Specijalizacija preduslov razvoja malog biznisa u agraru

Specijalizacija agrarne proizvodnje doprinosi povecanju poljoprivredne proizvodnje I produktivnosti obradivih povrsina I poljoprivrednog rada.10 Specijalizacija agrarne proizvodnje je neophodna u savremenim uslovima. Gazdinstva, odnosno, agrarni proizvodjaci koji se bave svastarskom proizvodnjom nisu dovoljno efikasna I konkurentna u trzisnoj utakmici. Specijalizacijom poljoprivredne proizvodnje se omogucava maksimalno iskoriscavanje poljoprivrednih kapaciteta. Nova, preduzetnicka preduzeca u agrobiznisu su u velikoj meri specijalizovana. Znacajan uticaj na ostvarivanje specijalizacije ima agrarna politika. Nestabilna I nekonzistentna agrarna politika ne pruza dovoljno sigurnosti agrarnim proizvidjacima da se specijalizuju u proizvodnji jednog proizvoda. To je upravo slucaj I sa agrarnom politikom Srbije u proslom periodu. Moguca je specijalizacija citavih regiona za proizvodnju odredjenih proizvoda. Specijalizacija u agrobiznisu se pre svega vrsi u skladu sa komparativnim prednostima za proizvodnju odredjenog agro proizvoda pojedinih regiona. Komparativne prednosti na bazi geoklimatskih karakteristika osnova su za usmeravanje poljoprivredne proizvodnje ka rentabilnim proizvodima.11 Takodje I drugi faktori uticu na to u kom smeru I u kojoj meri ce se agrarni proizvidjac odluciti u specijalizaciji. To sun a primer: cene I mogucnosti nabavke inputa, blizina trzista, razvijenost infrastructure, mogucnosti ostvarivanja ekoloskih standarda I standarda kvaliteta, mogucnosti kreditiranja,dostupnost tehnoloskih procesa itd. Pozitivna iskustva razvijenih zemalja vazan su putokaz razvoju agrara u zemljama u razvoju.Svoj doprinos razvoju I afirmaciji specijalizacije u agrarnoj proizvodnji dala je I proizvodnja u kooperaciji koja je obuhvatila biljnu I stocarsku proizvodnju. Koriscenje savremenih tehnoloskih dostignuca u agraru, kao posledica specijalizacije, omogucio je razvoj pojedinih grana poljoprivrede. U poljoprivrednim preduzecima, pojedine organizacione jedinice mogu se specijalizovati za konkretne poslove.Takva specijalizacija moze biti horizontalna ili vertikalna. Horizontalna specijalizacija se odnosi na sirinu proizvodnje, a vertikalna na dubinu.12 Specijalizacija u agraru omogucava vecu produktivnost. Mi smo agrarno nerazvijena zemlja. U prilog cinjenici da su agrarna gazdinstva, nisko specijalizo_______________________________________________________________
10Prof. dr M.Vujicic, Prof. dr S.DJekic,Agrobiznis system, upravljanje, razvoj, Eko nomski fakultet, Kragujevac 2003. god.,str 138 11 Isto str 139

vana ilustrovano govori I sledece cinjenice: velicina farmi u EU je za 6,5 puta veca od prosecne velicine u Srbiji, dok je u Engleskoj cak 25 puta veca! 13

Prosecna velicina farme u EU (prosek) je 18,70 ha, a u Srbiji 2,80 ha, podeljena u nekoliko parcela.14 GRAFIK 1. Distribucija velicine poseda u Srbiji I EU.
DISTRIBUCIJA VELICINE POSEDA U SRBIJI 6% 17% 1 2 3 77%

-do 5 ha)77%) _od 5 do 10 ha (17%) _preko 10 ha (6%)

DI SRT I B UCI JA V E LI CI NE P OSE DA U E U

30% 1 2 57% 3 13%

Izvor: Poljporivreda Srbije ka evropskim integracijama, Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva I vodoprivrede, Beograd, novembar, 2006. TABELA 1: Prosecna velicina farme u ha.
BELGIJA DANSKA NEMACKA GRCKA SPANIJA FRANCUSKA IRSKA ITALIJA LUKSEMBURG HOLANDIJA AUSTRIJA PORTUGAL FINSKA SVEDSKA VELIKA BRITANIJA EU-15 SRBIJA 2000 18.8 39.6 30.3 4.5 19.7 38.5 28.2 5.9 39.7 17.7 15.4 8.7 21.7 34.4 70.1 17.5 2.5 2007 22.6 45.8 36.3 4.4 20.3 42,0 31.4 6.1 45.5 20,0 17,0 9.3 23.8 37.8 67.7 18.7 2.5/3.2

IZVOR:Minisrarstvo poljoprivrede, sumarstva I vodoprivrede, Beograd, novembar, 2006.

13Branislav Gulin, Finansije poljoprivrede Srbije:izazovi I dileme 14.112005 www.agropress.org 14Poljporivreda Srbije ka evropskim integracijama, Minisrarstvo poljoprivrede, sumarstva I vodoprivrede, Beograd, novembar, 2006.

Samo 0,8 odsto gazdinstava ima posed od 15 do 20 hektara, a 0,5 odsto veci od 20 hektara.15 U zemljzma EU prosecan broj goveda po gazdinstvu je tek iznad

20. Najmanje je u Grckoj 5,5, a najvise u Irskoj oko 170. Ako se pogleda proizvodnja mleka u zemljama EU dobija se prosecno po kravi blizu 6.000 litara, a kod nas je to negde oko 1.500 litara.16 Takodje I sledece,75% proizvodjaca mleka isporucuje mlekarama manje od 20 litara mleka dnevno.17 Prema napred navedenom, velicina farmi u srbiji, kao osnova specijalizacije u poljoprivrednoj proizvodnji, a posledicno I u daljoj preradi tih proizvoda, u velikoj meri zaostaje za prosekom evropskih farmi. Iz toga se nedvosmisleno moze zakljuciti da je sgrarni preduzetnik u Srbiji znatno manje efikasan I konkurentan. Zbog malih poljoprivrednih poseda racionalna upotreba mehanizacije I savremeno tehnicko-tehnoloskih resenja je otezana. Sve to prelama se na konkurentnost, produktivnost, ekonomicnost, sto ima za posledicu nespremnost srpskog agrara da se ukljuci u trzisnu utakmicu. Mladi I obrazovani ljudi retko nalaze interes u bavljenju poljoprivredom. Vecini poljoprivredne populacije poljoprivredna proizvodnja predstavlja samo dodatni izvor prihoda. Ukrupnjavanju gazdinstva, specijalizaciju za odredjeni proizvod u znacajnoj meri omogucava komasacija. Ona omogucava stvaranje velikih parcela na kojima je moguce ostvariti, bar u izvesnoj meri, ekonomiju obima, I na taj nacin znacajnu ustedu. To je preduslov stvaranja modernog robnog agrarnog proizvodjaca sa izvoznim programom I znacajnom primenom poslovnih inovacija. Buducnost sa kojom cemo se suociti je ona sa manje poljoprivrednika, vecim gazdinstvima, proizvodnjom koja je vise specijalizovana I fokusirana na zahteve trzista.