UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA NOVI SAD FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

SEMINARSKI RAD
PREDMET: Krivi~no pravo TEMA: Krivi~na dela li{ewa `ivota

Mentor: Prof. dr Milan Milo{evi}

Student: Mi{a Petrovi}, br. indeksa: I-97/2009

januar 2013. godina

SADR@AJ
Uvod................................................................................................... ..............3 Pravna obele`ja krivi~nog dela li{ewa `ivota (obi~no ubistvo)...4 Te{ko ubistvo............................................................................................... .6 -Te{ka ubistva prema na~inu izvr{ewa..................................................6 -Te{ka ubistva prema okolnostima izvr{ewa i posledici................7 -Te{ka ubistva prema pobudama u~inioca...............................................9 -Te{ka ubistva s obzirom na osobenosti pasivnog subjekta...............11 Lak{e (privilegovano) ubistvo.................................................................13 -Ubistvo na mah...........................................................................................13 -Nehatno li{ewe `ivota...........................................................................14 -Ubistvo deteta pri poro| aju....................................................................15 -Li{ewe `ivota iz samilosti..................................................................16 Zakqu~ak.......................................................................................... ..............17 Literatura........................................................................................... ...........18
2

Uvod
Qudski `ivot je neprikosnoven. Ova re~enica sadr`ana je u ~lanu 24. Ustava Republike Srbije koji govori o pravu na `ivot, u drugom delu Ustava koji se odnosi na qudska i mawinska prava i slobode. Dakle, pravo na `ivot garantovano je najvi{im pravnim aktom dr`ave i na taj na~in ozna~eno kao vrhovno i najosnovnije qudsko pravo, dobijaju}i tako dominantno mesto u sistemu osnovnih prava i sloboda ~oveka i gra|anina. Bez ostvarewa prava na `ivot nije mogu}e ostvariti ni ostala qudska prava. Pored toga, pravo na `ivot spada u grupu apsolutno za{ti}enih prava, to jest onih prava koje dr`ava ne mo`e ni pod kojim
3

uslovima ukinuti, niti ograni~iti, bez obzira na vrstu vanrednih okolnosti u kojima se dr`ava mo`e na}i. Pravo na `ivot sti~e se ro|ewem i traje sve do momenta nastupawa smrti i ono je jednako za sve qude, bez obzira na pol, rasu, nacionalnost, veroispovest, etni~ku pripadnost, uzrast i druge karakteristike. Imaju}i u vidu sve gore navedeno, moglo bi se re}i da ostvarewe i za{tita prava na `ivot predstavqa jednu od najva`nijih delatnosti zakonodavne i sudske vlasti, kao i celokupnog pravnog sistema, ra~unaju}i da ovo qudsko pravo ({to je ~esti slu~aj u praksi) mo`e biti ugro`eno ili u potpunosti naru{eno. Dr`ava je obavezna da zakonom {titi pravo na `ivot dono{ewem krivi~no-pravnih propisa kojima se ka`wava nezakonito li{avawe ili ugro`avawe `ivota svakog pojedinca od strane bilo kog privatnog ili slu`benog lica. Krivi~no delo li{avawa `ivota (ubistvo) spada u red najte`ih krivi~nih dela, kako po zapre}enoj kazni, tako i po posledicama koje se ispoqavaju na `rtvi. Me|utim, posledice ovog krivi~nog dela ose}a i porodica `rtve, wena radna sredina, pa i u`a ili {ira dru{tvena zajednica kojoj je `rtva pripadala, tako da je kompleksnost ove pojave evidentna. Zbog toga zakonodavac nije u mogu}nosti da odredi jedinstvene propise i sankcije za sva ubistva, ve} ih u Krivi~nom zakonu klasifikuje i razvrstava po stepenu, odnosno te`ini, uzimaju}i u obzir razli~ite kriterijume: na~in i okolnosti izvr{ewa, posledice, osobenosti `rtve, nameru izvr{ioca i wegovu svest o krivi~nom delu i druge. Tako u na{em krivi~nom pravu postoje obi~no, te{ko (kvalifikovano) i lak{e (privilegovano) ubistvo. U ovom seminarskom radu bi}e detaqno prou~ena svaka od pomenutih vrsta krivi~nih dela li{ewa `ivota.

Pravna obele`ja krivi~nog dela

4

li{ewa `ivota (obi~no ubistvo)

Na{ zakonodavac ubistvo u Krivi~nom zakoniku ure|uje u trinaestoj glavi zakonika koja se odnosi na krivi~na dela protiv `ivota i tela, ~lanom 113. koji glasi: Ko drugog li{i `ivota, kazni}e se zatvorom od pet do petnaest godina. Formulacija ko drugog li{i `ivota odnosi se na osnovno krivi~no delo protiv `ivota, to jest obi~no ubistvo. Pod obi~nim ubistvom podrazumeva se umi{qajno li{avawe `ivota drugog lica koje nije pra}eno dodatnim, posebnim okolnostima koje, kada postoje, mewaju te`inu i oblik ovog krivi~nog dela, stvaraju}i tako neki od posebnih oblika kvalifikovanog ili privilegovanog ubistva. Iako u zakonu to nije izri~ito napomenuto, da bi ubistvo kao krivi~no delo postojalo, li{avawe `ivota mora da bude izvr{eno protivpravno. Ukoliko je do li{ewa `ivota do{lo u nu`noj samoodbrani, krajwoj nu`di ili prilikom vr{ewa du`nosti na poslovima javne i dr`avne bezbednosti upotrebom zakonom dozvoqenih sredstava, krivi~no delo ubistva ne postoji. Ubistvo sadr`i sve elemente krivi~nog dela. Aktivni subjekat dela jeste izvr{ilac koji sa umi{qajem (direktnim ili eventualnim) drugo lice li{ava `ivota. O kojoj vrsti umi{qaja se radi procewuje nadle`ni sud, uzimaju}i u obzir sve objektivne i subjektivne okolnosti konkretnog slu~aja. Sadr`ina umi{qaja kao subjektivnog elementa ovog krivi~nog dela nalazi se u svesti u~inioca o wegovom delu (o preduzetoj radwi, na~inu, sredstvu, vremenu, mestu, posledici) kao i wegovom htewu i pristajawu, odnosno sagla{avawu sa nastupaju}om posledicom. Za{titni objekat i objekat radwe kod krivi~nog dela ubistva se poklapaju. To je u oba slu~aja ~ovek kao `ivo bi}e, bez obzira na wegova svojstva, karakteristike, sposobnosti i stawe u kome se nalazi. Dakle, pasivni subjekat je bilo koje `ivo lice. Radwa krivi~nog dela ubistva zakonom nije utvr|ena kroz precizno postavqawe delatnosti kojima se prouzrukuje smrt drugog lica, ve} je odre|ena posredno kroz opisivawe posledice-li{avawe `ivota. Prema tome, radwom dela ubistva smatra se svaka delatnost kojom se pasivni subjekat mo`e li{iti `ivota, bilo da se sastoji u ~iwewu (trovawem, pucawem iz vatrenog oru`ja, probadawem o{tricom i sli~no) ili u ne~iwewu ukoliko je izvr{ilac ubistva bio du`an da izvr{ava ono {to je propustio da ~ini, a na taj na~in je prouzrokovao smrt drugog lica (nedavawe hrane malom detetu, neuklawawe prepreka od strane slu`benih lica i drugo). Krivi~no delo li{avawa `ivota mo`e se izvr{iti direktno i indirektno. O direktnom na~inu izvr{ewa govorimo kada u~inilac sam, svojom aktivno{}u neposredno `rtvu li{ava `ivota, dok se
5

kod indirektnog izvr{ewa posledica smrti ostvaruje, osim radwom u~inioca i posredstvom drugih lica, pa i same `rtve. Posledica krivi~nog dela li{avawa `ivota je nastupawe smrti kod o{te}enog lica. Tom prilikom se kao trenutak nastupawa smrti uzima momenat trajnog i nepovratnog prestanka funkcije mozga (ovo je va`no zbog toga {to, pored prave smrti imamo jo{ i prividnu i klini~ku smrt, kada su vitalne funkcije svedene na minimum ili su prestale, ali postoji mogu}nost wihovog povratka). Krivi~no delo ubistva postoji nezavisno od toga da li je smrt nastupila neposredno nakon radwe izvr{ewa dela ili posle kra}eg ili du`eg vremena. Jedino je bitno utvrditi postojawe uzro~ne veze izme|u radwe i posledice. S obzirom da zakon ne sadr`i definiciju uzro~nosti, ovo pitawe re{ava sud u svakom konkretnom slu~aju, uzimaju}i u obzir zakonski prihva}ene kriterijume (u praksi je dominantna teorija ekvivalencije, prema kojoj svaki uslov koji je neposredno ili posredno prethodio posledici, a bez koga ona ne bi nastupila, predstavqa uzrok posledice). [to se ti~e sredstava podobnih za izvr{ewe krivi~nog dela ubistva, gotovo da nema ograni~ewa. To su naj~e{}e razli~iti objekti, bilo da su u pitawu vatrena i hladna oru`ja, obi~ni predmeti sa kojima se svakodnevno sre}emo, razli~ita otrovna sredstva, oru|a, alati i sli~no, me|utim ubistvo je mogu}e izvr{iti i bez ikakvog predmeta, fizi~kom silom (golim rukama), pa ~ak i psihi~kim sredstvima izazivawem straha i uzbu|ewa kod `rtve, odnosno psihi~kim mu~ewem kojim se prouzrokuje stawe {oka i duboke uznemirenosti do takvog stepena da mo`e da blokira rad srca ili prekine drugu `ivotnu funkciju `rtve, izazivaju}i wenu smrt (ovakva ubistva se retko otkrivaju i jo{ te`e dokazuju). Vrsta sredstva izvr{ewa dela ubistva, kao ni na~in izvr{ewa, nisu od presudnog zna~aja za postojawe krivi~nog dela, ve} mogu samo uticati na wegovu te`u kvalifikaciju. Sankcija za izvr{ewe krivi~nog dela obi~nog ubistva sadr`ana je u ~lanu 113. Krivi~nog zakona Republike Srbije i podrazumeva kaznu zatvora od pet do petnaest godina, s tim da u svakom konkretnom slu~aju sud na bazi svih subjektivnih i objektivnih okolnosti izvr{enog krivi~nog dela i li~nosti u~inioca odmerava vrstu i visinu kazne. Tako|e je ka`wiv i poku{aj ovog krivi~nog dela (kada je u~inilac preduzeo radwu izvr{ewa, ali smrtna posledica nije nastupila). Sa krivi~no-pravnog stanovi{ta, li{ewe `ivota druge osobe ne kvalifikuje se u svakom slu~aju na isti na~in, odnosno kao jedno te isto krivi~no delo. Osnovi razlikovawa nalaze se u objektivnim i subjektivnim okolnostima pod kojima je delo izvr{eno, a koje ukazuju na odre|eni stepen opasnosti dela i u~inioca. Kao takve okolnosti u zakonodavstvu naj~e{}e se uzimaju motiv izvr{ewa, na~in izvr{ewa, svojstvo pasivnog
6

subjekta, okolnosti pod kojima je delo izvr{eno i sli~no. Iako u svojoj osnovi sadr`e sve elemente i pravna obele`ja obi~nog ubistva, na osnovu pomenutih osobina razlikujemo jo{ i te{ka (kvalifikovana) i lak{a (privilegovana) ubistva.

Te{ko ubistvo
Te{ko ubistvo predstavqa umi{qajno li{ewe `ivota drugog lica (pasivnog subjekta), izvr{eno pod posebno ote`avaju}im okolnostima predvi|enim zakonom, a koje uti~u na stepen dru{tvene opasnosti u~inioca i dela, da zakonodavac za ovo krivi~no delo predvi|a najte`u kaznenu meru. Dakle, specifi~nost te{kih ubistava u odnosu na druge oblike krivi~nih dela li{ewa `ivota ogleda se u kvalifikatornim okolnostima. S tim u vezi, da bi se uop{te govorilo o postojawu ovog krivi~nog dela, neophodno je utvrditi da je u~inilac bio svestan svih elemenata dela, to jest da su kvalifikatorne okolnosti bile obuhva}ene wegovim umi{qajem. Ukoliko u konkretnom slu~aju postoji vi{e kvalifikatornih okolnosti prilikom izvr{ewa dela, postoja}e sticaj tih okolnosti, ali ne i sticaj krivi~nih dela, zbog toga {to se radi samo o posebnim oblicima jednog istog krivi~nog dela (te{ko ubistvo), za koje je predvi|ena ista kaznena mera. Krivi~ni zakonik Republike Srbije te{kom ubistvu posve}uje ~lan 114. u delu zakonika o krivi~nim delima protiv `ivota i tela, gde stoji da je sankcija za ovu vrstu dela li{ewa `ivota najmawe deset godina zatvorske kazne ili trideset do ~etrdeset godina zatvora. Tako|e, u ovom
7

~lanu pomiwe se 11 oblika te{kog ubistva, naj~e{}e prisutnih u praksi, mada ih u su{tini ima vi{e. Radi {to kvalitetnijeg detaqnog upoznavawa za razli~itim vrstama ovog krivi~nog dela, najboqe je grupisati ih prema kvalifikatornim okolnostima. Na taj na~in, te{ka ubistva se razvrstavaju prema na~inu izvr{ewa, okolnostima izvr{ewa i posledici, pobudama u~inioca i prema osobenosti pasivnog subjekta. Te{ka ubistva prema na~inu izvr{ewa Ubistvo na svirep na~in Su{tinu ovog kvalifikovanog ubistva predstavqa svirepost kao obele`je radwe izvr{ewa krivi~nog dela. Krivi~ni zakonik ne govori o pojmu svireposti, niti daje kriterijume za wegovo odre|ivawe, ve} se shvatawe ovog pojma zasniva, pre svega, na sudskoj praksi i teoriji krivi~nopravne nauke. S obzirom da je svakom krivi~nom delu li{ewa `ivota svojstvena odre|ena doza svireposti, kod te{kog ubistva se podrazumeva takva svirepost koja se odlikuje posebnim kvalitetom i intenzitetom. U savremenoj pravnoj nauci preovladava objektivno-subjektivno shvatawe pojma svireposti. U objektivnom smislu, smatra se da je ubistvo izvr{eno na svirep na~in ukoliko je izvedeno uz mu~ewe `rtve, nano{ewem du`ih ili kra}ih jakih fizi~kih ili du{evnih bolova, kada je izvr{eno klawem ili kasapqewem, mrcvarewem `rtve, usled dugog trajawa akta usmr}ewa ili pri~iwavawem velikih patwi `rtvi na neki drugi na~in. Da bi li{ewe `ivota bilo okarakterisano kao te{ko ubistvo, muke i bolovi koje u~inilac prouzrokuje `rtvi moraju po svom intenzitetu i trajawu prelaziti onu meru bolova i patwi koje se javqaju kod svakog (obi~nog) ubistva. Prema tome, za postojawe elementa svireposti je dovoqno da patwe budu ili samo dugotrajne ili naro~ito intenzivne, kao i uzastopno ponavqane, ukoliko je re~ o patwama koje nisu posebnog intenziteta. Subjektivni element krivi~nog dela ubistva na svirep na~in odnosi se na psihi~ki odnos u~inioca prema delu, odnosno na umi{qaj kao jedini oblik vinosti kojim se ovo krivi~no delo mo`e izvr{iti. S obzirom da se radi o kvalifikovanom obliku krivi~nog dela, umi{qaj u~inioca mora pored osnovnih elemenata krivi~nog dela obuhvatati i kvalifikatornu okolnost, to jest u~inilac mora biti umi{qajan ne samo u odnosu na krivi~no delo ubistva, ve} i u odnosu na svirep na~in izvr{ewa dela. Dakle, za postojawe krivi~nog dela ubistva na svirep na~in, potrebno je da kod u~inioca postoji svest da `rtvi nanosi te{ke ili dugotrajne bolove, bilo u vidu namere (direktan umi{qaj) ili pristajawa (eventualni umi{qaj).
8

Ubistvo na podmukao na~in Najbitnije obele`je ovog ubistva jeste element podmuklosti koji karakteri{e na~in, odnosno radwu izvr{ewa krivi~nog dela. Razmatrawe podmuklosti trebalo bi zasnivati na objektivnosubjektivnom shvatawu ovog pojma. Prema objektivnom shvatawu podmuklosti, ubistvo na podmukao na~in defini{e se kao ono ubistvo koje je izvr{eno potajno, iz zasede, upotrebom prevare da bi se do{lo do `rtve ili upotrebom takvog sredstva koje ote`ava ili onemogu}ava otkrivawe dela. Trebalo bi naglasiti da element potajnosti ne podrazumeva uvek i podmuklost, {to se mo`e objasniti na primeru ubistva iz zasede koje je potajno, a element podmuklosti dobija tek ukoliko je `rtva namamqena na mesto zlo~ina od strane izvr{ioca. Subjektivni element ubistva na podmukao na~in vezan je za li~nost u~inioca i manifestuje se u lukavom, prepredenom, neiskrenom odnosu prema `rtvi kojim se stvaraju povoqni uslovi za izvr{ewe dela uz istovremeno iskori{}avawe ste~enog poverewa kod `rtve. Dakle, kod u~inioca mora postojati svest i htewe usmereni na stvarawe povoqne situacije radi {to lak{eg izvr{ewa dela, pa je u skladu sa tim neophodno postojawe direktnog umi{qaja. Te{ka ubistva prema okolnostima izvr{ewa i posledici Ubistvo pri bezobzirnom nasilni~kom pona{awu Nasilni~ko pona{awe definisano je ~lanom 344. Krivi~nog zakonika Srbije i podrazumeva grubo vre|awe i zlostavqawe drugog lica, vr{ewe nasiqa, izazivawe tu~e ili drsko i bezobzirno pona{awe kojim se ugro`ava spokojstvo gra|ana ili te`e remeti javni red i mir i samo po sebi predstavqa krivi~no delo. Kada prilikom ovakvog pona{awa do|e do li{ewa `ivota, govori se o ubistvu pri bezobzirnom nasilni~kom pona{awu. Ovo krivi~no delo ima karakter te{kog ubistva pre svega zbog objektivnih okolnosti pod kojima je delo izvr{eno, odnosno zbog specifi~nog na~ina pona{awa koje je prethodilo samom ubistvu. Osnovna karakteristika ovog na~ina li{avawa `ivota je bezrazlo`nost, koja se mo`e opisati i kao hirovitost, nemotivisano i`ivqavawe usled ru{ila~kih nagona. Izvr{ioci pripadaju kategoriji ura~unqivih lica izopa~enog karaktera, koja su spremna da radi svog samozadovoqstva povrede ili ugroze svaku dru{tvenu vrednost, pa i qudski `ivot. Wihovo pona{awe odlikuje nepostojawe adekvatnog povoda za ubistvo, pa se mo`e re}i da je zapravo sam na~in izvr{ewa ovog ubistva ujedno ciq i
9

motiv wegovog izvr{ewa, ispuwewe potreba za huliganskim pona{awem. Iako bi se na prvi pogled moglo zakqu~iti da sa aspekta subjektivnog odnosa izvr{ioca prema `rtvi i delu kod ovog oblika te{kog ubistva nema direktnog umi{qaja, on ipak postoji i sadr`an je u svesnoj `eqi za nasilni~kim degradiraju}im pona{awem, pa se ovo krivi~no delo karakteri{e kao umi{qajno ubistvo bez povoda ili zbog bezna~ajnog povoda. Ubistvo zlostavqao ~lana porodice kojeg je izvr{ilac prethodno

Na prvi pogled, ovo ubistvo deluje kao kompleksna pojava zbog toga {to je u tesnoj vezi sa nasiqem u porodici i zlostavqawem, {to tako|e sama po sebi jesu krivi~na dela, kao i zbog izvesnih elemenata ubistva na svirep na~in, pa se postavqa pitawe da li kod ove kategorije kvalifikovanog ubistva zapravo dolazi do sticaja krivi~nih dela. Me|utim, to pitawe nije od presudnog zna~aja za postojawe samog ubistva, jer zapre}ena kaznena mera ostaje ista. Jedinstvenost ovog oblika te{kog ubistva ogleda se u tome {to su izvr{ilac i `rtva u rodbinskoj vezi, ~esto i svakodnevnom kontaktu, pa se zlostavqawe pomenuto u nazivu dela mo`e odvijati i ponavqati u du`em, gotovo neograni~enom vremenskom intervalu, sve dok na kraju ne kulminira ubistvom. ^lanom porodice smatraju se: supru`nici, wihova deca, preci supru`nika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbra~ni partneri i wihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hrawenik, bra}a i sestre, wihovi supru`nici i deca, biv{i supru`nici i wihova deca, kao i lica koja imaju zajedni~ko dete, iako nikada nisu stanovala u istom doma}instvu. Ubistvo sa umi{qenim dovo|ewem u opasnost jo{ nekog lica Specifi~nost ovog oblika te{kog ubistva ogleda se u ~iwenici da se jednom umi{qajnom radwom izvr{ewa ostvaruju dve posledice-smrt jednog lica i opasnost po `ivot jednog ili vi{e lica. U pitawu je sticaj umi{qajnog ubistva jednog lica i umi{qajnog prouzrokovawa opasnosti po `ivot drugog lica, gde je prvi umi{qaj direktni, dok je drugi naj~e{}e eventualni. Ovaj oblik li{ewa `ivota uglavnom postoji u situaciji kada u~inilac upotrebi sredstvo izvr{ewa dela nad kojim nema kontrolu u trenutku wegovog delovawa (pucawem u lice koje se nalazi u grupi qudi, podmetawe eksploziva na javnom mestu i sli~no). Objektivni element ovog oblika ubistva ti~e se posledice prouzrokovane radwom izvr{ewa, a koja se sastoji iz li{avawa `ivota jednog lica i dovo|ewa u `ivotnu opasnost drugog lica (uzgredna posledica). Da bi ovaj objektivni element bio ostvaren, opasnost po `ivot
10

drugog lica mora stvarno nastupiti, odnosno opasnost mora biti konkretna. Subjektivni element ubistva sa umi{qenim dovo|ewem u opsnost drugog lica jedinstven je u odnosu na ostale oblike ubistva, jer ima dvostruki sadr`aj (dva umi{qaja). Ubistvo pri izvr{ewu razbijni{tva ili razbojni~ke kra|e Razbojni~ka kra|a predstavqa sutuaciju u kojoj je izvr{ilac zate~en na delu kra|e, pa u nameri da ukradenu stvar zadr`i, upotrebi silu protiv nekog lica ili pretwu da }e neposredno napasti lice, dok je razbojni{tvo upotreba sile protiv nekog lica ili pretwa da }e se neposredno napasti `ivot i telo lica u nameri da se licu oduzme pokretna stvar radi sticawa protivpravne imovinske koristi. Dakle, primarni motiv izvr{ewa krivi~nog dela jeste sticawe imovinske koristi putem kra|e, koja, usled prisustva lica ~ija je imovina predmet kra|e, prilikom primene sile, prerasta u krivi~no delo te{kog ubistva. Iako se ~ini da je direktni umi{qaj vezan za delo kra|e, postojawe kvalifikovanog ubistva osigurava spremnost izvr{ioca da upotrebom sile ugrozi, odnosno oduzme, `ivot drugog lica radi ostvarewa svoje primarne namene. Ubistvo vi{e lica Ovaj oblik te{kog ubistva postoji kada jedno lice izvr{i vi{e umi{qajnih ubistava, pod uslovom da se ne radi o privilegovanim ubistvima i da nije izre~ena presuda ni za jedno od izvr{enih ubistava. Pri tom nije od zna~aja da li su ubistva izvr{ena istovremeno jednom radwom ili u vremenskom razmaku sa vi{e radwi. Po svojoj prirodi vi{estruko ubistvo predstavqa idealni sticaj vi{e ubistava. Nu`nost postojawa ovog oblika te{kog ubistva kao posebnog krivi~nog dela primetan je u situaciji kada lice izvr{i vi{e obi~nih ubistava i kada bi, po pravilima o sticaju, bilo ka`weno u okvirima kazne propisane za obi~no ubistvo, {to bi bilo neprihvatqivo imaju}i u vidu te`inu posledice (vi{e lica je li{eno `ivota) i opasnost takvog u~inioca. Poku{aj ovog krivi~nog dela }e postojati u slu~aju kada je jedno lice li{eno `ivota, a delatnost u~inioca i wegov umi{qaj su bili usmereni na li{avawe `ivota vi{e lica, kao i u slu~aju kada je zapo~eto li{avawe `ivota vi{e lica, a ni kod jednog nije nastupila smrt. Postojawe vi{e ubistava, naro~ito u odre| enim vremenskim intervalima, ukazuje na opasnost u~inioca, odnosno wegovu sklonost ka serijskom vr{ewu ubistava. Te{ka ubistva prema pobudama u~inioca Ubistvo iz koristoqubqa
11

Su{tinu ovog kvalifikovanog ubistva predstavqa ~iwenica da je umi{qajno li{ewe `ivota druge osobe motivisano koristoqubivim pobudama izvr{ioca. Ubistvo iz koristoqubqa postoji kada je li{avawe `ivota druge osobe izvr{eno u nameri da se na taj na~in ostvari neka materijalna korist (naj~e{}e imovinske, mada mo`e biti i neimovinske prirode), gde je u~inilac motivisan bezobzirnom egoisti~nom te`wom za postizawem koristi, ~ak i po cenu tu|eg `ivota. Jedno od spornih pitawa vezanih za ovaj oblik ubistva jeste i pitawe da li korist mora biti ostvarena iskqu~ivo u li~nom interesu ili pojam koristoqubqa obuhvata i te`wu za pribavqawem koristi drugome. O ovoj situaciji bi se moglo govoriti kada se ubistvom pribavqa korist za lice sa kojim je izvr{ilac u bliskim odnosima, dok se pribavqawe koristi ubistvom za drugo lice sa kojim izvr{ilac nije u takvim odnosima grani~i sa naru~enim, odnosno pla}enim ubistvom. Kada je u pitawu subjektivna strana dela, ovaj oblik ubistva mo`e se izvr{iti samo sa direktnim umi{qajem. Voqa izvr{ioca je usmerena na sticawe koristi i realizuje se li{avawem `ivota druge osobe, pa kod ubistva iz koristoqubqa ne govorimo o pristajawu na posledicu, ve} jedino o htewu posledice, koja predstavqa sredstvo za ostvarewe postavqenog ciqa. Ubistvo radi izvr{ewa ili prikrivawa drugog krivi~nog dela Kod ovog oblika te{kog ubistva, osnovni motiv izvr{ioca jeste da li{avawem `ivota pasivnog subjekta omogu}i izvr{ewe nekog drugog krivi~nog dela ili da prikrije neko drugo krivi~no delo. Priroda i te`ina drugog krivi~nog dela ~ijem se izvr{ewu te`i, odnosno koje se `eli prikriti, zakonom nije odre|ena, pa se ova klasifikacija ubistva primewuje nezavisno od toga da li je u pitawu te`e ili lak{e krivi~no delo. Pri tome je irelevantno da li je krivi~no delo koji se ubistvom `eli prikriti, odnosno ~ije izvr{ewe se `eli omogu}iti, zaista i izvr{eno. Tako|e nije od zna~aja da li se kao izvr{ilac drugog krivi~nog dela pojavquje neko drugo lice, a ne sam izvr{ilac ubistva. Ubistvo iz bezobzirne osvete Da bi se uop{te moglo govoriti o postojawu ubistva iz osvete koje se karakteri{e kao kvalifikovano ubistvo, neophodno je postojawe posebnog kvaliteta ovog krivi~nog dela, odnosno postojawe bezobzirnosti. Motiv osvete sastoji se u nano{ewu zla zbog pretrpqenog zla, {to ne podi`e uvek stepen protivpravnosti i odgovornosti u~inioca na nivo kvalifikovanog slu~aja, jer u `ivotu postoje i takve situacije u kojima osvetni~ki akt ima elemente zadovoqavawa elementarne qudske
12

pravednosti. Znog toga je neophodno utvrditi postojawe bezobzirnosti, pri ~emu se polazi od pozitivnih zakonskih propisa i moralnih normi dru{tva. Prilikom procewivawa da li je neko ubistvo izvr{eno iz bezobzirne osvete, nije odlu~na samo okolnost da je zlo koje je izvr{ilac ubistva naneo `rtvi mnogo ve}e i te`e od zla koje je ranije naneto samom izvr{iocu ili wegovoj rodbini od strane ubijenog, ve} da je ubistvo koje se izvr{i iz osvetoqubivih pobuda po~iweno prema takvom licu i pod takvim okolnostima da se postupci u~inioca pojavquju kao o~igledno bezobzirni. Pored toga, bezobzirnost se ogleda i u hladnokrvnim pripremama za ubistvo, nedostatku ose}aja odgovornosti i u velikom stepenu mogu}nosti da pripremano ubistvo zaista bude i izvr{eno. Subjektivnu stranu dela ~ini direktni umi{qaj, jer u~inilac postupa sa namerom da se osveti pasivnom subjektu zbog zla koje mu je naneseno. Ubistvo iz drugih niskih pobuda Potreba za postojawem ovako definisane vrste te{kog ubistva javqa se zbog toga {to, za razliku od ve} pomenutih pobuda (koristoqubqe, prikrivawe i bezobzirna osveta), koje uvek predstavqaju apsolutno niske pobude bez obzira u kom kontekstu se javqaju, postoje i pobude koje dobijaju epitet niskih tek kada nadle`ni sud to utvrdi, uzimaju}i u obzir sve okolnosti konkretnog slu~aja. Smatra se da ubistvo iz niskih pobuda predstavqa takav oblik ubistva u kojem je u~inilac dela motivisan takvim pobudama koje se ni po najstro`im kriterijumima ne mogu udostojiti ~oveka, pobudama koje ukazuju na moralnu niskost u~inioca i koje izazivaju te`ak moralni prekor dru{tvene sredine. Kao primeri takvog ubistva, naj~e{}e se navode slu~ajevi ubistva radi ostvarewa neke koristi koja nije materijalne prirode-ubistvo iz mr`we, zlobe, zavisti, pakosti, nacionalne mr`we, seksualnih pobuda, zlonamernosti, netrpeqivosti i tako daqe, naravno uz direktan umi{qaj u~inioca. Te{ko ubistvo s obzirom na osobenosti pasivnog subjekta Ubistvo sudije ili tu`ioca, slu`benog ili vojnog lica Ovaj oblik te{kog ubistva predstavqa jedno od najte`ih krivi~nih dela u krivi~no-pravnom sistemu Republike Srbije i postoji u slu~aju kada se li{i `ivota sudija ili tu`ilac u vezi sa vr{ewem wihove sudijske ili tu`ila~ke du`nosti, odnosno kada se `ivota li{i slu`beno ili vojno lice pri vr{ewu poslova bezbednosti ili du`nosti ~uvawa javnog reda i mira, hvatawa u~inioca krivi~nog dela ili ~uvawa lica li{enog slobode. Dakle, kvalifikatornu okolnost dela ne predstavqa samo svojstvo pasivnog
13

subjekta, ve} i ~iwenica da je li{avawe `ivota izvr{eno u vezi sa vr{ewem zakonom odre|enih poslova. Iz toga je vidqiva potreba za poja~anom za{titom `ivota ovih kategorija lica koja proizilazi iz pove}ane opasnosti kojoj su ona izlo`ena pri obavqawu svojih poslova i du`nosti. Izvr{ewe ovog vida ubistva ukazuje na visok stepen zlo~ina~ke voqe izvr{ioca, jer se ne radi samo o napadu na li~nost, ve} i na du`nost i funkciju koju ta lica vr{e. Subjektivnu stranu ovog krivi~nog dela ~ini umi{qaj, direktni ili eventualni, me|utim, pored toga {to u~inilac mora biti svestan ~iwenice da je pasivni subjekat sudija ili tu`ilac, odnosno slu`beno ili vojno lice koje vr{i zakonom odre|ene poslove, kod u~inioca mora postojati pobuda za li{ewem `ivota ba{ tog lica u vezi sa wegovim vr{ewem slu`benih poslova. Smatra se da je izvr{ilac neosporno bio svestan ~iwenice da li{ava `ivota slu`beno ili vojno lice u vr{ewu wihove du`nosti onda kada su ta lica nosila slu`benu uniformu. Me|utim, ukoliko je pasivni subjekat u trenutku li{ewa `ivota bio u civilnom odelu, a prethodno se nije legitimisao kao slu`beno lice, onda svest u~inioca o svojstvu pasivnog subjekta ocewuje nadle`ni sud prema okolnostima konkretnog slu~aja. Motiv izvr{ewa ovog krivi~nog dela je naj~e{}e spre~avawe ili ometawe neke konkretne akcije koja je usmerena protiv samog izvr{ioca ili nekog drugog lica, kao i svako drugo onemogu}avawe ili umawewe efekta za{tite odre|enih vrednosti koja se ostvaruje vr{ewem poslova bezbednosti. Ubistvo lica koje obavqa poslove od javnog zna~aja Poslovima od javnog zna~aja smatraju se profesije ili du`nosti koje nose pove}ani rizik po bezbednost lica koje ih obavqa, a naj~e{}e se odnose na zanimawa koja su zna~ajna za javno informisawe, zdravstvo, obrazovawe, javni prevoz, pravnu pomo} i sli~no. Iako krug lica koja obavqaju ovakve poslove nije precizno definisan, uglavnom se u praksi u svojstvu pasivnog subjekta ovog oblika kvalifikovanog ubistva javqaju novinari, advokati, lekari, voza~i javnog prevoza, profesori... Motiv izvr{ewa ovog krivi~nog dela mo`e biti raznolik, mada se uglavnom ogleda u nezadovoqstvu na~inom i kvalitetom obavqawa poslova od strane pasivnog subjekta, na {tetu izvr{ioca ili nekog drugog lica. Prema tome, kod u~inioca postoji umi{qaj, naj~e{}e direktni.

Ubistvo deteta i bremenite `ene

14

S obzirom na osobenosti pasivnih subjekata kod ovog ubistva, nije te{ko zakqu~iti zbog ~ega je ono svrstano u red te{kih, odnosno kvalifikovanih. Poja~ana krivi~no-pravna za{tita ovih kategorija lica osigurana je brojnim konvencijama i drugim aktima me|unarodnog prava, ali i odredbama Ustava Republike Srbije. Ubistvom deteta smatra se protivpravno li{ewe `ivota lica koje u vreme preduzimawa radwe li{ewa nije navr{ilo 14 godina `ivota. Uzrast `rtve predstavqa kvalifikatornu okolnost, pa je za postojawe ovog krivi~nog dela neophodno da je u~inilac svestan da radwu li{ewa `ivota preduzima upravo prema licu koje ima ovaj uzrast. Tako|e, bitno je napomenuti da se ubistvo deteta zapravo vr{i nad licem koje, prema svom uzrastu, fizi~koj i du{evnoj razvijenosti, nije u mogu}nosti da se adekvatno suprotstavi napadu na `ivot ili da ga izbegne, odnosno, ukoliko se radi o zaista malom detetu (koje, na primer, nije jo{ ni prohodalo), takve mogu}nosti uop{te i ne postoje. Kod ubistva trudne `ene, neosporna je ~iwenica da se wenim ubistvom zapravo uni{tavaju dva `ivota-`ivot trudnice i `ivot nero|enog deteta, takozvanog budu}eg `ivota. Pri tome, za postojawe krivi~nog dela te{kog ubistva, nije od zna~aja u kom je stadijumu trudno}e `ena (da li je trudno}a tek zapo~eta, u poodmakloj fazi ili se `ena nalazi neposredno pred poro|ajem), ve} je bitno da je u~inilac znao za bremenitost `ene. Ovo krivi~no delo }e postojati ~ak i ukoliko medicinskom intervencijom nakon ubistva `ene `ivot deteta bude sa~uvan, jer je postojalo realno ugro`avawe wegovog `ivota. Subjektivnu stranu dela ~ini umi{qaj, pa je neophodno utvrditi da je on obuhvatao i kvalifikatorne okolnosti pasivnih subjekata. Va`no je napomenuti da, kod ubistva bremenite `ene, ukoliko izvr{ilac ubistva nije bio upoznat sa stawem bremenitosti, postoja}e stvarna zabluda u u`em smislu, {to iskqu~uje karakterizaciju ovog ubistva kao kvalifikovano.

15

Lak{e (privilegovano) ubistvo

Privilegovanim ubistvom smatra se ono protivpravni umi{qajno li{avawe `ivota drugog lica koje je izvr{eno pod posebnim olak{avaju}im okolnostima, koje delu daju bla`i oblik. Sam pojam olak{avaju}ih okolnosti, u kontekstu ovakve klasifikacije ubistava nije mogu}e precizno odrediti, me|utim, imaju}i u vidu tendencije zakonodavca, izvesno je da se ova kvalifikacija mo`e primeniti na slu~ajeve umi{qajnog ubistva koji su izvr{eni na molbu, zahtev ili pristanak pasivnog subjekta, na ubistvo izvr{eno iz samilosti ili milosr|a prema pasivnom subjektu, u slu~ajevima gde su dugogodi{wi `ivot i pona{awe pasivnog subjekta bili takvi da su bitno uticali na odluku u~inioca prilikom izvr{ewa dela ili u slu~ajevima kada je izvr{ilac dela doveden u stawe razdra`enosti, nekontrolisanog besa ili privremene neura~unqivosti (pona{awem `rtve ili nekim drugim objektivnim faktorom). Potrebno je napomenuti da je, za postojawe ove vrste ubistva, neophodno da izvr{ilac bude du{evno zdravo lice, jer se u stawe razdra`qivosti ili neke druge mentalne neravnote`e mo`e dovesti samo psihi~ki zdravo bi}e. Motiv za izvr{ewe krivi~nog dela privilegovanog ubistva nije u na~elu olak{avaju}a okolnost, ali u odre|enim situacijama mo`e imati takav zna~aj. Takav je slu~aj sa ubistvom iz milosr|a prema pasivnom subjektu, odnosno kada je neosporno utvr|eno da je li{ewe `ivota izvr{eno radi toga da se ubijenom licu skrate daqe patwe zbog neizle~ive bolesti, pra}ene velikim bolovima. Imaju}i u vidu prirodu privilegovanog ubistva, kaznene mere izre~ene za ovu vrstu krivi~nih dela logi~no su bla`e, pa, zavisno od vrste privilegovanog ubistva (o kojima }e biti re~i u nastavku ovog seminarskog rada), mogu iznositi od {est meseci do pet godina zatvora, odnosno od jedne do osam godina zatvorske kazne. Ubistvo na mah
16

Ubistvo na mah predstavqa poseban oblik privilegovanog ubistva, ~iju krivi~no-pravnu prirodu su{tinski determini{e me|usobni konflikt izme|u u~inioca i `rtve, kao aktivnih u~esnika u wegovom nastajawu i izvr{ewu. Krivi~ni zakonik Republike Srbije defini{e ga ~lanom 115, kao ubistvo izvr{eno od strane lica koje je bez svoje krivice dovedeno u stawe jake razdra`enosti napadom, te{kim vre|awem ili zlostavqawem od strane ubijenog, predvi|aju}i sankciju od jedne do osam godina zatvora. Privilegovani tretman ovog ubistva temeqi se na ~iwenici da se u~inilac u vreme izvr{ewa dela nalazi u posebnom psihi~kom stawu, to jest u afektivnom stawu koje u velikoj meri uti~e na sposobnost trezvenog i racionalnog rasu|ivawa i odlu~ivawa. Dakle, radi se o intenzivnom afektivnom stawu ~ije su osnovne karakteristike iznenadnost nastupawa i odsustvo samokontrole. Me|utim, da bi ubistvo na mah postojalo, neophodno je utvrditi da je ovakvo stawe kod u~inioca izazvano pona{awem pasivnog subjekta. Ubistvo ne}e biti tretirano kao privilegovano ukoliko je stawe razdra`enosti rezultat preosetqivosti izvr{ioca. Krivi~ni zakonik kao uzrok razdra`enosti pomiwe napad, te{ko vre| awe i zlostavqawe. Pod napadom se podrazumeva svaka delatnost prema jednom licu koja pod normalnim okolnostima uzbu|uje i izaziva kod tog lica stawe razdra`enosti. To su delatnosti upravqene kako na fizi~ki, tako i na psihi~ki integritet li~nosti (nano{ewe telesnih povreda, udaraca, zastra{ivawe, pretwa, kleveta i sli~no). Te{ka uvreda, kao element ovog krivi~nog dela, obuhvata svaki postupak koji dovodi do du{evnih bolova i patwi, odnosno postupak kojim se intenzivno napada neki ose}aj izvr{ioca. Pod zlostavqawem se podrazumeva svako delovawe na telo kojim se nanose telesne povrede (udarawe, {amarawe...), kao i svako psihi~ko maltretirawe kojim se vre|a qudsko dostojanstvo, bez obzira da li to maltretirawe ima obele`ja nekog krivi~nog dela ili uop{te nema ka`wiv karakter. Posebna nedoumica kod ovog krivi~nog dela odnosi se na problem vremenskog kontinuiteta izme|u provokacije `rtve i reakcije izvr{ioca, to jest na element postupawa na mah. Uglavnom se zahteva postojawe vremenskog kontinuiteta izme|u povoda, odnosno provokacije `rtve i izvr{ewa ubistva, uz mogu}nost kra}eg ili du`eg vremenskog razmaka izme|u ova dva momenta. Subjektivnu stranu dela ~ini umi{qaj koji se, zbog posebnog psihi~kog stawa u~inioca, javqa u svojoj dosta specifi~noj formi, jer nastaje u trenutku. Me|utim, ovde se ne radi o eventualnom umi{qaju, jer je radwa izvr{ewa direktno usmerena na zabrawenu posledicu (postoji i svest i voqa koja se sastoji u htewu posledice), iako se odluka donosi na brzinu i bez velikog razmi{qawa.
17

 Nehatno li{ewe `ivota Nehatno li{ewe `ivota je krivi~no delo koje postoji u slu~aju kada je u~inilac bio svestan da svojim ~iwewem, odnosno ne~iwewem, mo`e prouzrokovati smrt drugog lica, ali je olako dr`ao da do te posledice ne}e do}i ili da }e biti u stawu da je lako otkloni, kao i onda kada u~inilac nije bio svestan mogu}nosti nastupawa smrtne posledice, ali je prema okolnostima dela i svojim li~nim svojstvima bio du`an, odnosno mogao predvideti weno nastupawe. Dakle, su{tina ovog krivi~nog dela ogleda se u neopreznom i nepa`qivom pona{awu u~inioca, koje je prouzrokovalo smrt drugog lica. Smrtna posledica kod ovog ubistva nije ciq radwi koje je preduzimao u~inilac, ve} se javqa kao ne`eqena, ~esto i neo~ekivana posledica. Me|utim, ~ak i kada bi uzeli u obzir da se ovde radi o eventualnom umi{qaju, radwa u~inioca nije usmerena na li{avawe `ivota ve} na postizawe nekog drugog ciqa, ali s tom razlikom {to u~inilac na eventualno nastupawe takve posledice ra~una, on se sa mogu}no{}u wenog nastupawa miri, pa po zakonskoj terminologijipristaje na nastupawe smrtne posledice. Kod nehatnog ubistva, smrtna posledica je rezultat nepa`we, neopreznosti, a ne neznawa da do te posledice mo`e do}i, ~ega kod ubistva sa eventualnim umi{qajem nema. Za postojawe ovog krivi~nog dela nije zna~ajno da li se radi o svesnom ili nesvesnom nehatu, s tim {to se ta okolnost mo`e uzeti u obzir prilikom izricawa kazne. Ne bi trebalo polaziti od pretpostavke da je svesni nehat te`i od nesvesnog, odnosno od toga da li je u~inilac razmi{qao o svom postupku i mogu}im posledicama ili nije, ve} se stepen krivice utvr|uje na osnovu svih okolnosti konkretnog slu~aja. Iako Krivi~ni zakonik ne predvi|a postojawe profesionalnog nehata, kao posebnog oblika nehata, ipak je sud du`an da prilikom odmeravawa kazne vodi ra~una o tome da li je u~inilac izvr{io delo obavqaju}i svoj poziv, zanat, odnosno profesiju, jer se u takvim situacijama podi`u granice zahteva za du`nom pa`wom prilikom obavqawa delatnosti koja je izazvala smrt drugog lica. Za krivi~no delo li{ewa `ivota iz nehata, na{ Krivi~ni zakonik predvi|a kaznu zatvora u trajawu od {est meseci do pet godina. Ubistvo deteta pri poro|aju Ubistvo deteta pri poro|aju (~edomorstvo) predstavqa umi{qajno li{ewe `ivota novoro|en~eta od strane majke, za vreme poro|aja ili neposredno nakon poro|aja, pod uticajem stawa koje je izazvano poro| ajem. Dakle, specifi~na obele`ja ovog privilegovanog ubistva ti~u se
18

aktivnog i pasivnog subjekta i vremena izvr{ewa dela. Aktivni subjekat dela mo`e biti samo majka, i to majka rodiqa dok je pod uticajem stawa izazvanog poro|ajem, pasivni subjekat (objekat izvr{ewa krivi~nog dela) mo`e biti jedino novoro|en~e (dete za vreme poro|aja i neposredno nakon poro|aja), dok je vreme izvr{ewa dela ograni~eno vremenskim intervalom u kom se dogodio poro|aj. S obzirom na radwu izvr{ewa kod ovog ubistva, za razliku od drugih oblika ubistava, ona se znatno ~e{}e mo`e izvr{iti ne~iwewem, zbog ~iwenice da je novoro|en~e veoma osetqivo i neotporno, tako da nedostatak nege i pru`awa pomo}i lako izaziva smrt (na primernehrawewe, neutopqavawe, nepodvezivawe pup~ane vrpce, itd.). Stawe izazvano poro|ajem predstavqa privilegiju ovog oblika ubistva i temeqi se na posebnom psihi~kom stawu majke. Mnogobrojni primeri iz sudske prakse pokazuju da je kod porodiqe koja je izvr{ila ubistvo deteta prisutan ose}aj srama zbog vanbra~nog poro|aja, osude sredine, strah za detetovu i vlastitu egzistenciju zbog odba~enosti od strane roditeqa, prijateqa ili detetovog oca, nesnala`ewe u novonastaloj situaciji, ekonomska nesamostalnost i niz drugih okolnosti koje su je dovele u stawe o~aja u kojem se, ~esto i pre samog poro|aja, odlu~ila na ubistvo novoro|en~eta. Zbog toga se psihi~ko stawe porodiqe, koje je u osnovi privilegovawa ovog ubistva, ne mo`e tuma~iti kao psihi~ki poreme}aj izazvan iskqu~ivo poro|ajem, ve} kao stawe nasnala`ewa i izgubqenosti prouzrokovano psihi~kom i moralnom nezrelo{}u same porodiqe koje je rezultiralo neadekvatnom reakcijom na probleme nastale ro|ewem ne`eqenog deteta. S obzirom da se ovo krivi~no delo mo`e izvr{iti samo za vreme poro| aja ili neposredno posle poro|aja, trebalo bi objasniti ova vremenska odre|ewa. Smatra se da poro|aj po~iwe sa prvim trudovima i traje do fizi~kog odvajawa deteta od majke. Svaka nezakonita radwa koja bi bila usmerena na uni{tewe deteta, odnosno ploda, pre po~etka poro|aja, smatrala bi se krivi~nim delom protivpravnog prekida trudno}e. Termin neposredno posle poro|aja trebalo bi tuma~iti restriktivno i koristiti ga za klasifikaciju ove vrste ubistva samo ukoliko je ubistvo deteta izvr{eno u veoma kratkom intervalu nakon poro|aja. Krivi~no delo ubistva deteta na poro|aju mogu}e je izvr{iti samo sa umi{qajem, direktnim ili eventualnim. Krivi~ni zakonik za ovo delo predvi|a kaznu zatvora u trajawu od {est meseci do pet godina, me|utim, imaju}i u vidu ~iwenicu da se radi o umi{qajnom ubistvu tek ro|enog deteta, to jest potpuno nevine `rtve ~ija je jedina krivica to {to je ro|eno, name}e se pitawe da li je ovako predvi|ena kazna adekvatna. Li{ewe `ivota iz samilosti
19

Ovo ubistvo Krivi~ni zakonik Republike Srbije obuhvata ~lanom 117. i defini{e ga kao li{ewe `ivota iz samilosti punoletnog lica zbog te{kog zdravstvenog stawa u kome se to lice nalazi, a na wegov ozbiqan i izri~it zahtev. Dakle, olak{avaju}e okolnosti, odnosno privilegovani elementi ovog ubistva su: pasivni subjekat je punoletno lice koje je ura~unqivo (kod koga je o~uvana sposobnost odlu~ivawa i rasu|ivawa); delo se vr{i iz samilosti (milosr|a), to jest posebne vrste moralne, socijalno prihvatqive pobude na strani u~inioca; `rtva se nalazi u te{kom zdravstvenom stawu fizi~kog ili du{evnog oboqewa koje je trajno i te{ko, {to zna~i da se prema savremenim medicinskim saznawima ne mo`e predvideti koliko }e dugo le~ewe trajati i da li }e biti uspe{no, a pri tome je neizvestan i ishod le~ewa; u~inilac radwu li{avawa `ivota preduzima na ozbiqan i izri~it zahtev `rtve (taj zahtev mo`e biti dat usmeno, pismeno ili na neki drugi na~in, ali tako da bude saznata i dokazana wegova sadr`ina, pri ~emu taj zahtev mora biti dat bez primene sile, pretwe, obmane ili drugog vida pritiska na voqu `rtve, koja iskqu~uje sposobnost odlu~ivawa). Li{ewe `ivota iz samilosti naziva se jo{ i eutanazija. To je re~ gr~kog porekla koja u prevodu zna~i dobra smrt ili laka i bezbolna smrt, a su{tinski zna~i (s obzirom da se izvr{ava na izri~itu molbu usmr}enog lica) asistirati nekome pri samoubistvu. Izvr{ilac dela mo`e biti svako lice, a u pogledu krivice potreban je umi{qaj. Naj~e{}e su to lekari, a neretko i najbli`i ro|aci `rtve. Pasivni subjekat mo`e biti samo punoletno lice koje se nalazi u te{kom zdravstvenom stawu, pod kojim se podrazumeva te{ka bolest koja prouzrokuje jake bolove i druge patwe i ne daje nadu za ozdravqewe. Krivi~ni zakonik za ovo delo predvi|a kaznu zatvora u trajawu od {est meseci do pet godina.

20

ZAKQU^AK
Ubistvo je najte`i vid kriminalnog dela, imaju}i u vidu wegovu posledicu, brutalnost samog protivpravnog akta izvr{ewa, kao i ~iwenicu da se izvr{ava svesno i planski, od strane osobe koja sebi daje za pravo da odlu~uje o sudbini tu|eg `ivota. Takva osoba zaslu`uje najstro`i moralni prekor dru{tvene zajednice, jer se radi o individualcu sa devijantnim oblikom shvatawa me|uqudskih odnosa i pravednosti, koji predstavqa opasnost po okolinu u kojoj `ivi. Ubistvom se ~oveku oduzima ono najdragocenije, wegov `ivot, dok se `rtvinoj porodici, prijateqima, radnom i `ivotnom okru`ewu nanosi du{evni bol i praznina, te`ak gubitak, kako u materijalnom, tako i u emotivnom smislu. Posledica ubistva je nenadohnadiva, ubijenom se `ivot ne mo`e vratiti, pa je zbog toga neophodno o{tro sankcionisawe ovog krivi~nog dela. Na{ Krivi~ni zakonik, objektivno gledano i posmatrano u odnosu na zakonodavstva drugih, naprednijih zemaqa, krivi~no delo li{ewa `ivota sankcioni{e odgovaraju}im kaznama zatvora, u zavisnosti od te`eg ili lak{eg oblika ubistva, kaznama od 6 meseci (kod privilegovanih) do 40 godina (kod najte`ih oblika ubistava) koja zamewuje kaznu do`ivotne robije. Me|utim, postavqa se pitawe da li je smrtna kazna, koje kod nas nema, zapravo jedina adekvatna nadohnada za pri~iweni gubitak, naro~ito kod ubica koje su ~in oduzimawa `ivota izvr{ile na naro~ito monstruozni na~in. Mo`da smrtne kazne kod nas nema jer, zapravo i ona predstavqa neki vid ubistva. Istorijski gledano, sada, kada se nalazimo u 21. veku, ~ini se logi~nim da se varvarski primitivni ~in ubistva izgubio, usled globalnog nezaustavqivog razvitka moderne civilizacije, me|utim on postoji jednako kao i u primitivnom praistorijskom dru{tvu i, ~ini se, postoja}e sve dok postoji i qudski rod.

21

Literatura
Prof. dr Milan Milo{evi}-Krivi~no pravo, Fakultet za obrazovawe diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za rukovode}e kadrove, Novi Sad, 2012. godina Ustav Republike Srbije, Slu`beni glasnik Republike Srbije, godina LXII- broj 83, Beograd, 1. oktobar 2006. godine Krivi~ni zakonik Republike Srbije od 1. januara 2006. godine Dragan Jova{evi}-Leksikon krivi~nog prava, Slu`beni glasnik, Beograd, 2011. godina Prof. dr Miodrag Simovi}-Krivi~no procesno pravo Prof. dr Bora Cejovi}-Krivi~no pravo u sudskoj praksi (posebni deo), Jugoslovenski zavod za produktivnost rada, 1986. godina

22