine tuìlja je zasnovala vanbra~nu zajednicu sa I. S. i zajedno sa njim ispunjavala obaveze iz zaklju~enog ugovora o doìvotnom izdràvanju sve do smrti primaoca izdràvanja. Tuìlja sa primaocem izdràvanja nije zaklju~ila ugovor o doìvotnom izdràvanju jer se davalac izdràvanja I. S. tome protivio. Nakon smrti primaoca izdràvanja davalac izdràvanja I. S. je podneo zahtev za upis nekretnine iz ugovora o doìvotnom izdràvanju pa je nekretnina upisana na ime I. S. i njegove biv{e supruge pokojne K. u po dela. Nakon smrti I. S. u ostavinskom postupku je za jedinog zakonskog naslednika ogla{ena njegova k}i, tuèna V. S. Iza pokojne K. S. ostavinski postupak je pokrenut tek 1998. godine, nakon smrti pokojnog I. S. i u tom postupku su za naslednike po osnovu drugog zakonskog naslednog reda ogla{eni B. S. kao }erka pokojnog I. S., L. M., brat pokojne K. S. i A. B., sestra pokojne K. S. i to tako {to je tuèna B. nasledila 2/4 a tuèna L. M. i A. B. po dela na dela predmetne nekretnine. Nakon sprovedena oba ova ostavinska postupka tuèna B. S. je postala vlasnik na spornoj nekretnini u 6/8 dela celokupne imovine, dok su tuèni L. M. i A. B. postali vlasnici i po 1/8 delova celokupne nekretnine. Imaju}i u vidu tako utvr|ene ~injenice i navedenu zakonsku odredbu, da u slu~aju kada primalac nadìvi davaoca izdràvanja, da ugovor sa svim teretima i dobitima kojih u sebi nosi, mogu da produè od naslednika samo bra~ni supru`nik i potomci pozvani na nasle|e, proizilazi da tuìlja po{to ne spada u krug navedenih lica nije ni legitimisana da traì da se utvrdi da je prestala pravna va`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju zaklju~enom izme|u S. Z. kao primaoca izdràvanja i S. I. i K. kao davaoca izdràvanja u odnosu na K. S. Prema tome, nièstepeni sudovi su pogre{no primenili materijalno pravo kada su taj zahtev tuìlje usvojili, a {to se osnovano u revizijama tuènih isti~e. (Rev. 2199/2005 od 15. 12. 2005. godine) 12. Ako sud poni{ti ugovor o doìvotnom izdràvanju zato {to sudija prilikom overe ugovora nije upozorio ugovornike na posledice ugovora, o{te}enik osnovano moè zahtevati naknadu {tete od dru{tveno-politi~ke zajednice, pri ~emu postojanje odgovornosti nije uslovljeno namerom ni grubom nepa`njom sudije, ve} jedino nepri88
menjivanjem ili pogre{nim primenjivanjem odre|enih propisa, osim ako je re~ o pogre{nom tuma~enju zakona. Postojanje namere ili grube nepa`nje pravno je relevatno u regresnoj parnici dru{tveno-politi~ke zajednice protiv sudije. (Presuda Saveznog suda, GZS. 39/74) 13. Smatra}e se da ugovor o doìvotnom izdràvanju nije pravno valjan (ni{tav), iako je sastavljen u pismenom obliku i potpisan od sudije, jer ugovor nije sa~injen u zakonom propisanoj formi, po{to je postupaju}i sudija ugovor overio bez prisustva ugovornih strana, ugovor im nije prethodno pro~itao, niti je stranke upozorio na posledice ugovora.
Iz obrazloènja:
U postupku pred prvostepenim sudom utvr|eno je da je izme|u tuènog kao davaoca izdràvanja i sada pokojnog K. M. i K. K. kao primaoca izdràvanja, zaklju~en 14. septembra 1994. godine ugovor o doìvotnom izdràvanju. Iako je sastavljen u pismenoj formi i potpisan od sudije, ugovor nije sa~injen u propisanoj formi. Naime, postupaju}i sudija je sporni ugovor overio bez prisustva stranaka, ugovor im nije prethodno pro~itao, niti je stranke upozorio na posledice ugovora. Stranke nisu potpisale ugovor u prisustvu sudije, ve} naknadno, tako da overa potpisa stranaka na spornom ugovoru od strane sudije zapravo nije ni izvr{ena. Kako sporni ugovor nije zaklju~en na na~in i pod uslovima propisanim Zakona o nasle|ivanju, ugovor je u smislu ~lana 70. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ni{tav, kako to pravilno zaklju~uju nièstepeni sudovi. (Prema re{enju Vrhovnog suda Srbije, Rev. broj 3439/96, od 15.10.1996. godine) 14. Ni{tav je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en preko punomo}nika kada punomo}je nije izdato u formi iz ~lana 117. st. 4. i 5. Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik SRS", br. 52/74 od 30. decembra 1974. godine), odnosno iz ~lana 195. Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik RS", br. 46/95 od 4. novembra 1995. godine). Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju tuèni, kao davalac izdràvanja, zaklju~io je sa pok. R. P. 6. oktobra 1995. godine ugovor o doìvotnom izdràvanju u vanparni~nom postupku pred Op{tinskim sudom. Ovaj ugovor sa tuènim pok. R. P. nije zaklju~io li~no, ve} preko punomo}nika, advokata B. M. po punomo}ju Ov.br. 981/95 od 24. avgusta 1995. godine kojim ga je pok. R. ovlastio da u njegovo ime takav ugovor zaklju~i.
89
Navedeno punomo}je nije overio sudija, niti je sudija pok. R. P., kao primaoca izdràvanja, upozorio na posledice koje proisti~u iz ugovora o doìvotnom izdràvanju za ~ije zaklju~enje je ovlastio advokata. Polaze}i od izloènog ~injeni~nog stanja nièstepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zahtev tuìoca za poni{taj tako zaklju~enog ugovora usvojili. Naime, prema ~lanu 117. st. 4. i 5. Zakona o nasle|ivanju, vaè}em u vreme zaklju~enja ugovora, ugovor o doìvotnom izdràvanju mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od sudije, a prilikom overe sudija }e ugovor pro~itati i ugovara~e upozoriti na posledice ugovora. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da sudija dakle overava sam ugovor, a ne samo potpise ugovara~a. Ova forma javne isprave je pretpostavka valjanosti svakog ugovora o doìvotnom izdràvanju. Zakon o nasle|ivanju u delu koji se odnosi na ugovor o doìvotnom izdràvanju, a ni drugi propisi, ne isklju~uju mogu}nost zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju preko punomo}nika. Kako se po pravilu svi pravni poslovi mogu zaklju~ivati preko punomo}nika, onda to vaì i za ugovor o doìvotnom izdràvanju uz uslov da punomo}je bude izdato u onoj formi koja vaì i za sam ugovor (~lan 90. ZOO). U konkretnom slu~aju, me|utim, punomo}je za zaklju~enje ugovora nije izdato u formi koju zakon propisuje za sam ugovor, jer sadrìnu punomo}ja nije overio sudija niti je pok. R. P. bio upozoren od strane sudije na ozbiljnost posledica posla za ~ije zaklju~enje izdaje punomo}je advokatu. Sa ovih razloga zbog nedostatka forme u kojoj je punomo}je izdato punomo}nik nije mogao punova`no zameniti ugovara~a R. P. pri sklapanju ugovora o doìvotnom izdràvanju, pa je ugovor koji je zaklju~io u njegovo ime i za njegov ra~un, i po shvatanju Vrhovnog suda, ni{tav. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4632/96 od 3.12.1996. godine) 15. Pravo zahtevati poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog nedostatka elementa aleatornosti, zaklju~enog za vreme vaènja ranijeg Zakona o nasle|ivanju, dakle kao ru{ljivog, zasniva se na osnovu op{tih pravila o neva`nosti ugovora po ~lanu 111. Zakona o obligacionim odnosima, s tim {to to pravo prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja razloga ru{ljivosti, odnosno tri godine od zaklju~enja ugovora. Iz obrazloènja: Presudom prvostepenog suda odbijen je zahtev tuìoca da se poni{ti ugovor o doìvotnom izdràvanju koji su tuìoci zaklju~ili sa tuènima.
90
Drugostepeni sud je àlbu izjavljenu protiv ove presude odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu potvrdio iz slede}ih razloga: Nije sporna ~injenica da je ugovor o doìvotnom izdràvanju, koji se pobija zaklju~en 24. 8.1995. godine, {to zna~i da se na njega ne primenjuje sada vaè}i propis Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik RS, br. 46/95) koji je stupio na snagu 5 .maja 1996. godine, ve} propisi koji su vaìli u vreme njegovog sa~injena (~lan 237. navedenog zakona). Me|utim, tuìoci su po ranijim propisima izgubili pravo da zahtevaju poni{taj ugovora. Raniji Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik SRS, br. 52/74, 1/80 i 25/82) koji se u konkretnom slu~aju primenjuje nije sadràvao odredbu o mogu}nosti poni{taja ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog nedostatka elementa aleatornosti kako to predvi|a odredba ~lana 203. sada vaè}eg Zakona o nasle|ivanju, ali su tu mogu}nost pruàla op{ta pravila o neva`nosti ugovora po Zakonu o obligacionim odnosima. Ugovor o doìvotnom izdràvanju kome nedostaje element aleatornosti nije u svakom slu~aju apsolutno ni{tav nego ru{ljiv ugovor (~lan 111. Zakona o obligacionim odnosima), a pravo zahtevati poni{tenje ru{ljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja razloga ru{ljivosti, odnosno od tri godine od dana zaklju~enja ugovora. Po{to su tuìoci zahtev za poni{taj zbog nedostatka aleatornosti istakli nakon proteka ovih rokova njihov zahtev je valjalo kao neosnovan odbiti. (Presuda Okru`nog suda u Zrenjaninu, G`. 1899/99 od 28.04.2000. godine) 16. Fakti~ko pruànje izdràvanja pre zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju ne uti~e na njegov nastanak, ali je od zna~aja za procenu ni{tavosti ugovora zbog povrede dobrih obi~aja. Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju izme|u sada pokojnog \. E. kao primaoca izdràvanja i tuène kao davaoca izdràvanja zaklju~en je dana 4. 9.1995. godine ugovor o doìvotnom izdràvanju. Jo{ pre zaklju~enja ugovora u propisanoj formi tuèna je nekoliko godina vodila brigu o pokojnoj. Ugovor je rezultat ponude primaoca izdràvanja i prestao je smr}u primaoca izdràvanja posle nekoliko dana od momenta zaklju~enja (9. 09. 1995. godine). Pokojna nije bolovala od neke teè organske bolesti da bi bliska smrt bila izvesna. Ona je bila te{ko pokretna zbog bolova u nogama, bolovala je od povi{enog krvnog pritiska, i u momentu zaklju~enja ugovora je bila stara (ro|ena 1910. godine).
91
Na tako utvr|eno ~injeni~no stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tu`beni zahtev radi poni{taja ugovora o doìvotnom izdràvanju odbijen kao neosnovan. Ugovor o doìvotnom izdràvanju je po svojoj pravnoj prirodi teretan i aleatoran ugovor. Aleatornost se odnosi na budu}i neizvestan doga|aj duìnu ìvota primaoca izdràvanja zbog koje se me|usobni imovinski efekti (visina tro{kova i korist od predmeta ugovora koji primalac ostavlja) ne mogu unapred odrediti. Ako je smrt primaoca bilo zbog bolesti ili duboke starosti izvesna u relativno kratkom vremenu, {to je uvek fakti~ko pitanje, aleatornosti nema i takav ugovor bi bio protivan moralu (dobrim obi~ajima), jer se zloupotrebljava svrha ugovora i sti~e nesrazmerna imovinska korist bez ekvivalencije, koja je karakteristika teretnog ugovora. Dakle, svest i znanje o bliskoj smrti i nesrazmernoj imovinskoj koristi, kao i izigravanje naslednih prava naslednika predstavljaju objektivnosubjektivne ~injenice zbog kojih bi takav ugovor bio ni{tav u smislu ~lana 103. ZOO. U konkretnom slu~aju objektivne ~injenice u pogledu trajanja ugovora, starosti primaoca izdràvanja nisu dovoljne za poni{taj ugovora. Nedostaje subjektivni element-pona{anje davaoca izdràvanja. Ona je fakti~ki izvr{avala ugovorne obaveze pre zaklju~enja ugovora u propisanoj formi prihvataju}i ponudu primaoca izdràvanja. Upravo te dve okolnosti bez obzira na ~injenicu {to je fakti~ko izdràvanje bez zna~aja za nastanak i punova`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju odlu~ne su za procenu znanja i pona{anje tuène. Ona svojim postupcima ni{ta ne ~ini {to bi ukazivalo na iskori{}avanje nemo}i, starosti i bolesti primaoca izdràvanja. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 317/99 od 28.10.1999. godine)
92
V. NI[TAVOST UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

Po ~lanu 196. Zakona o nasle|ivanju ni{tav je ugovor o doìvotnom izdràvanju u kome je davalac izdràvanja fizi~ko ili pravno lice, koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdràvanja (medicinsko osoblje, razli~ite agencije i sli~no), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadle`nog organa starateljstva. Odredbama navedenog ~lana spre~ava se drasti~no delovanje lukrativnih razloga na {tetu kvaliteta usluga, na koje su se obavezali davaoci izdràvanja i pruà za{tita interesa primalaca izdràvanja. Izostanak dozvole organa starateljstva okvalifikovao bi se kao zloupotreba prava sa svim posledicama koje bi iz toga proizi{le. Sud ne moè overiti ugovor o doìvotnom izdràvanju bez saglasnosti organa starateljstva, a ako bi ga overio, zbog nedostatka te saglasnosti, bio bi ni{tav. Naj~e{}i slu~ajevi ni{tavosti su nedostatak opisane forme ugovora o doìvotnom izdràvanju. Treba imati u vidu da je prema sudskoj praksi dopu{teno vo|enje parni~nog postupka za utvr|enje pravne valjanosti ugovora o prometu nepokretnosti koji nisu overeni pred sudom., dakle, nedostaje im forma propisna zakonom. U tom smislu, kako se to predvi|a i ZOO postavlja se pitanje da li ugovore o doìvotnom izdràvanju treba smatrati punova`nim iako nisu zaklju~eni u toj formi, ako su ga ugovorne strane izvr{ile u celini ili prete`nim delom, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana, ne proizilazi {to drugo. Ovo se pre svega odnosi na nedostatak pismene forme ugovora i samim tim overe od strane suda. Sudska praksa svoje stavove usmerava u prilog neprimenljivosti odredbe ~lana 73. ZOO kod ugovora o doìvotnom izdràvanju. Ovo iz razloga {to je Zakonom o nasle|ivanju nedostatak forme izri~ito predvi|en kao razlog ni{tavosti. Usmeni ugovor o doìvotnom izdràvanju ne moè da proizvodi pravno dejstvo, jer nisu ispunjeni uslovi za njegovu punova`nost, a to su pismena forma ugovora i overa ugovora od strane sudije. Prema tome, ne moè se ni ste}i pravo svojine na stvarima i predmetima koji su bili predmet usmenog ugovora. Prema op{te prihva}enom stavu sudova smatra}e se da ugovor o doìvotnom izdràvanju nije pravno valjan (da je ni{tav) iako je sastavljen u pismenom obliku i potpisan od strane sudije, jer ugovor nije sa~injen u zakonom propisanoj formi, po{to je postupaju}i sudija ugovor overio bez prisustva ugovornih strana, ugovor im nije prethodno pro~itao niti je stranke upozorio na posledice ugovora. Ovo iz razloga jer ugovor nije za93
klju~en na na~in i pod uslovima propisnim Zakonom o nasle|ivanju, pa u smislu ~lana 70. ZOO nema pravno dejstvo, odnosno ni{tav je. Posebno je pitanje ni{tavosti kod ugovora koja zaklju~uju lica koja su poslovno nesposobna. Zakon o obligacionim odnosima u ~lanu 56. kaè da je takav ugovor ru{ljiv. Me|utim, sudska praksa je razvila stav da kod ugovora o doìvotnom izdràvanju koje zaklju~i lice koje je nesposobno da shvati zna~aj svojih radnji i upravlja svojim postupcima, takvo lice ne moè izraziti volju, pa je ugovor koji ono zaklju~i ni{tav, a ne ru{ljiv. Mentalno bolesna osoba nema pravno relevantnu volju, niti moè da je izrazi u tom smislu, pa se sa takvim licima ne moè posti}i saglasnost volja za sklapanje ugovora. ^lanom 90. ZOO predvi|eno je da forma propisana zakonom za neki ugovor ili drugi pravni posao vaì i za punomo}je za zaklju~enje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog pravnog posla. Tako i kod ugovora o doìvotnom izdràvanju, kao formalnog ugovora punomo}je za njegovo zaklju~enje mora biti u istoj formi u kojoj se zaklju~uje sam ugovor. Svaki ugovor o doìvotnom izdràvanju, koji je zaklju~en na osnovu punomo}ja, koje nije overeno na na~in na koji se overavaju ugovori o doìvotnom izdràvanju, ni{tav je. Opisani razlozi ni{tavosti su razlozi vezani za op{te uslove koji se odnose na saglasnost volja i poslovnu sposobnost ugovara~a, kao i za oblik samog ugovora. Zakon o nasle|ivanju predvi|a i poseban slu~aj ni{tavosti ugovora i ni{tavost kroz prava zakonskih naslednika primaoca izdràvanja. ^lan 196. Zakona o nasle|ivanju predvi|a da je ni{tav ugovor u kome je davalac izdràvanja pravno ili fizi~ko lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdràvanja (medicinsko osoblje, bolnice, razne agencije i sli~no), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadle`nog organa starateljstva. Ovo je prili~no jasna i direktna odredba koja ne ostavlja mogu}nost za razli~ita tuma~enja, shvatanja i praksu, pa u tom smislu nema presude koja nije usvojila zahtev za poni{taj ugovora u kome je davalaca izdràvanja lice navedeno u ovom ~lanu zakona ako ne postoji odobrenje organa starateljstva. Najzna~ajnija sudska praska manifestuje se u tuma~enju ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju. Ta sudska praksa pokazuje odsustvo svake kreativnosti tim pre {to se u tim stavovima ogleda pre svega krutost shvatanja, neuskla|enost prava sa ìvotnim okolnostima i potrebama. Neuvaàvanje i nedostatak sluha za interese i potrebe primaoca izdràvanja osnovni su razlog za automatizam kod primene ovog ~lana, {to prema mi{ljenju autora nije bila namera zakonodavca. Sud prilikom dono{enja odluke treba da se rukovodi interesima primaoca izdràvanja.
94
^lan 203. Zakona o nasle|ivanju predvi|a da se moè poni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Pri tom odre|eni su rokovi za poni{taj i to subjektivni i objektivni rok. U vezi sa primenom ovog ~lana postavlja se pitanje da li uop{te postoji neizvesnost, da li ta neizvesnost treba da bude u objektivnom ili subjektivnom smislu, koje su razlike izme|u neizvesnosti i zakonom predvi|ene "nikakve neizvesnosti". Ovo su nijanse u shvatanjima i terminima me|u kojima dosad u sudskoj praksi nije bilo razlike, jer su sve jednako tretirane. Uobi~ajeno je da sud tretira samo neizvesnost kroz prizmu postojanja neizle~ive bolesti, te po tom automatizmu usvaja zahteve za poni{taj ugovora u tom slu~aju. Prilikom odlu~ivanja sud se ne osvr}e na pravo na ìvot svake osobe pa i obolele od neizle~ive bolesti. Neke sudske prakse neumoljivo name}u zaklju~ak da je ovim licima svaka pomo} suvi{na jer }e ti ljudi ionako uskoro preminuti, te da nema potrebe da se i oni ose}aju dostojanstveno i u bolesti. Ove presude idu na radost zakonskih naslednika, koji jedva ~ekaju da se ostvari prognoza bolesti i oni postanu naslednici, bez obzira na uskra}ivanje nu`ne pomo}i svom ro|aku i bez moralne griè savesti o tome. Bezobzirnost i nemoralnost zakonskih naslednika je nemerljiva i neizreciva , ali svakako nije ni slu~ajna u okruènju ako {to je na{e. Ovo tim pre {to ne postoje ili su vrlo retki slu~ajevi sudskih odluka kojim se naslednici progla{avaju nedostojnim za nasle|ivanje iz razloga ogre{enja o zakonsku obavezu izdràvanja ostavioca ili uskra}ivanja nu`ne pomo}i. U tome je klju~ ugovora o doìvotnom izdràvanju. Primaoci doìvotnog izdràvanja nikad ne bi sklopili ugovor o doìvotnom izdràvanju da su brigu, pa`nju, negu i izdràvanje imali od svojih zakonskih naslednika. Neke sudije daju izjave za javnost u kome o starijim i bolesnim licima, kojima je potreba briga drugih, govore kao o licima koja nemaju poslovnu sposobnost, niti imaju slobodu volje. Odredbe novog Zakona o parni~nom postupku donele su novine u pogledu dokazivanja tako da utvr|ivanje materijalne istine vi{e nije na strani suda, ve} je isklju~ivo teret stranaka u postupku. U tom smislu ~lan 7. ZPP-a obavezuje stranke da iznesu sve ~injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloè dokaze kojima se utvr|uju te ~injenice. Sud ne bi smeo bez predloga stranaka da sam odre|uje izvo|enje dokaza, jer mu Zakon o parni~nom postupku ne daje ta ovla{}enja, osim izuzetno ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizilazi da stranke raspolaù zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu ~lana 3. stav 3. ili kad je to posebnim propisima predvi|eno. Kada je re~ o ugovoru o doìvotnom izdràvanju i sporovima nastalim povodom tih ugovora, nema mesta primeni ovih ograni~enja, jer se radi o zahtevima kojima se moè slobodno
95
raspolagati. Dakle, sud po slu`benoj du`nosti ne utvr|uje ~injenice, ve} se kre}e u granicama zahteva i predloènih dokaza. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja ~injenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, a stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja ~injenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, a stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja ~injenice koja je spre~ila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je to pravo prestalo da postoji. Odabir pismenih dokaza, te ve{taka, svedoka i drugih dokaza je obaveza stranaka, od koje zavisi ishod spora kako za poni{taj tako i za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. 1. U slu~aju kada u trenutku zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja, nije postojala nikakva neizvesnost za davaoca izdràvanja, postoji razlog za ni{tavost takvog ugovora. Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju, tuèni su deca sada pokojnog primaoca izdràvanja, koji je s tuènom davaocem izdràvanja 6.10.2005. godine zaklju~io sporni ugovor o doìvotnom izdràvanju. U vreme zaklju~enja ugovora primalac izdràvanja imao je 81. godinu, bolovao je od tuberkuloze plu}a i njegovo zdravstveno stanje se progresivno pogor{avalo tako da nije mogao sam o sebi da se brine. Njegova bolest konstatovana je u julu 2005. godine, od kada je bolni~ki le~en u periodu od 20.06. do 19.07. iste godine. Sve do 20.09.2005 sada pokojni primalac izdràvanja boravio je kod }erke ovde tuìlje, kada je po sopstvenoj volji oti{ao od nje i vratio se u svoj stan, u kojem je ìveo sam. Po{to zbog zdravstvenog stanja nije bio u mogu}nosti da se sam o sebi brine, na njegovu inicijativu do{lo je do zaklju~enja spornog ugovora sa tuènom. Ve} sutradan po zaklju~enju ugovora doìvotnom izdràvanju do{lo je kod primaoca izdràvanja do zdravstvene krize, pa je uz pomo} tuène sme{ten na le~enje u bolnicu. I pored toga, primalac izdràvanja je 12.10.2005. godine preminuo. Imaju}i u vidu utvr|eno ~injeni~no stanje, prvostepeni sud na{ao je da je zbog op{teg zdravstvenog stanja primaoca izdràvanja, koje se progresivno pogor{avalo, bilo o~igledno da se smrtni ishod mogao o~ekivati u bliskoj budu}nosti, {to je tuènoj kao davaocu izdràvanja bilo poznato u vreme zaklju~enja ugovora, po{to je ona zdravstveni radnik. Tuèna je bila upu}ena u zdravstveno stanje primaoca izdràvanja u vreme zaklju~enja ugovora tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Sporni ugovor je apsolutno ni{tav pravni posao, jer
96
je zdravstveno stanje primaoca izdràvanja u vreme zaklju~enja ugovora bilo izuzetno lo{e, pa se smrtni ishod mogao o~ekivati u bliskoj budu}nosti. To je tuènoj kao davaocu izdràvanja bilo poznato, pa ugovor za nju nije predstavljao nikakvu neizvesnost. I pre zaklju~enja spornog ugovora postojalo je progresivno pogor{anje zdravstvenog stanja primaoca izdràvanja, {to sve ide u prilog zaklju~ku prvostepenog suda u pogledu ni{tavosti spornog ugovora. (Presuda Okru`nog suda u Uìcu, G`. 239/07 od 5.10.2007. godine) 2. Ugovor o doìvotnom izdràvanju je ni{tav ako je zaklju~en sa davaocem izdràvanja koji se, u okviru svog zanimanja, ve} stara o primaocu izdràvanja. Me|utim, ne postoji osnov ni{tavnosti ugovora ako je davalac izdràvanja zaklju~io taj ugovor kao fizi~ko lice. Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju, tuìlja i pokojni M. G. su zaklju~ili brak 27.6.1970. godine, koji je razveden pravosna`nom presudom Okru`nog suda u Beogradu P.br. 6094/83 od 12. 1.1984. godine. Drugi brak su zaklju~ili 7. 12. 1991. godine i taj brak je trajao sve do smrti pokojnog M. G., do 10.1.2000. godine. U braku nisu imali decu. Tuèni je bio sestri} pokojnog M. G., po zanimanju je lekar, a me|usobno su bili u izuzetno dobrim rodbinskim i prijateljskim odnosima. Tuèni se posebno brinuo o pokojnom ujaku i sa njim je 16.5.1997. godine, u svemu u skladu sa odredbama Zakona o nasle|ivanju zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju overen kod Prvog op{tinskog suda u Beogradu pod Ov. br. 1233/97. Tuèni je, davalac izdràvanja, izvr{io sve svoje ugovorne obaveze pa se do smrti M.G. brinuo o njemu, a bezuspe{no je ponudio tuìlji da joj naknadi tro{kove sahrane koje je ona snosila.. Polaze}i od utvr|enog ~injeni~nog stanja pravilno su nièstepeni sudovi odbili tu`beni zahtev za utvr|enje ni{tavosti ugovora o doìvotnom izdràvanju. Pravilno su nièstepeni sudovi na{li da nisu ispunjeni zakonski uslovi za utvr|enje ni{tavosti zaklju~enog ugovora u smislu odredbe ~lana 196. Zakona o nasle|ivanju, bez obzira na ~injenicu da je davalac izdràvanja lekar. Navedena odredba propisuje da je ni{tav ugovor u kome je davalac izdràvanja fizi~ko lice ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdràvanja (medicinsko osoblje, bolnice, razli~ite agencije i sl. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadle`nog organa starateljstva U konkretnom slu~aju, tuèni se nije u okviru zanimanja lekara starao o primaocu izdràvanja. On je bio sestri} primaoca izdràvanja koji je sa njim imao izuzetno tople rodbinske i prijateljske odnose. Zaklju~eni
97
ugovor o doìvotnom izdràvanju je rezultat poverenja pokojnog primaoca izdràvanja prema tuènom i èlje da se on o njemu stara do kraja ìvota. Tuèni je ugovor zaklju~io kao fizi~ko lice, a ~injenica da je on po zanimanju lekar ne moè predstavljati oteàvaju}u okolnost u pruànju potrebne nege, brige i zdravstvene pomo}i primaocu izdràvanja. Davalac izdràvanja bio bi obavezan da ovo ~ini i u situaciji da nije po zanimanju lekar. Prema tome, ugovor nije zaklju~en zloupotrebom lekarske funkcije nego je zaklju~en od strane tuènog kao fizi~kog lica. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. br. 137/03) Nema aktivnu legitimaciju za vo|enje spora radi poni{taja ugovora o doìvotnom izdràvanju lice koje nije ni zakonski ni testamentalni naslednik pok primaoca izdràvanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6356/97) Prema sudskoj praksi ni{tav je ugovor o doìvotnom izdràvanju i u drugim slu~ajevima, i to: 1) ugovor o doìvotnom izdràvanju je ni{tav u smislu ~lana 103. stav 1. u vezi sa ~lanom 56. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ako je bilo koja od ugovornih strana u momentu njegovog zaklju~enja bila poslovno nesposobna; 2) starost, radna sposobnost i druga li~na svojstva davaoca izdràvanja uti~u na va`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju ako je davalac izdràvanja znao da se zbog starosti i neizle~ive bolesti o~ekuje skora smrt primaoca izdràvanja, tako da do stvarnog izdràvanja nije ni do{lo; 3) ni{tav je kao nemoralan ugovor o doìvotnom izdràvanju u slu~aju kada je davalac izdràvanja znao da je izvesna bliska smrt primaoca izdràvanja, a postoji velika nesrazmera izme|u primanja i davanja po osnovu ovog ugovora; 4) ugovor o doìvotnom izdràvanju je ni{tav ako ne odgovara stvarnoj volji stranaka (kad je zaklju~en pod pretnjom, prinudom ili u zabludi) ili ako je zaklju~en sa ciljem da se izigraju prava nu`nih naslednika, a ne da se obezbedi potrebno izdràvanje; 5) kada davalac izdràvanja nema nikakvih prihoda, ve} i sam ìvi od primanja - penzije primaoca izdràvanja, a zbog zdravstvenog stanja nije u mogu}nosti da primaocu pruì negu i pomo}, onda je nesumnjivo da ugovor nije zaklju~en u cilju izdràvanja ve} u cilju izigravanja prava naslednika, zbog ~ega takav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo; 6) sud }e poni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju ako nije pribavljeno odobrenje nadle`nog dràvnog organa u smislu ~lana 5. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti, ako nije zaklju~en sa naslednikom prvog reda; 7) utvr|eno je da se ugovor o doìvotnom izdràvanju izme|u bra~nih drugova zaklju~en u cilju izigravanja naslednih prava vanbra~nog deteta, pa je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je takav ugovor poni{ten; 8) kada je ugovorom o poklonu nepokretnosti, koji je overen u sudu, ugovorena obaveza doìvotnog izdràvanja poklonodavca, koji svoju nepokretnost odmah prenosi poklonoprimcu u
98
svojinu, ugovor o poklonu kao simulovani pravni posao, ne proizvodi pravno dejstvo, ali je punovaàn disimulovani dvostrano obavezni ugovor sui generis, koji ima elemente ugovora o doìvotnom izdràvanju; 9) zaklju~en preko punomo}nika ako punomo}je nije izdato u formi iz ~lana 195. Zakona o nasle|ivanju; 10) fakti~ko pruànje izdràvanja pre zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju ne uti~e na njegov nastanak, ali je od zna~aja za procenu ni{tavosti ugovora zbog povrede dobrih obi~aja. O tome Vrhovni sud Srbije u presudi, Rev. 317/99 od 28. oktobra 1999. godine kaè: "Ugovor o doìvotnom izdràvanju je po svojoj pravnoj prirodi teretni i aleatorni. Aleatornost se odnosi na budu}i neizvestan doga|aj duìnu ìvota primaoca izdràvanja, zbog koje se me|usobni imovinski efekti (visina tro{kova i korist od predmeta ugovora koji primalac ostavlja) ne mogu unapred odrediti. Ako je smrt primaoca bila zbog bolesti ili duboke starosti izvesna u relativno kratkom vremenu, {to je uvek fakti~ko pitanje, aleatornosti nema i takav ugovor bi bio protivan moralu (dobrim obi~ajima), jer se zloupotrebljava svrha ugovora i sti~e nesrazmerna imovinska korist bez ekvivalencije, koja je karakteristika teretnog ugovora. Dakle, svest i znanje o bliskoj smrti i nesrazmernoj imovinskoj koristi, kao i izigravanje naslednih prava naslednika, predstavljaju objektivno-subjektivne ~injenice zbog kojih bi takav ugovor bio poni{ten u smislu ~lana 103. ZOO". Prema stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1577/99 od 25.11.1999. godine, ne moè se zahtevati poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{enja ugovornih obaveza, ve} se moè traìti raskid ugovora. Po{to su razlozi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju razli~iti od razloga za poni{taj tog ugovora, to se tu`ba za poni{taj ugovora ne moè zasnivati na ~injenicama koje ~ine razlog za raskid ugovora i obratno. Nema osnova za poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju u slede}im slu~ajevima: 1) kada je najpre zaklju~en ugovor o poklonu, a potom ugovor o doìvotnom izdràvanju, do{lo je do inovacije ugovora o poklonu, pa }e se odnosi posle smrti primaoca izdràvanja regulisati u skladu sa ugovorom o doìvotnom izdràvanju: 2) ugovor o doìvotnom izdràvanju, kojim je obuhva}ena imovina iz prethodno zaklju~enog ugovora o poklonu, pravno je valjan i proizvodi pravno dejstvo me|u strankama; 3) ako ugovara~i iz ugovora o poklonu kasnije u pogledu iste imovine, zaklju~e ugovor o doìvotnom izdràvanju, u kome je raniji poklonodavac, sada izdràvano lice, a raniji poklonoprimac, sada davalac izdràvanja, onda je me|u njima postignuta saglasnost volja i o prenosu ugovora, te je raniji ugovor o poklonu izgubio pravnu va`nost, a postao je punovaàn ugovor o doìvotnom izdràvanju; 4) nema mestu poni{taju ugo99
vora o doìvotnom izdràvanju zbog prekomernog o{te}enja jer je ugovor o doìvotnom izdràvanju po svojoj pravnoj prirodi teretan, ali u isto vreme i aleatoran ugovor; 5) sporni ugovor o doìvotnom izdràvanju nije ni{tav jer je primalac izdràvanja, pri njegovom zaklju~enju, bio poslovno sposoban, a ni zbog toga {to je izdràvanje trajalo oko dve godine, jer ugovor o doìvotnom izdràvanju ima karakteristike aleatornosti; 6) ne moè se pobijati ugovor o doìvotnom izdràvanju, koji je u potpunosti izvr{en samo zbog toga {to jedan od bra~nih drugova kao primalac izdràvanja ovaj ugovor nije potpisao, ali je izdràvanje primao sve do svoje smrti; 7) prema stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2339/99 od 30. decembra 1999. godine ugovor o doìvotnom izdràvanju nije ni{tav ako sudija nije sastavio zapisnik o overi ugovora ukoliko je u stvarnosti izvr{io sve propisane radnje. Prema stavu sudske prakse (Vrhovni sud Srbije. Rev. 234/92 od 23.04.1994. godine) razlozi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju se razlikuju od razloga za poni{taj tog ugovora, pa se tu`ba za poni{taj ugovora ne moè zasnivati na ~injenicama koje ~ine razlog za raskid i obrnuto.
100
VI. PUNOVA@NOST UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

1. Ugovor iz ~lana 122. ZON nije ugovor o nasle|ivanju, nego je to ugovor sa naknadom, kojim jedna strana uz naknadu za doìvotno izdràvanje ustupa drugoj strani u svojini svoje stvari, no tako da je predaja ovih stvari u svojinu odloèna do smrti vlasnika. Taj pravni posao nije, dakle osnov za nasle|ivanje. (Na~elno mi{ljenje Saveznog vrhovnog suda br. 8/57, od 1.01.1957. godine) 2. Lice koje je potpuno nesposobno da shvati zna~aj svojih radnji i upravlja svojim postupcima ne moè izraziti volju, pa je ugovor koje ono "zaklju~i" ni{tav a ne ru{ljiv. Iz obrazloènja: Nièstepeni sudovi su poni{tili ugovore o doìvotnom izdràvanju, zajedni~koj izgradnji i poklonu, koje je za ìvota, zaklju~io pokojni H. S: Sva tri ugovora pokojni H. S. je zaklju~io u stanju du{evne bolesti (depresivno-anksiozni sindrom) koja fundamentalno uti~e na psihi~ki i kongenitivni status, tako da nije bio u stanju da adekvatno proceni zna~aj pravnih poslova u kojima je u~estvovao, a to zna~i ni sposoban da razume smisao i posledice svojih postupaka. To je sud utvrdio na osnovu ve{ta~enja. Prema ~lanu 26. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor se zaklju~uje saglasno{}u volja. Izjava volje, prema ~lanu 28. stav 2. istog zakona, mora biti slobodna, a takvu volju moè izraziti jedino mentalno zdrava osoba. Po{to pokojni H. S. u vreme zaklju~enja ugovora nije bio u stanju da svoju volju izrazi, ugovori i nisu mogli nastati, bez obzira {to ih je on potpisao. Zato su ti ugovori suprotni propisima koji imaju imperativni karakter. Uz to, oni su li{eni i osnova (kauze), jer ako jedna strana nije u stanju da izrazi volju ne moè se govoriti ni o podudarnoj volji druge ugovorne strane. S obzirom na to zaklju~eni ugovori su ni{tavi, u smislu ~lana 103. stav 1. i ~lana 52. Zakona o obligacionim odnosima. U reviziji se neosnovano ukazuje na rok iz ~lana 117. stav 2. za pobijanje ru{ljivog ugovora. Po ~lanu 111. ZOO, ugovor je ru{ljiv ako ga je zaklju~ilo ograni~eno poslovno sposobno lice. U ovom slu~aju, ugovor nije zaklju~ilo takvo lice, ve} lice koje uop{te nije bilo u stanju da izrazi svoju volju. Zbog toga zaklju~eni ugovori i ne pripadaju kategoriji ru{ljivih, ve} ni{tavih ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3118/98 od 17.06.1998. godine)
101
3. Pobude iz kojih je ugovor zaklju~en ne uti~u na njegovu punova`nost. Ali ako je nedopu{tena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovara~a da zaklju~i ugovor i ako je to drugi ugovara~ znao, ili je morao znati, ugovor }e biti bez dejstva. Iz obrazloènja: înjenica da je tuèni znao da je primalac izdràvanja, njegov otac, duè vreme bolovao od neizle~ive bolesti, a predmetni ugovor je zaklju~en tek u trenutku kada je njegovo zdravstveno stanje bilo u toj meri pogor{ano da je bila gotovo izvesna bliska smrt, zatim ~injenica da je primalac izdràvanja u tom trenutku pored tuènog imao i suprugu, koja bi kao zakonski naslednik polagala pravo na deo imovine, te najzad, da je nedugo nakon smrti svog oca tuèni prodao tre}em licu ku}u koja je bila predmet ugovora i traìo iseljenje tuìlje, nesumnjivo ukazuje da su pobude iz kojih je tuèni zaklju~io sporni ugovor leàle upravo u ~injenici da je bilo izvesno blisko nastupanje smrti primaoca izdràvanja, te da nakon njegove smrti moè do}i do podele imovine izme|u tuène i tuìlje, kao mogu}ih naslednika, {to je tuèni o~igledno èleo da spre~i, a {to je njegovom ocu, primaocu izdràvanja, moralo biti poznato. Pri tom ~injenica da tuèni nije izvr{avao obaveze iz ugovora, {to su utvrdili nièstepeni sudovi, ne moè biti razlog za poni{taj, ve} eventualno za raskid ugovora, ali u konkretnom slu~aju ova ~injenica uz ostale okolnosti, tako|e ukazuje da tuèni nije ni zaklju~io ugovor sa namerom da isti izvr{ava, ve} upravo da bi isklju~io pravo tuìlje na deo imovine nasledi. Kako su navedene okolnosti, po nalaènju Vrhovnog suda, bitno uticale na odluku tuènog da zaklju~i sporni ugovor, {to je primaocu izdràvanja, s obzirom na njegovo zdravstveno stanje i okolnosti pod kojim je ugovor zaklju~en moralo biti poznato, to takav ugovor u smislu ~lana 53. stav 2. ZOO ne proizvodi pravno dejstvo. (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4641/97 od 4.02.1998. godine) 4. Starost, radna sposobnost i druga li~na svojstva davaoca izdràvanja ne uti~u na va`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju ako je primalac izdràvanja za njih znao pre no {to je taj ugovor zaklju~io. Iz obrazloènja: Primaocu izdràvanja bila su poznata li~na svojstva davaoca izdràvanja u pogledu starosti, radne sposobnosti i drugih mogu}nosti, pa je ipak sa njom zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju. Time je pristao da davalac izdràvanja izvr{ava svoje obaveze u meri koja odgovara nje102
nim mogu}nostima. Okolnost da za ìvota nije traìo raskid tog ugovora, ukazuje da je primalac izdràvanja bio zadovoljan obimom i na~inom izvr{enja obaveza davaoca izdràvanja, pa tuìlje, posle njegove smrti, neosnovano nastoje da uvere sud da nije bio u stanju da izvr{ava svoje ugovorne obaveze. Navodi tuìlje u pogledu mentalnih sposobnosti primaoca izdràvanja su van sfere tu`benog zahteva, jer se on odnosi na raskid a ne na poni{taj ugovora. Revizije osnovano ukazuju da u sporovima ove vrste treba voditi ra~una i o pravi~nosti odnosno po{tenju. Ali, pravi~no je i po{teno da bude kako je primalac izdràvanja hteo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5840/94 od 7.12.1994. godine) 5. Ne postoji ugovor o doìvotnom izdràvanju kada ostavilac ne prenese pravo svojine na svoju vanbra~nu suprugu, ve} joj prenese samo pravo doìvotnog uìvanja, pa u tom slu~aju nama mesta dono{enju re{enja o obustavi postupka za raspravljanje zaostav{tine. Iz obrazloènja: Pogre{na primena materijalnog prava sastoji se u tome {to prvostepeni sud ugovor o doìvotnom izdràvanju Ov.br. 87/88 od 23.02.1988. godine smatra ugovorom o doìvotnom izdràvanju. Me|utim, taj ugovor po svojoj sadrìni predstavlja sudski testament. Ovo zbog toga {to se ugovorom o doìvotnom izdràvanju prenosi svojina na imovini koja je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju posle smrti primaoca izdràvanja. U konkretnom slu~aju, ostavilac M. nije preneo svojinu na vanbra~nu suprugu, ve} je preneo samo pravo doìvotnog uìvanja. Kako predmetni ugovor ne proizvodi pravno dejstvo kao ugovor o doìvotnom izdràvanju, to nije bilo mesta dono{enju re{enja. (Re{enje Okru`nog suda u Prokuplju G`. 548/99 od 1.09.1999. godine) 6. Osnovni uslovi za punova`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju su: pismena forma i overa ugovora od strane sudije. Iz obrazloènja: U provedenom postupku je utvr|eno da tuèni koriste nepokretnosti koje su predmet ovog spora od maja meseca 1993. godine na osnovu usmenog sporazuma sa sada pok. @arkom, ina~e vlasnikom nepokretnosti. Sporazum je postignut u tom smislu da ih tuèni protivtuìoci koriste bez nov~ane naknade, a da za uzvrat pruàju pomo} sada pok. @arku, zbog naru{enog zdravstvenog stanja i starosti. Re{enjem prvostepenog suda iz septembra meseca 1994. godine tuìoci su ogla{eni za naslednike iza smrti pok. @arka.
103
Kod tako utvr|enog ~injeni~nog stanja pravilna je procena nièstepenih sudova da tuèni protivtuìoci bez pravnog osnova koriste deo nepokretnosti na kojima su tuìoci protiv tuèni vlasnici po osnovu nasle|a iza sada pok. @arka, te da su du`ni da se iz istih isele. Izme|u tuènih protivtuìlaca i ranijeg vlasnika nepokretnosti nije sa~injen ugovor na na~in propisan odredbom ~lana 195. Zakona o nasle|ivanju, jer isti nije sa~injen u pismenoj formi niti je overen od sudije, {to su osnovni uslovi za punova`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju. Stoga je neosnovan revizijski navod kojim se ukazuje da je izme|u tuènih protivtuìlaca i sada pok. @arka zaklju~en usmeni ugovor o doìvotnom izdràvanju, jer takav ugovor ne moè ni da proizvodi pravno dejstvo. Kako su tuèni koristili nepokretnosti opisane u izreci prvostepene presude na osnovu usmenog sporazuma sa ranijim vlasnikom, sada pok. @arkom, njegovom smr}u otpao je i osnov za njihovim daljim kori{}enjem. Neosnovan je revizijski navod kojim se ukazuje da su tuìoci na osnovu usmenog sporazuma postignutim sa ranijim vlasnikom stekli svojinu na stambenom prostoru koga koriste. Odredbom ~lana 20. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, propisano je da se pravo svojine sti~e samo po zakonu, na osnovu pravnog posla i nasle|ivanjem. Odredbom ~lana 21. istog Zakona propisani su na~ini sticanja prava svojine po samom zakonu, koji predstavljaju originarno sticanje svojine koje se ne izvodi iz prava svojine prethodnika. Tuìoci na ovaj na~in nisu mogli ste}i pravo svojine. Izme|u tuènih i ranijeg vlasnika nije zaklju~en ni jedan pravnovaljan pravni posao, odnosno ugovor, na osnovu koga bi primenom Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima stekli svojinu na spornim nepokretnostima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5140/97 od 26.11.1997. godine) 7. Kod zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju mora se bar znati da }e obaveze po~eti da se izvr{avaju, i moraju bar po~eti da funkcioni{u, jer u protivnom nema osnovnog elementa tog dogovora nema samog izdràvanja. Iz obrazloènja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvr|eno da je 19.12.1994. godine zaklju~en pismeni ugovor o doìvotnom izdràvanju izme|u S. i K. U ta~ki 2. ugovora ugovornici preuzimaju uzajamnu obavezu primaoca i davaoca izdràvanja da jedan drugog doìvotno izdràva na na~in {to se obostrano obavezuju da jedan o drugom brinu uop{te, posebno da se u bolesti i starosti neguju, le~e, opsluùju i u slu~aju iznemoglosti jedno drugom pruàju negu i pa`nju, a za slu~aj smrti jednog preìveli bra~ni
104
drug pristojno }e drugog po mesnom obi~aju sahraniti. Nadalje je utvr|eno da je S. bio bolestan. Iz medicinske dokumentacije proizilazi da se radilo o te{koj bolesti u daleko odmaklom stadijumu, i da je na dan zaklju~enja ugovora bio na odeljenju intenzivne nege u bolnici (gde je sutradan po zaklju~enju ugovora umro). Prvostepeni sud kod ovakvog ~injeni~nog stanja zaklju~uje da je ugovor ni{tav u smislu ~lana 103. Zakona o obligacionim odnosima i protivan tada vaè}em ~lanu 117. Zakona o nasle|ivanju. Nasuprot tome drugostepeni sud je po{ao od utvr|ene ~injenice da je ugovara~ S. bio poslovno sposoban, a njegov psihi~ki status u granicama normale, te je na{ao da ovaj ugovor nije ni{tav. Dodaju}i razloge da ugovor o doìvotnom izdràvanju mogu zaklju~iti i osobe koje su ina~e du`ne da se uzajamno izdràvaju i pomaù pa tako i bra~ni drugovi i da kod ovakvih ugovora vrednost davanja primaoca izdràvanja ne mora biti ekvivalentna onome {to davalac izdràvanja daje, drugostepeni sud je zauzeo stav da ne postoje razlozi za poni{taj ugovora, te je preina~enjem prvostepene presude odbio tu`beni zahtev. Vrhovni sud smatra da ovaj ugovor jeste ni{tav. Kao i svaki teretni ugovor, ugovor o doìvotnom izdràvanju podrazumeva odre|ene obaveze. Kod zaklju~enja ugovora mora se bar znati da }e obaveze po~eti da se izvr{avaju, i moraju bar po~eti da funkcioni{u, jer u protivnom nema osnovnog elementa tog ugovora nema samog izdràvanja. Ugovara~u S. kako iz spisa i ~injeni~nog utvr|enja prvostepenog suda proizilazi, nije dakle bilo ni potrebno izdràvanje u momentu kad je ugovor zaklju~io jer je svu potrebnu negu imao u bolnici. Zbog istog razloga, zbog svoje te{ke bolesti, on nije ni mogao davati izdràvanje tuènoj K. Boravak te{kog bolesnika na odeljenju intenzivne nege kao ishod te{ke i dugotrajne bolesti nije uobi~ajen ~as za zaklju~enje ugovora o doìvotnom izdràvanju. Kod pa`ljivih supru`nika koji èle da se uzajamno pomaù ovo je prevashodno momenat brige za zdravlje i ìvot bolesnika, a ne za uspostavljanje ugovornih obaveza. Ni{tavost ugovora posledica je odsustva neizvesnosti, zbog ~ega zaklju~eni ugovor nema bitno obele`je ovog ugovora, a to je aleatornost. Znanje jednog ugovara~a da je drugi te{ko bolestan, sa o~ekivanim nesumnjivim i skorim smrtnim ishodom, ~ini da je ovakav ugovor ni{tav, protivan odredbi ~lana 117. Zakona o nasle|ivanju, kako je to pravilno zaklju~io Op{tinski sud. Drugostepeni sud je dakle pogre{no primenio materijalno pravo nalaze}i da se ne radi o ni{tavom ugovoru. Stoga je primenom ~lana 395. stav 1. ZPP Vrhovni sud preina~io drugostepenu presudu, odbio àlbu tuène i potvrdio presudu Op{tinskog suda kojom je ugovor poni{ten. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 610/97 od 13.05.1997. godine)
105
8. Ne proizvodi pravno dejstvo odredba ugovora o doìvotnom izdràvanju kojom pokretne stvari nisu individualno odre|ene. Iz obrazloènja: U reviziji se osnovano ukazuje da je zbog pogre{ne primene materijalnog prava do{lo i do pogre{ne odluke o zahtevu za poni{taj osporenog ugovora u delu ugovora koji se odnosi na pokretne stvari. Naime, prema odredbi ~lana 117. stav 3. tada{njeg Zakona o nasle|ivanju ugovorom mogu biti obuhva}ene i pokretne stvari primaoca izdràvanja, ali te stvari u ugovoru moraju biti navedene. Prilikom odlu~ivanja o ovom delu zahteva nièstepeni sudovi nisu imali u vidu ovu zakonsku odredbu, niti su u tom pravcu utvr|ivane relevantne ~injenice zbog kojih je u ovom delu pobijana presuda ukinuta, s tim {to }e prvostepeni sud u ponovnom postupku postupiti u skladu sa navedenim primedbama oceniti da li osporeni ugovor u delu koji se odnosi na pokretne stvari ispunjava sve zakonske uslove da bi isti mogao da proizvodi pravno dejstvo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1641/97) 9. Pokretne stvari obuhva}ene ugovorom o doìvotnom izdràvanju moraju u ugovoru biti pojedina~no navedene. Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju, izme|u stranaka je dana 6. jula 1995. godine zaklju~en ugovor o doìvotnom izdràvanju. Predmet ugovora osim nepokretnosti ~ine i "sve pokretne stvari koje se nalaze u doma}instvu primaoca izdràvanja". Izme|u stranaka je sporno da li je za punova`nost ugovora nu`no da pokretne stvari budu navedene i taksativno nabrojane ili je dovoljno da budu odredive op{tom formulacijom kako je to u tekstu ugovora izraèno. Na utvr|eno ~injeni~no stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada su nièstepeni sudovi stali na stanovi{te da ugovor o doìvotnom izdràvanju, u pogledu spornih pokretnih stvari, ne proizvodi pravno dejstvo i kad je utvr|eno da te stvari predstavljaju zaostav{tinu pokojnog primaoca izdràvanja. Naime po ~lanu 117. ranije vaè}eg Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik SRS, br. 52/74), koji je bio na snazi u vreme zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, predmet ugovora mogu biti nepokretne stvari koje pripadaju primaocu izdràvanja u vreme zaklju~enja ugovora, kao i one pokretne stvari koje sluè za upotrebu i iskori{}avanje nepokretnih stvari, kao {to su poljoprivredne sprave, alati i stoka. U stavu tre}em, navedene odredbe, ovim ugovorom mogu biti obuhva}ene i druge
106
pokretne stvari primaoca izdràvanja, ali je zato potrebno da u ugovoru budu navedene. Iz citirane odredbe proizilazi da je za punova`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju, kada su predmet ugovora pokretne stvari, nuàn uslov da one budu individualizovane na taj na~in {to }e se u ugovoru opisati pojedina~no. One u tekstu ugovora moraju biti izri~ito odre|ene, a ne odredive formulacijom koja je upotrebljena: "pokretne stvari u doma}instvu", koja nije dovoljna za odre|enost predmeta ugovora u smislu citirane odredbe. S obzirom da sporne pokretne stvari nisu navedene i odre|ene kako to zahteva zakon, to je pravilno stanovi{te nièstepenih sudova da u pogledu tih stvari ugovor o doìvotnom izdràvanju ne proizvodi pravno dejstvo i da one predstavljaju zaostav{tinu primaoca izdràvanja. (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2129/99 od 2.12.1999. godine) 10. Prema ~lanu 117. Zakona o nasle|ivanju (koji je vaìo u vreme zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju) primalac izdràvanja je morao da bude vlasnik stvari koja predstavlja predmet ugovora u vreme zaklju~enja. Ako bi stvar stekao u svojinu posle zaklju~enja ugovora, u pogledu te stvari ugovor ne bi proizvodio pravno dejstvo. Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju izme|u primaoca izdràvanja sada pokojne M. i tuènog kao davaoca izdràvanja zaklju~en je ugovor o izdràvanju 7.4.1979. godine u propisanoj formi. Po ~lanu 3. ugovora primalac izdràvanja se obavezala da }e davaocu preneti u svojinu nepokretnosti koje stekne u parnici P. 775/77 i imovinska prava koja ostvari u ostavinskom postupku u predmetu O. 901/76. Primalac izdràvanja je parnicu P. 775/77 pravnosna`no izgubila. Na tako utvr|eno ~injeni~no stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tu`beni zahtev delimi~no odbijen i kada je tu`ba delimi~no odba~ena zbog nedostatka pravnog interesa. U smislu ~lana 117. ranije vaè}eg Zakona o nasle|ivanju koji je bio na snazi u momentu zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, primalac izdràvanja je morao da bude vlasnik stvari koja predstavlja predmet ugovora u momentu njegovog zaklju~enja. To pravo svojine moè da bude i sporno, ali je za opstanak ugovora nu`no utvr|enje da je primalac bio vlasnik stvari u momentu zaklju~enja ugovora. Ako bi stvar stekao u svojinu posle zaklju~enja ugovora, u pogledu te stvari ugovor ne bi proizvodio pravno dejstvo.
107
U konkretnom slu~aju izme|u ugovornih strana je zaklju~en ugovor o doìvotnom izdràvanju delimi~no i u pogledu spornog prava. Primalac izdràvanja nije uspela u parnici gde se razre{avao spor o svojini, pa u pogledu tih stvari ugovor nije proizvodio pravno dejstvo po samom zakonu. Utvr|uju}a presuda koja bi to konstatovala nije nu`na. Zato je pravilno tu`ba delimi~no odba~ena zbog nedostatka pravnog interesa iz ~lana 187. ZPP. U pogledu nepokretnosti koja predstavlja predmet ugovora i predmet ostavinskog postupka O. 901/76 ugovor o doìvotnom izdràvanju nije u suprotnosti sa ~lanom 117. Zakona o nasle|ivanju bez obzira na ~injenicu {to ostavinski postupak u momentu zaklju~enja ugovora nije bio pravnosna`no zavr{en. Naime, pravo svojine na stvar u smislu ~lana 36. Zakona o osnovama svojinsko pravnim odnosima sti~e se nasle|ivanjem u trenutku otvaranja nasle|a na imovinu umrlog ako zakonom nije druga~ije odre|eno. Iz navedene odredbe proizilazi da se svojina po osnovu nasle|ivanja sti~e u momentu delacije (smrti ostavioca) pa re{enje o nasle|ivanju ima deklarativni (utvr|uju}i) karakter. S obzirom da je suprug primaoca izdràvanja iz koga je ona izvodila svoje pravo nasle|ivanja umro 18.05.1976. godine. a da je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en 11.04.1979. godine (posle smrti supruga primaoca izdràvanja) to je nepokretnost iz ugovora i pravo svojine primaoca izdràvanja postojalo u momentu zaklju~enja ugovora. Zato ugovor u tom delu proizvodi pravno dejstvo. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 149/99 od 4.11.1999. godine) 11. Predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju mora biti u svojini primaoca izdràvanja u trenutku zaklju~enja tog ugovora. Iz obrazloènja: Prema razlozima nièstepenih presuda, tuèni je sa sada pok. S. B. pred Op{tinskim sudom u ]. dana 21. 6.1994. godine zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju, pod Ov. br. 293/94. Ovim ugovorom S. B. kao primalac izdràvanja, za slu~aj smrti ustupa svome sinu R, ovde tuènom imovinu koja mu je oduzeta pre vi{e godina u pogledu koje se u vreme zaklju~enja ugovora vodio postupak pred Komisijom za povra}aj oduzetog zemlji{ta. Ina~e, zahtev za povra}aj oduzetog zemlji{ta, pored S. B. podnela su i njegova deca, M. LJ., ovde tuìlja i B. R. ovde tuèni, a postupak po ovim zahtevima jo{ nije okon~an, niti je zemlji{te vra}eno. Pre spornog ugovora o doìvotnom izdràvanju, S. B. je sa svojim potomcima zaklju~io i ugovor o raspodeli imovine za ìvota, ustupio svom sinu R. svu imovinu koju je tada posedovao, i na istoj zadrào pravo doìvot108
nog plodouìvanja. S. B. je preminuo dana 14.08.1995. godine a ostavinski postupak iza njegove smrti obustavljen je iz razloga {to u momentu delacije nije posedovao nikakvu imovinu. Polaze}i od ovako utvr|enog ~injeni~nog stanja, pravilan je zaklju~ak nièstepenih sudova da predmetni ugovor o doìvotnom izdràvanju ne proizvodi pravna dejstva. Naime, odredbom ~l. 46. st. 2. ZOO propisano je da ugovorna obaveza mora biti mogu}a, dopu{tena i odre|ena, odnosno odrediva, a prema odredbi ~l. 47. ZOO, kada je predmet obaveze nemogu}, nedopu{ten, neodre|en ili neodrediv, ugovor je ni{tav. Prema odredbi ~l. 49. ZOO predmet obaveze je dopu{ten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obi~ajima. Odredbom ~l. 117. Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik SRS, br. 52/74 i br. 1/80), koji je bio na snazi u trenutku zaklju~enja spornog ugovora, na izri~it na~in je odre|eno kakav moè biti predmet obaveze kod ugovora o doìvotnom izdràvanju. Prema navedenoj odredbi, predmet tog ugovora mogu biti nepokretne stvari koje pripadaju primaocu izdràvanja u vreme zaklju~enja ugovora. Kako je u konkretnom slu~aju predmet obaveze davaoca izdràvanja prema spornom ugovoru nepokretna imovina koja u trenutku zaklju~enja ugovora nije bila u svojini davaoca izdràvanja, ve} u dru{tvenoj svojini, to su ugovorne strane izvr{ile raspolaganje protivno imperativnoj odredbi ~l. 117. tada vaè}eg Zakona o nasle|ivanju, te je ovakav predmet obaveze nedopu{ten u smislu navedene odredbe ~l. 49 ZOO. Stoga je predmetni ugovor ni{tav u smislu ~l. 103. st. 1. u vezi ~l. 47. ZOO, kako to pravilno zaklju~uju nièstepeni sudovi. Polaze}i od ovakvog pravnog stanovi{ta, kod utvr|enog ~injeni~nog stanja, pravilno su nièstepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su izveli zaklju~ak o osnovanosti tu`benog zahteva, te su neosnovani navodi revizije kojima se ovakav zaklju~ak pobija. Neosnovani su izvodi revizije kojima se isti~e da su nièstepeni sudovi propustili da ispitaju da li su u konkretnom slu~aju bili ispunjeni uslovi za konverziju predmetnog ugovora u smislu ~l. 106. u vezi sa ~l. 99. ZOO, budu}i da iz utvr|enog ~injeni~nog stanja ne proizilazi da postoje uslovi za pravnu valjanost bilo kog od dozvoljenih ugovora o prenosu imovine za slu~aj smrti, kako u pogledu bitnih sastojaka ugovora, tako i u pogledu volje ugovornih strana, a osim toga, prema stanovi{tu Vrhovnog suda, do konverzije ne moè do}i kod ugovora ~iji je predmet protivan prinudnim propisima i usled toga nedopu{ten. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1814/98 od 24.9.1998. godine) 12. Odredbe Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti koje se odnose na davanje odobrenja treba tuma~iti u povezanosti
109
sa ~l. 29. Zakona o obligacionim odnosima po kome se odobrenje za zaklju~enje ugovora, ako zakonom nije propisano {to drugo, moè dati i posle njegovog zaklju~enja. Iz obrazloènja: Prema stanju u spisima nièstepeni sudovi uzimaju za utvr|eno da je izme|u stranaka, i to tuìlaca kao primaoca izdràvanja i tuène kao davaoca izdràvanja, zaklju~en ugovor o doìvotnom izdràvanju, koji je overen pred op{tinskim sudom dana 9.09.1993. godine, bez prethodno pribavljene saglasnosti Ministarstva finansija Uprave za imovinske poslove i da navedenu saglasnost Ministarstva stranke nisu pribavile ni naknadno tokom ove parnice i stali su na stanovi{te da je tu`beni zahtev tuìlaca osnovan. Po oceni Vrhovnog suda, zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~injeni~no stanje je nepotpuno utvr|eno, jer u toku postupka nisu utvr|ene sve odlu~ne ~injenice za pravilnu i zakonitu odluku u ovoj upravnoj stvari. Odredbe Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti koje se odnose na definisanje prometa (~lan 2.), cilj Zakona (~lan 3.) i momenat davanja odobrenja (~lan 4. i 6.) treba tuma~iti u povezanosti sa ~l. 29. Zakona o obligacionim odnosima po kome se odobrenje za zaklju~enje ugovora ako zakonom nije propisano {to drugo moè dati i posle njegovog zaklju~enja. Ugovor o doìvotnom izdràvanju nije samo teretni ugovor obligacionog prava kojim se prenosi pravo svojine (ima karakteristike prometa) ve} je to ugovor nasledno pravnog karaktera, jer se iz nasle|a isklju~uju nu`ni naslednici i prenos svojine osim ako stranke druga~ije ne ugovore, odlaè se do smrti primaoca izdràvanja. Po{to se predaja imovine u nedostatku sporazuma ugovornika odlaè do smrti primaoca izdràvanja to se kod ugovora o doìvotnom izdràvanju odobrenje nadle`nog organa za promet nepokretnosti moè ste}i i po zaklju~enju ugovora o doìvotnom izdràvanju. Zato je bilo nu`no utvrditi pravu volju ugovara~a i u zavisnosti od nje, prvostepeni sud je mogao da prethodno pitanje (da li bi nadle`ni organ uprave odobrio promet imaju}i u vidu nacionalnost stranaka i druge okolnosti iz ~l. 3.) da sam re{i u smislu ~lana 12. ZPP, ili da od Ministarstva finansija uprave za imovinsko-pravne poslove zatraì izve{taj da li bi odobrenje bilo dobijeno u slu~aju da su stranke zatraìle odobrenje zaklju~enja ugovora pre overe od strane sudije. Stoga }e prvostepeni sud u ponovnom postupku voditi ra~una o gore iznetom a po potrebi izve{}e i druge dokaze te }e ponovo odlu~iti o osnovanosti tu`benog zahteva. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1320/98 od 15.04.1998. godine)
110
Napomena autora: Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti prestao je da vaì. 13. Aleatornost ugovora o doìvotnom izdràvanju ne procenjuje se samo prema vremenskom razmaku izme|u zaklju~enja ugovora i smrti primaoca izdràvanja, ve} prema svim okolnostima slu~aja. Iz obrazloènja: Prema ~lanu 203. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, zakonski naslednik primaoca izdràvanja moè traìti poni{tavanje ugovora o doìvotnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. U konkretnom slu~aju, primalac izdràvanja je pre zaklju~enja ugovora imao 85 godina a javljao se lekaru zbog povi{enog krvnog pritiska, poreme}aja sr~anog rada, reumatskih bolova i bolova u zglobovima. Ni starosno doba primaoca izdràvanja niti bilo koja od njegovih zdravstvenih tegoba nisu isklju~ivali aleatornost ugovora o doìvotnom izdràvanju, u smislu pomenutog propisa. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku izme|u zaklju~enja ugovora i smrti primaoca izdràvanja, ve} prema svim okolnostima slu~aja. S obzirom na to, u reviziji se neosnovano navodi da su nièstepeni sudovi pogre{no primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tuìlje da se zbog odsustva aleatornosti poni{ti ugovor o doìvotnom izdràvanju. (Re{enje Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 4772/01 od 8.11.2001. godine) 14. Retke posete primaocu izdràvanja, povremeno slanje lekova i penzije, kao i retki zajedni~ki boravci stranaka, ne predstavljaju davanje izdràvanja u smislu odredaba Zakona o nasle|ivanju. Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju koje se navodima àlbe tuène ne dovodi u sumnju, niti u àlbi ozna~ava u ~emu se sastoji pogre{no i nepotpuno utvr|eno ~injeni~no stanje, proizilazi da je izme|u sada pok. @. B. biv. iz Mladenovca i tuène D. S. zaklju~en ugovor o doìvotnom izdràvanju pod Ov. br. 52/92 dana 28. februara 1992. godine, kojim ugovorom se sada pok. D. S. kao davalac izdràvanja obavezala da }e neposredno svakodnevnu brigu o primaocu izdràvanja ~initi samostalno i da }e obezbe|ivati nabavku namirnica, ogreva, spremanje i ~i{}enje stana, le~enje i lekove po potrebi, te da je konstituisana povremena ìvotna zajednica tako {to }e primalac izdràvanja u zimskom periodu boraviti u Beogradu u stanu davaoca izdràvanja, a davalac boraviti u letnjem periodu u ku}i primaoca izdràvanja u Mladenovcu, te da }e nakon smrti pri111
maoca ovoga sahraniti o svom tro{ku prema mesnim obi~ajima, te da primalac izdràvanja kao naknadu za pomo}, trud i izdràvanje od strane davaoca izdràvanja ovome ostavlja u vlasni{tvo ku}u izgra|enu na kat. parceli 225 upisanoj u ZKUL 369 KO Mladenovac i oku}nicu povr{ine jednog ara i 54 m2, kao i pravo slu`benosti kori{}enja bunara, kao i svu pokretnu imovinu koja sluì za redovnu upotrebu predmetne nepokretnosti. U toku postupka prvostepeni sud je na osnovu savesne i bri`ljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, a u smislu ~lana 8. ZPP-a. utvrdio da sada pok. tuèna D. S. kao davalac izdràvanja nije vodila ra~una o svojoj majci primaocu izdràvanja, i da njene retke posete i povremeno slanje lekova i penzije u vreme inflacije, kao i povremeni boravak pok. primaoca izdràvanja kod tuène u Beogradu, ne predstavlja davanje izdràvanja u smislu odredaba Zakona o nasle|ivanju i odredaba zaklju~enog ugovora o doìvotnom izdràvanju, a {to podrazumeva obezbe|ivanje stanovanja, hrane, ode}e i obu}e, odgovaraju}u negu u bolesti i starosti, tro{kove le~enja i davanje za svakodnevne uobi~ajene potrebe, sa kojih razloga je, pravilnom primenom ~lana 124. Zakona o obligacionim odnosima, raskinuo predmetni ugovor o doìvotnom izdràvanju. U sprovedenom postupku nisu u~injene bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 354. stav 2. ZPP-a, na koje Okru`ni sud pazi po slu`benoj du`nosti, niti tuèna u àlbi odre|eno ukazuje na postojanje takve bitne povrede postupka zbog koje bi se pobijana presuda morala ukinuti. Kako se àlbenim navodima tuène ne dovodi u sumnju pravilnost prvostepene presude, Okru`ni sud je odbio kao neosnovanu àlbu tuène, a prvostepenu presudu potvrdio i odlu~io kao u stavu jedan izreke ove presude, primenom ~l. 366. i 368. ZPP. (Prema Presudi Op{tinskog suda u Mladenovcu P. br. 491/94 od 9.06.1996. i Presudi Okru`nog suda u Beogradu G`. br. 12224/96 od 27.02.1997. godine) 15. Zajednicom ìvota, kod ugovora o doìvotnom izdràvanju, treba smatrati ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju zajedni~ko doma}instvo, nego i takvu zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju odvojena doma}instva, ali je nu`no da ìve u takvoj blizini da to omogu}uje njihove svakodnevne i trajne kontakte. Iz obrazloènja: Prvostepenom presudom raskinut je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en izme|u parni~nih stranaka. Tuèna je protiv te presude izjavila àlbu koju je drugostepeni sud odbio iz slede}ih razloga: Neprihvatljivo je isticanje u àlbi da se u konkretnom slu~aju nisu stekli uslovi za raskid ugovor o doìvotnom izdràvanju iz razloga propi112
sanih odredbom ~lana 120. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, budu}i da ugovorom o doìvotnom izdràvanju koji su parni~ne strane zaklju~ile nije ugovorena zajednica ìvota. Prvostepeni sud je ove okolnosti imao u vidu. Me|utim, polaze}i od ~injenice da stranke iako imaju odvojena doma}instva, ìve u istoj ku}i zajedno, da koriste zajedni~ke prostorije i imaju svakodnevne kontakte, ispravno je sud zaklju~io da takvu zajednicu stranaka treba smatrati zajednicom ìvota. Naime, zajednicom ìvota treba smatrati ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju zajedni~ko doma}instvo, kako tuèna u àlbi navodi, nego i takvu zajednicu u kojoj stranke imaju odvojena doma}instva, ali je nu`no da ìve u takvoj blizini koja omogu}uje svakodnevne i trajne kontakte stranaka, kao {to je to u konkretnom slu~aju. Isticanje u àlbi da su odnosi stranaka poreme}eni krivicom tuìlje, nisu od zna~aja. Ovo stoga {to je za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju odlu~no da li je nastupila nepodno{ljivost zajedni~kog ìvota, jer se svrha ovog ugovora odnosi na osiguranje tuìljine udobnije starosti. Da su se odnosi stranaka te{ko poremetili proizilazi iz ~injenice da je zbog me|usobnih sukoba stranaka vi{e puta intervenisala i milicija. Tako poreme}eni odnosi ~ine zajedni~ki ìvot stranaka nepodno{ljivim, nezavisno od toga na koji na~in i zbog kojih uzroka je do{lo do takve situacije. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4891/98 od 29.09.1998. godine) 16. Ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en izme|u bra~nih drugova nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim poslovnim obi~ajima (~lan 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima), niti je isklju~en u imovinskim odnosima izme|u bra~nih drugova u smislu odredbe ~lana 326. i ~lana 29. stav 1. i ~lana 30. Zakona o braku i porodi~nim odnosima (sada Porodi~ni zakon), pa je tu`beni zahtev za poni{taj takvog ugovora, u smislu ~lana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, neosnovan. Iz obrazloènja: Prvostepenom presudom odbijen je tu`beni zahtev pravnih sledbenika sada pokojnog V. @., da se poni{ti ugovor o doìvotnom izdràvanju, zaklju~en izme|u imenovanog kao primaoca izdràvanja i tuène njegove supruge kao davaoca izdràvanja. Re{avaju}i o àlbi tuìoca, drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio iz ovih razloga:
113
Prema odredbi ~lana 326. Zakona o braku i porodi~nim odnosima (sada Porodi~ni zakon), bra~ni drugovi mogu me|usobno sklapati sve ugovore i njima zasnivati prava i obaveze. Oni ne mogu me|usobno sklapati samo one ugovore kojima se menja imovinski reìm utvr|en ovim Zakonom, kao i ugovore kojima se unapred odri~u prava koja im po Zakonu pripadaju (na primer, pravo na zakonsko izdràvanje, na udeo u zajedni~koj tekovini i drugo). U konkretnom slu~aju, tuèna je sa svojim bra~nim drugom, sada pokojnim V. @., zaklju~ila ugovor o doìvotnom izdràvanju 21. decembra 1970. godine, kojim se, kao davalac izdràvanja, obavezala da }e ga doìvotno izdràvati, a on joj je, kao primalac izdràvanja, preneo u svojinu nepokretnost ku}u u K. upisanu u zemlji{ne knjige zk. uloàk. Br. 1312 k.o. K. Ovakav ugovor po svojoj sadrìni i cilju kome sluì ne predstavlja ugovor koji bi, u smislu navedenog zakonskog propisa, bio isklju~en u imovinskim odnosima bra~nih drugova. Iako su osnovnim na~elima braka (~lan 29. stav 1. ~lan 30. Zakona o braku i porodi~nim odnosima) bra~ni drugovi du`ni da se me|usobno pomaù i uzajamno izdràvaju, ne moè se isklju~iti mogu}nost da se obaveza izdràvanja precizira i poja~a ugovorom o doìvotnom izdràvanju. Ovo zbog toga {to sticanje i gubitak prava na izdràvanje izme|u bra~nih drugova zavisi od odre|enih okolnosti za vreme trajanja braka (~lan 287. navedenog Zakona) ili posle njegovog razvoda (~lan 288. odnosno 291. istog Zakona), a pravo na izdràvanje po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju od tih okolnosti ne zavisi. Ugovor je ni{tav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obi~ajima (~lan 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima). U ovom slu~aju ni jedan od tih razloga ne stoji, pa je prvostepeni sud zakonito odlu~io kada je tu`beni zahtev za poni{taj ugovora odbio. Tvrdnja tuìlaca da je ugovor zaklju~en sa jedinim ciljem da se izigraju njihova nasledna prava iza pokojnog V. @. nije potvr|ena rezultatima postupka, jer iz utvr|enih ~injenica proizilazi da je obaveza izdràvanja bila stvarna, a ne fiktivno ugovorena. (Presuda Okru`nog suda u Zrenjaninu broj G`. 975/98 od 30.04.1999. godine) 17. Kada primalac izdràvanja nepokretnosti koja je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju na koju je zadrào pravo svojine i dràvine sve do svoje smrti, u me|uvremenu razmeni za drugu nepokretnost ugovorom o razmeni nepokretnosti sa tre}im licem, razmenjena nepokretnost ne moè predstavljati predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju po osnovu "transformacije" i "kontinuiteta" imovine.
114
Iz obrazloènja: U postupku je utvr|eno da su stranke zakonski naslednici pok. D. P., koji je umro 24.09.1989. godine. Tuìlja je njegova supruga a tuèna sestri~ina po ranije umrloj sestri. A ostav{tina u pogledu nepokretnosti nije raspravljena, jer je ostavilac sa tuènom zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju dana 11. decembra 1975. godine. Predmet navedenog ugovora je bio ku}ni plac sa ku}om na placu. Ugovorom je predvi|eno da }e tuèna kao primalac izdràvanja nepokretnosti primiti u dràvinu i svojinu posle smrti davaoca izdràvanja. Ta nepokretnost je ugovorom o trampi zaklju~enim 26. juna 1989. godine, izme|u ostavioca i GRO "Pomoravlje inènjering"zamenjena za sporni jednosoban stan u Svilajncu. Ugovor o doìvotnom izdràvanju nije raskinut. Prema saglasnom utvr|enju sudova tuìlac od tuène zahteva isplatu spornih iznosa kao dato u izvr{enju pravosna`no raskinutog ugovora o doìvotnom izdràvanju zaklju~enog 16.06.1969 .godine sa pok. sa kojim je tuèna 18.04.1983. godine zaklju~ila pravno valjan ugovor o doìvotnom izdràvanju po kome je kao naknadu za ugovoreno izdràvanje dobila spornu ku}u, a istim ugovorom nije se obavezala da }e tuìocu isplatiti ovde sporne iznose. Pri takvim okolnostima sudovi su zakonito postupili kada su odbili kao neosnovan tu`beni zahtev tuìoca. Tuèna kao davalac izdràvanja po kasnije zaklju~enom ugovoru o doìvotnom izdràvanju nije u obavezi da tuìocu plati sporne iznose kao dato u izvr{enju pravosna`no raskinutog ranije zaklju~enog ugovora o doìvotnom izdràvanju zaklju~enog sa istim primaocem izdràvanja, jer ona nije naslednik primaoca izdràvanja, niti se ugovorom sa primaocem izdràvanja obavezala na isplatu istih iznosa, niti je po Zakonu obavezna da to u~ini. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3487/97 od 3.09.1997. godine) 18. Davalac izdràvanja ne sti~e pravo svojine na otkupljenom stanu, ako je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en pre ugovora o otkupu stana. Iz obrazloènja: Tuìlja je zaklju~ila ugovor o doìvotnom izdràvanju sa V.K. sada pokojnom suprugom njenog brata 25.03.1992. godine. U to vreme V. K. je bila nosilac stanarskog prava na spornom stanu. Stan je otkupila 27.11.1992. godine, a umrla je januara 1994. godine. Nièstepeni sudovi uzimaju da je tuìlja postala vlasnik otkupljenog stana po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju. Prema ta~ki 2. ugovora o doìvotnom izdràvanju, predmet ovog ugovora nije bila svojina, ve} pravo kori{}enja na spornom stanu, {to je i razumljivo, s obzirom da je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en pre ugovora o otkupu stana. Ovo se, me115
|utim, prenebregava i zato se u reviziji osnovano ukazuje na pogre{nu primenu materijalnog prava. To je i bio razlog {to je Vrhovni sud, u smislu ~lana 395. stav 2. ZPP ukinuo nièstepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno su|enje. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se u ponovnom postupku, otklone nedostaci ranijeg postupka. Prvostepeni sud treba da ima u vidu ~lan 117. stav 1. tada vaè}eg Zakona o nasle|ivanju, po kome predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju mogu biti sve nepokretne stvari koje pripadaju primaocu izdràvanja u vreme zaklju~enja ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4522/97 od 15.10.1997. godine) 19. Sud u vanparni~nom postupku potvr|uje sadrìnu ugovora o doìvotnom izdràvanju kao isprave (po odredbama ~lana 183-186. ZVP), ali je ovla{}en i da prethodno sa~ini takvu ispravu, prema odredbama ~lana 166 174. ZVP ili da sadrìnu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvr|ivanju sadrìne ove isprave. Iz obrazloènja: Nièstepeni sudovi su, odlu~uju}i o tu`benom zahtevu tuìoca za poni{taj navedenog ugovora o doìvotnom izdràvanju, koji je primalac izdràvanja zaklju~io 30. maja 1991. godine sa tuènim zbog nesposobnosti primaoca za rasu|ivanje i nedostataka u formi ovog ugovora, odlu~ili ocenjuju}i samo uslove za njegovu punova`nost u pogledu forme, u smislu ~lana 117. st. 4. Zakona o nasle|ivanju, vaè}eg u vreme zaklju~enja ovog ugovora, u vezi s ~l. 183-186. ZVP. Ugovor o doìvotnom izdràvanju kao dvostrano obavezan i strogo formalan pravni posao, nastaje tek kad stranke postignu saglasnost o bitnim elementima ugovora propisanim zakonom, pa je uslov za punova`nost ovakvog ugovora slobodno i ozbiljno izraèna volja ugovara~a u smislu ~lana 28. ZOO. U suprotnom ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i kad je zaklju~en u zakonom propisanoj formi. Kako je zahtev za poni{taj ovog ugovora jedinstven, bez obzira na razloge ni{tavosti koje je u toku postupka istakao tuìlac, o njemu se po stanovi{tu Vrhovnog suda ne moè odlu~iti delimi~nom presudom kao o delu tu`benog zahteva sazrelog za presu|enje u smislu ~lana 329. ZPP. Stoga tuìlac u reviziji osnovano ukazuje da su nièstepene presude zahva}ene bitnom povredom odredaba parni~nog postupka iz ~lana 354. stav 2. ta~ka 13. ZPP, jer ne sadrè razloge o odlu~noj ~injenici za ocenu punova`nosti pobijanog ugovora, u pogledu sposobnosti primaoca izdràvanja za rasu|ivanje u vreme zaklju~enja ugovora i da je u pogledu ovih okolnosti zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~injeni~no stanje nepotpuno utvr|eno.
116
Ukoliko je primalac izdràvanja u vreme zaklju~enja pobijanog ugovora bio sposoban za rasu|ivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju prilikom njegovog zaklju~enja i postizanja saglasnosti o bitnim elementima ovog ugovora propisanim zakonom, pobijani ugovor }e tek tada proizvoditi pravno dejstvo pod uslovom da je zaklju~en u zakonom propisanoj formi u smislu ~lana 117. st. 4. i 5. Zakona o nasle|ivanju vaè}eg u vreme zaklju~enja ovog ugovora. Ugovor o doìvotnom izdràvanju mora biti sa~injen u pismenoj formi, potpisan od strane ugovara~a, a prilikom overe sudija mora pro~itati ugovor i upozoriti ugovornike na posledice ugovora, u smislu ~lana 117. st 4. i 5. navedenog Zakona o nasle|ivanju. O svim preduzetim radnjama se sa~injava zapisnik koji potpisuju svi u~esnici u smislu odredaba ~l. 183-186. ZVP. Procesno pravni aspekt intervencije suda prilikom zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju propisan ~l. 183-186. ZVP odnosi se na potvr|ivanje sadrìne ugovora o doìvotnom izdràvanju kao isprave, ali je po stanovi{tu Vrhovnog suda sud ovla{}en i da sa~ini takvu ispravu prema odredbama ~l. 166. do 174. ZVP, ili da sadrìnu takvog ugovora unese u zapisnik. Nepostojanje posebne isprave o ugovoru, o ~ijim su se bitnim elementima stranke saglasile slobodno izraàvaju}i svoju volju, ukoliko je njegova potpuna sadrìna uneta u zapisnik, sa~injen u smislu ~lana 183186. u vezi ~l. 166-174. ZVP, po oceni Vrhovnog suda ne predstavlja takav nedostatak koji ugovor ~ini apsolutno ni{tavim, ako su ugovara~i takav zapisnik potpisali i ukoliko su za punova`nost takvog ugovora ispunjeni svi ostali zakonski uslovi. Imaju}i u vidu da su nièstepeni sudovi propustili da prethodno utvrde da li je primalac izdràvanja u vreme zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju bio sposoban za rasu|ivanje i slobodno i ozbiljno izraàvanje volje, pa da potom ocene da li je pobijani ugovor zaklju~en u zakonom propisanoj formi, Vrhovni sud je na osnovu ovla{}enja iz ~lana 394. stav 1. i ~lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo nièstepene presude i odlu~io kao u izreci. (Re{enje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2379/98 od 15. 12.1999. godine) 20. Zabele`ba spora moè se dozvoliti u zemlji{noj knjizi ako je izri~ito propisana ili ukoliko se odnosi na spor o nevaljanosti uknji`be, povra}aj u prethodno zemlji{no knji`no stanje, utvr|enje postojanja nekog stvarnog prava i uknji`bu tog prava. Iz obrazloènja: "Prema razlozima nièstepenih odluka u z. k ul. 22144 KO Beograd upisan je od 25. novembra 1996. godine M. S. kao vlasnik spornog stana,
117
na osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju, koji je kao davalac izdràvanja zaklju~io sa sada pok. D. S. - primaocem izdràvanja, ina~e suprugom sada pok. D. S. ovaj stan suprug sada pok., otkupio je od ranijeg zemlji{no-knji`nog vlasnika GSP Beograd. Sada pok. D. S. je pred Prvim op{tinskim sudom u Beogradu prekinula spor radi raskida navedenog ugovora o doìvotnom izdràvanju, u toj parnici ju je zastupao advokat B. F. a preminula je tokom te parnice 10. novembra 1996. godine. Punomo}nik sada pok. D. S. je 2. novembra 1998. godine podneo predlog za zabele`bu ovog spora i uz predlog priloìo potvrdu Prvog op{tinskog suda u Beogradu da je pred tim sudom u toku postupak pod brojem P. 13901/93, po tu`bi sada pok. D. S., protiv tuènog M. S., radi raskida ugovora i uz predlog priloìo punomo}je bez datuma u neoverenoj fotokopiji, koje mu je za zastupanje ranije izdala sada pok. D. S. Polaze}i od navedenih okolnosti pravilno su nièstepeni sudovi zaklju~ili da nisu ispunjeni uslovi za upis zabele`be ovog spora u zemlji{nu knjigu i predlog punomo}nika sada pok. D. S. odbili. Naime, prema pravnim pravilima iz paragrafa 20. i 59-80. navedenog Zakona o zemlji{nim knjigama, predmet zabele`be moè se u~initi u svrhu da se vidljivim u~ine osobni odnosi (punoletstvo, a naro~ito ograni~enje u pogledu upravljanja imovinom i sl.) ili da se osnuju izvesni pravni u~inci, koji su sa zabele`bama skop~ani prema propisima ovog zakona ili drugog zakona kao: zabele`ba prvenstvenog reda, otpisa zemlji{ta, zajedni~ke hipoteke, otkaza hipotekarnih tra`bina, teku}e parnice, prinudne dra`be. Ako je onaj ko misli da je kojom uknji`bom povre|en u svom knji`nom pravu, osporava ovu uknji`bu parni~nim putem i traì povra}aj u prethodno knji`no stanje, onda moè zahtevati zabele`bu takvog spora u zemlji{noj knjizi, prema pravilima iz paragrafa 68. istog Zakona. Zabele`be (adnotacije) kao vrste knji`nih upisa prema pravnim pravilima iz navedenih paragrafa Zakona o zemlji{nim knjigama, odnose se na li~nost imaoca knji`nog prava ili na sam predmet upisa. Ako se zabele`ba odnosi na li~nost imaoca zemlji{no-knji`nog prava, moè se dozvoliti i u slu~ajevima koji nisu izri~ito propisani. Ukoliko se zabele`ba odnosi na predmet upisa, moè se po stanovi{tu Vrhovnog suda dozvoliti samo ako je izri~ito propisana ili ukoliko se odnosi na spor o nevaljanosti uknji`be, povra}aj u prethodno stanje, utvr|enje postojanja nekog stvarnog prava i uknji`bu tog prava, shodno pravnim pravilima iz paragrafa 59-80. navedenog Zakona o zemlji{nim knjigama. Imaju}i u vidu sve navedene okolnosti i Vrhovni sud nalazi da za upis zabele`be ovog spora, koji je pokrenut radi navedenog ugovora o doìvotnom izdràvanju, nisu ispunjeni zakonski uslovi, obzirom da sada pok. D. S. nije povre|ena u svom knji`nom pravu, da spor nije pokrenula
118
o nevaljanosti uknji`be, povra}aju u prethodno knji`no stanje ili o utvr|ivanju postojanja nekog stvarnog prava i uknji`be tog prava i da je molbu za zabele`bu ovog spora podnelo neovla{}eno lice." (Re{enje Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 183/99 od 27.01.2000. godine) 21. Kad primalac izdràvanja nepokretnost, koja je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju, na koje je zadrào pravo svojine i dràvine sve do svoje smrti, u me|uvremenu razmeni za drugu nepokretnost ugovorom o razmeni nepokretnosti sa tre}im licem, razmenjena nepokretnost ne moè predstavljati predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju po osnovu "transformacije" i "kontinuiteta" imovine. Iz obrazloènja: U konkretnom slu~aju ugovor o doìvotnom izdràvanju je i po formi i po sadrìni zaklju~en prema odredbama ~lana 117. Zakona o nasle|ivanju i predstavlja strogo formalni pravni posao, jer forma ima konstitutivni karakter, a sastoji se iz pismenog zaklju~enja ugovora i overe od strane sudije. [to se ti~e predmeta ovog ugovora, smatra se da se odnosi samo na nepokretnosti koje je primalac izdràvanja imao u trenutku zaklju~enja ugovora, dakle u konkretnom slu~aju, predmet ugovora je bio ku}ni plac sa ku}om od tri odeljenja na ovom placu. Prema pogodbi iz ugovora predaja ove imovine u dràvinu i svojinu tuènoj kao davaocu izdràvanja odloèna je do smrti primaoca izdràvanja. To zna~i da primalac izdràvanja ostaje sopstvenik sve do svoje smrti imovine koja je predmet ugovora, iz ~ega proizilazi da je mogao slobodno otu|iti. U konkretnom slu~aju primalac izdràvanja je to i u~inio, jer je nepokretnosti, koje predstavljaju predmet ugovora, zamenio za sporni stan. Nakon toga, primalac i davalac izdràvanja nisu izvr{ili noveliranje ugovora o doìvotnom izdràvanju, kako bi ugovorom obuhvatili sporni stan kao predmet ugovora, iako su to mogli u~initi, ali u formi u kojoj je zaklju~en i osnovni ugovor. S obzirom na re~eno, a imaju}i u vidu da je individualiziranje predmeta ugovora o doìvotnom izdràvanju va`no i da se ne radi o univerzalnoj sukcesiji kao kod nasle|ivanja, pogre{an je zaklju~ak nièstepenih sudova da je sporni stan predmet navedenog ugovora o doìvotnom izdràvanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 407/01 od 4. 07.2001. godine) 22. Ugovor o doìvotnom izdràvanju moè biti simulovan u dva oblika: kao ugovor imenovan Zakonom o nasle|ivanju i kao neimenovan ugovor o prometu nepokretnosti.
119
Iz obrazloènja: Nièstepeni sudovi su pravilno na{li da ugovor o kupoprodaji od 3.11.1992. godine prikriva ugovor o doìvotnom izdràvanju. Me|utim, nisu imali u vidu da postoje dva oblika, ovog prikrivenog ugovora: prvi je regulisan Zakonom o nasle|ivanju, dok drugi spada u kategoriju neimenovanih ugovora kojima se prenosi svojina u smislu op{tih propisa o prometu nepokretnosti. Za neva`nost prvog oblika, dovoljno je i odsustvo odgovaraju}e forme (koja insistira na overi ugovora od strane sudije), dok je za prenos svojine drugim oblikom dovoljna i obi~na overa. Naravno, uz odgovaraju}e odobrenje nadle`nog organa koje vaì za oba ugovorna oblika. Po{to se nièstepeni sudovi nisu bavili uslovima va`nosti ugovora o doìvotnom izdràvanju sa stanovi{ta njihovog drugog oblika, za sada se ne moè zaklju~iti da li je materijalno pravo pravilno primenjeno. To je i bio razlog {to je ovaj sud, u smislu ~lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe nièstepene presude i predmet vratio na ponovno su|enje. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se ispita da li sadrìna zaklju~enog ugovora odgovara drugom njegovom obliku tj. nepravom obliku ugovora o doìvotnom izdràvanju, kao neimenovanom ugovoru za koji vaè op{ta pravila o prometu nepokretnosti. Tek kad to bude u~injeno, nièstepeni sudovi }e do}i u priliku da pravilno primene materijalno pravo. (Re{enje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3769 od 18.08.1988. godine) 23. U slu~aju da su stranke zaklju~ile ugovor o doìvotnom izdràvanju, a kasnije ne raskinuv{i ga zaklju~ile ugovor o poklonu sa obavezom izdràvanja, tada da bi se utvrdilo da li je ugovor o poklonu simulovan pravni posao, mora se prethodno utvrditi da li je postojala volja stranaka da se ugovor o doìvotnom izdràvanju raskine i da se zaklju~i ugovor o poklonu uz obavezu izdràvanja. Iz obrazloènja: Presudom Op{tinskog suda utvr|eno je da je ugovor o poklonu simulovan pravni posao i da ne proizvodi pravno dejstvo. Presudu Op{tinskog suda potvrdio je Okru`ni sud. Vrhovni sud je usvojio reviziju tuènog i ukinuo presudu Op{tinskog suda i presudu Okru`nog suda navode}i: Prvostepeni sud je u stavu II izreke usvojio tu`beni zahtev kojim tuìoci traè da se utvrdi da je ugovor o poklonu koji je zaklju~en izme|u tuène i pok. simulovan pravni posao, te da kao takav ne proizvodi pravna dejstva. Ovu odluku prvostepeni sud zasniva na ~injenici da je u ugo120
voru o poklonu predvi|eno da }e tuèni dalje da izdràva tuìoca, pa sud nalazi da iz ove ~injenice proizilazi simulovanost ugovora o poklonu s obzirom da me|u strankama postoji ranije zaklju~eni ugovor o doìvotnom izdràvanju. Ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne moè se prihvatiti, jer se i ugovorom o poklonu moè predvideti obaveza izdràvanja, pa je u vreme zaklju~enja ugovora o poklonu mogla postojati volja stranaka da se ugovor o doìvotnom izdràvanju raskine i da se zaklju~i ugovor o poklonu uz obavezu izdràvanja. Zbog toga je prvostepeni sud morao utvr|ivati da li je ovakva volja stranaka postojala u vreme zaklju~enja ugovora o poklonu, {to nije u~inio, pa se zbog toga presuda ukida kako bi se u ponovnom postupku ovaj nedostatak otklonio. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1244/87 od 9.06.1998. godine) 24. U slu~aju postojanja ugovora o poklonu zaklju~enog izme|u tuìoca kao poklonoprimca i njegovog sina, pravnog prethodnika tuènih kao poklonodavca sa nalogom da poklonoprimac izdràva poklonodavca do kraja njegovog ìvota, sa posebnom pa`njom sud mora da ceni nameru dare`ljivosti u momentu zaklju~enja ugovora, da bi se utvrdilo da li se radi o postojanju toga ugovora ili ugovora o doìvotnom izdràvanju. Iz obrazloènja: Presudom Op{tinskog suda Gu~a odbijen je tu`beni zahtev tuìoca kojim je traèno da se raskine ugovor o poklonu Ov. br. 309/97 od 04.05.1997. god. zaklju~en izme|u tuìoca kao poklonoprimca i pravnog prethodnika tuènih kao poklonodavaca, kao neosnovan. Op{tinski sud u Gu~i je zauzeo slede}e pravno stanovi{te: U konkretnom slu~aju radi se o postojanju disimulovanog ugovora o doìvotnom izdràvanju, jer je utvr|eno da je pravni prethodnik tuènih, a sin tuìoca izdràvao sve do svoje smrti, a u toku postupka pravni sledbenici sina tuìoca ovde tuìoci su preuzeli obavezu da izdràvaju tuìoca na osnovu odredbe ~lana 204. Zakona o nasle|ivanju. Povodom àlbe tuìoca Okru`ni sud u â~ku je presudom od 27.05.1997. god. odbio kao neosnovanu àlbu tuìoca i potvrdio je prvostepenu presudu. Tuìlac je izjavio reviziju zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Vrhovni sud Srbije je re{enjem od 21.10.1998. godine ukinuo presudu Okru`nog suda â~ak i Op{tinskog suda Gu~a. U odluci Vrhovnog suda je zauzet slede}i pravni stav:
121
Za sada se ne moè prihvatiti pravno stanovi{te nièstepenih sudova, jer bitna ~injenica za pravilno re{enje ove pravne stvari je ta, da li sporni ugovor o poklonu u stvari predstavlja ugovor o poklonu sa nalogom izdràvanja tuìoca od strane njegovog sina, a pravnog prethodnika tuènih. Kako je u dokaznom postupku utvr|eno da je sin tuìoca svog oca tuìoca izdràvao sve do svoje smrti, a njegovi naslednici, tuènici nisu nastavili sa obavezom izdràvanja svog dede, to je dovoljan razlog za raskid ugovora o poklonu. (Presuda Okru`nog suda u â~ku G@. 530/97 od 27.05.1997. i Re{enje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6567/97od 21.10.1998. godine) 25. Ugovor o poklonu se ne moè tretirati kao ugovor o doìvotnom izdràvanju bez jasnog razlikovanja izme|u pravog i nepravog ugovora o doìvotnom izdràvanju. Iz obrazloènja: Nièstepeni sudovi su ugovor o poklonu tretirali kao ugovor o doìvotnom izdràvanju, pa su, zbog neispunjenja obaveza davaoca izdràvanja, raskinuli pobijani ugovor. Pri tom je ostalo nejasno kako je bilo mogu}no ugovor o poklonu uzeti kao ugovor o doìvotnom izdràvanju ako je va`nost drugog ugovora uslovljena overom od strane sudije, koja je izostala. Kako je forma koja zahteva ovakvu overu uslov va`nosti ugovora o doìvotnom izdràvanju, trebalo je objasniti kako je mogu}no raskinuti ugovor koji, zbog odsustva forme, nije ni nastao. Ako su sudovi mislili na nepravi ugovor o doìvotnom izdràvanju, u smislu pravnih pravila gra|anskog prava koja su nekad vaìla na teritoriji Vojvodine, bilo je potrebno to naglasiti, kako bi se identifikovao propis od koga zavisi validnost ugovora. Ni to nije u~injeno. Zbog svega toga, nièstepene presude se ne mogu sa sigurno{}u ispitati, {to predstavlja bitnu povredu postupka iz ~lana 354. stav 2. ta~ka 13. ZPP na koju ukazuje revizija. To je i bio razlog {to je ovaj sud, u smislu ~lana 394. stav 1. ZPP ukinuo obe nièstepene presude i predmet vratio na ponovno su|enje. U ponovnom postupku prvostepeni sud }e otkloniti re~ene nedostatke i doneti novu odluku. Pri tom }e imati u vidu i navode iz àlbe i revizije tuènog. Ako zaklju~i da je ovde ipak re~ o ugovoru o poklonu, oceni}e da li postoje razlozi za njegov opoziv, imaju}i u vidu pravna pravila imovinskog prava koja dopu{taju opoziv tog ugovora zbog neblagodarnosti ili osiroma{enja. Time se u ranijem postupku sudovi nisu bavili jer su prebrzo zaklju~ili da ovde nije re~ o poklonu ve} o ugovoru o doìvotnom izdràvanju. (Re{enje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3413/99 od 25.08.1999. godine)
122
26. Ako ugovorom o prodaji cena nije odre|ena, a ni ugovor ne sadrì dovoljno podataka pomo}u kojih bi se ona mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo. Iz obrazloènja: Prema ~injeni~nom stanju tuìlja je u svojstvu primaoca izdràvanja sa tuènim u svojstvu davalaca izdràvanja zaklju~ila ugovor o doìvotnom izdràvanju koji je overen u Op{tinskom sudu dana 26.05.1987. godine, ali nije overen od strane sudije. Dràvina nepokretnosti preneta je odmah na tuène, a tuìlja je dala svoj bezuslovni pristanak i za upis prava svojine u zemlji{nim knjigama na imena tuènih. Tuèni su se obavezali da tuìlji u narednih 15 godina daju ta~no odre|ena namirnice (meso i povr}e u odre|enoj koli~ini), a u slu~aju smrti tuìlje kao primaoca izdràvanja obaveze davalaca izdràvanja prestaju. Tuèni su izvr{ili isporuku jednog dela namirnica za 1987. godinu jer je deo namirnica tuìlja vratila uz obrazloènje da su lo{eg kvaliteta, a od 1988. godine tuèni obavezu ne izvr{avaju. Pored izloènog, utvr|eno je da je navedeni ugovor pravnosna`nom presudom Op{tinskog suda od 3.12. 1991. godine ogla{en ni{tavnim, te da je utvr|eno da se radi o simulovanom pravnom poslu, a da je disimulovan pravni posao u stvari ugovor o kupoprodaji. Me|utim, prema odredbi ~lana 462. ta~ka 1. Zakona o obligacionim odnosima, ako ugovorom o prodaji cena nije odre|ena, a ni ugovor ne sadrì dovoljno podataka pomo}u kojih bi se ona mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo. Predmetnim ugovorom tuèni su obavezani da kao protivvrednost za primljene nepokretnosti tuìlji daju odre|enu koli~inu namirnica po vrsti i obimu. Ovakav na~in davanja, ukoliko se po|e od teze da je u pitanju ugovor o kupoprodaji, mogao bi predstavljati odredivu cenu, ali samo u situaciji da je obaveza davanja uslovljena za odre|eni vremenski period, bez mogu}nosti odstupanja. Parni~ne stranke su ugovorile obavezu u trajanju od 15 godina. Me|utim , predvideli su i odstupanje od ove obaveze, a to je u slu~aju ranije smrti tuìlje kao primaoca davanja, kada se dalja obaveza tuènih gasi. Imaju}i u vidu ovu odredbu zaklju~enog ugovora, cena ne samo da nije bila odre|ena, nego ne bi bila ni odrediva. Da bi cena bila odrediva, ugovor mora sadràti dovoljno podataka pomo}u kojih bi se ona mogla odrediti. Me|utim, odredba ugovora kojom se gasi obaveza davanja tuènih u slu~aju smrti tuìlje isklju~uje mogu}nost odre|ivanja cene u momentu zaklju~enja ugovora, jer se radi o neizvesnoj okolnosti, koja unosi element aleatornosti u zaklju~eni ugovor. Prema odredbi navedenog ~lana 462. ta~ka 1. ZOO, ugovor o kupoprodaji koji nema od123
re|enu ili odredivu cenu, nema pravno dejstvo. Nièstepeni sudovi su na{li da se ovde radi o ugovoru o prodaji sa obro~nim otplatama cene, a da pri tom nisu ispitivali ekvivalent u prestacijama. Osim toga da bi se smatrao ugovorom o kupoprodaji bilo je nu`no da je u prete`nom delu izvr{en, odnosno da je ispla}en ve}i deo kupoprodajne cene. U konkretnom slu~aju ne samo da cena nije ispla}ena ve} nije ni odre|ena. Pored toga, prema odredbi ~lana 542. ZOO ugovor o prodaji sa obro~nim otplatama cene odnosi se samo na pokretne, a ne i na nepokretne stvari, koje su predmet ugovora u konkretnom slu~aju. (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1425/97 od 4.03.1998. godine) 27. Kada je Ugovorom o poklonu nepokretnosti, koji je overen u sudu, ugovorena obaveza doìvotnog izdràvanja poklonodavca, koji svoju nepokretnost odmah prenosi poklonoprimcu u svojinu, Ugovor o poklonu kao simulovani pravni posao ne proizvodi pravno dejstvo, ali je punovaàn disimulovani dvostrano-obavezni ugovor sui generis, koji ima elemente Ugovora o doìvotnom izdràvanju. Iz obrazloènja: Taj disimulovani ugovor nije klasi~an ugovor o doìvotnom izdràvanju, regulisan odredbama Zakona o nasle|ivanju, jer mu nedostaje nasledno-pravna komponenta, koja je bitno obele`je ovakvog ugovora - prenos imovine nije odloèn do smrti primaoca izdràvanja. Zato i zahtev forme (uvere ugovora od strane sudije), propisanim Zakonom o nasle|ivanju, ~ije je ispunjenje uslov nastanka i punova`nosti ugovora o doìvotnom izdràvanju, ne mora da bude ispunjen kod ovog ugovora. Po{to je u pitanju jedan sui generis - obligaciono-pravni ugovor, ~iji je predmet nepokretnost, to i po stanovni{tvu Vrhovnog suda Srbije isti zadovoljava formu propisanu Zakonom o prometu nepokretnosti, po{to je zaklju~en pismeno, a potpisi su overeni kod suda, te proizvodi pravno dejstvo, zbog ~ega je i zahtev za njegov poni{taj zbog nedostatka dokaza neosnovan, kako su to pravilno zaklju~ili nièstepeni sudovi. ( Vrhovni sud Srbije, Rev. 2195/93)
124
VII. PPELAZAK OBAVEZE DO@IVOTNOG IZDR@AVANJA NA BRA^NOG DRUGA I POTOMKE DAVAOCA IZDR@AVANJA
1. Prelazak obaveze doìvotnog izdràvanja na bra~nog druga i potomke davaoca izdràvanja koji su pozvani na nasle|e, nije nasledno-pravna sukcesija i zato se o tome ne odlu~uje u ostavinskom postupku. Iz obrazloènja: Prema odredbi ~lana 204. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, posle smrti davaoca izdràvanja njegove obaveze prelaze na njegovog bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e, ako pristanu. Odredba ~l. 204. stav 2. propisuje ukoliko potomci i bra~ni drug ne pristanu na produènje ugovora o doìvotnom izdràvanju, ugovor se raskida, a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdràvanje. Ova odredba nema naslednopravna dejstva, kao {to nema ni ugovor o doìvotnom izdràvanju. (ovaj ugovor ima obligacionopravni karakter). Ona se odnosi na naslednu sukcesiju prelaskom obaveze na odre|ene subjekte. Obaveza prelazi na sukcesore po samom zakonu, a ako sukcesori ne pristanu, ugovor o doìvotnom izdràvanju se raskida. Da li je obaveza davaoca izdràvanja, u konkretnom slu~aju, pre{la na predlaga~e ili ne, ne spada u ostavinski postupak, pa su predlaga~i mogli, ukoliko smatraju da su nenasledni sukcesori pokojnog davaoca izdràvanja, svoj interes za{titi tu`bom za utvr|enje u parni~nom postupku. Imaju}i re~eno u vidu, Vrhovni sud smatra da su neosnovani navodi revizije o tome da je ovde re~ o nasledno-pravnoj sukcesiji. Okolnost da, po odredbi ~lana 204. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, obaveze davaoca izdràvanja prelaze na njegovog bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e, ne ukazuje da je ovde re~ o nasle|ivanju ve} samo bliè odre|uje nenasledne sukcesore. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3897/97 od 27.09.1997. godine) 2. Tuìlac je posle smrti ugovornog davaoca izdràvanja, kao njegov potomak, pristao na produènje zaklju~enog ugovora, pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca izdràvanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora, posle smrti primaoca izdràvanja.
125
Iz obrazloènja: Smr}u primaoca izdràvanja nastupili su zakonski uslovi za potpunu realizaciju ugovora o doìvotnom izdràvanju, po kojem je tuìlac, kao pravni sledbenik davaoca izdràvanja (koji je preminuo pre primaoca) izvr{avao ugovorne obaveze i stekao valjan pravni osnov za sticanje vlasni{tva na stanu koji je predmet ugovora. Tuìlac je posle smrti ugovornog davaoca izdràvanja, kao njegov potomak pristao na produènje zaklju~enog ugovora, pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca izdràvanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora, posle smrti primaoca izdràvanja. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4063/98)
126
VIII. PRENOS SVOJINE NA NEPOKRETNOSTI NA DAVAOCA IZDR@AVANJA PRE SMRTI PRIMAOCA IZDR@AVANJA PO UGOVORU O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU
1. Kada se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju zaklju~enog izme|u primaoca izdràvanja i davaoca izdràvanja koji se nalazi u prvom naslednom redu, porez na prenos apsolutnih prava ne pla}a se na deo koji bi davalac izdràvanja po zakonu nasledio u momentu zaklju~enja ugovora, ve} samo na deo koji je ve}i od dela koji bi davalac izdràvanja po zakonu nasledio u momentu zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju. Iz obrazloènja: Osporenim re{enjem odbijena je àlba tuìlje izjavljena protiv re{enja Republi~ke uprave javnih prihoda Odeljenje za utvr|ivanje i naplatu javnih prihoda ^. kojim je tuìlji utvr|en porez na prenos apsolutnih prava u ukupnom iznosu od 1.597,50 dinara. Tuìlja je u tu`bi navela da je osporenim re{enjem povre|en zakon na njenu {tetu, da je pred nadle`nim op{tinskim sudom obustavljen ostavinski postupak za deo imovine obuhva}en ugovorom o doìvotnom izdràvanju, dok su na ostalom delu imovine ogla{eni zakonski naslednici. Smatra da ona nije obveznik poreza na prenos apsolutnih prava, te je predloìla da sud tu`bi odbije. Iz spisa proisti~e da je tuìlja zaklju~ila ugovor o doìvotnom izdràvanju kao davalac izdràvanja sa svojim roditeljima kao primaocima izdràvanja kojim je ugovoreno da na ime izdràvanja, primalac izdràvanja posle svoje smrti ostavlja u svojinu jednu polovinu ku}e davaocu izdràvanja. Posle smrti oca tuìlje kao primaoca izdràvanja, tuìlji kao davaocu izdràvanja je utvr|ena poreska obaveza za njegov deo nepokretnosti, dok je na drugom delu nepokretnosti vlasnik majka tuìlje. Tuìlji su priznata poreska oslobo|enja na osnovu odredbe ~lana 28. stav 1. ta~ka 6. Zakona o porezima na imovinu ("Slu`beni glasnik RS", br. 43/94) na deo nepokretnosti koji bi tuìlja kao davalac izdràvanja po zakonu nasledila u momentu zaklju~enja ugovora. Vrhovni sud Srbije je svojom presudom ocenio kao pravilno i zakonito re{enje drugostepenog organa, kojim je odbijena àlba tuìlje izja127
vljena protiv prvostepenog re{enja, nalaze}i da je tuèni organ pravilno postupio kada je odbio àlbu tuìlje s obzirom da je u upravnom postupku, koji je prethodio dono{enju osporenog re{enja, tuìlji priznato poresko osloba|anje na delu ku}e koji bi davaocu izdràvanja po zakonu pripao u nasle|e u momentu zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju. Stoga je pravilno utvr|en porez na prenos apsolutnih prava na deo imovine koji je ve}i od dela koji bi davalac izdràvanja po zakonu nasledio u momentu zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju." (Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. br. 7183/96 od 12.03.1996. godine) 2. Klauzula u ugovoru o doìvotnom izdràvanju po kojoj primaoci izdràvanja prenose svojinu na nepokretnosti na davaoca izdràvanja u momentu zaklju~enja ugovora, nije u suprotnosti sa pravnom prirodom ovog ugovora, a poreska obaveza poreza na prenos apsolutnih prava u odnosu na davaoca izdràvanja u ovakvoj situaciji nastaje momentom zaklju~enja ugovora. Iz obrazloènja: "Po oceni Vrhovnog suda Srbije pogre{no je u postupku kod tuènog organa prilikom dono{enja osporenog re{enja primenjeno materijalno pravo zbog pogre{nog pravnog stava tuènog organa, po kome ugovor o doìvotnom izdràvanju, kojim je ugovorena klauzula po kojoj se primaoci izdràvanja sagla{avaju da se davalac izdràvanja uknjiì kao vlasnik nepokretnosti ve} u momentu zaklju~enja ugovora, ima karakter ugovora o kupoprodaji. Suprotno ovakvom stavu upravnih organa, po oceni Vrhovnog suda, klauzula u ugovoru o doìvotnom izdràvanju, zaklju~enog po formi i sadrìni u skladu sa odredbama ~l. 194. i 195. Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik RS", broj 46/95), po kojoj se primaoci izdràvanja sagla{avaju da se svojina na nepokretnosti, koja je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju, moè preneti na davaoca izdràvanja u momentu zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, nije u suprotnosti sa pravnom prirodom ovoga ugovora. U poreskoj materiji, ovakva klauzula ima zna~aj nastanka poreske obaveze poreza na prenos apsolutnih prava shodnom primenom odredbe ~lana 26. stav 3. Zakona o porezima na imovinu ("Slu`beni glasnik RS", br. 43/94 i 53/95), pa je pogre{io tuèni organ kada je zbog navedene klauzule ovom ugovoru dao karakter ugovora o kupoprodaji, na koji na~in su na {tetu tuìlje povre|ene odredbe ~lana 22. stav 4. citiranog zakona koje se ti~u strana~ke legitimacije tuìlje u ovoj poreskoj stvari, kao i odredaba ~lana 28. ta~ka 6. istog zakona koja se odnosi na poreska osloba|anja kod prenosa prava svojine na nepokretnosti ugovorom o doìvotnom izdràvanju." (Vrhovni sud Srbije, U. 5480/98 od 17.02.1999. godine)
128
3. U slu~aju kad je primalac izdràvanja jo{ za ìvota ustupio svoju imovinu davaocu izdràvanja kao naknadu za izdràvanje koje primalac izdràvanja obezbe|uje davaocu izdràvanja do kraja ìvota i to opredelio ugovorom o doìvotnom izdràvanju saglasiv{i se da davalac izdràvanja na osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju odmah po overi istog ugovora, upi{e pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti, poreska obaveza nastaje momentom overe ugovora o doìvotnom izdràvanju, a ne danom smrti primaoca izdràvanja. Iz obrazloènja: Ovo stoga {to je po shvatanju Vrhovnog suda primalac izdràvanja ovla{}en da jo{ za ìvota ustupi u svojinu svoju imovinu davaocu izdràvanja kao naknadu za izdràvanje koje primaocu izdràvanja obezbe|uje davalac izdràvanja do kraja ìvota. Ovo svoje ovla{}enje i pravo vlasnik zasniva na osnovnoj odluci privatne svojine da je ona apsolutna, {to zna~i da obuhvata sva ovla{}enja koja se odnose na ekonomsko iskori{}avanje robe odnosno predmeta svojine, {to zna~i kori{}enje i raspolaganje u spornom slu~aju nepokretnosti iz ugovora o doìvotnom izdràvanju po svojoj slobodnoj volji. Prema tome i ovakvo raspolaganje nepokretnom imovinom navedenom u ugovoru o doìvotnom izdràvanju koje ~ini primalac izdràvanja kao privatni vlasnik na spornim nepokretnostima je u skladu sa pravnom prirodom instituta privatne svojine da je ona apsolutna {to zna~i da vlasnik u svako doba njome moè raspolagati neograni~eno i po slobodnoj volji. Stoga i saglasnost primaoca izdràvanja iz ~lana 4. citiranog ugovora o doìvotnom izdràvanju, da davalac izdràvanja sti~e pravo svojine na predmetnim nepokretnostima momentom overe ugovora od strane sudije, a pre smrti primaoca izdràvanja, nije u suprotnosti sa ~lanom 194. Zakona o nasle|ivanju, jer taj propis, koji izri~ito predvi|a da se ugovorom o doìvotnom izdràvanju obavezuje primalac izdràvanja da se posle njegove smrti na davaoca izdràvanja prenese svojina ta~no odre|enih stvari ili kakva druga prava, kao naknada za obavezu izdràvanja koju ima davalac izdràvanja, ne zabranjuje da primalac izdràvanja moè svojinu na svojim stvarima i pravima preneti i pre svoje smrti, {to je primalac izdràvanja u~inio u spornom slu~aju kako je napred ve} navedeno. Stoga se u ovom specifi~nom slu~aju ~lan 26. stav 4. Zakona o porezima na imovinu ima tuma~iti tako da poreska obaveza nastaje ne danom smrti primaoca izdràvanja, ve} momentom overe ugovora o doìvotnom izdràvanju kojim je ugovoreno da se svojina na nepokretnosti koja je predmet ugovora prenosi momentom overe ugovora o doìvotnom izdrà129
vanju, {to je bila izri~ita volja i pravo primaoca izdràvanja koje proisti~e iz prirode apsolutnosti svojine. Pored toga, treba napomenuti da je jedna od osnovnih odredaba Ustava Republike Srbije predvi|ena u ~lanu 3. stav 1. Ustav da je: "U Republici Srbiji slobodno sve {to ustavom ili zakonom nije zabranjeno", pa i ova odredba Ustava Republike Srbije ide u prilog tuma~enju odredbe ~l. 194. stav 1. Zakona o nasle|ivanju i ~l. 26. stav 4. Zakona o porezima na imovinu kako je to izloèno u ovoj presudi. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. Broj 2488/98 od 2.9.1998. godine)
130
IX. IZVR[AVANJE OBAVEZA IZ UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

1. Kada se istovremeno zaklju~uje ugovor o poklonu i ugovor o doìvotnom izdràvanju, ugovor o doìvotnom izdràvanju predstavlja izraz volje strana ugovornica, izjavljene s namerom da se stranke pravno veù, a ugovor o poklonu sa~injen je u skladu sa takvim motivom stranaka. Tako|e je neosnovan revizijski navod da nepokretnost ne moè biti predmet ugovora o poklonu i ugovora o doìvotnom izdràvanju. U takvom slu~aju se moè smatrati da je ugovorom o doìvotnom izdràvanju izraèna volja stranaka da svoje odnose saobraze me|usobnim imovinskim interesima, a posle smrti primaoca izdràvanja odnosi se reguli{u u skladu sa ugovorom o doìvotnom izdràvanju. (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4440/95 od 20.12.1995. godine). 2. Nièstepeni sudovi su, imaju}i u vidu da je primalac izdràvanja napravio svojeru~ni testament, a prethodno zaklju~eni ugovor o doìvotnom izdràvanju nije raskinut, stali na stanovi{te da je ugovor o doìvotnom izdràvanju punovaàn pravni posao jer nije raskinut, a da je navedeni testament ni{tavan i da zbog toga ne proizvodi pravno dejstvo. Vrhovni sud nalazi da se ovako pravno stanovi{te ne moè prihvatiti. Kada je zaklju~en ugovor o doìvotnom izdràvanju u smislu ~lana 117. Zakona o nasle|ivanju, primalac izdràvanja ostaje vlasnik imovine i posle zaklju~enja ugovora, a davaocu izdràvanja pripada pravo da tek posle smrti primaoca izdràvanja traì predaju imovine koja je bila predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju. Do tog momenta davalac izdràvanja u smislu ~lana 118. istog zakona moè svoje pravo iz ugovora upisati u javnoj knjizi. (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3464/95 od 27.09.1995. godine) 3. Stranka se u parnici moè pozvati na ugovor o doìvotnom izdràvanju, iako u ostavinskom postupku to nije u~inila. Iz obrazloènja: Pogre{no je shvatanje prvostepenog suda da se tuèni ne moè pozvati na ugovor o doìvotnom izdràvanju, u odnosu na parcelu, iako u ostavinskom postupku to nije u~inio jer re{enje ostavinskog suda vezuje stranke samo u pogledu zaostav{tine i naslednog dela, a stranke mogu isticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasle|u u smislu ~lana 26. Zakona o vanparni~nom postupku, pa je prvostepeni sud bio duàn da oceni prigovor tuènog da parcela ne predstavlja zaostav{tinu pokojne, zbog to131
ga {to je otu|ena ugovorom o doìvotnom izdràvanju, u korist davaoca izdràvanja tuènog. (Okru`ni sud u Poàrevcu, G`. 610/95 od 3.05.1995. godine) 4. Neizvr{avanje ugovornih obaveza onako kako one glase, a kasnije u potpunosti, dovodi do poreme}aja odnosa stranaka i doprinosi sticanju uverenja primaoca izdràvanja da se kao stara èna, u pogledu svojih potreba, ne moè osloniti na davaoce izdràvanja. Iz obrazloènja: U toku postupka pred Op{tinskim sudom utvr|eno je da su sada pok. kao primalac izdràvanja i tuèni, kao davaoci izdràvanja, zaklju~ili ugovor o doìvotnom izdràvanju koji je overen kod istog suda pod Ov. 4819/90 na dan 25.10.1990. godine. Po ugovoru tuèni su preuzeli obavezu da se na svoj sopstveni tro{ak staraju o primaocu izdràvanja i to na na~in koji odgovara njenom zdravstvenom stanju i ìvotnom dobu tako {to }e joj davati svakodnevnu ishranu i grejanje, zatim da ~iste stan i da se staraju o pranju i peglanju, a u slu~aju bolesti da je neguju, obezbe|uju lekove i lekarske preglede, te da joj za slu~aj smrti obezbede prose~nu sahranu, s tim da tro{kove utro{ka elektri~ne energije, komunalije i poreza za nepokretnost snose po pola. Me|utim tuèni ove svoje ugovorne obaveze ili nisu uredno izvr{avali ili uop{te ih nisu izvr{avali, pa tako nisu svakodnevno kuvali, nisu odràvali ku}u i dvori{te, tako da je pok. bila prinu|ena da to sama ~ini. Pored toga ~esto su bili odsutni, pa tako nisu bili kod ku}e ni kad je pok. pozlilo, zbog ~ega su joj kom{ije pruìle pomo}. Zbog uno{enja pili}a u ku}u pok. je bila prinu|ena da se povu~e u jednu sobu svoje ku}e, a protivno njenoj volji tuèni su je odveli kod lekara radi utvr|ivanja njenog psihi~kog stanja, posle ~ega je do{lo do potpunog poreme}aja odnosa i podno{enja tu`be za raskid ugovora. Pok. se bila preselila kod svojih ro|aka i tamo boravila oko sedam i po meseci sve dok prvostepeni sud nije usvojio njen tu`beni zahtev za raskid ugovora, kada se ponovo vratila u svoju ku}u, ali se zatvaraju}i u svoju sobu, jer se pla{ila tuènih, zbog ~ega je u sobu unosila i motku. Protivno ugovoru pok. je u celosti snosila izdatke za potro{enu elektri~nu energiju, komunalije, a sama se starala o sebi i o svojim potrebama. Imaju}i u vidu ovako utvr|eno ~injeni~no stanje, koje se u smislu ~lana 385. stav 3., ZPP, i ne moè napadati revizijom Op{tinski i Okru`ni sud su pravilno zaklju~ili da tuèni svoje obaveze iz ugovora nisu izvr{avali onako kako glase, a kasnije u potpunosti, {to je dovelo do poreme}aja odnosa stranaka i doprinelo sticanju uverenja kod pok. da se kao stara èna u pogledu svojih potreba ne moè osloniti na tuène, a {to je bila osnovna svrha zaklju~enja ugovora. S obzirom na sve ovo, te na ~injenicu
132
da je tuèna boravila van ku}e kod svojih ro|aka sedam i po meseci i da se fakti~ki sama o sebi starala i sama zadovoljavala svoje ìvotne potrebe. Op{tinski i Okru`ni sud su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tu`beni zahtev, daju}i za to potpune i pravilne razloge, koje usvaja i Vrhovni sud i na koje se upu}uje revizija. Zato su i neosnovani navodi u reviziji da je pobijana presuda zasnovana na pogre{noj primeni materijalnog prava. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6518/97 od 25.12.1997. godine) 5. Smisao ugovora o doìvotnom izdràvanju je obezbe|enje izdràvanja, pa se ugovor ne moè odràti na snazi kada se iz bilo kojih razloga u duèm vremenskom periodu fakti~ki ne izvr{ava. Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju tuìlja je kao primalac izdràvanja sa tuènom, kao davaocem izdràvanja zaklju~ila ugovor o doìvotnom izdràvanju Ov. Br. 1358/91 od 19.11.1991. godine, kojim se tuèna obavezala da tuìlju doìvotno izdràva tako {to }e joj obezbediti sve {to joj je neophodno za normalan ìvot i po smrti je sahraniti, a tuìlja da joj u naknadu za to iza svoje smrti ostavlja u svojinu stan. Pored toga tuèna se kao davalac izdràvanja obavezala da otpla}uje cenu stana koji je tuìlja neposredno pre toga otkupila. Tim ugovorom nije ugovorena zajednica ìvota, ali su takvu zajednicu stranke fakti~ki uspostavile avgusta meseca 1992. godine kada se tuèna i preselila u stan tuìlje te ovaj stan uredila i odràvala ga, i uredno izvr{avala i druge ugovorom preuzete obaveze. S obzirom da je tuèna u celosti isplatila otkupnu cenu stana, izme|u stranaka je postignut sporazum da s tim u vezi zaklju~e ugovor o kupovini i prodaji stana, a u tom ugovoru ozna~e cenu stana. Takav ugovor je zaklju~en 23. aprila 1992. godine, ali su se stranke i dalje dràle u svemu ugovora o doìvotnom izdràvanju. Kada se me|utim, tuèna na osnovu ugovora o kupoprodaji uknjiìla kao vlasnik stana i tuìlja to saznala, do{lo je do poreme}aja me|usobnih odnosa stranaka Aprila meseca 1994. godine prekinuta je zajednica ìvota s tim {to je tuèna dalje izvr{avala svoje obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju. Od avgusta meseca 1994. godine tuìlja, me|utim, odbija da prima izdràvanje u bilo kom obliku, a zamenom brave na ulaznim vratima stana tuènu onemogu}ava i da u|e u stan. Od tog perioda ugovor o doìvotnom izdràvanju tuèna vi{e ni na koji na~in ne izvr{ava. Na izloèno ~injeni~no stanje nièstepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su sporni ugovor o doìvotnom izdràvanju raskinuli, a ugovor o kupovini i prodaji stana poni{tili. Smisao ugovora o doìvotnom izdràvanju je naime obezbe|enje izdràvanja. Zbog te nje133
gove specifi~nosti on se ne moè odràti na snazi kada se iz bilo kojih razloga u duèm vremenskom periodu fakti~ki ne izvr{ava. Kod utvr|ene ~injenice da tuèna od avgusta meseca 1994. godine vi{e ni na koji na~in ne izvr{ava obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju i po nalaènju Vrhovnog suda stekli su se razlozi za raskid tog ugovora. Zaklju~uju}i kupoprodajni ugovor 23. aprila 1992. godine namera stranaka ugovornica nije bila da tuìlja prenese tuènoj pravo svojine na stanu, a da joj tuèna za to isplati cenu, ve} da se i dalje izvr{ava ugovor o doìvotnom izdràvanju. Radi se dakle o prividnom ugovoru, koji po ~l. 66. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima nema pravno dejstvo izme|u ugovornih stranaka. Bez uticaja su na odlu~ivanje o tu`benom zahtevu navodi u reviziji tuène da nije kriva za neizvr{enje ugovora o doìvotnom izdràvanju. U okolnostima bitno poreme}enih odnosa stranaka o~igledno vi{e nema uslova da se taj ugovor odrì na snazi, a tuèna u vezi sa raskidom ugovora ima pravo na naknadu tro{kova izdràvanja u~injenih za vreme trajanja ugovora, a po op{tim pravilima o naknadi {tete i na tu naknadu, ukoliko je {teta posledica skrivljenog pona{anja tuìlje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2120/97 od 27.08.1997. godine)
134
X. ZAJEDNI^KA IMOVINA I UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

1. Imovina koju jedan bra~ni drug u toku trajanja bra~ne zajednice stekne po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju, ukoliko su se o izvr{avanju ugovornih obaveza starale obe ugovorne strane, zajedni~ka je imovina bra~nih drugova. Me|utim, ukoliko oba bra~na druga nisu izvr{avala obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju u podjednakom vremenskom periodu, ve} jedna ugovorna strana mnogo kra}e od druge, njihov doprinos u sticanju takve imovine ne moè biti jednak. Iz obrazloènja: "Zahtev tuìlaca u ovom sporu odnosi se na sticanje bra~ne tekovine i udeo stranaka u njenom sticanju. Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju tuìlja i prvotuèni bili su u braku od 1962. do 1964, godine, u kom braku je ro|en drugotuèni. Nakon razvoda braka prvotuèni je zaklju~io drugi brak, koji je tako|e razveden 13.06.1966. godine, kada su tuìlja i prvotuèni ponovo zaklju~ili brak i ponovo se razveli 7. septembra 1994. godine. U toku trajanja braka bilo je nekoliko prekida bra~ne zajednice. Dana 1. februara 1965. godine prvotuèni je zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju sa svojom majkom kao primaocem izdràvanja, koji ugovor je trajao do smrti njegove majke 18.05.1970. godine. Dana 18. oktobra 1985. godine prvotuèni je zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju sa svojim ocem, koji ugovor je trajao do 20.01.1986. godine, kada je njegov otac kao primalac izdràvanja umro. Tuìlja je zajedno sa prvotuènim ispunjavala obaveze iz oba ugovora o doìvotnom izdràvanju u periodu u kome je bila u braku sa prvotuènim. U toku trajanja bra~ne zajednice prvotuèni je bio zaposlen i ostvarivao zaradu, a u jednom periodu od ukupno 4 do 5 godina radio je u Nema~koj. Tuìlja je bila nezaposlena, bavila se poljoprivrednim i ku}nim poslovima, negovala dva sina i aktivno u~estvovala u ispunjavanju obaveza iz ugovora o doìvotnom izdràvanju. U vreme gradnje ku}e pomagala je prvotuènom tako {to je spremala hranu majstorima i zajedno sa prvotuènim pripremala teren za gradnju ku}e. Na osnovu tako utvr|enog ~injeni~nog stanja sudovi su zaklju~ili da je imovina navedena u izreci prvostepene presude ste~ena u toku trajanja bra~ne zajednice, te predstavlja bra~nu tekovinu tuìlje i prvotuènog u smislu ~lana 321. Zakona o braku i porodi~nim odnosima (sada Porodi~ni zakon). Samim tim i imovina ste~ena kao naknada za izdràvanje po ugovoru o doìvotnom izdràvanju predstavlja zajedni~ku imovinu bra~nih
135
drugova, jer su oba bra~na druga u~estvovala u davanju izdràvanja bez obzira {to je samo jedan od njih ugovara~-davalac izdràvanja. Udeo tuìlje u sticanju zajedni~ke imovine prvostepeni sud je opredelio na 9/20 delova po ugovoru o doìvotnom izdràvanju koji je prvotuèni zaklju~io sa svojom majkom. U pogledu imovine ste~ene po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju sa ocem prvotuènog, udeo tuìlje utvr|en je na 1/2. Vrhovni sud smatra da je pravilan zaklju~ak nièstepenih sudova da je imovina koju je jedan bra~ni drug u toku bra~ne zajednice stekao po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju, ukoliko su se o izvr{avanju ugovornih obaveza starale obe ugovorne strane, zajedni~ka imovina bra~nih drugova. Me|utim, ukoliko oba bra~na druga nisu izvr{avala obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju u podjednakom vremenskom periodu, ve} jedna ugovorna strana mnogo kra}e od druge, njihov doprinos u sticanju takve imovine ne moè biti jednak niti pribli`no jednak. Stoga je bilo potrebno nesumnjivo utvrditi duìnu perioda u kome se o izvr{enju ugovornih obaveza po ugovorima o doìvotnom izdràvanju starala svaka od parni~nih stranaka, pa tek nakon toga, uzimaju}i u obzir i pojedina~no angaòvanje svakog od njih u ispunjenju ugovornih obaveza, odrediti visinu doprinosa u sticanju nepokretne imovine koja je bila predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju." (Re{enje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 513/01 od 21.02.2002. godine) 2. Prilikom utvr|ivanja doprinosa vanbra~ne supruge u sticanju tekovine kod ugovora o doìvotnom izdràvanju treba uzeti u obzir ~injenicu da li je vanbra~na supruga bila stalno u zajednici sa primaocima izdràvanja, odnosno gde je bila u radnom odnosu, gde je ìvela, da li je snosila tro{kove sahrane primalaca izdràvanja kao i materijalnu bazu koja je postojala pre stupanja u vanbra~nu zajednicu. Iz obrazloènja: Prvostepeni sud nije postupio po primedbama iz re{enja, a u pogledu ~injenica da tuìlja zbog radnog odnosa nije bila stalno u zajednici sa primaocima izdràvanja, te ako je to ta~no doprinos tuìlje ne bi mogao biti jednak doprinosu tuènika. Tako|e tuìlja nije u~estvovala u tro{kovima sahrane primalaca izdràvanja pa je i to nu`no uzeti u obzir prilikom utvr|ivanja doprinosa u sticanju. U pogledu pokretnih stvari sud nije cenio materijalni bazu jer je i prema iskazu tuìlje sto~ni fond bio ve}i dok su bili ìvi roditelji tuènika, te je trebalo utvrditi koliki je fond bio u vreme zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju u odnosu na sto~ni fond u vreme raskida zajednice izme|u tuìlje i tuènog pa onda oceniti udeo tuìlje. Napominje se da pokretne stvari nisu dovoljno opisane, jer nije navedena ni rasa ni starost ni teìna stoke koja je predmet deobe. (Re{enje Okru`nog suda u Poàrevcu G`. 188/99 od 15.02.1999. godine)
136
XI. ISTICANJE POSTOJANJA PUNOVA@NOG UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU U PARNICI

1. Okolnost da se tuèna u ostavinskom postupku nije pozvala na ugovor o doìvotnom izdràvanju, ona time nije izgubila pravo da u parnici, u odnosu na tuìlju kao tre}e lice isti~e postojanje punova`nog ugovora o doìvotnom izdràvanju. Iz obrazloènja: Iz stanja u spisima proizilazi da je tuèna ogla{ena za naslednika po osnovu zakona na celokupnoj zaostav{tini ostavioca, jer se druga dva naslednika nisu prihvatili nasle|a dok tuìlja u ostavinskom postupku nije u~estvovala. Utvr|eno je da u ostavinskom postupku tuèna se nije pozvala na ugovor o doìvotnom izdràvanju koji je zaklju~ila sa ostaviocem, kao primaocem izdràvanja, a u vezi spornih nepokretnosti. U pobijanoj presudi izraèno je stanovi{te da tuèna, samim tim {to se u ostavinskom postupku nije pozvala na navedeni ugovor o doìvotnom izdràvanju, time se opredelila da se zaostav{tina raspravi po zakonskom redu nasle|ivanja, a ne na osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju, a sa tih razloga nièstepeni sudovi utvr|uju da je tu`beni zahtev osnovan i da tuìlji, kao unuci ostavioca pripada 1/4 spornih nepokretnosti. Vrhovni sud nalazi da je izraèno pravno stanovi{te nepravilno, jer okolnost da tuèna u ostavinskom postupku se nije pozvala na ugovor o doìvotnom izdràvanju, ona time nije izgubila pravo da u ovom sporu, u odnosu na tuìlju kao tre}e lice, isti~e postojanje punova`nog ugovora o doìvotnom izdràvanju i time osnovano osporava tu`beni zahtev, jer pravnosna`no{}u ostavinskog re{enja tuèna nije izgubila mogu}nost da se poziva na svoje ja~e pravo po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju. Prema tome, Vrhovni sud nalazi da je pobijana presuda doneta na pogre{noj primeni materijalnog prava, zbog ~ega je Vrhovni sud ukinuo obe nièstepene presude, da bi prvostepeni sud u ponovnom postupku odlu~io o osnovanosti tu`benog zahteva. Naime, pravo tuène da u ostavinskom postupku izabere da li }e da se poziva ili ne na ugovor o doìvotnom izdràvanju, a na koji se ona nije pozvala, jer je celokupna zaostav{tina njenog pokojnog oca pripala njoj kao jedinom nasledniku. Me|utim, sada kada se u situaciji kada se kao zakonski naslednik pojavila i tuìlja, Vrhovni sud nalazi da nema nikakvih zakonskih smetnji, da se tuèna u
137
ovom sporu pozove na ugovor o doìvotnom izdràvanju, po{to pravnosna`no{}u ostavinskog re{enja ona nije prekludirana u pravu raspolaganja imovinom iz ugovora o doìvotnom izdràvanju, kako pogre{no zaklju~uju oba nièstepena suda. (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 510/90 od 11.11.1997. godine) 2. U slu~aju smrti primaoca izdràvanja, kao jednog od sanaslednika, davalac izdràvanja iz ugovora o doìvotnom izdràvanju nema pravo da bez pristanka tuènog drugog sanaslednika nastavi zapo~etu parnicu radi utvr|enja osnovanosti isklju~enja tuènog sanaslednika iz nu`nog naslednog dela, jer nije univerzalni sukcesor primaoca izdràvanja. Iz obrazloènja: Prema saglasnom utvr|enju sudova nakon {to je prvobitna tuìlja E. R. umrla u toku parnice, na koju je upu}ena radi utvr|enja osnovanosti isklju~enja tuènog iz prava na nu`ni nasledni deo posle smrti oca, njen punomo}nik je na ro~i{tu za glavnu raspravu odrànom 2. juna 1995. godine u odsustvu punomo}nika tuènog, kao tuìoca ozna~io tuìlju [. H. i to kao davaoca izdràvanja po ugovoru o doìvotnom izdràvanju zaklju~enom u toku parnice 6. januara 1993. godine sa prvobitnom tuìljom R. kao primaocem izdràvanja i po kom ugovoru kao naknada za izdràvanje je odmah preneta celokupna zaostav{tina na tuìlju H. Pri takvim okolnostima sudovi su zakonito postupili kada su odbili kao neosnovan tu`beni zahtev tuìlje [. H. Pre svega potonja tuìlja [. H. nije univerzalni sukcesor prvobitne tuìlje R. pa sledom toga nije legitimisana da posle smrti R. nastavi parnicu radi utvr|enja osnovanosti isklju~enja tuènog iz nu`nog naslednog dela. Ona je pod uslovima iz ~lana 195. stav 2. Zakona o parni~nom postupku, kao lice koje je u toku parnice po ugovoru o doìvotnom izdràvanju steklo zaostav{tinu o kojoj je izme|u tuìlje R. i tuènog u toku parnice, mogla da stupi u parnicu kao tuìlja umesto prvobitne tuìlje R. Ti uslovi ovde nisu ispunjeni, jer u smislu navedenih zakonskih odredaba nema pristanka tuènog na takvu promenu tuìoca. Time ona nije izgubila pravo da u sporu sa tuènim o pravu svojine na spornoj zaostav{tini pod uslovima odre|enim zakonom dokazuje da je tuèni izgubio pravo na nu`ni deo zbog osnovanog testamentalnog isklju~enja na to. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3799/97 od 10.09.1997. godine) 3. Zaklju~enjem ugovora o doìvotnom izdràvanju, zave{talac }e opozvati testament koji je sa~inio dan ranije.
138
Iz obrazloènja: Otac tuìlje sa~inio je 22. avgusta 1984. godine pismeni testament pred svedocima, kojim je svu nepokretnu imovinu, kao i pokretnu imovinu, name{taj, ku}ne aparate i ma{ine, zave{tao tuènoj supruzi iz tre}eg braka sa kojom nije imao dece, po{to je prethodno naveo da je tuìlju (}erku iz prvog braka) i }erku iz drugog braka namirio u njihovim naslednim delovima ugovorima o poklonu nepokretnosti. Slede}eg dana, 23. avgusta 1984. godine, ugovorom o doìvotnom izdràvanju overenim pred sudom ostavio je tuènoj sa kojom je do tada ìveo u zajednici punih 30 godina 1/2 ku}e i dve zgrade, stoje}e na k. p. 40/1, sa pravom kori{}enja 1/2 k. p. 40/1, ku}i{te, dvori{te i pa{njak od 7,98 ari, kao i svu pokretnu imovinu, ku}ne stvari, aparate, alatke i ma{ine. Nièstepeni sudovi su odbili zahtev tuìlje da se utvrdi da je testamentom povre|en nu`ni nasledni deo i da se smanji raspolaganje zave{taoca koji je umro 13. novembra 1989. godine, i pri tom dali razloge koje prihvata i ovaj sud. Prema ~lanu 102. Zakona o nasle|ivanju, svako docnije raspolaganje od strane zave{taoca odre|enom stvari koju je bio nekom zave{tao ima za posledicu opozivanje zave{tanja te stvari. Zaklju~enjem ugovora o doìvotnom izdràvanju 23. avgusta 1984. godine zave{talac je opozvao testament, sa~injen dan ranije, tako da je umro bez imovine, koja je po ~lanu 117. stav 1. Zakona o nasle|ivanju pre{la u svojinu tuène u momentu smrti primaoca izdràvanja. Po{to je otac tuìlje umro bez imovine i bez testamenta, zahtev da se izvr{i redukcija testamenta zbog povrede nu`nog naslednog dela ostao je bez smisla. Neosnovano se u reviziji navodi da se ugovor o doìvotnom izdràvanju ne odnosi na svu imovinu koja je bila predmet testamenta. Ni testamentom ni ugovorom o doìvotnom izdràvanju ne moè se raspolagati tu|om imovinom. Ugovorom o doìvotnom izdràvanju, otac tuìlje je raspolagao1/2 ku}e i drugih nepokretnih stvari, zato {to je druga polovina ve} pripadala tuènoj po osnovu zajedni~kog sticanja u braku, {to je nagla{eno u ta~ki 3. stav 2. ugovora. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 516/95 od 14.02.1995. godine)
139
XII. PRILOG
1. Primer Ugovora o doìvotnom izdràvanju
Na osnovu ~l. 194. i 195. Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik RS", broj 46/95), zaklju~uje se slede}i UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU izme|u @ivanovi} Stanimirke, iz Beograda ul. __________________ br. _________, kao primaoca izdràvanja, s jedne strane i Novakovi} Mirjane, iz Beograda, ul. ________________ br. ___ , kao davaoca izdràvanja, s druge strane. Ugovorne strane su se sporazumele o slede}em: ^lan 1. Primalac izdràvanja i davalac izdràvanja sporazumeli su se da davalac izdràvanja izdràva primaoca izdràvanja, da je hrani i odeva, neguje i pazi, da je u bolesti le~i tako {to }e joj obezbe|ivati odgovaraju}eg lekara ili smestiti u bolnicu, pribavljati odgovaraju}e lekove i sanitetski i drugi potreban medicinski materijal, da je posle smrti sahrani, podigne spomenik i ogradi grob i izvr{i sve obi~aje koji se organizuju i sprovode za umrla lica pravoslavne vere, a u naknadu za sve to primalac izdràvanja ostavlja u nasle|e i u svojinu davaocu izdràvanja svoj dvosoban stan koji se nalazi u zgradi u Beogradu, ul. _________________________ br. ___ na tre}em spratu, stan broj ___, a sastoji se od dve sobe, kuhinje, kupatila, terase i lo|e. Ukupne povr{ine od ____ m2. ^lan 2. Davalac izdràvanja pristaje da doìvotno izdràva primaoca izdràvanja na na~in i pod uslovima navedenim u ~lanu 1. ovog ugovora. ^lan 3. Predaja stana iz ~lana 1. ovog ugovora odlaè se do smrti primaoca izdràvanja. ^lan 4. Svaka ugovorna strana moè traìti raskid ovog ugovora ukoliko druga ugovorna strana ne bude ispunjavala svoje obaveze njime predvi|ene. ^lan 5. Davalac izdràvanja moè prava iz ovog ugovora upisati u javne knjige bez prisustva i bez posebne saglasnosti primaoca izdràvanja. ^lan 6. Ovaj ugovor ima biti overen od strane nadle`nog suda u Beogradu. ^lan 7. Ovaj ugovor je sa~injen u ___ istovetnih primeraka, od kojih svaka ugovorna strana zadràva po ___ primeraka. U Beogradu, dana _______ 200__godine Ugovorne strane: 1. ____________________, primalac izdràvanja 2. ____________________ , davalac izdràvanja Overa Ugovora od strane nadle`nog suda
140
2. Tu`ba za raskid Ugovora o doìvotnom izdràvanju

OP[TINSKOM SUDU U ___________________________ ___________________________ TU@ILAC: _________________ iz _________ ul. _____________br. __ TU@ENI: ________________ iz _________ ul. ______________br. __ TU@BA za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju u ___ primeraka Izme|u tuìoca i tuènog je na dan ______ 200__godine zaklju~en Ugovor o doìvotnom izdràvanju, koji je overen dana ______ 200__godine u op{tinskom sudu u _________________ br. ___. Tim ugovorom tuèni se, kao davalac izdràvanja obavezao da tuìoca, kao primaoca izdràvanja, izdràva do kraja njegovog ìvota, a tuìlac je ovim ugovorima preneo na tuènog svoj dvosoban stan koji se nalazi u Beogradu ul.___________________ br. ___ na III spratu, stan broj ___ , a sastoji se od dve sobe, kuhinje, kupatila, terase i lo|e, ukupne povr{ine od ____ m2. DOKAZ: Ugovor o doìvotnom izdràvanju br. _____ od _______ 200__godine Odnosi ugovornih strana, ubrzo po zaklju~enju Ugovora, po~eli su da se pogor{avaju, jer se davalac izdràvanja oglu{avao o svoje obaveze tako da je ~esto puta primaoca izdràvanja ostavljao gladnog, a zatim je prestao da se o njemu brine. Takvo pona{anje tuènog dovodilo je do ~estih sva|a me|u ugovornim stranama, u kojima je tuèni vre|ao tuìoca, pretio mu batinama, a vi{e puta nasrtao uz pretnju da }e mu oduzeti ìvot kako bi {to pre umro. DOKAZ: svedoci_______________________. Saslu{anje stranaka. Zbog ovakvog pona{anja tuènog, do{lo je do takvog poreme}aja odnosa da je neminovan raskid Ugovora o doìvotnom izdràvanju. DOKAZ: saslu{anje stranaka. Tuìlac predlaè da taj sud, po sprovedenom postupku, donese
141
P R E S U DU Raskida se Ugovor o doìvotnom izdràvanju, zaklju~en izme|u tuìoca _________________________, kao primaoca izdràvanja, i tuènog ___________ kao davaoca izdràvanja, overen od strane Op{tinskog suda u _________ dana ____ 200__godine pod br. ___ . Tuèni je duàn da tuìocu naknadi tro{kove ovog postupka koliko budu iznosili, u roku od 15 dana od dana pravosna`nosti pod pretnjom prinudnog izvr{enja. U ___________ dana ______ 200__godine Tuìlac, ___________________ Napomena: Po ~lanu 201. Zakona o nasle|ivanju mogu} je raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog poreme}enih odnosa, a po ~lanu 202. tog zakona, raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Ako se me|usobni odnosi ugovornika iz bilo kog razloga toliko poremete da postanu nepodno{ljivi, svako od njih moè zahtevati da sud raskine ugovor. Kad sud izrekne raskid, primalac izdràvanja je duàn dati naknadu za primljena davanja i usluge. Ako je do raskida do{lo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na parni~nu naknadu. Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, raskid ugovora posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja moè zahtevati i lice u ~iju korist je izdràvanje ugovoreno. Ako se posle zaklju~enja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno oteàno, sud moè, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Sud moè pravo primaoca izdràvanja preina~iti u doìvotnu rentu ako se saglase ugovornice. Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, raskid ugovora posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja moè zahtevati i lice u ~iju je korist izdràvanje ugovoreno.
142
3. Tu`ba za poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju

OP[TINSKOM SUDU U ___________________________________ ___________________________________ TU@ILAC: ________________ iz ___________ ul. ____________br. __ TU@ENI: ________________ iz __________ ul. _____________br. __ TU@BA radi poni{taja Ugovora o doìvotnom izdràvanju u _________ primeraka Kod tog suda u toku je ostavinski postupak iza po~. ____________ iz _____________ , moga oca koji je umro ______ 200__godine. DOKAZ: izvod iz spisa tog suda br. _____ Na ostavinskoj raspravi pokazan je ugovor o doìvotnom izdràvanju od______ 200__godine, zaklju~en izme|u mog po~. oca kao primaoca izdràvanja i tuènog kao davaoca izdràvanja, po kome je tuèni dobio u nasledstvo dvosoban stan u Beogradu, ul.______________ br. ___ . DOKAZ: Ugovor o doìvotnom izdràvanju od _____ 200____ godine, overen kod tog suda br. ___ U vreme zaklju~ivanja ugovora o doìvotnom izdràvanju moj otac je bio star 90 godina i te{ko bolestan na plu}ima tako da mu je i po mi{ljenju-nalazu lekara predstojala skora smrt. To je bilo poznato tuènom u vreme zaklju~enja ovog ugovora, a u vreme overe ugovora tom sudu to nije bilo poznato. Zbog te bolesti moj otac je umro ______ 200__godine. DOKAZ:uvid u medicinsku dokumentaciju bolnice__________u _________________, saslu{anje svedoka ______________________________, saslu{anje stranaka ______________________________. Tuèni je znao prilikom zaklju~ivanja ugovora o doìvotnom izdràvanju da primaocu izdràvanja predstoji skora smrt. Po{to Ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja, to su se stekli uslovi za poni{taj Ugovora. Sa tih razloga predlaè se tom sudu da donese
143
P R E S U DU Utvr|uje se da je NI[TAV Ugovor o doìvotnom izdràvanju od_____ 200__godine, zaklju~en izme|u po~. _____________, kao primaoca izdràvanja, i ______________ iz _____________ kao davaoca izdràvanja, overen kod tog suda br.___ . Tuèni je duàn da tuìocu naknadi tro{kove ovog postupka koliko budu iznosili najkasnije u roku od 15 dana od dana pravnosna`nosti pod pretnjom prinudnog izvr{enja. U __________ dana ______ 200__godine Tuìlac _____________________
Napomena: Ova tu`ba se odnosi na slu~aj ni{tavosti ugovora o doìvotnom izdràvanju iz ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju, prema kome na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdràvanja sud moè da poni{ti ugovor o doìvotnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Zakonski naslednici mogu poni{taj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primao~eve. Rok od jedne godine ne moè po~eti da te~e pre smrti primao~eve. Po ~lanu 196. istog zakona ni{tav je ugovor kome je davalac izdràvanja fizi~ko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti i stara o primaocu izdràvanja (medicinsko osoblje, bolnice, razli~ite agencije i sl.), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadle`nog organa starateljstva.
144
4. Zakon o nasle|ivanju
("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/03 - USRS)
-izvod III. UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU
Pojam ugovora
^lan 194. Ugovorom o doìvotnom izdràvanju obavezuje se primalac izdràvanja da se posle njegove smrti na davaoca izdràvanja prenese svojina ta~no odre|enih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdràvanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdràva i da se brine o njemu do kraja njegovog ìvota i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdràvanja ugovorom moè obuhvatiti samo stvari ili prava postoje}a u trenutku zaklju~ivanja ugovora. Ako {to drugo nije ugovoreno, obaveza izdràvanja naro~ito obuhvata obezbe|ivanje stanovanja, hrane, ode}e obu}e, odgovaraju}u negu u bolesti i starosti, tro{kove le~enja i davanja za svakodnevne uobi~ajene potrebe.
Oblik
^lan 195. Ugovor o doìvotnom izdràvanju mora biti zaklju~en u pismenom obliku i overen od sudije koji je duàn da pre overe pro~ita strankama ugovor i primaoca izdràvanja naro~ito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostav{tinu i da se njome ne mogu namiriti nu`ni naslednici. U suprotnom ugovor je ni{tav.
Poseban slu~aj ni{tavosti ugovora

^lan 196. Ni{tav je ugovor u kome je davalac izdràvanja fizi~ko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti i stara o primaocu izdràvanja (medicinsko osoblje, bolnice, razli~ite agencije i sli~no), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadle`nog organa starateljstva.
145
Doìvotno izdràvanje vi{e lica

^lan 197. Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno za dvoje ili vi{e lica, svako od njih ima zasebno pravo na odre|ena davanja i ~injenja.
Doìvotno izdràvanje u korist re}eg lica

^lan 198. Kada je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, davalac izdràvanja sti~e svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovara~a ako ugovorom nije odre|eno da svojina prelazi u trenutku smrti tre}eg lica. Obaveza izdràvanja traje do smrti tre}eg lica.
Obezbe|ivanje prava iz ugovora

^lan 199. Davalac izdràvanja moè svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnoj knjizi. Isto pravo posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja ima i tre}e lice u ~iju je korist izdràvanje ugovoreno.
Neprenosivost prava
^lan 200. Potraìvanja primaoca izdràvanja ne mogu se preneti na drugoga.
Raskid ugovora zbog poreme}enih odnosa

^lan 201. Ako se me|usobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodno{ljivi, svaki od njih moè zahtevati da sud raskine ugovor. Kad sud izrekne raskid, primalac izdràvanja je duàn dati naknadu za primljena davanja i usluge. Ako je do raskida do{lo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na parni~nu naknadu.
146
Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, raskid ugovora posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja moè zahtevati i lice u ~iju je korist izdràvanje ugovoreno.
Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti

^lan 202. Ako se posle zaklju~enja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno oteàno, sud moè, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Sud moè pravo primaoca izdràvanja preina~iti u doìvotnu rentu ako se saglase ugovornice. Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, raskid ugovora posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja moè zahtevati i lice u ~iju je korist izdràvanje ugovoreno.
Pravo zakonskih naslednika primaoca izdràvanja

^lan 203. Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdràvanja, sud moè poni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Zakonski naslednici mogu poni{taj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primao~eve. Rok od jedne godine ne moè po~eti da te~e pre smrti primao~eve.
Smrt davaoca izdràvanja

^lan 204. Posle smrti davaoca izdràvanja njegove obaveze prelaze na njegovog bra~nog druga i potomke, koji su pozvani na nasle|e, ako pristanu. Ako oni ne pristanu na produènje ugovora o doìvotnom izdràvanju, ugovor se raskida a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdràvanje. ^lan 205. Ako bra~ni drug i potomci davaoca izdràvanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca izdràvanja. Sud }e naknadu odrediti po slobodnoj oceni cene}i imovno stanje primaoca izdràvanja o onih koji su bili ovla{}eni na produènje ugovora.
147

Knjiga Dozivot Izdrzavanje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Knjiga Dozivot Izdrzavanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DO@IVOTNO IZDR@AVANJE PO ZAKONU O NASLE\IVANJU

U Beogradu, februar, 2009. godine.

I. UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

2. Oblik Ugovora o do`ivotnom izdr`avanju

3. Elementi Ugovora o do`ivotnom izdr`avanju

4. Pravna priroda Ugovora o do`ivotnom izdr`avanju

5. Zaklju~ivanje Ugovora o do`ivotnom izdr`avanju

6. Uslovi za zaklju~enje i punova`nost Ugovora o do`ivotnom izdr`avanju

7. Punomo}je za zaklju~enje Ugovora o do`ivotnom izdr`avanju

8. Predmet Ugovora o do`ivotnom izdr`avanju

10. Do`ivotno izdr`avanje vi{e lica

11. Do`ivotno izdr`avanje u korist tre}eg lica

12. Obezbe|enje prava iz Ugovora o do`ivotnom izdr`avanju

13. Neprenosivost prava

14. Pravo zakonskih naslednika primaoca izdr`avanja

15. Smrt davaoca izdr`avanja

16. Ugovor o poklonu i Ugovor o do`ivotnom izdr`avanju

17. Zajedni~ka imovina i Ugovor o do`ivotnom izdr`avanju

18. Stan kao predmet Ugovora o do`ivotnom izdr`avanju

2) Stan u otkupu kao predmet Ugovora

3) Otkupljen stan kao predmet Ugovora

19. Zajednica ìvota kao predmet Ugovora o doìvotnom izdràvanju

II. ZLOUPOTREBA PRAVA KOD UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

1. Zloupotreba kod zaklju~enja Ugovora

2. Zloupotreba kod izvr{enja Ugovora

3. Zloupotreba kod prestanka Ugovora

III. RASKID UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

1. Sporazumni raskid Ugovora o do`ivotnom izdr`avanju

2. Raskid Ugovora o do`ivotnom izdr`avanju zbog poreme}enih odnosa

3. Raskid Ugovora zbog promenjenih okolnosti

4. Naknada za primljena davanja i usluge u slu~aju raskida ugovora

5. Dejstvo raskida Ugovora o do`ivotnom izdr`avanju

IV. PONI[TAJ UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

V. NI[TAVOST UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

VI. PUNOVA@NOST UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

IX. IZVR[AVANJE OBAVEZA IZ UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

X. ZAJEDNI^KA IMOVINA I UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

XI. ISTICANJE POSTOJANJA PUNOVA@NOG UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU U PARNICI

2. Tu`ba za raskid Ugovora o do`ivotnom izdr`avanju

3. Tu`ba za poni{taj ugovora o do`ivotnom izdr`avanju

-izvod III. UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

Poseban slu~aj ni{tavosti ugovora

Do`ivotno izdr`avanje vi{e lica

Do`ivotno izdr`avanje u korist re}eg lica

Obezbe|ivanje prava iz ugovora

Raskid ugovora zbog poreme}enih odnosa

Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti

Pravo zakonskih naslednika primaoca izdr`avanja

Smrt davaoca izdr`avanja

You might also like