UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

DEPARTMAN ZA INENJERSTVO ZATITE IVOTNE SREDINE

Marija Milanov 524/z

ANALIZA PRIMENJIVOSTI CIKLUSA KATASTROFALNIH DOGAAJA U SRBIJI NA PRIMERU POPLAVA

DIPLOMSKI MASTER RAD

Novi Sad, 2011.

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

Kratak pregled
U prvom poglavlju rada opisan je Ciklus Upravljanja Akcidentalnim Rizicima i njegove glavne komponente (hazard, ranjivost, mogunost nosivosti sa hazardom i rizik). Takoe, obraena je tema poplave kao hazarda i dat je pregled zaetaka hidrologije na naim prostorima, kao i istorijat prirodnih katastrofa na teritoriji Srbije. Dalje u radu dati su pojam i aspekti ranjivosti. Sredinji deo rada fokusiran je na detaljnu analizu faza ciklusa upravljanja katastrofama koje se odnose na period pre same katastrofe, sa usmerenjem na primer poplava. U etvrtom poglavlju, date su sme rnice za upravljanje vanrednim situacijama i procenu ugroenosti na lokalnom nivou, sa jasno definisanim ciljevima koje bi trebalo detaljno obraditi i primeniti u svakoj optini u Srbiji. U pretposlednjem poglavlju obraena je studija o saradnji u upravljanju vanrednim situacijama izmeu rumunskog i srpskog pograninog regiona, kao i pregled tri najvee katastrofalne poplave reke Tami, ukljuujui i poplavu koja se dogodila aprila 2005. godine. Nakon toga, izraena je vizuelizacija podataka o teti i infrastrukturnoj ranjivosti nakon ove poplave korienjem programa Quantum GIS.

Abstract
First chapter of this paper describes Disaster Management Cycle, as well as its main components (hazard, vulnerability, coping capacity and risk). Also, the topic of a flood as a hazard, the begginigs of hidrology and the history of natural disasters in Serbia are presented. Further on, the concept and aspects of vulnerability are given. Middle part of the paper is focused on detailed analysis of phases of Disaster Management Cycle which are preceding the disaster itself, on the example of floods. In fourth chapter, guidelines for managing disasters on the community level, with clearly defined goals that need to be achieved in every community in Serbia are given. The following chapter presents the study of Serbian Romanian cooperation in the field of Disaster Management, as well as three most serious floods of river Tamis including the one that happened in April 2005. Further on, the visualization of data about damage and infrastructural vulnerability after this flood using computer programm Quantum GIS is presented.

Marija Milanov

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

SADRAJ:
Kratak pregled ................................................................................................................... 2 Abstract .............................................................................................................................. 2 SPISAK GRAFIKIH PRIKAZA ......................................................................................... 5 KLJUNE REI .................................................................................................................. 7 SPISAK AKRONIMA .......................................................................................................... 7 PREDMET I CILJ ISTRAIVANJA ..................................................................................... 8 1. UVOD .............................................................................................................................. 9 1.1 Glavne komponente upravljanja akcidentalnim rizicima ........................................... 11 1.1.1 Hazard ............................................................................................................... 11 1.1.2 Ranjivost ............................................................................................................ 12 1.1.3 Mogunost nosivosti sa hazardom .................................................................... 12 1.1.4 Rizik ................................................................................................................... 12 1.2 Ciklus upravljanja katastrofama ............................................................................... 13 1.2.1 Ciljevi uapravljanja katastrofama ....................................................................... 14 1.3 Poplava kao hazard ................................................................................................. 15 1.4 Zaeci hidrologije na naim prostorima .................................................................... 19 1.5 Istorijat prirodnih katastrofa na teritoriji Srbije .......................................................... 24 2. POJAM I ASPEKTI RANJIVOSTI, RANJIVOST NA POPLAVE .................................. 27 2.1 Pojam ranjivosti ........................................................................................................ 27 2.2 Aspekti ranjivosti ...................................................................................................... 33 2.2.1 Nejednakosti, pravinost i ranjive grupe ............................................................ 33 2.2.2 Uvoz i izvoz ranjivosti ........................................................................................ 33 2.2.3 Ranjivost, ivotna sredina i sukob ..................................................................... 34 2.2.4 Ranjivost, blagostanje i prirodni hazardi ............................................................ 35 3. DETALJNA ANALIZA PRVE TRI FAZE CIKLUSA KATASTROFALNIH DOGAAJA NA PRIMERU POPLAVA.................................................................................................. 37 3.1 Uticaj socijalnih aspekata na ublaavanje i smanjenje posledica katastrofe izazvane poplavom ....................................................................................................................... 37 3.2 Uticaj ekonomskih aspekata na ublaavanje i smanjenje posledica katastrofe izazvane poplavom ........................................................................................................ 38 3.3 Strategijsko planiranje reagovanja na poplave ......................................................... 40 3.4 Podizanje svesti i poboljanja komunikacija ............................................................. 40 3.5 Sistemi upozorenja od poplava i metode komunikacije ............................................ 41 3.6 Obrazovanje javnosti................................................................................................ 41 3.7 Mapiranje podruja podlonih riziku od poplava ...................................................... 42
Marija Milanov

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava 3.8 Zatita ugroenog zemljita ..................................................................................... 42 3.9 Vremenska prognoza zasnovana na klimatskim odlikama datog podruja .............. 42 3.10 Podrane tehnologije ............................................................................................. 43 3.11 Geografski informacioni sistem .............................................................................. 43 3.12 Mapiranje hazarda ................................................................................................. 44 4. UPRAVLJANJE VANREDNIM SITUACIJAMA I PROCENA UGROENOSTI NA LOKALNOM NIVOU ......................................................................................................... 46 4.1 Postojei zakonski okvir i primena meunarodnih standarda u upravljanju vanrednim situacijama ................................................................................................... 46 4.2 Stvaranje efektivnog tima za upravljanje vanrednim situacijama ............................. 49 4.2.1 Proces izgradnje tima za upravljanje vanrednim situacijama na lokalnom nivou ................................................................................................................................... 49 4.2.2 Karakteristike efektivnih timova ......................................................................... 50 4.3 Smernice za izradu odluke o stalnom telu za upravljanje vanrednim situacijama na lokalnom nivou ............................................................................................................... 53 4.4 Smernice za izradu Generalnog plana za upravljanje vanrednim situacijama ......... 56 4.5 Elementi Operativnog plana za odbranu od poplava i leda ...................................... 62 5. UPRAVLJANJE VANREDNIM SITUACIJAMA U RUMUNSKO SRPSKOM POGRANINOM REGIONU ( UPANIJA TIMI, RUMUNIJA I SREDNJE-BANATSKI OKRUG, SRBIJA) ............................................................................................................. 69 5.1 Prirodni rizici u upaniji Timi i Srednjebanatskom okrugu ...................................... 72 5.2 Jedinstveni i konkretni okvir za upravljanje rizikom od poplava u Srbiji i Rumuniji .. 74 5.3 Poplave reke Tami ................................................................................................. 78 5.3.1 Uzroci nastanka poplavnih talasa ...................................................................... 78 5.3.2 Veliki poplavni talasi do kraja Prvog svetskog rata ............................................ 81 5.3.3 Poplave u peiodu od 1919.-2006. godine .......................................................... 83 5.4 Katastrofalne poplave reke Tami ............................................................................ 85 5.4.1 Poplava u junu 1966. godine ............................................................................. 85 5.4.2 Poplava u aprilu 2000. godine ........................................................................... 85 5.4.3 Poplava u aprilu 2005. godine ........................................................................... 87 6. VIZUELIZACIJA PODATAKA O TETI I INFRASTRUKTURNOJ RANJIVOSTI NAKON POPLAVE U JAI TOMI KORIENJEM PROGRAMA QUANTUM GIS ...... 89 6.1 Quantum GIS ........................................................................................................... 91 6.2 Vizuelizacija podataka o teti i infrastrukturnoj ranjivosti korienjem programa Quantum GIS ................................................................................................................. 92 7. ZAKLJUAK ................................................................................................................. 97 8. PREPORUKE ZA DALJI RAD ...................................................................................... 98 9. LITERATURA................................................................................................................ 99 10. WEB Izvori .................................................................................................................. 99
Marija Milanov

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

SPISAK GRAFIKIH PRIKAZA Sadraj slika:

Slika1: ta je katastrofa? (Izvor: Disaster Management Cycle A Theoretical Approach) Slika2: Ciklus upravljanja akcidentalnim rizicima (Izvor: http://ekageoinfo08.files.wordpress.com/2009/02/drm.jpg) Slika 3: Faze ciklusa upravljanja katastrofama (Izvor: Integrating Environmental Safeguards into Disaster Management) Slika 4: Raspodela razliitih hazarda u Srbiji 1989-2006 (Izvor: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database ) Slika 5: Uestalost hazarda i broj rtava usled svakog hazarda u Srbiji (Izvor: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database ) Slika 6: Uestalost hazarda i broj poginulih usled svakog hazarda u Srbiji (Izvor: EM -DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database ) Slika 7: Ukupan broj prirodnih hazarda u Srbiji 1989-2006 (Izvor: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database) Slika 8: Ukupan broj tehnolokih hazrda u Srbiji (Izvor: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database) Slika 9: Dve strane ranjivosti prema Bolovom modelu (Izvor: Source 4 Ranjivost, Juan Carlos Villagrn De Len 2006.) Slika 10: Model pritiska i poputanja napredovanje ranjivosti: (Izvor: Blaikie and others 1994) Slika 11: prikaz oekivanog stepena oteenja i njegova promena intenziteta u vezi sa intenzitetom opasnosti (Izvor: Source 4 Vulnerability, Juan Carlos Villagrn De Len 2006.) Slika 12: Domae vaenje EU -15 u poreenju sa uvozima industrijskih minerala i ruda (Izvor: Eurostat and IFF 2004) Slika 13: Visokorizine vrue take po tipu prirodnog hazarda (Izvor: Dilley and others, 2005) Slika 14: Kategorizacija populacija pogoenih prirodnim katastrofama prema tipu katastrofe i visini prihoda u svetu od 1975. do 2000. godine (Izvor: Guidelines for reducing flood losses) Slika 15: Faze razvoja tima (Izvor: USAID, Upravljanje vanrednim situacijama i procena ugroenosti na lokalnom nivou) Slika 16: upanija Timi, najvea po povrini u Rumuniji, ini 3.65% ukupne povrine Rumunije (Izvor: Specijalozava studija o upravljanju vanrednim situacijama u Rumunsko Srpskom pograninom regionu) Slika 17: Optine srednjebanatskog okruga (Izvor: Specijalozava studija o upravljanju vanrednim situacijama u Rumunsko Srpskom pograninom regionu)
Marija Milanov

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Slika 18: Poplavljene povrine na naoj teritoriji nakon proboja nasipa Tamia u Rumuniji 8. aprila 2000, ( Izvor: Milo Miloradovi: TAMIKE POPLAVE: JVP Vode Vojvodine, Novi Sad, februar 2007.) Slika 19: Situacija poplavljenih povrina nakon proboja nasipa Tamia i Brzave u aprilu 2005. godine, (Izvor: Milo Miloradovi: TAMIKE POPLAVE: JVP Vode Vojvodine, Novi Sad, februar 2007.) Slika 20: Tabela atributa (Attribute table) programa Quantum GIS Slika 21: Kue oteene u poplavi u Jai Tomi aprila 2005. Slika 22: Sruene kue u poplavi u Jai Tomi aprila 2005. Slika 23: Prikaz podataka izdvojenih po stepenu oteenja po optinama u kojima je poplava delovala Slika 24: Plavna podruja na teritorijama optina Zrenjanjin, Seanj i itite Slika 25: Plavno podruje mesta Jaa Tomi sa ocrtanim nasipima

Sadraj tabela:
Tabela 1: Tipovi hazarda (Izvor: Disaster Management Cycle A Theoretical Approach) Tabela 2: Prikaz Rihterove skale (Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Richter_magnitude_scale) Tabela 3: Merkalijeva skala (Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Mercalli_intensity_scale) Tabela 4: EMS-98 podela objekata u klase povredljivosti Tabela 5: Definisane koliine oteenja i boje kojima su oznaene: Tabela 6: Brojne vrednosti stepena oteenja i boje kojima su prikazani

Marija Milanov

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

KLJUNE REI
Hazard - opasno stanje ili opasan dogaaj koji predstavlja potencijalnu pretnju i moe da nanese tetu ljudima, svojini ili ivotnoj sredini. Hazardi mogu da se svrstaju u dve kategorije: prirodni i hazardi prouzrokovani ljudskim aktivnostima. Ranjivost - definie se kao stepen do kog odreeno drutvo, struktura, sluba ili geografsko podruje moe podneti odreeni hazard na raun svoje prirode i konstrukcije, kao i udaljenost od podruja sklonih hazardnim dogaajima. Rizik - je mera oekivanih gubitaka usled hazarda koji se odigrao na odreenom podruju tokom odreenog vremenskog intervala. Rizik od hazarda je funkcija tog odreenog hazarda i gubitaka koje bi on mogao da nanese. Ciklus upravljanja akcidentalnim rizicima - podrazumeva sumu svih aktivnosti, mera i programa koji se preduzimaju pre, u toku i nakon akcidenta u cilju izbegavanja akcidenta, smanjenja njegovog uticaja i oporavljanja od pretrpljene tete. Vodostaj - vertikalno rastojanje nivoa vodenog ogledala od nule na skali vodomera, izraeno u centimetrima, sa predznakom ''-'' ako je nivo vode nii od nulte take. Elementarna nepogoda - se moe definisati kao stanje na odreenom prostoru, na kome je za veoma kratko vreme usled delovanja prirodnih ili antropogenih faktora dolo do takvog oteenja materijalnih i kulturnih dobara, odnosno ugroenosti zdravlja ili ivota ljudi i ivotne sredine u takvom obimu da im je posledice nemogue otkloniti u poeljno vreme sa ustaljenim metodama rada i sa postojeom organizacijom. Mrea hidrolokih stanica povrinskih voda - skup svih hidrolokih stanica na prirodnim i vetakim vodotocima na teritoriji Republike Srbije, koje se nalaze u nadlenosti Republikog hidrometeorolokog zavoda (Zavod) i ije se odravanje i funkcionisanje finansira iz budeta Republike Srbije. Hidroloka stanica povrinskih voda - stacionarni merni punkt na vodotoku, kanalu, prirodnom ili vetakom jezeru (akumulaciji) sa odgovarajuim objektima i opremom na kome se izvrava utvreni program merenja/osmatranja i uzorkovanja. Quantum GIS - kvantum GIS (QGIS) je besplatan softver, raunarska GIS (Geografski informacioni sistem) aplikacija koja omoguava pregled, ureivanje, i analizu geopodataka.

SPISAK AKRONIMA
UNISDR United Nations International Strategy for Disaster Reduction USAID - United States Agency for Internatonal Development DTD Dunav-Tisa-Dunav AP - Autonomna pokrajina JVP Javno vodoprivredno preduzee IWRM Integrated Water Resource Management
Marija Milanov

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

PREDMET I CILJ ISTRAIVANJA

Predmet i cilj ovog istraivakog rada jeste detaljna analiza Ciklusa Upravljanja Akcidentalnim Rizicima na primeru poplava u Srbiji, naroito faza koje prethode samoj katastrofi. Veliki deo rada posveen je analizi ranjivosti i njenih aspekata u cilju doaravanja koliko su krhke veze izmeu oveka, drutveno ekonomskih procesa i ivotne sredine. Od sve tri nabrojane veze, drutveno ekonomski procesi imaju najveu ulogu i glavni su pokretai procesa koji pogoravaju ljudsko blagostanje i kreiraju ranjivost ljudi pred licem rizika ivotne sredine. Takoe, kao bitan cilj istraivanja predstavljena je studija o upravljanju vanrednim situacijama i proceni ugroenosti na lokalnom nivou, ija je primena itekako neophodna svim optinama u naoj dravi u ovom trenutku. Pored ovoga, obraen je i nacrt kreiranja plana upravljanja katastrofama, kao i koraci koje bi trebalo slediti pri formiranju institucija i radnih grupa koje bi bile odgovorne u upravljanju katastrofama. Kao krajni rezultat rada, prikazani su podaci prikupljeni u istraivanju o poplavi reke Tami 2005. godine u mestu Jaa Tomi, prikazani pomou komjuterskog programa Quantum GIS, a sve to u cilju vizuelizacije podataka o teti i infrastrukturnoj ranjivosti nakon pomenute poplave. Ovakav pristup istraivanju katastrofa koje su se ve dogodile moe u velikoj meri odigrati ulogu u smanjenju ranjivosti i poveanju otpornosti na katastrofe koje e se u budunosti odigrati, pod uslovom da podaci budu detaljno obraeni i analizirani i da se greke iz prolosti priznaju i saniraju na najbolji mogui nain.

Marija Milanov

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

1. UVOD
Katastrofa (disaster) predstavlja iznenadnu nepogodu ili ekstreman nesrean dogaaj koji nanosi veliku tetu kako ljudskim biima, tako i biljkama i ivotinjama. Katastrofe se deavaju brzo, sa velikim intenzitetom, nasumino, ne birajui vreme, mesto i stepen ranjivosti pogoenog podruja. Ovi ekstremni dogaaji, bilo da su prirodni ili pruzrokovani od strane ljudi, prevazilaze granicu podnoljivosti u vremenu deavanja, ine regulisanje situacije veoma tekim i rezultuju katastrofalnim gubicima svojine i prihoda. Oni oteavaju i pogoravaju prirodne procese u ivotnoj sredini i izazivaju dogaaje katastrofalne po ljudsko drutvo, na primer: tektonska pomeranja zemljita dovode do zemljotresa i vulkanskih erupcija, dui suvi periodi dovode do dugih sua, poplava, poremeaja u atmosferi itd. Katastrofe su postojale oduvek, pratei razvoj civilizacije. Sa napretkom tehnologije rasla je i potreba za bogatstvom koja je rezultirala trajnim infrastrukturalnim imustvom. Postepen razvoj u materijalnom smislu rezultovao je otuenjem oveka od prirode sa jedne strane, ali i poveanjem ranjivosti ljudskog drutva, sa druge. Progresivno poveanje broja izgubljenih ivota i svojine, kao i tetan uticaj na ivotnu sredinu usled katastrofa, usmerili su meunarodne zajednice ka novom pogledu na upravljenje akcidentalnim rizicima, pogledu iz perspektive koja prevazilazi meunarodne barijere, predvia mogue pretnje i omoguava savladavanje katastrofa u njenim poetnim koracima. Period od 1990. do 1999. posmatra se kao meunarodna decenija za smanjenje prirodnih katastrofa, decenija promovisanja reenja za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa. Njihove razmere su ustanovljene na meunarodnom nivou i bilo je neophodno ustanovljavanje protokola koji bi omoguili da pri eventualnoj opasnosti od katastrofa pomo bude obezbeena u najkraem moguem roku. Skoro svakodnevno, tampa, radio i televizija iznose izvetaje o katastrofama koje pogaaju razliite delove sveta. Ali moe se postaviti pitanje ta tano predstavlja termin katastrofa?. Ovaj termin nosi poreklo od francuske rei DESASTER koja se sastoji od dve rei: DES, to znai loe i ASTER, to znai zvezda. Ujedinjene Nacije su definisale termin katastrofa kao ozbiljan poremeaj u funkcionisanju zajednice ili drutva kji uzrokuje veoma velike ljudske, materijalne, ekonomske gubitke i gubitke u ivotnoj sredini koji su toliko ozbiljni da prevazilaze mogunosti pogoene zajednice ili drutva da ih savlada. Katastrofa nastaje kao rezultat opasnosti (hazarda), ranjivosti i nedovoljno mogunosti ili nepostojanja odreenih mera za smanjenje potencijalnog rizika. Katastrofa nastaje kada hazard pogodi ranjivu populaciju i nanese tetu, gubitke u ljudstvu i remeenje normalnih aktivnosti. Sledea slika daje bolji uvid u povezanost katastrofe, opasnosti i ranjivosti:

Marija Milanov

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava AKCIDENT (KATASTROFA)

RANJIVOST

HAZARD

Dogaaj pokreta
Ogranien pristup izvoru Bolest i invaliditet Godite/Pol Siromatvo Urbanizacija Drugo Nekontrolisani razvoj Degradacija ivotne sredine Nedostatak: Institucija Obrazovanja Obuke Vetina Eksplozija Populacije Opasne lokacije Opasne graevine Nizak nivo prihoda

Zemljotres Cunami Poplave Cikloni Vulkanske erupcije Sua Klizite Ratovi Zagaenja ivotne sredine

Slika1. ta je katastrofa? (Izvor: Disaster Management Cycle A Theoretical Approach) Svaki hazard - poplava, zemljotres ili ciklon je tzv. dogaaj pokreta koji u kombinaciji sa povienim stepenom ranjivosti (nepristupanost izvoru, stari i bolesni ljudi, nedostatak svesti i informisanosti itd.) dovodi do katastrofe i ljudskih, kao i materijalnih gubitaka. Na primer, kada se dogodi poplava u nenaseljenom podruju ne moe se smatrati katastrofom bez obzira na njenu veliinu. Poplava je katastrofalna samo onda kada negativno utie na ljude, njihove aktivnosti i svojinu. Dakle, katastrofa nastaje samo onda kada se susretnu hazard (opasnost) i ranjivost. Takoe, treba naznaiti da se opasnost umanjuje sa poveanjem sposobnosti i pripremljenosti drutva i ivotne sredine da se suoi sa katastrofom. Stoga, moramo kroz prave primere i u osnovi razumeti znaenje tri glavne komponente upravljanja akcidentima: hazarda, ranjivosti i mogunosti i pripremljenosti za suoavanje. Velika naseljenost gradova i naselja delimino poveava njihovu ranjivost prema katastrofama i hazardima. Svake nedelje dogodi se neka nova katastrofa, prirodna ili izazvana ljudskim faktorom, koja ostavlja posledice po oveanstvo i ivotnu sredinu kao celinu. Katastrofe postaju sve kompleksnije, pri emu niz faktora u drutvenim, kulturnim i prirodnim sferama poveava rizik od katastrofa.

Marija Milanov

10

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

1.1 Glavne komponente upravljanja akcidentalnim rizicima

1.1.1 Hazard Hazard se moe definisati kao opasno stanje ili opasan dogaaj koji predstavlja potencijalnu pretnju i moe da nanese tetu ljudima, svojini ili ivotnoj sredini. Hazardi mogu da se svrstaju u dve kategorije: prirodni i hazardi prouzrokovani ljudskim aktivnostima. Prirodni hazardi su oni koji nastaju usled prirodnih fenomena (meteorolokog, geolokog pa ak i biolokog porekla). Primeri prirodnih hazarda su cikloni, cunamiji, zemljotresi i erupcije vulkana koje su iskljuivo prirodnog porekla. Klizita, poplave, sue i poari su socio- prirodni hazardi, budui da su prozrokovani i prirodnim i ljudskim aktivnostima. Na primer, poplave mogu nastati zbog obilnih padavina, klizita ili blokiranja odvodnih sistema komunalnim otpadom. Hazardi prouzrokovani ljudskim aktivnostima uglavnom nastaju zbog ljudskog nemara. Oni su povezani sa industrijskim postrojenjima i postrojenjima za proizvodnju energije i obuhvataju eksplozije, oslobaanje opasnog otpada, poputanja brana itd. Postoji mnogo vrsta hazarda, neki se deavaju ee, drugi samo povremeno, ali u osnovi njihovog znaenja mogu se grupisati na sledei nain: Tabela 1: Tipovi hazarda
Tip Geoloki hazard 1. 2. 3. 1. 2. 3. 4. 5. Hazardi Zemljotres Cunami Vulkanske erupcije Tropski ciklon Tornado i uragan Poplave Sua Oluja Klizita Pucanje brane Poari u rudnicima Provala oblaka Klizita Toplotni i ledeni talasi 9. Snene lavine 10. Morske erozije 3. Migracije 4. Infekcije od tetoina 3. Trovanje hranom 4. Oruja masovnog unitenja 3. Naftne mrlje/Poari 4. Nuklearne katastrofe 3. Uruavanje zgrada 4. Strujni udari 5. Masovni dogaaji 6. Poplave rudnika 4. 5. 6. 6. 7. 8.

Klimatski hazardi

Bioloki hazardi

Hemijske, industrijske i nuklearne nesree Povezani sa nesreama

1. Zagaenja ivotne sredine 2. Krenje uma 1. Ljudske/ivotinjske epidemije 2. Napadi tetoina 1. Hemijske katastrofe 2. Industrijske katastrofe 1. Brodske / Saobraajne / eleznike nesree 2. umski poari

(Izvor: Disaster Management Cycle A Theoretical Approach)

Marija Milanov

11

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava 1.1.2 Ranjivost Ranjivost se moe definisati kao stepen do kog odreeno drutvo, struktura, sluba ili geografsko podruje moe podneti odreeni hazard na raun svoje prirode i konstrukcije, kao i udaljenost od podruja sklonih hazardnim dogaajima. Ranjivost moemo svrstati u dve grupe: fizika i socio- ekonomska ranjivost. Fizika ranjivost: razmatra se ko i ta moe biti oteeno ili uniteno prilikom prirodnog hazarda kao to je zemljotres ili poplava. Uzima se u obzir stanje ljudi i elemenata od rizika kao to su graevine, infrastruktura i slino, i blizina odnosno lokacija kao i priroda hazarda. Takoe se razmatra struktura zgrade i njena tehnika sposobnost da izdri silu kojoj je izloena tokom trajanja hazarda. Socio - ekonomska ranjivost: stepen u kojem je populacija pogoena hazardom ne zavisi samo od fizikog stanja ve i od socijalno - ekonomskih uslova drutva. Na primer, siromana drutva ili ljudi koji ive na obali mora u primorskim podrujima nisu u mogunosti da grade kue od stabilnih betonskih konstrukcija. Samim tim, oni su u opasnosti da izgube svoje domove kada god doe do pojave snan og vetra ili ciklona. Zbog siromatva oni takoe nisu u mogunosti da ponovo izgrade sebi domove. 1.1.3 Mogunost nosivosti sa hazardom Ovo se moe definisati kao izvori, sredstva i snaga jednog domainstva ili zajednice da se izbori sa, ili pripremi za prevenciju, ublaavanje ili brz oporavak nakon akcidenta1. Mogunost nosivosti ljudi pojedinano takoe moe biti uzeta u obzir. Mogunost nosivosti sa hazardom se moe svrstati u dve grupe: fizika i socio- ekonomska. Fizika nosivost sa hazardom: ljudi kojima su kue unitene ciklonima ili njive poplavama mogu da spasu neke stvari iz svojih domova ili sa farmi; ljudi koji imaju takve vetine mogu u kratkom roku da nau privremeno ili stalno zaposlenje u sluaju primoranosti migracije iz pogoenog podruja. Socio - ekonomska mogunost nosivosti sa hazardom: u najveem broju akcidenata ljudi pretrpe velike gubitke u fizikom ili materijalnom smislu. Bogati ljudi imaju mogunosti da se oporave bre a i bavaju ree pogoeni hazardom jer ive u sigurnijim podrujima i njihove kue su napravljene od kvalitetnijih materijala. ak i ako se desi da im je sva imovina unitena, oni imaju mogunost da se mnogo bre izbore sa tim. 1.1.4 Rizik Rizik je mera oekivanih gubitaka usled hazarda koji se odigrao na odreenom podruju tokom odreenog vremenskog intervala. Rizik od hazarda je funkcija tog odreenog hazarda i gubitaka koje bi on mogao da nanese. Stepen rizika zavisi od: Prirode hazarda Ranjivosti pogoenih elemenata Ekonomske vrednosti tih elemenata

Disaster Management Cycle A Theoretical Approach

Marija Milanov

12

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

1.2 Ciklus upravljanja katastrofama

Ciklus upravljanja akcidentalnim rizicima (prikazan na slici 2) podrazumeva sumu svih aktivnosti, mera i programa koji se preduzimaju pre, u toku i nakon akcidenta u cilju izbegavanja akcidenta, smanjenja njegovog uticaja i oporavljanja od pretrpljene tete. Tri kljune faze u okviru upravljanja akcidentalnim rizicima su: 1. Faza pre akcidenta: Aktivnosti koje se preduzimaju u ovoj fazi imaju za cilj smanjenje potencijalnih i materijalnih gubitaka u sluaju akcidenta. Na primer, sprovoenje kampanja za rano upozorenje, ojaavanje postojeih slabih struktura, pripremanje planova u okviru upravljanja rizicima na nivou domainstva i zajednica itd. Aktivnosti preduzete u ovoj fazi nazivaju se mere pripravnosti i ublaavanja. 2. Faza tokom trajanja akcidenta: Podrazumeva korake koji se preduzimaju radi to efektnijeg zbrinjavanja rtava i smanjenja pretrpljene tete. Aktivnosti preduzete u ovoj fazi nazivaju se mere trenutnog reagovanja na udes. 3. Faza nakon akcidenta: Podrazumeva preduzimanje inicijative za reagovanje na udes u cilju brzog oporavka pogoenog stanovnitva neposredno nakon to se akcident odigrao. Ove aktivnosti se nazivaju mere brzog reagovanja i oporavka.

Slika2. Ciklus upravljanja akcidentalnim rizicima (Izvor: http://ekageoinfo08.files.wordpress.com/2009/02/drm.jpg)

Marija Milanov

13

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava 1.2.1 Ciljevi uapravljanja katastrofama Ciljevi upravljanja katastrofama su sledei: 1. Smanjiti ili izbei potencijalne gubitke od hazarda. 2. Obezbediti brzu i prikladnu pomo rtvama katastrofe. 3. Postii brz i efektivan oporavak. Da bi se postigao prvi cilj neophodno je preduzeti mere prevencije, ublaavanja i minimizacije efekata prirodne katastrofe. Stoga, faze koje prethode prirodnim katastrofama- Prevencija, Ublaavanje i Pripremljenost su od kljune vanosti. Faze pre katastrofe Prevencija Prevencija ukljuuje mere zatite i obezbeenja za zaustavljanje efekata katastrofe. Ovo ukljuuje politike i zakonodavne mere koje se odnose na urbano planiranje, a nisu tetne po ljudsko blagostanje i stanje ekosistema. U veini sluajeva je teko potpuno spreiti prirodnu katastrofu, te su stoga naredna dva koraka veoma vana. Ublaavanje Ublaavanje smanjuje rizik od katastrofa. Podela u zone i podesno korienje zemljita, na primer, graevine sa potporom u obalskim podrujima ili zadravanje vegetacija na muljevitim terenima koja zemljite ini vrom podlogom, kao i obrazovanje i podizanje svesti stanovnitva- su primeri ublaavanja. Pripremljenost Cilj pripremljenosti jeste smanjiti do najnieg nivoa ljudske rtve i oteenja graevina i prirodne infrastrukture kroz brze i efektne postupke. Pravilno primenjene mere pripremljenosti dozvoljavaju zajednicama i institucijama brzo i organizovano reagovanje u katastrofalnim situacijama. Mere pripremljenosti takoe ukljuuju sistem ranog upozorenja, planove i puteve za evakuaciju i slino. Faze nakon katastrofe Postizanje drugog i treeg cilja odvija se nakon to se katastrofa dogodila. Reagovanje (trenutno ublaavanje), povratak u normalno stanje i ponovna izgradnja sada postaju primarni. Reagovanje (trenutno ublaavanje) Reagovanje predstavlja skup aktivnosti preduzetih neposredno posle katastrofe sa ciljem smanjenja broja ljudskih rtvi, pruanja pomoi i ublaavanja patnje, kao i smanjenja
Marija Milanov

14

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava gubitaka u ekonomskom smislu. Primeri ove faze su smetanje ljudi na sigurne lokacije i obezbedjivanje pomoi u vidu hrane, odee i primarnih neophodnih uslova za ivot. Oporavak (povratak u normalno stanje) Aktivnosti koje se preduzimaju u ovoj fazi obezbeuju bar minimalne ljudske aktivnosti i funkcionisanje graevina od vanosti, kao i odreivanje smernica za normalizaciju ivotnog standarda posle katastrofe. Ovo podrazumeva izgradnju privremenog smetaja i postizanje odreenog nivoa ivotnog komfora. Ponovna izgradnja, Rekonstrukcija Ovo je dugorono reagovanje na efekte katastrofe. U ovoj fazi obnavlja se infrastruktura, ekosistemi i uslovi ivota uopte.

PREVENCIJA

UBLAAVANJE

FAZE PRE KATASTROFE

PRIPREMLJENOST

REAGOVANJE

OPORAVAK

FAZE POSLE KATASTROFE

PONOVNA IZGRADNJA

Slika 3. Faze ciklusa upravljanja katastrofama (Izvor: Integrating Environmental Safeguards into Disaster Management)

1.3 Poplava kao hazard

Pod elementarnim i drugim veim nepogodama podrazumevaju se: zemljotresi, poplave, bujice, atmosferske nepogode, sue, sneni nanosi i lavine, klizanje zemljita, poari i eksplozije. Takoe, pod vee nepogode se mogu klasifikovati nekontrolisano oslobaanje, izlivanje ili rasturanje tetnih gasovitih, tenih ili vrstih hemijskih i radioaktivnih materija. Sve navedene pojave mogu ugroziti zdravlje i ivot ljudi, prouzrokovati materijalnu tetu veeg obima i krajnje se negativno odraziti na ivotnu sredinu. Nastanak, obim i vreme trajanja prirodnih nepogoda u veini sluajeva se ne moe unapred predvideti, ali se za izvesne pojave, na osnovu iskustava, statistikih podataka i metode modelovanja, a s obzirom na mesto pojave, moe pretpostaviti da e do njih doi.
Marija Milanov

15

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Prirodne elementarne nepogode se javljaju kao posledica prirodnih sila, sa katastrofalnim posledicama po oveka, iva bia i materijalna dobra. Kao posledica njihovog javljanja i uticaja nastaju vulkani, zemljotresi, poplave, klizita, odroni, sue, mrazevi, olujni vetrovi i sl. ovek svojim delatnostima moe da inicira pojavi elementarnih nepogoda, ali ih veoma teko moe zaustaviti. Pored ovih u osnovi prirodnih nepogoda prisutne su antropogene (tehnike) nepogode koje izaziva ovek. Sve nepogode mogu biti stihijske prirodne nepogode (zemljotresi), inicirane nepogode koje je izazvao ovek svojim aktivnostima (poplave) i antropogene ili akcidentne u sredini koju je izgradio ovek (havarije i sl.). Ovakav tip hazarda moe se okarakterisati na sledee naine: 1. Magnituda ili intenzitet: magnituda zemljotresa, brzina vetra, veliina poplavnog talasa 2. Frekvencija: -prosta frekvencija: koliko esto se deava pojava u datom vremenskom periodu -verovatnoa: anse u procentima da se pojava dogodi u nekom vremenskom periodu -povratno vreme: vreme izmeu dve pojave 3. Vreme trajanja poplave 4. Prostorno irenje 5. Brzina prostiranja 6. Vremenski raspored (da li se pojava deava ciklino, neujednaeno i slino) Poplava se moe definisati kao prirodna nepogoda pojave izlivanja velikih voda (ekstremna hidroloko-hidraulika pojava) tj. poplavnog talasa iz renog korita, i u sutini je sluajnog stohastikog karaktera. Ovaj vid elementarnih nepogoda zahteva posebnu panju, naroito kada se ima u vidu iznenadnost opasnosti, estina javljanja, stepen ugroenosti i posledice koje sobom nosi. Moe serei da su poplave najizrazitiji i najtei oblik delovanja vodene stihije.Faktori koji utiu na pojavu poplava mogu se podel iti u dve grupe, na direktne i indirektne. U direktne faktore spadaju:

Padavine, Otapanje snega, Ledene sante, Stanje vodostaja glavnog toka u vreme njegovog porasta, Meandriranje toka, Klienje tla, Koincidencija velikih voda pritoka i glavnog toka.

Marija Milanov

16

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Najvei znaaj za obrazovanje poplava imaju padavine. Kia odmah dovodi do porasta vodostaja, a sneg tek prilikom otapanja. Na visinu poplavnog talasa, na prvom mestu, utiu koliine padavina i veliina sliva zahvaena njima. Pljuskovite kie obino traju kratko i imaju lokalni karakter, dok dugotrajne kie zahvataju ceo sliv ili velike njegove delove, zasite zemljite vodom i dovode do porasta vodostaja u itavom renom sistemu. Najopasnije su svakako, ciklonske ili frontalne padavine koje u jednom podruju traju 2-3 ili vie dana. Sneni pokriva takoe moe da sadri veoma velike zalihe vode. Nepovoljna okolnost je u tome to se topljenje snega esto poklapa sa pojavom obilnih prolenih kia. Koincidencija obilnih padavina i otapanje snenog pokrivaa uslovljava nagli porast vodostaja i obrazovanje poplavnog talasa dueg trajanja (preko deset dana) na srednjim i velikim rekama. Poplave se najee javljaju u prolee kada se usled kombinacije otopljenog snega i kie formira izuzetno visok poplavni talas kao i u kasnu jesen koja se odlikuje obilnim padavinama. Za vreme izrazito hladnih zima reke prekriva ledena kora koja moe dostii debljinu od 20-60 cm. Poetkom prolea kada ledene sante krenu rekom, moe doi do pojave ledene poplave. Prilikom nailaska na neku prepreku u renom koritu (most, sprud) ili u velikim meanderima sante leda se gomilaju i stvaraju ledeni ep. Zbog zastoja leda barijera postaje sve vea i deblja i sve vie spreava oticanje reke. Uzvodno od ledenog epa, reka se ujezerava i plavi okolne povrine i naselja. Da li e doi do izlivanja visokih voda, zavisi i od stanja vodostaja glavnog toka u vreme njegovog porasta, odnosno od sposobnosti renog korita da primi novu koliinu vode do visine kritinog nivoa. Mnogo su ee poplave koje nastaju kao posledica dueg izluivanja padavina sa kraim ili duim prekidima, koje stalno odravaju visok vodostaj, nego posle sunog perioda, kada je on veoma nizak. Kod ravniarskih reka poplave su ee nego kod planinskih. Osim toga, one su po posledicama veih razmera. Jedan od razloga je meandriranje toka. Izrazite okuke su neka vrsta prirodnih prepreka nesmetanom oticanju vode. Brzina kretanja vode se u njima smanjuje i dolazi do pojave vrtloga. Voda se tu nagomilava, izdie i izliva. U zimskom periodu okuke su mesta gde se zadravaju ledene sante i gde najee dolazi do zadravanja vode. Zato je jedan od glavnih zadataka regulacije tokova, presecanje meandara, odnosno ispravljanje renih korita. U krajevima aktivnih klizita, koja se lako pokreu usled priliva vode posle obilnijih padavina, postoje potencijalni uslovi za nastanak poplava. Dogaa se da zemljana ili stenovita masa klizanjem dospe u reno korito i pregradi ga, izazivajui ujezeravanje vode na uzvodnom delu. Ovaj uzrok poplava je redak i javlja se uglavnom na manjim vodenim tokovima gde zemljana masa moe da pregradi renu dolinu. Padavine mogu da zahvate pojedine delove ili ceo sliv. U zavisnosti od toga, visoke vode se javljaju u glavnom toku, u koritima pritoka ili na svim tokovima u slivu. Ukoliko doe do koincidencije velikih voda pritoka i glavne reke katastrofa je neizbena.

Marija Milanov

17

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava U indirektne faktore spadaju:

Sliv (oblik i veliina), Gustina rene mree, Reljef (nagib terena), Zasienje zemljita vodom, Nivo podzemnih voda, Poumljenost, Nain obrade poljoprivrednih povrina, Nivo vodostaja podzemnih voda, Ljudski faktori odnosno nepridravanja propisa, Poari veih i manjih razmera koji unitavaju ume i biljni svet, ime omoguavaju erozije, klizita, promene klime, Nedovoljno odgovarajuih nasipa, obala i utvrda, Neredovno i nedovoljno paljivo ienje nanosa u rekama i akumulacijama.

Poplave, dakle, najee nastaju pod uticajem vie faktora. Obino su posledice kombinovanja prirodnih i antropogenih uticaja, sem kada se radi o iskljuivo meteorolokim uzrocima. Prema glavnom uzroku na naim prostorima mogu se izdvojiti sledei tipovi poplava: 1. poplave izazvane kiom i otapanjem snega, 2. ledene poplave, 3. poplave usled koincidencije visokih voda, 4. bujine poplave, 5. poplave izazvane klizanjem zemljita, 6. poplave izazvane ruenjem brana. Osim ove podele poplave se na naem prostoru prema osnovnim karakteristikama dele na mirne (u ravnici) i bujiaste (u brdsko-planinskom podruju). Pored velikih teta koje poplave priinjavaju u momentu dejstva kao to su davljenje ljudi i ivotinja, unitavanje useva, ruenje kua, plavljenje stambenih i drugih objekata u selima i gradskim podrujima, ruenje mostova, teta na saobraajnicama, industrijskim i drugim objektima i postrojenjima teke posledice mogu imati i dugoroni karakter. Naime, duim ostajanjem pod vodom osim unitavanja useva u tekuoj godini ugroava se i setva naredne godine jer se spiranjem povrinskog sloja pogorava kvalitet zemlje, a oranice i optekorisno poljoprivredno zemljite se pretvaraju u neplodna. Prodiranjem u proizvodne hale moe doi do unitavanja opreme koja se esto mora zameniti novom ali i ogromnih koliina reprodukcionog materijala, polu i finalnih proizvoda, to za due vreme moe onemoguiti proizvodnju i pogorati socijalno ekonomski status stanovnika poplavljenog podruja. Poplave znatno oteavaju snabdevanje vodom za pie s obzirom da se nepovoljno odraavaju na higijensko-tehniko stanje objekata
Marija Milanov

18

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava vodosnabdevanja. Osnovni problemi javljaju se zbog prodiranja plavne vode u izvorita vode, to je praeno zagaivanjem objekata i vode u njima, presecanja pristupa objektima vodosnabdevanja, oteenja, razaranja elemenata vodo-sistema, zbog plavljenja pojedinih izvorita zagaenja (nunici, septike jame, ubrita, deponije), itd. Osim navedenog prilikom poplava moe doi do stradanja ribljeg fonda zbog zagaenja vode zbog spiranja vetakog ubriva i pesticida sa poljoprivrednog zemljita odnosno komunalnih i industrijskih otpadaka. Veliina tete od poplava zavisi od visine i brzine podizanja nivoa vode, polavljene povrine, od blagovremenosti njihove prognoze, od postojanja i stanja hidrotehnikih objekata, od stepena naseljenosti i razvijenosti poljoprivrede u renim i vodoplavnim dolinama. Prema visini podizanja nivoa voda u rekama, dimenzijama povrine poplavljenog podruja i veliini nanete tete rene poplave dele se na etiri kategorije: 1. Niske (male) poplave zapaaju se na ravniarskim rekama i deavaju se na svakih 5-10 godina. Ove poplave budui da voda plavi manje od 10% poljoprivrednog zemljita ne nanose znaajniju materijalnu tetu i skoro uopte ne naruavaju ritam ivota u naseljima. 2. Visoke poplave praene su plavljenjem srazmerno veih delova renih dolina i ponekad bitno naruavaju privredne delatnosti i komunalni nain ivota. U gusto naseljenim oblastima visoke poplave neretko nameu potrebu delimine evakuacije ljudi i nanose osetne materijalne i moralne tete. Deavaju se svakih 20-25 godina i plave 10-15% poljoprivrednog zemljita. 3. Izvanredne (velike) poplave zahvataju celi reni bazen. One paraliu privrednu delatnost i estoko naruavaju komunalni nain ivota, nanose velike materijalne i moralne tete. Za vreme izvanrednih poplava obilno se javlja potreba za masovnom evakuacijom stanovnitva, materijalnih i kulturnih dobara iz naselja kao i potreba za zatitom najznaajnijih privrednih objekata. Ove poplave javljaju se na svakih 50100 godina, plave 50-70% poljoprivrenog zemljita i poinju da plave naseljena mesta. 4. Katastrofalne poplave izazivaju plavljenja ogromnih teritorija u oblastima jednog ili nekoliko renih sistema. Pri tome je u zoni plavljenja u potpunosti paralizovana privredna delatnost i privremeno se menja nain ivota u naseljima. Ove poplave praene su velikim materijalnim tetama i gubicima ljudskih ivota a deavaju se jednom u 100-200 godina ili ree. Plave vie od 70% poljoprivrednog zemljita, naseljena mesta, komunikacije i industrijske objekte.

1.4 Zaeci hidrologije na naim prostorima

Prvi zapisi Na teritoriji nae zemlje, reke su oduvek pobuivale interes naroda koji su iveli na njenim obalama. Iako, egzatnih podataka nema kada su u pitanju prva hidroloka merenja i osmatranja, nesumnjivo je da su takva osmatranja u odreenom vidu morala postojati jo u starom veku, tj. u vreme kada su zabeleeni prvi znaajniji radovi starih Rimljana (rimski plovni put na deonici Gvozdena vrata Sip, Trajanov most ispod Kladova i sl.). Tako npr., prema tragovima na desnoj obali Dunava, moe se sa dosta sigurnosti zakljuiti da je Dunav tokom izgradnje Trajanovog mosta, u periodu malih voda bio skrenut iza dananjeg Marija Milanov 19

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava grada Kladova, da bi se izvrilo fundiranje stubova u renom koritu. Ovo je svakako poduhvat koji nije mogao biti izveden bez odreenih osmatranja vodostaja i odreivanje trajanja malih voda. Ostaci Rimskih i Vizantijskih naselja (Gamzigrada, Naisusa, Singidunuma, Cariinog grada) sa kompletno ili delimino sauvanom infrastrukturom (bunarima, rezervoarima, akvaduktima, vodovodnim ili kanalizacionim sistemima nedvosmisleno ukazuje na visok stepen hidrotehnike, dok melioracioni sistemi Sirmijuma svedoe o potrebi odbrane od voda i upravljanja vodnim blagom. Na naim prostorima monasi se mogu smatrati prvim hidrolozima. Ova teza se moe potkrepiti injenicom da su prvi zapisi o uzorcima poplava i tetama nalaze upravo u crkvenim zapisima. Obino su to hronike pravoslavnih manastira rasutih od doline Zete u Crnoj Gori do Fruke Gore u Srbiji i od Hilandara do Sent Andreje, a mnogi spisi iz tog vremena uvaju se u muzejima evropskih gradova od Moskve i Rima do Berlina. Biograf kralja Milutina, arhiepiskop Danilo, decembra 1282.godine, zapisao je: I kada su (Vizantinci) doli u predele srpske zemlje, do mesta Lipljana i Prizrena... ne uinivi velike pakosti postojbini (kralja Milutina), vratie se u svoju zemlju. I tada jedan deo njihove vojske, tatarske narodnosti, odlui da doe na reku zvanu Drim, koji je bio veoma nadoao, tako da se niko nije usuivao da ga pree. No videvi s one strane reke da se na jednom mestu zbeglo mnotvo naroda, kao nesite se zveri ustremie ka njima, i uzdajui se u snagu svojih konja, uoe u Drim. No voda podigavi se naglo, potopi mnoge od njih. Oni koji su hteli da pristanu na obalu, zasipani (kamenjem) i ubijani orujem, opet se vraahu i skonae u takvoj (visoko nadoloj) reci . Opisani predeo u kome se odigrao pomenuti dogaaj je dolina Belog Drima, izmeu Prizrena i dananje albanske granice. Ovo kazivanje izneseno u biografiji, koje moe delovati kao legenda, ima bar u odnosu na savremene podatke, realnu osnovu. Poznato je naime, da Beli Drim koji nosi vodu sa planine Patrik i iz Metohijske kotline, ima velike i nagle promene nivoa i u toku zimskih meseci moe samo u jednom danu da nadoe i po nekoliko metara. Time, kazivanje biografa o ovom inae poznatom istorijskom dogaaju, dobija jo jednu potvrdu svoje verodostojnosti. Sledei sauvani zapis je iz XVI veka u kojem se govori o poplavama koju je nainila reka Raka, zatim tu su rukopisne knjige Berlinske biblioteke u kojima se govori o poplavama na Skadarkom jezeru, itd. U XVII veku su zapisi o poplavama voeni u Frukogorskom manastiru Kruedol, zatima zapisi o poplavi na reci Mileevki kada je razoren i manastir Mileevo, itd. Sledea dva zapisa odnose se na poplave 1770. godine na Dunavu i njegovim pritokama Neka se zna kako 12. aprila 1770. godine Dunav potopi nemaku zemlju, Beograd i Karovlaku i bi veliki potop. Jedan drugi beki list na naem jeziku Slaveno serbskija vjedinosti, donosi 28. juna 1793. godine, beleku o tetama od vodene stihije: U Sremskim Karlovcima 6. juna 1793. godine tako je strana bura i tua pala na karlovako podruje da se niko od Karlovana takve ne sea. Ceo atar tog podruja je satrven, a od tolike kie i tue slivale su se tolike bujice da su kue u mitropolitovoj bati, pored potoka, do temelja razorene, tako da im ni traga nema . Sremski Karlovci se prostiru na severozapadnim padinama Fruke Gore, na desnoj obali Dunava. Ovu tetu, meutim, kako iz beleke saznajemo, nije izazvao moni Dunav, ve bujice od kie i grada koje su se slivale sa frukogorskih obronaka.
Marija Milanov

20

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava ire je poznat sluaj poplave manastira Studenica iz juna 1864. godine, zabeleen na spomen kamenu koji se uva u studenikoj porti. Meutim, treba rei, da su meseci juni i juli te godine bili izuzetno vodni u celoj Srbiji i da su nadole reke bile nainile ogromne tete stanovnitvu i imovini. O tome obavetava i ondanja tampa, pa se tako u novosadskom Srpskom dnevniku od 3. jula 1864. moe proitati: 21. juna 1864. god ina iz Beograda javljaju: Kod nas je strano postradao svet od potopa. U jagodinskoj nahiji kao sinje more uhvatio je povodanj 11 sela i sve je voda odnela. Stoka i usevi zatrveni su. Ljudi po 3 4 dana visie po drveu ili po tavanima od kua dok im nisu s laama u pomo doli, tako je postradalo mnogo sela u nahiji uprijskoj, poarevakoj i smederevskoj . I tako iz godine u godinu, u starim rukopisnim knjigama, detaljno su opisane velike poplave, potopi koji su izazvali glad, pusto, epidemije. Organizovana hidroloka merenja na naim prostorima Pristupajui znaajnim hidrotehnikim radovima u XVIII i XIX veku, posebno na Dunavu i Tisi, poinju ozbiljna hidroloka osmatranja i izuavanja. Hidroloka osmatranja koja su vrena do XIX veka nisu imala sistematski karakter, tako da se tim podacima kasnije izgubio svaki trag. Prva sistematska osmatranja na teritoriji Srbije otpoela su u prvoj polovini XIX veka.. Prva vodomerna stanica na naima prostorima osnovana je 1812. godine kod vojnog utvrenja Petrovaradin Novi Sad, na desnoj obali Dunava. Potom sledi osnivanje itavog niza vodomernih stanica kao to su: Bezdan (1856. god.), Zemun (1859. god.), Slankamen (1888.god.), Novi Beej (1855.god.), Senta (1860.god.),itd. Pre osnivanja ovih stanica vrena su osmatranja vodostaja, ali ona nisu bila vezana za stalni vodomer. Tako npr., u istorijskom arhivu u Sremskim Karlovcima, postoje podaci o vodostajima kod Bezdana pre osnivanja stalne vodomerne stanice, ali je nepoznato gde je bila lokacija te stanice. U periodu do Prvog Svetskog rata, ilustracije radi, na Dunavu je postojalo 12 vodomernih stanica na kojima su uglavnom vrena terminska osmatranja vodostaja. Prva merenja proticaja na Dunavu, za koja postoje pisani podaci, poela su 1924. godine kod Bezdana, Slankamena i Ritopeka. Postoje podaci koji ukazuju da su merenja proticaja vrena jo 1838. godine (izvesni R.Veerhli je merio proticaj na Dunavu). Takoe izvesni A.Hospocki je u toku 1893. i 1895. godine izvrio seriju od 8 merenja na Dunavu u profilu Tekija Orava. Meutim, moe se konstatovati da su ozbiljnija merenja proticaja vode na Dunavu, Savi i Tisi otpoela tek 1924. godine. Ilustracije radi, u periodu od 1924. godine do II Svetskog rata, u profilu Bezdan izvreno je ukupno 14 merenja, u profilu Bogojevo 19 merenja, itd. Po zavretku I Svetskog rata osniva se Generalna direkcija voda koja pored ostalog nastavlja i sa osmatranjem vodostaja, merenjem proticaja i drugih hidrolokih radova kako na postojeim tako i na novoformiranim hidrolokim stanicama. U periodu izmeu dva Svetska rata hidroloka sluba funkcionisala je u okviru Generalne direkcije voda, odnosno poev od 1938. god u okviru hidrotehnikog odeljenja Ministarstva Graevine. Pored svojih redovnih delatnosti u pogledu osmatranja i merenja, pri Ministarstvu Graevina vren je i itav niz poslova studijskog karaktera za tadanje vodoprivredne potrebe, od kojih su najznaajniji:

Marija Milanov

21

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Popis vodenih tokova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Katastar vodnih snaga Jugoslavije Lokalne situacije sa profilima za znaajnije reke na naim prostorima Popis hidrometrijskih stanica sa izmerenim podacima Izvetaj o vodostajima - godinjaci Izvetaj o poplavama. itd. Neophodno je naglasiti da podaci iz navedenih studija, elaborata i godinjaka i danas imaju svoju iroku primenu za reavanje razliitih vodoprivrednih pitanja i problema. U predgovoru prve publikacije Izvetaj o vodostajima glavnih reka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u toku od 1919-1924., stoji sledei stav koji na poseban nain ilustruje tadanje zahteve i potrebe za hidrolokim podacima, kao kljunom elementu za izradu inenjerskih projekata i studija: Generalna direkcija voda e nastaviti sa redovnim pulikovanjem hidrolokih podataka koji sainjavaju glavnu osnovu za tehnike studije, nemenjene nacionalnoj izradi projekata hidrotehnikih radova sviju vrsta, i da e se izvrenjem ovih radova uspeti da se umanje, ako ne sasvim uklone, opasnost od vode i dobiti od istih sve blagodeti, koje ovek moe postii od ukroenih i podinjenih mu voda. Ovim konstatacijama ni sada ne treba nita dodati ili oduzeti. Za sve stanice na Dunavu koje su osnovane u XIX veku pa do I Svetskog rata, publikovani su podaci o vodostajima u hidrolokim godinjacima bive austrougarske monarhije, poev od 1876. godine. Ovi godinjaci uvaju se u Arhivi Saveznog Hidrometeorolokog Zavoda. Posle Prvog Svetskog rata podaci osmatrnja vodostaja redovno su publikovani u hidrolokim izvetajima Ministarstva poljoprivrede i voda, kasnije Ministarstva Graevina. U toku Drugog Svetskog rata drastino je smanjen broj hidrolokih stanica i u znaajnijoj meri su prekinute i druge aktivnosti u oblasti hidroloke delatnosti. Iako je krajem 1922.godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca uvedena izvetajna sluba,(na osnovu odgovarajuih odluka Dunavske Meunarodne Komisije), interesovanje za hidroloke prognoze i upozorenja u naoj zemlji poinje da raste, naroito posle katastrofalnih poplava na Dunavu u toku 1926. godine. Povodom ovih poplava, u zakljuku izvetaja Generalne direkcije voda, stoji: U reenju niza problema, koji potiu iz analize uzroka poplave, bilo bi od izuzetne vanosti ustanoviti saradnju izmeu hidrometrijske slube Maarske i nae, u cilju razmene potrebnih podataka . Posle Drugog Svetskog rata potpisana je Konvencija o reimu plovidbe na Dunavu , pa je tadanja hidrometeoroloka sluba prihvatila zadatak i obavezu o prikuplja nju i razmeni informacija sa takozvanih izvetajnih stanica, koje su uglavnom bile locirane du Dunava i njegovih neposrednih pritoka. Uporedo sa tim, poinje i izdavanje prvih hidrolokih prognoza za nekoliko profila na Dunavu i Savi. Sve intenzivnija plovidba na Dunavu i njegovim pritokama, ea pojava velikih voda i odbrana od njih, kao i izgradnja velikih vodoprivrednih sistema, uslovljavala je proirenje i modernizaciju mree izvetajnih stanica i mree stanica za koje se izdaju hidroloke prognoze i informacije. O hidrolokoj slubi Prva sistematska hidroloka osmatranja zapoeta su u prvoj polovini XIX veka na Dunavu, na delu dananje teritorije Republike Srbije koji je pripadao Austrougarskoj. Prva
Marija Milanov

22

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava institucionalna forma hidroloke slube datira iz perioda Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca: nakon okonanja I svetskog rata osnovana je Generalna direkcija voda u iju nadlenost je spadala i delatnost hidroloke slube. Od 1928 ova sluba pripada Hidrotehnikom odeljenju Ministarstva graevina. U tom periodu hidroloka sluba je obavljala poslove uspostavljanja vodomernih stanica, organizovanja osmatranja i merenja na rekama, prikupljanje, obradu i publikovanja podataka kao i niz poslova studijskog karaktera. Posle II svetskog rata, 1947 g., osnovana je Savezna uprava hidrometeoroloke slube Jugoslavije (kasnije Savezni hidrometeoroloki zavod) i republike uprave (kasnije republiki hidrometeoroloki zavodi). Poslovi hidroloke slube Srbije izvravani su preteno u okviru Republikog hidrometeorolokog zavoda Srbije (RHMZ) i manjim delom u okviru Saveznog hidrometeorolokog zavoda (publikovanje podataka, meunarodna razmena podataka i dr.) Od aprila 2003 godine, posle uspostavljanja Dravne zajednice Srbija i Crna Gora, prestaje sa radom Savezni hidrometeoroloki zavod, a poslovi hidroloke slube Srbije se u potpunosti objedinjavaju u okviru Republikog hidrometeorolokog zavoda (RHMZ). Prema vaeoj organizaciji RHMZ, poslovi hidroloke slube se obavljaju u okviru Sektora za hidrologiju, izuzev poslova laboratorijskih analiza kvaliteta voda, pripreme, obrade i publikovanja podataka o kvalitetu voda koji se obavljaju u Sektoru za kontrolu ivotne sredine. Sektor za hidrologiju izvrava poslove uspostavljanja i odravanja mree hidrolokih stanica za praenje stanja povrinskih voda i podzemnih voda prve - freatske izdani; vri hidrometrijska merenja i osmatranja kvantitativnih pokazatelja stanja povrinskih i podzemnih voda kao i uzimanje, pripremu i dostavljanje uzoraka za potrebe praenja kvaliteta povrinskih i podzemnih voda prve izdani; vri obradu, arhiviranje i uvanje podataka o stanju povrinskih i podzemnih voda; analizira i utvruje stanja povrinskih i podzemnih voda; uspostavlja, odrava i unapreuje hidroloki informacioni sistem z a prikupljanje i obradu podataka u realnom vremenu za potrebe odbrane od poplava, plovidbe i upravljanja vodoprivrednim i hidroenergetskim sistemima; priprema i dostavlja hidroloke informacije, prognoze i upozorenja za potrebe odbrane od poplava, plovidbe i za potrebe meunarodne saradnje; publikuje obraene podatke u vidu godinjaka povrinskih i podzemnih voda; daje miljenja u postupku izdavanja vodoprivrednih uslova za objekte koji utiu na vode ili vode utiu na njih; izvrava strune usluge. Sektor za hidrologiju ine tri odeljenja: Odeljenje za hidroloka merenja i osmatranja Odeljenje za obradu hidrolokih podataka i hidroloke analize Odeljenje za hidroloke prognoze Odeljenja su podeljena na odseke i grupe. U okviru Odeljenja za hidrolo ka merenja i osmatranja postoji 6 terenskih jedinica reonskih stanica preko kojih se izvrava preteni deo poslova na terenu.

Marija Milanov

23

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

1.5 Istorijat prirodnih katastrofa na teritoriji Srbije

Posle sticanja nezavisnosti Srbije 2006, postojao je manjak podataka o rizicima sa kojima se Srbija suoava u EM-DAT bazi podataka. Tako da podaci koji su ovde predstavljeni pruaju razumevanje rizika za ceo region. Neke dodatne informacije iz drugih izvora su takoe ovde predstavljene. EM-DAT podaci za Srbiju i Crnu Goru su dostupni samo od 1989, i analizirani su kako bi se razumelo stanje ranjivosti i hazarda drave. Broj dogaaja koji su se desili tokom perioda 1989-2006 pokazuju da je pojava tehnolokih i hazarda vezani za poplavu najvea (38 procenata i 34 procenta) meu svim hazardima. Drugi hazardi koji su zabeleeni tokom ovog perioda i njihov procenat su prikazani na slici 4. Broj katastrofa usled prirodnih hazarda se poveao tokom vremena, dok katastrofe uzrokovane tehnolokim hazardima pokazuju opadajue kretanje. U poreenju sa drugim zemljama jugoistone Evrope, Srbija je zabeleila vie tehnolokih katastrofa, sa godinjom stopom uestalosti od 0.56, to predstavlja prosek od jednog dogaaja svake dve godine.

Slika 4: Raspodela razliitih hazarda u Srbiji 1989-2006 (Izvor: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database ) Broj rtava je najvei usled poplave i iznosi 125,412 (slika 5), koja je pogodila oko dva procenta ukupne populacije zemlje, a broj smrti je najvei usled tehnolokih hazarda i iznosi 159 (slika 6). Nekoliko zemljotresa se desilo 1979, 1980 i 1998 u zemlji. Dogaaj iz 1998. je uzrokovao ekonomski gubitak vie od 400 miliona US$ (Pusch 2004). Za ostale zemljotrese u EM-DAT ne postoje podaci. Republiki seizmoloki zavod je zabeleio da ekonomski gubitak usled zemljotresa u poslednje 33 godine iznosi 2,705 miliona US$. Ovo je jednako godinjem proseku od 82 miliona US$, ili 1.66 procenata BDP zemlje. UNDP statistika pokazuje da je 321,934 ljudi izloeno poplavi. Stopa uestalosti poplave i tehnolokog hazarda je 0.5. Srednji godinji broj smrti od svih hazarda je 10, dok je srednji godinji broj rtava 7,028.

Marija Milanov

24

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

Slika 5: Uestalost hazarda i broj rtava usled svakog hazarda u Srbiji (Izvor: EMDAT: The OFDA/CRED International Disaster Database )

Slika 6: Uestalost hazarda i broj poginulih usled svakog hazarda u Srbiji (Izvor: EMDAT: The OFDA/CRED International Disaster Database ) Najvei hazardi koji su pogodili populaciju i vlasnitvo Srbije su bili poplava, poar, zemljotres (slika 7) i tehnoloki hazard (slika 8). Doline velikih reka, u kojima su smetena najvea naselja i najbolja poljoprivredna zemljita, i industrija su visoko naklonjeni poplavama. Vojvodina ima najvei rizik od poplava. Poplave se deavaju na svim velikim rekama. Ljudska aktivnost je ubrzala eroziju, poveavajui rizik od klizita. Seizmika aktivnost u Srbiji je snana i uestala (magnitude od 7 do 9): preko 50 procenata Srbije je ranjivo na zemljotrese magnitude 7, i oko 20 procenata teritorije je ranjivo na zemljotrese magnitude 8. Podruje pod najveim rizikom je oko Kopaonika, u jugoistonoj Srbiji. Postoji veliki rizik i za vee gradove usled velike gustine populacije.
Marija Milanov

25

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Ranjivost na tehnoloki hazard je veoma velika. Zabeleeni su akcidenti tokom transporta toksinih i hazardnih materija. Politika situacija i sukobi su imali velike uticaje na ljude i ivotnu sredinu, to se moe videti u oslobaanju toksinih materija u ivotnu sredinu. Ova oslobaanja su kontaminirala vodu i sedimente, naroito Dunava, Velike Morave i Lepenice.

Slika 7: Ukupan broj prirodnih hazarda u Srbiji 1989-2006 (Izvor: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database)

Slika 8: Ukupan broj tehnolokih hazrda u Srbiji (Izvor: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database)

Marija Milanov

26

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

2. POJAM I ASPEKTI RANJIVOSTI, RANJIVOST NA POPLAVE 2.1 Pojam ranjivosti

Razliiti pogledi na ranjivost dolaze kao posledica suprotstavljenih potreba svake pojedinane grupe, da bi se uputilo posebno pitanje na mogui uticaj katastrofa. Akademija je zainteresovana za analizu svih pitanja koji se tiu izraza, od socijalnih, antropolokih, ekonomskih, sredinskih, do tehnikih i tehnolokih, ili gledita sa svrhom da ga okarakterie tako da povea svest o ovom pitanju i da obezbedi smer u miljenju vladama i agencijama za razvoj. Za razliku od nje, agencije za smanjenje katastrofa i agencije za razvoj, koje su zainteresovane za njeno smanjenje, tee da pojednostavljuju izraz do praktinih nivoa, to im dozvoljava da je procenjuju kao poetna sredstva za njeno smanjenje. Pogled na ranjivost u literaturi otkriva da su ovaj izraz razni autori upotrebljavali u mnogim razliitim kontekstima, pokazujui injenicu da je ovo polje jo uvek nenaseljeno. Kao to je naglaeno kod Olvonga (Alwang) et al (2001) i Bruksa (Brooks) (2003), literatura sadri mnoge izraze iji odnosi ponekad mogu da budu nejasni, a u nekim sluajevima isti izrazi mogu imati razliita znaenja. U literaturi se mogu nai razliiti pojmovi koji pokazuju kako se ranjivost mogla shvatati: 1. Kao poseban uslov ili stanje sistema pre nego to neki dogaaj pokrene katastrofu, opisan prema kriterijumima kao to su podlonost, ogranienja, nesposobnosti ili nedostaci, na primer, nesposobnost odupiranja udaru dogaaja (otpornost) i nesposobnost da se izae na kraj sa dogaajem (sposobnost savladavanja); 2. Kao direktna posledica izloenosti datoj opasnosti; i 3. Kao verovatnoa ili mogunost da posledica sistema kada je izloen spoljanjem dogaaju vezanom za opasnost, izraen prema potencijalnim gubicima, kao to su rtve ili ekonomski gubici, ili kao verovatnoa da osoba ili zajednica dostignu ili prevaziu odreenu referentnu taku kao to je jaz siromatva. Kombinacija ova tri pojma takoe se javlja i u literaturi. Upotreba izraza ranjivost u kontekstu prirodnih katastrofa datira iz ranih 70-tih. 1972. Kancelarija za vanredne situacije (Office of Emergencu Preparedness) Izvrne kancelarije predsednika SAD podnela je izvetaj Kongresu ove zemlje, u kome se ranjivost smatra za sklonost ljudi, zajednica ili irih podruja sudske nadlenosti, a u oblastima kao to je ekonomija, poljoprivreda i infrastruktura da mogu da budu zahvaene prirodnom katastrofom (OER-EOR, 1972). Dok se u dokumentu istie vanost prepoznavanja opasnosti i ranjivosti kao inilaca koji vode ka katastrofi, dokument ne obezbeuje jasnu definiciju ranjivosti. Meutim, dokument prepoznaje ranjivost u vezi sa razliitim vrstama opasnosti koji se javljaju u SAD. Godine 1989. R. ejmbers (R. Chambers 1989.) uveo je sistematiniju definiciju ranjivosti koja je usmerena na zajednice i njena sredstva za ivot. Po njemu ranjivost je, u osnovi, izloenost sluajevima i stresovima i tekoa koju neke zajednice doivljavaju, dok izlaze na kraj sa takvim nepredvidivim dogaajima i stresovima (Chambers, 1989:1). ejmbers zatim predlae spoljanje i unutranje strane ranjivosti: 1. Spoljanje: povezane sa spoljanjim okovima i stresovima; i 2. Unutranje: povezane sa nezatienou, nesposobnou da se savlada bez tetnih gubitaka.
Marija Milanov

27

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava U ovom kontekstu okovi su udari koji se odnose na iznenadne, a ponekad i nepredvidive dogaaje, kao to su poplave, zemljotresi, poari, epidemije itd. Za razliku od njih, stresovi se odnose na pritiske koji su obino neprekidni, nakupljeni, predvidljivi, kao to su sezonske nestaice, opadanje resursa itd. Kao dodatak tome, ejmbers podvlai injenicu da ranjivost ne bi trebalo smatrati jednakom siromatvu, ve povezanu sa njim. On predlae pogled na ranjivost kao suprotnost sigurnosti. Prema njemu, na nivou sredstava za ivot, ranjivost se moe povezati sa vrednostima i nainom na koji ljudi njima upravljaju. U ovom kontekstu vrednosti kao to su rad i ljudski kapital, iako ranjivi, predstavljaju klju koji ljudima omoguava da savladaju takve okove i stresove.

Slika 9: Dve strane ranjivosti prema Bolovom modelu (Izvor: Source 4 Ranjivost, Juan Carlos Villagrn De Len 2006.) Odnos meu dvema stranama ranjivosti u modelima ejmbersa i Bola nastavlja da biva isti: spoljanja strana je vezana za izloenost, dok je unutranja strana povezana sa sposobnou savladavanja (Bohle, 2004). Strana izloenosti ranjivosti koja se, u osnovi, odnosi na izloenost stresovima, pod uticajem je (slika 9): 1. Perspektive ljudi-ekologija, iji je cilj dinamika populacije sposobnost da se upravlja spoljanjom sredinom; 2. Teorije prava koja ranjivost dovodi u vezu sa nesposobnou ljudi da dobiju ili upravljaju vrednostima legitimnim ekonomskim sredstvima; i 3. Politiko-ekonomskih pristupa, koji ranjivost dovode u vezu sa izloenou nekih grupa drutvenim nejednakostima i kontrolom vrednosti od strane nekih viih klasa, to dovodi do borbi, ukljuujui i borbe izmeu vlade i nekih grupa ljudi.
Marija Milanov

28

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Za razliku od toga, na stranu savladavanja utiu: 1. Prilazi teorije akcije, koji povezuju sredstva i naine koje ljudi koriste da bi reagovali, ili slobodnom voljom, ili kao rezultat drutvenih, vladinih ili ekonomskih prinuda; 2. Modeli pristupa vrednostima, koji omoguavaju ljudima da oslabe svoju ranjivost pristupom vrednostima razliite prirode; i 3. Teorija kriza i sukoba, koja se usredsreuje na kontrolu resursa i vrednosti, sposobnost da se upravlja kriznim situacijama i razreavanje sukoba. Kao u sluaju ejmbersovog modela, Bolov model takoe prepoznaje vezu izmeu ranjivosti, sposobnosti savladavanja i vrednosti (ekonomske, drutveno-politike, infrastrukturalne, ekoloke i personalne). to vie vrednosti ljudi kontroliu, manje su ranjivi, jer takve vrednosti poveavaju njihovu sposobnost da savladaju rizike i katastrofe. Stoga Bol zakljuuje da najranjiviji ljudi obino kontroliu samo drutvene vrednosti, tako da pitanje kontrole nad vrednostima postaje vano posebno u sluajevima kriza i sukoba. Jake strane ovog modela odnose se na sposobnosti ne samo da se objasni ranjivost, ve i njene uzroke i poreklo. Unutar akademske zajednice posveene istraivanju prirodnih katastrofa u Latinskoj Americi, Kardona (Cardona) (2003; 2004a) i ostali lanovi LA RED2 predloili su ranjivost kao sklonost elementa, sistema ili zajednice da se na njih utie ili koji su podloni teti. U kontekstu rizika, ranjivost se definie kao unutranji inilac rizika, suprotno opasnosti koja se definie kao spoljanji inilac rizika. Za Kardonu ranjivost nastaje kao posledica tri inioca: Fizika krhkost ili izloenost, povezana sa podlonou ljudskih naselja na koji utiu prirodne i socijalne pojave usled svojih lokacija u oblastima sklonijim opasnostima; Socio-ekonomska krhkost, povezana sa sklonostima da podleu povredama, zbog marginalizacije, drutvene segregacije u ljudskim naseljima i siromatvu i slinim iniocima; i Nedostatak sposobnosti obnavljanja, koji je povezan sa ogranienjima pristupa i mobilizacijom resursa i nesposobnou za reagovanje kada je u pitanju uticaj katastrofe. Moe se povezati sa nerazvijenou i nedostatkom strategija upravljanja rizikom. Dodatno pitanje vezano za nain na koji se ranjivost definie vezan je za one inioce koji predstavljaju njene delove, kao to su sposobnost savladavanja, otpornost, sposobnost obnavljanja, izloenost, osetljivost ili podlonost. Na primer, Blejki (Blaikie, 1996) predloio je Model pritiska i poputanja. Ovaj model definie ranjivost kao svojstvo osobe ili grupe osoba prema svojoj sposobnosti da predosete, savladaju, odupru se i oporave od uticaja prirodne opasnosti. Kao dodatak tome, oni predlau progresiju ranjivosti povezanu sa korenskim uzrocima, dinamikim pritiskom i nesigurnim stanjima (Blaikie, 1996; Wisner et al 2004): 1. Korenski uzroci vezani za ekonomske, demografske i politike procese u drutvu. Oni odraavaju primenu i raspodelu moi u drutvu;

LA RED: Red de Estudios Sociales en Prevencin de Desastres en Amrica Latina (Mrea drutvenih/socijalnih istraivanja prevencije katastrofa u Latinskoj Americi)

Marija Milanov

29

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava 2. Dinamiki pritisci, koji kanaliu korenske uzroke u odreeni oblik nesigurnih stanja, meu kojima i rast populacije, ubrzanu urbanizaciju, krenje uma i opadanje produktivnosti zemljita, kao i nedostatak obuke, odgovarajuih vetina i lokalnih uslova trita i politike; 3. Nesigurna stanja, koja su ispoljavanja ranjivosti u vremenu i prostoru, povezanih sa opasnou takvim pitanjima, kao to su krhka lokalna privreda, nedostatak planiranja i pripremljenosti za katastrofe i krhka sredina. Snaga ovog pristupa zasniva se na svojoj sposobnosti ne samo da defini e ranjivost, ve i objanjava njen nastanak kao proces u tri koraka. Slika 10 predstavlja dijagram ovog modela pritiska i poputanja.

Marija Milanov

30

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava NAPREDOVANjE RANjIVOSTI 1 KORENI UZROKA 2 DINAMIKI PRITISCI
Nepostojanje Lokalnih institucija Obuavanja Odgovarajuih vetina Lokalnih investicija Lokalnih trita Slobode tampe Etikih standarda u javnom ivotu Makro-sile Nagla promena populacije Nagla urbanizacija Izdaci za oruje Raspored otplate duga Sea uma Pad produktivnosti zemljita

3 USLOVI NESIGURNOSTI
Fizika sredina Opasne lokacije Nezatiene zgrade i infrastruktura Lokalna ekonomija Ugroena sredstva za ivot Niski prihodi Drutveni odnosi Posebno rizine grupe Nepostojanje lokalnih institucija Javne mere i institucije Nepostojanje pripremljenosti na katastrofu Rasprostranjenost endemskih bolesti

KATASTROFA

HAZARDI

Ogranieni pristup Energiji , Strukturama Resursima Ideologije Politiki sistemi Ekonomski sistemi

Zemljotresi Snani vetrovi (ciklon / uragan / tajfun) Poplave

RIZIK = Hazard Ranjivost R=HV

Vulkanske erupcije Klizita Sue Virusi i zaraze

Slika 10: Model pritiska i poputanja napredovanje ranjivosti: (Izvor: Blaikie and others 1994)
Marija Milanov

31

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava U okviru Nemake agencije za tehniku kooperaciju (GTZ, 2004:10), ranjivost je inilac zavisan od opasnosti, uzrokovan trima irokim i uzajamno recipronim iniocima: 1. Politikim institucionalnim iniocima, vezanim za neodgovarajue zakonodavstvo, kao to je nedostatak propisa planiranja upotrebe zemljita, nerazvijenost demokratskog sistema, nedostatak koordinacije meu vladinim institucijama, korupcija i nedostatak instrumenata za irenje finansijskih rizika; 2. Ekonomskim iniocima, kao to su nedostatak privrednih resursa za sprovoenje preventivnih mera, siromatvo, ekonomska zavisnost od nekih proizvoda i zanemarivanje uticaja katastrofa na privredne aktivnosti; i 3. Socio-kulturnim iniocima, kao to su nedostatak obrazovanja, religiozni fanatizam, tradicije vezane za obraivanje i ureenje zemljita i manjkovi u drutvenim mreama za pregovore o konkurentskim interesima u potrazi za viim nivoima opteg blagostanja. Ovaj model GTZ-a slian je modelu CVA u pogledu ranjivosti kao nesposobnosti da minimizira uticaje dogaaja i da se sa njima izbori. Nastalu ideju koju treba uzeti u obzir vezano za sutinske osobine ranjivosti je pojam da stepen ranjivosti infrastrukture, zajednice, drutva ili procesa treba da bude povezan sa veliinom date opasnosti, kao to je opisao Kardona (2003). Na primer, u sluaju zemljotresa, najvei deo graevina nije ranjivo na podrhtavanja, dok je veina graevina ranjivo na veoma jake zemljotrese. U tom sluaju bi se ova zavisnost ranjivosti mogla objasniti jainom hipotetikog dogaaja (slika 11).

Nivo totalnog oteenja, totalna teta

Nivo deliminog oteenja, delimina teta

Nivo bez oteenja,

minimalna ili nepostojea teta

Magnituda hazarda

Slika 11: prikaz oekivanog stepena oteenja i njegova promena intenziteta u vezi sa intenzitetom opasnosti (Izvor: Source 4 Vulnerability, Juan Carlos Villagrn De Len 2006.)

Marija Milanov

32

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

2.2 Aspekti ranjivosti

Iako je ranjivost dodatna i specifina za mesto, odreeni uobiajeni elementi mogu biti posmatrani irom razliitih regiona, opsega i objanjenja. Odreeni problemi ranjivosti kao to su pravinost, izvoz i uvoz ranjivosti od jednog do drugog mesta ili generacije, i uzrone veze sa sukobom, hazardima i ivotnom sredinom zasluuju posebnu panju, jer oni predstavljaju strateke ulazne take za efektivno smanjenje ranjivosti i pravlje nje propisa. 2.2.1 Nejednakosti, pravinost i ranjive grupe Ranjivost varira irom kategorija, izmeu mukaraca i ena, siromanih i bogatih, ruralnih i urbanih. Izbeglice, emigranti, raseljene grupe, siromani, veoma mladi i stari, ene i deca su esto najranjivije grupe na viestruke pritiske. Faktori kao to su narodnost, drutvena klasa, rod, finansijski status ili geografska lokacija podravaju procese marginalizacije i onemoguavanja, koji sniavaju kapacitete da se odgovori na promene. Na primer, pristup ena i dece zdravstvenoj nezi je esto nejednako raspodeljen. Rodne nejednakosti su reflektovane, na primer, u mukim i enskim razlikama plata, ishrani i ueu u drutvu. Adresiranje MDG 3, radi promovisanja rodne jednakosti, ohrabrivanja ena i eliminisanja rodne nejednakosti u primarnom i sekundarnom obrazovanju, je osnova za poveanje prilika ena, smanjujui njihovu ranjivost, i poboljavajui njihovu sposobnost za kreiranjem odrivog i uspenog ivota. 2.2.2 Uvoz i izvoz ranjivosti Ranjivost je kreirana ili poveana na daljinu, u mnogim sluajevima, kroz uzrokefekat odnose koji opstaju preko velikih razdaljina u prostoru i vremenu. Mnogi arhetipovi ranjivosti prikazuju fenomen izvoza ranjivosti. Smanjenje ranjivosti, na primer kroz obezbeivanje sklonita, poveava ranjivost drugih koji su daleko, na primer kroz degradaciju zemlje i kontaminaciju oko rudarskih podruja graevinskih materijala (Martinez-Alier 2002). U isto vreme, mnogi ljudi u industrijalizovanim nacijama, i novi potroai u zemljama u razvoju ne oseaju veinu uticaja na ivotnu sredinu koja je rezultat njihovog ponaanja. Ove negativne efekte na ivotnu sredinu i blagostanje (posebno zdravlje, sigurnost i materijalnu imovinu) posebno oseaju siromani, koji ive na mestima gde se vade resursi ili odlae otpad. Ovo je ilustrovano na slici 12. koja pokazuje opadanje vaenja minerala u Evropskoj Uniji, i poveanje uvoza minerala. Emisije i degradacija zemlje povezane sa vaenjem i preradom materijala se poveavaju u zemljama u razvoju, dok se visoko vredni krajnji proizvodi koriste u industrijalizovanim zemljama. Slino, uvoenje hrane esto znai da se degradacija ivotne sredine i socijalni uticaji pre deavaju u zemlji proizvodnje, nego tamo gde se roba koristi. Ranjivost je uvezena tamo gde, na primer, postoji dogovor na uvoz otpada i opasnih materijala na lokacije gde se ne moe bezbedno odloiti ili s njime upravljati. Ranjivost lokalnih populacija je kreirana ili pojaana od strane loe vlasti i manjka kapaciteta za bavljenje opasnim materijalima.
Marija Milanov

33

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

Slika 12: Domae vaenje EU -15 u poreenju sa uvozima industrijskih minerala i ruda3 (Izvor: Eurostat and IFF 2004) Neadekvatno skladitenje i upravljanje robom esto rezultuje u nedovoljnim kapacitetima za skladitenje pesticida, neprikladnim uslovima skladitenja, nedovoljnom obukom i odgovornou osoblja u upravljanju robom, loim sistemima raspodele, neprikladnom postupku transporta, i beskorisnim postrojenjima (FAO 2001). Dok meunarodna trgovina moe voditi poveanju prihoda, i pomogla je milionima ljudi da izau iz siromatva, ona takoe podrava nejednake obrasce potronje, vaenje prirodnih resursa, i generisanje i odlaganje njihovih opasnih otpada (Grether and de Melo 2003, Schutz and others 2004). Kako bilo, postoje odreeni pokuaji da se eksterni uticaji trgovinskih propisa ukljue u procese donoenja odluka, na primer, kroz odrivu analizu uticaja u Evropskoj Uniji. 2.2.3 Ranjivost, ivotna sredina i sukob Mnogi obrasci ranjivosti predstavljaju potencijal za voenje sukoba. Veza izmeu problema ivotne sredine i meunarodnog i civilnog sukoba je bila predmet velikog dela akademskih istraivanja u periodu posle Hladnog rata (Diehl and Gleditsch 2001, HomerDixon 1999, Baechler 1999, Gleditsch 1999). Nedostatak i bogatstvo resursa ivotne sredine mogu da pogoraju postojee napetosti, i doprinesu sukobu izmeu grupa, posebno u drutvima sa manjkom kapaciteta za efektivno i pravedno upravljanje resursima (Homer-Dixon 1999, Kahl 2006). Ovo se najee deava u zemljama u razvoju. Kako bilo, izvoz ranjivosti (videti prethodni podnaslov) iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju, moe znaiti da i lokalni sukobi imaju spoljanje veze. Kombinacija promene ivotne sredine, zaplene resursa i rasta populacije smanjuje raspoloivost prirodnih resursa po glavi, i moe ugroziti blagostanje velikih delova drutva,
3

EU-15 ine Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemaka, Grka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal, panija, vedska i Velika Britanija.

Marija Milanov

34

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava naroito najsiromanijih iji opstanak zavisi od prirodnih resursa. Rezultujui socijalni efekti (migracije, pojaano neodrivo ponaanje i socijalno podgrupisanje) smanjuju sposobnost drave da zadovolji potrebe stanovnitva, i mogu doprineti nasilnim posledicama (HomerDixon 1999, Kahl 2006). Potencijal za sukobom u suvim zemljama je u vezi sa nejednakim pristupom oskudnoj vodi, umskim i zemljinim resursima, pogoranim od strane dezertifikacije i promenljivosti klime. Migracija, tradicionalna strategija suoavanja, ponekad pojaava sukob kada migranti stvaraju nove borbe za resursima, ili poremete kulturne, ekonomske ili politike balanse u podruju naseljavanja (Dietz and others 2004). U drugim sluajevima, oskudice pojaavaju napetosti izmeu nomadskih i seoskih zajednica. Tamo gde se migracija odigrava du meunarodnih granica, ona moe doprineti meudravnim napetostima i novom civilnom sukobu. ak i kada je baza prirodnih resursa drava velika, sukob moe buknuti zbog kontrole nad ovim vrednim resursima, ako je potencijalni troak pokrenutog rata nii od potencijalnih dobitaka povezanih sa obezbeenim pristupom resursima za izvoz. Kod tehnolokih pristupa problemima vode, sukobi i napetosti okruuju raspodelu, pristup i kvalitet vodnih resursa. Megaprojekti, kao to su konstrukcija brana, esto nose velike trokove, ukljuujui prisilna premetanja stanovnika dolina, koji e moda primiti nekoliko rezultujuih beneficija od izgradnje brane (WCD 2000). Ovi trokovi mogu ukljuiti i napetosti izmeu drave i korisnika doline, kao i izmeu uzvodnih i nizvodnih grupa u dolini. Prekomerna eksploatacija ribarskih mesta dovodi manje grupe ribara i njihove vlade u sukob sa transnacionalnim brodovima koji iscrpljuju riblji fond. Budua energetska generacija i promena klime direktno su povezane sa bezbednosnim brigama zemalja uvoznica i izvoznica nafte. U brzo urbanizovanim obalskim zonama i MODR-u, sukobi se javljaju u takmienju za ivotnu sredinu i aktivnosti bazirane na turizmu, ili za usluge ivotne sredine povezane sa morskim ekosistemima i lokalnim ivotom. Vea panja za pravilno upravljanje ekosistemima i vanim resursima obeava niu ranjivost na nasilje i vee celokupno blagostanje.

2.2.4 Ranjivost, blagostanje i prirodni hazardi U zadnjih 20 godina, prirodne katastrofe su odnele vie od 1.5 miliona ljudskih ivota, i pogodile su vie od 200 miliona ljudi godinje (Munich Re 2004b). Jedan od glavnih pokretaa poveanja ranjivosti na hazarde je globalna promena ivotne sredine. Prirodni hazardi, kao to su zemljotresi, poplave, sue, oluje, tropski cikloni i uragani, divlji poari, cunamiji, vulkanske erupcije i klizita ugroavaju svakog. Najvie od svega pogaaju siromane. Globalni podaci za ekstremne dogaaje ukazuju da se broj prirodnih hazarda poveava (EM-DAT, Munich Re 2004b, Munich Re 2006). Dve treine svih katastrofa su hidrometeoroloki dogaaji, kao to su poplave, olujni vetrovi i ekstremne temperature. Izmeu 1992 i 2001, poplave su bile najuestalija prirodna katastrofa, ubijajui priblino 100 000 i pogaajui vie od 1.2 milijarde ljudi irom sveta (Munich Re 2004b). Vie od 90 procenata ljudi izloenih katastrofama ivi u zemljama u razvoju (ISDR 2004), i vie od polovine smrti uzrokovanih katastrofom se deava u zemljama sa niskim indeksom ljudskog razvoja (UNDP 2004a). Slika 13 pokazuje globalnu raspodelu visokorizinih vruih taaka.

Marija Milanov

35

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

Slika 13: Visokorizine vrue take po tipu prirodnog hazarda (Izvor: Dilley and others, 2005) Posledice katastrofa mogu imati dugotrajan uticaj, ugroziti dostignua u razvoju i naruiti ilavost. Prirodni hazardi pogaaju sigurnost hrane, snabdevanje vodom, zdravlje, prihod i sklonite (Brock 1999). Nesigurnost je voena od strane politikih, socijalnih, ekonomskih faktora i faktora ivotne sredine, i takoe je blisko povezana sa problemima pristupa materijalu i socijalnim odnosima. Neefikasna i loa vlast, kao i neadekvatni ili neefikasni sistemi ranog upozoravanja i odgovora, pogoravaju ranjivost i rizike povezane sa promenom ivotne sredine i prirodnim katastrofama. U nekim sluajevima, kratkorona olakica od katastrofe ak doprinosi poveanju dugorone ranjivosti. Izloenost hazardima se poveala kao rezultat promene klime i, na primer, unitenja mangrova koji su titili obale od plimnih talasa, ali takoe i kroz kontinualno koncentrisanje populacije u visoko izloenim podrujima. Sposobnost prilagoavanja je takoe naruena kroz, na primer, smanjene planove dravne socijalne zatite, naruene neformalne bezbednosne mree, loe graenom i odravanom infrastrukturom, hroninom bolesti i sukobom (UNDP 2004a).
Marija Milanov

36

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

3. DETALJNA ANALIZA PRVE TRI FAZE CIKLUSA KATASTROFALNIH DOGAAJA NA PRIMERU POPLAVA 3.1 Uticaj socijalnih aspekata na ublaavanje i smanjenje posledica katastrofe izazvane poplavom
Prilikom upravljanja katastrofama mora se obratiti panja na to da razliite drutvene grupe imaju razliite potrebe kada se dogodi katastrofa. Marginalizovane drutvene grupe imaju manju drutvenu mo i loije ekonomske i finansijske uslove da predvide, preive i oporave se od velikih teta izazvanih poplavama. Postoji sutinska povezanost siromatva i ranjivosti. Pored toga, stanovnitvo starije ivotne dobi, stanovnitvo sa posebnim potrebama i deca spadaju u naroito ranjivi deo populacije, a odnos polova je takoe veoma vaan za smanjenje rizika od poplava. Siromatvo je kljuna dimenzija preduzimanja bilo kakvih koraka u upravljanju rizicima od poplava. Siromatvo utie na mogunosti ljudi da zatite sebe i svoje posede, kao i na njihove mogunosti da ive u predelima manje ugroenim poplavama. Svake godine poplave oduzmu veliki broj ivota i ozbiljno ugroavaju velike delove populacije. Kao to je prikazano na slici 14, deo populacije sa najmanjim prihodima je najvie pogoen prirodnim katastrofama.

Slika 14. Kategorizacija populacija pogoenih prirodnim katastrofama prema tipu katastrofe i visini prihoda u svetu od 1975. do 2000. godine (Izvor: Guidelines for reducing flood losses)
Marija Milanov

37

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Siromatvo i ranjivost od katastrofa su meusobno srazmerni. Niski prihodi, nedostatak socijalne sigurnosti i osiguranja, loi uslovi u domainstvu i loe funkcionisanje javnih servisa utiu na to da ljudi bivaju izloeni veem riziku. Kako se prirodne katastrofe pokazuju pogubnijim po siromane delove populacije, neophodno je ustanoviti smernice za povezivanje siromatva i ranjivosti. Veoma je vano povezati upravljanje katastrofama i smanjenje siromatva. Neuspelo reavanje pitanja poveanja prihoda sputava napredak na poljima ublaavanja efekata katastofe.Stvaranje razliitih mogunosti za poveanje prihoda je bitan deo uspenog upravljanja rizicima od poplava. Problem nejednakosti polova zahteva posebnu panju prilikom definisanja strukturnih mera reagovanja na katastrofu. ene i deca, kao najranjiviji pripadnici drutva, najee bivaju najjae pogoeni prirodnom katastrofom. Postoji veoma jaka veza izmeu sigurnosti dece i sigurnosti ena. Poboljanje zatite ena je najbolji nain za poveanje ansi za preivljavanje dece, kao i njihov brz oporavak usled katastrofa. Nejednakosti polova u pogledu ljudskih prava, politikog i ekonomskog statusa, poseda zemljita, uslova u porodici, izloenosti nasilju, edukacije i zdravlja, ine enu ranjiviju pre, tokom i nakon katastrofa. ene ee stradaju u katastrofama, jer ne prime upozorenje na vreme, kao ni druge informacije o nadolazeoj katastrofi i riziku koji ona nosi, pa su onemoguene da pravovremeno i na odgovarajui na in reaguju na njih. Njihova mobilnost tokom katasrofa je ponekad ograniena zbog razliitih kulturolokih i socijalnih kontrasta. Predrasude i stereotipi u pogledu prava ena mogu zakomplikovati i produiti vreme potrebno za oporavak ena nakon katastrofa, na primer, ukoliko ena ne potrai ili ne primi pravovremenu pomo za fizike i mentalne traume pretrpljene tokom katastrofe. Potreba za stimulacijom optina da uestvuju u jaanju prava ena u svim nivoima programa upravljanja katastrofama je sastavni deo u procesu smanjenja ranjivosti optina od prirodnih katastrofa. Ipak, sposobnosti ena da spree katastrofu, da se nose sa njom i oporave od posledica iste, su nedovoljno razmatrane i poboljane. Od sutinske je vanosti da se razumeju razlike meu pol ovima u procesu analize katastrofe u cilju pronalaenja uzroka problema i preuzimanja efikasnih mera za smanjenje rizika. Na osnovnom nivou, polne razlike su kljuni deo organizacije u specifinim kulturama i drutvima koja su podlona riziku i utiu na njihovu socijalnu ranjivost od katastrofa.

3.2 Uticaj ekonomskih aspekata na ublaavanje i smanjenje posledica katastrofe izazvane poplavom
Broj prirodnih katastrofa se znatno poveao tokom poslednje decenije i verovatno je da e ostati u porastu ako se ne preduzmu konkretni postupci za ublaavanje uticaja prirodnih katastrofa. Trokovi nastali od katastrofa koje su povezane sa vremenskim uslovima su dostigli rekordnu vrednost 1998. godine koja je iznosila 92 milijarde amerikih dolara. Povrh toga, pokazalo se da prirodne katastrofe nesrazmerno vie utiu na bruto domai proizvod u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama. Nedostatak akumuliranja imovine ili bogatstva, na duge staze ima verovatnou da ugrozi odrivi razvoj. Periodine poplave i oluje, na primer, ne samo da unitavaju dravnu svojinu, ve i ometaju napore da se akumulira privatna svojina.
Marija Milanov

38

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Procena gubitaka. Vano je proceniti uticaj katastrofe kako bi se pomoglo vladi da uskladi svoje finansijske planove i stope ekonomskog razvoja da bi se neutralisali ili umanjili socijalni i ekonomski okovi i okovi u ivotnoj sredini izazvani katastrofama. Ove procene nam takoe pomau da shvatimo koliko su vane mere ublaavanja. Nedavno je procenjeno da se na svaki dolar potroen na mere ublaavanja, gubitak smanjuje za osam dolara. Bez obzira na ovo, ini se da vlade nedovoljno utiu na to da se ranjivim zajednicama obezbede neophodni resursi. Postoji nekoliko moguih objanjenja za ovu pojavu. Kao prvo, mogue je da se ekonomske odluke nekada donose tako da se one odnose samo na kratkorone dobrobiti i trokove. Ako se uzme u obzir dugorono sagledavanje, dobrobiti i opravdanost trokova ublaavanja, minimizacije i reagovanja na poplave su jasni. Drugi mogui razlog je to to je esto teko ukljuiti socijalne aspekte i aspekte vezane za ivotnu sredinu u ekonomske proraune, ak iako se razume njihov znaaj. Osiguranje. Podela i transfer rizika na nacionalnom, optinskom nivou i na nivou domainstva, mogu takoe pomoi pri smanjenju ukupnih trokova i poveanju ilavosti i doprineti efikasnom oporavku (UN/ISDR International Strategy for Disaster Reduction, 2002). Osiguranje moe biti samo jedno od orua za poboljanje situacije pojedinca putem kompenzacije. Ono pomae pri irenju rizika od katastrofe kroz drutvo. Na primer, u Mozambiku osiguravajua drutva i banke aktivno uestvuju u nacionalnom sistemu za upravljanje katastrofama. Ove institucije mogu imati i drugaiju ulogu, kao to je podsticaj korienja mera ublaavanja. Mere ublaavanja predstavljaju formu zatite od potencijalnih gubitaka. Smanjenje rizika moe smanjiti kamatne stope kod osiguranja i na taj nain ih uiniti dostupnijim ljudima. Smanjenje kamatnih stopa dovodi do toga da su mere ublaavanja preduzete od strane obtina i pojedinaca. Efikasnost podele i transfera rizika zavisi od koliine i dostupnosti finansijskih sredstava namenjenih smanjivanju rizika. U razvijenim zemljama, vlade, korporacije i pojedinci su udruene u podeli rizika, to poveava koliinu sredstava za smanjenje rizika i unapreuje osiguranje imovine. U zemljama u razvoju, koliina sredstava za smanjenje rizika je manja, to za posledicu ima neadekvatno pokrie osiguranja i naplatu. Shodno ovome, postoji potreba za komercijalnom primenom specifinih inst rumenata i servisa za podelu rizika na razliitim nivoima. Planovi osiguranja moraju biti usklaeni sa drugim jeftinim mehanizmima podele rizika u siromanijim optinama, kao to su mikroekonomija i razni programi javnih radova, da bi se poveale mogunosti nosivosti sa hazardom. Dodatni alati i finansijske stimulacije su neophodni da bi se promovisale proaktivne investicije za smanjenje rizika. Takoe je vano da svi projekti sade procenu ranjivosti i rizika od hazarda. Polise i programi namenjeni za smanjenje rizika usled katastrofa trebaju biti objedinjeni sa programima za smanjenje siromatva (UN/ISDR, 2002). Osiguraje moe biti iskoriteno na nacionalnom, optinskom i na nivou domainstva, dok su usluge mikroekonomije dostupne samo na optinskom i na nivou domainstva. Programi javnih radova imaju svoj specifini sadraj i mogu biti preduzeti da obezbede pomo domainstvima i optinama koje nisu u situaciji da zarade novac potreban za saniranje tete. Postoji veliki broj varijacija u njihovoj formi i primeni. Nekada nastala situaciija zahteva korienje razliitih kombinacija ovih instrumenata (UN/ISDR, 2002). Na nacionalnom nivou, poboljanje kontrolnih smernica za smanjenje efekata katastrofe i reagovanja na istu, ukljuujui i osiguranje used katastrofe, kao i planova Marija Milanov 39

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava gradnje i iskoritenja zemljita, e osigurati pravilno smetenu i izgraenu infrastrukturu tako da umanjuje oteenja i snizi trokove popravke. Ovo obuhvata javnu polisu osiguranja, podstrek za smanjenje rizka i ranjivosti, zatita od fluktuacije cena osiguranja/reosiguranja, poveanje isplativog osiguranja po pristupanoj ceni i podrku finansijskih mehanizama (UN/ISDR, 2002).

3.3 Strategijsko planiranje reagovanja na poplave

Suoavanje sa globalnim zagrevanjem zahteva unapreivanje meunarodne saradnje, a povezanost izmeu smanjenja uticaja katastrofa i siromatva zahteva uestvovanje svih interesnih grupa na lokalnom, dravnom, regionalnom i meuregionalnom nivou. Globalizacija je doprinela poveanju svesti o tome da se katastrofe povezane sa vremenskim uslovima mogu dogoditi bilo kom drutvu. Postoji poveano interesovanje za uspostavljanje alihjansi i saradnji izmeu razliitih vladinih institucija, graanskih drutava i drugih interesnih grupa radi ispunjenja zajednikog cilja odrivog ekonomskog razvoja i pridravanja politike ustanovljene dokumentom IWRM (Integrated Water Resources Managment). Postoji poveana svest o tome da se razliite mere ublaavanja moraju kombinovati tako da budu primenjive na odreeno podruje. Ravnotea izmeu strukturnih i nestrukturnih mera odbrane od poplava i smanjenja gubitaka je neophodna, pri emu se akcenat prebacuje sa irokoprimenjivih strukturnih reenja na inovativne mere koje se tiu graevinskih pravila koja pojaavaju otpornost na poplave, a dalje i na nestrukturne mere odbrane od poplava koje podrazumevaju propisano korienje zemljita, predela pored tokova reka, primenu planova osiguranja i tako dalje. Vanost meteorolokih slubi i sistema na optinskom nivou ogleda se u smanjenju broja rtava i ekonomskih gubitaka. Procesi upravljanja katastrofama bi trebalo da se odvijaju u kombinaciji sa drugim procesima u usko povezanim granama. Na primer, u fazi ublaavanja katastrofe treba uzeti u obzir uticaj na zdravlje ljudi prilikom pop lava (kolera, e.coli, malarija), i takooo doi do efektivnijih reenja zdravstvenih pitanja koja se javljaju tokom trajanja same poplave.

3.4 Podizanje svesti i poboljanja komunikacija

Komunikacija ne bi trebalo da se ogleda u pasivnom primanju informacija. Treba raditi na ohrabrivanju ljudi da se pomau meusobno, a optine moraju da budu opremljene tako da ovo mogu da podre i obezbede. Optine treba da budu aktivne u irenju informacija, i one zahtevaju tehnologiju prilagoenu potrebama i usl ovima zajednice. Lokalne zajednice bi takoe trebalo da budu podstaknute da na bilo koji nain dokumentuju katastrofe i sve dogaaje koji prate jednu katastrofu kako bi unapredile svako sledee istraivanje vezano za poplave na tom podruju i kako bi se poveala svest i opte znanje o nainima ublaavanja i borbama sa poplavama uopte. Postoji potreba da se napravi razlika izmeu informisanja, edukacije i komunikacije sa stanovnitvom. Na primer, prognoza vodostaja reka nee biti od koristi ciljnim grupam a koje se ele obavestiti o pretnji ukoliko informacija nije prilagoena njihovom nivou razumevanja. Prognostiar i stanovnitvo moraju biti edukovani tako da poruka bude razumljiva razliitim grupama korisnika, na primer, da bude jasno ta treba uiniti u koliko Marija Milanov 40

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava je nivo vodostaja klasifikovan kao opasan. Takoe, potrebno je definisati najefektnija sredstva za komunikaciju sa odreenim ciljnim grupama. Pored korienja mas -medija, efikasna komunikacija moe da bude zapoeta od strane uticajnih ljudi, na pr imer lokalnih politiara ili zvaninika optina i mesnih zajednica koje stanovnitvo potuje, Aktivnosti koje se tiu edukacije i podizanja svesti takoe mogu da budu usmerene na decu i mlau populaciju. Ove aktivnosti mogu da podrazumevaju posveivanje odreenog dela gradiva u kolama ovoj temi i kratku obuku iz pripremljenosti i brzog reagovanja na poplave. Ovo bi moglo da doprinese podizanju svesti o prirodnim katastrofama unutar kruga porodice i unutar zajednica.

3.5 Sistemi upozorenja od poplava i metode komunikacije

Upotreba sistema upozorenja i reagovanja na poplave je najefektivniji metod za smanjenje rizika od ekonomskih gubitaka i ljudskih rtava. Ovo se odnosi posebno na mesta sklona poplavama ili na mesta na kojima su odreeni sektori zajedni ce ranjivi na poplave u ekstremnim uslovima. Veoma je vano povezati prirodnu sposobnost reagovanja na poplave sa prognoziranim ili posmatranim vremenskim prilikama. U nekim sluajevima lokalne zajednice su nesvesne vremenskih prilika koje se odigravaju uz vodno od njih samih, a koje mogu da deluju na njih destruktivno. Ljudi u zajednicama moraju da shvate ta predvianje znai: kako tano da predvide dogaaj koji e lino na njih uticati. Ova peredvianja moraju biti primenjiva na ljude razliitih ekonomski h statusa i moraju se odraziti na razlike meu polovima, tako da drutvo moe da raspozna koje mere reagovanja treba preuzeti. Posebno treba razmotriti jezike i kulturne barijere da bi poveali efektivnost sistema. Veliki broj jeftinih reenja bi trebalo koristiti na seoskom nivou da bi bilo omogueno lokalnom stanovnitvu da predvidi nadolazeu poplavu. Afriki centar za razvoj meteorolokih aplikacija (The African Centre of Meteorological Application for Development- ACMAD) iskoritava ljudske kapacitete na seoskom nivou da bi smanjio rizik. Nove komunikacijske metode koje podrazumevaju upotrebu radija za prenoenje podataka o vremenskoj prognozi pomogle su farmerima da smanje negativan uticaj prirodnih hazarda. Lokalne vlasti koriste kombinaciju visoke (prikaz i razmena podataka putem interneta) i osnovne tehnologije na lokalnom nivou da informiu optine o potencijalnim efektima sue ili poplave. Regionalne radionice pomau uesnicima da naue da predviaju vremenske prilike, omoguvajui im da se vrate u zemlje u kojima ive i unaprede lokalnu meteorologiju. Mala finansijska sredstva za male projekte se oslanjaju na velike ljudske resurse na optinskom nivou, time efektivno uveavaju efekat investicije.

3.6 Obrazovanje javnosti

Efektivan program poveanja javne svesti moe u velikoj meri doprineti smanjenju gubitaka koji su povezani sa katastrofom. Pri razvijanju takvog programa, veoma je vano da ozbiljnost rizika bude precizno percipirana i da se informaciji pristupi sa odgovarajuim nivoom hitnosti. Takoe, komunikaciju o riziku bi trebalo posmatrati kao kontinualan proces, kod kojeg bi sadraj poruke trebalo kontinualno pregledati i unapreivati. I na kraju, poruke treba uvati to je jednostavnije mogue. Trebala bi da postoji posebno osmiljena agencija koja bi razvijala i objavljivala takve poruke.
Marija Milanov

41

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava I formalno i neformalno obrazovanje treba koristiti. Obrazovanje javnosti mora biti usmereno ka svim nivoima politiarima voama, birokratama i najranjivijim optinama. Na primer, politiari i birokrate bi trebalo da promene osnovne prioitete koje e finansirati, sa prve pomoi na preventivne mera. Trenutno je veoma teko izdejstvovati finansiranje preventivnih mera.

3.7 Mapiranje podruja podlonih riziku od poplava

Mapiranje definie podruje pod rizikom i ono bi trebalo da predstavlja osnovu za sve programe koji se koriste za smanjenje tete usled poplava i akcija koje slede. Mape esto imaju pravno znaenje u pogledu zoniranja i drugih srtukturnih i nestrukturnih preduzetih mera, tako da moraju biti precizne i verodostojne. Ako su regionalni ili nacionalni programi za smanjenje rizika od poplava pravilno osmiljeni, postoje prednosti zajednikim standardima mapiranja. Mape postaju kljuni element u procesu identifikacije podruja sklonih poplavama, tako to slue za identifikaciju individualnog rizika i bitnih institucija, pripremu planova za reagovanje na katastrofu i projektovanje mera zatite i otpornosti usled poplava. Moda je njihova najvea prednost edukativna i komunikcijska primena i o ne bi trebale biti dostupne kako javnosti tako i agencijama reagovanja na katastrofu, na svim nivoima vlasti. Kod modernih raunskih sistema mape poplava mogu biti predstavljene u realnom vremenu i kao deo sistema hidrolokog prognoziranja. Ovo moe znaajno uticati na komunikaciju sa stanovnitvom u oblastima potencijalnog rizika i na planiranje akcija reagovanja u sluaju katastrofe.

3.8 Zatita ugroenog zemljita

Programi za spreavanje rasta buduih oteenja usled poplava se baziraju na ocrtavanju i mapiranju podruja sklonih poplavama. Generalno gledano, rezultujui programi predstavljae odreeni vid kontrole nad novim urbanistikim razvojem u podrujima sklonim poplavama, kombinovan sa merama za smanjenje teta u postojeoj urbanistikoj strukturi. Takvi programi su potrebni da bi se obuzdali rastui socijalni i ekonomski gubici nastali usled poplava. Naizmenina upotreba podruja sklonih polavama bi trebala biti u opticaju gde god je to mogue. Zoniranje i mere poboljanja otpornosti na poplave se mogu koristiti za kontrolu razvoja i smanjenje budue tete usled poplava, ali efektivnost takvih mera zavisi od primene i odravanja. Lokalne vlasti, koje predstavljaju subjekt pritisaka razvoja i standarda, imaju sklonost da zakau kako seanje na predhodne poplave slabi.

3.9 Vremenska prognoza zasnovana na klimatskim odlikama datog podruja

Vremenska prognoza zasnovana na klimatskim odlikama datog podruja ili sezonska vremenska prognoza do sada je uznapredovala do mere da je postala znaajna i ko risna komponenta u smanjenu rizika od poplava. Ekstremne pojave su direktno povezane sa
Marija Milanov

42

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava velikim promenama u atmosferskom kruenju, i kada se te promene identifikuju mogunost manje ili vee aktivnosti oluja moe da se predvidi. Ove informacije tada mogu da se iskoriste kako bi se poboljao sistem hitnog reagovanja i uinak agencija za prognozu. U nekim sluajevima, vremenska prognoza zasnovana na klimatskim odlikama datog podruja moe se koristiti kako bi se poveala mogunost skladitenja vode u rezervoarima ukoliko se za to ukae potreba; zatim, ona moe imati uticaj na odluke vezane za upravljanje vodnim resursima, kao i na podizanje svesti o potencijalnoj opasnosti od poplava. Kada je verovatnoa pojave velikih poplava iznad normale, prve aktivnosti koje se mogu preduzeti su pravljenje pomonih brana od dakova sa peskom, pripremanje zaliha vode i hrane, kao i izmetanje useva i dobara od visoke vrednosti na podruja manje sklona poplavama. Sada je dobar trenutak za sprovoenje mera za podizanje sves ti o opasnosti od poplava u javnosti, sa naglaskom na aktivnosti koje bi trebalo preduzeti u sluaju poplava i sprovoenje vebi radi testiranja nivoa pripremlenosti stanovnitva na ovakve situacije.

3.10 Podrane tehnologije

Postoji izvestan broj alatki za ureivanje i prikaz informacija kako bi bila olakana njihova tehnika obrada i kako bi se bolje prikazali programi smanjenja rizika od tete nanete od poplava osobama koje donose odluke, iroj javnosti, kao i radi lake komunikacije sa prognostiarima u realnom vremenu. Ove alatke bi trebalo da budu interaktivne, u smislu da informacije treba da budu lako aurirane i dovoljno fleksibilne da moe da se stvori scenario ili obezbede vizuelne ili kvantitativne informacije koje se tiu stanja tokom prognoziranih dogaaja.

3.11 Geografski informacioni sistem

Geografski informacioni sistem (GIS) je sistem za upravljanje prostornim podacima i njima pridruenim osobinama. U najuem smislu to je raunarski sistem sposoban za integrisanje, skladitenje, ureivanje, analizu i prikaz geografskih informacija. U irem smislu GIS je orue pametne karte koje ostavlja mogunost korisnicima da postavljaju interaktivne upite (istraivanja koja stvara korisnik), analiziraju prostorne informacije i ureuju podatke. Tehnologija geografskog informacionog sistema moe se koristiti za nauna istraivanja, upravljanje resursima, imovinsko upravljanje, planiranje razvoja, prostorno planiranje, kartografiju i planiranje infrastrukture. GIS se esto koristi i za potrebe marketinkog istraivanja, geologiji, graevinarstvu, ali i u svim oblastima koje koriste podatke vezane za karte. GIS se sastoji od etiri interaktivne komponente: podsistem za unos koji vri konverziju karata (mapa) i drugih prostornih podataka u digitalni oblik (vri se tzv. digitalizacija podataka); podsistem za skladitenje i pozivanje podataka; podsistem za analizu; i izlazni podsistem za izradu karata, tabela i za pruanje odgovora na postavljene upite. Marija Milanov 43

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Savremene GIS tehnologije koriste informacije u digitalnom obliku, za ije pravljenje se koriste razliite metode. U najiroj upotrebi je digitalizacija, kojom se tampana karta ili plan prevode u digitalni oblik upotrebom CAD (computer-aided design) programa, i mogunosti georeferenciranja. Velika dostupnost ortorektifikovanih snimaka (satelitskih i aerosnimaka), digitalizacija precrtavanjem postala je osnovni metod ekstrakcije geografskih podataka. Digitalno precrtavanje podrazumeva crtanje geografskih podataka direktno preko aerosnimaka umesto korienja, sada ve, zastarelog metoda trasiranja geografskih podataka pomou digitajzera.

3.12 Mapiranje hazarda

Mape hazarda pokazuju mesta na kojima e se najverovatnije odigrati prirodni hazard. One takodje pokazuju intenzitet hazarda. Mapiranje hazarda najee se definie kao proces odreivanja na kom mestu i u kojim razmerama e odreeni fenomen predstaviti pretnju po ljude, biodiverzitet, imovinu i infrastrukturu (prirodnu - ekosisteme i izgradjenu od strane oveka) i uticati na ivotne i ekonomske aktivnosti4. Potrebno je postaviti sledea pitanja: Koji hazard se odigrava? Na primer, obilne padavine uzrokuju poplave. Gde se hazard odigrava? Na primer, talasi pogadjaju priobalna podruja, dok su klizita karakteristina za nagibe na brdima. Koji ekosistemi su ugroeni? Kolike su razmere hazarda? Koji je intenzitet hazarda? Na primer, obilne padavine u koliini od 500mm dnevno. Kako se fenomen razvija i iri? Da li je to brz, spor ili ciklian proces? Kada e se odigrati ili kada je najverovatnije da e se odigrati? Koja je uestalost ili verovatnoa dogaaja? Na primer, postoje obilne padavine koje se deavaju u proseku na svakih 30 godina, a postoje vulkanske erupcije koje se deavaju jednom u 200 godina. Koji je stepen ozbiljnosti katastrofe? Koliko je poginulih, koliki je stepen oteenja graevina? Kolika je ukupna teta, koliki su ukupni gubici? Prostorni podaci dobijeni primenom Geoinformacionih sistema mogu se iskoristiti za dobijanje vizuelnog prikaza ranjivosti i rizika od hazarda radi olakanog planiranja smanjenja rizika i smanjenja uticaja katastrofe na ljudsku populaciju i infrastrukturu. Mape hazarda pokazuju gde bi trebalo da se odvijaju vei javni radovi, kuda da se proteu putevi, gde da se nalaze kole i bolnice i druge bitne gradjevine, u cilju smanjenja rizika.

Integrating Environmental Safeguards into Disaster Management: a field manual

Marija Milanov

44

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava U oblastima koje su u razvoju, mape hazarda igraju kljunu ulogu u obezbeivanju ovih kljunih elemenata infrastrukture, ljudskih naselja i turistikih ustanova u smislu njihove izgradnje van oblasti koje su oznaene kao visokorizine. U ve razvijenim oblastima, znaaj mapa hazarda se ogleda u planiranju evakuacije i projektovanju odredjenih struktura za ojaavanje postojeih gradjevina kako bi mogle da podnesu udar u sluaju katastrofe ili kako bi se izgubili samo oni delovi koji nisu od kljunog znaaja. U proraunima koji slede nakon katastrofe, prostorni podaci su veoma korisni u proceni tete, kao i u obezbeivanju informacija od koristi za planiranje obnavljanja i ponovne izgradnje.

Marija Milanov

45

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

4. UPRAVLJANJE VANREDNIM SITUACIJAMA I PROCENA UGROENOSTI NA LOKALNOM NIVOU 4.1 Postojei zakonski okvir i primena meunarodnih standarda u upravljanju vanrednim situacijama
Nacionalna politika za upravljanje vanrednim situacijama je trenutno u procesu revidiranja. Specifini planovi za opasnost su obavezni po zakonu, ali u mnogim sluajevima nisu aurirani i ne odravaju se. Nova efektivna politika bi trebalo da obezbedi, izmeu ostalog: Zajednike termine i sistem jezika, Napredovanje akcija nakon proglaenja nesree na optinskom nivou, Planove za aktiviranje razliitih ministarstava, Uloge i odgovornosti na svim nivoima, Ovlaenja i zabrane za svakog aktera u sistemu upravljanja vanrednim situacijama, Redosled izvetavanja i strukturu komunikacije meu svim uesnicima Sredstva finansiranja i naine za njihovo dobijanje, Vremenski zahtevi za razliite faze. Obaveze i ingerencije lokalne samouprave i drugih aktera na lokalnom nivou Obaveze i nadlenosti lokalne samouprave za delovanje u raznim vanrednim situacijama i posebno za spreavanje nastanka vanrednih situacija su brojne i tiu se raznih oblasti. Kako se zakoni koji reguliu ovu oblast menjaju tokom vremena, odgovornosti i nadlenosti lokalnih samouprava u odnosu na republike organe se menjaju, posebno u segmentima koji se odnose na finansiranje preventivnih mera, kao npr. odravanje infrastrukture. Do danas nije objavljen nijedan prirunik ili materijal kojibi sistematski predstavio sve obaveze i ukazao lokalnim samoupravama na izmene u uredbama i zakonima. Upravo ukazivanje lokalnim samoupravama na izmene u regulativi koje utiu na optinsko upravljanje vanrednim situacijama moe biti jedan od zadataka novog stalnog tela na naconalnom nivou. Ministarstva odbrane i unutranjih poslova su sastavili listu zakona koji su od velike pomoi ka stvaranju sveobuhvatne baze podataka. Civilna zatita je objavila zbirni Pregled zakonske regulative koja se odnosi na zatitu i spaavanje stanovnitva, materijalnih i drugih dobara, dok je na svom web sajtu 5 Sektor za zatitu i spaavanje objavio Listu zakona, uredbi, pravilnika i standarda.

http://prezentacije.mup.gov.rs

Marija Milanov

46

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Meunarodne inicijative i standardi Vlada Republike Srbije aktivno uestvuje u radu meunarodnih vladinih i regionalnih organizacija koje se bave upravljanjem vanrednim situacijama i smanjenjem rizika od katastrofa i prihvata zajedniku spremnost za delovanje koje proistie iz takvih aranmana. lanstvo Srbije u Parnerstvu za mir je verovatno najpoznatiji takav primer. Kroz Partnerstvo za mir, Srbija je povezana sa Evro-Atlantskim Koordinacionim Centrom za reagovanje u vanrednim situacijama, koji organizuje treninge i pokazne vebe. Druga prednost lanstva Srbije u Partnerstvu za mir je da moe zahtevati hitnu pomo pri reagovanju u elementarnim nepogodama. Tokom leta 2007. u suzbijanju umskih poara koji su zahvatili ovaj deo Evrope, mnoge zemlje u regionu su traile i dobile pomo u opremi iljudstvu od Partnerstva za mir. Vlada takoe sprovodi na meunarodnom planu aktivnosti na polju unapreenja upravljanja vanrednim situaciajama i smanjenja rizika od ne srea o kojima se manje zna. Na primer, Srbija aktivno uestvuje u Inicijativi za Spremnost i Planiranje u Vanrednim Situacijama Pakta za Stabilnost i u oktobru 2005. je bila domain regionalnog skupa u Beogradu. Takoe, kao lanica Saveta Evrope, Srbija ve godinama uestvuje u konsultacijama i sastancima Sporazuma o Velikim Nesreama u evropi i Mediteranu. Vlada Srbije i Crne Gore je 2004. godine preko ministarstva odbrane priloila Ujedinjenim Nacijama "Nacionalni izvetaj o napredovanju smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i nesrea izazvanih ljudskim faktorom", kao deo nastojanja Srbije da, poput mnogih drugih drava u svetu, podigne kvalitet spremnosti i reagovanja u vanrednim situacijama. Izvetaj opisuje potrebe i izazove i u zakljuku daje preg led moguih modela reavanje postojeih situacija. U januaru 2005. Srbija je, kao mnoge lanice Ujedinjenih Nacija potvrdila svoju reenost da nastavi aktivnosti u cilju smanjenja rizika od katastrofa usvajanjem Hjogo (Hyogo) Deklaracije i Akcionog Plana UN-a za podizanje pripravnosti drava i zajednica na katastrofe, usvojenih na Svetskoj konferenciji o smanjenju rizika od katastrofa u Japanu. Jedna od stavki u Hjogo deklaraciji je posebno znaajna za aktivnosti na lokalnom nivou i ona glasi: 1. "Slaemo se da je podizanje nivoa kapaciteta zajednice da umanji riizik od katastrofa posebno potrebno na lokalnom nivou, imajui u vidu da odgovarajue mere koje se na smanjenju rizika sprovode na tom nivou omoguavaju zajednicama i pojedincima da u velikoj meri umanje sopstvenu ranjivost od nesrea." (Taka 4 Hjogo deklaracije, januar 2005.) Hjogo okvir za delovanje je napravljen u cilju izgradnje pripravnosti drava i zajednoca za delovanje u vanrednim situacijama. Pripravnost je koncept koji se nalazi u sreditu Hjogo protokola i definisana je kao "sposobnost sistema, zajednice ili drutva koje je potencijalno izloeno katastrofi da se prilagodi suprotstavljanjem ili promenama kako bi se dostigao i odrao prihvatljiv nivo funkcionisanja i strukture. Ovo je odree no stepenom u kome su drutveni sistemi sposobni da se samoorganizuju radi poveanja sposobnosti
Marija Milanov

47

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava uenja iz prolih katastrofa a u cilju bolje zatite u budunosti i pobiljanju mera za smanjenje rizika". U cilju postizanja vee pripravnosti za delovanje u vanrednim situacijama, zajednica moe preduzeti sledee korake, kako je to opisano u Hjogo okviru: Obezbediti da smanjenje rizika od katastrofa bude lokalni prioritet sa snanom institucionalnom podrkom u primeni. Prepoznaje, procenjuje i nadgleda rizike od katastrofa i razvija sisteme za rano upozorenje. Koristi znanje, inovacije i obrazovanje u graenju kulture bezbednosti i pripravnosti. Umanji dubinske faktore rizika. Ojaa spremnost za katastrofe u cilju efikasnog reagovanja. Na lokalnom nivou ovi koraci podrazumevaju konkretne aktivnosti i institucionalizaciju upravljanja vanrednim situacijama i umanjnje rizika od katastrofa. Njihovo mesto je u kontekstu Strategije odrivog razvoja koja prepoznaje vanost politikih, drutvenih, kulturnih, ekonomskih ali i faktora ivotne sredine. U tom smislu, sve optine u Srbiji se razlikuju: po opasnostoma koje prete, resursima kojima raspolau, strunim procenama na terenu. politikoj situaciji... Upravljanje vanrednim situacijama i smanjenje rizika od katastrofa moraju biti prilagoeni potrebama svake optine, privlaei javno - privatna partnerstava kad god je to mogue i sa posebnim osvrtom na efekte koje smanjenje rizika od katastrofa moe imati na ekonomski razvoj i smanjenje siromatva. Obzirom da sve optine u Srbiji imaju isti cilj, timovi za upravljanje vanrednim situacijama irom Srbije razvijaju i razmenjuju, zajedno sa predstavnicima ministarstava i republikih organa, primere najbolje prakse iz svog okruenja. U tom smislu, zajedniki napori doprinose poveanju pripravnosti u svakoj optini i istovremeno pomau da se doe do kvalitetnih reenja za izazove opisane u "Nacionalnom izvetaju o napredovanje smanjenja rizika od elementarnoh nepogoda i nesrea izazvanih ljudskim faktorom" i nadamo se, novoj nacionalnoj strategiji ili zakonskom okviru. Izrazi i termini koji se trenutno koriste u Srbiji u oblasti smanjenja rizika od prirodnih katastrofa i tehnolokih nesrea, kao i u upravljanju vanrednim situacijama nisu jedinstveni niti standardizovani. Meunarodna startegija za smanjenje rizika od katastrofa UN-a je zapravo Sekretarijat Ujedinjenih Nacija (UNISDR) zaduen da koordinira i omogui sprovoenje i implementaciju pomenute Hjogo Deklaracije i Akcionog Plana. Vlada Republike Srbije i Crveni Krst Srbije uestvuju na mnogo naina u aktivnostima UNISDRa.

Marija Milanov

48

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

4.2 Stvaranje efektivnog tima za upravljanje vanrednim situacijama

Svrha tima za upravljanje vanrednim situacijama je obezbeenje vostva u optini u preventivi, ublaavanju, izradi planova o pripravnosti, reagovanju i angaovanju u sanaciji od svih vrsta elementarnih nepogoda i nesrea izazvanih ljudskom faktorom. Posebni zahtevi se postavljaju kako pred lanove optinskog tima za upravljanje vanrednim situacijama tako i pred timom kao celinom. Tim je sve vreme upoznat sa velikom odgovornou koju ima prema svojim sugraanima: njegove odluke utiu na sigurnost i bezbednost ljudi i imovine u itavoj zajednici. U nesreama, tim i njegovi lanovi se nalaze pod velikim pritiscima i zato je posebno vano da Timovi za upravljanje vanrednim situacijama unapred utvrde uloge i odgovornosti u timu i razviju linije komunikacije. Koordinacija aktivnosti je od velike vanosti u reagovanju u nesreama: ivoti mogu biti ugroeni, raspoloivi resursi su ogranieni i odluke se moraju donositi pravovremeno. U takvim situacijama esta su dupliranja aktivnosti, neracionalno korienje resursa i mogunosti da neka podruja ostanu nepokrivena aktivnostima. Blagovremene i pouzdane informacije su od sutinske vanosti za planiranje i sprovoenje aktivnosti u reagovanju i sanaciji. Redovna razmena informacija je vaan preduslov za saradnju na svim nivoima i izmeu svih sektora.

4.2.1 Proces izgradnje tima za upravljanje vanrednim situacijama na lokalnom nivou Postoji mogunost da je u nekoj optini ve uspostavljeno meusektorsko stalno telo koje se redovno sastaje kako bi se pripremio i aurirao plan za reagovanje u vanrednim situacijama i razmotrile preventivne mere koje se mogu preduzeti. Takoe je mogue da to stalno telo ukljuuje i predstavnke biznis sektora, medije, crveni krst i mesne zajednice. Ukoliko je ipak odreena optina nalik veini optina u Srbiji- to znai da se tim sastaje samo u sluajevima kada treba odgovoriti na elementarnu nepogodu ili drugu nesreu, ili se pak sastaje tek nakon elementarne nepogode radi procene nainjene tete. Pored injenice da je svaka optina u Srbiji zasebna, jedna stvar je u osnovi ipak zajednika za sve njih: predsednik optine je rukovodilac, tj. - "komandant optinskog taba" prema pstojeem zakonu. Kako bi se nastavilo sa aktivnostima upravljanja katastrofama jedna osoba u odredjenoj optini treba da preuzme operativno vostvo u upravljanju vanrednim situacijama. Ta osoba moe biti gradolnaelnijk ili neko koga ta oso ba odredi za tu ulogu. Obzirom na veliki broj aktera koji su ukljueni u proces upravljanja vanrednim situacijama, pravovremene odluke o nosiocima poslova mogu u velikoj meri olakati naredne aktivnosti. Takoe, vano je da postignete dogovor o tome ko zak azuje prvi sastanak, gde e se on odrati i slino.

Marija Milanov

49

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava U mnogim optinama, operativno vostvo ima predsednik optine ili neki drugi visoki funkcioner, npr. gradski menader, predstavnik Uprave za vanredne situacije ili predstavnik Sektora za zatitu i spaavanje na lokalnom nivou, direktor Doma zdravlja ili strunjak u oblasti civilne zatite pri lokalnoj samoupravi. 4.2.2 Karakteristike efektivnih timova Tim e biti uspeniji ukoliko njegovi lanovi vode rauna o pet koraka koji su opisani u nastavku. Timovi treba da nastave da postavljaju ova pitanja periodino poto se njihova svrha razvija ili menja kako se ljudi prikljuuju ili naputaju tim. Ova pitanja takoe mogu da pomognu da tim i dalje bude fokusiran u sluaju da pone da bude manje efektivan tokom vremena. 1. Jasan mandat i svrha oko koje su se sloili lanovi tima treba da razviju zajedniko razumevanje svrhe tima i kako se on uklapa u iru koncepciju celokupne organizacije. Svrha tima jasno govori o tome zato tim postoji, za ta je odgovoran, granice u kojima deluje, i svoju kljunu ulogu i odgovornost u okviru ireg konteksta. 2. Jasne uloge i odgovornosti oko kojih su se sloili za svakog lana tima, ukljuujui i lidera lanovi tima treba jasno da razumeju uloge i odgovornosti pojedinanih lanova tima, ukljuujui i one za lidera tima. 3. Operativne smernice ili norme koje opisuju kako e tim raditi zajedniki Operativne smernice su dogovori o tome kako e tim zajedniki raditi. Ovi dogovori rukovode nainom na koji tim funkcionie. Ove smernice bi trebalo da obuhvate takva pitanja kao to su: kako e se odluke donositi, ta tim podrazumeva pod uzajamnom odgovornou, kako e se reavati razlike ili konflikti, prisustvo na sastancima, kako se izboriti sa loim uinkom lana tima, itd. Procedura funkcionisanja tima: U oblasti komunikacije Ciljevi i uloge Donoenje odluka Po normama ponaanja Konflikti Reavanje problema
Marija Milanov

50

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Rukovoenje Klima/ton 4. Ciljevi tima ili rezultati i radni plan o tome kako e tim ispuniti ove ciljeve Svaki efektivan tim mora da se usredsredi na rezultate ili ishode za koje je odgovoran. Tim za upravljanje vanrednim situacijama bi trebalo da izradi radni godinji plan kojim e prikazivati ta eli da zavri te godine. To e omoguiti da se prati napredovanje i da se reavaju problemi. Stvaranjem radnog plana za tim i postavljanjem osnova za rad tima kako bi se pratilo napredovanje po ovom planu, u stvari se gradi osnova za timski rad i puna odgovornost tima za ono to radi. 5. Dogovor oko toga kako e i kada tim posvetiti vreme za rad u timu Tim treba periodino da proceni svoje mandate i svrhu, uinak lanova, kako tim radi zajedno i njegov progres ka ostvarenju ciljeva i rezultata. Osobine uspenog tima su jasan cilj, prenoenje ovlaenja, odnosi i komunikacija, fleksibilnost, najbolje mogue obavljanje zadataka, priznavanje i uvaavanje, radni duh. Stvaranje efektivnog tima zahteva velika ulaganja posebno vremena i energije svih njegovih lanova. U planiranju naina za postizanje svih ciljeva u oblasti uprav ljanja vanrednim situacijama na lokalnom nivou- jaanja stalnog tela, auriranja planova za odbranu od poplava, traenja budetskih sredstava za prevenciju i slino, moe biti od pomoi saznanje da svaka grupa ili tim prolazi kroz razliite faze u svom razvoju.
Uinak

Vreme Formiranje Frustracija Usklaivanje Produktivnost

Zavretak

Slika 15: Faze razvoja tima (Izvor: USAID, Upravljanje vanrednim situacijama i procena ugroenosti na lokalnom nivou)
Marija Milanov

51

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Faze razvoja tima: Formiranje: Izvesna strepnja Umereni entuzijazam uz velika oekivanja Prouavanje situacije i vanih osobina Oslanjanje na autoritet i hijerarhiju Potreba da se nae svoje mesto i uspostavi sopstveni autoritet

Frustracije:

Raskorak izmeu oekivanja i stvarnosti Nezadovoljstvo zbog zavisnosti od autoriteta Frustriranost Oseanje nekompetentnosti i zbunjenosti Borba za uticaj ili panju Kontradiktorna oseanja

Usklaivanje:

Nezadovoljstvo se smanjuje Reava se nesklad izmeu oekivanja i stvarnosti Razvija se harmonija, poverenje, podrka lanovi postaju otvoreniji i pruaju vie povratnih informacija Deli se odgovornost i upravljanje Koristi se jezik primeren timskom radu

Produktivnost:

Zadovoljstvo zbog uea u aktivnostima Saradniki duh uz individualni doprinos Oseanje da se zadaci mogu izvriti Podela rukovoenja Uverenje da e rad tima biti uspean Obavljanje zadatka na visokom nivou Svest o snazi tima

Marija Milanov

52

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

4.3 Smernice za izradu odluke o stalnom telu za upravljanje vanrednim situacijama na lokalnom nivou
Svrha Posebno pobrojane namere i ciljevi:

Putem efikasnih akcija na najmanju moguu meru svesti uticaj nepovoljnih dejstava zbog nastanka potencijalno moguih ili realnih opasnosti; Obezbediti pravovremeno i efikasno organizovano reagovanje u vanrednim situacijama koje se moe nastaviti i nakon prestanka primarnih posledica dogaaja; Raditi na objedinjavanju i koordinaciji aktivnosti usmerenih na zatitu ivota i zdravlja ljudi i njihove imovine.

Zakonski i administrativni okvir Pobrojati posebne zakone na nacionalnom nivou koji reguliu potrebu i osnovne postavke za uspostavu tabova, te lokalne zakone ili odluke koje tu materiju obrauju i ureuju (aktuelne, koji e se menjati kako se novi zakoni budu usvajali). Mogui su: Zakon o zatiti od elementarnih i drugih veih nepogoda, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o Crvenom krstu Srbije, Zakon o ploiciji, Strategija odbrane. Takoe, u skladu sa ratifikovanim meunarodnim ugovorima i opte prihvaenim pravilima iz oblasti meunarodnog humanitarnog prava, a naroito sa enevskim konvencijama i Dopunskim protokolima. Lina karta optine Lina karta predstavlja objedinjene ekonomske, demografske, socijalne i druge pokazatelje i ostale relevantne podatke u jedan dokument, koji slui kao polazna osnova za izradu brojnih dokumenata, kao na primer Preliminarna procena ugroenosti, Strategija ekonomskog razvoja optine i slino. Presek pokazatelja i podataka se aurira na godinjem nivou i predstavlja osnovu za procenu stanja i mogunosti optine. Lina karta sadri podatke i injenice koji su merljivi i jasni i objektivno identif ikovani. Izvor podataka moe biti preuzet iz Zavoda za statistiku i postojeih baza podataka razliitih lokalnih i regionalnih institucija kao i slinih istraivanja raenih u druge svrhe. Predloena struktura line karte optine obuhvata: uvod, osnovne k arakteristike, prirodne resurse, ljudske resurse, stambene resurse, finansijske resurse, radnu snagu, javne resurse i infrastrukturu, resurse ivotne sredine i turistike resurse. Situacija i pretpostavke (kratak pregled opasnosti u optini i okvir za reagovanje) U tabeli 2 mogu se navesti sve vrste potencijalnih opasnosti procenjenih da realno postoje u odreenoj optini (vrlo kratak opis prirode nastanka i mogueg razvoja), kao i potencijalne izvore (prirodne, tehnoloke i druge) njihovih pojava. Svako j od navedenih opasnosti je potrebno posvetiti opis ne vei od jednog pasusa.
Marija Milanov

53

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Tabela 2: Vrste potencijalnih opasnosti (Izvor: USAID, Upravljanje vanrednim situacijama i procena ugroenosti na lokalnom nivou)
Vrste potencijalnih opasnosti i opis nastanka 1. zemljotres 2. poplave 3. poar 4. sneni nanos i poledica 5. raseljavanje uzrokovano ljudskim faktorom ili drugom vrstom nesree 6. nesree usled toksinog otpada / hemikalija (radioloko-hemijska i bioloka zatita) 7. zarazne bolesti i epidemije 8. odronjavanje i klizanje zemljita 9. sua 10. neeksplodirana ubojna sredstva 11. eksplozije 12. biljne zarazne bolesti 13. stone zarazne bolesti ..... Potencijalni izvor Mogui razvoj, ukljuujui i geografski zahvat

Koncept operacija Objedinjavanje i usaglaavanje aktivnosti Opis aktivnosti za reagovanje, u kom vremenskom okviru i kom pravcu. Pojanjenje na koji nain e se razliiti delovi sistema i njihovi zadaci povezati u jedinstvenu celinu radi izvrenja potrebnih aktivnosti na lokalnom nivou i na okrunom, pokrajinskom i republikom nivou u sluaju kada kriza prevazilazi okvire optine. Opis postupka i procedure (lista i redosled aktivnosti, vremenski rok i odgovorne osobe) koji bi se koristio za aktiviranje plana za upravljanje vanrednim situacijama prema vlastitim potrebama i dosadanjim iskustvima. Kljuna pitanja su: Pojanjenje standarda i procedura za aktiviranje kriznog taba, Pojanjenje standarda i procedura za aktiviranje planova, Pojanjenje standarda i procedura za proglaenje elementarne nepogode, vanredne situacije, itd. pod kojim okolnostima, autoritetima i slino. Pojanjenje hronologije aktivnosti koje treba preduzeti pre, za vreme i posle vanredne situacije. Navesti akcije i zadatke sa posebnim osvrtom na faze ciklusa
Marija Milanov

54

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava upravljanja katastrofama; opisati izmeu ostalog i nain zatite dobara i pojedinaca u svakom od navedenih sluajeva. Pobrojati ko sve i kako moe da zahteva pomo tima i pod koji okolnostima. Definisati naine identifikacije i i prikupljanja sredstava te naine odluivanja o njihovoj alokaciji u pojedinim fazama aktivnosti. Organizacija i raspodela odgovornosti Opis opte odgovornosti svih aktera poev od organa lokalne samouprave do pravnih (ukljuujui i privredni sektor u privatnom vlasnitvu i civilni sektor kao npr. humanitarne i druge nevladine organizacije organizacije , udruenja graana) i fizikih lica. Kao uvod u ovu sekciju predloeno je da se naglasi povezanost meusobnih, meuinstitucionalnih i sopstvenih odgovornosti. Od koga je sve sainjen optinski tim? Dati popis zaduenja (funkcija) i njihovih nosilaca sa opisom svih pojedinanih kao i kolektivnih odgovornosti tima kao celine, te pojedinih njegovih lanova. Uz optinske slubenike koji po funkciji pripadaju timu, navesti i sve ostale lanove tima koji bi u njemu bili angaovani (izmeu slubenika i komunalnih, zdravstvenih, graevinskih, naunih i drugih organizacija koje u optini postoje a kojima se predvia mesto i funkcija unutar tima).

Navesti koje su obaveze lokalne samouprave u sluaju, za vreme i nakon pojave i posledica opasnosti i kako se one ispinjavaju. Navesti kljune institucije i/ili pojedince koji postoje u optini a koji e biti ukljueni u postupak planiranja, pripreme i reagovanja na vanrednu situaciju. Uloga svake te pojedine institucije i/ili pojedinca moe se detaljno opisati. Ukoliko je mogue, potrebno je odrediti kontakt osobe, opremu, resurse i objekte na raspolaganju unutar optine i izvan nje. Potrebno je odrediti:

Odgovornosti organizacija na lokalnom nivou: - Skuptina grada - Gradonaelnik - Skuptina optine - Predsednik optine - Mesne zajednice - Ministarstvo unutranjih poslova - tab civilne zatite Ministarstva odbrane - Sektor za zatitu i spaavanje - Javna komunalna preduzea (vodovod i kanalizacija, elektrodistribucija)

Marija Milanov

55

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava - Dom zdravlja, Hitna pomo - Veterinarska sluba i inspekcija, itd.

Odgovornosti privrednog sektora u privatnom vlasnitvu Odgovornosti civilnog sektora odgovornosti sredstva javnog informisanja Odgovornosti graana Odgovornosti okruga i odgovornosti drave

Koordinacija - uspostavljanje jasnog redosleda ovlaenih, i njima pripadajuih odgovornosti i navoenje pripadajue aktivnosti za reagovanja, u kom vremenskom periodu i kom pravcu. Definisanje nivoa i naina meusobne koordinacije.

4.4 Smernice za izradu Generalnog plana za upravljanje vanrednim situacijama

Svrha i cilj Generalni plan za upravljanje vanrednim situacijama radi se sa ciljem da nadlenim i odgovornim osobama u lokalnoj samoupravi i drugim odgovarajuim slubama, pravnim licima i stanovnitvu olaka da razumeju svoju ulogu pre, u toku i posle vanredne situacije. Svrha ovih Smernica jeste da predoi elemente neophodne za izradu Generalnog plana, sa ciljem predstavljanja i promocije i promocije procesa upravljanja vanrednim situacijama, kao dela holistikog pristupa smanjenju rizika od prirodnih katastrofa i industrijskih nesrea. Predlog Smernica sadri opta uputstva i preporuke koje se odnose na: Postupke i preventivne mere za spreavanje nastanka vanrednih situacija i ublaavanja njihovih posledica preventivne aktivnosti; Pripremu nadlenih slubi, pravnih lica i stanovnitva za postupanje u sluaju nastanka vanredne situacije pripravnost; Operativne planove zatite i spaavanja za pojedine vanredne situacije; Obnovu, odnosno rehabilitaciju, rekonstrukciju i druge vidove otklanjanja posledica vanrednih situacija; Nain obezbeivanja finansijskih sredstava za izradu, donoenje i sprovoenje Generalnog plana za upravljanje vanrednim situacijama na teritoriji lokalne samouprave. Generalni plan za upravljanje vanrednim situacijama izrauje se i donosi na osnovu definisane Procene ugroenosti teritorije lokalne samouprave, odnosno na osnovu prethodno donete i usvojene procene, koje vrste vanrednih situacija ugroavaju teritoriju predmetne lokalne samouprave i u kojem stepenu preti opasnost od svake pojedinano. Operativni planovi se, kao posebni dokumenti, izrauju za svaku vanrednu situaciju definisanu Procenom ugroenosti. Planiranje za postupanje u sluaju vanrednih situacija,
Marija Milanov

56

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava po strukturi planova, sposobnostima, njihovoj spremnosti, strukturi i opremljenosti, treba da zadovolji i potrebe delovanja sistema zatite i spasavanja u sluaju ratnih dejstava i posledica terorizma. Generalni plan predstavlja deo procesa upravljanja venrednim situacijama i kao takav zahteva neprekidno usklaivanje, auriranje i poboljanje u skladu sa napredovanjem tehnologije, klimatskim i socio-ekonomskim promenama. Imajui to u vidu, namee se potreba za grupom strunjaka koji bi se redovno time bavili. Pojavljuje se potreba za formiranjem zvaninog tela lokalne samouprave, na primer Stalnog tela za upravljanje vanrednim situacijama, angaovanom na izradi, a kasnije i na auriranju i modernizaciji Generalnog plana, odnosno zaduenom da se neprestano i sistemski bavi upravljanjem vanrednim situacijama i smanjenjem rizika od prirodnih katastrofa i industrijskih nesrea na teritoriji lokalne samouprave. Terminologija Izrazi i termini koji se trenutno koriste u Srbiji u oblasti smanjenja rizika od prirodnih katastrofa i industrijskih nesrea kao i u upravljanju vanrednim situacijama nisu niti jedinstveni niti standardizovani. Srbija je potpisnik Deklaracije i Akcionog plana Ujedinjenih Nacija za podizanje otpornosti naroda i zajednica na katastrofe, usvojenih na Svetskoj konferenciji o smanjenju katastrofa u Japanu u januaru 2005. godine, a Meunarodna strategija za smanjenje rizika katastrofa UN-a je Sekretarijat Ujedinjenih Nacija zaduen da koordinira i omogui sprovoenje i implementaciju pomenute Deklaracije i Akcionog Plana. Zakonski i administrativni okvir Zakonski i administrativni osnov za izradu, donoenje i usvajanje Generalnog plana za upravljanje vanrednim situacijama ine Ustav Republike Srbije, Zakoni koji reguliu predmetnu materiju i podzakonski akti doneti na osnovu tih Zakona.

Organizacija i podela odgovornosti Generalni plan za upravljanje vanrednim situacijama izrauje i predlae stalno telo lokalne samouprave odreeno da upravlja vanrednim situacijama, a usvaja i donosi Skuptina lokalne samouprave. Stalno telo za upravljanje vanrednim situacijama je izvrni organ lokalne samouprave izabran i stalno zaduen od strane Skuptine lokalne samouprave se bavi aktivnostima na smanjenju rizika od prirodnih katastrofa i industrijskih nesrea, kao i aktivnostima vezanim za delovanje u sluajevima i nakon vanrednih situacija. U cilju izrade predmetnih dokumenata, ukljuujui i Generalni plan za upravljanje vanrednim situacijama, Stalno telo za upravljanje vanrednim situacijama moe formirati
Marija Milanov

57

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava radne grupe /podgrupe i angaovati odreene strunjake, ako isti nisu ve zapolseni u administraciji i organima lokalne samouprave. U sluaju nastanka vanredne situacije, Stalno telo za upravlja nje vanrednim situacijama se transformie u na primer, Optinski krizni centar za zatiu i spasavanje u vanrednim situacijama ili neko drugo telo lokalne samouprave privremenog karaktera, a u skladu sa Zakonom i drugim normativnim aktima koji reguliu vanr edne situacije. Po prestanku vanredne situacije, to privremeno telo lokalne samouprave se transformie u Stalno telo za upravljanje vanrednim situacijama, koje nastavlja i privodi kraju zapoete aktivnosti na obnovi i otklanjanju posledica vanredne situacije. Istovremeno, Stalno telo prstupa analizi i oceni mera i aktivnosti preduzetih tokom vanredne situacije. U skladu sa dobijenim rezultatima i donetim zakljucima, Stalno telo vri dopunu, auriranje, modernizaciju i ostale vidove poboljanja i revizije postojeih planova i ostalih dokumenata iz oblasti upravljanja vanrednim situacijama i smanjenja rizika od prirodnih katastrofa i industrijskih nesrea. A koja se odnose na teritoriju predmetne lokalne samouprave. Vanredna situacija se proglaava ako postoji neposredna opasnost da e zahvatiti ili je ve zahvatila deo ili celu teritoriju lokalne samouprave. Vanrednu situaciju proglaava Predsednik optine, odnosno Gradonaelnik, odnosno Predsedavajui Stalnog tela za upravljanje vanrednim situacijama. Zbirni prikaz procene ugroenosti stanovnitva, materijalnih i kulturnih dobara na teritoriji lokalne samouprave Osnova za donoenje svih mera i Operativnih planova jeste prvenstveno Procena ugroenosti od vanrednih situacija. Procena ugroenosti je uslovljen a geografskim poloajem lokalne samouprave, postojanjem industrijskih postrojenja i znaajnih saobraajnica i drugim prirodnim i socio-ekonomskim faktorima. Procenom se izrauju mogua ugroenost stanovnitva. Materijalnih i kulturnih dobara i ivotne sred ine od opasnosti, nastanka i posledica vanrednih situacija, potrebna sposobnost i spremnost subjekata organizovane zatite i spasavanja kao i njihovo stanje i mogunosti za sprovoenje mera zatite i spasavanja. Delovi procene ugroenosti su: Poloaj i karakteristike podruja za koje se izrauje Procena, u ovom sluaju teritorija lokalne samouprave; Vrste, intenzitet i uinak vanrednih situacija; Mogue posledice vanrednih situacija po stanovnitvo, materijalna i kulturna dobra kao i na ivotnu sredinu; Posledice na kritinu infrastrukturu; Ljudstvo i materijalno-tehnika sredstva za sprovoenje mera zatite i spasavanja; Zakljune ocene; Geografske karte. Procenu ugroenosti za podruje grada i optine, odnosnoza podruje lokalne samouorave donosi nadleno telo/organ lokalne samouprave a izvode dostavlja pravnim licima, redovnim slubama i delatnostima kojima su utvreni posebni zadaci za sprovoenje mera zatite i spasavanja na teritoriji lokalne samouprave.
Marija Milanov

58

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Postupci i preventivne mere za spreavanje nastanka vanrednih situacija i ublaavanje posledica preventiva Preventiva predstavlja skup aktivnosti i mera koje omoguavaju spreavanje vanrednih situacija, odnosno spreavanje tetnih posledica prirodnih nepogoda, onih koje doprinose smanjenju posledica ekolokih, tehnolokih, i biolokih katastrofa izazvanih tim prirodnim nepogodam, i kao takva, preventiva predstavlja veliki moralni imperativ. Vanredna situacija, odnosno katastrofa, nastupa kada prirodna nepogoda ili nesrea izazvana ljudskim aktivnostima do te mere ugrozi funkcionisanje zajednice, prouzrukujui pri tome ljudske rtve i materijalne gubitke, da zajednica nije vie u stanju da se sa njom izbori. Preventiva i ublaavanje posledica kljuni su elementi u smanjenju ljudskih rtava i materijalne tete, a ljudski faktor ima presudnu ulogu u tome da li e prirodna nepogoda, odnosno tehnoloka nesrea prerasti u katastrofu. Efikasna preventiva je uvek poeljnija nego reagovanje u sluaju vanredne situacije, jer je ekonomski opravdanija i znaajno umanjuje ljudsku patnju. Odluke donesene u vezi privrednog i ekonomskog razvoja lokalne samouprave znaajno utiu na pojavu potencijalnih izvora rizika koji se mogu pretvoriti u katastrofu. U ovom smislu, katastrofe nisu niti prirodne niti neizbene. Posledice katastrofa se mogu ili znaajno ublaiti ili izbei, ako lokalna zajednica ili lokalna samouprava prilagodi svoj nain ivota i ako u toku planiranja privrednog, ekonomskog i socijalnog razvoja ima stalno na umu potencijalne rizike. Postupci i preventivne mere za spreavanje nastanka vanrednih situacija i ublaavanje posledica mogu biti: inenjersko-graevinske; iz oblasti prostornog planiranja i upravljanja zemljitom; ekonomske; institucionalne i socijalne.

Priprema nadlenih slubi, pravnih lica i stanovnitva za postupanje u sluaju nastanka vanredne situacije mere pripravnosti i mere mobilizacije (aktiviranja lokalne samouprave) Biti pripremljen kroz napredne treninge i vebe (kompjuterske simulacije i vebe zatite i spasavanja), kao i jasno definisanje uloge svih aktera u procesu upravljanja vanrednim situacijama na teritoriji lokalne samouprave znaajno se poveavaju ansse lokalne zajednice da adekvatno reaguje i da se brzo oporavi posle vanredne situacije. Merama pripravnosti se izrauju: a) nain utvrivanja stanja pripravnosti (usled neposredne opasnosti od nastupanja vanredne situacije), odgovorna lica koja nalau preduzimanje mera pripravnosti, nain prenoenja i primanja naloga o preduzimanju mera pripravnosti, nain izvetavanja nadlenih organa, b) sadraj pripravnosti po merama zatite i spasavanja za koje se moe utvrditi stanje neposredne opasnosti, nain sprovoenja mera pripravnosti i postupnog aktiviranja civilne zatite i pravnih lica u pristupnoj fazi reavanja zadataka prema
Marija Milanov

59

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava c) proglaenom stepenu ugroenosti, nosioci aktivnosti i odgovorna lica za izvrenje; d) rokovi za izvrenje zadataka. Merama pripravnosti pravnih lica, redovnih slubi i delatnosti definiu se postupci koje nosioci planiranja sprovode u okviru redovnih delatnosti sa ciljem organizovanog i planskog dovoenja sopstvenih sposobnosti do nivoa spremnosti za delovanje u jedinstvenom sistemu zatite i spaavanja, i to prvenstveno u okviru one mere zatite i spasavanja za ije su sprovoenje, a u skladu sa Generalnim pla nom za upravljanje vanrednim situacijama na teritoriji lokalne samouprave i zbog delatnosti koju obavljaju ili namenskih kapaciteta i resursa kojima raspolau, odreeni kao nosioci ili kao saradnici u sprovoenju. Merama mobilizacije (aktiviranja) razrauju se postupci na temelju kojih se priprema i sprovodi mobilizacija pravnih lica, redovnih slubi i delatnosti, kao i potrebnog ljudstva i materijalno-tehnikih sredstava za zatitu i spasavanje. Mere mobilizacije sadre: odluku o pripremi i nainu sprovoenja mobilizacije i aktiviranja pravnih lica, redovnih slubi kao i ljudstva i materijalno-tehnikih sredstava potrebnog za zatitu i spasavanje; nain prenoenja, saoptavanja i izdavanja zapovesti ta mobilizacije; izvrioce mobilizacije; nain pozivanja obveznika, pravnih slubi, redovnih slubi i delatnosti, ljudstva i davalaca materijalno-tehnikim sredstvima; kontrolu sigurnosnih i zatitnih mera; izvetavanje o toku mobilizacija. Operativni planovi zatite i spasavanja za svaku vanrednu situaciju posebno operativni planovi zatite i spasavanja lokalne samouprave sastoje se od planova delovanja po merama zatite i spasavanja i pregleda operativnih snaga zatite i spasavanja sa prcizno utvrenim i navedenim zadacima za svakog pojedinano navedenog subjekta u sistemu zatite i spasavanja na nivou lokalne samouprave. Operativni planovi pravnih lica, redovnih slubi i delatnosti sadre ematske, tabelarne i druge grafike preglede na geografskim kartama, krtaka tekstualna uputstva o specifinom angaovanja, kao i nainu saradnje sa drugim uesnicima jedinstvenog sistema zatite i spasavanja. Operativni planovi pravnih lica, redovnih slubi i delatnosti definiu se, ukoliko postoje, na osnovu metodolokih smernica, postojeih planova redovnog funkcionisanja, izvoda iz Planova odgovarajueg nivoa i iz prethodno definisanih standardnih operativnih postupaka. Pravnim licima i ostalim subjektima ispod nivoa lokalne samouprave, mesne zajednice, sela, zaseoci i slino, dostavljaju se izvodi iz optinkih operativn ih poslova, na osnovu kojih isti izrauju sopstvene Operativne planove kojima definiu sopstvenu ulogu i zadatke u sistemu upravljanja vanrednimm situacijama. Nosilac izrade Operativnog plana za lokalnu samoupravu je Stalno telo ta upravljanje vanrednim situacijama, odnosno Radna grupa odreena od strane Stalnog tela, dok je za pravna lica nosilac izrade operativnog plana rukovodilac pravnog lica ili telo odreeno optim aktom pravnog lica. Marija Milanov 60

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Obnova, odnosno rehabilitacija, rekonstrukcija i drugo otklanjanje posledica vanrednih situacija Posledice vanrednih situacija imaju uticaj na pojedince, zajednice, drave i cele regione, zavisno od veliine i karaktera katastrofe. Obnova je definisana kao: odluke i akcije preduzete nakon katastrofe radi vraanja u prethodno stanje ili poboljanja preanjih uslova ivota katastrofom pogoene zajednice, uz promovisanje i preduzimanje neophodnih mera prilagoavanja radi smanjenja rizika od katastrofa. Obnova se takoe moe predstaviti kao koordinisan i usklaen proces i napor koji doprinosi trenutnom, srednjoronom i dugoronom celovitom oporavku zajednice posle katastrofe. Obnova je razvojni proces koji sadri sledee aktivnosti: smanjenje eskalacija posledica katastrofe; oporavak drutvenog, emotivnog, ekonomskog i fizikog stanja pojedinaca i zajednica; prilika da se pri obnovi uzmu u obzir potrebe budueg razvoja drutvenog, ekonomskog, prirodnog i graevinskog okruzenja; smanjenje ugroenosti, izlaganju rizicima i opasnostima od buduih katastrofa. Posle katastrofa, celo drutvo kao i odnosi meu pogoenim zajednicama zavise od efektnog i efikasnog procesa obnove. To je sloen drutveni proces koji postie najbolje rezultate kada u zajednici pogoenoj katastrofom postoji odlunost i reenost. Obnova podrazumeva mnogo vie nego to je prosta fizika popravka materijalnih dobara i ponovno uspostavljanje komunalnih usluga. Zajednice i pojedinci imaju veliki broj raznovrsnih a hitnih potreba, a uspenost obnove se ogleda u koordinisanom pristupu i zadovoljenju svih tih potreba. Obnova je proces koji sigurno traje nedeljama i mesecima a moe da potraje i godinama. Organizator i institucije ukljuene u obnovu moraju da imaju na umu poveane potrebe za ljudskim i materijalnim resursima da bi mogli da zadovolje kako potrebe srednjerone i dugorone obnove tako i potrebe svakodnevnih poslovnih aktivnosti. Potreban je celovit i integrisan sistem kako bi se na adekvatan nain prezentovali svi raznorodni aspekti obnove, koji kombinovani predstavljaju osnovu odrivosti zajednica. Taj sistem predstavlja meusobnu povezanost i uslovljenost zajednice, u ovom sluaju lokalne samouprave ili jednog njenog dela, i etiri oblasti delovanja: drutvena, ekonomska, prirodna i graevinska. Aktivnosti obnove predstavljaju integracioni element izmeu zajednice i ove etiri celine. Zajednice i pojedinci imaju veliki broj raznovrsnih a hitnih potreba, a uspenost obnove se ogleda u koordinisanom pristupu i reagovanju na zadovoljenju svih tih potreba, imajui pri tome u vidu i uticaj na druge zajednice. Obnova zajednice posle katastrofe podrazumeva oporavak osnovnih funkcija te zajednice, drutvenih struktura i sistema. Sposobnost zajednice da ovo ostvari podrazumeva meusoban odnos i uzajamno delovanje zajednice sa jedne strane i drutvenog, ekonomskog, prirodnog i graevinskog okruenja sa druge. Ovo uzajamno dejstvo ukljuuje sve lanove zajednice i mora biti podrano od strane lokalnih, regionalnih i nacionalnih struktura.

Marija Milanov

61

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Nain obezbeivanja finansijskih sredstava za izradu, donoenje i sprovoenje Generalnog plana za upravljanje vanrednim situacijama na teritoriji samouprave Finansijska sredstva potrebna za sprovoenje ovog Plana, u delu osiguranja potrebnih uslova za dostizanje zahtevne operativne spremnosti svih nosiloca operativnih snaga nosioca planiranja, planiraju se u budetu lokalne samouprave, u skladu sa zakonom i ostalim normativnim aktima koji reguliu ovu oblast, kao i iz sredstava pravnih lica za deo ppriprema iz njihove zakonske nadlenosti, kao i iz drugih izvora finansiranja. Jedna od mogunosti finansiranja je svakako formiranje Fonda za vanredne situacije u Budetu lokalne samouprave putem dodatnih taksi ili poreza na nivou lokalne samouprave. Uestvovanje drugih operativnih snaga u zatiti i spasavanju na nivou jedinica lokalne samouprave, koje se angauju na zahtev Stalnog tela, odnosno Optinskog kriznog centra, gradonaelnika ili predsednika skuptine lokalne samouprave, finansira se prema stvarno nastalim trokovima iz njihovih prorauna, a prema cenama lokalnog trita. Prelazne i zavrne odredbe Odgovarajue odredbe ovog Generalnog plana, a prvenstveno one koje se odnose na sadraj Planova i Operativnih planova, adekvatno se primenjuju i kod upotrebe operativnih snaga zatite i spasavanja u otklanjanju posledica od ratnih dejstava i veih posledica terorizma. Obveznici i nosioci izrade Planova i operativnih planova duni su da neprestano, a u skladu sa promenama u proceni ugroenostiili metodolokim promenama, sprovode usklaivanje i auriranje Planova i Operativnih planova. Nosioci izrade procene ugroenosti duni su da izrade procenu ugroenosti lokalne samouprave u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog Generalnog plana. Nosioci izrade Planova i Operativnih planova duni su da svoje planove izrade u rok u od tri meseca od dana izrade Procene ugroenosti, odnosno u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog Generalnog plana.

4.5 Elementi Operativnog plana za odbranu od poplava i leda

Zakonski okvir lanom 30. stav 2. Zakona o vodama (Slubeni glasnik RS broj 46/91, 53/93, 67/93, 29/94, 56/96) i Odredbama Opteg plana za za odbranu od poplava za peiod od 1997. do 2003. godine (Slubeni glasnik RS broj 7/97), definisana je obaveza izrade godinjih Operativnih planova za odbranu od poplava na vodotocima sa zatitnim sistemima vodoprivredni operativni planpvi, kao i Optinskih planova za sprovoenje odbrane od bujinih poplava na teritoriji optina Republike Srbije - optinski planovi.
Marija Milanov

62

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Optine su obavezne da izrade dva plana: Plan odbrane od bujinih poplava na vodotocima van sistema redovne odbrane, koji je propisan lanom 30. stavom 2. Zakona o vodama republike Srbije (Sl. gl. RS br. 46/91); Plan za proglaenje erozionih podruja na teritoriji optine, koji je propisan lanom 38. Zakona o vodama Republike Srbije (Sl. gl. RS br. 46/91, 48/91, 53/93, 54/94, 54/96). Optine su dune da izrade navedena planska dokumenta i da ih sprevedu u delo, za teritoriju kojom upravljaju. Ti planovi su osnovna podloga za projekte u oblasti zatite od erozije od bujinih poplava. U cilju unifikacije i standardizacije kvaliteta izrade planova, Ministarstvo je 1998. godine propisalo metodologije za izradu svakog od navedena dva plana. Zato su nam potrebni planovi Klasina odbrana od bujinih poplava je mogua jedino putem izgradnje objekata za ureenje bujinih tokova i zatitu od erozije. S obzirom da je taj sistem veoma skup i zahteva dug vremenski period za realizaciju, do izgradnje sistema stalne zatite primenjuje se metod aktivne zatite u realnom vremenu. Problem odbrane od bujinih poplava na vodotocima van sistema redovne odbrane od poplava je u prolosti reavan na nain koji je preuzet od organozacije redovne odbrane od poplava, to je odbranu pretvaralo u uklanjanje posledica od poplave. Plan ima zadatak da u postojeoj organizaciji odbrane unese pravovremene uzbune i aktivne odbrane primerene problemu. Upotrebom savremenog meteorolokog rada i prognostokih procedura, stvorena je mogunost pravovremene najave jakih bujinih kia. Ta mogunost postoji u naoj zemlji ve skoro trideset godina, meutim, nedostajali su prorauni koji bi definisali poplavnu kiu za relativno male slivne povrine i veze izmeu meteoroloke radarske slube i timova na potencijalno ugroenim podrujima. Zadak Plana je i da definie sve veliine i uslove potrebne za aktivnu odbranu od bujinih poplava. Operativni plan odbrane od bujinih poplava Osnovni zadatak plana je da operativno razradi detalje rasporeda ljudstva, mehanizacije i ostalih aktivnosti i da optinskom timu zaduenom za to da sve potrebne elemente. Elementi operativnog plana odbrane od bujinih poplava se odnose na organizaciju najave, uzbunjivanja i odbrane od bujinih poplava na vodotokovima van sistema redovne odbrane od poplava. Organizovanje i sprovoenje odbrane od poplava na vodotokovima van sistema redovne odbrane od poplava sprovodi se na sledei nain:

Marija Milanov

63

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava 1. Osniva se Tim za odbranu od bujinih poplava koji se sastoji od rukovodioca i zamenika, poverenika za sektore i organizovanog sistema komunikacija sa nadlenim slubama, rukovodiocima, poverenicima, preduzeima i svima koji su u sastavu operativne odbrane, i izraenog elaborata odbrane za svaki sektor. 2. Tim se direktno povezuje sa radarskim centrom RHMZS sa kojim dogovara o saradnji za pravovremenu najavu jake pljuskovite kie. Radarskom centru se daju sledei podaci: - Imena rukovodilaca tima i naina veze (telefoni, mobilni telefoni, radio stanice i dr), nadlenih za davanje uzbune i sve to je bitno za dalju koordinaciju sa radarsim centrom; - Elaborat u kojem su definisane granice intenziteta i koliine padavina opasnih za celu optinu, odnosno sektore odbrane. 3. Povezuje se sa timovima susednih optina u cilju koordinacije odbrane koja nastupa kada: - razmera oekivane poplave preraste odbrambeni potencijal angaovanih ljudi i sredstava, - - u sluaju poplava koje zahvate vie optina, timovi koordiniraju na nivou okruga, odnosno Republike. 4. Podela zadataka i nadlenosti na odbrani od poplava na vodotocima van sistema redovne odbrane od poplava se realizuje kroz Operativni Plan koji skuptina Optine donosi svake godine. Tim planom se definiu svi detalji od naina organizacije, rukovoenja, uzbunjivanja do detalja angaovanja i rasporeda ljudi i sredstava bitnih za izvrioce postavljenog zadatka. Operativni Plan se objavljuje u Slubenom Glasniku Optine. Operativnim planom se utvruju i propisuju obaveze o organizovanju i sprovoenju odbrane od bujinih poplava. Za uspeno sprovoenje te odbrane planom mora biti predvieno angaovanje strunjaka, specijalizovanih organizacija, javnih preduzea i uslovi i nain mobilizacije ljudi koji e pri razradi detalja i planiranja aktivnosti predloiti racionalan obim angaovanih ljudi, mehanizacije i sredstava. Primer kako treba odrediti neke od delova Operativnog plana: Rukovoenje zatitom od bujinih poplava 1. Rukovoenje zatitom od bujinih poplava organizuje i vodi ispred optine rukovodilac Tima za odbranu od poplava na vodotocima van sistema redovne odbrane od poplava. Odreuje se struna pomo u rukovoenju zatit e od bujica, sa imenom angaovanog lica i angaovanih preduzea. Imenuju se rukovodioci i zamenici. Osim specijalizovanih preduzea za odbranu od poplava i bujinih vodotokova predvia se i angaovanje: - JKP - Mesne zajednice na podruju optine - Ugroenih preduzea - Svih punoletnih graana za ijom se pomoi ukae potreba. 2. Postupanje u sluajuprocene radarskog centra RHMZ o moguim jakim pljuskovitim kiama intenziteta i koliine definisane Elaboratom: - na najavu radarskog centra rukovodilac tima podie pripremnu uzbunu, obavetava poverenike da provere propusnu mo bujinih korita i eka dalje informacije o kretanju pljuskovite kie;
Marija Milanov

64

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava na osnovu izvetaja poverenika, rukovodilac tima nalae sektorskim rukovodiocima hitno ienje korita vodotokova na ugroenim mestima; za sluaj najave kia katastrofalnih ramera nalae evakuaciju ljudi, stoke i pokretnih dobara; aktivnosti i obim ljudstva na terenu usklauje sa izvetajima iz radarskog centra RHMZ i stanjem na terenu; ukoliko razmere poplave prevazilaze potencijal ljudstva i mehanizacije uspostavlja vezu sa timovima susednih optina. Preporuke za operativni plan S obzirom da je za zatitu podruja optine od poplava i drugih elementarnih nepogoda potrebno angaovanje ljudi i mehanizacije, a samim tim i znatna m aterijalna koja se moraju obezbediti u budetu optine i iz drugih izvora finansiranja, potrebno je proceniti racionalan obim ljudi, mehanizacije i sredstava koja su potrebna za tu svrhu. Treba predvideti sredstva za nabavku potrebne koliine alata i opreme i iznai mogunost njihovog uvanja i skladitenja kako bi bio pristupaan uvek kada se za to ukae potreba. Radna snaga, materijal i oprema koju obezbeuju preduzea, optina i mesne zajednice. Spisak treba da sadri detalje o ljudstvu i mehanizaciji. Potrebno je propisati uslove za aktiviranje odbrane na vodotokovima van sistema redovne odbrane od poplava prema sledeim kriterijumima: pripremna uzbuna se podie na najavu radarskog centra da nailazi mogua jaka kia koja odgovara zadatim kriterijumima. Tim se sastaje u najkraem moguem roku i preduzima mere za proveru stanja na teritoriji optine kao i pripremne radove za pravovremeno reagovanja, - Sektorska odbrana se sprovodi kada se sazna koji je sektor ugroen i gde se oekuje pojava bujinih poplava, - Opta odbrana se sprovodi kada je teritorija optine u celini zahvaena bujinim poplavama i odbrana se organizuje na celoj teritoriji. Tada se sprovodi i mobilitacija graana i materijalnih sredstava na zakonom propisan nain, - Sloena odbrana se sprovodi kada se bujina poplava dogodi u vreme odbrane od neke druge elementarne katastrofe. Planom se moraju predvideti i detalji i nain angaovanja ljudi koji su ve zauzeti drugim ne manje vanim zadatkom, - Takoe se moraju propisati uslovi za angaovanje vojske u odbrambenim radnjama. To je potrbno predvideti za sluaj kada katastrofa preraste mogunosti optine. Tokom sprovoenja plana i aktivne odbrane potrebno je da se evidentiraju sve pojave u cilju poboljavanja plana i podizanja nivoa zatite. Elementi planiranaj u izradi operativnog plana za odbranu od poplava i leda Osnovni elementi planiranja pri izradi operativnog plana za odbranu od poplava i leda, za vodotokove sa izgraenim objektima za zatitu od tetnih dejstava voda : I - Opti plan za odbranu od poplava, donosi Vlada za period od pet godina II Operativni plan za odbranu od poplava, donosi ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede za period od jedne do etiri godine.
Marija Milanov

65

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Za podruja koja nisu obuhvaena planovima a mogu biti ugroena od pop lava mere i radove na zatiti od poplava propisuje skuptina optine. Nadleno Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede resor vodoprivrede definisalo je jedinstvenu metodologiju za izradu Optinskih planova za odbranu od bujinih voda na neureenim vodotocima. Osnovni ciljevi metodologije su: formiranje i organizacija efikasnih optinskih timova za odbranu od poplava jasna podela nadlenosti u sprovoenju aktivnosti koje su neophodne za efikasnu odbranu od tetnog dejstva voda u svim fazama odbrane izrada i ustrojstvo jednoobraznih optinskih planova za odbranu od poplava na teritoriji cele Republike Srbije, u cilju integralne odbrane od tetnog dejstva voda u koordinaciji sa vodoprivrednim institucijama. Optinski plan za odbranu od bujinih poplava sadri: Generalne karakteristike podruja Osnovne postavke organizacije integralne odbrane od poplava Definisanje principa za izbor kriterijuma za uvoenje razliitih faza odbrane Organizacija odbrane Sinhronizacija aktivnosti sa subjektima odbrane Sinhronizacija sa aktivnostima van sistema.

Optinskim planom definie se program mera radova i aktivnosti za nepovoljne hidroloke okolnosti po fazama odbrane i po uesnicima. Optinskim operativnim godinjim planom definisani su podaci od znaaja za uspostavljanj e efikasne i pouzdane komunikacije izmeu uesnika u odbrani. 1. Preventivne aktivnosti u cilju smanjenja mogunosti nastanka bujinih poplava Identifikacija kritinih lokaliteta Identifikacija potencijalno ugroenih podruja Sistemsko sprovoenje sanacionih mera Preventivno planiranje korienja ugroenog podruja

2. Kriterijumi za proglaenje Redovna odbrana Vanredna odbrana Vanredno stanje Kriterijumi za proglaenja integralne odbrane od poplava (tabela 4) su u nadlenosti optine po fazama odbrane i oni su zasnovani na najavi i pojavi poplavnih kia na merodavnom delu sliva.

Marija Milanov

66

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Tabela 3: Kriterijumi za proglaenja integralne odbrane od poplava (Izvor: USAID, Upravljanje vanrednim situacijama i procena ugroenosti na lokalnom nivou)

KRITERIJUMI za pripremu i izvrenje radova, mera i aktivnosti u odbrani od poplava i proglaenje faze odbrane od poplava u nadlenosti optine Faze odbrane od poplava Kriterijumi za proglaenje faze odbrane od poplava Rang i vrsta aktivnosti, mera i radova po fazama odbrane od poplava Preventivne aktivnosti, mere i radovi u pripremnom periodu, za preventivno otklanjanje potencijalnih uzroka plavljenja i za organizovanje odbrane od poplava Vanredne aktivnosti, mere i radovi u sprovoenju odbrane od plavljenja Vanredno stanje, evakuacija stanovnitva i dobara, otklanjanje posledica plavljenja

Faza 1. Priprema za odbranu od bujinih poplava

Priprema odbrane i najava poplavne kie jake pljuskovite kie kie jakog intenziteta na merodavnom delu sliva toka Najava i pojava poplavne kie dueg vremena trajanja Najava i pojava izlivanja poplavnog talasa iz osnovnog toka u uslovima neprekidnih padavina u slivu i povremenih jakih pljuskovitih kia na merodavnom delu sliva

Faza 2. Vanredna odbrana od poplava Faza 3. Vanredno stanje i otklanjanje posledica poplava

3. Aktivnosti u odbrani od poplava, rukovoenje odbranom, subjekti sprovoenja odbrane: - odbrana od poplava u republici- organizuje i sprovodi Javno vodoprivredno preduzee Srbija voda uz saradnju sa RHMZS; rukovodi glavni rukovodilac odbrana od poplava; - odbrana od poplava na vodnom podruju- rukovodi rukovodilac odbrane od poplava na vodnom podruju; - odbrana od poplava na sektoru i tehnikoj deonici- rukovodi sektorski odnosno deoniki rukovodilac faze odbrane. 4. Procena teta od poplava i tetnog dejstva vode Identifikacija materijalnih teta na podruju, Kriterijumi za procenu. 5. Finansiranje odbrane od poplava Na vodotocima obuhvaenim republikim operativnim planovima - nadleno ministarstvo;

Marija Milanov

67

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Na vodotocima obuhvaenim optinskim operativnim planovima- iz budeta optine Prioriteti u finansiranju definisae se posebnim godinjim planovima rada optinskog tima Zavrne odredbe Optinski operativni godinji plan za 2008. godinu primenjuje se od dana usvajanja, Rukovodstvo tima zadueno je za njegovu primenu

Marija Milanov

68

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

5. UPRAVLJANJE VANREDNIM SITUACIJAMA U RUMUNSKO SRPSKOM POGRANINOM REGIONU ( UPANIJA TIMI, RUMUNIJA I SREDNJE-BANATSKI OKRUG, SRBIJA)
. upanija Timi (slika 16) nalazi se na zapadu drave, du znaajnog dela koji povezuje Centralnu Evropu sa Zapadnom Evropom i sa Crnim morem, gde zauzima najvei deo Banatske ravnice.

Slika 16: upanija Timi, najvea po povrini u Rumuniji, ini 3.65% ukupne povrine Rumunije (Izvor: Specijalozava studija o upravljanju vanrednim situacijama u Rumunsko Srpskom pograninom regionu) Mesta u upaniji Timi su, uglavnom, ravnomerno razmetena na teritoriji, bez tendencije lananja uz prometne puteve. Optu mreu mesta u upaniji stvaraju: jedan veliki gradTemivar, grad srednjih dimenzijaLugo, 8 manjih gradova: Buzja, akova, Deta, Fadet, Gataja, ombolj, Reka, Veliki Simiklu, i 89 optina sa 313 sela. upanija Timi ima najvie kanalizovanih tokova reka, i najvei procenat saniranih povrina. U upaniji Timi postoji 5 meteorolokih stanica: Temivar (na visini od 86 m), Veliki Simiklu (na visini od 85 m), Banlok (na visini od 83 m), ombolj (na visini od 79 m) i Lugo (na visini od 123 m), a sve se nalaze u predelu Banatske ravnice. Teritorija upanije Timi pripada u potpunosti sektoru sa kontinentalno umerenom klimom, za koju su karakteristina topla leta sa relativno bogatim padavinama i blagim zimama , zahvaljujui
Marija Milanov

69

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava estim talasima toplog mediteranskog vazduha i zato je sneni pokriva epizodnog karaktera. Hidrografsku mreu upanije Timi sastavljaju dva hidrografska bazena: Begej Tami Kara i Mure. Najznaajnije reke u upaniji su: Begej, Bega Veke (Stari Begej), Tami, Brzava, Moravica, Nadrag u hidrografskom bazenu Begej Tami Kara i Aranka u hidrografskom bazenu Mure. upanija Timi ima povrinu od 8.696,7 km 2 i hidrografsku mreu od 3.104 km. Na teritoriji upanije se nalaze raznovrsni oblici reljefa, od ravnice do bregova visine od oko 800 m. Duina nasipa na glavnim tokovima reka iznosi 828 km tako da 88 mesta upanije su zatiena od poplava. Trenutno, nezatieni su gornji tok reke Begej sa rekama koje se u njega ulivaju, i tok reke Tami od ulaza u upaniju do Lugoa. Hidrografski bazen Tamia najrasprostranjeniji je u upaniji (ukupan bazen, ukljuujui deo iz upanije Kara Severin iznosi 5.248 km 2). Reka Tami prikuplja prve koliine vode iz planina Carku Godeanu i Semenik, a zatim do prelaska granice, na duini od 241 km prikuplja vodu iz drugih 80 reka , reica i potoia. Kroz teritoriju upanije Timi protie duinom od 141,6 km, od mesta ena do mesta Granieri, odvodnjavajui povrinu od 2.500 km2. Od mesta ena do Lugoa, Tami ima dobro razvijeno gornje korito, irine od oko 3 km. Sa desne strane u njega se uliva reka Nadrag, koja na duini od 33,6 km i bazenskoj povrini od 164 km2, odvodnjava dobar deo zapadnog dela planine Pojana Ruska. U istom sektoru, u Tami se ulivaju sa bregova Pogania brojne reice sa polupermanentnim slivom, kao na primer Spaja i tuka. Na hidrometrinoj stanici Lugo, Tami ima viegodinji prosean protok od 36,5 m3/s, ima specifian sliv od 13 l/s/km2, maksimalni protok od 1.100 m3/s i regularno korito. Srednjebanatski okrug nalazi se na severoistoku teritorije Republike Srbije i sadri 5 optina, sa 4 grada i 51 mestom. Srednjebanatski okrug (slika 17) je najvei po teritoriji okrug u Vojvodini, i drugi po veliini u Srbiji. U njegovom sastavu se nalazi 5 optina, od kojih je optina Zrenjanin najvea sa najbrojnijim stanovnitvom, a zatim slede optine Novi Beej, itite, Seanj i Nova Crnja.

Marija Milanov

70

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

Slika 17: Optine srednjebanatskog okruga (Izvor: Specijalozava studija o upravljanju vanrednim situacijama u Rumunsko Srpskom pograninom regionu) Okrug sa zapadne, june i jugoistone strane okruuju reke Tisa, Dunav i Tami, a deo se granii sa Junobanatskim okrugom. Severozapad okruga se granii sa Severobanatskim okrugom i Rumunijom. Rena mrea Vojvodine pripada bazenu Crnog mora. Na teritoriji optine Seanj teku reke Tami i Brzava, kao i mnogi kanali koji pripadaju sistemu kanala Srednjebanatskog okruga. Obe reke ulaze u optinu Seanj iz rumunske upanije Timi. Reka Brzava sliva se u kanal Dunav Tisa, a reka Tami u Dunav, kod Paneva. Ukupna duina obe reke na teritoriji optine iznosi 54 km. Na teritoriji Srbije reka Tami protie duinom od 118 km, izmeu mesta Jaa Tomi i Paneva, odvodnjavajui povrinu od 5.000 km 2 i ima samo jednu pritoku, reku Brzava. Mesta kroz koja protie u Srbiji su: Jaa Tomi, Boka, Seanj Neuzina, Boto, Tomaevac, Orlovat, Idvor, Farkadin , Opovo, Sefkerin, Glogonj i Sakule. Reka Begej protie kroz Srbiju na teritoriji koja meri 76 km2 i uliva se u reku Tisu u blizini mesta Titel. Glavna mesta kroz koja protie u Srbiji su: Hetin, Srpski Ite bej, Novi Itebei, Begejci, itiste, Banatski Dvor, Jankov Most, Klek, Zrenjanin, Eka, Lukino Selo, Stajievo, Perlez i Titel.
Marija Milanov

71

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Hidrografski uslovi optine su specifini. U prolosti, tokovi reka sa Karpata su se slobodno slivali prema ravnici, stvarajui movare. Poetkom IX. stolea su izgraeni prvi sistemi za odvodnjavanje. Tako je izvreno odvodnjavanje reka Lenka i Birda. Najdublji delovi tekova reka su sauvani i upotrebljeni kao bazeni za sakupljanje vode u periodima kada je bio visok nivo vode. Samo du toka reke Tami su ostavljene movare i jezerca. Kada je izgraena brana Boto na reci Tami, nivo reke je porastao za 3 metra. Reka Tami ima tok reke od 38 km na teritoriji optine Seanj. Postoje dve stanice koje belee nivo reke Tami, u Jai Tomi i Senju, koje belee promene vodostaja, obim vode, temperaturu vode i obim leda.

5.1 Prirodni rizici u upaniji Timi i Srednjebanatskom okrugu

upanija Timi Opasne meteoroloke pojave Oluje: oluje sa udarima veim od 12 m/s i brzih pojaanja veih od 20 m/s deavaju se u periodu maj-avgust, u centralnom, istonom i jugoistonom delu upanije. Godinje prosene brzine na osam kardinalnih i interkardinalnih pravaca osciliraju od 2,2 do 3,8 m/s u Temivaru i od 1,2 do 3,1 m/s u Velikom Semikluu. Poplave: deavaju se izlivanjem vode zbog poveanja nivoa kao posledica obilnih i dugotrajnih kia, koje se ponekad preklapaju sa brzim topljenjem snenog pokrivaa. Poplave se mogu desiti, po pravilu, na tokovima reka koji nisu u potpunosti ureeni: reka Begej, deonica Tometi, Fadet, Manatur, Balinc; reka Tami, deonica Gavodia, Saku, Lugo, Granieri; reka Brzava, deonica Gataja, Berekuca, Birda, Manastire, Denta; reka Mure, vii deo korita na niem delu toka reke, deonica Perjam Luka, Igri, Saravole, anad; Mogue su poplave zbog obilnih kia na reicama: KARLENCJU zona NADRAG; PRUL MARE zona TOMETI; HUZEUKA zona KURTEA; VALEA MARE zona PIETROASA; POGANI zona BARNA; IKUI zona MARGINA; ZIDILEASKA zona FADET.
Marija Milanov

72

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Brana Surduk: sa maksimalnim obimom od 40,4 miliona kubika, moe poplaviti, delimino ili potpuno, pet mesta koja se nalaze nizvodno (Surduku Mik, Susani, upanj, Sudria i Trajan Vuja). Radi zatite potrebno je evakuisati oko 2.500 osoba. Blokadom prevodnica sa hidrotehnikog vora Koteju u otvorenom poloaju dovode se u opasnost od poplave mesta koja se nalaze nizvodno. Tornado: Mogua je njihova pojava u Banatskoj ravnici. Nisu se pojavili do sada; Sua: Na teritoriji upanije Timi pojavljuje se u proporciji od 50 % u zoni rastinja karakteristinog stepi i silvostepi. Razmer povrine koja spada u zonu stepe i silvostepe je indikator primarnog rizika - izlaganje sui i svim ostalim posledicama koje proizlaze iz te pojave. To je zona prosenog rizika. Zamrzavanje: Opasne pojave u zimskoj sezoni, pojavljuju se u proseku 4-6 dana godinje sa naslagama inja i 2-5 dana sa poledicom. umski poari: Povrina uma u upaniji Timi iznosi 100 hiljada ha, to predstavlja 1,6 % ukupnog nacionalnog umskog fonda. U sastavu uma dominira listopadno drvee, naroito hrast i bukva, i nalaze se pogotovo u junom i istonom delu upanije. Periodi pojave poara su uglavnom u prolee, martapril, neki se mogu desiti u jesen, a razlog poara je uglavnom paljenje poljoprivrednih zemljita i panjaka u blizini uma. Snene lavine: Nisu zabeleene; Destruktivne pojave geoloke prirode Klizita zemljita: Velika je verovatnoa takve pojave u 13 mesta a manja u 10 mesta koja se nalaze u brdovitoj i planinskoj zoni sa istoka upanije. Vei rizi ci se pojavljuju u mestima BRESTOVAC, OHABA LUNGA, PIETROASA i SEKA. Klizita zemlje mogu otetiti dve deonice na nacionalnom putu, duine 1,2 km, 7 deonica na upanijskim putevima, duine 16,4 km i jednu deonicu duine 1 km, na optinskom putu. Zemljotresi: Veliki broj zemljotresa u toku vremena (vie od 3.500 zemljotresa od 1766. do danas); Maksimalni intenziteti do VIII stepeni; Veliki broj arita koja se aktiviraju ili deaktiviraju na duge vremenske periode; Prisustvo preloma zemljine kore sa visokim seizmikim potencijalom; Potencijalna mesta za pojavu zemljotresa: zona Banlok Temivar ombolj i zona Arad Malok Veliki Simiklu Seizmiki najaktivnija godina 1991. Dubina u aritu 5 do 14 km sa pojavom u preniku od 10 km .

Marija Milanov

73

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Srednjebanatski okrug Opasne meteoroloke pojave Oluje: Oluje sa udarima vetra veim od 12 m/s i brza pojaanja vea od 20 m/s pojavljuju se u period maj-avgust, u centralnom, istonom i jugoistonom delu okruga. Poplave: Poplave se pojavljuju zbog poveanja nivoa voda, kao posledica obilnih i dugotrajnih kia, ponekad propraenim brzim otapanjem snenog prekrivaa koji se uliva u reku Tami. Brane sa svrhom odbrane od poplava: Brana na reci Tisa kod Novog Beeja Brana na reci Tami kod Botoa.

Sua: Teritoriju okruga pokriva u proporciji od 50 % karakteristino rastinje za stepu i silvostepu. Povrine sa stepskim i silvostepskim rastinjem predstavljaju i ndikator primarnog rizika izloene sui i svim propratnim pojavama. To je predeo sa prosenim stepenom rizika. Zemljotresi: Veliki broj zemljotresa tokom vremena (vie od 3.500 zemljotresa od 1766. do danas); Maksimalne jaine VIII stepen; Veliki broj arita koja se aktiviraju u vremenu ili postaju neaktivne za dugi period vremena; Postojanje preloma zemljane kore sa visokim seizmikim potencijalom; Potencijalni izvori zemljotresa: zona Banlok Temivar ombolj i zona AradMalok Veliki Simiklu; Najaktivnija seizmika godina 1991. Dubina u aritu 5 14 km sa uticajem na 10 km.

5.2 Jedinstveni i konkretni okvir za upravljanje rizikom od poplava u Srbiji i Rumuniji

Upravljanje vanrednim situacijama nastalim od poplava, opasnih vremenskih pojava, nesrea u izgradnji hidrolokih objekata i sluajnih zagaenja jeste aktivnost od nacionalnog interesa i u vezi je sa frekvencijom proizvodnje i veliinom efekata ove vrste rizika. PRINCIPI UPRAVLJANJA U HITNIM SITUACIJAMA SU: Predikcija i prevencija. Prioritet zatite ljudi i ljudskog blagostanja. Potovanje prava i osnovnih ljudskih sloboda. Javne vlasti trebale bi preduzeti odgovornost u upravljanju hitnim situacijama.
Marija Milanov

74

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Transparentnost hitne aktivnosti za upravljanje, tako da ne dovede do pogoranja efekta. Kontinuitet i gradualitet aktivnosti u upravljanju vanrednim situacijama, od nivoa lokalne samouprave pa do nivoa centralnih organa javne uprave, u zavisnosti od veliine i intenziteta situacije. Efikasnost, aktivne saradnje i hijerarhiske komponente nacionalnog sistema. UPRAVLJANJE VANREDNIM SITUACIJAMA SE POSTIE KROZ: Mere za prevencije i pripremljenost za intervencije. Vanredne operativne mere za intervencije, posle pojave fenomena sa ozbiljnim posledicama. Mere za dalje intervencije za oporavak i rehabilitaciju. Upravljanje vanrednim situacijama nastalih od poplava, opasnih vremenskih pojava, nesrea u izgradnju hidrolokih gradnja i sluajnih zagaenja, podrazumeva identifikaciju i monitorizaciju, javljanje zainteresovanim faktorima, upozorenje stanovnitva, procenu, ogranienje i uklanjanje faktora rizika. Mere za ograniavanje, uklanjanje ili kontrakariranje efekta vrsta rizika je uslov za centralne i lokalne samouprave sa odgovornostima u ovoj oblasti i za sva pravna i fizika lica, izuzev osoba sa invaliditetom, starih, dece i drugih ugroenih kategorija. Drai sa bilo kojim naslovom, brana ili drugi hidro objekti, ija oteenja ili unitenja mogu staviti u opasnosti ljude i njihovu materijalnu imovinu, socijalne ciljeve i proizvodni kapacitet ili moe doneti tetu okolini, moraju se odravati, popraviti i iskoristiti pravilno; mora se koristiti tehnika aparatura za merenje i kontrolu, neophodna za praenje njihovog ponaanja , moraju se instalirati sistemi za upozorenje stanovnitva u sluaju opasnosti i organizovanje nadzora; moraju se organizovati intervencije i rehabilitacije prema propisima odobrene dozvolama za upravljanje vodama, planovi za odbranu od poplava, leda i nesree izgradnje hidro objekata, planovi za upozorenje naselja nizvodno od brane, u sluaju nesree na istim. Evakuacija iz rezervoara za vodu nekih koliina vode razliite od onih koje su upisane u rudarsku regulaciju i vrenje nekih iznenadnih manevra na mehanizmima brane, mogu se vriti samo uz saglasnost nacionalne uprave ,, Rumunskih Voda. Fizika ili pravna lica, koja poseduju ili koriste objekte u oblastima koj e mogu biti pogoene destruktivnim dejstvom vode, opasnih vremeskih fenomena ili nesree na izgradnji hidroelektrane, treba da obezbede pravilno funkcionisanje i odravanje postojee odbrane. Unitenje ili oteenje radova vezanih za odbrane od poplava ili izgradnju hidroelektrana zbog poplava - vlasnici bilo kog takvog rada imaju obavezu da ih obnove ili poprave to je pre mogue; neophodna sredstva mogu obezbediti iznalaenjem sopstvenih izvora, lokalnih budeta, dravnog budeta ili iz drugih izvora.

Marija Milanov

75

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Da bi se obezbedila stabilnost i integritet zidova, brana i drugih radova za odbranu od destruktivnog dejstva vode, zabranjeno je: Vaenje zemlje ili drugog materijala iz zidova, brana ili drugih objekata za odbranu, kao i iz njihovih zatitnih podruja; Saenje stabala bilo koje vrste na zidovima, branam a i drugim objektima za odbranu; Voenje marve na zidovima, branama i nasipima, u podruima gde se vre radnje i na zonama njihove zatite; Istovaranje ljunka ili zemlje u korito u zonama gde se zahvat a voda iz reke, gde prolaze cevi ili gde su neki objekti od znaaja; Zabranjeno je amplasiranje u glavnom koritu i u zatitnim zonama, novih ekonomskih i socijanih objekata, ukljuujui nove domove ili aneksa uz konvenciju. Sve su ovo posebne zakonske odredbe koje treba razmotriti kada se razvija lokalni urbanistini propis. Zatita stanovnitva, materijalnih dobara i kulturnih vrednosti se postie kombinacijom aktivnosti i sastoji se od: obavetenja , upozorenja , alarma, prealarma, izmetavanja, evakuisanja i drugih specifinih i tehnikih organizacionih mera. Obavetenje vri inspektorat (optinski) za vanredne situacije ili vanredne profesionalne usluge, po potrebi, na osnovu informacija dobijenih od javnosti ili struktura koje prate izvore rizika. Upozorenje stanovnitva vri lokalna samouprava putem konkretnih upozorenja dobijenih kroz obavetenje od nadlenih struktura. Prealarmiranje se vri slanjem poruka signala da se upozore vlasti o verovatnoi katastrofa. Uzbunjivanje stanovnitva vri se kroz specifine lokalne samouprave i speifinim sredstvima, na osnovu obavetenja iz nadlenih struktura. Sredstva za upozorenje i alarm su instalirani u pojedinim mestima, postavljeni od strane Inspektorata (optinskog) za vanredne situacije i vanredne profesionalne usluge. Upozorenja i alarm se prenose kroz poruke, obavezno i besplatno i oni treba da budu prioritet svih telekomunikacionih sistema, radio i televizijske mre e, ukljuujui satelitsku i kablovsku mreu. Korienje alarma u sluaju nesree radi se samo uz saglasnost gradonaelnika, rukovodioca civilne zatite ili javne institucije, po potrebi, ili uz suglasnost ovlaenih ljudi. Sistemi za obavetenja, upozorenja i alarmiranje iz naselja, javnih institucija i ekonomskih operatera trebaju redovno biti proverene na efikasnost. Zabranjena je upotreba tehnikih sredstava u krenju zakonskih propisa. Tokom upravljanja vanrednim situacijama moemo razlikovati tri razliita stepena opasnosti. Oni su aktivirani kad se postignu kritini pragovi (kriterijumi upozorenja), ispitaju specifine pojave ( poplava, klimatsko i hidroloko opasno ponaanje u toku izgradnje hidrolokog objekta) i situacije navedene u posebnim uputstvima.

Marija Milanov

76

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Faktori rizika koji potenciraju ili ak dovode do pojave poplava u hidrografskim slivovima imaju veliku raznovrsnost od kojih se mogu izdvojiti: este padavine visokog intenziteta na malim podru jima koje su izazvale nasilno izlivanje na padavinama. Propadanje i unitavanje nekih sistema za navodnjavanje na velikim povrinama zemljita , to moe dovesti do ugroavanja useva. Nedovoljno sredstava izdvojenih za normalno funkcionisanje sistema za odvodnjavanje (za naplatu elektrine energije za pumpanje, za odravanje i popravljanje stanica za pumpanje i mrea odvodnjavanja). Defektne mree kanalizacija, nedostatak tehnike greke u projektovanju i u izvoenju. internih sistema za odvod,

Mostovi i uprije, peaki mostovi, mali u smislu tranzitnog protoka, plitki temelji koji se realizuju bez projekta, bez upravljanja vodama. Postojanje bogate vegetacije u delovima manjih korita susednih mostovima, koji znaajno smanjuju maksimalni protok tranzitnog kapaciteta. Fenomeni degradacije kurseva reke, lokalnih reka i potoka zbog neodravanja (savijanje, bujna vegetacija, skladitenje smea ), efekti gomilanja i specifinih morfolokih pojava koje se javljaju u koritama, posebno u regionima pogoenim poplavama i brzim curenjem na obroncima. Zaepljenje sekcija reke sa niskim gradijentima, stvaranje ostrva, blokiranje mostova zbog drvenog materijala i drugih prepreka u koritu i este kie. Neodravanje radnji na jaanju obala, pragova u dubini i generalno nedostatak odravanja i popravka hidolokih radova sa ulogom u branjenju protiv poplava.. Postojanje nekih starih gradnja za odbranu, starih 30- 35 godina (jezera) ukljuujui i neku realnu opasnost ako bi se te gradnje pr obile, sve ta moe da stvori ozbiljne posledice na nizvodnim ciljevima . Odlaganje otpada u vode, tehnolkog otpada, itd, to znai punjenje korita i blokiranje sekcija gde se nalaze mostovi. Nedovoljno izdavanje sredstava za odranje, popravku i restauraciju radova za odbranu od poplava.

Marija Milanov

77

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

5.3 Poplave reke Tami

Tami spada u kategoriju vodotoka sa veoma promenljivim reimom velikih voda kako u vremenskom, tako i u prostornom pogledu. Idui od izvora prema uu on se transformie od izrazito bujinog vodotoka u tipino ravniarsku reku. Formiranje poplavnih talasa odvija se pod razliitim prirodnim i vetakim uticajima. Generalno posmatrano, ravniarsko priobalje Tamia i njegovih pritoka ugroeno je poplavama prilikom prolaska sopstvenih talasa velikih voda; pri tom je podruje u zoni donjeg Tamia zbog izrazito malog renog pada ugroeno i od velikih voda svoga recipijenta Dunava.

5.3.1 Uzroci nastanka poplavnih talasa Formiranje i kretanje poplavnih talasa du Tamia je pod velikim brojem prirodnih i vetakih uticaja, ije je zbirno delovanje tokom dugog vremenskog perioda ostavilo razliite posledice na promenu reima proticaja i vodostaja. Prema karakteru pojedinih uticaja u dananjim uslovima ceo tok Tamia se moe podeliti na etiri deonice: 1. Prirodni uzroci nastanka velikih voda dominiraju u brdsko planinskom delu sliva Tamia uzvodno od Lugoa, na duini 116 km, na kome se oticanje vode odvija u uslovima izvanredno promenljivih klimatskih elemenata i velikih padova terena i renih korita. Najee se veliki poplavni talasi formiraju krajem zime i poetkom prolea usled intenzivnog otapanja snega i istovremenih obilnih kia. Drugi period po uestalosti pojave velikih voda je krajem prolea, koje u veini sluajeva nastaju nakon viednevnih jakih kia. Iako postoji izvesna zakonitost i vremenska periodinost ovih pojava, sprovedene analize ukazuju da se veliki poplavni talasi javljaju dodue neto ree i u drugim periodima godine. Osnovno obeleje poplavnih talasa na gornjem toku Tamia (ukljuujui i pritoke) je njihov bujini karakter sa brzim oticanjem sliva i naglim nadolaskom vode, uz unoenje znatne koliine nanosa u reno korito. U izvesnoj meri na oticanje velikih voda du ovog delimino regulisanog sektora mogu vetaki uticati vienamenske visoke brane (Tri vode, Pojana Ruska i Pojana Marului) od kojih akumulacija brane Pojana Marului ima rezervisan prostor (7 miliona m3) za ublaavanje poplavnih talasa. 2. Vetaki uticaji na transformaciju poplavnih talasa Tamia najizraeniji su na regulisanom delu toka od Lugoa do aga. Du ove deonice duine oko 76 km izgraeni su u daljoj i blioj prolosti brojni hidrotehniki objekti koji su doprineli poveanju maksimalnih proticaja (nasipi, odvodni sistemi i dr.) ali istovremeno i oni koji utiu na poboljanje proticanja velikih voda (ureenje korita, bone i eone retenzije, brane i dr.) Pri projektovanju ovih radova u novijem periodu (zadnje 3 4 decenije) nastojalo se da ukupni efekti pozitivnih i negativnih uticaja budu izbalansirani, tako da ne doe do promene postojeeg reima velikih voda posebno u pograninoj zoni. Negativne uticaje zbog izgradnje nasipa sa novim sistemima za odvodnjavanje uz Tami (deonice Kotelj Lugo) i pritoke Gornji Begej, Pogani, urganj i dr. trebalo je da kompenzuju pozitivni efekti retenzija
Marija Milanov

78

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Hitija, Pandureni, Kadar Duboz i brana Surduk u cilju obezbeenja da maksimalni raunski proticaj na sektoru ag dravna granica ne pree LJ = 1200 m3/s. 3. Za deonicu od aga do spoja sa kanalom DTD duine 71 km, karakteristino je da se ve formirani poplavni talasi sa uzvodnog sektora kreu pod pretenim uticajem propusne sposobnosti regulisanog korita Tamia. Pri tom ne treba zanemariti mogui negativni uticaj leve pritoke Lanka Birda i brojnih sistema za odvodnjavanje, ali se on moe eliminisati pravilnim rukovanjem postojeim ustavama, crpnim stanicama i retenzijom Gad. Na nizvodnom kraju ove deonice izraen je uticaj kanala DTD u vidu snienja visokih vodostaja, ali se pozitivni efekti postepeno smanjuju idui prema dravnoj granici gde su praktino zanemarljivi. 4. Najnizvodniji sektor kanala DTD do Paneva je pod dominantnim uticajem velikih voda Dunava, ali i pod uticajem iroke inundacije sa velikom zapreminom retenzionog prostora i pod vetakim dejstvom objekata Hidrosistema Donji Tami. Izgradnjom ustave enta na spojnom kanalu Tamia sa Dunavom, omogueno je kontrolisano znatno povoljnije oticanje tamikih velikih voda, uz znatno nie vodostaje; pri tom treba imati u vidu da ustava enta ne eliminie u potpunosti uticaj uspora Dunava na Tamiu, ve ga samo dislocira na glavno ue kod Paneva sa niim nivoom vode oko 2 m. Visoki vodostaji Dunava kod Paneva usporavaju oticanje vode u Tamiu najee do Tomaevca, a pri izuzetno visokim vodostajima (iznad 650 cm kod hidroloke stanice Panevo) uspor se protee i preko dravne granice sa Rumunijom. Uticaj leda na formiranje i oticanje poplavnih talasa du korita Tamia nikako ne treba potceniti. Iskustva iz prolosti pokazuju da su ledene poplave praene brojnim opasnostim od formiranja ledenih barijera, sa oteenjem i ruenjem pojedinih objekata u koritu (ustave, nasipi, mostovi i dr.) Kritine situacije su najee nastajale nakon dugotrajnog ledostaja sa velikom debljinom leda i naglog nailaska veeg poplavnog talasa, koji je pokretao led. Zbog promenljivih morfolokih i hidraulikih parametara du vodotoka i vetakih prepreka (mostovi sa nedovoljnim razmakom stubova i dr.) led se zaustavljao i nagomilavao uz podizanje nivoa vode uzvodno od kritinih lokaliteta, to je zahtevalo este i skupe intervencije (miniranje i dr.) u cilju obezbeenja tranzita leda. Iako je izvestan broj uzroka zastoju leda otklonjen (porueni drveni mostovi, proseene otre krivine i dr.) u novijem periodu, jo uvek postoji u koritu Tamia veliki broj kritinih deonica za protok leda od kojih deonica du zajednikog graninog sektora (sa izrazito otrim krivinama) zasluuje posebnu panju. Znaajniji poplavni talasi Tamia na sektoru Jaa Tomi u periodu 1925-2005 godine sa trajanjem odbrane i zabeleenim maksimalnim vodostajem dati su u Tabeli 4.

Marija Milanov

79

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Tabela 4: Znaajniji poplavni talasi Tamia na sektoru Jaa Tomi u periodu 1925-2005 godine sa trajanjem odbrane i zabeleenim maksimalnim vodostajem, Milo Miloradovi: TAMIKE POPLAVE: JVP Vode Vojvodine, Novi Sad, februar 2007.
Trajanje talasa Redni broj Godina od - do 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 1925 1926 1932 1932 1938 1940 1940 1942 1949 1954 1955 1955 1956 1956 1957 1963 1964 1965 1966 1966 1966 23.D@II-5.I* 1-17.VII 19-29.III 31.II-14.IV 4-16.V 15-26.III 3-13.VI 27.II-8.III 18-22.VIII 5-12.III* 16-23.I 26.II-4.III 21-26.I 20-28.II* 27.V-5.VI 14-24.II* 13.II-12.IV* 13-22.VI 9-22.II* 20-27.IV 31.V-10.VI* dana 14 17 11 15 13 12 11 10 5 7 8 7 6 9 10 11 10 14 8 11 Maksimalni vodostaj kod J.Tomi (datum) cm 720 (23/24.D@II) 764 (3.VII) 644 (21.III) 678 (4.IV) 676 (5.V) 768 (16.III) 612 (7/8.VI) 676 (28.II) 604 (19.VIII) 500 (6.III) 640 (17.I) 618 (28.II) 630 (21/22.I) *led-d=30-32 cm 622 (31.V) 530 (20.II) 560 (8.IV) 672 788 (12.II) 676 (20/21.IV) 786 (1.VI) *led-d=22-30 cm *led-d=40 cm *led-d=16 cm *prodor u Rumuniji kod Gada

Napomena

*kraj talasa u 1926.god.

*led-d=35-54 cm

22 23 24 25 26 27 28

1970 1972 1974 1978 1978 1978 1979

23.V-2.VI 22.D@3.D@II 12-23.VI 13-22.II 3-18.V 29.VI-14.VII 31.D@II*-8.I

9 13 11 9 15 16 9

730 (27.V) 686 (26/27.D@I) 630 (17.VI) 642 (16.II) 658 (5.V) 630 (3.VII) 644 (3.I)

*poetak talasa u 1978.god.

29 30 31 32 33 34 35 36 37 38

1980 1981 1987 1987 1995 1997 1997 1998 1999 2000

23.VII-10.VIII 11-20.III 30.III-10.IV 20.V-3.VI 26-31.D@II 21.IV-2.V 12-27.D@ 20.IV-1.V 23.II-14.III 5-16.IV*

18 9 12 14 6 12 15 11 20 11

652 (26.VII) 646 (15.III) 652 (3.IV) 654 (26.V) 616 (29.D@II) 694 (25.IV) 644 (17.D@) 612 (24.IV) 772 (25.II) 822 (8.IV)

*prodori u Rumuniji kod

Marija Milanov

80

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

Granierija 39 40 2001 2005 25.IV-2.V 18.IV-4.VII 8 78 644 (27.IV) 844 (20.IV) *prodori u Rumuniji kod Rudne

5.3.2 Veliki poplavni talasi do kraja Prvog svetskog rata O veliini poplavnih talasa i poplava u tamiko-begejskom bazenu moemo pouzdanije govoriti tek posle 1858. god., kada je poela redovna evidencija vodostaja; za prethodni period postoje samo nepotpuni podaci u retkim publikacijama o tom vremenu. U monografijama Tamike i Torontalske upanije (objavljene 1911. i 1912. god. u Budimpeti) navodi se da su vanredno velike vode bile 1813. god, a naroito 1814. god.kada je vei deo Banata bio poplavljen. Takoe su velike vode zabeleene 1830. i 1836. god., a poplava iz juna 1859. god. se ocenjuje kao najvea u 19 veku. U ovom poplavnom talasu su zabeleeni maksimalni vodostaji na Tamiu kod Kotelja od 408 cm i na Begeju kod Kizeta 448 cm, a poplavljena povrina procenjena je na 470.000 ha . Ova velika voda je kasnije usvojena kao merodavna pri izradi projekata za regulacione objekte na Tamiu i Begeju. U periodu intenzivnog izvoenja regulacionih radova na prosecanju krivine i izgradnji nasipa, zabeleen je vei broj poplavnih talasa; meu znaajnije spadaju oni iz 1869. god., a zatim iz 1870. god. kada je poplavljena cela tamiko-begejska dolina. Nove velike poplave zabeleene su 1886, i naroito 1887. god., kada je voda prelivala tamike nasipe uzvodno od aga, uz proboje nasipa na vie lokaliteta izmeu ebze i Rudne. U maju 1893. god., nakon obilnih padavina, formiran je veliki poplavni talas u kome su prevazieni dotadanji najvii vodostaji Tamia na sektoru od avoa do Neuzine. Pritom je voda prelila visoku obalu u Boki, a kod Jae Tomia poplavila vinograde. Novi veliki poplavni talas iz aprila 1895. god., prevaziao je dotadanje maksimalne vodostaje na sektoru Tamia nizvodno od aga (kod Senja ak za 45 cm), probio nasip kod Boke i poplavio selo. Poplavni talas iz maja 1912. god., spada po visini vodostaja u kategoriju najveih, a po posledicama u kategoriju katastrofalnih. Prema izvetaju Tami Begejske vodne zadruge, ovoj poplavi je prethodio ekstremni meteoroloki dogaaj od 13. maja, kada je strahovita oluja sa snagom tornada zahvatila iroko podruje Banata pretvorivi veliki broj naselja u ruevine. Ubrzo potom, od 22-27 maja dolo je u gornjem slivu Tamia i Begeja do izvanredno obilnih padavina, sa provalom oblaka 25-26 maja. Uz istovremeno naglo topljenje snega (u planinskom delu sliva bilo je oko 40 cm snega) ukupan sloj otekle vode iznosio je 230 mm kod Semenika, a 206 mm kod Nadraga. U kratkom roku sa jugozapadnih padina Karpata sruile su se u banatsku ravnicu ogromne koliine vode, koju korito Tamia nije moglo da prihvati. Prema zapaanjima oevidaca voda je jurila dolinom Tamia velikom brzinom, u talasima od 35-40 cm visine tako da nije bilo vremena za spasavanje. Vodostaj kod Lugoa dostigao je 27. maja 620 cm, to je za 193 cm iznad dotadanjeg maksimuma iz 1859. god. Grad je bio potpuno poplavljen, ali se u izvetaju ne navode procenjene tete i eventualne ljudske rtve.
Marija Milanov

81

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Poplavni talas se veoma brzo kretao i du sektora Tamia nizvodno od Lugoa, prevazilazei do tada zabeleene najvie vodostaje i izazvavi nekoliko prodora nasipa. Cela dolina Tamia izmeu Lugoa i Kotelja je poplavljena, a kroz vodozahvatnu ustavu na napojnom kanalu kod Kotelja ( koja se nije mogla zatvoriti) voda je nekontrolisano jurila ka Begeju poplavivi povrinu od 3.300 ha., u toku 27. i 28. maja. Proboj nasipa kod aga nastao je zbog velikog uspora (procenjen na 75 cm), koji se formirao na eleznikom mostu. Ovaj most izgraen sa donjom ivicom konstrukcije samo 40 cm iznad projektovane velike vode, to je bilo nedovoljno za prolaz ovako visokog poplavnog talasa; nivo vode prelio je eleznike ine za 30 cm, a na konstrukciji mosta je dolo do nagomilavanja drvea i drugih naplavina uz nagli porast vodostaja uzvodno od mosta. Nasip je probijen 27. maja po podne na vie mesta i poplavljeno je 880 ha. Pri kulminaciji ovog poplavnog talasa kod hidrometrijske stanice ag zabeleen je vodostaj od 687 cm, koji do danas nije prevazien. Proboj nasipa kod ebze dogodio se 27. maja oko 18 asova 85 km leve obale; nastao je nakon ruenja mosta, koji je bio u izgradnji oko 12 km uzvodno od ebze. Nadolazei poplavni talas poneo je gradilinu drvenu baraku i zajedno sa konstrukcijom nedovrenog drvenog mosta prislonio uz most kod ebze; time je suen proticajni profil ispod ovog uzanog mosta to je izazvalo uspor, a ubrzo i proboj nasipa oko 3 km. uzvodno od mosta. Nasip je probijen na lokalitetu ustave za odvodnjavanje, ali je pod razornim dejstvom vode proboj brzo proiren na 120 m. U momentu proboja vodostaj kod hidrometrijske stanice ebza bio je 22 cm iznad projektovane velike vode. Silovito nadiranje vode kroz probijeni nasip prosto je zbrisalo selo ebzu (koje se nalazi uz sam nasip), a zatim je niim terenom voda stigla do naselja Makedonija i Petromanj i poplavila ih. Ukupno je poplavljeno 16.500 ha., a koliina izlivene vode procenjena je na 200 miliona m3. Srueno je 278 zgrada u ebzi, 137 u Makedoniji i 87 u Petromanju. Prodor nasipa kod Neuzine nastao je 28. maja oko 22 asa na 139 km leve obale. U izvetaju Vodne zadruge se navodi da je uzrok ovog prodora izrazito slab nasip, izgraen od slatinastog materijala i nedovoljan broj angaovane radne snage tokom odbrane. Kroz proboj irine oko 20 m poplavljeno je oko 1000 ha. Tabela 5: Zabeleeni vodostaji u vrhu ovog poplavnog talasa koji su prevazili dotadanje istorijske maksimume na svim vodomernim stanicama od Lugoa do Neuzine, Milo Miloradovi: TAMIKE POPLAVE: JVP Vode Vojvodine, Novi Sad, februar 2007.
H.S. Lugo M.Kotelj Brod ag ebza Rudna J.Tomi Boka Seanj Neuzina Projektovane velike vode No (cm) 599 685 630 795 730 621 792 677 Prethodni maks. vodostaj N1 (cm) God. 427 1859 425 1887 535 1887 580 1887 513 1895 692 1895 617 1895 526 1895 683 1895 576 1895 Maks.vod. 1912. N2 (cm) 620 436 675 687 652 830 704 598 690 602 Razlika N2-N1(cm) 193 11 140 107 139 138 87 72 7 26 Razlika N2-N0(cm) 76 2 22 35 -26 -23 -102 -75

Marija Milanov

82

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava U 1913. god. bilo je vie poplavnih talasa, koji su usporavali oticanje unutranjih voda i plavljenje znaajnih povrina u priobalju Tamia. Najvei poplavni talas zabeleen je u julu, kada su na sektoru Seanj Boto prevazieni dotadanji maksimalni vodostaji za 19 cm kod Senja i 39 cm kod Botoa. Tokom marta 1915. god. ponovo su prevazieni istorijski maksimumi na istom sektoru Tamia, kada je kod Senja zabeleen vodostaj od 710 cm (+1), a kod Botoa 596 cm (+10). U poplavnom talasu iz marta 1917. god. nisu zabeleeni novi maksimumi na Tamiu, ali su zabeleeni do tada najvii vodostaji na tadanjoj pritoci Brzavi i na Moravici, Rojgi, Vrakom kanalu. Na Brzavi kod hidrometrijske stanice Konak vodostaj u ovom talasu bio je 477 cm (+22 cm iznad dotadanjeg maksimuma), kod Banatske Dubice 500 cm (+53 cm), kod Jarkovca 507 cm (+53 cm); na uu Moravice u kanal Tereziju registrovan je vodostaj od 514 cm (kota 79,97 m nad JM) to je za 94 cm iznad prethodnog maksimuma. Istovremeni visoki vodostaji Tamia kod Botoa (586 cm) usporavali su oticanje ekstremno velikih voda svoje pritoke, pa je dolo do proboja nasipa Brzave na 16 km kod Konaka. 5.3.3 Poplave u peiodu od 1919.-2006. godine U periodu od 1919-2006. god. registrovano je na naem sektoru Tamia preko 200 poplavnih talasa. Poplavni talas iz decembra 1925. god. prevaziao je dotadanje maksimalne vodostaje Tamia na sektoru od Rudne do Botoa. Prema izvetaju Tamiko-Begejske vodne zadruge iz Vrca, poplavni talas je nastao nakon obilnih padavina u vidu kie i snega tokom novembra i decembra, kada je na meteorolokoj stanici Vrac zabeleeno ukupno 212 mm vodenog taloga. Intenzivno oticanje vode sa prethodno natopljenog pa zamrznutog povrinskog sloja zemljita, izazvalo je neuobiajeno nagli porast vodostaja u zaleenom koritu Tamia (debljina leda od 20-25 cm). Za samo dva dana vodostaj je kod Jae Tomi porastao preko 7 m i dostigao 720 cm, to je za 16 cm iznad do tada najvieg podatak da je vrh talasa stigao od Kotelja do dravne granice za samo 24 sata, umesto uobiajenih 30-40 sati. Vrh poplavnog talasa prevaziao je dotadanje maksimalne vodostaje kod urjana za 36 cm, Senja (+34 cm) i Botoa (+14 cm), kao i projektovanu veliku vodu kod urjana i Boke. Poplavni talas iz jula 1926. god. nastao je zbog uestalih jakih pljuskova i provala oblaka u slivu Tamia, uz istovremeni snaan uticaj uspora od velike vode Dunava. Pritom je vano naglasiti da je u periodu juni avgust 1926. god. prolazio do tada najvei poplavni talas na naem sektoru Dunava. Uzvodno od ua Tise bilo je 10 proboja nasipa sa ukupno 60.000 ha poplavljenih povrina.

Marija Milanov

83

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Tabela 6: Poplavni talas iz 3. jula 1926 sa premaenim maksimalnim vodostajima na svim vodomernim stanicama na sektoru Tamia od ebze do Botoa, Milo Miloradovi: TAMIKE POPLAVE: JVP Vode Vojvodine, Novi Sad, februar 2007.
H.S. Lugo M.Kotelj Brod ag ebza Rudna J.Tomi Boka Seanj Neuzina Boto Projektovane velike vode No (cm) 599 685 630 795 730 621 792 677 652 Prethodni maks. vodostaj N1 (cm) God. 620 1912 436 1912 675 1912 687 1912 652 1912 842 1925 720 1925 630 1925 744 1925 635 1925 610 1925 Maks.vod. 1926. N2 (cm) 490 390 603 644 702 899 764 664 780 665 616 Razlika N2-N1(cm) -130 -46 -72 -43 +50 +57 +44 +34 +36 +30 +6 Razlika N2-N0(cm) +4 -43 +72 +104 +34 +43 -12 -12 -36

Poplavna 1932. godina je karakteristina po velikom broju poplavnih talasa (ak 5), koji su se smenjivali od sredine januara do polovine juna uz istovremene velike poplave unutranjih voda. Najtea situacija bila je kod ustave urjan (km 116), gde je 20.03. ogromna santa (oko 60-70 m duine) polomila mehanizme za pokretanje zatvaraa ustave; kroz oteenu ustavu voda je nekontrolisano poela da prodire i plavi teren u neposrednoj blizini sela, ali je nakon vieasovne intervencije pomou vrea punjenih zemljom prodiranje vode zaustavljeno. Najgore je bilo na Starom Begeju kod inarokog mosta, gde su ledene sante debljine oko 30 cm zaguile reno korito nakon ega je nastupilo prelivanje i proboj nasipa (22.03.) sa plavljenjem oko 3000 k.j. priobalnog zemljita. Poplavna 1940. godina je u pogledu hidrolokih uslova bila jedna od najnepovoljnijih. O tri poplavna talasa, najvei je bio onaj iz marta, u kome je 16.03. zabeleen kod hidrometrijske stanice Jaa Tomi do tada najvii vodostaj od 768 cm za 4 cm iznad maksimuma iz 1926 godine. Nakon duge i izuzetno hladne zime, nastupilo je naglo otopljenje sa intenzivnim otapanjem snega uz istovremene kie to je izazvalo enormno brzi porast vodostaja u koritu Tamia; za samo 26 sati vodostaj kod J.Tomi je porastao za 438 cm. Pokrenuti led u koritu Tamia predstavljao je najveu opasnost, jer je spreavao normalno oticanje vode (uz pretnju prelivanja nasipa) i otetio ustave i nasipe na vie lokaliteta. Poplavna 1942. god. je karakteristina po dugotrajnim umereno visokim vodostajima Tamia (najvii vodostaj zabeleen 1. marta kod Jae Tomi iznosio je 676 cm), ali je zapamena po ekstremno velikim poplavama od unutranjih voda; prema podacima vodnih zadruga u Banatu je krajem marta bilo poplavljeno oko 498.000 k.j. i srueno preko 2000 kua. U dolini Tamia je zabeleen enormno veliki priliv unutranjih voda sa rumunske teritorije, naroito preko kanala Tamiac, Lanka Birda i depresije izmeu Brzave i Rojge. Godine u kojima je dolazilo do pojave leda su: 1954, 1956, 1964, mart 1954. februar 1956. god. i 1963/64. god.
Marija Milanov

84

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava U poplavi iz 1965. god. 25 juna je u Opovu poplavljeno 15 kua u toku izgradnje nasipa. U poplavi iz marta 1981. god. prevazien je za 2 cm dotadanji maksimalni vodostaj na uu Tamia u Dunav kod Paneva gde je 27. marta zabeleen nivo vode od 756 cm, kao posledica prolaska izuzetno velikog poplavnog talasa na sektoru donjeg Dunava. Poplavni talas iz aprila 2006. god. je karakteristian po vremenskoj podudarnosti sa ekstremno velikim vodama Dunava i Tise.

5.4 Katastrofalne poplave reke Tami

5.4.1 Poplava u junu 1966. godine Tokom 1966. god. na Tamiu su zabeleena 4 poplavna talasa (u februaru, aprilu, maj juni i juli avgust). od kojih trei po redosledu izazvao katastrofalnu poplavu. Ve prvi, februarski talas nagovestio je katastrofu, jer je prevaziao dotadanji maksimalni vodostaj kod hidrometrijske stanice Jaa Tomi za 20 cm i dostigao 788 cm. Ovaj talas je nastao u uslovima leda (d=6-22 cm), koji se nagomilavao na vie lokaliteta u koritu Tamia. Drugi talas od 19-26. aprila imao je relativno visok vrh (676 cm kod Jae Tomi). Krajem maja formirao se novi veliki poplavni talas, kao posledica obilnih kia izvanredno velikog inteziteta i trajanja. Koliine padavina su naroito bile velike u brdskoplaninskom delu sliva, gde je od 29-31. maja u nekoliko zona zabeleeno preko 150 mm, a kod meteoroloke stanice Brebu Nou ak 230 mm. Silovito oticanje ogromnih koliina vode sa sliva izazvalo je nagli porast vodostaja u koritu Tamia. Kod hidrometrijske stanice ag vodostaj je ve 31.05. u 19 asova kulminirao na 620 cm, a ubrzo je na hidrometrijskoj stanici kod ebze i Rudne prevaziao dotadanje maksimume. Izvesno je da bi maksimalni vodostaji bili prevazieni i na nizvodnom sektoru Tamia, da se 5,5 sati nakon kulminacije kod aga nije dogodio proboj levoobalnog nasipa nizvodno od Gada, na 102 km oko 7,5 km uzvodno od dravne granice. Kod hidrometrijske stanice Jaa Tomi vodostaj je dostigao 786 cm (samo 2 cm ispod maksimuma), a potom je zbog proboja nasipa poelo naglo opadanje. Bila su ugroena naselja Boka i Konak 2.06. ali nisu bila poplavljena. U naselju avo 17.06. je tokom poplave srueno 76 kua.

5.4.2 Poplava u aprilu 2000. godine Meteoroloke uslove koji su prethodili formiranju poplavnog talasa karakterie jugozapadno visinsko strujanje sa prodorom vlanog mediteranskog vazduha u oblast junih Karpata. Intenzivan porast temperatura krajem marta i poetkom aprila izazvao je naglo topljenje snega koji se zadrao u planinskom delu sliva na visini iznad 600 m. Istovremeno su padale este kie, koje su 5 i 6.04. bile izuzetno jake u koliini od 43 mm (kod Teregove) do 121 mm (Pojana Marului).
Marija Milanov

85

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Hidroloka situacija na Tamiu se formirala u uslovima naglog priliva ogromnih koliina vode sa sliva i proboja nasipa na vie lokaliteta. Nagli porast vodostaja poeo je 5.04. u gornjem toku, ali iz Rumunije nije bilo najava neke vanredne situacije. Meutim 6.04. u jutarnjim satim stiu informacije iz Bele Crkve o enormno velikom porastu vodostaja Nere na pograninom vodomeru kod sela Kusi. U popodnevnim satima 6.04. situacija na Neri se dramatino pogoravala, jer je vodostaj kod hidrometrijske stanice dostigao 350 cm i prevaziao dotadanji istorijski maksimum i ugrozio selo Kusi. Istovremeno se neregulisani vodotok Kara izlio iz korita i poplavio oko 3000 ha. Velike vode Nere i Karaa stiu 1-2 dana ranije u odnosu na velike vode Brzave i Tamia. Tami je tokom noi 7/8.04. ubrzao porast vodostaja i 8.04. u 6 sati dostigao 786 cm samo 2 cm ispod apsolutnog maksimuma. Vodostaj kod Jae Tomi u 8 sati je bio 802 cm. Zatim je dolo do prelivanja desnoobalnog nasipa Tamia oko 8,2 km uzvodno od granice na duini od 1000 m. Posle toga desio se i proboj levoobalnog nasipa Tamia na 3,4 km uzvodno od dravne granice. U meuvremenu vodostaji kod Jae Tomi su bili i dalje u porastu sve do 11 sati (8.04.), kada je zabeleen maksimum od 822 cm. Porast vodostaja bi se nastavio da nije dolo do prelivanja i proboja nasipa na rumunskoj teritoriji, jer se vrh poplavnog talasa u trenutku prodora nalazio u zoni Rudne. Nakon proboja nasipa vodostaji kod Jae Tomi su zapoeli ubrzano da opadaju. Nije bilo dileme da e nastati slina situacija kao u junu 1966. god. kada se proboj dogodio oko 4 km uzvodno od sadanjeg. Proboj nasipa u Rumuniji se desio 8.04. u 10 asova kod Granierija pri vodostaju od 1052 cm. Preseena je bila i pruga Boka Konak u duini od 15m i magistralni put Zrenjanin-Vrac. tete od poplave Pri najviem nivou vode u poplavljenom podruju na srpskoj teritoriji pod vodom je bila povrina od 9.500 ha. Obuhvatajui i one povrine na nepoplavljenim izolovanim ostrvima kojima je bio onemoguen prilaz, tada povrina iznosi 13.000 ha. Do trenutka nailaska poplavnih voda bilo je zasejano 4.403 ha razliitim poljoprivrednim kulturama (penica 3.690 ha, ozimi jeam 413 ha, eerna repa na 93 ha i dr.), koje su skoro u potpunosti unitene. tete zbog unitenih useva i neostvarene dobiti sa nezasejanih obradivih povrina procenjene su na 203 miliona dinara po cenama iz aprila 2000. godine. tete na vodoprivrednim i saobraajnim objektima kao i na naftnom polju kod Boke, procenjene su na 50 miliona dinara.

Marija Milanov

86

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

Slika 18. Poplavljene povrine na naoj teritoriji nakon proboja nasipa Tamia u Rumuniji 8. aprila 2000, ( Izvor: Milo Miloradovi: TAMIKE POPLAVE: JVP Vode Vojvodine, Novi Sad, februar 2007.) 5.4.3 Poplava u aprilu 2005. godine Sredinom aprila, uslivu banatskih vodotoka pale su obilne kie, za samo tri dana, od 14-16.04. registrovano je od 30-80 mm kie, najvie u slivu Gornjeg Begeja (Faet 83,3 mm). Ukupno oticanje vode od kia i topljenja snega izazvalo je nagli porast vodostaja. Vodostaj kod Jae Tomi zapoeo je 18.04. kulminaciju na relativno visokom nivou od 702 cm (120 cm ispod dotadanjeg maksimuma). Ba u periodu kulminacije poplavnog talasa u zoni Jae Tomi pale su nove obilne kie u slivu. Za dva dana (18-19.04.) palo je izmeu 40-75 mm kie, koje su uslovile formiranje novog poplavnog talasa koji se veoma brzo kretao koritom Tamia. Hidroloki uslovi su se dramatino pogoravali i u 8 asova (20.04.) vodostaj kod hidrometrijske stanice Jaa Tomi je prevaziao dotadanji maksimum, uz tendenciju daljeg porasta. Do 11 asova (20.04.) registrovan zabeleen je maksimum vodostaja od 844 cm, to je za 22 cm iznad prethodnog iz 2000. god. Proboji nasipa su nastali na tri lokaliteta na rumunskoj strani, koji su bili udaljeni od dravne granice 6,7; 6,9 i 8,25 km. U poetnoj fazi razvoja proboja, pod dejstvom ruilake snage vode, dva nizvodna proboja su se spojila u jedan, za koji je kasnije utvreno da je udaljen od granice 6,15 km. Evakuacija ljudi i drugih dobara odvijala se u uslovima nadiranja poplavnih voda u noi izmeu 20 i 21.04.. Firma Ratar je izgubila oko 1.500 grla razne stoke. Isto toliko domaih ivotinja je stradalo u oborima i stajama ovdanjih domaina. Od 3.235 stanovnika Jae Tomia, evakuisano je oko 2.000. Oko 600 kua je bilo pod vodom a ak 200 je palo ili je neizbeno njihovo ruenje.
Marija Milanov

87

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

Slika 19. Situacija poplavljenih povrina nakon proboja nasipa Tamia i Brzave u aprilu 2005. godine, (Izvor: Milo Miloradovi: TAMIKE POPLAVE: JVP Vode Vojvodine, Novi Sad, februar 2007.)

Marija Milanov

88

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

6. VIZUELIZACIJA PODATAKA O TETI I INFRASTRUKTURNOJ RANJIVOSTI NAKON POPLAVE U JAI TOMI KORIENJEM PROGRAMA QUANTUM GIS
Internet i World Wide Web su izmenili aspekte naih ivota, komunikaciju sa poslovnim partnerima, komercijalne transakcije, kupovinu i prodaju roba i usluga, razmenu ideja i informacija, razvoj softvera, i druge brojne svakodnevne aktivnosti i poslove. Imajui to u vidu, danas se koriste specijalizovani Internet/Web informacioni sistemi, kao to su: ebiznis, e-medicina, e-uenje, itd. Razvoj beinih i mobilnih komunikacionih tehnologija omoguio je i napredak Interneta, kao i distribucije servisa. Konvergencija Interneta, beinih komunikacija, mobilnog pozicioniranja, i geografskih informacionih sistema (Geographic Information Systems GIS) dovela je do formiranja nove klase aplikacija i servisa zasnovanih na lokaciji. Servisi zasnovani na lokaciji pruaju i obrauju geografske informacije o mobilnim i statinim korisnicima preko Interneta i beinih mrea, u cilju odreivanja trenutne lokacije mobilnog korisnika, ili hipotetike lokacije statinog korisnika. Bez odreivanja geo-informacije i odgovarajue geo-obrade bilo gde, bilo kada i bilo na kom ureaju, krajnjim korisnicima (GIS funkcionalnost), nema svrhe koristiti takve servise. Krajnji korisnici mogu zatim da naruuju, kupuju, ili da budu pretplaeni na takve servise. Da bi podrao savremene mrene aplikacije, Internet protokol (IP) mora da obezbedi tranziciju ka takvom servisnom modelu koji e moi da isporui traene servise korisnicima. Imajui to u vidu, radno telo pod nazivom Internet Engineering Task Force (IETF) je formiralo radnu grupu diferenciranih servisa Differentiated Services Working Group. Diferencirani servisi se proiruju preko granica tkz. Differentiated Services domena uspostavljanjem sporazuma na nivou servisa Service Level Agreement (SLA) izmeu protoka na nivou mree i na nivou domena. Geografski informacioni sistem (GIS) je sistem za upravljanje prostornim podacima i njima pridruenim osobinama. U najuem smislu to je raunarski sistem sposoban za integrisanje, skladitenje, ureivanje, analizu i prikaz geografskih informacija. U irem smislu GIS je orue pametne karte koje ostavlja mogunost korisnicima da postavljaju interaktivne upite (istraivanja koja stvara korisnik), analiziraju prostorne informacije i ureuju podatke. Savremene GIS tehnologije koriste informacije u digitalnom obliku, za ije pravljenje se koriste razliite metode. U najiroj upotrebi je digitalizacija, kojom se tampana karta ili plan prevode u digitalni oblik upotrebom CAD (computer-aided design) programa, i mogunosti georeferenciranja. Velika dostupnost ortorektifikovanih snimaka (satelitskih i aerosnimaka), digitalizacija precrtavanjem postala je osnovni metod ekstrakcije geografskih podataka. Digitalno precrtavanje podrazumeva crtanje geografskih podataka direktno preko aerosnimaka umesto korienja, sada ve, zastarelog metoda trasiranja geografskih podataka pomou digitajzera. Povezivanje informacija iz vie izvora: Kada bi mogli da poveete informacije o padavinama vae drave sa aerosnimcima vae drave, tada biste bili u mogunosti da znate koji krajevi presuuju u koje doba godine. GIS, jer koristi informacije iz velikog broja razliitih izvora i u velikom broju razliitih formi, moe pomoi pri takvoj vrsti analize. Primarno svaki podatak je vezan za tano odreenu lokaciju. Lokacija moe biti definisana pomou x, y i z koordinate geografske irine, geografske duine, i nadmorske visine, ili pomou nekog drugog sistema za
Marija Milanov

89

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava geokodiranje (koordinatnog sistema). Svaka promenljiva koja se moe locirati prostorno moe biti uneta u GIS. Razliite vrste podataka u obliku karte mogu se unositi u GIS. Prikaz informacija: Informacije predstavljaju podatke o vetakim i prirodnim objektima na nekom prostoru. To su, na primer, infrastrukturni objekti, stambeni, sportski i drugi graevinski objekti, hidroakumulacije, reke, namena zemljita, elevacioni podaci o terenu, geologija terena i dr. Informacije o geometriji objekata mogu biti u obliku rastera i vektora. Raster se sastoji od redova i kolona elija, koje se nazivaju pikseli, pri emu svaka od tih elija ima jednu, odreenu, brojnu vrednost. U sluaju slike, ta brojna vrednost, predstavlja broj boje (boje su kodirane brojevima). U sluaju prikaza neke druge informacije vrednost piksela ne predstavlja samo boju ve predstavlja prostorni podatak. Primer: na nekom prostoru dolo je do ekscesa u vidu emisije otrovnih gasova. Raster koji prikazuje koliinu zagaenja, sastoji se od piksela ije brojne vrednosti nose prostornu informaciju o koncentraciji otrovnih materija u vazduhu u svakom deliu tog prostora. Poto jedan piksel ima jednu brojnu vrednost, grubo reeno, raster ima onoliko informacija koliko ima piksela. Rasteri se mogu prikazivati po kanalima, RGB kanali, odnosno, u crvenom, zelenom i plavom delu spektra vidljive svetlosti. Preklapanjem tako pripremljenih rastera, njihovim razliitim kombinovanjem, moe se dobiti znatno vei broj informacija o nekom podruju. Prikaz informacija u vektorskom obliku odnosi se na geometriju oblika (duina, visina, oblik), bilo da su u pitanju linijski ili poligoni entiteti kao i na njihov prostorni poloaj (poloaj u koordinatnom sistemu). Pored ovih informacija u GIS-u postoje dodatne informacije, tzv. neprostorni podaci, koje se mogu vezati za pojedine rasterske ili vektorske podatke. Na primer, uma moe biti prostorno prikazana u obliku nekog nepravilnog poligona (poligoni entitet), a neprostorni podatak mogu biti podaci o vrstama stabala, njihov broj, procentualna zastupljenost razliitih vrsta, itd. GIS programi: Opteg preglednog tipa: Global Mapper ESRI ArcView MapInfo Prefessional Quantum GIS

Marija Milanov

90

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

6.1 Quantum GIS

Kvantum GIS (Quantum GIS) je besplatan softver, raunarska GIS (Geografski informacioni sistem) aplikacija koja omoguava pregled, ureivanje, i analizu geopodataka. Razvoj Geri erman je otpoeo razvoj Quantum GIS-a poetkom 2002, kao programa za pregled GIS podataka za Linuks. Razvoj je nastavljen 2004. i postao inkubatorski projekat za OSGeo Fondaciju. Verzija 1.0 je izdata u januaru 2009. Program je razvijen korienjem C++, i njegovo Grafiko korisniko okruenje (GUI) koristi Qt biblioteke, takoe koriene u KDE-u. Quantum GIS dozvoljava integraciju dodataka razvijenih korienjem C++ ili Pitona. Kao dodatak Qt-u, zahtijevane meuzavisnosti Quantum GIS-a ukljuuju GEOS i SQLite. GDAL, GRASS GIS, PostGIS, i PostgreSQL su takoe preporueni. Quantum GIS je vieplatformna aplikacija i radi na razliitim operativnim sistemima ukljuujui Mac OS X, Linuks, UNIX, and Microsoft Windows. Quantum GIS takoe moe biti korisniki interfejs za GRASS. Quantum GIS stvara fajlove manje veliine u poreenju sa ostalim GIS-ovima i zahtijeva manje RAM-a i procesorske snage, tako da moe biti korien na starijim raunarima ili pokrenut simultano sa drugim hardverski zahtevnim aplikacijama. Quantum GIS je trenutno odravan od strane grupe volontera koji redovno izdaju unapreenja i popravke. Za sada je Quantum GIS preveden u 14 jezika, a aplikacija je koriena u meunarodnim akademskim i profesionalnim okruenjima. Poto je deljen kao besplatan softver pod GNU-ovom optom javnom licencom6, Quantum GIS moe biti reprogramiran da izvodi razne specijaizovane zadatke. Takoe postoje prikljuci sposobni da proire upotrebljivost i kompatibilnost. Quantum GIS omoguava upotrebu ESRI-jevog ejpfajl formata i kaverid podataka, kao i personalne geobazepodataka. MapInfo, PostGIS, i mnotvo drugih formata je podrano u Quantum GIS-u. Mreni servisi, ukljuujui Web Map Service i Web Feature Service, su takoe podrani da omogue upotrebu vanjskih izvora podataka. Quantum GIS omoguava integraciju sa ostalim GIS-ovima otvorenog koda, ukljuujui PostGIS, GRASS GIS, i MapServer da bi se dobila proirena upotrebljivost.

GNU je operativni sistem sastavljen iskljuivo od slobodnog softvera. Njegov naziv je skraenica za GNU nije juniks (GNU's Not Unix); ono je odabrano zato to je njegov dizajn Unix-like, ali od juniksa razlikuje po tome to je slobodan softver i ne sadri njegov kod.

Marija Milanov

91

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

6.2 Vizuelizacija podataka o teti i infrastrukturnoj ranjivosti korienjem programa Quantum GIS
Postoji vrlo malo podataka o poplavi koja se dogodila u Jai Tomi, aprila 2005. godine. Na internetu postoji svega nekoliko lanaka i opisnih tekstova na ovu temu, ali su zvanini podaci i informacije nedostupni iroj javnosti. Podatke koji su mi bili potrebni za vizuelizaciju tete i infrastrukturne ranjivosti pribavila sam u Skuptini Optine Seanj, u kancelariji koja je nadlena za civilnu zatitu i odnose sa javnou. Spisak poruenih i oteenih kua, pobrojanih po ulicama su jedini podaci vezani za fizika oteenja u mestu Jaa Tomi, koje pripada optini Seanj. Ostali podaci vezani su za finansije, od toga koliko je za koji objekat predvieno sredstava za sanaciju, do toga koliko je svakom pojedinanom izvoau radova plaeno za svaki pojedinaan posao. Prikupljeni podaci vezani za lokaciju i stepen oteenja uneti su u excell tabelu, odakle su kasnije unoeni u kreiranu tabelu atributa programa Quantum GIS (slika 20).

Slika 20: Tabela atributa (Attribute table) programa Quantum GIS

Marija Milanov

92

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava U program je ubaen jedan rasterski sloj (karta) u razmeri 1:25000 na kojoj se vide ulice i priblino stambeni objekti. Nazive ulica sam dobila uporeivanjem ove karte sa dostupnim kartama mesta u Srbiji (sa interneta, na primer Plan Plus) na kojima je predstavljen taan prikaz ulica, za mesto Jaa Tomi. Na ovoj karti su predstavljeni podaci iz tabele atributa. Nad ovako dobijenom tabelom atributa moemo da radimo upite (query), tako da zadamo programu upit da odgovaraju i stepen oteenja izdvoji iz celokupne tabele atributa, a nakon toga moemo te izdvojene podatke oznaiti odgovarajuom bojom. U Tabeli 7 prikazani su podaci o razliitim stepenima oteenja koji su oznaeni razliitim bojama: Tabela 7: Definisani stepeni oteenja i boje kojima su oznaeni: Stepeni oteenja su definisani: oteena sruena Boja kojom su prikazani stepeni oteenja na datoja lokaciji: plava ljubiasta

Na slikama 21 i 22 prikazane su zasebno oteene i sruene kue, odnosno objekti stradali u poplavi.

Slika 21: Kue oteene u poplavi u Jai Tomi aprila 2005.

Marija Milanov

93

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

Slika 22: Sruene kue u poplavi u Jai Tomi aprila 2005. Sve ovo se radi da bi mogli na kartama razlikovati podatke prema stepenu oteenja na osnovu boje i po ulicama u kojima je zabeleena data koliina oteenja (slika 23).

Slika 23: Prikaz podataka izdvojenih po stepenu oteenja po optinama u kojima je poplava delovala

Marija Milanov

94

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava Na slici 24. prikazana su plavna podruja na teritorijama optina Zrenjanin, Seanj i itite, crnom bojom prikazane su granice ovih optina. Na sledeoj slici (slika 25) se jasno vidi da se Jaa Tomi nalazi u izuzuzetno plavnom podruju i da je celo ovo mesto ugroeno ekstremno jakim poplavama. Ljubiastom bojom prikazana je dravna granica Srbije sa Rumunijom, a crnom bojom prikazane su dolme i nas ipi izgraeni u cilju odbrane od poplava.

Slika 24: Plavna podruja na teritorijama optina Zrenjanjin, Seanj i itite

Marija Milanov

95

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

Slika 25: Plavno podruje mesta Jaa Tomi sa ocrtanim nasipima

Marija Milanov

96

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

7. ZAKLJUAK
Ispravno i organizovano voenje evidencije o prirodnim katastrofama, kao i njihovim uticajima i posledicama nam prua podatke koji su potrebni da bi se kreirali efektivni sistemi ranog upozorenja i procene rizika, a sve to u cilju smanjenja efekata prirodnih katastrofa. Prikupljanjem podataka o odreenim prirodnim katastrofama i njihovom analizom u znaajnoj meri poboljavamo prevenciju i pripremljenost na katastrofu. Podaci prikupljeni radi vizuelizacije infrastrukturne ranjivosti podruja poplavljenog izlivanjem Tamia 2005. godine, trebalo bi da u velikoj meri budu od koristi u identifikovanju rizika i sveukupne ranjivosti. Dunav, Tisa i Tami su reke koje su u prolosti najee i najozbiljnije plavila okolna podruja, te stoga smatram da bi bilo neophodno kompletiranje podataka o svim poplavama koje su se desile izlivanjem ovih reka. U Srbiji oigledno treba jo mnogo da se radi na upravljanju akcidentalnim rizicima, a u ovom radu prikazan je predlog upravljanja vanrednim situacijama i procene ugroenosti na lokalnom nivou koji bi u velikoj meri mogao da se primeni u svim optinama. Formiranje stalnog tela koje bi se bavilo ovom temom i radnih grupa sainjenih od strunjaka iz oblasti upravljanja katastrofama, prvi su koraci ka poveanju prevencije i smanjenju ranjivosti a samim tim i smanjenju efekata prirodnih katastrfofa i trokova za sanaciju teta nastalih od itstih.

Marija Milanov

97

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

8. PREPORUKE ZA DALJI RAD

Podaci koji trenutno postoje o poplavama reke Tami su najblae reeno nepotpuni; podaci korieni u ovom radu radi vizuelizacije infrastrukturne ranjivosti potiu iz baze podataka SO Seanj i trenutno su jedini pristupani i validni podaci koji se tiu konkretno poplave koja je pogodila mesto Jaa Tomi 2005. godine. Ostali podaci tiu se finansijskog dela sredstava namenjenih sanaciji i obnovi oteenih i poruenih objekata, te je stoga oigledno da nedostaju podaci o samoj poplavi i onome to je njoj prethodilo. Unapreenje upravljanja oblau rizika od poplava trebalo bi potraiti u meunarodnim projektima, saradnjama graninih drava koje su ugroene istim rekama, iznalaenja najboljih reenja i scenarija u budunosti na osnovu uenja iz greaka u prolosti. Dalje prikupljanje podataka trebalo bi usmeriti na neke od sledeih institucija: Srbijavode, Vode Vojvodine, Institut za vodoprivredu Jaroslav erni, a pripremu i izradu strategija za budue upravljanje rizikom od poplava na tabove civilne zatite u odreenim optinama, kao i novo oformljena tela koja e biti usmerena iskljuivo na ovu tematiku.

Marija Milanov

98

Analiza primenljivosti ciklusa katastrofalnih dogaaja u Srbiji na primeru poplava

9. LITERATURA
[1] Juan Carlos Villagrn De Len., Source 4 Ranjivost, konceptualni i metodoloki pregled , Serija publikacija UNU-EHS Broj 4/2006 [2] United Nations International Strategy for Disaster Reduction Secretariat (UNISDR)Guidelines for Reducing Flood Losses, 2002. [3] United States Agency for Internatonal Development (USAID) Upravljanje vanrednim situacijama i procena ugroenosti na lokalnom nivou, 2008. [4] Milo Miloradovi Tamike poplave: JVP Vode Vojvodine, Novi Sad, februar 2007. [5] Institut za vodoprivredu Jaroslav erni - Zatita od poplava u Srbiji, Beograd, 1998. [6] Professor PhD Himayatullah Khan, Assosiate professor PhD Laura Giurca Vasilescu, Assosiate professor PhD Asmatullah Khan, Disaster Management Cycle A Theoretical Approach, 2006. [7] Sriyanie Maiththapala, International Union for Conservation of Nature and Natural Resources (IUCN) Integrating Environmental Safeguards into Disaster management: a field manual, 2008.

10. WEB Izvori

[1] http://www.scribd.com/doc/19821523/Flood-Disaster-Management [2] http://www.vodevojvodine.com/rs/8/DOWNLOAD/152//337/%20% 20.htm [3] http://www.secanj.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id =42& Itemid=62 [4] http://www.hidmet.gov.rs/ciril/hidrologija/index.php

Marija Milanov

99