Mika Antic Besmrtna pesma Besmrtna pesma Ako ti jave: umro sam, a bio sam ti drag, onda e u tebi

odjednom neto posiveti. Na trepavici magla. Na usni pepeljast trag. Da li si uopte ponekad mislio ta znai iveti? Ako ti jave: umro sam evo ta e biti. Hiljadu arenih riba leprae mi kroz oko. I zemlja e me skriti. I korov e me skriti. A ja u za to vreme leteti visoko... Visoko. Zar misli da moja ruka, koleno, ili glava moe da bude sutra koren breze il' trava? Ako ti jave: umro sam, ne veruj to ne umem. Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane neto kao leprav trag. I zato: ne budi tuan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i udno drag. Nou, kad gleda u nebo,

i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidi neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja jo uvek aav letim, i ivim.