M.

Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 9 do 21

4. SKLOPKE
Sklopke slue za zatvaranje i otvaranje strujnih krugova. Pri tome jedne sklopke mogu uklapati i prekidati u naponskom stanju samo male struje npr. struje praznog hoda transformatora, druge sklopke struje normalnog pogonskog stanja, tree sklopke struje abnormalnog stanja pogona, npr. kratkog spoja. Na osnovu toga moemo izvesti sledee grupe sklopki: instalacione sklopke rastavljai i rastavne sklopke teretne sklopke prekidai sklopnici (kontakteri) i sklopke zvezda-trougao motorsko-zatitne sklopke sklopke za upravljake i pomone strujne krugove. 4.1 Instalacione sklopke Sklopke koje upotrebljavamo u instalacijama stanova, kola, poslovnih i sl. prostorija, nazivamo instalacionim sklopkama. Takve sklopke izrauju se za maksimalne napone do 500V, a za struje 6,10, 16 i 25A. Predviene su za prekidanje nazivnih struja. Izrauju se u raznim varijantama. Prema nainu ugradnje mogu biti: varijanta nad malterom (n/m) varijanta pod malterom (p/m) varijanta za ugradnju u razne aparate varijanta za specijalne namene, npr. inska vozila.
Prema nainu rukovanja razlikujemo sledee tipove sklopki: obrtne (okretne) pregibne mikro potezne taster-sklopke impulsne sklopke (sklopke na strujni impuls) automatske instalacione sklopke (stepenini automati).

Prema izradi s obzirom na mehaniku zatitu: izrade za optu primenu, zatita po IEC-u IP 00 do IP 40 vodonepropusna izrada, zatita po IEC-u IP 55. Prema izradi unutranjih spojeva (prema funkciji) razlikujemo sledee tipove sklopki: jednopolne dvopolne serijske grupne naizmenine krstaste.
Sklopke u metalnim kuitima potrebno je spojiti na zatitni provodnik i takve sklopke imaju predvien vijak za "zatitni provodnik". Instalacione sklopke postavljaju se samo u fazne provodnike i moraju istovremeno iskljuiti sve polove strujnog kruga koji su pod naponom prema zemlji.

U neutralni provodnik sme se postaviti sklopka samo onda kad se prekidanje tog provodnika provodi istovremeno ili neto kasnije od prekidanja faznih provodnika (npr. dvopolne sklopke). Za rasvetu soba stambenih i slinih objekata upotrebljavaju se instalacione pregibne, mikro ili obrtne sklopke. Danas se najvie koriste mikro (mikro pregibne) sklopke. Izrauju se kao jednopolne, dvopolne, serijske, grupne, naizmenine i krstaste. Nazivna struja ovih sklopki je
10A a nazivni napon 250V.

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

Instalacione sklopke u stambenim i slinim objektima postavljaju se u pravilu 0,91,2m (najee l,05m) od poda. Za kupatila i WC mogu se upotrebiti samo instalacione potezne sklopke sa uzicom od izolacionog materijala (to uslovljava propis po kojem u kupatilu ili WC-u sklopka mora biti izvan dohvata ruke zbog zatite od udara struje). U vlanim prostorijama (kotlarnice, perionice rublja, podrumi i sl.) mogu se i postaviti sklopke u dohvatu ruke i ostali instalacioni materijal (razvodne kutije, prikljunice, svetiljke i dr.) ali u vodonepropusnoj izradi.

4.1.1 Jednopolna sklopka Jednopolna sklopka slui za uklapanje i isklapanje jedne ili vie sijalica sa jednog mesta

Sl. 4.1 Osnovna ema spoja jedne ili vie sijalica preko jednopolne pregibne sklopke

Sl. 4.2. Plan instalacije za rasvetu u sobi.

Jednopolna sklopka se koristi za rasvetu u sobi gde je poloaj sklopke, svetiljke, razvodne kutije l instalacionih vodova kao na sl. 4.2 i 4.4. U razvodnu kutiju dolazi napajanje 230V, npr. vod PP-Y 3x1,5 iz razvodne table s provodnicima Li, N, PE (crna, plava, uto-zelena). Fazni provodnik, crne boje izolacije, spojen je u razdelniku na odvodnu stezaljku osiguraa, a preko sklopke ide na jednu stezaljku grla svetiljke. Neutralni provodnik, plave boje izolacije, s razdelnika, ide direktno do druge stezaljke grla svetiljke. Zatitni provodnik, uto-zelene boje, ide direktno do metalnog kuita svetiljke (i sklopke ako ima metalno kuite).

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

Sl 4.4 Plan instalacije rasvete u sobi s jednopolnom sklopkom

Sl 4.6 Jednopolna sklopka(ema vezivanja i jednopolna ema)

Na slici 4.6 prikazana je prvo ema vezivanja (delovanja) jednopolne sklopke, tj. svaki je provodnik u emi prikazan zasebnom linijom, dakle koliko strujni krug ima provodnika, toliko i linija. Takav nain prikazivanja nije zgodan jer kod veeg broja vodova tj. provodnika nisu eme pregledne, a osim toga nije mogue toliki broj linija nacrtati u projektu elektrine instalacije. Zbog toga se u projektima sve eme strujnih krugova crtaju jednopolno (plan instalacije), tj. svi se provodnici istog strujnog kruga prikazuju zajednikom linijom, a broj provodnika koje takva linija predstavlja naznaava se odgovarajuim brojem kratkih crtica preko linije jednom crticom i
brojem pored nje. Jednopolna sklopka ima dve stezaljke sa zadnje strane. Da bi se moglo izvriti spajanje provodnika na sklopku potrebno je pri polaganju vodova u montane kutije ostaviti da oni prelaze (stre) 15cm izvan kutije. Potrebno je skinuti plat u duini cca 14,5cm, ostaviti cca 5mm plata u kutiji. Na kraju ila potrebno je skinuti izolaciju 8 13mm i provodnike umetnuti u stezaljke sklopke. Ukoliko sklopke imaju stezaljke sa vijcima postupak je slian ali je potrebno i izvijaem stegnuti vijak. Isti postupak se izvodi i u razvodnim kutijama a spajanje provodnika se moe izvesti stezaljkama bez vijaka ili stezaljkama sa vijcima.

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

4.1.2 Serijska sklopka Serijska sklopka upotrebljava se za uklapanje i isklapanje dve sijalice (ili dve grup e sijalica),
svake zasebno ili obe istovremeno s jednoga mesta.

Sl 4.7 Osnovna ema spoja sklopke s tri i etiri stezaljke

Sl. 4.8 Simbol serijske sklopke

Sl. 4.9 Plan instalacije za rasvetu sobe

sa serijskom sklopkom

Sl. 4.10 Jednopolna ema

Serijska mikrosklopka ima tri (ili etiri) stezaljke sa zadnje strane. Fazni provodnik od osiguraa se prikljui na zasebnu (srednju) stezaljku L (sl. 4.13), a ostale dve stezaljke se spoje na stezaljke grla jedne i druge sijalice. Kod sklopki sa etiri stezaljke potrebno dovodni fazni provodnik
spojiti na dve stezaljke, sl. 4.7 desno. Sa prednje strane serijska sklopka ima dve pregibne poluge.

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

Sl. 4.14 ema vezvanja serijske sklopke

4.1.3 Naizmenina sklopka Naizmenina sklopka se upotrebljava za uklapanje i isklapanje jedne ili vie sijalica s dva mesta. Naizmenina pregibna mikrosklopka sa zadnje strane ima tri stezaljke rasporeene jednako kao kod serijske sklopke.

Sl. 4.15 Osnovna ema spoja dve

naizmenine sklopke

Sl. 4.16 Plan instalacije rasvete u sobi s

dve naizmenine sklopke

Sl. 4.17 Simbol naizmenine sklopke

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

Sa prednje strane ova sklopka ima jednu pregibnu polugu tj. isto kao jednopolna sklopka. Pri izvoenju instalacije s dve naizmenine sklopke treba fazni vod od osiguraa prikljuiti
na srednju stezaljku ,,L" sklopke 1, koja se nalazi blie razvodnoj tabli. Ostale dve slobodne stezaljke te sklopke moraju se pomou faznih provodnika najkraim putem, kroz razvodne kutije, spojiti s dve slobodne stezaljke druge sklopke, i na kraju se srednja stezaljka ,,L" druge sklopke pomou faznog provodnika spoji na stezaljku grla sijalice. Naizmenina sklopka upotrebljava se kod rasvete duih hodnika, npr. u hotelima, kolama, manjim stepenitima, veim sobama, garaama sa 2 ulaza i sl.

Sl. 4.20 Naizmenina sklopka(ema vezivanja i jednopolna ema) 4.1.4 Krstasta sklopka Krstasta sklopka se upotrebljava uvek samo u kombinaciji s naizmeninim sklopkama za uklapanje i isklapanje jedne ili vie sijalica s tri ili vie mesta. Kod ovakve kombinacije naizmeninih i krstastih sklopki, uvek je izvoru (razdelniku sa
osiguraima) najblia i od izvora najudaljenija naizmenina sklopka, dok su sve ostale izmeu njih krstaste sklopke. Ako bismo npr. hteli uklapati i isklapati rasvetu u hodniku sa 6 raznih mesta, moramo upotrebiti 2 naizmenine i 4 krstaste sklopke. Krstasta pregibna mikrosklopka ima etiri stezaljke. Sa prednje strane ova sklopka ima jednu pregibnu polugu, a pritiskom na nju ostvaruje se unutranja veza 1 ili 2 (krstasta veza), sl. 4.21.

Sl.2 1 Funkcionisanje krstaste sklopke krstaste sklopke

Sl. 4.22 Simbol

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

Sl. 4.23 Osnovna ema spoja dve naizmenine i jedne

krstaste sklopke

Sl. 4.24 Plan instalacije rasvete u sobi

s krstastom sklopkom

Sl. 4 .25 Jednopolna ema

Sl. 4.28 ema vezivanja dve naizmenine i jedne krstaste sklopke

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

4.1.5 Grupna sklopka Grupna sklopka upotrebljava se slino kao i serijska sklopka za naizmenino uklapanje, odnosno isklapanje dve sijalice (ili dve grupe sijalica) s jednoga mesta, samo s tom razlikom, to ovde ne moemo obe sijalice uklopiti istovremeno. Grupna pregibna mikrosklopka slina serijskoj, ima tri stezaljke sa zadnje strane, isto kao i serijska, takoe i sa prednje strane isto ima dve pregibne poluge, a razlika je to se one ne mogu istovremeno uklopiti.
Grupna sklopka se retko upotrebljava za rasvetu u stanu jer za to je puno pogodnija serijska sklopka (npr. kod lustera vie sijalica podelimo na 2 grupe istovremeno ili zasebno uklapamo i isklapamo sa serijskom sklopkom), ali moe se primeniti u sobi za pomeranje roletni na prozoru gore-dole. U ovom sluaju preko grupne sklopke napaja se motor za pomeranje roletni, male snage, tj. naizmenino uklapamo jedan smer okretanja motora ili drugi smer okretanja motora.

Na slici 4.31 dat je plan elektrine instalacije u sobi, tj. strujni krug u kome se nalazi jednopolna sklopka za uklapanje i isklapanje rasvete (sijalice) u sobi i grupna sklopka za pomeranje roletni prozora gore-dole. Svi drugi podaci, simbol, eme, spajanje stezaljki u razvodnim kutijama,
prikljuak motora i sl. se vide iz sledeih slika.

Sl. 4.29 Osnovna ema spoja

Sl. 4.31 Plan instalacije u sobi

Sl. 4.33 Simbol grupne

Sl. 4.34 Jednopolna ema

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

sklopke

4.1.6 Potezna sklopka Potezna instalacijska sklopka je podvrsta i pregibne i obrtne, najee jednopolna koja se uklapa i isklapa potezom na izolacionu uzicu (slika 4.37). 4.1.7 Taster sklopka Taster sklopka zatvara strujno kolo i ono ostaje zatvoreno samo dok rukom (prstom) delujemo na sklopku. Upotrebljava se za uklapanje i isklapanje impulsne sklopke (rasvete s vie
mesta), uklapanje stepeninog automata tj. rasvete stepenita (automat je vremenski i rasveta se automatski isklapa), pobudu releja, zvonca i sl. (slika 4.38)

Sl. 4.37 Potezna sklopka

a.Simbol b.Skica

Sl. 4.38 Taster sklopka a.Simbol b.Unutranja ema taster sklopke c.Taster sklopka za zvonce i rasvetu

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

tinjalicu

strane 53 do 68
*Svetlea taster sklopka ima ugraenu

Tabela 4.1 Osnovni spojevi instalacionih sklopki

*Za sigurno manipulisanje sijalicom slue instalacijske sklopkc koje mogu biti pregibne ili obrtne. Danas se iskljuivo koriste pregibne i to mikrosklopke a izrauju za nazivni napon 250V i nazivnu struju 10A. Ove sklopke mogu biti graene za postavljanje nad malterom ili pod malterom. Imaju jednu ili dve poluge za aktiviranje. Sa zadnje strane imaju 234 ili 6 stezaljki za prikljuak provodnika, to zavisi od funkcije (svrhe) sklopke. Prema funkciji sklopke se dele na jednopolne, serijske, grupne, naizmenine i krstaste.. Pregibne sklopke se izrauju i za vee nazivne struje od 10 A, npr. 16 i 25 A, a upotrebljavaju se za potroaa veih snaga (npr. bojleri). Proizvode se i dvopolne pregibne sklopke, uklapaju i isklapaju fazni i neutralni provodnik (npr. za bojler, grejalicu i sl.).
Obrtne sklopke se stavljaju u delovanje okretanjem drka u smeru kretanja kazaljke na satu. One imaju obrtni deo (rotor) i nepomini deo (stator). Na statoru se nalazi nekoliko kontakata sa stezaljkama, tj 2-3-4 stezaljke, to zavisi da li sklopka jednopolna, serijska, grupna, naizmenina ili krstasta. U tabeli 4.1 dati su osnovni spojevi za pregibne i obrtne instalacione sklopke.

4.1.8 Impulsna sklopka Impulsna sklopka se upotrebljava u stambenim i slinim objektima (u kombinaciji s taster sklopkama) za uklapanje i isklapanje rasvete sa vie mesta. Montira se na standardnu letvu 35 mm u razvodne table uz osigurae. Preko taster sklopki se dovodi "impuls" napona na namotaj impulsne sklopke A1A2, koji izaziva uklapanje ili isklapanje kontakata impulsne sklopke 12.
Pritiskom na taster sklopku namotaj elektromagneta 1 kratko dolazi pod napon, ali je to dovoljno da jezgro elektromagneta 2 privue kotvu 3, pokrene se poluga 4 sa oprugom 5 i za jedan korak okrene nazubljeni valjak 6, greben 7 potisne pokretni

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja, kontakt 8 i on se spoji strujno kolo u kome se Novim pritiskom na pokretnog kontakta 8, pod 1).

strane 53 do 68

s nepokretnim kontaktom 9. Spajanjem kontakata zatvoreno je nalazi sijalica i ona svetli, (sl. 4. 39 pod 2). taster sklopku ponovi se ceo proces ali sada greben 7 silazi s kontakti se razdvoje i prekida se strujno kolo sijalice, (sl. 4.39

Impulsna sklopka se upotrebljava i za uklapanje i isklapanje rasvete stepenita sa vie mesta posredstvom tastera. Upotrebom impulsne sklopke strujni krug rasvete stepenita je pojednostavljen jer se vie taster sklopki du stepenita povezuje paralelno. Uklapanje i isklapanje rasvete u stepenitu se moe izvesti i upotrebom naizmeninih i krstastih sklopki ali to reenje se retko koristi. Najbolje reenje upotreba stepeninog automata.
Ukoliko se impulsna sklopka upotrebljava za strujni krug rasvete sobe s mogunou uklapanja i isklapanja s tri mesta, to se moe videti sa slika 4.40; 4.41; 4.42 i 4.43. U sobi se strujni krug rasvete uklapa i isklapa sa tri taster sklopke i s impulsnom sklopkom koja se montira u razvodnu tablu zajedno sa osiguraima svih strujnih krugova. Moe se koristiti i sobni centralni razdelnik u kome se nalaze automatski osigurai svih strujnih krugova, impulsna sklopka, FI sklopka, bakarne sabirnice i sl. Razdelnik se postavlja na takvom mestu da se iz njega napajaju svi potroai u sobi, da nema puno razvodnih kutija i da strujni krugovi nisu dugi.

Sl. 4.40 Plan instalacije za strujni

krug rasvete u sobi

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

Sl. 4.41 Plan instalacije u sobi:uklapanje i isklapanje rasvete s tri mesta

Sl. 4.42 Impulsna sklopka montirana u razdelnik

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

Sl. 4.43 ema vezivanja i jednopolna ema

4.1.9 Stepenini automat Stepenini automat je automatska instalaciona sklopka koja ima zadatak da omogui istovremeno paljenje svih sijalica na stepenitu (stepenina rasveta) posredstvom tastera i da ih nakon odreenog vremena automatski iskljui (vremenska sklopka). Na taj nain se eli omoguiti da se stepeninom rasvetom moe koristiti u toku itave noi, a da se ujedno izbegne prevelika potronja elektrine energije, do bi inae dolo kada bi stepenina rasveta gorela itavu no neprekidno. Preporuuje se da se u stambenim objektima viim od 4 sprata upotrebe dva odvojena sistema sa stepeninim automatima. Postoji vie vrsta izrade stepeninih automata koje se meusobno razlikuju ili prema izradi kontakata ili pak po izradi vremenskog mehanizma. Jo su u upotrebi stepenini automati sa elektromagnetom i satnim mehanizmom, elekromagnetom i pneumatskim mehanizmom, ivini stepenini automati itd. Danas se upotrebljavaju elektronski i satni stepenini automati raznih proizvoaa (npr. SA 8 Iskra Slovenija, 1 8 theben Nemaka, Koop Nemaka, Legrand Francuska i sl).
Elektronski stepenini automati izrauju se u dve varijante za: etveroilni usponski vod i troilni usponski vod (sl. 4.44). Osnovna funkcionalna razlika u ovim varijantama je to u prvoj varijanti ne moemo produiti vreme gorenja sijalica, kada su ve preko automata upaljene, ve je potrebno saekati da se sijalice ugase, pa ih ponovno upaliti pritiskom na jednu od taster sklopki. U drugoj varijanti, kada se polae etveroilni

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

usponski vod, za vreme gorenja sijalica ponovnim pritiskom na jednu od taster sklopki obnavlja se vreme gorenja, i ono ponovno tee od poslednjeg pritiska.

Sl. 4.44 ema spoja stepeninog automata SA 8 proizvodnje "Iskra" Slovenija

*Elektronski stepenini automat SA 8 ima etiri stezaljke pri emu se kod troilnog usponskog voda upotrebe 1, 3 i 4, a kod etveroilnog i stezaljka 2 (sl. 4.44). Na prednjoj strani stepeninog automata postoji prekida kojim se moe podesiti delovanje na minutno osvetljenje ili na trajno osvetljenje. Ukoliko je
podeeno minutno osvetljenje pritiskom na bilo koji taster (taster sklopke su spojene paralelno) ukljui se elektromehaniki relej (relej kratko spoji kontakte 1 i 4) a time i rasveta stepenita. Elektronski upravljaki deo automatski iskljui relej posle isteka vremena gorenja. Za podeavanje vremena gorenja dok su sijalice upaljene, sa prednje strane strelicom je obeleeno dugme potenciometra koji se podeava odvijeem (kontinualno podesivo od 10 s do 5 min). Osvetljenje tavana je nezavisno od stepeninog automata.

Napomena: Novi stepenini automati s upozoravanj em na skori prekid omoguavaju postepeno smanjenje svetla (ili treptanje) zadnjih 30 sekundi rada (npr. Legrand Francuska stepenini automat kat. broj 04712)

4.1.10 Regulator rasvete Regulator rasvete je elektronska instalaciona sklopka namenjena za fino podeavanje osvetljenosti prostorije pri gledanju TV programa, filmova, dijapozitiva i slino. Ugrauje
se u montanu kutiju 60 umesto obine instalacione sklopke. Proizvodi se u tri varijante: runi regulator, senzorski regulator i senzorski regulator sa infracrvenim upravljaem (sl. 4.45 pod a).

Runi regulator rasvete se uklapa i isklapa pritiskom na dugme, a osvetljenost reguliemo okretanjem dugmeta. Kod senzorske izrade regulatora rasvete dodirom sklopke uklapamo i isklapamo rasvetu a duim dranjem namestimo eljenu osvetijenost. Isto tako proizvode se senzorski regulatori rasvete sa runim infracrvenim upravljaem za daljinsko podeavanje osvetljenosti.
Regulatori rasvete se mogu koristiti za arulje sa volframovom niti i halogene sijalice 230V i za snage 60-300W ili 60500W (ne mogu se koristiti za fluorescentne cevi sa klasinim prigu-nicama).