Kuda ide savremena porodica

Published by Ivan ijakovi on 26. February, 2008. in Nauni i struni tekstovi . Tags: emancipacija, homoseksualni brakovi, kohabitacija, meoviti brakovi, nasilje u porodici, porodica, siromatvo, sloboda.

Rezime
Ovaj tekst analizira krizu savremene porodice. Patrijarhalna porodica se nalazi u stanju duboke krize i promene poloaja, uloge i znaaja u savremenom drutvu. Savremena porodica je optreena mnotvom problema: siromatvo, nasilje unutar poropdice, traganje za putevima slobode i samostalnosti njenih lanova, gubljenje identiteta i uloge osnovne elije i nukleusa drutvene strukture. Poseban problem predstavljaju grupe i zajednice koje se javljaju sa namerom da postanu alternativa klasinoj porodici ( homoseksualni brakovi, kohabitacija, brakovi bez dece, samohrane majke, oevi sa decom bez supruga). Globalizacija savremenog drutva namee uslove za transformaciju (globalizaciju) savremene porodice i izmenu njene klasine strukture, uloge i znaaja.

Uvod
Porodica je u dananje vreme suoena sa brojnim tekoama i problemima kako bi se odrala i ispunila pretpostavljene funkcije i oekivanu ulogu. Promene koje se odvijaju velikom brzinom u svim segmentima savremenog drutva ostavljaju znaajne posledice na stanje, razvoj, ulogu i mesto porodice u drutvu. Svakako najznaajnija pojava naeg vremena jeste globalizacija. Ona se ispoljava, pre svega, u oblasti ekonommije kao irenje slobodnog i integrisanog trita, ubrzanje meunarodnih tokova kapitala, roba i radne snage, integracije i jaanja multinacionalnih kompanija. Globalizacija se ispoljava i u socijalnim odnosima kao jaanje bogatih slojeva i pojedinaca, ali i kao irenje siromatva. Globalizacija je zahvatila i oblasti politike, obrazovanja i kulture. Globalizacija dovodi do velikih promena u drutvu i nainu ivota svakog oveka. Globalizacija donosi neke pozitivne elemente u razvoju savremenog drutva, ali i dosta negativnih posledica po razliite socijalne, etnike i kulturne grupe. Sve to ostavlja tragove na poloaj porodice kao primarne drutvene grupe i osnovne elije drutva, kako se prema klasinom poimanju odreuje porodica. Uporedo sa globalizacijom nastupa i liberalizacija u drutvu i drutvenim odnosima od ekonomije do kulture. Ona pokree transformaciju svih tradicionalnih, konzervativnih i dogmatskih elemenata u drutvenoj strukturi savremenog drutva. Krajem XX veka pod dejstvom globalizacije i liberalizacije dolo je do raspada socijlistikih drutava i njihovog ulaska u proces tranzicije ka trinoj privredi i demokratiji. U nekim od tih drutava (kao to je biva SFRJ) dolo je do otvorenih etnikih sukoba i izbijanja graanskog rata. Ova pojava dovela je do razaranja velikog broja porodica i naruavanja

ranijeg porodinog ivota praenog izbeglitvom, migracijama i gubljenjem porodinih veza. Sledea globalna pojava koja je uticala na promenu oblika, poloaja i uloge savremene porodice jeste kriza patrijrhalnih drutvenih odnosa i njima imanentnog sistema vrednosti. Patrijarhalna drutva i patrijarhalni sistem vrednosti poinje ubrzano da se menja, posebno u razvijenim zemljama i zemljama tarnzicije. Partrijarhalni stil i nain ivota poinje da se osipa ak i u onim zemljama koje su ga uporno i tvrdokorno branile i odravale, kao to su arapske zemlje, azijske, afrike i latinoamerike zemlje. Kriza i predstojei slom patrijarhalizma donosi brojne izazove i iskuenja pred savremenu porodicu. Ovaj rad pokuava da ukae na neke od njih.

1. Siromatvo
Prvi problem sa kojim se savremena porodica susree jeste siromatvo. Istarivanja pokazuju da jedna petina svetskog stanovnitva ivi u siromatvu. Siromatvo je prisutno u lokalnim sredinama, u pojedinim regionima, pa i celim kontinentima. Pored velikog ekonomskog i tehnolokog napretka siromatvo se iri svuda u svetu. Postoji izvesna neusklaenost kriterija i instrumenata kojima se meri stepen siromatva danas u svetu. Tako UN odreuju da je siromaan onaj ovek koji dnevno jede manje od onog to je potrebno da ouva telesnu teinu a istovremeno obavlja neki laki posao. FAO odreuje da je oveku potrebno da unosi proseno 1900 kilokalorija dnevno da bi mogao odrati osnovne ivotne funkcije. Prema tom kriteriju danas u svetu 800 miliona ljudi gladuje. Svetska banka smatra da je potrebno oveku 2200 kilokalorija dnevno, to nas dovodi do podatka da onda u svetu danas ima oko 1,2 milijarde ljudi koji gladuju. Svetska banka ima i kriterijum po kome u siromane spadaju svi oni koji imaju manje od 2 dolara dnevno. Prema tom kriterijumu u zemljama kao to su Zimbabve, Nigerija i Mali, vie od 90% stanovnitva ima manje od 2 dolara dnevno, dok, recimo, Slovenija i eka imaju 2% takvog stanovnitva. Sliku svetskog siromatva i poloaja porodice u njemu pokazuju i sledei podatci: svakih 3,6 sekundi smrt zbog gladi zadesi nekog od stanovnika Zemlje; 24 hiljade ljudi dnevno umire od istog uzroka; 6 miliona dece umire svake godine; 20% trudnica u Africi i Aziji godinje umire od neuhranjenosti i nedostatka gvoa u organizmu. Danas u svetu postoji 30 zemalja (njavie u Africi) kojima stalno preti glad zbog nestaice hrane, a koja je uslovljena suom, slabo razvijenom poljoprivredom, verskim, etnikim, politikim i socijalnim sukobima i ratovima. Ako se napravi poreenje izmeu bogatih i siromanih onda zasluuje naunu panju (sociologa, psihologa i ekonomista) podatalk da tri najbogatija oveka na svetu poseduju bogastvo koje je vee od bruto nacionalnog dohotka 48 najsiromanijih zemalja. Ili, imovina 15 najbogatijih ljudi na planeti premauje bruto nacionalni proizvod svih zemalja podsaharske Afrike. Bogastvo 300 najbogatijih ljudi na svetu vee je od prihoda dve milijarde najsiromanijih ljudi. Ove podatke je objavila Svetska banka u svom izvetaju za 2000-2001. godinu. U analizama Svetske banke nalazimo podatak da se u poslednjoj deceniji Dvadesetog veka u veini zemalja tranzicije, zatim u Aziji i Kini, siromatvo povealo za deset puta. Ono to je posebno zanimljivo jeste da kategoriji siromanih u pomenutim zemljama, posebno u zemljama tranzicije, pripadaju i zaposleni,

to govori o optem ekonomskom i drutvenom stanju i nivou ivotnog standarda koji je doivio ogromni pad raspadom socijalistikih drutava. Ovde se moe napraviti jo jedno poreenje: na Jugu se stanovnitvo svakih dvanaest do petnaest godina uveava za jednu milijardu, a siromatvo se iri, dok se na Severu uveava bogastvo, koncentrie u sve manje ruku, a porast stanovnitva se meri malim procentom. ta je osnovni uzrok irenju siromatva (iako se stalno u Meunarodnim organizacijama govori i apeluje za njegovo smanjenje) i ko su najugroenije kategorije? Siromatvo je jedna od posledica irenja globalne ekonomije koja vri koncentraciju sredstava i ekonomske moi u velikim kompanijama i razvijenim zemljama, razara stare ekonomske strukture i beskompromisno iri trite za visokoproduktivne i visokosofistikovane proizvode. Sve to dovodi do pogoranja opte ekonomske situacije u svetu i iri znaajan strah i nesigurnost. Meunarodna organizacija rada (MOR) upozorava da je u toku 2001 i 2002 godine u svetu ostalo bez posla vie od 20 miliona ljudi kao posledica slabljenja privrednog rasta (posebno posle 11. septembra 2001. kada su teroristi napali Njujork i Vaington) i finansijske krize u zemljma Azije, Rusiji i Argentini. Demografski rast je takoe jedan od uzroka irenja siromatva. Naime, tokom protekle decenije globalna ekonomija je stvarala radna mesta za oko 40 miliona ljudi godinje, ali je priliv radne snage u istom periodu bio oko 48 miliona godinje. Vie od 90% njih dolazilo je iz nerazvijenih i zemalja u razvoju, a 65% od njih nalazi se u Aziji. Jedan od uzroka rasta siromatva lei u zatvorenosti velikog i bogatog trita razvijenih zemalja za proizvode iz nerazvijenih i zemalja u razvoju (to su, uglavnom, tekstil, obua i poljoprivredni proizvodi). Svetski eksperti upozoravaju da bi otvaranje razvijenog trita (posebno smanjenjem visokih carina) za proizvode 50 najsiromanijih zemalja (koje uestvuju sa 0,4 procenta u ukupnoj svetskoj razmeni) uvealo njihov izvoz na 700 milijardi dolara, a time povealo njihov BNP za 12 procenata i podiglo ivotni standard. Sa druge strane, razvijene zemlje trae od nerazvijenih zemalja da stalno otvaraju trite za njihove jeftine i subvencionisane proizvode. Ova neravnopravna igra ide na tetu nerazvijenih zemalja i doprinosi njihovoj daljoj stagnaciji. Tako, recimo, farmer u SAD dobija u proseku oko 20 hiljada dolara subvencije godinje, dok farmer na Filipinima ostvari ukupan prihod od nekoliko stotina dolara godinje. Kakvo e onda biti ukupno ekonomsko stanje i mogunosti porodice kod ova dva pomenuta farmera nije teko pretpostaviti. Pored poljoprivrednika i seljaka u nerazvijenim zemljama, u najugroenije kategorije spadaju i radnici u neperspektivnim i propalim industrijama, nezaposleni, neobrazovani, penzioneri, ene, deca, imigranti, izbeglice od ratnih sukoba i prirodnih katastrofa. U veini sluajeva sve ove kategorije pripadaju i vielanim, brojnim porodicama. Na osnovu letiminog pregleda rasprostranjenosti svetskog siromatva moe se postaviti teza da je siromatvo jedan od najveih izazova i iskuenja koja stoje pred savremenom porodicom. Ekonomska stanje svake porodice uslovljava sve ostale njene funkcije u savremenom drutvu. Siromatvo deluje najmanje dvostruko negativno na porodicu. Prvo, porodice nisu u stanju da budu sigurno i bezbedno utoite svojih lanova, da zadovolje njihove potrebe i prue garanciju za njihove ambicije i elje (dobro obrazovanje, kvalitetnu socijalizaciju, toleranciju i prijateljstvo), a esto se i raspadaju zbog siromatva. Drugo, ne mogu na vreme da se zasnuju nove porodice i da obavljaju pretpostavljene i oekivane funkcije. Poseban problem predstavlja injenica da su

siromane porodice obino brojne i nalaze se u nerazvijenim podrujima sa visokom stopom nataliteta (demografskom eksplozijom).[1]

2. Nasilje u porodici
Jedan od problema, svakim danom sve prisutniji, sa kojim se susree savremena porodica, jeste problem nasilja. Porodice su ugroene nasiljem kako unutar samih porodica, tako i nasiljem u neposrednom okruenju. Nasilje unutar porodica karakteristino je za sva savremena drutva bez obzira na njihovu ekonomsku i ukupnu razvijenost. nasilniko ponaanje se ispoljava od strane suprunika meusobno (posebno mua prema eni), od strane roditelja prema deci, kao i od strane dece prema roditeljima (Ewing Ch.P., 1997.) . Visok stepen nasilja u porodici ima svoje korene u frustracijama, strahu, neizvesnosti i tekoama koje pojedini lanovi doivljvaju u drutvu i to prenose na porodicu. Neostvarene ambicije, namere, tenje i intersi pojedinih lanova porodice, stvaraju refleksno nasilje koje se ispoljava u porodici kao neka vrsta emotivnog i socijalnog ventila. Kriminal, terorizam, ratne pretnje i ratovi predstavljaju posebne, oteavajue uslove i stvaraju okruenje, socijalni i kulturni milje u kome se nasilje stalno iri i postaje uobiajeni nain ivota i delovanja. Istraivanja i izvetaji medjunarodnih organizacija za brigu o porodici i deci i nevladinih organizacija za zatitu ljudskih prava, ukazuju na visok stepen nasilja unutar savremanih porodica u svim sredinama, posebno u nerazvijenim zemljama i zemljama u trnziciji, kao i u drutvima u kojima dominira tradicionalni sistem vrednosti. Mnoge studije koje analiziraju stanje odnosa unutar savremene porodice, alarmantno upozoravaju da je re o paklu u porodinom gnezdu. Kao najei nasilnik oznaava se mu, odnosno otac u porodici. U mnogim tradicionalnim porodicama nasilje mua nad enom smatra se normalnim nainom komunikacije medju suprunicima. Mu zlostavlja enu na razliite naine: fizikim nasiljem (batine), seksualnim nasiljem, ucenjivanjem, pretnjama, raznim oblicima verbalnog nasilja, ograniavanjem i zabranama kretanja, uskraivanjem materijalnih i finansijskih sredstava. Muevi nasilnici su razliitog obrazovnog profila, materijalnog stanja i socijalnog statusa, kulturnog, rasnog i etnikog porekla, razliite starosne dobi. Prema podatcima Viktimolokih organizacija (organizacije za pomo rtvama nasilja) i ene razliitog obrazovanja, profesionalnog i socijalnog statusa trpe nasilje mua, nemaju dovoljno odlunosti, hrabrosti i umea da prekinu sa takvim stanjem, da se izvuku iz poniavajueg i modernog robskog poloaja. Zato ene trpe toliki stepen nasilja i toliko dugo, pitanje je koje sebi postavljaju mnogi istraivai (Weiss El., 2000.). Nekada to ne mogu da uine iz straha od osvete mua, nekada zbog dece, a nekada zbog stida i neprijatnosti koju nameu rodbina, socijalna i kulturna sredina u kojoj ena ivi i na koju je neposredno upuena. Medju podatcima o nasilju nad enama na prostoru balkanskih zemalja, posebno se istie injenica da ene trpe nasilje u viegodinjem trajanju (ak 70% ispitanih) i u svakodnevnom ponavljanju (skoro 45% ispitanih). Posebnu teinu ovim podatcima daje injenica da je takav visok stepen nasilja nad enom u porodici prisutan u urbanim i ruralnim sredinama, u tradicionalnim i savremenim sredinama i sistemu vrednosti.

Savremena istraivanja (posebno socioloka i psiholaka) o stanju, poloaju, kretanjima i zbivanjima u porodici ukazuju na stalni trend rasta porodinog nasilja ije su rtve deca. Nasilje nad decom u porodinom okruenju postaje veoma ozbiljna i sloena pojava sa pravnog, sociolokog, psiholokog, etikog i kulturnog stanovita. Svakim danom se otkrivaju novi oblici i naini zlostavljanja dece. Mnogi od tih oblika se u svakodnevnoj komunikaciju pokuavaju prikriti podvodjenjem pod kategoriju porodinog vaspitanja i dovodjenja u red porodinog ambijenta. Nasilje nad decom u porodici ispoljava se kroz sve oblike kojima se naruava integritet deteta i spreava njegov normalan razvoj: zanemarivanje i zapostavljanje dece, uskraena i nedovoljna ljubav, sumnjienje, nepoverenje, ismejavanje, omalovaavanje, zastraivanje, zatim fiziko kanjavanje[2] (batine, zatvaranje) i na kraju, seksualna[3] zloupotreba deteta. Mnogi elementi neodgovornog i nasilnikog odnosa prema deci, koji se u modernom shvatanju i razvijenim zemljama pravno kanjavaju[4], u tradicionalnim drutvima i pravno ne izgradjenim dravama smatraju se kao elementi strogog kanjavanja i vrstog vaspitanja dece. Tu je na delu razliito tumaenja poloaja, uloge i znaaja odgoja i vaspitanja dece, razvoja njihove linosti i sticanja samopouzdanja. Ono to se u razvijenom i demokratskom drutvu smatra kao krenje ljudskih (deijih) prava, u nerazvijenim i tradicionalnim drutvima se tolerie kao stvar porodinih odnosa i vaspitanja, a re je o blagonaklonom odnosu pravnih institucija prema domaem nasilju (Djurii,B.N., 2002.) U savremenim uslovima u porodinom nasilju sve ee susreemo oblike nasilje dece nad roditeljima. Re je, uglavnom, o odrasloj deci. Uzroci su razliiti: oseaj teskobe u porodici, sukob oko odrastanja, porodinih obaveza, odgovor na razliite zabrane, materijalna situacija, kriminal, narkomanija, imitiranje i podraavanje filmskih junaka i slino. Raspon nasilja koje ine deca nad roditeljima je veoma irok. Od zanemarivanja i zapostavljanja starih i nemonih roditelja, preko iskoritavanja njihove blagonaklonosti, finansijskih sredstava i materijalnog bogastva do monstruoznog ubistva[5].

3. Porodina teskoba i pokuaj bekstva

Savremena porodica postaje, posebno u ekonomski razvijenim sredinama, sve manje privlano mesto za ivot i sve manje poeljno utoite za njene lanove. Toplinu doma u kojoj se nekada razvijala bliskost i podrka zamenjuje porodini pakao iz koga svi ele da to pre pobegnu. Nedostatak slobode, usamljenost, malo obraanje panje na decu, odsustvo podrke roditelja, potrebe za slobodnim razvojem linosti pretvaraju porodicu u poprite borbe razliitih elja i ambicija, umesto skladnih odnosa, podrke i pomoi. Postoji nekoliko karakteristinih manifestacija koje objanjavaju takvo stanje. Tenja za slobodom i individualizmomu porodici i porodinim odnosima, predstavlja jedan od znaajnih izazova u savremenom drutvu. Savremeno drutvo i liberelne tendencije donose potrebu za individualnom afirmacijom i potvrivanjem sposobnosti, ambicija i elja svakog pojedinca. To poinje od rane mladosti kroz kolu i druge vidove socijalizacije. Pitanje line slobode, izbora i odluke postavlja se i u porodici. Gde su granice slobode, autonomnosti i samostalnosti svakog lana, kako ostvariti linu slobodu a da to ne bude na utrb slobode drugih lanova. Patrijarhalne i tradicionalne porodice su

posebno na udaru zahteva za individulizmom , samostalnou i potovanjem linosti svakog lana. Tradicionalni autoritet i ugled pater familiasa[6] sve vie slabi, osipa se, i nastaje vakum u porodinoj organizaciji i skladnim odnosima. Emancipatorski feministiki pokreti nastoje da istaknu pitanje ugroenosti enskih ljudskih prava u modernoj porodici i potrebu izvlaenja ene iz teskobe branog i porodinog stanja. U razvijenim i demokratskim drutvima ene vie nisu spremne da rtvuju svoje ambicije i svoju karijeru zbog promocije mua ili porodine socijalizacije dece. One trae prostor za ostvarenja svojih linih ambicija, ele da rade, da izgradjuju svoju vlastitu karijeru, da imaju slobodu kretanja, delovanja i odluivanja, da uu u svet mukih zanimanja i poslova, da ostvare punu ekonomsku samostalnost, da budu cenjene i potovane, da izgrade i zatite svoj individualni identitet. Kod ena se sve vie javlja elja i glad za uspehom i dokazivanjem, za ueem u izazovnim i stresnim poslovima (kupovina akcija i berzanske igre, pozicija top menadera). Borba za individualnost ene postaje jedan od bitnih uzroka krize i transformacije savremene porodice. ene se zbog toga esto odluuju da napuste porodicu i ive same, ili samo sa detetom (decom), dajui prednost usponu u karijeri, elei svoju slobodu i samostalnost, tragajui za novim, dinaminim i uzbudljivim stilom i nainom ivota. Sve su ei sukobi izmeu roditelja i dece oko shvatanja prava na individualnost i slobodu, obaveza i uloga koje roditelji nameu i oekuju od dece. U savremenim porodicama traje stalna borba moi izmeu lanova, izmeu polova, traje pravi porodini rat oko pitanja individualnih prava i sloboda pojedinih lanova, posebno dece (Kuccinka, M.Sh., 2001.). Traganje za individualnim identitetom postaje predmet sukoba u porodici. Roditelji okrivljuju decu da sve manje imaju obaveza i odgovornosti prema porodici, a deca se svaaju sa roditeljima okrivljujui ih za vlastiti neuspeh i nesnalaenje meu vrnjacim i u drutvu uopte. Deca postaju frustrirana, pribegavaju nasilju meu vrnjacima i u neposrednom okruenju ili odlaze u usamljenost, ravnodunost, postaju zabrinuti i depresivni. Osnovno pitanje se postavlja kako razviti skladne porodine odnose i porodinu toleranciju kako bi svi lanovi oseali zadovoljstvo i sreu u porodici. ini se da je to danas sve manje mogue ostvariti u dananje vreme prebrzog ivota, velikih drutvenih transformacija i brze promene sistema vrednosti. U tradicionalnim porodicama lanovi oseaju potrebu da pobegnu iz porodice i ostvare svoju slobodu i samostalnost ivei sami ili u nekom drugom vidu zajednice (rana udaja, neke zajednice vrnjaka, komune, sekte i slino). U liberalnim porodicama deca rano naputaju porodino gnezdo u potrazi za samostalnou, to moe da stvori drugi vid frustracije (nedovoljno socijalizovani i pripremljeni susreu se sa surovom realnou i to izaziva emotivnu prazninu, strah i nesigurnost). Problem porodine tolerancije i granice u zahtevu za slobodom i samostalnou najei je uzrok poveanog stepena razvoda brakova u savremenom drutvu. Nezadovoljni stanjem u porodici i oseajem fizike i duhovne teskobe mladi esto pokuavaju da nau utoite u drugim grupama koje se nameu kao alternativna porodica, a u stvari su negacija porodice. Na prvom mestu to su sekte koje privlae mlade ljude (i ne samo mlade) svojim aktivnostima i vetinom prezentovanja alternative skuenim porodinim odnosima, tekoama i nepravdi u savremenom drutvu. Ulaskom u sektu nastaje sukob u samoj linosti (nove obaveze i uloge i potrba

da se napusti porodica ili odri neka veza sa njom). Veina modernih sekti je po samoj svojoj prirodi orjentisana na negaciju porodice jer se ona predstavlja kao velika porodica. Neke sekte direktno zahtevaju raskid sa porodicom, a neke to ine postepeno i prikriveno svojom indoktrinacijom i nametanjem novih pravila. U traganju za individualnom slobodom, samostalnou, beei od porodinih ogranienja i nerazumevanja, mladi ulaze u sekte kao u neku vrstu azila od porodinih i drugih svakodnevnih obaveza i problema. Neki od njih se prilagode novim pravilima i nainu ivota, dok drugi postaju razoarani i dodatno frustrirani nainom ivota i odnosima koji vladaju u sektama, ele da pobegnu dalje, da se izvuku iz okrilja sekti, postaju sasvim izgubljeni, bez identiteta, bez slobode i samostalnosti. Izmeu sekti i porodice traje stalno takmienje, veita borba (otvorena ili prikrivena) za naklonost mladih. Porodica se tu nalazi u stanju stalnog straha i povremene panike da e joj lanovi (posebno deca) pristupiti sekti i tako zapostaviti poprodicu, izgubiti identitet, zapostaviti obrazovanje, posao, pobei od normalnih ivotnih i drutvenih tokova. Izmeu porodice i sekti traje stanje stalne drutvene napetosti koja se esto prenosi na odreene institucije (policiju, sudove, kolu) i tako iri prostor straha, neizvesnosti i nesigurnosti u drutvu. Porodica esto gubi trku sa sektama jer nije u stanju da prui potreban oseaj sigurnosti, iluziju sree i zadovoljstva, privid sklada, reda, nade u bolji ivot, priznavanje sposobnosti i prostor za samopotvrivanje. Sekte sve to nude kroz svoju misionarsku aktivnost, meutim, kasnije mladi saznaju da je sve bila samo iluzija, varka, opsena, da su mnoge sekte rigidne i militantne organizacije koje ponitavaju svaku slobodu, kreativnost i samostalnost linosti, iskoritavaju ljude radi sticanja bogastva voe sekte i njegovih bliskih saradnika. Pored sekti u moderno vreme jedan od problema koji naruava skladne porodine odnose jeste i sve rairenija pojava idola i irenje idolatrije(predanost oboavanju idola) kod mladih ljudi. esto zbog neispunjenih vlastitih ambicija i oekivanja mladi se orjentiu na projektovanje sutine i smisla svog ivota u praenju i oboavanju neke linosti ili grupe iz ou biznisa, sporta ili druge oblasti. To se ogleda u elji da svog idola prate svuda, pokuavaju da mu se priblie, znaju sve njegove manire, opnaaju ga i imitiraju u nainu odevanja, ponaanja, vrsti hrane, pokuavaju da ive njegov ivot, zanemaruju svoje obaveze. Poseban problem je kada mladi ljudi za idole uzimaju frustrirane i patoloke linosti (kriminalce, ubice, teroriste). Ovo predstavlja izvor poveane tenzije u porodinim odnosima i uzrok nerazumevanja izmeu roditelja i dece. Ponekada se javlja takmienje izmeu roditelja i dece u tome ko e predanije oboavati nekog idola, vou ili neku pojavu, proces, pokret (verski, nacionalni, kulturni, ideoloki). To takmienje se pretvara u nerazumevanja, netoleranciju i sukobe, esto sa traginim ishodom. Postoje i takve porodice koje, posmatrano sa strane, izgledaju kao veoma skladne i tolerantne ali kada im se pribliite otkrivate sve njihove probleme i tekoe. To se moe nazvati pojavom otuenja u porodici. Obino su te porodice posveene jednom cilju (sticanju bogatstva, linoj afirmaciji lanova, predanom ispunjavanju obaveza na poslu) i za svakodnevna porodina druenja i obaveze nemaju dovoljno vremena, strpljenja i ambicije. lanovi se eto ne viaju danima iako stanuju u istom prostoru,[7] okupljaju se povremeno na rukovima ili nekim porodinim sveanostima. esto nisu meusobno upoznati o problemima i potrebama. Svaki lan trai pomo i prdku u nekoj instituciji

graanskog drutva (savetovalita, lini psiholog, agencije). Takve porodice imaju samo spoljanju formu porodice (kuu, veliki stan u kome zajedno ive) ali ne i klasinu formu unutranjih bliskosti, povezanosti, upuenosti jedni na druge i oseaj porodine sigurnosti. Otuenost u savremenoj porodici nastaje kao posledica dinaminog razvoja drutva, prebrzog ivota, ekonomskog rasta, potroakog mentaliteta, trke za sticanjem bogastva, celodnevnim boravkom na poslu, potrebama stalnog obrazovanja i poslovnog putovanja. Ponekad se deava da ovakav nain ivota u porodici ima negativne posledice na decu kao to su: ravnodunost, usamljenost, zatvorenost, depresija, odavanje porocima (alkohol, narkotici).

4. Porodica u demografskom vrtlogu

Istorijski gledano, brojnost neke porodice, esto je predstavljala pokazatelj njene snage, vitalnosti, potencijala, sklonosti, tenji, namera.U dananje vreme postoji veliki nesklad u veliini i brojnosti porodica u pojedinim delovima sveta. To se poklapa sa neravnomernim optim kretanjem nataliteta i demografskog buma na globalnom nivou. Juni i jugoistoni deo globusa prestavlja prostor sa visokim procentom nataliteta, ali i skoro proporcionalnim stepenom siromatva. Prenaseljenost pojedinih delova Zemlje i demografska eksplozija predstavljaju veliki meunarodni ekonomski, socijalni, kulturni i politiki problem. U vreme razvijene tehnologije i novih oblika distribucije moi, brojnost porodice nije vie pokazatelj njene snage i znaaja u drutvu (posebno u ekonomskom smislu), Teko je utvrditi normalnu veliinu savremene porodice jer je re o sistemu vrednosti, linom oseaju za sklad, potrebe i odgovornost, re je o stilu i nainu ivota i gledanju na ukupnu drutvenu stvarnost. Ipak, moe se konstatovati da danas postoje dve karakteristine pojave u okviru savremne porodice koje izazivaju panju naunika (demografa, ekonomista, sociologa, psihologa), politiara i obinih posmatraa. To su pojave, na neki nain dijametralno suprotstavljene: porodice sa mnogo dece, i porodice sa malo dece. Porodice sa mnogo dece predstavljaju znaajan problem modernog sveta i novih porodinih odnosa. Najee je re o siromanim porodicama koje ne mogu da ispune neophodne ekonomske i socijalne funkcije da bi se njihovi lanovi normalno razvijali. Siromatvo moe biti nasleeno, a moe se pojaati brojnou lanova koji dodatno optereuju porodini budet. Takve porodice nisu u stanju da omogue svojim lanovima odgovarajue obrazovanje, zdravstvenu zatitu, leenje, zadovoljenje brojnih drugih sloenijih potreba. Porodice sa velikim brojem dece obino se nalaze u siromanim krajevima sveta (Afrika, Juna amerika, Jugoistona azija) ili u sirotinjskim kvartovima i prigradskim naseljima velikih svetskih gradova. Mnogolane porodice doprinose poveanju demografske neravnotee, zadravaju siromatvo i izazivaju sumnjienje, podozrenje, nepoverenje i strah (ugroavanje prostora, radnog mesta, bogastva, dostignutog ivotnog standarda. resursa, kvarenje kulture) razvijenog dela sveta. Suprotan primer su porodice sa malo dece koje podstiu strah od nedovoljne reprodukcije i potrebne obnove stanovnitva (rezervna radna snaga, preuzimanje obaveza). Posebno se ta injenica istie kao argument u irenju starha od nestajanja pojedinih etnikih grupa, rasa, kultura (sindrom bele kuge). Postoji dosta nesporazuma, pa i manipulacije sa

pojmom bela kuga. Ve sam istakao da je odreenje broja lanova neke porodice, koji bi se smatrao optimalnim i drutveno korisnim u smislu potrebne i normalne reprodukcije drutva, vrlo sloeno etiko pitanje. To je lina odluka suprunika, njihovo poimanje ivota, obaveza i odgovornosti u porodici, ali i sticaj razliitih subjektivnih i objektivnih okolnosti u mikro i makro sredini i ukupno u nekom drutvu. Najbolja mera i kritrij o broju dece u jednoj porodici jeste mogunost da im se prue svi potrebni uslovi za njihov normalan i svestran rast i razvoj. Nikako nije siguran pokazatelj izumiranja neke etnike grupe ako se u duem periodu u porodicama, koje su njen sastavni deo, raa jedno ili dvoje dece. Naprotiv, u takvim sluajevima postoje svi uslovi da se porodica normalno razvija, da roditelji rade i pribavljaju ekonomske i druge uslove za normalan razvoj porodice (udobno stanovanje, dobre porodine prihode, automobile, odmore, dobro obrazovanje, putovanje po svetu). Vie dece se raa, najee, u porodicama sa slabijim ekonomskim stanjem, niim obrazovanjem, tradicionalnim i kulturno nerazvijenim sredinama i slino. esto se tu radi o nedovoljno razvijenoj svesti o potrebama i odgovornosti za stanje savremene porodice: formira se porodica u nesrazmeri sa ivotnim standardom i ukupnim okolnostima. Nekada je re i o inatu i protestu siromanih i neobrazovanih: raajui puno dece, oni biologiju i genetiku koriste kao argument i sredstvo takmienja i pritiska na bogate i obrazovane, pokazuju tu svoju nadmo i ele da skrenu na sebe panju sredine i dravnih institucija. Dakle, nesrazmera u kojoj bogati, obrazovani i oni koji su zaokupljeni radom i poslovanjem imaju manje dece, a oni koji su siromani, neobrazovani i neambiciozni a imaju vie dece ne moe biti valjan argument pristalica teorije bele kuge za njihovu devizu: raajmo se to vie, inae izumresmo. Standard i kvalitet ivota su osnovni uslovi i argument za veliinu i poloaj porodice. Meutim, ako se u duem periodu primeti pojava brakova bez dece, onda to moe biti signal i argument da se neto preduzme u datoj sredini.

5. Sumrak klasine porodice

Postoji jo nekoliko iskuenja i problema u porodici, porodinim odnosima i odnosima porodice i njenog okruenja u dananje vreme. Oni sve ubedljivije ukazuju da je klasina porodica u stanju duboke krize, da se odvija proces njene transformacije i promene mesta, uloge i znaaja u savremenom drutvu. Ovde u ukazati na nekoliko elemenata i pojava u savremenom svetu koji atakuju na klasinu, posebno patrijarhalnu porodicu sa namerom da je demistifikuju i postepeno (nesvesno ili namerno) potiskuju. Prethodno je bilo rei o nesrazmeri u broju lanova i bogastvu i ukupnom stanju i poloaju porodica koje postoji izmeu razvijenog i nerazvijenog dela sveta. Porodice u ekonomski razvijenim sredinama imaju visok standard i sve uslove za normalan razvoj, ali je to praeno sve karim vremenom i manjom brigom koju roditelji mnogu da posvete deci zbog stalne trke za poslom i zaradom. U ekonomski nerazvijenim sredinama porodice su brojne, standard nizak, uslovi loi, siromatvo preti. Prethodnih godina uoava se pojava kontinuiranog dodira, posredne povezanosti i pomoi koju ove porodice pruaju jedne drugima. Razvija se neka vrsta transnacionalizacije savremene porodice, ili globalizacije porodine brige i emocija (Erli Rasel Hohild, 2003.). Naime, majke iz azijskih porodica ostavljaju privremeno svoju porodicu i decu i odlaze da rade u

porodicama u SAD, Kanadi i Evropi. One se tamo brinu o deci u tim porodicama i obavljaju sve poslove domaice, dobijaju za to platu koju alju svojim porodicama za izdravanje, ak za taj novac mogu da plate i slukinju koja e paziti njihovu decu i pomagati u domainstvu. Tako se formira trostepeni lanac brige i upuenosti porodica jednih na druge. Kao to se odvija ekonomska i tehnoloka globalizacija, tako se odvija i globalizacija porodice i porodinih odnosa kao specifina vrsta njene transformacije. Ova pojava moe se nazvati nekom vrstom kompenzacije, transformacije i transnacionalizacije majinske ljubavi. Istina, i ovde su porodice iz razvijenih zemalja u izvesnoj prednosti: koriste panju, brigu i emocije majki iz nerazvijenih sredina da bi oslobodili vreme ptrebno za uveanje svog bogastva i odranje porodice[8]. Prethodna pojava moe se nazvati nekom vrstom globalizacije porodice i uzajamnom uslovljenosti i pomoi medu porodicama razliitog ekonomskog i kulturnog nivoa. Meutim, postoje i pojave koje su sve izraenije u savremenom trenutku a koje predstavljaju znaajan elemenat u procesu negacije, kako klasine porodice, tako i porodice uopte. Jedna od njih je i pojava brakova istog pola (homoseksualnih i lezbejskih brakova)[9]. Ovaj problem postaje izraen jo vie sa zahtevom tih parova da legalno usvajaju decu i tako formiraju prave porodice. Bie veoma znaajno za psihologe i sociologe istraivanje ivota takvih porodica, ponaanje dece u okruenju, njihove potrebe, senzibilnoet, sklinosti, odnos sredine prema njima. Ovom problemu treba dodoati i budue probleme koji bi mogli nastati kloniranjem kao instrumentom reprodukcije porodice (bilo klasine ili monoseksulne). Savremena porodica se susree i sa sve izraenijim problemom meovitih brakova (rasno, kulturno) koji zahtevaju dui period prilagoavanja, posebno u sredinama koje inkliniraju rasnoj ili kulturnoj istoti. Na kraju, moe se pomenuti i problem kohabitacije(ivot u zajednici bez formalnog sklapanja braka) za koju neki teoretiari smatrju da predstavlja budunost branih zajednica[10] i modalitet porodinih odnosa, ima slobodu kretanja partnera (odlaska, ostajanja, povratka), nije formalno-pravno ograniena, zasniva se na emotivnoj bliskosti ili nekom interesu dueg ili kraeg trajanja, moe da prerasta iz emotivno-ljubavnih, branih u prijateljske, poslovne, saradnike odnose i obrnuto, iz pomenutih odnosa u prave brane odnose. Ovde e se postaviti pitanje budueg neophodnog prilagoavanja drutvenih institucija za takav vid funkcionisanja porodica i brakova. Kada se govori o uzrocima poveanja kohabitacionih zajednica uoava se da su to: brz tempo promene uslova i naina ivota; osamostaljivanje i samoosveenje ena koje vie nisu spremne da se podrede muevljevom tipu organizacije porodice; borba za ostvarenje boljeg uspeha u karijeri i mukarca i ene, skoro sa podjednakim arom i ambicijama; mogunost ee promene partnera za zajedniki ivot, kao i mogunost da se imaju deca sa razliitim partnerima. Zakljuak Moe se zakljuiti da je klasina porodica sve vie ugroena, da se ubrzano transformie (posebno u razvijenom svetu), pa ak i potiskuje. Stvaraju se brojne alternative zajednikog ivota koji nisu porodica sa klasinom formom i klasinim obavezama koje sputavaju njene lanove da ostvare svoje interese, elje, namere i ambicije. Porodica je

optereena brojnim negativnim pojavama koje su karakteristine za savremeni svet, kao to su nasilje, kriminal, otuenost, siromatvo, etniki, kulturni i rasni sukobi i ratovi, ubrzana ekonomska transforacija i globalizacija savremenog sveta. Dolazi do sve veeg raskoraka izmeu klasine porodice i drutva. Nekada je porodica predstavljala oslonac, nukleus drutvene strukture i drutvenih odnosa, danas je to sve manje jer se teko prilagoava nastalim promenama. Drutvo se, takoe, nalazi u stanju zbunjenosti, klasina porodica mu postaje sve nesigurni oslonac, a nije razvilo mehanizme i institucije koje bi je nadomestile ili pomogle njenu rehabilitaciju i stabilizaciju. Postoje pokuaji od strane nekih drava (Francuska) da se naprave projekti koji bi omoguili povratak klasine porodice u izmenjenom i prilagoenom prostoru: babe, dede, deca i unuci pod istim krovom sa dovoljno prostora za sve pojedinano, ali i dovoljno blisko da mogu jedni drugima da budu od pomoi. Da li e pobetiti reformisana klasina porodica, ili njene savremenje alternative, sada jo uvek nije mogue sigurno i precizno odgovoriti. Budite dobar roditelj Jedan od najvanijih elemenata u vaspitanju dece je roditeljska posveenost. Od roditelja se u oekuje da posvete puno panje i vremena na pelemeniti rad sa decom. U savremenom brzom svetu roditelji se sve ee suoavaju sa nedostatkom vremena, preoptereeni su poslovnim i privatnim obavezama, a vaspitanje dece se podrazumeva kao neto prirodno, i neto to se obavlja uz sve druge tekue obaveze. Meutim, deca trae panju, minute i sate u kojima ete biti fokusirani samo na njih. Zato se roditelji moraju potruditi da deci ponude kvalitetno zajedniko vreme. U ovom tekstu nudimo vam nekoliko saveta koji bi vam mogli pomoi u svakodnevnom ivotu:
o

Stavite roditeljstvo na prvo mesto. Ovo je od presudne vanosti za vas kao roditelje, ali i za vau decu. U dananje vreme veoma je teko uskladiti sve obaveze koje namee brz ivot. Meutim, reenje postoji. Dobar roditelj unapred planira i posveuje vreme detetu i njegovim obavezama. Za dobre roditelje, vaspitanje deteta i oblikovanje detetovog karaktera, uvek su na prvom mestu. Preispitajte sebe: na koji nain provodite sate i dane tokom jedne nedelje. Razmislite o koliini vremena koje vae dete provodi sa vama. Isplanirajte na koji nain bi mogli dete da ukljuite u va drutveni ivot i kako da sebe ubacite u deiji svet. Budite dobar primer detetu. Dobar uyor je zlata vredam. Roditelji ne mogu da izbegnu da budu uzor, model svojoj deci, bez obzira na to da li su dobri ili loi. Deca upijaju od vas sve to kaete ili uradite, a onda poinje kopiranje i poistoveivanje sa mamom ili tatom. Zbog toga je va najvaniji posao da budete dobar model za kopiranje. Koristite prave rei. Deca ne mogu da razviju moralne smernice ukoliko ljudi oko njih ne koriste jasan i direktan jezik, bilo kada govore o dobrom, ili loem. Kanjavajte razumno i pravino. U dananje vreme, kanjavanje dece ima veoma lou reputaciju. Rezultati neprestanog kanjavanja su roditelji optereeni krivicom i deca koje se ne mogu kontorlisati, ili koja su

preplaena. Deci cu potrebni limiti. Ali, s vremena na vreme, deca e te limite ignorisati. Razumna i uvek pravina kazna jeste jedan od naina da se dete naui toleranciji, potovanju i lepom ponaanju. Ali, deca moraju da znaju emu kazna slui, i da ona zapravo izvire iz roditeljske ljubavi i brige o detetu. Nauite da sluate dete. Mislite da umete da sluate dete? Proverite. Jedan od najvanijih roditeljskih zadataka je da naui da slua svoje dete. Ono to mi moemo da uinimo za decu je da ih shvatimo ozbiljno, sednemo pored njih i uvek sluamo kada ele neto da nam kau. Porodini ruak jeste vaan. Poslednjih decenija, sve manje se pridaje vanost porodinom obedovanju. Porodice esto nemaju vremena da jedu zajedno za stolom zbog brojnih obaveza svakog njenog lana. Zajedniki ruak (doruak ili veara) vaan je za oblikovanje detetovog oseanja povezanosti sa porodicom. Za stolom se takoe prenose i razne roditeljske navike i obiaji. Na kraju, porodini ruak uvek ostaje u seanju deteta kao neto lepo i toplo. Preite sa rei na dela. Ljudi ovladavaju vetinama kroz praksu. Roditelji bi trebalo da pomognu deci tako to e praktikovati moralne vrline, a ne samo priati o njima, i to kroz linu disciplinu, dobre radne navike i dosledno ponaanje prema drugima. Rezultat ovakvog ponaanja je razvitak dobrih moralnih osobina kod deteta.