Fatalna enska lepota koja pleni i oduevljava, ali istovremeno je u stanju da razara nesluenom snagom esto je u istorijskim gibanjima

ostavljala snane uticaje. Jelena Trojanska je uzronik velikog Trojanskog rata, Kleopatra je svojom lepotom osvojila Cezara, Ofelija Hamleta. Iz istorije i strane knjievnosti ova tema je esto ekoriena i u domaoj knjievnosti. Bora Stanokovi je u svojim delima nastojao da opie i lik traginosti koje izaziva enska fatalna lepote. Sa jedne strane lik Sofke u Neistoj krvi Bore Stankovia postavljen je tako da ukae na svu traginost jedne devojke-ene u kojoj se sudaraju nepremostive razlike izmeu njene fizike lepote, nesputane krvi koju je nasledila od svojih predaka i drutva, koju tu nesputanost pokuava da privee i potini svojim zakonima. Sa druge strane, Bora Stankovi nam je u drami Kotana prikazao jo jedan enski lik, ija lepota takoe uzburkuje ljudsku duu, ali ne tako da unitava samu linost glavne junaknjie Kotane, nego kako ta lepota utie na druge ljude. Na poetku romana Neista krv mi se upoznajemo sa devojkom izuzetne lepote, koju je autor majstorski prikazao, opisom njenog izuzetno lepog fizikog izgleda, samopouzdanog dranja i donekle nadmenog ponaanja. Meutim, jo dok je bila mlada, dok je jo uvek izrastala u takvu devojku u njoj se polako budi krv njenih predaka, prababe Cone, dede Kavarole, njegove sestre Naze i tetka Ludog Riste, ljudi koji su usled neiste krvi unitavali zapravo svoj duh. Ona se esto budila nou oblivena znojem, sanjavi udne, za nju teke snove, to je ve ukazivalo da e krv njenih predaka odrediti i njen ivot. Sa druge strane, deava se jo jedna znaajna stvar, a to je sukob izmeu njenih elja i zahteva okoline koja joj namee svoje potrebe. Udaju je protiv njene volje za mladog Markovog sina dvanaestogodinjeg Tomu, koji nikako nije zadovoljovao njene devojake snove. Sukobom izmeu njenih ogromnih elja i stvarnosti dolazi do jo jaeg racepa u njenoj linosti, to je dovodi do toga da uini neke stvari koje e konano unititi njen duh, a samim tim i njenu fiziku lepotu. Pa tako, od jedne devojke koja eli da ima normalnog

momka, koji bi pristajao uz nju, ona provodi no sa mutavim Vankom, a zatim i sa svojim svekrom Markom. Sa druge strane, Kotana je lik koji iizaziva, tj. Pokree ostale likove Drame svojom takoe, donekle, fatalnom pojavom. Ona je mlada devojka koja je svesna svog poloaja, lepote i talenta, ali uspeva da uskladi svoje elje. Ona ivi za to da peva i da uveseljava druge. Za razliku od Sofke ona ne dozvoljava da svoj duh ogranii time to bi se udala u bogatu kuu i tamo se zatvori, jer zna da e to biti kraj njenog ivota. Kada uporedimo ova dva lika, koja su svaka po sebi specifine sudbine ena, i sprecifini vidovi traginosti enske lepote ostavlja nam da se pitamo, da li je zaista naa fizika lepota iz mladosti neto po emu emo znati da e nam ivot biti lep, ili je zapravo naa krv, na duh taj kojeg bi trebalo da negujemo i uvamo. Ako sudimo prema Sofkinoj sudbini, ako ne negujemo svoj duh, ukoliko mu ne posveujemo panje, ukoliko dopustimo naoj krvi, ma koliko ona bila dobra ili ne, (u prenesenom smislu), da divlja i ne prihvati svet onakvim kakav je, ona (krv) e unititi i nau lepotu i nae dostojanstvo, odnosno na ivot, a pri tom i ljude oko nas. Sa druge strane, sudbina i lik Kotane nam ukazuje da ako ukrotimo na duh, ostaemo netaknuti i sreni, iako fatalni za okolinu naim plesom i igrom.