1.

Hibridno optika - koaksijalna mrea (HFC) (kao i Headend)

Primarna mreza je ovde nacrtana kao dvostruki prsten. Ovo zeleno je uglavnom optika zbog velikog saobracaja. Gde to nije moguce imacete bezicnu mrezu. Narandzasti deo je sekundarna mreza, distribucioni pojacavaci su u elektricnom delu, kablovi najcesce pod zemljom. U gradovima pored klasicnih rovova i kanalizacije postoje i mikrorovovi (masine seku beton u sirini od 10cm, ubaci se opticko vlakno i odmah se zatrpava i asfaltira). Druga mogucnost je razvodjenje duz elektricnih mreza, po trasama dalekovoda, obicno po sredini. Postoji i varijanta da se to stavlja i duz ulicne rasvete. Poslednja varijanta koja nije dozvoljena ni preporucljiva je sa zgrade na zgradu (to cete videti u Beogradu). Kada se postavljaju mreze za mm saobracaj onda je dobro da bude kao na drugoj semi. Imate primarnu mrezu koja je prsten pa je sekundarna opet prsten pa opet prsten itd. samo se prstenovi dodaju. U okviru prstenova obezbedjujete distribuiranu mrezu, znaci nemate centralizovanu mrezu jer bi u tom centru bio ogroman saobracaj i lako bi doslo do zagusenja. - Headend je mesto gde mrea poinje. Glavno vorite. To je mesto gde se sakupljaju svi signali iz razlicitih izvora (sateliti, udaljene lokacije - bilo kakva zemaljska mreza, radio, opticka, bilo kakvi podaci video, audio, internet). Kako nekad u Headend - u nisu idealni uslovi za prijem, signali se dovode iz udaljenih prijemnika (remote receiving site). U Headend-u se obavlja modulacija prijemnog elektrinog signala pomou nosioca iju frekvenciju odreuje operator. Od Headend-a se razliiti kanalni signali prenose kroz optike kablove sa vie vlakana. Oni tako stiu preko primarne mree do optikih vorova. Ako je sistem veih dimenzija, tj. u pitanju vieslojna mrea, onda su instalirani i specijalni vorovi, hub-

ovi. Hub-ovi su meusobno povezani viestrukim optikim vlaknima u obliku prstena, i svi zajedno povezani sa Headend-om. Od svakog od hubova imate opticke veze pa opticke cvorove i pojacavace.
Hibridno optiko-koaksijalna mrea (HFC)

A: PH primarni hub, JTC javna telefonska centrala. Deo A je optika mrea u obliku dvostrukog prstena. Optikim vlaknima su povezani primarni hub-ovi (PH). U ovoj mrei postoji i centralna stanica (centar celog sistema). U centar se sakupljaju signali iz: satelitskih sistema, zemaljskih radio i TV sistema, mrea sa internet protokolom (IP), javna telefonska centrala (JTC), fiksna telefonska mrea, itd. Svi ovi servisi uvode se u deo mree A, to je primarni prsten (svojim kapacitetom moe da opslui 50.000 300.000 korisnika). B: SH sekundarni hub. Na svaki hub se prikljuuju drugi delovi mree radi pokrivanja odreenih delova teritorija, tako da su primarni hub-ovi povezani na sekundarne (SH). Kapacitet dela mree B opsluuje 5.000-50.000 korisnika. - Za manji broj korisnika na manjoj teritoriji koriste se optiki distributivni delovi mree C i na kraju je postojea koaksijalna infrastruktura D. - Koaksijalna infrastruktura je po topologiji zvezda magistrala. - Sutinska razlika u odnosu na funkciju analogne kablovske televizije je u tome da ova mrea mora da obezbedi dvosmerni prenos. U HFC postoji saobraaj od centra ka korisnicima koji se naziva odlazni i saobraaj od korisnika ka centru koji se naziva dolazni. - Zbog prirode servisa koje operator obezbeuje korisnicima, saobraaj je izrazito asimetrian. Odlazni saobraaj je velikog protoka a dolazni pojedinanog korisnika je malog protoka. - Delovi: centralna stanica, optika mrea, distributivni deo (koaksijalni kabl), korisnik i njegova oprema. - Centralni deo i korisnika oprema predstavljaju novinu unetu kablovskim distributivnim sistemima. Centar, glavno vorite (headend) je taka u kojoj se prikupljaju poruke (odlazne, dolazne).

2. Arhitektura headenda

Satelitski prijemnik (antena), demodulator i dekoder. Za terestrijalni - prijemna antena, demodulator, dekoder. Za IP - ruteri, svicevi, fleksibilne gejtveje za pstn. To je deo za prikupljanje tj. akviziciju signala. Sad da bi ste to slali dalje morate da imate multipleks, kodere za one sisteme kakve cete da podrzite u distribuciji signala ka krajnjem korisniku. Mozete da imate kodere sa cbr - constant bitrate, vbr - variable bitrate. Ako imate vbr mogu se koristite koderi koji su u istom bloku sa statistickim multiplekserom (u zavisnosti od slozenosti scene dodeljuju se razliciti protoci, za video). Koriste se uredjaji koji su gejtveji, njihova uloga je da formiraju ramove za signale koji se salju ka korisnicima.Mora da postoji i baza podataka u headendu. - Sastavne jedinice headend-a su: Satelitski prijemnik, TV demodulator sa konvertorom, TV modulator, TV procesor, FM procesor, FM radio konvertor, Stereo koder. - Satelitski prijemnik prihvata signale sa satelita koji su u analognom prenosu FM modulisani. Kanali su irine 18 i 27 MHz. Za audio signal se rezervie 150kHz, 280kHz ili 350kHz. Modulacija je QPSK jer je robusna i kao takva podesna za prenos po satelitskom kanalu. Ovde se modulie stream, u koji su ve utisnuti i video i audio kao i servisne informacije. - TV demodulator demodulie prijemni TV signal i dovodi ga u osnovni opseg od 5MHz irine. Nosilac tona je na 5.5MHz. - TV modulator sa konvertorom obezbeuje modulisanje nosioca za eljeni odlazni kanal. Modulie se interno generisani TV ili remodulisani signal sa satelita ili iz zemaljskog sistema. - TV kanalski procesor obavlja konverziju kanala na kanal, na nivou meufrekvencije. - FM procesor obezbeuje modulisanje nosioca u standardnom UKT opsegu od 87.5-108MHz. Time se formira audio program.

3. Krajnja distribucija i etape prenosa signala

Mreom optikih vlakana se dolazi do postojee koaksijalne strukture, pa se optiki deo mree zavrava sa FN (optikim vorom, vor za vlakno ON). U FN voru se vri demodulacija optikog signala (O/E konverzija), a zatim modulacija RF nosioca u elektrinom domenu. Modulisani signali se koaksijalnim kablom prenose do krajnjih korisnika korienjem jednog ili vie distribucionih pojaavaa. Rastojanja izmedu DA (distr. pojaavaa) su reda 600 m. Do krajnjih korisnika signali se prenose po pojedinanim kablovima koji se razdvajaju i sustiu u razdelnicima. Koaksijalni kabl se zavrava na lokaciji korisnika na mestu sprege sa mreom, prikljuuje se na jedinicu sprege sa mreom NIU. Na lokaciji korisnika se nalazi odgovarajua oprema (CPE) radi prijema i predaje eljenih signala. Prenos je dvosmerni, pa se na koaksijalnom delu mree koriste pojaavai za dva smera.

4. Kablovski razdelnik

ema povezivanja ureaja - preko splitera (razdelnika) se odvaja saobraaj; za potrebe televizije stavlja STB (Set To Box). Izdvajaju se analogna TV, a digitalni servis izdvajamo kablovskim modemom koji vri obradu za kontrolu pristupa. Osnovna struktura: Kroz ovakav sistem dobijaju se servisi podataka, analogni servisi, TV i telefonski, a ne dira se postojea infrastruktura za javnu telefonsku mreu, za analognu TV. S obzirom na to da postoji veliki broj kablovskih modema koji komuniciraju sa CMTS (terminalni kablovski sistemi), potrebno je definisati protokol za viestruki pristup. Ovde se to ostvaruje po principima zahteva i odobrenja.

5. Gruba blok ema analognog TV prijema

Kod analognog prenosa nas ceo sistem predstavlja analogni kanal, s druge strane racunar je digitalni, pa zato postoji modem koji ce to da prilagodi (imacemo QAM modulaciju)

6. Prijem digitalnog signala kod krajnjeg korisnika

Ukoliko korisnik prima digitalni signal, on mora koristiti odgovarajue ureaje za prilagoavanje signala analognim ureajima. Za prilagoavanje digitalnog signala klasinom TV prijemniku, koristi se set-topbox. Za neke druge prijemnike se koriste modemi kao AD konvertori. Digitalni signal, a analogni televizor (ili digitalni koji ne podrzava standard u kome operator vrsi emitovanje). Cak i ako podrzava, u praksi treba set top box jer svaki kablovski operator ima neki svoj middleware i njihov set top box radi samo za njih, to je obicno tako.

7. Distribucija servisa u okviru MHP (multimedijalne kune platforme)

Ovo je stari slajd, to je sadasnjost. Broadband-ISDN je trebalo da ima ATM ali to vise ne postoji. Drugi slajd je connected tv, razmenjujete podatke kojim god sistemom da su dosli, mora set top box da ima ethernet prikljucak na internet i onda ostvarite punu vezu. Multimedia Home Platform (DVBMHP) je standard u okviru DVB za interaktivnu digitalnu televiziju. MHP omoguava prijem i izvravanje intreaktivnih aplikacija baziranih na programskom jeziku Java. Primeri ovih aplikacija su informacioni servisi, video-igre, SMS, interaktivno glasanje, e-mail, oping... Interaktivne TV aplikacije isporuuju se zajedno sa audio i video stream-om, s tim to za ovakve aplikacije mora postojati i dodatni povratni kanal. Osnovna struktura: - Preko razdelnika se odvoja saobraaj; - Za potrebe televizije koristi se STB (Set To Box), a digitalni servis izdvajamo kablovskim modemom koji vri obradu za kontrolu pristupa. Kroz ovakav sistem prenose se i servisi podataka i analogni servisi (TV i telefonski), a ne dira se postojea infrastruktura za javnu telefonsku mreu i za analognu TV. S obzirom na to da postoji veliki broj kablovskih

modema koji komuniciraju sa CMTS (Cable Modem Terminal System - krajnji sistem za kablovski modem), potrebno je definisati protokol za viestruki pristup. Ovde se to ostvaruje po principu zahteva i odobrenja. Svaki korisnik preko svog modema, korienjem opsega za dolazni saobraaj, postavlja zahtev sa informacijom da ima poruku za slanje. CMTS prihvata te zahteve i daje odobrenje s tim da odrava informacije vane za takt, sihnronizaciju, registraciju i prenos za svaki CM (Cable modem - kablovski modem). Da bi se obezbedio eljeni kapacitet, koriste se razliiti opsezi za odlazni i dolazni saobraaj.

8. DWDM arhitektura
To se koristi kada postoji potreba sa sirokim opsegom. Danas ide oko 40-50 talasnih duzina u DWDM. Dobro je i sto je odvojen saobracaj (npr. u kontribuciji ili primarnoj distribuciji ne bi hteli da mesamo video sa internetom, da neko kasnjenje ne razori vezu). Danas postoje zastite koje su navodno savrsene ali ipak. Postoje razliiti standardi za kombinovanu optiko - koaksijalnu mreu, npr. IEEE 802.14. Definie tri razliita fizika sloja za Ameriku, Evropu i Japan. Dolazni saobraaj: QPSK, 16-QAM; opseg 5 65 MHz. Odlazni: 64-QAM, 256-QAM; opseg 110 862 MHz u Evropi; irina kanala 6/8 MHz. - Digitalni prenos TV signala po standardima DVB-C/C2 - Mrea telefonskih signala PTT Srbije (Toin bunar): od glavne stanice ka distributivnoj stanici koristi se talasna duina 1550 nm, u dolaznom smeru koristi se 1310 nm od optikog vora do distributivne stanice i 1550 nm od distributivne stanice do gl. stanice (koristi se gusti multipleks po tal du DWDM). DWDM sistem (Dense Wavelength Division Multiplex) se sastoji iz sledeih delova: OSN - Optical Service Network, koji obuhvata DWDM muliplekser hub - gde je smeten EDFA (Erbium-Doped Fibre Amlifier) pojaava headend - gde se nalazi DWDM demultiplekser

9. Objasniti na koje naine je mogue dovesti signal do korisnika

Mogui medijumi koji se koriste: Bakarni provodnici Fiber optika Radio prenos Mikrotalasni radio prenos Satelitski prenos SNI - sprega za vorove servisa OLT - zavretak optike mree ili linije NM - Network Manager koji slui za upravljanje mreom ONU - optika mrena jedinica NT - mreni zavretak. Moe biti vie ovakvih sprega koje se dalje vezuju za optiku mreu. Na optiku mreu krajnji korisnici se mogu vezati po vie razliitih scenarija. FTTH (Fiber to Home) je krajnji cilj razvoja optikih mrea, tj. namera da sve kue u budunosti budu povezane preko optikog vlakna. Trenutno, drutvo je u fazi razvoja, optika mrea se sve vie iri, i zamenjuje koaksijalnu. Optika vlakna se dovode do neke stanice koja je na odreenom rastojanju od korisnika. Od nje do krajnjeg korisnika povezivanje vri koaksijalnim kablovima ili nekim drugim, gore spomenutim medijumom. Znai, trenutno, veina mrea je hibridnog karaktera.

10.xDSL
xDSL (Digital Subscriber Line) je digitalna pretplatnika linija koja se formira na postojeoj bakarnoj infrastrukturi. Nastala iz zelje da se postojeca infrastruktura efikasnije iskoristi. X oznaava postojanje vie tipova pristupa kao to su ADSL, VDSL itd. Na obodu mree postoje AN tj. vorovi za pristup. U mrei postoji STM-1, STM-4 i STM-16. Iz vora za pristup ide vie optikih vlakana prema odgovarajuim korisnicima. Vlakno dolazi do optike mrene jedinice (ONU), zatim sledi predaja, potom parica i oprema na lokaciji korisnika. To moe biti analogni telefon, digitalni telefon, lokalna raunarska mrea, raunar, video ili televizor. to se tie povezivanja AN, u zavisnosti od primenjene tehnologije, lokacija optike mrene jedinice (ONU) se pomera ka korisniku. Mreni zavretak (NT) je na lokaciji korisnika tako da je ADSL na razdaljini manjoj od 6km, VDSL na razdaljini manjoj od 1,5km, VDSL na razdaljini manjoj od 0.3km i na kraju, vlakno koje ide do kue.

Upstream sekvence koriste nii opseg da bi se ublaio uticaj NEXT-a:

Spliterom razdvojimo saobracaj kao sto je klasicni telefon (POTS - Plain old telephone service) od onoga sto dobijamo dslom kao vezu ka internetu. Imaju i filtri.

U HDSL primopredajnicima odvajanje smerova prenosa se obavlja pomou skretnice uz pomo sklopa za kompezaciju eha. Filter za kompezaciju eha iz emitovanog signala procenjuje oekivani eho i od prijemnog signala ga oduzima. Oblik i trajanje eho signala zavise od konstrukcije prikljunog voda, stoga je filter za kompezaciju eha izveden prilagodljivo.

11.ADSL
- ADSL predstavlja tehniku prenosa signala posredstvom modema protocima 1,5 - 6 Mb/s. - irina PO je nesimetrino rasporeena za DOWNSTREAM i UPSTREAM (znatno vea za DOWNSTREAM). - Brzine protoka su 16 - 640 Kb/s u UPSTREAM smeru i 1,5 - 8 Mbit/s u DOWNSTREAM smeru.

- Modulacije koje se koriste: DMT, CAP, QAM. - Aplikacije kao to su VoD, Internet pristup, Lan pristup, multimedija, funkcioniu odlino i pri relativno malim protokom u UPSTREAM smeru pa ADSL predstavlja idealno reenje za njih. - Podrava prenos signala govora klasinog telefonskog servisa.

ADSL sa upstream i downstream, eho canceller ih razdvaja u onom delu u kome se preklapaju, sprecava da se saobracaj vrati u pogresnom smeru. Imaju dve grane, odlazna i dolazna, eho canceller je izmedju njih. Najnii opseg do 25kHz se rezervie za POTS servise. Govor ide do 4kHz, a ostatak je zatita od presluavanja. Koriste se ili FDM ili echo canceller za upstream (ui opseg) i downstream (iri opseg), kao zatita od presluavanja. Koristi se FDM unutar opsega upstream i downstream. Tada se protok deli na vie paralelnih protoka (koji zazuzimaju razliite delove opsega). Cilj ADSL-a je da obezbedi da downstream zauzima kvalitetniji deo spektra (jer se pretpostavlja da e korisnici vie da skidaju podatke sa mree nego to e da postavljaju). Nedostatak: Potreba za canceller-om.

12.DMT (princip rada i predajnik)

DMT (Discrete Multi Tone) je metod separacije DSL signala (Digital Subscriber Line), tako da se celokupni propusni opseg izdeli na 256 podopsega (kanala) od po 4 Khz, a razmak izmeu kanala je takoe 4 KHz. U svakom od kanala koristi se QAM modulacija. DMT koristi FFT algoritam (Fast Fourier Transform) pri modulaciji i demodulaciji. Gore pomenuto deljenje frekvencijskog spektra na podopsege omoguava DMT-u da radi bolje sa AM radio signalom. DMT. Opseg je izdeljen na podopsege. Modem salje test signale od nas ka mrezi, oni se vracaju i razlicito su oslabljeni (u zavisnosti od kar. slabljenja u tom podopsegu). U onim podopsezima koji imaju los SNR smanjicemo protok. DMT predajnik. Delimo x na x1, x2..., xn. Ukupan protok je R. Mnozimo sa alfa i tako kontrolisemo gde ce biti veci/manji protok. Odvajanje smerova. Predajni, prijemni signal, kompenzator eha.

Pri startovanju modema najpre se u svaki kanal (podopseg) alju test signali i meri SNR. Kanalima sa boljim odnosom SNR dodeljuje se vie bita. Dodela resursa je dinamika, a ovaj postupak se naziva alokacija bita. Svaki podopseg nosi do 60kb/s, a koristi se do 256 podopsega. Protok iznosi do 9 Mbps i zavisi od rastojanja i kvaliteta veze. Tipino je da broj bita opada sa porastom frekvencije, tako da se nekoliko nosilaca u najviem frekvencijskom opsegu i ne koriste.

A- asinhroni H - high-bit-rate V - very high bit rate S - simetricni