PRAVAC IRACIONALIZAM Fridrih Nie Tema: Sumrak idola

Profesor:

Uenik:

Beograd, april, 2013. Godine

SADRAJ

1. Iracionalizam kao pravac u filozofiji ........................................................................................................... 3 2. Friedrich Nietzsche (Fridrih Nie) ivot i dela.......................................................................................... 4 3. Sumrak idola Fridrih Nie ..................................................................................................................... 6 Predgovor; Aforizmi i strelice................................................................................................ 6 Problem Sokrata .................................................................................................................. 6 "Um" u filozofiji ..................................................................................................................... 6 Kako je "istinski svet" konano postao bajka........................................................................ 7 Moral kao protivpriroda ........................................................................................................ 7 etiri velike zablude ............................................................................................................. 7 "Popravljai" oveanstva .................................................................................................... 8 ta nedostaje Nemcima ....................................................................................................... 8 arkanja jednog nesavremenog .......................................................................................... 8 Na emu sam zahvalan starima ........................................................................................... 8 Govori eki ......................................................................................................................... 8

5. Zakljuak ..................................................................................................................................................... 9 6. Literatura .................................................................................................................................................. 10

1. Iracionalizam kao pravac u filozofiji

Iracionalizam predstavlja filozofsko stanovite koje se suprostavlja racionalizmu kako u pogledu mogunosti racionalnog shvatanja stvarnosti, tako i u pogledu ontoloke pretpostavke da je osnovno naelo stvarnosti racionalno. Sm termin potie od latinske rei irrationalis (onaj ko nije razuman). Iracionalizam nalazi uporite u pretpostavci da je osnova stvarnosti nezavisna od razuma (npr. volja ili ivot). U saznajno-teorijskom smislu iracionalizam istie da je itacionalno saznanje iznad racionalnog, da postoje posebni oblici stvarnosti, kao to su intuicija ili instinkti, koji su po svojoj vrednosti iznad logikog saznanja. Ova filozofija razvila se u XIX i XX veku, ali se njeni zaeci nalaze jo kod Paskala, Avgustina i antikih filozofa. U modernom dobu na iracionalizam su posebno uticali arls Darvin i Sigmund Frojd, a njegov uticaj vidljiv je posebno u filozofiji egzistencije. Zbog toga to istie posebnost fenomena ivota u odnosu na neivu stvarnost, ova filozofija se oznaava i kao filozofija ivota. U pogledu shvatanja saznanja kao sredstva ivotne volje ili ivotnog nagona bliska je pragmatizmu. Filozofija ivota ima razliite oblike, kao to su voluntarizam, vitalizam ili intuicionizam. Najpoznatiji predstavnici iracionalistike filozofije su openhauer, Nie, Bergson i Diltaj. I dok su se mnogi intelektualci i dalje drali pogleda na svet bliskog prosvetiteljstvu, neki mislioci s kraja devetnaestog veka doveli su u pitanje osnovne premise prosvetitelja i njihovih sledbenika u devetnaestom veku. Naroito su odbacivali ideju ljudske racionalnosti, naglaavajui umesto toga iracionalnu stranu ljudske prirode. Prosvetitelji su, spram razuma kao suverenog, definisali ljudska bia prema njihovoj sposobnosti da kritiki razmiljaju; sada su mislioci videli slepe nagone i ivotinjske instinkte kao primarnu injenicu Ijudskog postojanja. Izgledalo je da razum vri vrlo ogranien uticaj na ljudsko ponaanje, da impulsi, nagoni, instinkti, sve sile ispod povrine, u mnogo veoj meri odreuju ljudsko ponaanje nego to to ini logika svest. Novi uvidi u iracionalnu stranu Ijudske prirode i sve vei napadi na razum imali su ogromne implikacije na politiki ivot. U decenijama koje su sledile, ove struje iracionalizma postae ideologizovane i politizovane od strane beskrupuloznih demagoga, koji su pokuavali da mobiliu mase i njima manipuliu. Popularnost faistikih pokreta, koji su otvoreno ocrnjivali razum i veliali rasu, krv, vodju i volju, pokazala je svu naivnost liberala devetnaestog veka, koji su verovali da razum trijumfuje u ljudskim delatnostima.

2. Friedrich Nietzsche (Fridrih Nie - slika1.) ivot i dela

Nemaki filzof, pesnik i klasini filolog koji je postao najprovokativniji i najuticajniji mislilac 19. veka. Roen je 15. oktobra 1844. u mestu Rcken u Prusiji. Imao je dve godine k ada mu se rodila sestra Elizabeta i tri kada mu se rodio brat. Njegov otac, luteranski svetenik umro (od bolesti mozga) je 1849. godine kada je mladom Nieu bilo pet godina. Brat mu umire u januaru naredne godine (1850.). Nie je gledao godinu dana oca kako umire u uasnim mukama, to je bio odluan initelj u njegovim sumnjama u hrianstvo jer nije mogao sebi objasniti zato je njegov otac kanjen, a sluio je Bogu. Stoga e kasnije arls Darvin postati njegov uzor. Nakon bratove smrti porodica se seli u Naumburg, a Niea alju u internat u mestu Pforti (poznat po strogom verskom vaspitanju) udaljenom osam kilometara od Naumburga. kolski drugovi u internatu zafrkavali su ga zbog njegove ozbiljnosti, a Nie e kasnije tvrditi kako se tada najbolje oseao kada je bio sam. Nakon zavrenog kolovanja u internatu up isao je studije teologije u Bonu sa eljom da postane svetenik, kao i njegov otac. Na Uskrs 1865. godine odbija se priestiti u crkvi u Naumburug. Na kraju godine odustaje od svetenikog zvanja i posveuje se uenju klasine filologije. Na fakultetu prve uzore nalazi u ivotu i filozofiji starih Grka pre pojave S okrata. Zahvaljujui svome znanju imenovan je profesorom klasine filolofije na Univerzitetu u Bazelu kada je imao samo 24 godine (1869.). Smatra se da se u to doba kao studnet zarazio sifilisom u jednoj javnih kua koje je poseivao. Godine 1870. uestvuje u nemako-francuskom ratu kao bolniar dobrovoljac. Tada je oboleo od dizenterije i difterije. Nakon rata putuje po vajcarskoj i Italiji te sklapa nova prijateljstva. Jedno vreme se bavio muzikom i druio sa Riardom Vagnerom, ali razoaran Vagnerovom hrianskom orijentacijom i sklonosti ka starogermanskom kultu prekida sve odnose s njim. Niz godina bavio se prirodnonaunim problemima, a uz eminentna filozofska dela, pisana izvanredno lepim nemakim jezikom, pie i pesme. Vidno bolestan (ceo ivot imao je lo vid i migrenine glavobolje) prisiljen je povui se u penziju 1879. godine, te se seli u vajcarske Alpe. Zimi s Alpa silazi na italijansku ili francusku rivijeru. Neto kasnije - 1882. sree svoju jedinu romantinu ljubav Lou Andreu Salon (njoj je bilo tek 20 godina), jedinu enu kojom se oduevljavao. Nie ju je opisao kao bistru poput orlice i otru poput lavice. Upoznao ih je Nieov prijatelj Paul Re. Te (1882.) su godine njih troje zajedno obilazili Italiju i iveli slobodoumno. Nie ju je zaprosio ali ona ga je odbila jer ga je htela deliti s Reom. Sreli su se neto kasnije u Leipzigu, ali Re ju je "odveo" i time strano povredio Niea. Nakon toga Nie je bio strano razoaran i ljut te mu filozofija postaje uteha za ivotna razoaranja. 1888. Godine Nie silazi s Alpa u Torino, a njegovo ludilo postaje sve jae pa je umislo da je bog i da mora preuzetu patnju za grehe sveta. Tada se poinje potpisivati kao Dioniz ili ponekad Razapeti. U januaru 1889. na torinskim ulicama saalio se nad konjem koji je pao zbog tereta ili poledice - konj je pao, a Nie ga je obgrlio. to je bilo prilino iznenaujue jer se znalo da je Nie protiv bilo kakve vrste saaljenja. Uskoro je smeten u duevnu bolnicu u Torinu, a potom u majinu kuu u Nemakoj. Tada je proglaen umobolnim. Poslednje godine ivota provodi kod svoje sestre Eliz abet u Weimaru. Godine 1889. Pretrpeo je nervni slom od kog se nikad vie nije oporavio. Umire pomraena uma od kapi u Weimaru 25. avgust 1900. godine, a njegova dela tampa i delimino grubo falsifikuje (posebno pisma) rasistiki nastrojena sestra Elisabeth Frster-Nietzsche. Ona je - kako je u drugoj polovini XX. veka otkrio K. Schlechta - mnogo pridonela tome to se Nieova filozofija iroko propagirala i zloupotrebljava u Treem Rajhu. Nakon bratove smrti vilu u kojoj je umro Elizabeta je pretvorila u dom Nieovog kulta. Tu su zalazili mnogi nacistiki intelektualci, a jednom ak i Hitler. Stoga se ona pobrinula da Nie postane slubeni mislilac Treeg Rajha, to je bilo smeno jer je Nie mrzeo bilo kakav nacionalizam. Naravno, bio je jedan od prvih pravih Evropljana.
4

Nie je bio strastveni kritiar tada vladajueg morala i verovanja. Smatrao je kako su i religija i moral osigurani na nemoralnim sredstvima te da nisu nita drugo nego sluenje lanoj transcendentnoj ideji, pojmu, neem to izvan konkretnog ovozemaljskog egzistiranja eli propisivati vene zakone. Nie je smatrao da ovaj ivot nije nemoralan nego da je besomuna borba u kojoj je umro Bog, a pobeuju jai, sposobniji, smeliji. Stoga je on smatrao kako se umesto tradicionalnih trebaju s tvoriti nove vrednosti. Nie je bio plodonosan pisac, koji je napisao nekoliko znaajnih dela, meu njima: Roenje tragedije (1872.), Tako je govorio Zaratustra (1883.-1885.), S one stranu dobra i zla (1886.), Genealogija morala (1887.), Antikrist (1888.), Ecce Homo (1889. - poslednje i nikada dovreno delo), O ljudskim i suvie ljudskim stvarima (1878.), Volja koja raa mo, Sumrak idola i Volja za moi (1901.). Pred kraj ivota Nietzsche je pozvao Vatikan i kralja Italije da na smrt osude nemakog cara i sve antisemite. Tada se to inilo moda besmislenim ali dolazak nacizma na vlast 30-ak godina kasnije pokazae kako je Nie na vreme osetio dah antisemitizma koji e preplaviti Nemaku.

Slika 1. Fridrih Nie

3. Sumrak idola Fridrih Nie

Sumrak idola (Gtzen-Dmmerung) je jedno od Nieovih poslednjih dela, dovreno 30. septembra 1888. godine u Torinu. To je saetak njegovih kasnijih filozofskih stavova, odnosno ve ranije objanjeni problemi, no sad izneseni na saetiji i zaotreniji nain , a reima samog Niea () vrlo smelo i precizno sastavljen saetak mojih najbitnijih filozofskih heterodoksija: tako da taj spis moe posluiti upuivanju i otvaranju apetita za moje Prevrednovanje svih vrednosti (...). Iz ovoga je jasno da je Nie planirao da nastavi svoj intenzivni rad (1888. je napisao, osim Sumraka, jo i Dionizove ditirambe, Ecce homo, Sluaj Wagner i Antihrista) I da e zapoeti svoje Prevrednovanje svih vrednosti, ali ve u januaru idue godine doivljava nervni slom, koji je ujedno i oznaio kraj njegovog stvaralatva. Delo je podeljeno u 12 delova, sledi kratki pregled svakog od tih. Predgovor; Aforizmi i strelice

U Predgovoru Nie iznosi nameru spisa, "() ekiem postavljati pitanja i moda kao odgovor uti onaj poznati uplji ton koji ukazuje na nadute utrobe (...)", te pojanjava da to "() nisu idoli nekog razdoblja, nego veiti idoli", od kojih "() uopte nema starijih, osvedoenijih, naduvanijih () a niti upljijih", iako "() to ne spreava da im se ponajvie veruje; i nikad ih se, posebno u najvanijim sluajevima, ne naziva idolima", ime iznosi ujedno i sadraj dela, to e postati evidentno iz daljeg teksta. to se Pounih izreka i strjelica tie, tu Nie iznosi svoja miljenja o mnogo emu, ali ono to je usko povezano s filozofijom bie kasnije razraeno, a ostalo e ovde biti preskoeno.

Problem Sokrata
Sokrat kao prvi dekadent, prvi od filozofa koji su prosudili da ivot nita ne vredi, za ta Nie tvrdi da govori neto o Sokratu, a ne o samom ivotu, za koji smatra da mu se ne moe proceniti vrednost jer je ivo bie "objekt spora", a mrtvo ima drugi problem. Sokrat je nii tip, dekadent koji pribegava dijalektici, koja "moe biti jedino samoobrana u rukama nekoga kome je ponestalo drugih oruja", i Nie postavlja pitanje nije li "dijalektika kod Sokrata samo oblik osvete?". Takoe smatra da je Sokrat uvideo da itava Atina, pa i itav svet potrauje to "posebno umee samoodranja", budui da su nagoni pretili da postanu tirani, bilo je potrebno "pronai protu-tiranina koji je jai", to je njemu i njegovim sledbenicima izgledalo upravo kao borba protiv dekadencije, no Nie smatra da je "(...) svestan ivot bez instinkta, suprotstavljen instinktima, sam bee samo bolest, jedna druga bolest (...)", za njega je "srea jednaka instinktu", a ne umu tj. vrlini kao kod Sokrata.

"Um" u filozofiji
Pogreno je odbacivati ula kao varljiva jer su ona jedini realitet, i sve ime su se filozofi bavili do sada su bile "pojmovne mumije", a ono to su smatrali "istinskim svetom" je "puka moralno-optika obmana", o kojoj nema smisla raspravljati. Nie izjednaava metafiziku jezika i uma, i smatra da se bivstvovanje "podmee kao uzrok", neto izvedeno iz koncepcije "ja" koji se preslikava na sve stvari um nije nita objektivno, ba suprotno.

 Kako je "istinski svet" konano postao bajka

Kako sam podnaslov ovog dela kae, opisuje se "istorija jedne zablude", u est taaka Nie ukratko iznosi progresiju od najstarijeg oblika ideje o istinskom svetu do njegovog konanog odstranjenja, koji je "Podne; trenutak najkrae senke; kraj najdue zablude; vrhunac ljudskog roda (...)".

Moral kao protivpriroda

Moral je ivotu stran i protuprirodan, eli uguiti instinkte i zatrti strasti, slui onima koji su preslabi da nau meru za svoje strasti, onima iji su instinkti degenerisani, licimerima koji kau da ivot nije vredan ivljenja i onda nastavljaju iveti, i iji je sud o ivotu tek posledica slabog, opadajueg ivota u njima samima. Oduhovljenje oseaja je ljubav, a oduhovljenje neprijateljstva jo jedna pobeda, jer je htenje Crkve da uniti svoje neprijatelje imalo za posedicu imoralizam.

etiri velike zablude

o Zabludu zamene uzroka i uinka Nie naziva "izopaenou uma" i smatra da nema opasnije zablude od te, objanjavajui je na nekoliko primera, od kojih bismo mogli citirati ovaj kao najbolji: "Crkva i moral kau: 'Neko pokolenje, neki narod e putem poroka i raskoi propasti.' Moj oporavljeni um kae: kad neki narod propada, fizioloki degenerira, iz toga slede porok i rasko (to e rei potreba za sve jaim i sve eim podraajima, kakve poznaje svaka iznemogla narav)." o Zabluda lane uzronosti proizlazi iz verovanja "da se zna to je uzrok", Nie postavlja pitanje odakle to verovanje, a potom prosleuje pokazati da je ovek "projicirao svoje tri 'unutranje injenice', ono u ta je najvie verovao: volju, duh i unutranji svet", stoga se ne treba uditi da je u stvarima kasnije nalazio samo ono to je sam u njih umetnuo, jer je stvar sama, pojam stvari "refleks verovanja u unutranji svet kao uzrok", a kako, prema Nieu, "uopte nema duhovnih uzorka", ta itava teorija pada u vodu. o Zabluda imaginarnih uzroka dogaa se kada se "odredbe koje je odreeno stanje proizvelo pogreno usvaja kao njegove uzroke", uvek elimo imati razlog zato se oseamo kako se oseamo, "nikad nas ne zadovoljava naprosto utvrditi golu injenicu da se tako i tako oseamo", uvek injenicama pridodajemo motive, a inimo to jer "svesti neto nepoznato na neto poznato olakava, smiruje, zadovoljava, povrh toga prua oseaj moi", i Nie smatra da "itavo podruje morala i religije potpada pod taj pojam imaginarnih uzroka". o Zabludu o slobodnoj volji Nie objanjava kao "smicalicu teologa", koja za cilj ima uiniti ljude "odgovornima" kako bi mogli biti krivi i kanjavani, te tvrdi da "niko nije odgovoran za to to uopte postoji, to je tako i tako postavljen, to ivi pod takvim okolnostima, u takvoj okolini", svrhu su ljudi izmislili, "u realitetu nedostaje svrha", ovek je nuan i pripada celini, a kako se ona ne moe osuivati (jer ne postoji nita izvan nje), ni ovek se ne moe osuivati.

 "Popravljai" oveanstva
Polazei od toga da "nema nikakvih moralnih injenica", ve je moral samo "tumaenje odreeni h fenomena, bolje reeno pogreno tumaenje", Nie postavlja zahtev filozofima da se "uzdignu nad iluzijom moralnog rasuivanja", moralom se htelo ljude "popravljati", tj. uzgajati jednu odreenu vrstu ljudi, to Nie usporeuje s dresiranjem ivotinja u cirkusu zveri se ine slabim, bolesnim i, na kraju, poslunim, to je sudbina kakvu religija i moral namenjuju i oveku, te jo dodaje, uz savez sa "popravljaima ljudskog roda", da su sredstva kojima su se sluili za sprovoenje morala bila "iz temelja nemoralna".

ta nedostaje Nemcima
Smatrajui da Nemcima nedostaje duhovnosti, Nie ih kritikuje zbog srozavanja kulture, troenja na dravu umesto na kulturu, smatrajui da su jedna drugoj antagonistine, da se "jedna razvija na raun druge", i da "sva velika razdoblja kulture" jesu "razdoblja politikog opadanja", tj. da je kulturna veliina neto "nepolitino, ak antipolitino". Kritikuje i sistem vieg kolstva, ustvrujui da su potrebni "vaspita", a ne "vie dadilje", navodei probleme koji ive i danas, (a ako je suditi po trenutnom trendu u evropskom obrazovanju, ivee jo dugo) pa zato predstavlja tri zadatka zbog kojih su potrebni vaspitai uiti gledati, uiti misliti i uiti govoriti i pisati.

arkanja jednog nesavremenog

Ovde Nie izraava svoja miljenja, meu ostalim, o nekim kulturalnim linostima, i to na samo njemu svojstven nain, ali kako to nema puno veze s filozofijom u najuem smislu, preskoiemo njegovu kritiku Renana, Sainte-Beuvea, Imitatio Christi, G. Sand i T. Carlylea s jedne, a Emersona i Goethea s druge strane, dok je za G. Eliot bitno istaknuti njegovo miljenje da je u Engleskoj "za svaku malu emancipaciju od teologije potrebno iznova sticati ast na nain koji najvie zastrauje, kao fanatik morala", i da "engleskim plitkim glavama" nije jasno da "kad se ovek odrekne hrianske vere, time sebi ispod nogu izvlai pravo na hrianski moral". to se Schopenhauera tie, osim afirmacije ivota nasuprot Schopenhauerovoj negaciji, udi mu se jer je u lepoti video "poricanje nagona za raanjem", izbavljenje od seksualnosti, emu Nie kao protivprimer navodi Platona i njegovo zanos "lepim mladiima" koji mu je posluio kao podsticaj na filozofiranje, kao i to da je "itava via kultura i literatura klasine Francuske iznikla iz tla interesa za seksualnou".

Na emu sam zahvalan starima

U ovom delu Nie govori o svom ukusu, stavljajui Rimljane iznad Grka, bar po pitanju stila, i priznajui ambiciju "oko rimskog stila" u svojim delima.

Govori eki
Ovaj deo je zapravo odlomak iz Tako je govorio Zaratustra, dijalog izmeu drvenog uglja i dijamanta, ija je poanta izraena u reenici "svi stvaraoci su, naime, tvrdi".

5. Zakljuak
eki govori

"Zato tako tvrd?" ree jednom drveni ugalj dijamantu: "zar nismo bliski roaci?" Zato tako mek? Oh, brao moja, pitam ja vas, dakle: zar niste vi moja braa? Zato tako meki, tako pokorni i popustljivi? Zato toliko mnogo poricanja, odricanja u vaim srcima? tako malo sudbine u vaim oima? A zar vi neete biti kobni i neumitni: kako bi mogli jednom sa mnom da pobedite? A ako vaa tvrdoa nee da seva i ree i raseca: kako bi mogli jednom sa mnom da stvarate? Svi stvaraoci su, naime, tvrdi. I vama bi moralo izgledati blaenstvo da ostavite trag vae ruke na milenijume kao na vosku blaenstvo, pisati po volji milenijuma kao po bronzi tvre od bronze, plemenitije od bronze. Potpuno je tvrdo, samo je najplemenitije. Ovu novu zapovest oh, brao moja, dajem je vama budite tvrdi! Iz Tako je govorio Zaratustra

6. Literatura

1) Fridrih Nie, Sumrak Idola, http://poezija.6forum.info/t3056-fridrih-niee-sumrak-idola 2) http://hr.wikipedia.org/wiki/Sumrak_idola#cite_note-2 3) http://sr.wikipedia.org/sr/_

10