Revizija

PITANJA ZA II KOLOKVIJUM:

1. Opštim ciljem revizije može se proglasiti...........

Opštim ciljem revizije može se proglasiti omogućavanje revizoru
da izrazi mišljenje o tome da li su finansijski izveštaji u svim bitnim
aspektima sačinjeni u skladu sa utvrđenim okvirom finansijskog
izveštavanja.
2. Prema međunarodnim standartima revizije ( ISA 500) izjave
uprave o finansijskim izveštajima se mogu kategorizovati.
Prema ISA 500, izjave o finansijskim izveštajima su izjave uprave,
eksplicitne ili u naznakama koje čine sastavni deo finansijskih izveštaja.
One se mogu kategorizovati na sledeći način:
~postojanje -neko sredstvo ili obaveza postoje na određeni
datum;
~prava i obaveze –neko sredstvo ili obaveza pripadaju pravnom
licu (preduzeću);
~pojava –transakcija ili događaj su se desili tokom perioda, a
vezani su za preduzeće;
~kompletnost –ne postoje neevidentirana sredstva, obaveze,
transakcije ili događaji, ili neobjavljene stavke;
~procena –sredstvo ili obaveza vodi se po odgovarajućoj
knjigovodstvenoj vrednosti;
~vrednovanje –transakcija ili događaj su evidentirani u
odgovarajućem iznosu, a prihod ili rashod su raspodeljeni u
odgovarajući period;
~prezentacija i objavljivanje –neka stavka je objavljena,
klasifikovana i opisana u skladu sa prihvatljivim okvirnim zahtevima
izveštvanja u pogledu primenjenog računovodstvenog metoda.
3. U obavljanju revizije postoje dve vrste rizika. Navedite i
objasnite.
Postoje dve vrste rizika u obavljanju revizije. Jedna vrsta rizika
naziva se rizik firme, u kome je rizik da će revizor ili revizorska firma
biti oštećeni zbog odnosa sa klijentom, iako je izveštaj o reviziji, urađen
za tog klijenta, bio korektan. Druga vrsta rizika je revizorski rizik, u
kome je rizik da revizor može dati netačan izveštaj odnosno mišljenje o
reviziji finansijskih izveštaja.
4. Značajnost je drugi važan koncept u reviziji. Objasnite.

Za II kolokvijum 1
Revizija

Drugi važan koncept u reviziji je značajnost, koja je vezana za

toleranciju u pogledu grešaka, ili drugačije rečeno, za tačnost koju
revizor prihvata u svojoj reviziji. Revizijski rizik i značajnost su elementi
koji određuju vrstu i obim dokaza koje revizor mora da sakupi, a otuda i
postupke revizije koji se moraju obaviti. Ako revizor prihvati visok
stepen rizika i visok nivo značajnosti, moraće se izvršiti znatno manji
broj revizijskih postupaka, nego kada su prihvaćeni mali stepen rizika i
značajnosti.
5. Prikažite i objasnite model revizorskog rizika.
Cilj utvrđivanja revizijskog rizika je da omogući revizoru da odredi
prirodu, vremenski raspored i obim postupaka revizije neophodan da bi
se dostigao prihvatljiv nivo pouzdanosti u reviziji. Model revizijskog
rizika može se prikazati kao: PRN=PRR/(IR*KR)
Ovaj model prikazuje da funkcija planiranog rizika neotkrivanja
značajne greške (PRN) zavisi od:
• PRR (prihvatljivog revizijskog rizika) –koji je komplementaran
nivo pouzdanosti koji revizorska firma očekuje u svojim
revizijama;
• IR (inherentnog rizika) –koji predstavlja verovatnoću da neki
saldo ili klasa transakcije sadrže značajnu grešku, pod
pretpostavkom da ne postoji potrebna interna kontrola;
• KR (kontrolnog rizika) –koji predstavlja verovatnoću da salda
računa ili klasa transakcije sadrže značajne greške, koje sistem
interne kontrole organizacije nije sprečio ili otkrio.
Ukoliko utvrdi rizik za svaki saldo računa ili vrstu transakcije,
revizor može da odredi koliko može da se osloni na sistem interne
kontrole i obim dokaznog ispitivanja, koji su neophodni da bi se došlo
do planiranog rizika neotkrivanja značajne greške.
6. Međunarodni standart revizije ISA 320 razmatra značajnost sa
stanovišta korisnika finansijskih izveštaja. Objasnite.
Da bi korisnici finansijskih izveštaja mogli da donesu prave
ekonomske odluke, potrebne su im informacije koje nisu izostavljeni ili
pogrešno iskazani. Značajnost zavisi od veličine stvake ili greške koje
se procenjuju na osnovu konkretnih okolnosti u kojima je došlo do
izostvaljanja ili pogrešnog iskazivanja. Kod predstavljanja
računovodstvenih informacija, koncept značajnosti se primenjuje na tri
načina:
1. ako je značajna, neka stavka računovodstvene informacije se
objavljuje na način koji je čini relevantnom i pouzdanom;
2. zbog izostavljanja ili pogrešnog iskazivanja značajne greške,
računovodstvene informacije se ispravljaju;
3. beznačajna stavka računovodstvene informacije se ne navodi
u izveštaju, a nevažna greška se ne ispravlja, osim u slučaju kada to
propisuje zakon ili nalaže profesionalna dužnost.
7. Objasnite I fazu modela procesa revizije.

Za II kolokvijum 2
 Revizija

Prva faza modela procesa revizije je faza PRIHVATANJA KLIJENTA.

Podrazumeva odlučivanje o tome da li prihvatiti novog klijenta ili
nastaviti posao sa postojećim klijentom. Postupci, kao sastavni deo
procesa, obuhvataju procenu biografije klijenta i razloge za datu
reviziju, kao i uspostavljanje kontakta sa prethodnim revizorom, kako
bi se utvrdilo da li postoje bilo kakvi razlozi zbog čega ne bi trebalo
prihvatati imenovanje. Da bi revizor mogao da kvalitetno obavlja
delatnost revizije mora da raspolaže određenim nivoom poznavanja
poslovne delatnosti klijenta i privredne grane delatnosti, pa čak i samo
uključivanje drugih profesionalaca. Određivanje radnog osoblja koje će
obaviti reviziju takođe obuhvata proces prihvatanja klijenta. Posle
određivanja osoblja i skupljanja informacija, šalje se pismo o
angažovanju, koji predstavlja sporazum između revizorske firme i
klijenta o obavljanju revizije. Proces prihvatanja nekog novog klijenta
često uključuje i davanje predloga revizije ili ponude.
8. Objasnite II fazu modela procesa revizije.
Druga faza modela procesa revizije je faza PLANIRANJE REVIZIJE.
Ona ima za cilj utvrđivanje obima i vrste dokaza potrebnih da revizor
stekne uverenje da ne postoje značajno pogrešni iskazi u finansijskim
izveštajima. Da bi revizor stekao potpune informacije mora da dobije
više podataka o poslovanju kompanije, kao i dobijanje informacija o
zakonskom okviru i ispitivanje finansijskih izveštaja iz prethodne
godine. Važno je i da revizor razume internu kontrolu klijenta, koja su
dovoljna da bi planirao reviziju i razvijo efikasan pristup reviziji. Pored
toga, revizor će izvesti analitičke postupke kako bi utvrdio dešavanja
koja proizilaze iz mesečnih i kvartalnih podataka. Kada se prikupe i
procene sve informacije u pripremnoj fazi planiranja, revizor određuje
koja su ograničenja značajnosti, utvrđuje inherentni rizik, kontrolni rizik
i rizik neotkrivanja greške za svaku tvrdnju u finansijskim izveštajima.
Na kraju procesa planiranja, revizor formuliše konkretne ciljeve revizije.
9. Objasnite III fazu modela procesa revizije.
Treća faza modela procesa revizije je faza TESTIRANJE I
PROVOĐENJE DOKAZNIH POSTUPAKA. Cilj faze ispitivanja i prikupljanja
dokaza je da se pronađu dokazi koji potvrđuju istinitost i pouzdanost
finansijskih izveštaja. Testove i analize revizor izvodi u skladu sa
stepenom pouzdanosti koji zahteva memorandum plana revizije:
testove kontrola; dokazne testove transakcija; analitičke postupke i
testove detalja salda. Prikupljanjem pravne dokumentacije i dobijanjem
pisanih izjava uprave u kojima se ona izjašnjava o finansijskim
izveštajima, takođe predstavljaju principe na osnovu kojih revizor može
da utvrdi istinitost izveštaja. Krajnja opcija je konačno prikupljanje
dokaza i traženje neevidentirane obaveze.
10.Objasnite IV fazu modela procesa revizije.
Četvrta faza modela procesa revizije je faza PROCENA I
IZVEŠTAVANJE. Ova faza je poslednja faza modela procesa revizije i
zahteva opšte ispitivanje potencijalnih obaveza, naknadnih događaja i

Za II kolokvijum 3
 Revizija

drugih konačnih dokaza. Obavljaju se i drugi postupci, i to: postupci

zaključivanja, podnošenje izveštaja upravnom odboru, pripremu bitnih
pitanja za partnere. Dobijeni rezultati se procenjuju i priprema se
izveštaj o reviziji i ukoliko su ispitivanja i rezultati zadovoljavajući izdaje
se standardni pozitivni izveštaj.
11. Prihvatanje klijenta: prvi korak na putu ka mišljenju. Objasnite.
Komponente prihvatanja klijenta su: sticanje saznanja o preduzeću
klijenta, komunikacija sa prethodnim revizorom, moguće korišćenje
drugih profesionalaca (uključujući spoljnog stručnjaka) u reviziji,
korišćenje rada drugog revizora, uslovi angažovanja, pismo o
angažovanju na reviziji, određivanje radnog osoblja koje će obaviti
reviziju.
12. Kada odlučuje o tome koji su klijenti prihvatljivi, revizor mora biti
pažljiv. Objasnite.
Revizor mora da bude pažljiv kada odlučuje o tome koji su klijenti
prihvatljivi. U današnjem okruženju, zakonske i profesionalne
odgovornosti računovodstvene firme su takve da klijenti kojima
nedostaje integritet mogu izazvati ozbiljne probleme koji mogu skupo
koštati.
13. Za utvrđivanje opšteg plana revizije važno je poznavati poslovanje
klijenta. Objasnite.
Za utvrđivanje opšteg plana revizije važno je poznavanje poslova
klijenta, koje pomaže revizoru da odredi područja od posebnog značaja
za reviziju, proceni realnost računovodstvenih procena i izjava uprave,
kao i da donese sud o tome da li su računovodstvene politike i
objavljivanja urađena na adekvatan način. Što je i predstavljeno
Međunarodnim standardom revizije ISA 310: Revizor treba, pri
obavljanju revizije finansijskih izveštaja, da ima ili stekne saznanja o
preduzeću koja su dovoljna da bi mogao da identifikuje i razume
događaje, transakcije i aktivnosti koje, po njegovom sudu, mogu imati
značajan uticaj na finansijske izveštaje ili na izveštaj revizije.
14. Na osnovu većeg broja izvora, a nemajući uvida u internu
dokumentaciju revizor može u fazi prihvatanja klijenta da stekne
saznanja o datoj delatnosti i preduzeću, na osnovu kojih saznanja?
Na osnovu saznanja, kao na primer:
• Prethodnog iskustva s tim preduzećima ili delatnošću.
• Razgovor sa ljudima koji su povezani s preduzećem (npr. direktori
i viši službenici).
• Razgovor sa osobljem iz interne kontrole i pregledom izveštaja
interne revizije.
• Razgovor sa uglednim ljudima van preduzeća (npr. ekonomistima
koji su stručnjaci za datu delatnost, pravnicima i licima koja se
bave donošenjem propisa vezanih za datu delatnost, kupcima,
dobavljačima, konkurentskim preduzećima).

Za II kolokvijum 4
 Revizija

• Publikacije vezanu za datu delatnost (npr. državne statistike,

pregledi, tekstovi, trgovački časopisi, izveštaji koje su izdale
banke i agenti za trgovinu hartijama od vrednosti, finansijski
časopisi).
• Zakonodavstvo i propisi koji bitno utiču na preduzeće.
15.Razgovorom sa upravom i službenicima klijenta kao dobar izvor
informacija mogu da posluže sledeće teme: koje?
Ti razgovori mogu da obuhvate sledeće teme:
• Promene u upravi, organizacionoj strukturi i aktivnostima
klijenta.
• Postojeći državni propisi koji se tiču klijenta.
• Tekuće poslovanje preduzeća koje utiče na klijenta.
• Tekuće ili potencijalne finansijske teškoće ili računovodstveni
problemi.
• Postojanje povezanih strana.
• Nove ili zatvorene poslovne prostorije ili postrojenja.
• Nedavne ili predstojeće promene tehnologije, vrste proizvoda ili
usluga i prizvodnih ili distributivnih metoda.
• Promene računovodstvenog sistema i sistema interne kontrole.
16.Objasnite odnos između novog i prethodnog revizora.
Ako postoji prethodni revizor, IFAC-ov Kodeks etike za
profesionalne računovođe zahteva da novi revizor stupi u neposrednu
vezu sa prethodnim revizorom. U kom obimu će postojeći računovođa
moći da razgovara o poslovima koji se tiču klijenta sa predloženim
računovođom, zavisiće od dobijanja dozvole od klijenta i zakonskih i
moralnih propisa koji su vezani za objavljivanje.
Novi revizor treba da utvrdi da li je klijent obavestio postojećeg
računovođu, kao i da, od klijenta traži dozvolu da razgovara sa
postojećim računovođom, pre nego što prihvati imenovanje. Kada
prethodni revizor primi obaveštenje-pismo od novog revizora, on treba
da odgovori, po mogućnosti u pisanoj formi, navodeći bilo koje razloge
zbog kojih novi revizor ne bi trebalo da prihvati imenovanje.
Zadovoljavajući odgovor treba da se dobije u razumnom vremenskom
periodu. A ako odgovor ne bude primljen, novi revizor treba da pošalje
dopis prethodnom revizoru navodeći da postoji pretpostavka da ne
postoji profesionalni razlog zbog koga imenovanje ne bi trebalo
prihvatiti i da, ukoliko bude prihvaćen, namerava da preuzme
angažman.
17. Istraživanja koja vrši revizor pre prihvatanja klijenta razlikuju se
kod novog i kod postojećeg klijenta. Navedite i objasnite.
Istraživanja koja vrši revizor pre prihvatanja klijenta su:
~ posetiti njegove poslovne prostorije;
~ pregledati godišnje izveštaje koji se šalju akcionarima;
~ obaviti razgovor sa menadžmentom klijenta;
~ uzeti podatke iz javnih glasila i baza podataka;

Za II kolokvijum 5
 Revizija

~ konsultovati prethodnog revizora;

~ povećati obim preliminarnog istraživanja radi dobijanja
informacija.
Revizor mora da bude pažljiv kada odlučuje o tome koji su klijenti
prihvatljivi. Zbog zakonske i profesionalne odgovornosti
računovodstvene firme su takve da klijenti kojima nedostaje integritet
mogu izazvati ozbiljne probleme koji mogu skupo koštati.
Istraživanja koja vrši revizor za postojeće klijente su:
~ pregledati radnu dokumentaciju iz prethodnih godina;
~izvesti postupke sa ciljem identifikovanja značajnih promena koje
su se desile od zadnje revizije.
Mnoge revizorske firme vrše procenu postojećih klijenata svake
godine. Prethodni sukobi u vezi sa obimom revizije, vrstom mišljenja i
naknadama za profesionalne usluge mogu uticati na nastavak saradnje
klijent-revizor. Revizor, takođe, može odlučiti da ne nastavi obavljanje
revizije za klijenta, ukoliko zaključi da preuzima suviše veliki rizik. Ako
postoji bilo kakva nerešena parnica između revizora i klijenta može,
takođe, da utiče na nastavak saradnje.
18. Objasnite odnos između glavnog i drugog revizora (prema ISA
600).
Prilikom svog istraživanja podataka iz dokumentacije o poslovanju
klijenta, revizor može otkriti da je potrebno da reviziju jednog dela
finansijskih izveštaja uradi drugi revizor, ili da se angažuje stručnjak
kako bi se za klijenta izvršila odgovarajuća revizija. U tom slučaju,
međunarodni standardi nalažu određenu proceduru. ISA 600 je
standard koji se odnosi na korišćenje usluga drugog revizora. Revizor
koji je odgovoran za izveštavanje je glavni revizor. Glavni revizor koristi
rad drugog revizora i mora utvrditi na koji način će rad drugog revizora
uticati na reviziju. Takođe je odgovoran za sprovođenje postupaka
kojim se dobijaju odgovarajući revizorski dokazi da je rad drugog
revizora bio zadovoljavajući. Da revizor sebe može smatrati glavnim,
zavisi od značajnosti dela finansijskog izveštaja kojeg reviduje; stepena
poznavanja komponenata poslovanja i rizika neotkrivanja značajno
pogrešne izjave u finansijskim izveštajima onih komponenti preduzeća
čiju je reviziju obavio drugi revizor. Glavni revizor treba da dobije
pisanu izjavu od drugog revizora u kojoj ovaj potvrđuje da je saglasan
sa računovodstvenim, revizijskim i zahtevima izveštavnja.
19. Objasnite osnovne uslove angažovanja revizora (prema ISA 210).
Prema ISA 210 ''revizor i klijent treba da se dogovore o uslovima
angažovanja''. Uslovi angažovanja obuhvataju dogovor o onom što
treba da bude urađeno (cilj, obim i izveštaj revizije), ko to treba da
uradi (revizorski tim), i koliko to košta (naknada). Dogovoreni uslovi se
moraju navesti u revizorovom pismu o angažovanju, ili nekoj drugoj,
podesnoj formi ugovora.
20.Objasnite potencijalnu naknadu.

Za II kolokvijum 6
 Revizija

Potencijalna naknada je naknada za profesionalne usluge koja se

temelji na nalazima revizora, to je dogovor, po kome se neće zahtevati
nikakva naknada za izvršene usluge, ukoliko se ne dobije određeni
nalaz ili rezultat, ili kada je ta naknada, na neki drugi način
potencijalna, odnosno zavisi od nalaza ili rezultata tih usluga.

21. Definišite pismo o angažovanju i objasnite njegovu sadržinu.

Pismo o angažovanju je sporazum ugovora između
računovodstvene firme i klijenta o obavljanju revizije i s njom
povezanih usluga. Pismo revizora o angažovanju dokumentuje i
potvrđuje njegovo prihvatanje posla, cilja i obima revizije, stepena
odgovornosti revizora prema klijentu i forme bilo kojih izveštaja.
Forma i sadržaj pisma o angažovanju, zavisno od klijenta, mogu
biti različiti, ali uobičajeno je da ta pisma ukažu na sledeće:
• Cilj revizije finansijskih izveštaja;
• Odgovornost uprave za finansijske izveštaje;
• Obim revizije, uključujući navođenje važećih zakona, propisa i
pravila profesionalnih tela prema kojima postupa pri obavljanju
revizije;
• Oblik bilo kakvih izveštaja ili drugog načina prenošenja rezultata
revizije;
• Činjenicu da zbog prirode i ostalih inherentnih ograničenja
revizije, pored inherentnih ograničenja bilo kojeg sistema interne
kontrole, postoji neizbežan rizik neotkrivanja čak i nekih značajno
pogrešnih izjava;
• Neograničen pristup svim evidencijama, dokumentaciji i drugim
informacijama koje su neophodne za reviziju.
Revizor može da uvrsti u pismo i sledeće:
o Postupke i načine vezane za planiranje revizije;
o Očekivanje prijema pisane potvrde od strane uprave koja se
odnosi na izjave u vezi sa revizijom;
o Zahtev klijentu da potvrdi uslove angažovanja, putem potvrde
prijema pisma o angažovanju;
o Opis bilo kojih drugih pisama ili izveštaja koje revizor namerava
da izda klijentu;
o Osnovicu na kojoj je obračunata naknada za profesionalne usluge
i bilo koje aražmane u pogledu ispostavljanja fakture.
22.Šta bi predlog angažovanja za klijente trebalo da sadrži prema
međunarodnom standardu kontrole kvaliteta.
Međunarodni standard kontrole kvaliteta ISO (9001) daje savete o
onome što bi predlog angažovanja za klijenta trebao da sadrži. Ovi
predlozi su parafrazirani, kako bi se primenili na revizijske predloge o
angažovanju:

Za II kolokvijum 7
 Revizija

•
Predlog angažovanja treba da pruži jasne i konačne tehničke
podatke u vezi sa troškovima revizije, komunikacijom sa
revizorskom firmom, obavljanjem revizije i verifikacije revizorskih
postupaka prema specifikacijama.
• Uprava treba da ustanovi programe revizije po fazama, sa
kontrolnim tačkama koje odgovaraju prirodi sistema kompanije.
• Pored navođenja potreba klijenta, predlog treba da sadrži osvrt
na propise vezane za trgovinu hartijama od vrednosti, propise
vezane za zaštitu prirodne sredine, državne i druge propise, kao i
detalje u politikama kompanije koji nisu obuhvaćeni postojećim
zakonskim propisima.
• Aspekti predloga koji se odnose na kvalitet revizije treba da budu
jasni i treba da adekvatno definišu karakteristike bitne za
reviziju, kao što su kriteriji saglasnosti ili nesaglasnosti.
• Treba da budu navedene metode vrednovanja i ispitivanja, kao i
kriteriji prihvatanja koji se primenjuju pri proceni finansijskog
informacionog sistema kompanije, kako u fazi planiranja tako i u
fazi testiranja. Parametri treba da obuhvate sledeće: ciljne
vrednosti uspešnosti poslovanja, značajnost, kriterije
usklađenosti i neusklađenosti, metode ispitivanja i vrednovanja,
kao i pitanja vezana za kompjuterski softver.
23.Navedite i objasnite pitanja koja može da obuhvati predlog revizije
za novog klijenta.
Predlog novom klijentu može da obuhvati sledeća pitanja:
~ skraćeni sadržaj predloga, daje kratak opis predloga sa
specijalnim naglaskom na očekivanje klijenta, pristup reviziji, najniže
uslove aranžmana ispod kojih se ne može ići i koordinaciju revizije sa
internim revizorima.
~ poslovanje klijenta i očekivanja revizije,
~ prednosti revizorske firme, mogu biti iskazane odnosom
prema pružanju usluga klijentu, tehničkom kompetentnošću,
iskustvom, željom da se premaše očekivanja, kao i davanje saveta i
pružanje pomoći u rešavanju određenih pitanja.
~ revizorski tim, obuhvata opis članova revizorskog tima i sažet
prikaz njihovog ranog iskustva.
~ pristup reviziji, predlog može da sadrži kratak prikaz opšteg
pristupa reviziji koji ima revizorska firma i načina na koji je on
prilagođen datom klijentu.
~ interni revizori klijenta, u svim revizijama se, u izvesnoj meri,
mora oslanjati na rad internih revizora klijenta.
~ promene revizora i menadžment, razmatranje potreba za
promenom u kompaniji može biti veoma bitno kada se radi o
uveravanju kijenta da zameni revizore.

Za II kolokvijum 8
 Revizija

~ usluge koje revizorska firma može pružiti klijentu, ovde

se mogu navesti poreske, finansijske, usluge vezane za vođenje
preudzeća, kao i druge usluge koje nudi revizorska firma.
~ aktivnosti nakon završene revizije, usluge nakon završetka
revizije mogu da uključe nadgledanje obavljanja nalaza revizije,
samoprocenu revizorske firme, pravljenje upitnika za upravu radi
procene uspešnosti revizije, pisanje skraćenih izveštaja o tome šta je
rađeno tokom revizije, kao i ''zadovoljavajući pregled'' koji se daje
klijentu.
~ prilog, u prilog se mogu dati dodatne informacije o revizorskom
timu, šema plana revizije, kao i spisak reprezentativnih publikacija.
24.Objasnite početne intervjue sa upravom klijenta.
Početni intervjui sa upravom kljienta su ključni postupci u novom
angažmanu. Najvažniji intervjui su oni koji se obave sa višim
rukovodstvom kompanije klijenta. Upravo putem tih razgovora, revizor
može doći do saznanja o planovima i politikama koji bi mogli uticati na
finansijske izveštaje, problematici vezanoj za preduzeće i industrijsku
granu u kojoj ono posluje, kao i o važnim pravnim i regulatornim
pitanjima. Važno je obaviti razgovore sa upravom klijenta i radi
upoznavanja sa njenim ciljevima i očekivanjima, kao i planovima za
ostvarivanje zacrtanih ciljeva, bilo oni kratkoročni ili dugoračni ciljevi.
Ako revizor razume ciljeve i strategiju uprave, lakše može planirati
reviziju i poboljšati položaj preduzeća klijenta.
25.Objasnite odnos revizora sa revizorskom komisijom.
Ukoliko postoji revizorska komisija, revizori treba da se sa njom
sastanu u ranoj fazi. Revizorska komisija se sastoji od odabranih
članova upravnog odbora kompanije koji aktivno učestvuju u
nadgledanju i praćenju računovodstvenih politika i politika finansijskog
izveštavanja i prakse kompanije. Tokom prvog sastanka, revizor treba
da objasni i razmeni mišljenje o predviđenom obimu revizije i da stekne
saznanja o očekivanjima ili specijalnim potrebama komisije.
26.Objasnite posetu i obilazak radnih prostorija klijenta od strane
revizora.
Poseta i obilazak radnih prostorija kompanije će pomoći revizoru
da se bolje upozna sa preduzećem i uslovima poslovanja kiljenta.
Obilazak poslovnih objekata može da se utvrde neke mere zaštite
interne kontrole. Uvid u proizvodni proces će pomoći revizoru da
proceni kretanje zaliha i korišćenje osnovnih sredstava. Poznavanje
organizacione šeme objekata i fizičkog rasporeda pogona,
možeomogućiti revizoru da u fazi planiranja postavi prava pitanja, ili da
dobije prave odgovore u kasnijoj fazi revizije. U poseti na licu mesta,
revizor može da uoči znakove potencijalnih problema.
27.Objasnite preliminarne analitičke postupke.
Najmanje dva puta u toku revizije se provode analitički postupci.
Međunarodni standard revizije (ISA) 520, indicira da, ''Revizor treba da
primeni analitičke postupke u fazama planiranja i sveukupnog opšteg

Za II kolokvijum 9
 Revizija

ispitivanja revizije''. Mada većina ovlašćenih računovođa preporučuje

da se analitički postupci provode i u toku faze III (ispitivanje i
prikupljanje dokaza).
Revizor treba da primeni analitičke postupke u fazi planiranja kako
bi lakše mogao razumeti poslovanje i utvrditi područja potencijalnog
rizika. Primena analitičkih postupaka može ukazati na neke aspekte
poslovanja kojih revizor možda nije bio svestan. Pri analitičkim
postupcima u fazi planiranja revizije koriste se i finansijske i
nefinansijske informacije, i tipično obuhvataju podatke tekućeg
perioda. Problemi ili neuobičajeni odnosi, otkriveni u ovoj fazi, uzimaju
se u obzir prilikom formulisanja plana revizije. Otkrivanjem
potencijalnih problema u početnoj fazi revizije, revizor može dovoljno
dobro isplanirati posao kako bi dobio dovoljno kompetentnih dokaza za
davanje odgovarajućeg mišljenja.
28.Objasnite zahteve ISA 400.
Prema zahtevima Međunarodnog standarda revizije (ISA) 400,
''Revizor treba da stekne zadovoljavajuća saznanja i da se upozna sa
računovodstvenim i sistemima interne kontrole, kako bi mogao
napraviti plan revizije i razraditi efikasan metod revizije''. Ako revizor
može da proceni kvalitet tih sistema i da proveri da li su oni pravilno
primenjeni u toku godine koja je predmet revizije, onda se u reviziji
može osloniti na te sisteme. U terminologiji modela revizorskog
uverenja pravilno funkcionisanje ovih sistema može smanjiti revizijski
rizik.
29.Definišite sistem interne kontrole (prema ISA 400) i navedite
sadržinu sistema interne kontrole.
Sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke
(interne kontrole) usvojene od strane uprave preduzeća radi postizanja
cilja uprave vezanog za osiguranje, u najvećoj mogućoj meri, redovnog
i uspešnog vođenja preduzeća, uključujući poštovanje usvojenih
politika menadžmenta, zaštitu sredstava, sprečavanje krađe ili greške,
tačnost i kompletnost računovodstvenih evidencija i blagovremenu
pripremu pouzdanih finansijskih podataka.
Prema ISA 400, sistem interne kontrole sadrži sledeće:
• Uslovi obavljanja interne kontrole –kontrolno okruženje: celokupno
ponašanje, shvatanje i postupci uprave koji se odnose na sistem
interne kontrole i njen značaj u preduzeću. Faktori koji se
ispoljavaju u kontrolnom okruženju su:
1. funkcija upravnog odbora i njegovih komisija,
2. filozofija i stil rada uprave,
3. organizaciona struktura preduzeća i metode dodele ovlašćenja i
odgovornosti, i
4. kontrolni sistem uprave, uključujući funkciju interne revizije,
kadrovsku politiku i razdvajanje dužnosti.

Za II kolokvijum 10
 Revizija

•Kontrolne postupke: one politike i postupke, pored kontrolnog

okruženja koje je ustanovila uprava radi postizanja specifičnih
ciljeva preduzeća, uključujući:
1. izveštavnje, opšte ispitivanje i usklađivanje izvoda otvorenih
stavki,
2. proveru matematičke tačnosti evidencija,
3. kontrolu aplikacija i uslova rada kompjuterskih informacionih
sistema,
4. održavanje i opšte praćenja kontrolnih računa i probnih salda,
5. odobravanje i kontrola dokumenata,
6. poređenje internih podataka s eksternim izvorima informacija,
7. porđenje rezultata prebrojavanja gotovine, hartija od vrednosti
i zaliha sa računovodstvenim evidencijama,
8. ograničavanje direktnog fizičkog pristupa sredstvima i
poslovnim knjigama, i
9. poređenje i analizu finansijskih rezultata s planiranim iznosima
(iznosima navedenim u finansijskom planu).
30. Značajan elemenat razumevanja računovodstvenog i sistema
interne kontrole jeste procena oslanjanja klijenta na računarske
informacione sisteme. Objasnite.
ISA 401 ukazuje da: ''Revizor treba da razmotri kako
kompjuterizovani informacioni sistemi (KIS) utiču na reviziju''. Revizor
treba da ima dovoljno saznanja o KIS-u, kako bi mogao da planira,
usmerava, nadgleda i ispita obavljeni posao. Revizor koji se oslanja na
kompjuterizovanu obradu, mora steći razumno uverenje da se
relevantni programi pravilno koriste. Konkretno, revizor mora da
preispita integritet kompjuterskih programa i fajlova, kao i način
korišćenja tih programa u datom periodu, da bi proverio da li su oni
pravilno korišćeni.
31.Navedite definiciju značajnosti prema Međunarodnom revizorskom
standardu.
Informacija je značajna ako njeno izostavljanje ili pogrešno
iskazivanje može uticati na ekonomske odluke njenih korisnika donete
na osnovu finansijskih izveštaja. Značajnost zavisi od veličine stavke ili
greške, procenjene u konkretnim okolnostima njenog izostavljanja ili
pogrešnog navođenja. Dakle, značajnost predstavlja prag ili tačku
preseka, a ne kvantitativnu karakteristiku koju informacija mora imati
ako pretenduje da bude korisna.
32.Objasnite razliku između računovodstvene i revizorske
značajnosti.
Računovodstvena značajnost je ex post značajnost. To znači
dilemu, da li je neku stavku trebalo objaviti ili ne! U tim slučaju, odluke
vezane za rentabilnost nisu relevantne jer je stavka već otkrivena i nisu
potrebni nikakvi dodatni troškovi. Revizijska značajnost, s druge strane,
je ex ante. Značajnost je koncept revizije koji se koristi radi
projektovanja revizije na način, da ona otkrije značajne stavke: one još

Za II kolokvijum 11
 Revizija

nisu otkrivene! Da bi revizor pronašao neku značajnu (nenamernu)

grešku, postoje dodatni troškovi. Zbog toga, revizija značajnosti uvek
zahteva profesionalni sud da bi se donela odluka u pogledu isplativosti.
33.Pri donošenju počtenog suda o značajnosti revizor mora razmotriti
nekoliko faktora. Navedite i objasnite.
Pri donošenju početnog suda o značajnosti, revizor mora razmotriti
nekoliko faktora. Prvo, značajnost je relativno, pre nego apsolutno
načelo. Za većinu ljudi, suma od 10,000 USD predstavlja veliku grešku
ako se radi o našem bankovnom računu, ali za Tokyo Mitsubishi banku
sa preko 800 milijardi USD u imovini, to je ''obična sitnina''. Drugi
faktor razmatranja je da se sudovi o značajnosti moraju vezati za
''bazu'' finansijskog izveštaja koja ima kritično značenje za korisnika tih
izveštaja. Uobičajene osnove su neto dobit pre oporezivanja, tekuća
sredstva, tekuće obaveze, ukupna prodaja, ukupna sredstva i vlastiti
kapital.
Konačno, pri donošenju početnih sudova, revizor mora razmotriti
kvalitativne faktore, kao na primer, da li je pogrešan iskaz namerna ili
nenamerna greška, da li on utiče na ugovoreni sporazum, i da li taj
pogrešan iskaz utiče na trend dobiti.
34.Definišite revizorske rizike prema ISA 400.
Revizor treba da upotrebi profesionalni sud da bi procenio revizijski
rizik i projektovao postupke revizije, kako bi osigurao da taj rizik bude
ograničen na prihvatljivo nizak nivo.
Revizijski rizik je rizik da će revizor dati neodgovarajuće revizorsko
mišljenje kada je finansijski izveštaj značajno pogrešno iskazan.
Revizijski rizik ima tri komponente:
~Inherentni rizik je podložnost nekog salda računa ili vrste
transakcija na pogrešne iskaze-greške koje bi mogle biti značajne,
pojedinačno ili kada se saberu s greškama u drugim saldima ili
vrstama, pod pretpostavkom da nije bilo potrebnih internih kontrola.
~Kontrolni rizik je rizik da pogrešan iskaz-greška koja bi se
mogla pojaviti u nakom saldu računa ili vrsti transakcija i koja bi mogla
biti pojedinačno značajna, ili kada se sabere s pogrešnim iskazima-
greškama u drugim saldima ili vrstama transakcijama, neće biti
blagovremeno sprečena ili otkrivena i ispravljena primenom
računovodstvenog i sistema interne kontrole.
~Detekcioni rizik je rizik da dokazni postupci revizora neće
otkriti grešku koja postoji u saldu računa ili vrsti transakcija, a koja bi
mogla biti značajna, pojedinačno ili kada se sabere sa greškama u
ostalim saldima ili vrstama transakcija.
35.Definišite memorandum o planu revizije i navedite njegovu
sadržinu.
Memorandum o planu revizije i priprema programa revizije je
poslednji korak u procesu planiranja. Memorandum o planu revizije je
pisano obaveštenje o detaljima planiranog metoda revizije i

Za II kolokvijum 12
 Revizija

finansijskom planu revizije. Memorandum o planu revizije uglavnom

sadrži:
o Podatke i informaciju (background) u kojoj su opisani
struktura kompanije klijenta, te njegove delatnosti i
organizacija;
o Ciljevi revizije, pri čemu se navodi da li se radi o reviziji za
akcionare, državne organe ili se revizija obavlja u posebne
svrhe;
o Procenu rizika angažovanja i potencijalne naknadne
postupke s obzirom na utvrđene povećane rizike angažmana,
koji su identifikovani u fazi prihvatanja klijenta;
o Navođenje drugih revizora ili eksperata na koje će se
revizija oslanjati;
o Procenu značajnosti;
o Inherentne rizike, utvrđene ne osnovu uvida u poslovanje
klijenta;
o Zaključke vezane za kontrolno okruženje, uključujući moguće
oslanjanje na interne revizore;
o Klasifikaciju okruženja klijenta i nivo oslanjanja na KIS sisteme
klijenta;
o Ocenu kvaliteta računovodstvenog sistema i sistema internih
kontrola, a posebno identifikaciju postupaka interne kontrole
koji ublažavaju utvrđene inherentne rizike;
o Kratak ukupan prikaz revizorskog pristupa za obradu
svakog salda računa i odnosnog cilja revizije za koji je utvrđen
inherentni rizik;
o Vremenski raspored i terminski plan rada revizora, uz
navođenje postupaka koji se mogu obaviti pre datuma bilansa
stanja;
o Finansijski plan revizije, s detaljnim navođenjem svakog
nivoa ekspertize s kojom revizorski tim raspolaže.
36. Kvantitet, kvalitet i vrste dokaza neophodnih za izražavanje
revizorskih mišljenja.
Odbor za postupke revizije (AICPA) je kroz standarte definisao da
prikupljeni dokazi moraju da budu dovoljni i kompetentni. Kad kažemo
''dovoljan'' odnosi se na kvantitet ili broj dokaza koje treba prikupiti, a
kad kažemo ''kompetentan'' odnosi se na kvalitet i ubedljivost dokaza.
Zahvaljujući svom profesionalnom iskustvu, a to je sposobnost koja se
stiče ličnim iskustvom, revizor može da odgovori na pitanja ''koliko je
dokaza dovoljno'' i ''koji je dokaz kompetentan''. Pomoću različitih vrsta
dokaza, zbog važnosti pitanja njihovog porekla ili izvora, revizor može
da proceni kvalitet dokaza. Vrste dokaza su:
 Interne kontrole,
 Fizički pregled,
 Dokumentarni dokazi,

Za II kolokvijum 13
 Revizija

 Glavna knjiga i dnevnici,

 Kompenzacije i racia,
 Računska kontrola,
 Usmeni dokazi.
37.Objasnite interne kontrole kao dokaze, fizičke dokaze i
dokumentarne dokaze.
Interne kontrole kao dokazi ~ tačnost i pouzdanost
računovodstvenih podataka doprinosi adekvatan sistem interne
kontrole. Glavni faktor koji određuje koliko dokaza će revizor trebati da
pribavi na osnovu dokumenata, knjiženja, istraživanja i drugih izvora
jeste, adekvatnost sistema interne kontrole. Ukoliko je interna kontrola
jača, bit će potrebno manje ostalih dokaza, a ukoliko je interna kontrola
slabija revizor će morati da pribavi veći broj dokaza.
Fizički dokazi ~ najbolji dokazi fizičkog postojanja sredstava je
stvarni pregled putem ličnog uvida ili prebrojavanja pojedinih njihovih
vrsta. Na svaki znak koji izazove sumnju u pogledu kvaliteta ili stanja
zaliha revizor treba da obrati pažnju. I pored činjenice da se fizičkim
pregledom može identifikovati postojanje sredstva, kao i njihova
količina, odnosno broj i kvalitet, fizički dokazi moraju da budu
dopunjeni drugim vrstama dokaza.
Dokumentarni dokazi ~ u zavisnosti od toga da li je dokument
kreiran u samom preduzeću ili dolazi izvan preduzeća, delimično zavisi
vrednost dokumenta kao dokaza. Najkvalitetnije dokumentarne dokaze,
predstavljaju dokumenta koja su sačinjena izvan preduzeća klijenta i
dostavljena direktno revizoru. Mnoga od ekstenih dokumenata na koje
je upućen revizor su ona koja poseduje preduzeće klijent (izvodi iz
banke, fakture dobavljača, ugovori, porudžbenice od kupaca i dr.), a pri
odlučivanju u kojoj meri može da se osloni na ovu vrstu dokaza, revizor
treba da ima u vidu da li je dokument takvog tipa da može lako da
bude kreiran ili predstavljen od strane nekog od zaposlenih u
preduzeću. Revizor bi posebno morao da bude oprezan da prihvati kao
dokaz dokumenta koja su na bilo koji način prepravljena.
38.Poređenja i racia kao dokazi, računska kontrola kao dokaz i
usmeni dokazi.
Poređenja i racia kao dokazi ~ jednostavan metod za
uočavanje nekih značajnih promena jeste upoređivanje iznosa svih
pozicija aktive, pasive, prihoda i rashoda sa iznosima odgovarajućih
pozicija iz predhodnog perioda. Za revizora je, takođe, korisno da
izračunava tzv.racio brojeve, odnosno relacije između pojedinih pozicija
bilansa stanja i uspeha, na osnovu kojih može da izvede odgovarajuće
zaključke u pogledu finansijske situacije preduzeća i efikasnosti
njegovog poslovanja.
Računska kontrola kao dokaz ~ računska kontrola je forma
dokaza koja je slična upoređivanjima i racio brojevima. Računsku
kontrolu revizor sam vrši da bi utvrdio aritmetičku tačnost u knjigama

Za II kolokvijum 14
 Revizija

preduzeća. Najjednostavniji vid ovog dokaza sastoji se u sabiranju

cifara u odgovarajućim kolonama dnevnika, odnosno stranama glavne
knjige da bi se proverila tačnost zbira.
Usmeni dokazi ~ u toku revizije, revizor postavlja veliki broj
pitanja rukovodiocima i radnicima preduzeća -klijenta. Pitanja se
odnose na različite stvari: lokaciju knjiga i dokumenata, razloge za
primenu nekih neuobičajenih računovodstvenih postupaka,
verovatnoću naplate zastarelih potraživanja itd. Odgovore koje revizor
dobija predstavljaju posebnu vrstu dokaza, mada usmeni dokaz nije
dovoljan sam po sebi, ali može biti koristan. Pri postavljanju pitanja,
zbog obavljanja revizije po nalogu preduzeća, revizor ne bi trebao da
se ponaša ne taktično. S tim da je u revizorskom poslu nedostatak
taktičnosti mnogo ozbiljniji od nedostatka tehničke veštine.

39.Objasnite testove i uzorke.

U planiranju i sprovođenju programa revizije korisno je razlikovati
dva postupka: ocenu sistema interne kontrole i testiranje podataka na
osnovu kojih su sačinjeni bilansi. Zadatak revizora je da indicira na
adekvatnost interne kontrole i da istovremeno verifikuje iznose koji su
iskazani u bilansima. Za obe vrste koristi se metoda uzoraka.
Testiranje računovodstvenih podataka znači ispitati deo ili uzorak
finansijskih transakcija da bi se utvrdilo njihov kvalitet i istinitost.
Primena uzorka znači mnogo više od ispitivanja dela raspoloživih
podataka, ona znači da se deo grupe transakcija ispituje sa ciljem da
se ocene karakteristike cele grupe.
Dva osnovna postupka se koriste za izbor uzoraka odgovarajućih
transakcija preduzeća: na osnovu prosuđivanja samog revizora i na
osnovu metoda slučajnog izbora. Na osnovu prosuđivnja samog
revizora, revizor unapred određuje veličinu i sastav svakog uzorka za
reviziju bez obraćanja na druge izvore. A na osnovu metoda slučajnog
uzorka, revizor bira pouzdane veličine uzoraka i, na osnovu tablica
slučajnih brojeva, vrši izbor jedinica koje će ući u uzorke. Navedeni
postupci se, u revizorskoj praksi često kombinuju u smislu da se
namerni uzorak, izabran prosuđivanjem samog revizora, dopunjava
slučajnim uzorkom.
Blok uzorak ~ osnovna karakteristika blok uzorka jeste da on
uključuje sve jedinice u okviru izabranog vremenskog perioda, tj.
izabrane numeričke ili slovne sekvence.
Sistematski uzorak ~ pogodan metod za izbor uzorka bi bio da
izvuče svaki dvadeseti ček iz serije. Takav postupak se naziva
sistematskim izborom.
Stratifikovani uzorak ~ znači podeliti osnovni skup u podgrupe
(stratume) s tim da se iz svake podgrupe (stratume) posebno izabere
određeni broj jedinica u uzorak.
40. Radne beleške revizora.

Za II kolokvijum 15
Revizija

Pojam ''radne beleške'' je kompleksan, tj. obuhvata: sve dokaze

koje je revizor sakupio da pokaže kako je obavio posao; metode i
postupke koje je primenio i zaključke do kojih je došao. Radne beleške
revizora (osim što predstavljaju osnove za izveštavanje klijenta), služe i
kao dokaz o obimu ispitivanja i profesionalnoj savesnosti sa kojom je
revizor izvršio odnosna ispitivanja.
Najvažnije svrhe kojima služe radne beleške revizora (kao skup
svih dokaza koje je revizor pribavio), su sledeće:
~ da koordiniraju i organizuju sve faze revizije;
~ da olakšaju pripremanje revizorskog izveštaja;
~ da detaljno potkrepe i objasne mišljenja i nalaze koji su sumarno
iznešeni u revizorskom izveštaju.
Ustrojstvo adekvatnih radnih beleški zahteva brižljivo planiranje
pre i u toku revizije. Radne beleške treba da odaju utisak
sistematičnosti i reda kao i savesnog odnosa revizora prema detaljima
združenog sa jasnim razgraničenjem između važnog i nevažnog. U tom
cilju, prilikom njihovog sačinjavanja treba imati u vidu sledeća pravila
koja odražavaju tekuću profesionalnu praksu:
1. svaki radni papir mora biti identifikovan na odgovarajući način;
2. za svaki objekat ispitivanja treba da se koristi poseban radni
papir, koristi se samo jedna strana obrasca;
3. svaki radni papir treba da sadrži ime ili inicijale revizora koji ga
je sastavio, datum sastavljanja i ime ili inicijale rukovodioca
tima koji ga je pregledao;
4. potrebna je potpuna i posebna identifikacija analiziranih
računa, intervjuisanog osoblja pregledanih dokumenata;
5. izvor podataka koji su prezentirani na svkom radnom papiru
treba da bude jasno naznačen;
6. na svakom radnom papiru treba da bude označen karakter
provere koju je obavio revizor;
7. u svakoj fazi revizije u kojoj je provera vršena na osnovu
testova, potrebno je jasno istaći obim i područje testiranja;
8. svrha svakog radnog papira i njegova veza sa ciljevima revizije
treba da bude jasna;
9. u radne papire treba uključiti komentare revizora koji indiciraju
njegove zaključke o svim aspektima rada, kako bi oni
predstavljali oslonac za sve nalaze;
10.radne beleške treba odložiti u dosije čim se završe;
11. prepisivanje, tj. ponovno sastavljanje radnih beleški, predstavlja
dokaz neefikasnog i neadekvatnog planiranja. Za radne papire
važi ista maksima kao i za knjiženja u knjigovodstvu ''napiši
jedanput ali napiši tačno''.

Za II kolokvijum 16
Revizija

LITERATURA:
1. Vidaković dr Slobodan: Eksterna revizija finansijskih izveštaja,
FABUS, Novi Sad, 2007.

Za II kolokvijum 17