Arhitektura raunarskih sistema Seminarski rad: Fle memorija

Predmetni nastavnik: Student: Datum predaje 15.12.2006

Fle memorija

2/9 TABELA SADRAJA

UVOD U FLE MEMORIJU....................................................................................................................3 PRINCIPI RADA FLE MEMORIJE........................................................................................................3 USB FLASH DRIVE

...............................................................................................................................6
OGRANIENJA FLE MEMORIJE FLE FAJL SISTEMI

.........................................................................................................7 .............................................................................................................................7
KAPACITET FLE MEMORIJE...............................................................................................................8 BRZINA FLE MEMORIJE.....................................................................................................................8 OTEENJE PODATAKA NA FLE MEMORIJI

.....................................................................................8 ZAKLJUAK ........................................................................................................................... ..............8

SPISAK KORIENIH MATERIJALA

....................................................................................................9 9
Fle memorija Stefan Marki 36/06

TABELA SLIKA.....................................................................................................................................

3/9 UVOD U FLE MEMORIJU

Fle memorija je raunarska memorija koja moe da uva podatke ak i kada nije pod naponom, a moe se brisati i reprogramirati elektronskim putem. Zasnovana je na tehnologiji

memorijskih kartica kao to su memorijske kartice za digitalne foto aparate, palmtop raunare, telefone, konzole za video igrice, audio plejere itd. Za razliku od EEPROM-a (Electronically Erasable Programmable Read-Only Memory), brisana je i reprogramirana u blokovima koji su sainjeni od viestrukih lokacija. Fle memorija kota mnogo manje od EEPROM-a, i ba zbog toga, ova tehnologija memorijskih kartica je postala dominatna na tritu od kako se pojavio USB flash drive, koji se koristi za uvanje i razmenu podataka izmeu raunara. Pored karakteristike to joj nije potrebno elektrino napajanje za uvanje podataka, fle memorija nudi i brz pristup podacima (dodue, ne tako brz kao to to nudi DRAM, kojem je, sa druge strane, potrebno konstantno napajanje). Jo jedna vrlo vana karakteristika fle memorije je i ta to ima bolju otpornost na kinetike okove u odnosu na hard diskove. Gotovo je fiziki neunitiva kada je upakovana u neku memorijsku karticu, koju koristi neki digitalni uredjaj. Slika 1. Fle memorija, ugraena na memorijsku karticu USB flash drive-a

PRINCIPI RADA FLE MEMORIJE

Fle memorija smeta informacije u redove FTG-a (Floating Gate Transistors) koji se nazivaju "elijama", i svaki od njih smeta po jedan bit informacije. Ureaji novijih generacija, koji koriste fle memoriju, mogu da smetaju vie od jednog bita informacija po eliji, koristei vie od dva nivoa elektrinog punjenja, i svaka sledea informacija je smetena na "lebdeem" ulazu elije. Kod Fle-a, svaka elija izgleda slino kao i elija kod standardnog MOSFET-a (Metal Oxide Semiconductor Field-Efect Transistor), osim to ima dva ulaza umesto jednog. Jedan ulaz (gate), kao i kod ostalih MOS tranzistora, je kontrolni ulaz (CG), ali drugi ulaz je lebdei ulaz (FG), izolovan jednim oksidnim slojem koji se nalazi svuda oko njega. Lebdei ulaz se nalazi izmeu kontrolnog ulaza i podloge. Poto je lebdei ulaz izolovan njegovim oksidnim slojem, bilo koji elektron koji se nae na njemu ostaje zarobljen tu, i na taj nain smeta informaciju. Kada se elektroni nalaze na lebdeem ulazu, oni modifikuju (delimino prekidaju) elektrino polje koje se javlja sa kontrolnog ulaza, to modifikuje naponski impuls (Vt) elije. Na taj nain, kada je elija "oitana" postavljanjem odreenog naponskog impulsa na kontrolnom ulazu, trenutno elektrino stanje e ili proticati ili nee proticati, u zavinosti od naponskog

impulsa (Vt) elije, koji je kontrolisan od strane broja elektrona na lebdeem ulazu. Ovo prisustvo ili odsustvo trenutnog elektrinog stanja je detektovano i prevedno u nule (0) i jedinice (1), reprodukujui tako smeteni podatak. Fle memorija Stefan Marki 36/06

4/9
U ureajima koji smetaju vie od jednog bita informacija po eliji (tzv. multi-level cell device), koliina trenutnog proticanja e biti detektovana, da bi se utvrdio broj elektrona smetenih na lebdeem ulazu. Slika 2. Dizajn fle memorije Da bi memorijska elija bila programirana, fle kontrola dovodi kratak naponski impuls. Ovo okida lavinski proboj u memorijskom tranzistoru koji puni lebdei ulaz (tzv. hotelectron injection). Na ovaj nain, 1-Mbitni ip fle memorije moe biti programiran za dve sekunde, za razliku od normalnih EEPROM-ova, meutim, brisanje ipa se izvrava istovremeno. Tokom brisanja, kontrola fle memorije koristi trenutno prebacivanje brisanja za slanje impulsa brisanja u celo polje memorijske elije, pa se briu sve memorijske elije. Vreme brisanja za celu fle memoriju je oko jedne sekunde. Slika 3. Blok dijagram fle memorije Centralni deo fle memorije je matrica memorijskih elija. elije su adresirane baferom adrese, koji prima signale adrese i prenosi ih do sektora redova i kolona, naizmenino. Fle memorije, slino SRAM ipovima, ne izvravaju multipleksiranje adrese. Dekoderi redova i kolona selektuju jednu liniju rei i jedan, ili vie parova bitskih linija, kao i u uobiajenom memorijskom ipu. itljivi podatak izlazi preko ulazno/izlaznog bafera podataka, ili se upisuje u adresiranu memorijsku eliju ovim baferom preko U/I ulaza. Fle memorija Stefan Marki 36/06

5/9

Procesi oitavanja, brisanja i programiranja se kontroliu dvobajtnim instrukcijama, koje eksterni mikroprocesor upisuje u registar instrukcija fle kontrole. Za tipinu fle memoriju dostupne su sledee instrukcije: itanje memorije (Read Memory): fle memorija obezbeuje podatke preko pinova podataka. Oitavanje identifikatora memorije (Red Identifier Code): fle memorija obezbeuje kod na pinovima podataka, koji oznaavaju vrstu i verziju ipa. Podeavanje brisanja/brisanja (Set-up Erase/Erase): priprema fle memoriju za proces brisanja i izvrava brisanje.

 Brisanje-potvrivanje (Erase-Verify): brie sve memorijske elije i potvruje ovaj proces. Podeavanje programiranja/programiranje (Set-up Program/Program): priprema programiranje pojedinanih memorjskih elija i izvrava ovaj proces. Programiranje-potvrivanje (Program-Verify): izvrava programiranje i potvruje ovaj proces. Resetovanje (Reset): resetuje fle memoriju u definisano poetno stanje. Proizvoa Vrsta Napon programiranja AMD Am28F010 12 V AMD Am28F010A 12 V AMD Am29F010 5 V Atmel AT28C010 5 V Atmel AT28MC010 5 V Atmel ATAT29C010 5 V Catalyst CAT28F010 12 V Catalyst CAT28F010V5 5 V Fujitsu 28F010 12 V Hitachi HN28F101 12 V Hitachi HN29C010 12 V Hitachi HN29C010B 12 v Intel A28F010 12 V Intel 28FF001BX-B 12 V Intel 28F001BX-T 12 V Mitsubishi M5M28F101P 12 V Mitsubishi M5M28FRV 12 V Mitsubishi M5M28F101VP 12 V SEEQ DQ28C010A 5 V SEEQ DQM28C010 5 V SEEQ DQ28C010A 5 V SGS Tompson M28F010 12 V SGS Tompson M28F1001 12 V Tabela 1. Prepisive vrste memorije, koriene za skladitenje BIOS-a na matinim ploama Fle memorija Stefan Marki 36/06

6/9 USB FLASH DRIVE

Fle memorija je postala dominantna na tritu od kako se pojavio USB flash drive, koji se koristi za uvanje i razmenu podataka izmeu raunara, i sve pohvale koja je fle memorija pokupila krajem 20. veka pa sve do danas, dolaze upravo od USB flas drive-a. USB flash drive je mobilan i moan memorijski ureaj mali, lagan, prenosiv, mogunost pisanja i brisanja podataka. Danas, maksimalan kapacitet USB flash drive-a je zvanino 64GB, a pre samo godinu dana kapcitet od 1GB se smatrao luksuzom. Kapacitet je ogranien samo u zavisnosti od trenutne "gustine" fle memorije. Slika 4. USB flash drive, prikazan sa amerikim noviem pri merenju dimenzija

USB flash drive ima velike prednosti u odnosu na ostale prenosive memorijske ureaje. Kompaktniji su, generalno bri, mogu da nose veliku koliinu podataka, i veoma su pouzdani (fiziki pre svega). Moderni operativni sistemi kao to su Linux, Mac OS X, i Windows, imaju hardversku podrku za ureaje poput USB flash drive-a. Slika 5. USB flash drive dolazi u raliitim, ponekad i interesantnim oblicima USB flash drive, dolazi u razliitim, a ponekad i interesantnim oblicima koji neretko ine ureaj nezgodnim za korienje. Poto su USB portovi na raunarima uglavnom jedan do drugog, neki USB flash drive specifinog, oblika moe da blokira ulaz do susednog USB porta. Fle memorija Stefan Marki 36/06

7/9
Karakteristike USB fle drive-a: Prenos linih podataka Uglavnom se koristi da bi uvali i nosili sa sobom neke line podatke kao to su dokumenti, slike, audio i video zapisi. Popravka raunara i backup podataka esto se na njemu dri neki antivirus program kao i ostali programi za softversko odravanje sistema. Sistemska administracija Veoma je popularan kod sistemiskih i mrenih administratora, na kojem uvaju podatke sa nekim konfiguracionim fajlovima, koji su povremeno potrebni za sistemsko i mreno odravanje. Audio plejeri Mnoge kompanije prave audio plejere u obliku USB flash drive-a. Najpopularniji audio plejer u ovakvom obliku je iPod, kompanije Apple Computes. Podizanje operativnih sistema Moe da poslui kao to funkcionie i LiveCD nekog operativnog sistema. Potreban je samo boot-abilni flash drive, tzv. Live USB. Igrice Koristi se za snimanje i praenje napretka u nekoj igrici.

OGRANIENJA FLE MEMORIJE

Ono to ograniava fle memoriju je to to se mora brisati jedan po jedan "blok". Ovo generalno svim bitovima u eliji dodeljuje vrednost 1. Poevi od svee obrisanog bloka, svaka lokacija unutar tog bloka moe biti programirana. Ipak, im se bitu jednom dodeli vrednost 0, samo brisanjem celog bloka, bitu se moe promeniti vrednost ponovo na 1. Drugim reima, fle memorija nudi nasumian pristup operacije itanja i programiranja, ali ne moe da ponudi bilo kakav nasumian pristup ponovnom pisanju (rewrite) ili operaciji brisanja. U odnosu na hard disk, fle memorija ima konaan broj ciklusa za brisanje i pisanje (erasewrite cycles) tako da se ovo mora malo ozbiljnije uzeti u obzir, pogotovo ako na nekom USB flash drive-u drimo neki operativni sistem. Mnogi komercijalni fle produkti garantuju 1 milion ciklusa. Cena po bajtu fle memorije ostaje i dalje znaajno vea od cene hard diska (plus to ima

konaan broj erase/write ciklusa), i ovo preventuje fle da postane dobra zamena za hard diskove kod obinih desktop i laptop raunara.

FLE FAJL SISTEMI

Zbog posebnih karakteristika fle memorije, njena upotreba je najefikasnija ako se koristi pod posebno dizajniranim fajl sistemima. Osnovni koncept "ispod haube" fajl sistema je: Kada magacin flea treba da se aurira, fajl sistem e napisati novu kopiju promenjenih podataka na sve blok, postavie nove pokazivae (pointer-e), i obrisae stari blok kada bude imao vremena. Jedan od starijih fle fajl sistema bio je Microsoft-ov FFS2, koji je korien za rad pod MS-DOS-om. Oko 1994. PCMCIA Industry Group je odobrila FTL (Flash Translation Layer) specifikaciju, koja je dozvoljavala fle ureaju da izgleda kao FAT disk. Drugi komercijalni sistemi, kao to je FlashFX kompanije Datalight, su bili tako kreirani da bi izbegli probleme sa patentima FTL-a. JFFS je bio prvi specificarni fle fajl sistem za Linux, koji je ubrzo zamenjen fajl sistemom JFFS2, a 2003. se pojavio YAFFS. Ove fle fajl sisteme uglavnom koriste digitalne kamere, foto aparati i sl. ureaji. Fle memorija Stefan Marki 36/06

8/9 KAPACITET FLE MEMORIJE

Svaki ip fle memorije dosee kapacitet od kibibit-a (128 byte-a) do nekoliko gibibita (1,073,741,824 bit-a). ipovi su glavnom sakupljeni zajedno kako bi se postigao to vei kapacitet memorije koju koriste ureaji kao to je iPod nano ili SanDisk Sansa e200. Kapacitet fle ipova prati Moore-ov zakon. Ipak, bilo je i skokova iznad tog zakona. U 2005, Toshiba i SanDisk su razvili fle ip koji je mogao da smesti 8 gibibit-a podataka koristei MLC (multi-level cell) tehnologiju. U septembru 2005, Samsung Electronics je proizveo prvi ip od 16 gibibit-a i godinu dana kasnije, Flash Hard Drive kapaciteta od 32 gibibyte-a. Za neke produkte fle memorije, kao to je USB-memorija, sredinom 2006. godine, kapacitet od 1GB se smatrao nekom normalnom veliinom, a samo godinu dana ranije se ovako neto smatralo luksuzom. U martu 2006, Samsung je objavio fle ureaj kapaciteta od 32GB, baziran na fle ipu od 32GB.

BRZINA FLE MEMORIJE

Kartice fle memorije su dostupne u razliitim brzinama. Neke su optimizovane za

brzinu od 2MB sekundi, 12MB po sekundi, itd. Ostale memorijke kartice su rangirane po 100x, 130x, 200x, itd. Za takve kartice, ovo 1x znai da je brzina prenosa podataka 150KB po sekundi. Ovo je bila brzina kojom su prvi CD ureaji mogli da prenose informacije. Kada poredimo neku memorijsku od 100x sa fle memorijskom karticom brzine od 12MB po sekundi, moemo da dobijemo neke korisne proraune: 150KB x 100 = 15000KB po sekundi Da bi pretvorili KB u MB, delimo sa 1024. 15000KB / 1024 = 14.65MB po sekundi. Dakle, neka memorijska kartica od 100x je za 2.65MB po sekundi bra od kartice koja prenosi 12MB po sekundi.

OTEENJE PODATAKA NA FLE MEMORIJI

Najei razlog zbog kojeg dolazi do oteenja podataka je taj to nekada ljudi uklone ureaj sa fle memorijom (USB flash drive na primer) u toku pisanja podataka na nju. Situacija bi bila jo gora ako uz to ne bi koristili i odgovarajui fajl sistem, ili ako bi usledila asinhronizacija (gde podatak i dalje eka da bude napisan, a ureaj je ve uklonjen).

ZAKLJUAK
Sve vee potrebe i zahtevi korisnika prenosivih memorijskih ureaja je izazvao dramatian "boom" u proizvodnji fle memorije. 2004. godine je prodato oko 12 miliona fle memorijskih kartica, a 2006. godine 2.5 puta vie. Sve vea potranja za USB flash drive-om je smanjio broj nezaposlenih u celoj Aziji za ak 5%, poto je bilo potrebno jo vie jeftine radne snage samo za ovaj produkt. Ko od koga danas zavisi Fle memorija od digitalnih ureaja poput foto aparata, kamera, konzola, audio plejera, mobilnih telefona..., ili obrnuto? Fle memorija Stefan Marki 36/06

9/9 SPISAK KORIENIH MATERIJALA

Literatura PC hardver; Hans-Peter Messmer; Kompjuter Biblioteka 2002. Link - http://en.wikipedia.org/wiki/Flash_memory Link - http://electronics.howstuffworks.com/flash-memory.htm Link - http://en.wikipedia.org/wiki/USB_flash_drive Link - http://www.elitesecurity.org/

TABELA SLIKA
Slika 1. Fle memorija, ugraena na memorijsku karticu USB flash drive-a

...................................................3
Slika 2. Dizajn fle memorije.....................................................................................................................4 Slika 3. Blok dijagram fle memorije..........................................................................................................4 Slika 4. USB flash drive, prikazan sa amerikim noviem pri merenju dimenzija...........................................6

Slika 5. USB flash drive dolazi u raliitim, ponekad i interesantnim oblicima..................................................6