Fakultet za poslovnu ekonomiju

REPUBLIKI JAVNI PRIHODI

Profesor: doc. dr Vesna Mileti 4015/12

Student : Milo Mitrovi

1.

SADRAJ

Decembar, 2012

Republiki javni prihodi

1. Sadraj............................................................................................ 2. Uvod................................................................................................ 3. Finansijski sistem.............................................................................. 4. Pojam i funkcija javnih prihoda............................................................

4.1 Klasifikacija javnih prihoda..............................................................

2 3 4 5 7 8 8 8 9 10 11 11 11 12 14 15 16 17 18 19 19 20 21

5. Poreski sistem...................................................................................
5.1 Pojam poreza.............................................................................. 5.2 Karakteristike poreza..................................................................... 5.3 Poreska terminologija.................................................................... 5.4 Osnovni ciljevi oporezivanja............................................................ 5.5 Principi oporezivanja...................................................................... 5.6 Izbegavanje plaanja poreza (evazija)................................................ 5.7 Prevaljivanje poreza...................................................................... 5.8 Klasifikacija poreza....................................................................... 5.9 Ekonomska klasifikacija poreza........................................................

6. Akcize.............................................................................................. 7. Fiskalni monopoli............................................................................... 8. Carine.............................................................................................. 9. Takse............................................................................................... 10. Doprinosi........................................................................................ 11. Budet........................................................................................... 12. Zakljuak........................................................................................ 13. Literatura.......................................................................................

2.

UVOD

Republiki javni prihodi

Javni prihodi su novana dravna sredstva za finansiranje optih i zajednikih potreba. Formiraju se putem raspodele i preraspodele nacionalnog dohotka. Savremena finansijska teorija, pored klasinih javnih prihoda, prihvata i javni dug, emisiju novca i druge oblike javnih prihoda kao dopunske javne prihode, koji slue za prikrivanje javnih rashoda. Javni dug postaje redovni izvor javnih prihoda modernih drava. Javni prihodi predstavljaju sredstva koja drava i drugi javno - pravni subjekti prikupljaju putem poreza, taksa, doprinosa, javnih zajmova i sl., radi podmirivanja odreenih drutvenih potreba. Kako ubiranje javnih prihoda, u stvari, znai preraspodelu nacionalnog dohotka, u novije vreme oni su od posebnog znaaja ne samo za podmirenje optih i zajednikih potreba drave i njenih graana, nego i kao instrument ekonomske politike putem kojeg se moe bitno uticati na kretanje nacionalnog dohotka, na privredni rast, na zaposlenost i na privrednu stabilnost. Na visinu i strukturu javnih prihoda utiu javne funkcije, ekonomska mo drave i konkretni ekonomski odnosi. Javni prihodi izraavaju se u novcu i slue za pokrivanje trokova opteg karaktera u jednogodinjem periodu. Oni su osnovna institucija javnih finansija, deo su novostvorene vrednosi, a njihova upotreba ne ugroava postojeu imovinu. Osnovni faktori koji deluju na sistem javnih prihoda su privredni sistem, drustveno-ekonomsko ureenje zemlje, ostvareni nacionalni dohodak, valiina teritorije, broj stanovnika.Javni prihodi se ostvaruju na osnovu oporezivanja, prihoda javnih preduzea, upotrebe dravne imovine naknada za usluge dravnih organa, javnog duga i drugo. Poreski prihodi su osnovni i najznaajniji obim javnih prihoda koje ubire drava na osnovu poreskog suvereniteta. U novije vreme javni prihodi se preteno realizuju na osnovu poreza na dohodak fizikih lica, poreza na dobit, poreza na potronju, na promet proizvoda i usluga, doprinosa za socijalno osiguranje, porez na imovinu i dr. Javni prihodi predstavljaju efikasan instrument finansijske i ekonomske politike. Poreska politika je deo ekonomske i socijalne politike. Subjekt poreske politike je drava odnosno njeni organi od centralnih do lokalnih. Javni prihodi, njihova raspodela i javni rashodi (ukupni sistem javnih finansija), ureuju se zakonima. U principu, prava i ovlaenja da uspostavljaju, uvode i odreuju visine stopa za pojedine vrste javnih prihoda (tri elementa fiskalnog suvereniteta), i deoba tih prava i ovlaenja na pojedine javno-pravne subjekte (deoba fiskalnog suvereniteta), zavise od dravnog ureenja. Danas, u svetu, nema drave (osim Australije) u kojoj su sva tri elementa fiskalnog suvereniteta kumulirana na jednom mestu. A raspodela javnih prihoda obavlja se prema kriterijumima optimalnog zadovoljavanja javnih potreba. U federativnim, pa i u unitarnim dravama, to se pitanje reava fiskalnim sporazumima. Njima se, u stvari, rasporeuju i konkretizuju kompetencije i odgovornosti unutar sistema.

Republiki javni prihodi

3.

FINANSIJSKI SISTEM

Finansije u irem smislu obuhvataju sve poslove koji se zasnivaju na novanim odnosima. Finansije u uem smislu odnose se na sistem prikupljanja i troenja javnih sredstava u zadovoljavanju javnih potreba. Javne finansije ili fiskalna politika prouavaju obim i strukturu javnih rashoda i sistem prikupljanja javnih prihoda. Savremene finansije obuhvataju ukupno novano poslovanje u zemlji. Predmet javnih finansija je finansijka aktivnost drave i njenih upravnih organa i organizacija. Javni prihodi i rashodi koriste se kao instrumenti fiskalne politike. Finansije javnog sektora su predmet javnih finansija. Finansije u uem smislu obuhvataju novanu privredu drave, njenih organa i drugih javno pravnih tela koja uestvuju u podmirenju javnih potreba. Finansije u irem smislu obuhvataju sve poslove koji se zasnivaju na novanim odnosima, javno mravne finansije, bankarstvo i osiguranje. U savremenoj teoriji razlikujemo tri finansijske oblasti: monetarne finansije, javne finansije i meunarodne finansije. U okviru monetarnih finansije izuavaju se problemi novca: novana emisije, stabilnost novca, kupovna mo novca, kredit, kamatna stopa, monetarna politika. Mikrofinansije izuavaju finansiranje na nivou preduzea. Makrofinansije izuavaju monetarne finansije, bankarstvo, osiguranje i meunarodne finansije. Drava je politika, pravna, ekonomska i ideoloka institucija. Drava deluje na politiku i ekonomsku stabilnost preko javnog sektora, poreske politike, politike javnih rashoda, budetske politike. Drava preko mera i mstrumenata monetarne, fiskalne, spoljnotrgovinske i drugih makroekonomskih pohtika deluje na stabilnost proizvodnje, pune zaposlenosti, stabilnosti cena i dr. Fiskalna politika na osnovu javnih rashoda i prihoda deluje na globalna kretanja u privredi. Instrumentima fiskalne pohtike deluje se na preraspodelu nacionalnog dohotka, formiranja dohotka, zaposlenosti, otklanjanja ciklinih kretanja u privredi. Ciljevi fiskalne politike su istovetni ciljevima ekonomske politike: politika alokacije, privrednih resursa, politika, raspodele, i politika stabilizacije. Drava je istovremeno uesnik na flnansijskom tristu i njegov regulator. Savremena drava koristi se javnim zajmovima, kreditima i drzavnim vrednosnim papirima (dravne obveznice) radi finansiranja javnih potreba.

Republiki javni prihodi

4.

POJAM I PRIRODA JAVNIH PRIHODA

Pod javnim ili drutvenim prihodima podrazumevamo sva ona novana sredstva koja slue drutvenoj zajednici za podmirenje tj. pokrie javnih ili drutvenih rashoda. Izvravanje brojnih i obimnih funkcija i zadataka koje u savremenim uslovima ima drava nuno nalae postojanje odgovarajuih sredstava. Naime,da bi moglo uopte da pristupi izvrenju javnih rashoda,savremena drava mora da raspolae odgovarajuim javnim prihodima. U toku svog istorijskog razvoja ,javni prihodi su se pojavljivali u brojnim oblicima i bili su predmet brojnim transformacija. Mnogi raniji postojei oblici i vrste javnih prihoda su vremenom nestali, ali su se pojavljivali i novi, u skladu sa vladajuim ekonomskim, socijalnim i politikim prilikama. Drutveni ili javni prihodi predstavljaju novana sredstva koja drava prikuplja radi pokrivanja drutvenih rashoda. Prema tome, drutveni prihodi predstavljaju sredstva koja imaju osnovnu nameru pokrivanje ili finansiranje drutvenih funkcija. To su sredstva koja slue za zadovoljavanje optih i zajednikih drutvenih potreba. Javni prihodi se formiraju uglavnom kroz sistem raspodele i preraspodele nacionalnog dohotka. Analogno tome, velikim delom njihovo formiranje je opredeljeno odnosima u proizvodnji. Otud drava raspolae raznovrsnim prihodima ija visina i struktura zavise od politikih , ekonomskih , socijalnih i drugih faktora unutar svake privrede. Javni prihodi imaju brojne karakteristike, meu kojima izdvojiti sledee: 1. 2. 3. 4. 5. 6. treba posebno

Obaveznost koju utvruje drava Ubiru se po pravilu u novcu Ubiru se redovno godinje Slue za podmirivanje javnih potreba Ne podleu zakonima trita Njihovo troenje ne dovodi u pitanje postojeu imovinu

Javni prihodi mogu imati razliite oblike. Kao glavni oblici javnih prihoda javljaju se prihodi iz javne imovine, porezi, doprinosi, takse, parafiskalni prihodi, javni dug, sredstva iz trezora i sredstva koja dobijaju novom monetarnom emisijom kao i pokloni. Koju e vanost imati svaki od ovde pomenutih javnih prihoda u finansijama jedne zemlje zavisi od niza konkretnih okolnosti meu kojima e ekonomski, socijalni i politiki faktori imati odluujuu ulogu. Struktura javnih prihoda imajui u vidu uee i znaaj pojedinih kategorija prihoda u ukupnim javnim prihodima znatno se razlikuje od zemlje do zemlje u zavisnosti od mnogih faktora ekonomsko socijalne i politike prirode. Meutim, ipak se kao opta karakteristika sistema javnih prihoda savremenih drava ve na prvi pogled istie injenica da se u najveem broju zemalja porezi pojavljuju kao osnovni i najvaniji vid prihoda. Porezima se u razvijenim privredama danas formira preko 85%

Republiki javni prihodi

javnih sredstava od ega 6o-7o% otpada na direktne poreze, a ostalo na indirektne. Kao redovnim izvorima javnih sredstava porezima se u svim razvijenim privredama pokriva preko 5o% javnih prihoda. Ostalo ine sredstva javnog duga i sredstva socijalnog osiguranja. Takodje odnos poreskih prihoda prema javnom dugu pokazuje sve vei znaaj javnog duga kao vanrednog izvora javnih sredstava. Javni dug postaje redovni izvor za pokrie javnih i drugih oblika rashoda. U savremenoj ekonomskoj i finansijskoj politici javni prihoda se koriste za ostvarenje brojnih ciljeva i zadataka. Ako bi se ovi ciljevi i zadavi grupisali u odgovarajue komplekse onda bi se moglo diferencirati najmanje. etiri osnovna kompleksa ciljeva i zadataka odnosno funkcije javnih prihoda: Preraspodela dohotka i akumulacije Alokacija privrednih resursa Ekonomska i socijalna stabilizacija Podsticanje privrednog razvoja

Preraspodela dohotka i akumulacije - predstavlja najvaniju funkciju ukupnog sistema javnih prihoda. Analogno tome stvaranje javnih prihoda preko odgovarajuih fiskaliteta ekonomski oznaava in preraspodele dohotka i akumulacije, s obzirom da su se oni realizovali na tritu. Preraspodela dohotka i akumulacije putem javnih prihoda mogu se initi pretpostavke za stvaranje niza javnih funkcija koje e pomoi daljim privredni i socijalni razvoj zemlje. Meutim priroda ove raspodele nosi sa sobom i potencijalne opasnosti pre svega ekonomske i socijalne prirode. Slian je sluaj i javnim prihodima nefiskalnog karaktera. Oni takodje predstavljaju znaajan in u preraspodeli dohotka i akumulacije pa otud mogu pomoi ostvarenje znaajnih ekonomskih politikih i socijalnih ciljeva i zadataka. Alokacija privrednog resursa - predstavlja znaajnu funkciju javnih prihoda s obzirom da oni mogu viestruko delovati na alokaciju privrednih faktora u nacionalnoj privredi. Naime preko javnih prihoda stvaraju se finansijska sredstva koja e alocirati preko javnih rashoda u pravcu koje utvrdi odgovarajua finansijska odnosno ekonomska politika. Meutim, javni prihodi nose u sebi mogunost da utiu na alokaciju privrednih resursa kod subjekata i van fiskalnog sistema. Zbog toga, podsticanje alokacije privrednih resursa preko javnih prihoda u eljene pravce (delatnosti, regione, strukture investicija itd), ini aktivan sadraj najveeg broja savremenih finansijskih politika. U tom kontekstu, savremena finansijska teorija posveuje veliku panju i znaaj ovoj funkciji javnih prihoda, traei nove naine i nova reenja koja bi vodila ka najboljim rezultatima. Ekonomska i socijalna stabilizacija - predstavlja znaajnu funkciju javnih prihoda. Veliki znaaj i ulogu javnih prihoda u stabilizacionoj politici potie iz njihove moi da utiu na direktan i

Republiki javni prihodi

indirektan nain na dinamiku osnovnih agregata nacionalne privrede. Naime preko javnih prihoda mogue je uticati na rast ili smanjenje mnogih pojedinanih oblika tranje. To se postie veim ili manjim zahtevanjem osnovnih izvora takvih oblika tranje. Analogno tome parcijalne akcije strukture javnih prihoda na segmentima tranje ili ponude nacionalne privrede odrazie se na ukupnu nacionalnu tranju ili ponudu. Podsticanje privrednog razvoja - preko javnih prihoda mogue je na vie naina. Prvo javni prihodi se mogu javiti direktno u funkciji alimentatora odreenog javnog fonda koji ima funkciju da finansira ue ili ire programe privrednog razvoja nacionalne privrede. Drugo javni prihodi mogu i indirektno uticati na privredni razvoj preko podsticanja onih ekonomskih kategorija koje su od najveeg znaaja za privredni razvoj. Tako preko strukture javnih prihoda moe se uticati na rast akumulacije u celini ili po privrednim oblastima i regionima Javni prihodi slue za finansiranje dravne organizacije i njeno funkcionisanje to je uvek zahtevalo velika sredstva koja se prikupljaju u vidu dravnih (javnih) prihoda, a troe u obliku dravnih (javnih) rashoda. Javni prihodi su imali i imaju razliite izvore koji se razlikuju po obimu i strukturi. Njihova visina i struktura zavise od niza faktora od kojih su najvanija ekonomska mo drave, njene funkcije i sami ekonomski odnosi koji vladaju u odreenoj zemlji.

4.1 Klasifikacija javnih prihoda

Redovni i vanredni prihodi Ova klasifikacija podrazumeva prihode koji se prikupljaju u kontinuitetu, svake godine i iz izvora koji se u ekonomskom smislu obnavljaju. Oni slue za podmirenje redovnih, a ne vanrednih dravnih rashoda. To su uglavnom dravne potrebe: izdaci za vojsku, policiju, sudstvo, zdravstvo, obrazovanje i ostale korisnike dravnog budeta. Pod vanrednim javnim prihodima podrazumevamo one koji se prikupljaju povremeno i slue za podmirivanje vanrednih potreba koje je nemogue predvideti (elementarne nepogode, poari, poplave, zemljotresi, epidemije itd). Javno-pravni i privatno-pravni prihodi Javno-pravni prihodi su oni koje drava naplauje na osnovu svog finansijskog suvereniteta (iz dohotka graana a putem poreza i taksi). Nasuprot njima privatno-pravni prihodi su oni koje drava ostvaruje iz svojih preduzea ili svoje imovine. Originarni i derivativni prihodi Originarni ili izvorni prihodi su oni koje drava ostvaruje tokom svoje ekonomske aktivnosti ili na osnovu prava vlasnitva, odnosno oni koji potiu od dravnih preduzea i imanja. Derivativni (izvedeni) prihodi su oni koje drava ostvaruje na osnovu svoje suverene vlasti a koristei svoj fiskalni suverenitet.

Republiki javni prihodi

Prihodi od stanovnitva i prihodi od pravnih lica Prihodi od stanovnitva su oni koje graani plaaju iz svog dohotka ili iz svoje imovine, a prihodi od pravnih lica su oni koje drava prikuplja od privrednih preduzea, finansijskih institucija (banaka), zadruga i drugih pravnih lica. Povratni i nepovratni prihodi Javni prihodi koje graani, preduzea i druga pravna lica plaaju dravi po pravilu se ne vraaju i imaju bespovratni karakter. Postoje prihodi koji imaju povratni karakter ali se to kod njih unapred mora naglasiti. Namenski i nenamenski prihodi Namenski (destinirani) prihodi su takvi gde je tano unapred utvrena namera utroaka sredstava. Tako se na primer raspisuju javni zajmovi za izgradnju puteva i drugih objekata infrastrukture. Nenamenski (nedestinirani) prihodi su oni koji slue za podmirivanje svih drutvenih potreba, a njihova namena nije unapred utvrena.
5.

PORESKI SISTEM

Poreski sistem podrazumeva skup svih poreskih oblika kao i skup pravnih normi kojima je regulisana poreska materija. Smatra se da poreski sistem predstavlja ukupnost poreskih oblika povezanih u jednu neprotivrenu celinu. Na poreski sistem utie istorijski razvoj, privredna struktura, veliina zemlje, broj stanovnika, visina nacionalnog dohotka, drutveno-ekonomski odnosi, pripadnost odreenim integracionim zajednicama i slino. Poreski sistem koji je sastavljen iz vie poreskih oblika nazivamo poreski pluralizam. Nasuprot njemu postoji poreski monizam, tj. sistem sastavljen iz samo jednog poreskog oblika.

5.1 Pojam poreza

Porez je postojao jo u staroj Grkoj, Rimu i Egiptu ali su se najvie porezi razvili u kapitalizmu. Porez je deo dohotka ili imovine koji drava na osnovu svog suvereniteta oduzima od fizikih i pravnih lica za pokrie svojih rashoda ne dajui im za to neposrednu naknadu. Porez je prinudno davanje za koje se ne obezbeuje neposredna protiv naknada. Porez je deo dohotka i imovine, slui za pokrie javnih rashoda i predstavlja najvaniji prihod drave koji se ubira u novcu. 5.2 Karakteristike poreza Najece karakteristike poreza su :

Republiki javni prihodi

1) Predstavlja prinudno davanje i ogleda se u tome da poreski obveznik nema drugog izbora nego da plati odreeni iznos u odreenom roku. 2) Njegovom obvezniku se ne obezbeuje nikakva direktna protiv-naknada i drava mu ne polae raun o tome u koje e svrhe biti utroen. 3) Davanje u ovom obliku potie uglavnom iz dohotka ali ree moe i iz imovine. 4) Slui za pokrie dravnih rashoda i ujedno govori o ciljevima ubiranja poreza (finansiranje optih potreba). Porez inae predstavlja po obimu najznaajniji prihod drave i uvek se izraava u novcu. Po obimu je vrlo dominantan pa tako u formiranju ukupnih prihoda uestvuje sa 80-85 posto, u nekim zemljama i vie. Po obimu, porezi obino predstavljaju od 25 do 35 procenata drutvenog proizvoda drave.

5.3 Poreska terminologija

Meu mnogobrojnim poreskim elementima i terminima najee su u upotrebi: Poreski obveznik - je fiziko ili pravno lice kome zakon nalae da plati porez tj. izmiri poresku obavezu. To lice se naziva pasivnim poreskim subjektom ili poreskim dunikom. Poreski platac - fiziko ili pravno lice koje stvarno plaa porez ili ga plaa uz mogunost da ga prevali na neko drugo lice koje bi snosilo poreski teret. Poreski destinater - za razliku od poreskog obveznika koji je po zakonu duan da plati porez, poreski destinater oznaava lice koje definitivno snosi poreski teret. Poreska vlast - oznaava politiko-teritorijalnu jedinicu (optina, pokrajina, republika, federacija) koja ima pravo da uvede poresku obavezu i koja ima finansijke organe koji vre razret i naplatu poreza. Poreska sposobnost - oznaava ekonomsku mogunost plaanja poreza. Ona zavisi od visine dohotka poreskog obveznika i veliine njegove imovine. Poreski izvor - ine ga sva ona dobra koja pripadaju jednom poreskom obvezniku i iz kojih on plaa porez. Izvor plaanja poreza moe biti prihod, dohodak i imovina.

Republiki javni prihodi

Poreski objekt ili predmet - su odreene injenice, pokretne ili nepokretne stvari, iznosi novca, kao i pravno-ekonomske transakcije koje ine osnovu za obraun poreza. Poreska osnovica - je kvalitativna i kvantitativna konkretizacija poreskog objekta. To je veliina ili vrednost za utvrivanje poreske obaveze. Tako kod poljoprivredne delatnosti poreska osnovica je katastarski prihod, kod naslea osnovica je vrednost nasleene imovine, kod poreza na promet to je cena oporezovanog proizvoda. Poreska stopa - je deo osnovice i utvruje se po pravilu u procentu od poreske osnovice. Postoje tri metode za utvrivanje poreske stope: 1) metod proporcije - poreska stopa uvek ostaje ista 2) metog progresije - sa porastom poreske osnovice rastu i stope 3) metod degresije - sa porastom poreske osnovice opadaju stope Poreska tarifa - sistematski pregled i spisak poreskih stopa koji je sastavljen za izvestan broj predmeta koji se oporezuju na isti nain. Tako u praksi imamo tarifu poreza na promet, troarinsku tarifu, carinsku tarifu i drugo. Poreski katastar - je trajna i sistematizovana evidencija poreskih obveznika i svih elemenata sistema oporezivanja (stope osnovice ...). Vodi je poreska administracija i vezana je za poljoprivredu. U katastru se utvruje prosean prihod na osnovu podataka o povrini zemljita, kvalitetu zasejanim kulturama. Predmet oporezivanja - je svako injenino i ekonomsko stanje, koje zakonodavcu daje pravo i osnovu za uvoenjem poreza (imovina, prenos imovine, dobici ...

5.4 Osnovni ciljevi oporezivanja

Ciljevi oporezivanja mogu biti: 1. fiskalni - obezbeivanje sredstava za finansiranje javnih potreba. 2. nefiskalni - ostvarivanje drutveno-ekonomkih, spoljno-politikih ciljeva i zadataka. Fiskalni ciljevi se, u sutini , svode na obezbeivanje finansijskih sredstava potrebni za finansiranje javnih rashoda, vezanih za zadovoljenje javnih potreba. Poznato je da su ciljevi poreza bili iskljuivo fiskalni u starom i srednjem veku, odnosno da su se koristili iskljuivo za finansiranje javnih rashoda.

10

Republiki javni prihodi

Nefiskalni ciljevi poreza predstavljaju ostvarenje drutveno-ekonomskih i socijalno-politikih zadataka poreza u drutvenoj reprodukciji i svim sverama drutvenog ivota. U merkantilizmu su porezi ostvarivanja ekonomskih ciljeva. prvi put upotrebljeni kao sredstva

U liberalnoj fazi razvoja kapitalizma dominira shvatanje o neutralnom porezu. Porez se iskljuivo koristi u fiskalne svrhe. Monopolistika faza razvoja kapitalizma predstavlja period u kome dominira shvatanje o porezima kao sredstvu za ostvarivanje ekonomskih ciljeva. Porezi se danas koriste za ostvarivanje mnogih drutvenih, ekonomskih, socijalnih, obrazovnih i drugih ciljeva. Politikom poreza se mogu: podsticati akumulacuje, ujednaavati uslovi privreivanja, uravnoteavati spoljnotrgovinski i platni bilans,
stimulisati globalni, regionalni i strukturni razvoj,

harmonizovati ponuda i tranja, preraspodeljivati novoostvarena vrednost Prema savremenoj finansijskoj teoriji i politici porezi (zajedno sa budetskom politikom) utiu znaajno na privredna kretanja u drutvu. Preko poreza se efikasno upravlja potronjom u ekonomskoj politici zemlje(regulie domaa potronja, tranja i preraspodela nacionalnog dohodka).

5.5 Principi oporezivanja

Principi oporezivanja ili poreska naela su ona pravila kojih se treba pridravati nadleni drutveni organ prilikom izgradnje svog poreskog sistema. Formulisao ih je Adam mit 1776. godine. Princip optosti - svi graani jedne drave treba da plaaju porez za izdravanje dravne uprave i to srazmerno svome dohotku koji oni uivaju zahvaljujui njenoj zatiti.

11

Republiki javni prihodi

Princip odreenosti - porez svakog graanina treba da bude odreen. Poreski oblik, vreme obrauna, poreski iznos, sve to treba da je jasno za poreskog obveznika, kao i za svako drugo lice. Princip ugodnosti - svaki poreski obveznik treba da bude oporezovan na nain i u vreme koje e mu najbolje odgovarati. Princip ekonominosti naplate poreza - svaki porez treba da bude organizovan na takav nain da iz depa naroda uzima to je mogue manje iznad one sume koja je potrebna dravnoj blagajni.

5.6 Izbegavanja plaanja poreza (Evazija)

Zakonita fiskalna evazija je takav oblik izbegavanja fiskalne obaveze kod koga nije izvrena povreda vaeih propisa (korienje rupa u fiskalnim propisima, promena mesta boravka ili delatnosti). Nezakonita fiskalna evazija je takvo izbegavanje poreske obaveze kod koje dolazi do povrede propisa. Postoje dva vida i to su:

Defraudacija - krijumarenje Kontrabanda verc

1) Defraudacija se manifestuje kroz lano prikazivanje knjigovodstvenih podataka, obavljanje usluga bez izdavanja rauna, prikazivanje veih trokova od stvarnih, davanje lanih izjava i slino. 2) Kontrabanda je vid fiskalne utaje kod posrednih poreza (porez na promet, carine, troarine, prodaja cigareta i alkoholnih pia neposredno od proizvoaa krajnjim potroaima).

5.7 Prevaljivanje poreza

Postoje etiri faze to su: perkusija reperkusija incidenca difuzija

Perkusija ili impakt je prva faza gde nastaje fiskalna obaveza i u kojoj se utvruje fiskalni obveznik. Reperkusija je druga faza u kojoj poreski obveznik prihvata poreski teret i preduzima mere da ga se oslobodi ili da ga prevali na drugo lice, uraunava u cenu svojih proizvoda i usluga i time poreski teret prevaljuje na kupca ili korisnika (ako je u pitanju usluga) (prevaljivanje unapred). Incidenca je faza u kojoj se ispoljavaju efekti prevaljivanja jer lice na koje je prevaljen porez nije u stanju da se na bilo koji nain oslobodi poreskog

12

Republiki javni prihodi

tereta ve ga stvarno snosi i time postaje konani platac odnosno destinater. Difuzija je poslednja faza u kojoj se ispoljavaju efekti incidence. Ona predstavlja efekte oporezivanja koji su najvidljiviji na nivou celokupne nacionalne privrede i to kroz oscilacije ponude i tranje na tritu.

5.8 Klasifikacija poreza

Direktni i indirektni porezi
Direktni su oni koji direktno pogaaju prihode, dohodak i imovinu poreskog obveznika, pa im nakon oporezivanja ostaje manje toga. Ako se pravilno utvrde i naplate, onda omoguavaju adekvatnu raspodelu, uz potovanje subjektivnih okolnosti (vee stope primenjuju za one poreske obveznike koji vie imaju, a osloboenja su predviena za one koji imaju manje ili su u tekoj materijalnoj situaciji). Poreski obveznici ne vole ovaj porez jer zalazi u njihov dep i otkriva koliko oni zarauju. Indirektni ili porezi na potronju su oni koji poreski obveznici plaaju a da nisu ni svesni toga. To su porezi koji ulaze u cenu proizvoda i koje plaa krajnji potroakupac, koji najee i ne zna da plaa, Ovi porezi ne vode rauna o poreskoj sposobnosti, tj. materijalnim mogunostima poreskih obveznika.

Redovni i vanredni porezi Ova podela za kriterijum uzima vreme u kome je poreska obaveza na snazi. Redovni porezi su oni koji se redovno naplauju iz godine u godinu a sredstva prikupljena njihovom naplatom slue za podmirenje redovnih javnih rashoda. Najvei deo javnih prihoda ine redovni porezi u poreskim sistemima savremenih drava. Vanredni porezi su oni koji se uvode vanredno i slue za finansiranje vanrednih rashoda koji nemaju trajni karakter (zemljotresi, poplave, sue, poari i drugo). Opti i namenski porezi Ova klasifikacija poreze deli u dve grupe. U prvoj su oni ija je namena unapred utvena, a drugu grupu ine oni koji slue za podmirenje svih javnih potreba. To znai da su prvi namenski a drugi opti. Porezi su nekada sluili iskljuivo za podmirenje svih javnih potreba dok u savremenim dravama sve vie imamo pojavu i namenskih poreza.

13

Republiki javni prihodi

Katastarski i tarifni porezi Katastarski porezi se utvruju na osnovu podataka iz katastarskih knjiga. To su javne isprave u kojima su navedene pravno-relevantne injenice a koje nisu predmet estih promena. Tarifni porezi su oni koji se odreuju prema pojedinim injenicama i radnjama (proizvodnja, uvoz, kupovina) i naplauju se po poreskoj tarifi. Poreska tarifa je sistematski pregled objekata oporezivanja i odgovarajuih poreskih stopa koje su izraene u procentu ili u apsolutnom iznosu. Poreske tarife se najee upotrebljavaju kod posrednih poreza. Lini (subjektni) i realni (objektni) porezi Lini ili subjektni porezi su takvi kod kojih se prilikom utvrivanja poreske sposobnosti u obzir uzimaju i line okolnosti poreskih obveznika, njegovi porodini, ekonomski i socijalni uslovi, a koji mogu imati uticaja na njegovu ekonomsku snagu i poresku sposobnost. Objektni porezi pogaaju prihod tj. dohodak ili imovinu nevodei pri tom rauna o linosti poreskog obveznika tj. vlasnika tog prihoda ili imovine. Porezi po vrednosti (ad valorem) i specifini porezi Porezi po vrednosti su oni kod kojih se oporezivanje vri na osnovu stvarne tj. procenjene vrednosti poreskog objekta. Kod specifinih poreza poreska obaveza se odreuje na osnovu mernih jedinica (teina, jedinica duine, snaga motora, jedinice zapremine i drugo). Reparticioni i kvotni porezi Ova podela je napravljena prema nainu raspodele poreskog tereta. Reparticioni su oni porezi kod kojih je poznat ukupan iznos koji se eli ostvariti (od strane drave prikupiti) i koji treba da bude rasporeen na odgovarajui broj poreskih obveznika, a pri tom se unapred ne zna visina svakog pojedinog poreskog optereenja za svakog obveznika. Kod kvotnih poreza je poznata samo kvota tj. visina poreskog tereta koji treba da plati poreski obveznik a nije poznata ukupna suma koja se tim porezom treba prikupiti. Centralni i lokalni porezi Ova podela je izvrena s obzirom na to ko uvodi poreze i kojoj politikoteritorijalnoj jedinici pripadaju prihodi od poreza. Najei je sluaj da centralni dravni organi imaju najvia ovlaenja za ustanovljavanje i uvoenje poreza a isto tako da njima pripadaju najizdaniji prihodi. S obzirom na ovakav pristup u podeli javnih rashoda razlikujemo poreze irih i uih teritorijalnih jedinica. U dravama federativnog ureenja to su savezni porezi, porezi lanica federacije i porezi lokalnih teritorijalnih jedinica. Porezi u naturi i porezi u novcu

14

Republiki javni prihodi

Podela fiskalnih oblika na one u naturi i one u novcu je jedna od najstarijih podela a nastala je kao nuna posledica nedovoljno razvijene fiskalne tehnike. Ove vrste poreza (u naturi) su bile karakteristine za nedovoljno razvijene robno-novane oblike privrede. Sa razvojem robno-novanih odnosa ova podela je izgubila na znaaju pa u savremenim dravama porezi u naturi gotovo i ne postoje.

15

Republiki javni prihodi

5.9 Ekonomska klasifikacija poreza

Prema ovoj podeli imamo poreze koji se plaaju na imovinu, poreze koji se plaaju na dohodak i poreze koji se plaaju na potronju. Porezi koji se plaaju na imovinu Obino imaju izvor u samoj imovini tj. u prihodima koji se ostvaruju iz te imovine uz naknadu ili bez naknade. Porezi iji je izvor sama imovina nazivaju se realnim porezima na imovinu. Porezi iji je izvor prihod to ga daje imovina nazivaju se nominalnim porezima na imovinu i postoji jo jedna grupa, a to su porezi povodom sticanja prava svojine na imovinu. Porezi na imovinu smatraju se najstarijim oblikom oporezivanja jer su spoljne manifestacije ekonomske snage graana bile odluujue za odreivanje njihove poreske sposobnosti. Realni porezi na imovinu To je vrsta poreza koju plaa vlasnik imovine bez obzira na to da li se on tom imovinom koristi ili ne. Predmet realnog poreza je ili ukupna imovina ili njeni delovi, a obveznici su fizika i pravna lica. Osnovica je vrednost imovine umanjena za iznose koji se odnose na amortizaciju i njeno odravanje. Poreske stope mogu biti proporcionalne ili progresivne. U naoj poreskoj praksi realni porez na imovinu je porez na zgrade i zemljite (porez od poljoprivredne delatnosti). Nominalni porezi na imovinu Nominalni porezi na imovinu se ne plaaju iz supstance odnosno aktive imovine ve iz prihoda koji se ostvaruje njenim korienjem.Razlika izmeu realnih poreza na imovinu i nominalnih poreza je u tome to se nominalni porezi na imovinu plaaju iz prihoda, a realni iz same imovine. Obveznici i predmet oporezivanja su isti i kod jedne i kod druge vrste poreza. Kod nas kao nominalni porez na imovinu se tretira porez na prihode od imovine i imovinskih prava. Porezi povodom sticanja prava svojine na imovinu Postoje dve situacije: kad imovina prelazi sa jednog lica na drugo uz novanu naknadu - U situaciji kada imovina prelazi sa jednog lica na drugo, to je vrsta posrednog poreza i vezana je za transfer vrednosti. Mogue je prevaliti ga, to ga razlikuje od poreza na imovinu koji se ne moe prevaliti. kada se prenos vri bez naknade (porez na naslee ili poklon) - porez na prenos imovine bez naknade se pojavljuje kao porez na naslee i porez na poklon. Porez na naslee i porez na poklon Je je oblik poreza koji plaa poreski obveznik - naslednik za nasledstvo, ili primalac za poklon koji prima. Oporezuje se nasleena ili primljena

16

Republiki javni prihodi

nepokretnost, gotov novac, novana potraivanja, tedni ulozi, depoziti u bankama, udeli u pravnom licu.

Porez na prenos apsolutnih prava Je vrsta poreza koji se plaa kada se radi o prenosu uz naknadu: stvarnih prava na nepokretnosti, prava intelektualne svojine, udela u pravnom licu i HOV, prava svojine na polovnim vozilima, plovnim i vazduhoplovnim objektima. Ono to je karakteristino za sve oblike poreza na imovinu je da se visina poreza utvruje na osnovu podataka iz poreske prijave koju obveznik podnosi poreskom organu u optini, a na osnovu poslovnih knjiga koje vodi. Poreska prijava sa tanim podacima podnosi se najkasnije do 31.03. ove godine za utvrivanje poreza za ovu godinu. Sve promene koje nastanu ili nestanu u toku godine moraju se prijaviti poreskom organu najkasnije 10 dana od dana nastanka promene. Obveznik plaa akontaciono porez na imovinu, a ako postoji razlika izmeu uplata i konanog reenja obavezan je da doplati. Obaveza se plaa tromeseno. Za svako nepotovanje obaveza predviene su kazne od novanih do zaplene imovine. Porezi koji se plaaju na dohodak Uvoenje poreza na dohodak se opravdava potrebom obezbeenja pravinijeg oporezivanja ekonomske snage obveznika. Postoje tri vrste poreza na dohodak: 1) jedinstveni porez na dohodak koji se jo naziva i dohodarina, poreske stope su progresivne kod pravnih lica a kod fizikih proporcionalne; 2) cedularni porez na dohodak i obuhvata vie posebnih poreskih podoblika od kojih svaki zahvata dohodak iz pojedinog izvora (od delatnosti, nadnice, imovine i dr.); 3) kombinovani koji sadri elemente i jedinstvenog i cedularnog poreza na dohodak, ovde se svaki izvor posebno oporezuje posebnim cedularnim porezima po proporcionalnoj stopi. Onda se sabiraju svi dohotci poreskog obveznika koji su ve jednom oporezovani i zahvataju dopunskom poreznom stopom koja je najee progresivna. U ovom sluaju imamo pojavu dvostrukog oporezivanja. Porezi na potronju Porezi na potronju nastaju povodom upotrebe i troenja dohotka. Suprotni su porezima na dohodak i u poreze na potronju spadaju: akcize (troarine), fiskalni monopoli, porez na promet, carine, neke vrste taksi. Akcize i fiskalni monopli se u fiskalnoj teoriji nazivaju pravim dabinama na potronju.

17

Republiki javni prihodi 6. AKCIZE

Akcizama se oporezuju pojedinano odreeni proizvodi kao to su alkohol, eer, sire, cigarete, proizvodi nafte i slino. Akcize se ne odmeravaju prema vrednosti proizvoda ve prema njegovoj koliini, teini, dimenzijama, zapremini i slino. Predstavljaju poseban oblik javnog prihoda za dravu i u ukupnom iznosu ine relativno velika sredstva na prihodnoj strani budeta. U novije vreme jedan od zahteva i namera u fiskalnom sistemu Srbije jeste usklaivanje visine akciza kod nas sa oblicima i visinama naplate akciza u Evropskoj uniji. Ovo je inae deo ukupne harmonizacije poreske regulative (samim tim i akciza) sa regulativom Evropske unije.

7. FISKALNI MONOPOLI
Drugaije se zovu jo i poreski monopoli i sastoje se u iskljuivom pravu drave da proizvodi i prodaje odreene proizvode u fiskalne svrhe (svrhu prikupljanja prihoda). Na taj nain drava utvruje cenu tih roba koje je inae gotovo uvek iznad cene koja bi se formirala na tritu u uslovima slobodne konkurencije. Najei monopolski proizvodi jesu elektrina energija, duvan, alkohol, eer, ulje i dr. Izbegavanje plaanja poreza u ovakvom reimu oporezivanja prometa veoma je ogranieno, a uspeh prevaljivanja tog poreza je gotovo u potpunosti obezbeen. Porez na dohodak fizikih lica Porez na dohodak fizikih lica plaa se primenom progresivnih poreskih stopa. Prilikom utvrivanja osnovice na koju treba primeniti odgovarajuu stopu javlja se problem utvrivanja dohotka koji podlee oporezivanju, odnosno na koje se prihode odnosi poreska obaveza. Tako razlikujemo tri principa, a to su: 1) princip neograniene poreske obaveze po kome se porezom na dohodak oporezuju svi prihodi jednog lica koje ima prebivalite u zemlji, nezavisno od toga da li su prihodi ostvareni u zemlji ili inostranstvu i nezavisno od dravljanstva poreskog obveznika; 2) teritorijalni princip po kome poreska obaveza tereti samo prihode (dohodak) ostvaren u zemlji. U najveem broju zemalja na plaanje poreza obavezna su i lica koja nemaju prebivalite na teritoriji te zemlje. 3) princip dravljanstva po kome dravljani jedne zemlje koji imaju prebivalite u drugoj zemlji plaaju na pojedine prihode ostvarene u inostranstvu porez zemalja iji su dravljani. Prilikom utvrivanja njihove poreske obaveze odbija se eventualno plaeni porez u zemlji u kojoj je ostvaren prihod koji podlee oporezivanju.

18

Republiki javni prihodi

Porez na dohodak pravnih lica Porez na dohodak pravnih lica kao takav postoji u svim poreskim sistemima savremenih drava. Postoje dve koncepcije, a to su finansijskopolitika i socijalno-politika koncepcija. Pristalice prve koncepcije o potrebi uvoenja ovog poreza istiu negativne fiskalne posledice po dravnu kasu. Pristalice drugog principa u ovom porezu vide princip pravednosti u oporezivanju to proistie iz samog koncepta jednakosti. Smatra se da ovaj porez nastaje kao posledica postojanja drutva akcionara koji ujedno i snose poreski teret. Inae se smatra da se porez na dohodak pravnih lica prevaljuje unapred mehanizmom cena na potroaa. Postoji i miljenje da se ovaj porez moe prevaliti i unazad (na radnike) smanjivanjem ili nepoveavanjem njihovih zarada. Obveznici ovog poreza su sva pravna lica, zadruge, osiguravajua drutva, banke, javna preduzea to u najveoj meri zavisi od samog poreskog sistema zemlje. Poreska osnovica kod ovog poreza se dobija kada se od ukupnog prihoda odbiju materijalni trokovi i amortizacija pa od tako dobijenog dohotka se odbiju sve poreske olakice i eventualna oslobaanja. Obveznici su duni da plaaju porez na dohodak ostvaren u zemlji i inostranstvu. Primenom ovog poreza ostvaruje se naelo ravnomernosti u plaanju porez a onih koji samostalno obavljaju privrednu delatnost i onih koji su svoj kapital udruili u akcionarska drutva. Porez na promet Porez na promet je takva vrsta poreza koja svakom poreskom sistemu daje bitno obeleje. To je porez koji plaaju svi graani u jednoj dravi, jer se njime oporezuju svi akti prometa koji se vre uz naplatu. Predmet oporezivanja su proizvodi, usluge, prava i nekretnine. U skoro svim savremenim poreskim sistemima najznaajniji je porez na promet proizvoda. Svefazni neto porez na promet (porez na dodatu vrednost ili PDV) Ova vrsta poreza je karakteristina po tome to se odnosi samo na onu vrednost koja je proizvodu dodata, odnosno stvorena u odreenoj fazi njegove obrade, prerade, dorade ili celokupne proizvodnje. Kod PDV-a krajnji poreski teret jedne robe je nezavistan od broja faza kroz koje roba prolazi na svom putu od proizvoaa do potroaa. Smatra se neutralnim zato to ne stvara diskriminaciju meu proizvodima koje pogaa odnosno na koje se odnosi tj. svi su podjednako podloni plaanju ovog poreza i po istoj poreskoj stopi. U svim zemljama koje su uvele porez na dodatu vrednost postoje via i nia poreska stopa. Kod nas je via 18%, a nia 8%.

19

Republiki javni prihodi

Drugi argument za neutralnost PDV-a je to kod njegove primene ne dolazi do diskriminacije u pogledu broja faza prometa koji on optereuje jer su proizvodi na koje se on plaa podjednako optereeni. Kod ovog poreza ne postoji mogunost tzv. nadoporezivanja, odnosno dodatnog oporezivanja investicija. Porez na dodatu vrednost obezbeuje primenu principa optosti i jednakosti. Spreava dvostruko oporezivanje investicionih dobara i ima pozitivno dejstvo na privredni razvoj zemlje.

8. CARINE
Carine su oblik javnih prihoda koji se ubire prilikom prelaza robe preko dravne, odnosno carinske granice. Carine se dele prema pravcu kretanja robe: uvozne, izvozne i tranzitne. Prema ciljevima uvoenja razlikujemo fiskalne, zatitne, antidampinke, represivne i preferencijalne. Jo jedan kriterijum za podelu carina je kriterijum tehnike obrauna koja se razlikuje od zemlje do zemlje. Carinska terminologija: Carinska deklaracija je pisana prijava robe za carinjenje koju podnosi vlasnik prilikom uvoza robe u carinsko podruje, prevozom preko njega ili izvozom iz carinskog podruja. Ova deklaracija se podnosi na propisanom obrascu u koji treba uneti relevantne podatke o robi koja se carini (naziv robe, ifra, koliina, poreklo, namena robe). Carinske isprave su kompletna dokumentacija na osnovu koje se obavlja razrez carinskih dabina. Pored deklaracije u carinske isprave spadaju i tovarni list kod eleznikog, renog i avionskog saobraaja; teretnica kod pomorskog; rauni o ceni robe; potvrda o poreklu, ispravnosti i drugo. Carinski postupak sastoji se iz niza radnji koje je potrebno obaviti u vezi sa carinjenjem. Te radnje su: primanje carinske deklaracije, ispitivanje istinitosti podataka navedenih u njoj i uporeivanje sa robom, kontrola isprava, carinski pregled kojim se utvruje kvalitet, kvantitet i vrednost robe, primena carinske stope iz carinskih tarifa, obraun i naplata osnovne carine i drugih davanja kojima je roba optereena. Carinska dabina to je ukupan iznos svih davanja kojima je optereena roba i ukljuuje iznos carine, carinskih taksi, learine i ostala davanja i plaanja u toku carinskog postupka. Carinski organi to su posebni finansijski organi drave koji su ovlaeni da kontroliu izvoz, uvoz i tranzit robe preko carinske teritorije. Ovlaeni su da obavljaju carinjenje i deviznu kontrolu na granici carinskog podruja. Carinska javna skladita slue za smetaj neocarinjene robe gde se roba koja se u njima nalazi smatra robom u inostranstvu sve do trenutka dok se ne ocarini. Obino se nalaze u lukama, na aerodromima, u velikim centrima i dr.

20

Republiki javni prihodi

Carinska unija (carinski savez) nastaje na osnovu bilateralnog ili multilateralnog ugovora izmeu dve ili vie drava. Na njemu su ukinute, a mogu biti ograniene ili sniene carinske barijere i uveden reim nesmetanog meunarodnog uvoza i izvoza. Slobodna carinska zona je deo luke ili posebna teritorija koja je izuzeta od carinskog podruja drave u odnosu na primenu carinskih propisa, ali pravno i dalje ini suverenu, integralnu celinu drave iji je deo. U nekim zemljama se na podruju zone primenjuje poseban carinski nadzor i olakice u carinskom podruju.

9. TAKSE
Takse predstavljaju protivnaknadu za uinjene usluge organa dravne administracije ili drugih tela fizikim i pravnim licima. Ovaj oblik javnih prihoda se razvio jo u robovlasnikim i feudalnim dravama. Smatra se da se takse naplauju ne da bi pokrile opte rashode drave, kao to je to sluaj sa porezima, ve da bi se iz njih podmirili potpuno ili delimino trokovi javnih organa koji nastaju tokom pruanja konkretnih usluga pojedincu. Tako postoji razlika izmeu taksi i poreza jer kod taksi postoji neposredna protivnaknada dok kod poreza ne postoji. Takse spadaju u red prihoda drave tj. dravnih organa kod kojih je prisutna dobrovoljnost mada se u nekim sluajevima plaanja takse radi o relativnoj dobrovoljnosti. Kriterijumi podele:
1. Prema organu koji utvruje taksenu obavezu razlikujemo takse koje

2.
3.

4. 5.

propisuju centralni dravni organi i takse koje propisuju ue teritorijalne jedinice. Prema organima koji obavljaju usluge takse delimo na adminsitrativne i sudske. Prema vremenu plaanja delimo na one koje se plaaju unapred i takse koje se plaaju unazad. Prema nainu plaanja takse razlikujemo direktan i indirektan nain. Prema broju izvrenih usluga imamo pojedinane i paualne takse.

10. DOPRINOSI
Pojavili su se u XIII veku u Engleskoj kada su sluili za izgradnju kanalizacione i vodovodne mree, javne rasvete, ureenje ulica i drugo. Doprinosi su posebna vrsta namenskih javnih prihoda koja se na osnovu uvedene obaveze ubire od fizikih i pravnih lica. Izmeu doprinosa i poreza postoje slinosti i razlike to se moe rei i za odnos izmeu doprinosa i taksi.

21

Republiki javni prihodi

Slinost doprinosa sa porezima se sastoji u tome to obe kategorije predstavljaju javne prihode, to se uvode kao obaveza, a razlike to ne postoji optost obaveze kao kod poreza.

11. BUDET
Re budet potie od francuske rei bouget (to znai kona torba) iz koje je francuski ministar finansija vadio papire i obrazlagao ih u parlamentu. Budet je akt predstavnikog tela kojim se predviaju i odobravaju prihodi i rashodi drave za jedan period, po pravilu za godinu dana. Sistematski i cifarno je izraen pregled prihoda i rashoda drave koji obeleava cilj i odnos dravnih potreba i treba da poslui kao obavezni privredni plan u jednom vremenskom periodu, obino jedna godina. Sa drutvenog aspekta budet je instrument drutvenog finansiranja potronje, a shodno karakteru drutveno-ekonomskih odnosa u drutvu. Donosi se svake godine, ima zakonsku snagu i sintentizuje ovlaenja, prava, dunosti, obaveze u domenu finansiranja javnih potreba. Budetski principi ili naela su skup pravila koja se primenjuju u procesu pripremanja, sastavljanja, donoenja i izvrenja budeta. Budet se sastoji iz opteg ili normativnog dela i posebnog ili bilansnog dela. Opti deo sadri odredbe o ukupnim budetskim rashodima i prihodima, pravima i dunostima organa koji se finansiraju iz budeta, merama za odravanje ravnotee i drugo. Posebni deo predstavlja sistematski pregled budetskih prihoda i rashoda gde su iskazani budetski prihodi po vrstama (pa dalje po oblicima i podoblicima), a rashodi po namenama (pa dalje po grupama i podgrupama). Svi poslovi vezani za budet poev od inicijative za njegovo donoenje, pripremu, usvajanje, izvravanje, kontrolu izvravanja i zavrni raun budeta nazivaju su budetskom procedurom. Izrada nacrta predloga budeta zapoinje od plana prihoda i rashoda koje korisnici budetskih sredstava treba da pripreme prema dobijenim tehnikim uputstvima. Ovi planovi se dostavljaju ministarstvu finansija gde se prouavaju i usaglaavaju. Krajnje usaglaavanje predloga budueg budeta se zavrava na sednicama Vlade. Sledei korak je podnoenje Skuptini na razmatranje i usvajanje. Potom sledi donoenje tj. odobravanje budeta. Tokom donoenja budeta Vladin predlog moe pretrpeti odreene izmene predloene od pojedinanih poslanika ili poslanikih grupa, ili su te promene posledica rasprava na odborima. Po donoenju i usvajanju budeta, prema naem zakonu, on je dostupan svakom ko je zainteresovan da se upozna sa njegovim sadrajem na odreeno vreme. Po isteku vremena za koje je budet bio na uvidu javnosti u Slubenom listu se objavljuje zakon koji prati usvajanje budeta i on postaje pravosnani akt.
12.

ZAKLJUAK

22

Republiki javni prihodi

U pojedinim finansijama porezi su glavni izvor javnih prihoda i najznaajniji instrument fiskalne, socijalne, ekonomske i razvojne politike. U funkcionisanju finansijskog i privrednog sistema, prisutna su raznovrsna i sloena dejstva oporezivanja. Porezi postaju snaan instrument preraspodele nacionalnog dohotka. Fiskalna presija utie na otklanjanje socijalno-ekonomskih razlika. Porezima se deluje na izmenu privredne strukture, odnosno, na razvoj odreenih grana i grupacija, razmetaj privrednih kapaciteta, zaposlenost, cene i dr. Savremena drava porezima utie na potronju, tednju, investicije, uravnoteenje trgovinskog i platnog bilansa. Mere poreske politike utiu na integraciju preduzea, tehniko tehnoloki progres, obezbeenje sredstava za potrebe razvoja i dr. Savremene teorije odbacuju tezu liberalizma o neprihvatljivosti meanja drave u regulisanje privrednih tokova. Dravna intervencija je neophodna u ekonomskim odnosima izmeu privrednih subjekata, radi korekture u sticanju dohotka i podsticaja za privredni razvoj zemlje. Oporezivanjem se zahvata ekstradobit, odnosno razliiti rentni oblici koji su rezultat eksternih faktora. Mere poreske politike se usmeravaju ka efikasnijem ostvarivanju programa razvoja. Ekonomska stabilnost se obezbeuje preko instrumenata ugraenih, automatskih stabilizatora. Ovi instrumenti automatski reaguju na poremeenje ekonomske ravnotee i promene bruto proizvoda, i doprinose stabilizaciji. Promene poreskih stopa i poreske olakice postaju instrument diskrecione poreske i budetske politike. Poreska politika je deo ekonomske i socijalne politike. Ona obuhvata usklaeno delovanje dravnih institucija kroz ubiranje javnih prihoda na raspodelu, razmenu, potronju i proizvodnju u odreenom nacionalnom prostoru i vremenu u skladu sa drutveno prihvatljivim ciljevima i zadacima. U naoj zemlji, subjekti poreske politike se javljaju od nivoa Republike do nivoa optina. Mere poreske politike oslanjaju se na poreski sistem pod kojim se podrazumevaju sve vrste poreza, doprinosa i drugih davanja koja ine javne prihode sa jedne i sve oblike javnih rashoda i propise koji ih ureuju sa druge strane. Da bi se uspostavila kordinacija dejstva instrumenata i realizovali ciljevi koji su prioritetni, ekonomska politika, odnosno poreska politika, treba da rei probleme unutranjeg zaostajanja putem blagovremenog uoavanja poremeaja, zatim donoenjem odluka-odreivanjem instrumenata i njihovom primenom.

23

Republiki javni prihodi

13.

LITERATURA

1. Monetarne i javne finansije, Mr Nataa Simi, Megatrend Univerzitet

Primenjenih Nauka Beograd, 2005. 2. http://sr.wikipedia.org 3. http://www.javnefinancije.com/

4. http://www.kombeg.org.rs/

5. http://www.racunovodstvo-porezi.org/new/ 6. http://www.poreskauprava.gov.rs/ 7. http://mfp.gov.rs/

24