FRANCESKO PETRARKA-KANCONIJER

Francesko Petrarka je rodjen 20. Jula 1304. godine u Arecu. Roditelji su mu bili ser Petrarko I Eleta Kandjani. Svoju pripadnost struji belih gvelfa Petrarkin je otac kao I Dante,platio progonstvom iz Firence I tako je izgnanstvo indirektno utisnulo pecat I na ovog italijanskog knjizevnika. Studirao je pravo najpre u Monpeljeu,a zatim u Bolonji. Medjutim,osnovna preokupacija njegovog zivota je vec tada bila knjizevnost,narocito poezija. U Avinjon se vratio 1326. godine I tu se 6. Aprila 1327. godine zaljubio u crkvi Sv. Klare u jednu zenu koju je u Kanconijeru nazvao Laurom. Porodicne neprilike naterale su Petrarku da veoma brzo napusti Avinjon I da prati svog prijatelja,karddinala Djovanija Kolonu u Gaskonju. I docnije,Petrarka je veoma cesto putovao. Obisao je Flandriju,Nemacku,Spaniju,Maroko,Englesku. Petrarkina se slava veoma brzo sirila,tako das u ga 1340. godine pozvali I rimski senat I pariski univerzitet dag a svecano ovencaju lovorovim vencem. Petrarka je izabrao Rim I na Uskrs 1341. godine primio je lovorov venac iz ruku prijatelja,senator Orsa del Angvilara. Petrarka potom odlazi u Veronu,a zatim I u Parmu gde ga je zatekla vest o Laurinoj smrti,kojoj su uskoro sledile vesti o smrti kardinala Kolone I drugih prijatelja koji su te,tragicne 1348. godine pomrli od kuge koja je harala Evropom. Posle 1349. godine Petrarka se konacno nastanio u Italiji I cenjen I postovan od citavog tadasnjeg drustva,ziveo je u Padovi. Umro je od Apopleksije u mestu Arkva kod Padove 19. jula 1374. godine. Petrarka je za sobom ostavio potomstvo. Sina Djovanija je nadziveo dok mu je cerka Franceska bila uteha u starosti. Kanconijere ili kako ga Petrarka naziva Rerum vulgarium fragmenta,nadziveo je sva latinska pesnikova dela. Sastavljen je od 366 priloga:sonata,madrigala,balata I kancona,I Petrarka ga je do kraja zivota doterivao I slagao. Deli se obicno u dva dela,u pesme za zivota gospodje Laure I pesme posle smrti gospodje Laure,a kao granica uzima se 265. Sonnet. U Petrarkinoj kompoziciji Kanconijera ta podela ne postoji I delo predstavlja jedinstvenu celinu.