Pesma pripada kosovskom ciklusu jer je u vezi sa dogadjajima koji neposrednoo prethode Kosovskom boju.

Spada u red najlepsih junackih pesama. Tu pesmu je Vuk zabelezio od poznatog narodnog pevaca starca Milije. Ispevana je u desetercu, a u sebi sadrzi motiv tuge i ljudskog bola zbog tragicne usamljenosti glavnog junaka. Pesma obiluje neocekivanim situacijama, iznenadnim dogadjajima i preokretima. Stih netko "netko bese Strahinicu bane" upozorava na to da glavni junak nije makar ko, vec neko poseban i izuzetan. Opisani dogadjaji u pesmi potvrdjuju tu njegovu izuzetnost. U ekspoziciji otkrivamo ko je Banovic Strahinja i saznajemo da se nalazi u Krusevcu, u gostima kod svojih suraka devet Jugovica i tasta Jug-Bogdana. Svi ga postuju i otimaju se o njega ko ce ga bolje ugostiti. Govorili su: "Volimo te Strahinicu bane no svu zemlju nasu carevinu." Medjutim, kad ban dobije pismo od majke u kome ga ona obavestava o nemilom dogadjaju se dogodio u njegovoj Banjskoj, dolazi do velikog iznenadjenja. Majka ga je obavestila da je silna turska vojska zaposela Kosovo, da je nenakav turski dometnik Vlah-Alija razarao njegov dom i odveo mu ljubu. Banovic Strahinja moli tasta da mu da svoje sinove kako bi mu pomogli oko vracanja zene. Jug-Bogdan odbija da pomogne zetu iako se radi o njegovoj kceri. Tada Banovic Strahinja polazi sam na Kosovo kako bi pronasao Vlah-Aliju i kako bi vratio svoj ugled i cast. Prerusen u turskog vojnika i sa znanjem turskog jezika, Banovic Strahinja sa jedinim prijateljem, psom Karamanom, prolazi kroz tursku vojsku. Kada je slucajno naisao na jedan veliki sator i pomislio da je u njemu Vlah-Alija, prevario se. U satoru je bio neki pijani dervis. Ban ga je pozdravio na turskom, a dervis otpozdravio na srpskom. Rekao mu je da ga poznaje po celu, ocima, brkovima, konju i psu. Tada otkrivamo da Banovic Strahinja nije samo hrabar jer se usudio da sam brani svoju cast , vec i dobar covek. Stari dervis je nekada bio njegov zarobljenik, ali se ban prema njemu ophodio ljudski i dervis je to znao da ceni. Ispricali su jedan drugome sta ih je snaslo. Banovic Strahinja je na poverenje pustio dervisa da mu donese otkup za svoju slobodu , ali je dervis kod kuce otkrio da je neka bolest pomorila njegove najblize, a da su ga sunarodnici opljackali, pa se zbog toga prijavio za dozivotnog vojnika. Ban je zamolio dervisa da ga ne otkrije turskoj vojsci govoreci da mu je dug odavno oprostio. Dva velika usamljenika, dva dobra coveka, mada pripadaju razlicitim teborima, imali su razumevanje jedan za drugog. Dervis otkriva Banu gde se nalazi sator Vlah-Alije, obecava da ga ni po koju cenu nece izdati, ali ga moli da ne de Vlah-Aliji jer se boji da ce poginuti. Banova zena je izdaleka prepoznala svog muza i opomenula Turcina na njegov dolazak. Ona je tima pokazala vrhunac ljudskog pokvarenstva i izdajstva. Kada je doslo do dvoboja, pomogla je Vlah-Aliji, a ne muzu. Ban je uspeo da savlada neprijatelja i vrati svoju zenu u Krusevac. Tada je Jug-Bogdan zatrazio od

svojih sinova da je ubiju, ali im je Banovic Strahinja odrzao lekciju iz morala. Rekao im je da je trebalo svoje junastvo da pokazu pred Turcima, da je on sam mogao da ubije zenu da je hteo. Da je ubio zenu i da joj nije oprostio ne bi bio "netko" i poseban. Ovako on je nadvisio i kao covek i kao junak Jugovice i pokazao da je ljudska velicina u prastanju.